Napomena: U materijalu koji sledi date su samo denicije, iskazi teorema i algoritama a izostavljeni su primeri i dokazi teorema koji

su radjeni na casovima predavanja. (Literatura: M. Merkle: Matemati cka analiza: teorija i hiljadu zadataka)

Redovi sa pozitivnim clanovima (pozitivni redovi)

Def. 1. Za red Teorema 1. an ka zemo da je sa pozitivnim clanovima ako je an > 0 za svako n (ili za n > n0 ).

Pozitivan red mo ze biti konvergentan ili odredjeno divergentan. (Dokaz: ...)

Kriterijumi konvergencije za pozitivne redove:

+ +

Teorema 2.

( Poredbeni kriterijumi)

Neka su
k=1

ak i
k=1

bk pozitivni redovi. ak je konvergentan red. bk je divergentan red.

Ako je an bn za skoro svako n, tada: 1) ako je 2) ako je

bk konvergentan red ak divergentan red

II III

Ako je

= C , (0 < C < +), tada su ovi redovi ekvikonvergentni. bn an bk konvergentan red ak je konvergentan red. = 0, tada: 1) ako je Ako je lim n+ bn 2) ako je ak divergentan red bk je divergentan red.
n+

lim

an

IV

Ako za skoro svako n va zi

an+1 an

bn 1) ako je 2) ako je

bn+1

, tada bk konvergentan red ak divergentan red ak je konvergentan red. bk je divergentan red.

(Dokaz: ...) Teorema 3. Ako je konvergentan red. ak pozitivan, konvergentan red, a (bn ) pozitivan ograni cen niz, tada je ak bk

(Dokaz: ...) Teorema 4. (Integralni kriterijum) Neka je f (x) neprekidna, pozitivna i nerastu ca funkcija za x m (za neko m, m N ).
+ +

Tada su integral
m

f (x)dx i red
k=m

f (k) ekvikonvergentni. (Dokaz: ...)

Teorema 5. (Ko sijev koreni kriterijum) Neka je ak pozitivan red. Ako je n an < 1 za skoro svako n, tada je red ak konvergentan. Ako je n an 1 za skoro svako n, tada je red ak divergentan. Posledica teoreme 5 Neka je Tada: L<1 L>1 ak pozitivan red i neka postoji lim n an = L.

(Dokaz: ...)

n+

ak je konvergentan red; ak je divergentan red; n n

Za L = 1 kriterijum je neodlu civ. Napomena: Ako ne postoji

n+

lim

an ,

ali postoji lim

an tvrdjenje ostaje u va znosti.

Teorema 6. (Dalamberov koli cni cki kriterijum) an+1 < 1 za skoro svako n, tada je red Ako je an an+1 Ako je 1 za skoro svako n, tada je red an Posledica teoreme 6 Neka je Tada: L<1 L>1

Neka je

ak pozitivan red.

ak konvergentan. ak divergentan. lim an+1 an = L.

ak pozitivan red i neka postoji

n+

ak je konvergentan red; ak je divergentan red. an+1 an an+1 an

Za L = 1 kriterijum je neodlu civ. Napomena: Ako ne postoji Teorema (Gausov kriterijum) Neka je, za neko , R Red ), (kad n +). an+1 n ak konvergira ako je > 1 ili = 1, > 1, a divergira u ostalim slu cajevima. i za > 0 = + + O( n1+ an 1
n+

lim

, ali postoji lim

tvrdjenje ostaje u va znosti.

Redovi sa clanovima proizvoljnog znaka

+

Denicija 2.

Alternativni red je red oblika a1 a2 + a3 a4 + . . . =

(1)k1 ak ,
k=1

gde je (k)ak > 0.

Teorema 7. (Lajbnicov kriterijum konvergencije )

+

1) Red 2)

(1)k1 ak je konvergentan
k=1 +

ako je (an ) monotono opadaju ci niz i

n+

lim an = 0. i

Ako je red

(1)k1 ak konvergentan
k=1

tada ostatak reda Rm zadovoljava uslov: |Rm | < am+1

sgn(Rm ) = (1)m .

Apsolutna konvergencija
+ +

(Dokaz 1):...)

Teorema 8. Ako je red

k=1 +

|ak | konvergentan tada je konvergentan i red

k=1 +

ak .

(Dokaz: ...)

Denicija 3.
+

Red
k=1

ak je apsolutno konvergentan ako konvergira red

k=1 +

|ak |.
+

Red
k=1

ak je

uslovno konvergentan (semi-konvergentan) ako red

k=1

ak konvergira a red
k=1

|ak | divergira.

