RENESANSNI VRT

Godinu dana nakon stupanja na engleski presto, 1604. godine, Jakov I i njegova kraljica Ana od Danske, otili su na proslavu Prvog maja u kuu admirala Vilijama Kornvolisa, koja se nalazila u prestinom rezidencijalnom delu Londona - Highgate. Na ulazu, boanstva koja nadgledaju i tite dom, naklonila su se njemu kao monarhu ovog ostrvlja, i odale poast njegovoj oboavanoj kraljici, vodei ih kroz kuu napolje u batu. Tu su se susreli sa Merkurom koji je nadgledao ceremonije kao gospodar, tipino satirian, elegantan, a ipak udvorno zabavan, kako ga je opisao umetnik Ben Donson. Dok su ih sprovodili kroz batu, Merkur im je ispriao da je Hajgejt, koji gleda nanie prema vrhovima Londona tim velianstvenim zdanjima i kulama kako ih je nazvao bio arkadijsko brdo Kilinis na kojem je roen, pokazujui prema cvetnom odmoritu gde je njegova majka Maja, po kojoj je nazvan mesec maj, sedela u drutvu Flore boginje cvea, Zefirusa boga vetra i Aurore boginje zore. Tema zabave je potom razotkrivena pesmom koja opisuje dolazak kraljevskog para i dolazak prolea sa svojim toplim vetrom i cveem, kao neraspletivo uvreene vane dogaaje: Ustaj lisko ti znana, i poleti. Sve ptice svoju miziku donesite, Slatki crvendau, konopljarko, drozde, Pevuite, iz svakog buna, Dobrodolicu kralju; I kraljici: Koji kao nikada ranije vieni da nisu, neprestano, neogranieno. Niti moe biti, mada svei maj, Treba svaki dan Pozivati poseban par, Ne, ipak trebalo bi da poziva poseban par. Popodne, nakon veere, Jakov i Ana su se vratili u vrt. Ovog puta Merkur im je predstavio Pana i grupu razuzdanih satira koji igraju oko fontane napravljene da isputa vino, zgodna podobnost za razonodu dvoranina, kao i dama. Na ovaj nain poseta je privedena kraju. Kada je ovaj vid prijema na otvorenom uzeo maha, zemlja je ve ivela u miru skoro pola veka i jo uvek uivala plodove zlatnog doba Elizabetine vladavine. Delom je ta nova civilizovanost, stvorena unutranjom ekonomskom i politikom stabilnou, bila osnov za nastanak ove sveanosti: vrt. Donson ovo doarava u seriji predstava na kojima su kua, bata, blagodati godinjih doba u vidu cvea i voa, i vladavina kunih boanstava, meusobno povezane. Ovaj prijem nam stoga omoguava da spazimo osnovnu nit ove knjige u mikrokozmi, koja povezuje pojavu renesansnog vrta u Engleskoj i onoga to se moe opisati kao 'ideja' monarhije dinastija Tjudor i Stjuart. Za one koji se interesuju za istoriju dizajna bate , ova 'ideja' se doista moe initi kao udna taka odstupanja od uobiajene formalne bate Engleske u vreme Tjudorovih i prvih Stjuartovih. A opet, kao to u demonstrirati, moe se uzeti kao, moda najznaajniji, motivacioni poriv. Dvor ili velianstvena bata poinje sa palatama Henrika VIII Hampton Court, Whitehall i Nonsuch, u kojima je bata nainjena simbolom nove moi i prestia monarhije. Ona postaje osnov za promiljeno isticanje porekla kraljevske kue koja se kao takva velia na heraldian nain. Lepote pripitomljene prirode, primese preuzete od srednjevekovne bate, peake staze, breuljci, rue, fontane, travnati nas ipi i senice, su arhitektoniki zdruene rasporeivanjem heraldikih zveri i grbova koji proklamuju nedodirljivost Tjudorovih. U vreme Henrikove erke Elizabete, vrtlarstvo se seli iz kraljevske palate da bi postalo odlika velianstvenih kua koje su rezultat dugog elizabetanskog mira. Heraldika je postupno prekrivana i najzad potpuno zamenjena alegorijom. Bate sada simbolizuju kraljiin mir i deo kulta o njenom devianstvu to je predstavljano isto hortikulturalnim izrazima. Svaki cvet vien u bati je odraavao neku od njenih sjajnih vrlina dok je celokupna kompozicija mogla predstavljati Elizabetu u jednoj od vie uloga koje joj je poeta Edmund Spenser dodelio, poput ''najuzvienija kraljica ili carica'' ili ''najvrlija i najlepa ledi''. Bata je ubrzo postala Glorijanin odraz. U jakobiansko vreme preuzeta je ova kraljevska bata, i mada su stil i mitoloki karakter promenjeni, njen smisao da simbolizuje kraljev mir je ostao konstanta. Carevina

Jakova I svedoi o revoluciji u stilu vrtlarstva. Do tada, moda vrtlarstva je uglavnom pristizala iz Francuske koja se ugledala na Italiju, ali sve vie su poinjali direktno da reflektuju iskustva renesansne Italije. Nije se promenio samo dizajn; preraivane su fontane, novina su artificijalne peine i automati (naprava koja svira mehaniki). Sledei Henrikove heraldike bate i Elizabetine emblematine, nastupila je era maniristike bate. Osoba koja je vodila ovu promenu je dola iz tuine, i mada zaboravljen veoma je znaajna linost, Salomon d Kos, francuski inenjer hidraulike koji je nadgledao i transformisao kraljevske bate u posedu Ane od Danske i Henrika, princa od Velsa Somerset House, Greenwich i Richmond Palace. Uticaj njegove posete je bio izvanredan i p oetna dekada nove kraljevske vlasti je spoznala u tome kreaciju nove bate, nikada ranije viene, koja koristi simbol ezoterinog dizajna i kompleksnost efekata vode. U ovom periodu su zasaeni Hatfield, Ham House, Twickenham Park, Worcester Lodge, Chastleton, Ware Park i raniji Wilton. Nakon 1615. ovoj prii se prikljuuje arhitekta Inigo Dons. Njegov povratak iz Italije se podudara sa zaetkom predstavljanja bate kao okvira za prikazivanje antikih skulptura. Kue Arundel, Somerset i palata St James reflektuju ovu promenu. U isto vreme, Englezi su nauili da osnovno naelo dizajna renesansne bate lei u povezanosti kue i same bate, koje se u arhitektonskim terminima koriste kao jedna celina. Ovo poinje sa kuom Chelsea, ser Dona Denversa 1620-ih, i iri se preko Engleske 30-ih godina, u batama kao to su Little Hadham, Temple Newsam i Rycote. Salomonov brat, Isak d' Kos, bio je aktivan od 1620-ih pa nadalje, nastavljajui da kreira vrtove, grote i fontane u maniristikom stilu, u ijoj izradi mu se esto pridruuje Inigo Dons. Isak je odgovoran za dve najpoznatije bate tog doba: Moor Park za Lusi Harington, groficu od Bedforda, i Wilton za Filipa Herberta, erla od Pembroka. Kasnije je uivao slavu na prostorima cele Evrope. Obojica su otelotvorili eklekticizam civilizacije na dvoru Karolajna. Tokom 1642, godine, kada je iznenada poeo graanski rat, nove snage su vodile posao. Andre Mole, lan velianstvene vrtlarske dinastije na francuskom dvoru koji je prethodio genijalnom Le Notru (tvorac versajskih bata), osmislio je parkove palate St James i kue Wimbledon za arlsa I i Henrijeta Mariju. Njegov rad nagovetava poetak opteg monumentalnog projektovanja u baroknom stilu. Godine 1660. radio je za arlsa II na obnavljanju tradicionalne bate koja je bila iskorenjena u ratu. Cela ova pria se svakako ne treba smatrati zasebnom, ve snano p ovezanom sa drugim umetnostima renesansne Engleske. Bata je bila mesto odravanja maskenbala i prijema na otvorenom, filozofskih nadmetanja i melanholinih meditacija. Bila je simbol ponosa i ekspresija kraljevske i aristokratske veliine; ovek je osvojio zemlju, kultivisao je i zasadio, podredivi je svojoj volji. Zahvaljujui bati moemo da pratimo promene u stavu prema prirodnom svetu kao posmatrai koji prouavaju njene sadraje , prvo kao seriju emblema koji govore o vrlinama i manama, a zatim stupnjevito kao seriju botanikih primeraka. Magini svet kasne renesanse, sa svojom obuzetou okultnim silama i uticajima, kri put ka eri eksperimentisanja i Kraljevskom drutvu. Bata takoe govori o promenama u vizualnim principima koji su pruzeli vostvo u Engleskoj za vreme ranih Stjuartovih, stupanje koje je Don Vajt okarakterisao kao 'izum pitoresknog prostora'. Bata se razvija od serije zasebnih, zatvorenih, simbolikih prizora, do serije povezanih prostora ija vitalna veza jeste vidik i point de vue preglednost. Gde, zapravo, moemo danas otii i videti ove bate? Odgovor je, naalost, nigde. Formalne bate Engleske esnaestog i sedamnaestog veka su u potpunosti izgublj ena umetnika forma. Brojni faktori su uzrok tome. Na prvom mestu, batovanstvo je udnovato prolazna umetnost. Palata ili velika kua su sporije preureivane od bata koje su ih okruivale, a koje su mogle bre i uz manje trokova da se koriguju po najnov ijoj modi. Kada je kuama davan noviji izgled, bata je zavravana pre bilo ega drugog. Bate neizbeno rastu i na kraju nepromenljivo prerastaju sebe, menjajui celu vizualnu nameru planera. One su, tavie, okvir za prolazne modele arhitekture u formi prepletanja i reetkastih struktura ili paviljona i vidikovaca napravljenih od obojenog drveta, koje lako truli i propada. Nijedna od ovih nepogodnosti, meutim, nije bila tako razarajua u svojim efektima, kao to je bila pojava jednog stila koji je Englesku uinio poznatom, a to je le jardin anglais engleski vrt. arls Bridman, Lanselot Veti Braun i Hamfri Repton i njihovi podraavaoci od 1720. pa nadalje su odgovorni za masovno unitenje starih formalnih bata renesanse, manirizma, baroka i rokoko stila, na skali kojoj ne parira nijedna druga evropska zemlja. U Engleskoj ne postoji ekvivalent letnjikovcu Villa d'Este u Tivoliju, niti palati Heilbronn nadomak Salzburga. Gubitak je bio potpun. Zapravo, nijedna bata nastala pre Engleskog graanskog rata nije ostala itava, iz tog perioda pa do upoznavanja sa pejzanim stilom, imamo samo delimine primere kao to