Da li se svojstva komutativnosti i asocijativnosti koja va ze za kona cne zbirove prenose i na redove? Odgovor daje slede ca teorema: Teorema 9. 1) Konvergentan red ima svojstvo asocijativnosti (tj. ako je ak konvergentan red, njegova suma se ne menja pri proizvoljnom grupisanju sabiraka bez promene njihovog poretka). 2) Pozitivan konvergentan red ima svojstvo komutativnosti. (tj. suma pozitivnog, konvergentnog reda se ne menja ako se poredak njegovih clanova proizvoljno izmeni). 3) Apsolutno konvergentan red ima svojstvo komutativnosti.

4) (Riman-Dinijev stav) Suma semi-konvergentnog reda zavisi od poretka njegovih clanova (tj. clanovi semi-konvergentnog reda mogu se tako grupisati da zbir reda dobije proizvoljnu zeljenu vrednost, kao i da red postane divergentan).

Neke osobine uniformno konvergentnih funkcionalnih redova

Teorema 1) (Neprekidnost sume)
+

Neka je red
k=0

fk (x) uniformno konvergentan na skupu A i neka su funkcije f1 (x), f2 (x), . . . neprekidne na

skupu A. Tada je suma reda S (x) je neprekidna funkcija na skupu A. 2) (Integracija clan po clan)
+

Neka je
k=0

fk (x) uniformno konvergentan red na [a, b] , i neka su funkcije fk (x), k = 1, 2, . . . neprekidne

na [a, b]. Tada se red se mo ze integraliti clan po clan na segmentu [a, b]:

(
k=1

fk (x))dx =
k=1

fk (x)dx

gde je a < b

i pri tom je red

k=1

fk (x)dx uniformno konvergentan na [, ].

3) ( Diferenciranje clan po clan) Neka su funkcije f1 (x), f2 (x), . . . diferencijabilne na segmentu [a, b] a izvodi f1 (x), f2 (x), . . . neprekidne funkcije na (a, b).
+ + +

Ako je red
k=0

fk (x) konvergentan a red

+ k=0

fk (x) uniformno konvergentan na (a, b), tada se red

+ k=0

fk ( x )

mo ze diferencirati clan po clan:

(
k=0

fk (x))

=
k=0

fk ( x ) .

Stepeni redovi
+

Denicija

Funkcionalni red oblika

k=0

ak xk naziva se stepeni red.

+

Primedba: Teorema (Abelov stav)

+

Red
k=0

ak (x x0 )k smenom se svodi na gornji red.

1) Ako je stepeni red

k=0

ak xk konvergentan u ta cki x = c, c = 0, on je apsolutno konvergentan za svako x

za koje je |x| < |c|. 2) Ako je red divergentan u ta cki x = d, on je divergentan za svako x za koje je |x| > |d|. (Dokaz: ...)

Posledica: Za svaki stepeni red

k=0

ak xk postoji nenegativan, kona can ili beskonacan broj R (0 R

+) sa osobinama: Ako je R = 0 red konvergira samo u ta cki x = 0; Ako je R = + red je konvergentan za svako x; Ako je R > 0: red je apsolutno konvergentan za x (R, +R), dok je za |x| > R tj. za x (, R) (R, +) red divergentan.

Denicija Broj R (kona can ili beskona can) iz prethodne teoreme i njene posledice, naziva se polupre cnik konvergencije reda. Interval (R, R) zove se interval konvergencije reda.

Teorema

(Ko si-Adamarov stav) (Dokaz: ...)

R=

1
n+

lim |

an+1 an

= |

1
n+

lim

|an |

Napomena: Ako nijedan od ova dva limesa ne postoji, mo ze se dokazati da je R =

lim sup

|an |

Teorema

Ako je R > 0 polupre cnik konvergencije stepenog reda

k=0

ak xk ,

tada je taj red uniformno

konvergentan na svakom odse cku [, ] gde je [, ] (R, R). (Dokaz: ...)

Teorema

(Neprekidnost sume)
+

Ako stepeni red

k=0

ak xk

ima polupre cnik konvergencije R > 0,

tada je suma reda neprekidna funkcija na

[, ],

gde je [, ] (R, R). ( Integracijia i diferenciranje reda)

+

Teorema

Ako stepeni red

k=0

ak xk ima polupre cnik konvergencije R > 0, tada se na odse cku [, ] (R, R) ovaj

red mo ze inregraliti i diferencirati clan po clan proizvoljan broj puta i novodobijeni redovi imaju isti polupre cnik konvergencije R. ( Dokaz: ...)