su Levens, Melbourne ili Westbury. Kakav tragian gubitak! itava faza vizualne umetnike kreativnosti u ovoj zemlji je otila u nepovrat u tolikoj meri da je prouavaocima kulture Tjudorovih i Stjuartovih teko da promatraju, a kamoli da diskutuju o tom pitanju. Istoriari arhitekture uglavnom ignoriu bate, mada su one tokom sedamnaestog veka bile naroit sastavni deo celokupnog mise-en-scne postavljanja scene. to je najgore, oni koji piu o formalnoj bati sjedinjuju neto to je bilo neverovatno sloen fenomen koji je trajao preko dvesta godina, ne uspevajui da naprave razliku izmeu brojnih zasebnih i oiglednih faza ne samo u dizajnu, ve i u idejama. Od svih ovih faza, po mom miljenju, ona pre 1642. je u najveoj meri iskinjena. Kakva je zaista bila Theobalds, kua lorda Berglija? Kako je neto kao to je grota (batenski prostor koji podraava peinu), u Vubernu dospelo u Englesku? Ko je odgovoran za velianstvenu batu u Viltonu iz 1630-ih, ko ju je osmislio i ta ona predstavlja? Sve ove bate su hvaljene u svoje vreme, povezivane sa uvenim linostima Elizabetom I, arlsom I, Lusi Harington, Fransis om Bejkonom, Henrikom princem od Velsa, braom Pembrok, tim 'neuporedivim parom pobratima' kojima su redaktori posvetili ekspirov Prvi folio. Prouavanjem bata Engleske u vreme Tjudor ovih i prvih Stjuartovih, shvatamo ne samo izgubljene umetnike forme i estetiku ve neto vie: stav prema prirodi kao osvojenoj i pripitomljenoj od strane umenog oveka koji se upravlja kulturom renesanse. Toliko smo uklonjeni od svega ovoga zato to se nai postojei pogledi na bate Tjudorovih i Stjuartovih, teko mogu uzdii iznad zamagljene vizije o podrezanoj tisovini u fantastine oblike i batama u obliku petlji, lavirintima i senicama, neobinim fontanama i obeliscima. Ali ovo je u potpunosti oformljeno u naim umovima, i to zbog poseivanja elizabetanskih i jakobianskih kua koje su okruene onim za ta se veruje da je obnova njihovih davno nestalih formalnih bata. Nita ne bi moglo biti tako obmanjujue; hajde da se zadrimo na ovome za trenutak. Montacute je idealna kua iz koje se moe izvui poenta. Inigo Trigs u svojoj knjizi Formalne bate u Engleskoj i kotskoj (1902.), pie o 'praktino nepromenjenom obliku' i kue i bate. Isto to, takoe radi i Avri Tiping u knjizi Bate, stare i nove (1909?), koji ih hvali kao 'obeleje istorijskog momenta u engleskoj modi i nainu ivljenja' i 'kao primer batovanstva koje je i interesantno i doterano, i svakako jedan od najboljih opisa perioda kojem pripada'. Avaj Trigsu i Tripingu, uvena bata okrenuta severu koju vidimo danas, osmiljena je 1840-ih; jezerce u sredini dodato je devedesetih. Pojmljivo je da terase i nasipi mogu biti iz elizabetanskog doba, ali ono to je moda bilo breuljak u sredini, razoreno je radi postavljanja fontane. Prilazno dvorite je takoe dobilo, krajem devetnaestog veka, fontanu u sredini okruenu gustim cveem u maniru Gertrude Dekil, to nam nikako ne moe dati ideju o pravom izgledu ovog prostora Elizabetine velianstvene kue. Chastleton u Oksfordiru i Hatfield u Hartfordiru su dve druge bate koje su istog tipa, preureene pod uticajem romantizma, ali koje su esto navoene i viene kao autentini primeri dizajna bate u jakobijansko doba. Ni u jednoj od ovih, takozvanih ranih bata, ne gledamo ni u ta to bi Fransis Bejkon, sudei prema njegovom eseju Od vrtova, mogao pronai neznatno prepoznatljivim. Umesto toga, mi nostalgino evociramo vizije 'srene stare Engleske' prema modelu koji je zapeaen onim bestselerom Zdanja Engleske iz starog perioda, iji je autor Dozef Ne. Realnost bate u vreme Tjudorovih ili prvih Stjuartovih, a da ne spominjem ideje koje su motivisale njihovo planiranje i kreiranje, pokazae se kao neto okantno. Bez obzira na to, ponovno stvaranje u periodu romantizma je bilo neophodno da se nanovo otkriju i ozbiljno prostudiraju rane bate. Ovo poinje na zavretku poslednjeg veka knjigom Formalne bate u Engleskoj (1892.), iji su autori Redinald Blomfild i F. Inigo Tomas, koja je osmiljena prvenstveno kao polemika protiv pejzanog stila Vilijam a Robinsona. Blomfild brani ulogu arhitekture: 'U potpunosti protestujem o protiv stanovita da postoji jedna umetnost za kuu i druga za batu... One se zasnivaju na istim principima i tee ka jedinstvenom rezultatu'. Kao ishod ove borbe Blomfild je izradio prvu ozbiljnu istraivaku procenu ranog vrtlarstva, premda nije bilo pokuaja da se izmeni razvoj, i predstave ograene bate hortus conclusus, u poemi Roman de la Rose drsko pokazuju eljusti sa baroknom raskoi kue Badminton. Pola veka kasnije, Ralf Daton knjigom Engleska bata (1937.), ne ini napredak i pritom objedinjuje godine izmeu 1500. i 1720. kao 'Eru simetrije', stav koji bi, ako bi se primenio na arhitekturu iz istog perioda, naveo na pretpostavku da su Vulsijev Hampton Court i Vanbruov Blenheim bili motivisani i voeni istim stilskim principima. ta moe biti vie apsurdno? Iz ovoga moemo stei ideju o rudimentarnom stanju studija o bati. U ovoj knjizi osvrnuu se na samo jedan period i jednu nit. Period se protee od ustolienja Henrika VIII (1509.) do iznenadnog graanskog rata 1642. a nit su evolucija, dizajn i znaenje palate i bate. Ovo je jako komplikovano kao to i Engleskoj jeste bilo, da odgovori na sva deavanja

u dizajnu bate renesansne Italije. I forme i faze koje emo prouiti imaju svoje korene tamo, stoga u toj taki moramo traiti prvobitne oslonce. Istorija dizajna bate tokom renesansne Italije je enormno kompleksna tema koja je otprilike samo u poslednjoj dekadi postala delokrug ozbiljnog istraivanja u istoriji umetnosti, a s obzirom na to da su nastale sa gledita Francuske, kao i Italije, moe biti da je neophodno da modifikujemo nae zakljuke koji se tiu Engleske. Meutim, opta istorija povratka klasine bate u renesansnoj Italiji je jasna i bie kljuna referentna taka za ovu knjigu. Znanje o italijanskim batama u Engleskoj se u svakoj pojedinosti moe uporediti sa plimom i osekom. Nekada je prenoena direktno od strane putnika kao to su Fini Morison ili Don Evelin, ee kroz knjige kao to je Hypnerotomachia Poliphili - Polifilov razdor ljubavi u snu, ali ponajvie je pristizala iz 'druge ruke', putem Francuske ili junijih zemalja. Mada je to previe uproeno, prikladno je kategorizovati razvoj bate od 1450. do 1600. kao uspeno humanistiki, visoko renesansni i maniristiki. (1) Bata u vreme humanizma: Plinije, Alberti i 'Polifilov razdor ljubavi u snu U najosnovnijoj formi italijanska renesansna bata je bila obnavljanje bate klasin e antike, pod okriljem humanizma. Ovaj pokret uklanja i preobraava tradiciju bogatog srednjevekovnog vrtlarstva, koje je doseglo svoj vrhunac u Francuskoj trinaestog i etrnaestog veka i zbog upotrebe vode i fontana, dosta duguje arapskim uticajima. Budui da je manastirska bata bila striktno praktina ak je i negovano simbolino cvee u svrhu dekoracije crkve ove nove svetovne bate su zasaivane radi istog zadovoljstva. Bile su ograene zidom ili ivicom , u blizini dvorca ili palate sa idealizovanom, kontrolisanom predstavom prirode. Sastavne delove su inili breuljci, staze, trava, rue, nasipi za sedenje, drvoredi, drvene senice i paviljoni i jednostavne fontane. Svim ovim bitnim delovima srednjevekovne bate, koji su zapaeni u nekoliko prosve tljenih manuskripta kasnog srednjeg veka, bilo je predodreeno da se dugo zadre, obelee ili preobraze kao deo renesansne bate. Njihovo rasporeivanje je bilo u osnovi geometrizovano to takoe treba da predoi revolucionarni koncept renesanse, da bata moe biti u delokrugu arhitekte. Najmoniji uticaj koji je preoblikovao srednjevekovnu u renesansnu batu u Italiji petnaestog veka, jeste preoblikovanje idealne vile kao to je opisano u pismima Plinija Mlaeg. Evo kako je opisao svoju kuu i batu: Vei deo kue nalazi se na junoj strani i uiva popodnevno sunce leti a zimi ga dobija neto kasnije. Spreda je iroka i proporcionalno dugaka kolonada pred kojom je terasa oiviena imirom i razliito oblikovanim grmljem. Sa terase se silazi na travnjak laganim nagibom sa ije obe strane se nalaze figure ivotinja od imira okrenut ih jedne drugima. Zatim se dolazi do prijatno oblikovanog, mekog akantusa. Tu se takoe nalazi staza ograniena biljkama orezanim u fantastine oblike, a dalje je ovalni prostor iji poetak obeleavaju ograda od imira i patuljasto drvee. Nastavlja da opisuje hipodrom otvoreni travnjak polukrunog oblika okruen prstenom od platana prekrivenih brljanom. Iza ovoga nalazio se zid od drvea empresa, i krivudava staza. Na jednom mestu, nalazi se mala livada; na drugom grupisani imiri oblikovani u hiljade razliitih oblika; nekada u slova koja ispisuju ime gospodara ili kao potpis autora; dok se ovde i onde uzdiu mali obelisci koji se naizmenino smenjuju sa jabukovim drveem. Unutar ove formalne, geometrizovane bate nalazi se ona divlja, puna 'neuredne lepote prirode'. Tu su takoe mermerne klupe zasenjene vinovom lozom, mermerne fontane za rashlaivanje i mesta za obedovanje. Vie nego bilo koji drugi izvor, Plinije daje ono to se ini najkompletnijim prikazom klasine bate. Vila je postavljena na brdu i gleda na junu stranu. Bata je povezana sa kuom posredstvom tremova i terasa; osmiljena je da bude geometrijskog oblika sa stazama, alejama i otvorenim prostorima; njen arhitektonski kvalitet je bio poja an umetnou kreatora, koji je podvrgnuo imir velikim makazama da bi formirao bezbroj razliitih oblika. Tu su bila mesta za sedenje, fontane i kue za bankete. Nije cela bata bila formalnog tipa, bilo je delova koji su odmereno prirodni u svrhu kontrasta. Kako nijedna bata iz antikog doba nije opstala, znaaj ovog Plinijevog opisa za rekreaciju humanistike bate u sklopu vile, se teko moe smatrati precenjenim. U jednom smislu je specifian; u drugom, ostavlja enorman opseg za ponovno stvaranje. Alberti je u traktatu O umetnosti graenja (1452.), objedinio ne samo Plinijeve napomene, ve i sve druge iz klasinih tekstova poznatih humanizmu sredinom petnaestog veka, u pokuaju da povrati realnost o vili i bati antikog doba. Poinje sa istraivanjem lokacije, zagovarajui stav da je padina brda izabrana zbog pogleda. Bata je u

arhitektonskim izrazima viena kao produetak kue, a obe su koncipirane u terminima renesansne harmonije i proporcije koje se izraavaju posredstvom geometrije. Plani ranje je bilo simetrino, sa drveem i grmljem grupisanim u velelepne aleje, krugove i polukrugove. Tu su bile pergole, lavirinti i umarci; tremovi, ija je uloga posrednika izmeu kue i bate bila vitalna, graeni su da bi se obezbedio zasenak u letnjem periodu, i sunce u zimskom, a svuda unaokolo bile su fontane i grnarija ili amfore ispunjene cveem. Skulptura je smatrana podesnom za batu a tu je i dugaak opis grote. Po ugledu na Plinija, opisuje topijarne radove u imiru oblikovane u izvanredne oblike i are. Uticaj koji je Alberti imao na razvoj bate uz renesansnu vilu bio je, naravno, ogroman. Konkretno, moe se rei, u Italiji kasnog petnaestog veka, rezultat je multiplikacija osamljene srednjevekovne bate u vie bata. Oni su sauvali svoje senice, breuljke i rue, ali su ih preuredili tako da odraavaju nove ideale. Alberti je, meutim, propagirao jedan koncept kao najvaniji, a to je da je bata p odruje rada arhitekte. Pre 1620-ih ova ideja nije stizala do Engleske. Ovi novi ideali humanizma doli su do izraaja u drugoj polovini petnaestog veka, posebno u Firenci, gde je bata postala sekundarno dvorite osovinski poravnato sa palatom. U sklopu ovoga zapoeto je upoznavanje i sa topijarnim radom koji je poprimio velike razmere. Bata palate Ruelaj, na primer, koja je verovatno kreirana uz Albertijeve savete, sadravala je 'sfere, portike, hramove, vaze, urne, majmune, magarce, bikove, medveda, divove, mukarce, ene, ratnike, harpiju, filozofe, pape, kardinale'. Bata vile Medii je imala 'slonove, divljeg vepra, brod sa jedrima, malj, zeca sa podignutim uima, vuka koji bei od pasa, jelena sa parocima'. Ovo ne dokazuje samo da je antika ars topiaria bila oivljena, ve pretpostavlja i simboliko delovanje. Bata je postala fantastian svet bekstva u kojem se realizuje Ovidijeva Metamorfoza kroz skulpture od imira. Meutim, sa take gledita severne Evrope, ova vizija bate kao mesta iluzije o klasinom svetu, obrazovana je u mnogo vie matovitom i evokativnom obliku u romanu Polifilov razdor ljubavi u snu Franeska Kolone, koje je publikovano u Veneciji 1499. godine. Bilo je nekoliko italijanskih izdanja, mnotvo francuskih od 1546. pa nadalje i prevod na engleski Roberta Dalingtona iz 1592. Najvanije od svega jeste to da je ilustrovana velikim brojem slika vrtova, u osnovi pripojenih srednjevekovnom obliku koji je prevuen klasinim aluzijama. Ta knjiga je imala moan uticaj na podruja severno od Alpa, dakako i zbog toga to je pokazivala kako se antiki detalji mogu lako nadograditi i uvesti u ve postojeu vrtlarsku tradiciju. Njen prevod na engleski je uvod u proirenje veliine i promenu karaktera vrtova tokom kasnog elizabetanskog i ranog jakobianskog perioda. Knjiga opisuje Polifilov san i njegovu potragu za Poliom, putovanje koje ga vodi kroz humanistiku zemlju snova ispunjenu piramidama i hijeroglifima, klasinim ruevinama i zapisima, antikim trofejima i statuama. Naroite su stranice koje detaljno opisuju topijarski rad u imiru u obliku krugova, peuraka, jedan u obliku figure oveka k oji odmara noge na dvema vazama a svojim rukama dri ornament sastavljen od dve kule, i drugi podrezan u obliku tri pauna koji se pojavljuju iz vaze koja je postavljena na oltar. Ostrvo Kitera je predstavljeno kao velika kruna bata utvrena geometrizovanim tokovima koji vode do periferije kroz ureene cvetnjake razvrstane tako da formiraju ukrasne obrazce; rekom, batenskim ornamentima u antikom stilu, vodenim sistemima potpuno opasani mirtom, drvetom koje je posveeno Veneri. Nacrt obilato sugerira mogunosti simbolike bate. Svaki pojedinani ornament i cvetnjak opisani su do najsitnijih detalja ukljuujui ne samo ukrasne obrazce ve i njihovu sadnju, boju cvea kao i konstrukcija antikih spomenika koji imaju ulogu fokalnih taaka. Za drutvo kao to su elizabetanski i jakobianski dvor, ija su pravila ponaanja poticala iz etikete oivljene srednjevekovne plemenitosti i u hijerarhijskim i u romantinim formama i ije je usvajanje antikog stila bilo samo povr no, Polifilov razdor ljubavi u snu je bio savren sa svojom srenom alijansom antike sa romantikom. (2) Vrt u visokoj renesansi Albertijeva tvrdnja da je bata podruje rada arhitekte nainila je dalji, definitivan korak napred 1503. sa Bramanteovom proslavljenom serijom terasa i nizovima stepenica kojima je povezao Vatican i vilu Belvedere za papu Julija II. Ovde je, kako je Dejms Akerman pisao, 'oblik arhitekture koji je izumreo od doba imperije, iznenada vraen u ivot'. Ovde su i eksperimentalni pokuaji da se iznova kreira klasina bata, kulminirali u ponovno otkrie arhitektonske bate, koja je oblikovana prema konturi lokacije i reformira itavo okruenje. Savremenici mora da su bili zapanjeni kontrolom koju je arhitekta imao nad ovim ogromnim, nepokornim prostorom. Bramanteovo reenje je proizalo iz prouavanja, ne samo Plinija i procene Neronove fabule Zlatna kua koja obuhvata itavu dolinu i iji su delovi povezani kololonadom u duini jedne milje ve i arheolokih dokaza. Kroz prvu polovinu esnaestog

veka njegov projekat je vien kako ga je i koncipirao, kao rekreacija rimske vile ili dvorskog vrta. Ispunjavao je sve ono to je papa zahtevao: obezbeena je veza izmeu Vatikana i vile, ini okvir pogodan za postavljanje papske kolekcije antikih skulptura, sadri batu i dvorite koji mogu biti korieni kao pribeite za mir i odmor, a povremeno, postaju mesto odravanja spektakularnih dvorskih festivala. I to je bitnije, obraena je panja na vanjski pejza i povezanost sa njim. Iz ovog slavnog aranmana proizilazi cela istorija renesansne bate u Evropi sve do vremena kada je odbaena od strane engleskog pejzanog stila u osamnaestom veku. Ovo vraanje oblika terenu posredstvom podupiruih zidova, nizovima stepenica i ograivanjem , dospee u Englesku jedan vek kasnije sa batama Hatfield za Roberta Sesila i Moor Park za Lusi Harington. Kao okvir za postavljanje papskih skulptura, Belvedere je isto tako bila od najvieg znaaja. Takvi komadi su ve nali mesto u humanistikim vrtovima petnaestog veka, ali bata-muzej Belvedere ovo pomera za razvojnu etapu dalje. Figure, umesto da su izloene kao izolovane detalji, integrirane su u novu arhitekturu tako to su postavljane u nie ili pretvarane u fontane. Osnovna ideja, pronikla iz viegodinjeg prouavanja antike, venala je ponovo vodu i skulpturu to je dalo revolucionaran efekat, poput onog sa stepenicama i terasama. Umesto uobiajene fontane u obliku posude koja stoji u sredini bate, antiki bogovi reke, Nil i Tibar, ureeni su kao izvori vode a Apolon i Laokon su postavljeni u nie dekorisane obojenim reetkama, biljkama penjaicama i pticama. Tigar i Kleopatra su transformisani u fontane u sklopu grota napravljenih od rustinog kamena i vodenih biljaka. Sve ovo e takoe prispeti u Englesku ranih Stjuartovih, ponajvie preko francuskog inenjera hidraulike Salomona d' Kosa, ali antiko vajarstvo se javilo jo kasnije. Za to je zasluan Tomas Hauard, erl od Arundela, koji se 1615. u pratnji Iniga Donsa vratio iz Rima u Englesku sa svojom prvom kupovinom antikih kipova. Tako je kreirao prvi vrtni muzej u Engleskoj u kui Arundel na Temzi. Deset godina kasnije, arls I je poslao skulptora Ubera le Sjura u Rim da nabavi kalupe nekih od najuvenijih statua kojima e ukrasiti preureene vrtove palate St James. Polazei od ovoga, tokom prve dekade esnaestog veka, nastalo je enormno irenje u stvaranju pokroviteljskih bata unutar Italije uz korienje preraenog repertoara arhitekte. Humanistiki batenski prostor je oslobodio put rimskoj koncepciji modeliranja terena u arhitektonsku formu koja ga aksijalno povezuje sa zgradom kojoj je pridruen . Ova tema je preokupirala, na primer, Rafaela, Sangala i ulia Romano-a na objektima Villa Madama i Palazzo del Te. Vrtovi ove vrste iskazivali su neto drugo, prihvatanje i upotrebu novih pravila sistematske perspektive. Dizajn se sve vie oslanja na seriju prostornih odnosa podreenih drvoredima i avenijama koji su kreirani posredstvom lia ili kamenja. (3) Maniristika bata: Villa d' Este Tokom 1540-ih sadraj bate se afirmisao u Italiji. Ono to je tipino za maniristiku fazu koja je usledila, jeste primena alegorinih sadraja koji su ve bili upotrebljavani u enterijeru palate ili vile. Sve do oko 1540. aristokratska i srednja klasa su dekorisale svoje vrtove antikim kipovima, kao oigledan znak humanistike uenosti i radi podizanja renomea svojoj porodici. Sada je novo vajarstvo, relacijski postavljeno da definie simbolike sadraje, poelo da se izrauje za bate. Jedan od najranijih primera ovoga je opisan u Vasarijevom izvetaju o planovima za bate vile Medici u Kastelu 1540-ih, koje su izradili Tribolo i Benedeto Varki. Osmiljena je da bude alegorija grada Firence i njegovog okruenja. Povrina bate je bila prekrivena kipovima koji personifikuju planine i reke, od kojih se potoci kreu dole ka lavirintu, u ijem sreditu stoji fontana krunisana statuom nimfe Firence koja cedi vodu iz svoje kose. ema Benedeta Varkija sadrala je statue godinjih doba, u koje je ugradio alegoriju velianja porodice Medii. Na ovaj nain, Mediijevi su bili meu prvima koji su koristili batu kao sredstvo prepletanja prirodnog sveta sa dinastijskom apoteozom. Kao rezultat ovoga vrtovi su sve vie poinjali da simuliraju simboliku funkciju. Do sredine esnaestog veka razvoj vrta je bio pod uticajem nekih od osnovnih ideala renesanse. Nastavlja se sa srednjevekovnom tradicijom bate kao raja na zemlji i kao okvira za dvorsko lakrdijanje, ali je postala mnogo vie od toga. Pod uticajem obnove klasicizma postala je lokacija za meditacije u osami i filozofske diskusije. Bila je mesto odravanja gozbi i prijema. Mogla je biti muzej antikih skulptura na otvorenom, enciklopedija hortikulture, centar za botanika i medicinska istraivanja, izvor moralnih pouka i sredstvo demonstracije ovekove sposobnosti da upregne magine sile prirode. Privukla je na sebe vizije idilinog, bilo ono izraeno poetinim reima udnje za Zlatnim dobom, ili idealnou pastoralnog ivota iz Vergilijevog dela Izabrane pesme. Mada je bila u zaetku, i jo uvek promatrana od strane posetioca sa severa, kao rekreacija antike bate, preuzela je na sebe dunost bivstvovanja.

Ta egzistencija je u sve veoj meri voena knjievnim motivima i simbolizmom kasne renesanse. Bata je umeana u niz zasebnih a opet isprepletanih intelektualnih i fizikih iskustava koja zahtevaju mentalnu i fiziku kooperaciju posetioca dok se kree kroz nju. udnim nam se ipak moe initi biljke postaju skoro sluajne, razdvojene od doprinosa koji daju u ostvarivanju simbolikih efekata. Ovo emo opirnije izloiti, i demonstrirati brzinu kojom se simbolika bata razvila u Italiji sredinom i krajem esnaestog veka, kroz jedan poseban primer. Villa d'Este u Tivoliju nije samo vrt iji je ugled i uticaj bio evropski, ve i onaj koji je bio tema vane uenjake studije tog vremena od Dejvida Kofina. Dizajnirao ga je Piro Ligorio, humanista i antikvar, za Ipolita d'Estea, kardinala Ferare. Pratei presedan vrta Belvedere, postavljen je na padini brda koja se prua od vile po sistemu terasa i stepenica oivienih balustradama, i vode posetioca iz kue u batu. Poetni utisak pri posmatranju bate s vrha morao je biti zapanjujuih razmera, coup d'il letimian pogled, teio je da odmah u razumu ustali ovekovu potpunu kontrolu nad silama prirode. U njenoj osnovi, simetriju uva to to je glavni pravac pogleda isprekidan poprenim osama. Ovaj geometrijski poredak je uinjen ivim najkompleksnijom upotrebom vode, koja je oblikovana poput skulpture i formira mlazove, velove, snane kaskade, svodove i emblematine oblike. Prvobitno, voda je takoe nadraivala sluh, poto je brujala poput artiljerije iz Zmajeve fontane ili se sputala u ritmu muzike hidraulona. Karakteristike bate Villa d'Este su skulpture, fontane, stepenice, terase, reetkaste letve, umarci zasaeni drveem i zelenikom, i cvetnjaci formirani u ukrasne obrasce. Ligorio je sauvao klasian kontrast izmeu formalnijih, kultivisanih delova bate i divljih, neformalnih delova. Celo podruje je podeljeno avenijama i alejama koje usmeravaju fokus na vajarska dela i fontane, a izmeu avenija je gusto zasaeno listopadno i zimzeleno drvee. Ovaj princip, koji se pokazao efektnim na vili d'Este, preuzet i proiren u jo veem obimu, primenjen je na dve bate Mediijevih, Boboli i Pratolino, kasnije u ovom veku. itava poenta bate, meutim, jeste Ligoriovo simboliko planiranje. Ono proistie iz velianja dva grka heroja, Herkulesa, patrona familije Este i boanstvo koje titi Tivoli, i kardinalovog imenjaka Hipolita. Kardinalov lini moto odnosno impresa emblem, bio je beli orao porodice Este koji kandama dri venac ukraen sa tri zlatne jabuke, jabuke iz vrta Hesperida, simbol dostojanstva. Bata je u celini viena u alegorinom izrazu kao Vrt Hesperida, unutar nje je postavljena serija tabloa koji uzdiu heroja Herkula kao simbol junatva. Zajedno sa Ahilom on stoji u blizini vile: Herkul je stekao besmrtnost, neto u emu Ahil nije uspeo zbog ranjivosti svoje pete. B ata razvija teme na suptilan nain kroz vie nivoa interpretacije tipine za alegoriju kasne renesanse, bilo da je predstavljena slikama ili dvorskim festivalima. Venerina grota, simbol ulnog zadovoljstva, na primer, smetena je u jukstapoziciji sa Dijaninom, koja je simbol nevinog uivanja i ednosti. Grupisanje suprotnosti kao to su ove navodi posetioca da sam iskusi Herkulov izbor. Odreene statue su iskljuene iz glavnog programa: fontana Majke Prirode u formi Dijane Efeske i dve male fontane sa boginjama hortikulture, Pomonom i Florom. Uticaj vile d'Este je bio vredan panje. Do sedamdesetih njena uvenost se proirila severnom Evropom. Godine 1573. u Francuskoj su se pojavili bakrorezi koji je prikazuju. Posetio ju je Montenj 1581; Pighius je opisao u delu Hercules Prodicius (1587.) i dao primerak Fransoa Skotu u zamenu za njegov vodi kroz Italiju (1600). To delo je kasnije prolo kroz nekoliko izdanja a koristio ga je i Don Evelin kada je posetio batu. to je jo bitnije sa take gledita Engleske, jeste to da je priznata i prouavana od strane oveka koji je doneo grote i mehanike hidraulike efekte u kraljevske bate Stjuartovih, Salomon a d' Kosa. Njen ugled je ostao neoslabljen sve do 1670-ih. Zadrao sam se na vili d'Este u nekim detaljima zato to je tako dobro uzaptila sutinu maniristike faze. Druge bate vee i manje razmere su kreirane tokom istog perioda po celoj Italiji. Najuvenija koja je opstala do danas je Bomarzo, sa svojim neverovatno oblikovanim udovitima koja se uzdiu iznad zaarane ume. Nadaleko hvaljena Villa Lante u Banjaji sa svojim vodenim parterima osmiljena je 1550-ih. Pratolino, koja e imati jo vei uticaj na podruju severno od Alpa ali je odavno nestala zapoeta je 1568. za velikog vojvodu Franeska de Medii. Poput ostalih aspekata renesansne kulture sve ovo se sporo irilo, a napredak je konstantno ometan politikim dogaajima. U sluaju Engleske, zakanjenje od bar pola veka od zaetka novog stila u Italiji do njegovog dospea u Englesku u iole sadrajnoj formi jeste norma.

Da sumiramo: italijanska bata u petnaestom i do pred kraj es naestog veka prolazi kroz faze humanizma, visoke renesanse i manirizma. Moe se rei da su Alberti i Polifilov razdor ljubavi u snu, u pojednostavljenim terminima prvi nainili izvode, Bramante sa vilom Belvedere drugi i Villa d'Este trea. Svi su pre ili kasnije imali uticaj na razvoj dizajna bate u Engleskoj i bivali konani fons et origo izvor i poreklo, formalnih vrtova Tjudorovih i Stjuartovih. Ali to je oekivano. Pri kraju 1570-ih Italija je prola kroz svoju najveu bujicu kreativnosti, dok je Engleska bila na samom poetku svoje. Komparacija izmeu dve zemlje na kraju petnaestog veka bi im pokazala da su jo udaljenije jedna od druge: Engleska , hladno i osamljeno ostrvo na rubu severne Evrope, tada je bilo veoma udaljeno od ari Renesansne bate koja se izleavala u toplini mediteranskog sunca. Dok su Mediijevi uivali radosti ivota u vili sa svojim prskajuim fontanama, organizovanim stazama , pergolama koje prekriva vinova loza, i imirovim drveem fantastino oblikovanim, Engleska je bila zemlja zamkova i aneva koji su jo uvek samo obeleje Ratova dveju rua. Civilni sukobi nisu doprinosili umetnosti, niti graevinarstvu ili vrtlarstvu, i samo sa ustanovljenjem nedodirljivosti Tjudorovih nakon bitke kod Bosforta, 1485. godine, ove umetnosti su mogle biti ponovo otpoete.