s engleskog: Miodrag Marinkovi lektura: Mirjana eri

Beograd, 2002.

SADRAJ
UVOD: POSLANICA JEVREJIMA .........................................................................................................5
STRUKTURA POSLANICE JEVREJIMA ........................................................................................................................... 6 CILJ POSLANICE JEVREJIMA ........................................................................................................................................ 7 NAJVANIJE TEME POSLANICE JEVREJIMA ................................................................................................................. 8 PREGLED POSLANICE JEVREJIMA .............................................................................................................................. 10 VEITO PITANJE ......................................................................................................................................................... 11 LEKTIRA ..................................................................................................................................................................... 12

I DEO .............................................................................................................................................................14 VELIANSTVENI ISUS ...........................................................................................................................14 JEVREJIMA 1,1-4.......................................................................................................................................14 PRVA GLAVA.............................................................................................................................................14 BOLJE OTKRIVENJE ..............................................................................................................................14 JEVREJIMA 1,1-4.......................................................................................................................................14
ULAENJE U RE .................................................................................................................................................. 15 JEVREJIMA 1,1-4......................................................................................................................................................... 15 ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 16 BOG KOJI GOVORI....................................................................................................................................................... 16 KONANOST PREKO SINA .......................................................................................................................................... 19 PROROK, SVETENIK I CAR ....................................................................................................................................... 22 STARO I NOVO NETO BOLJE................................................................................................................................. 24 PRIMENA REI....................................................................................................................................................... 25 JEVREJIMA 1,1-4......................................................................................................................................................... 25 ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 25 DALJE ISTRAIVANJE REI .............................................................................................................................. 26

II DEO............................................................................................................................................................27 ISUSOVA VELIANSTVENA LINOST ............................................................................................27 JEVREJIMA 1,5 7,28...............................................................................................................................27 DRUGA GLAVA .........................................................................................................................................27 BOLJE IME..................................................................................................................................................27 JEVREJIMA 1,5 2,18...............................................................................................................................27
ULAENJE U RE .................................................................................................................................................. 27 JEVREJIMA 1,5-14....................................................................................................................................................... 27 ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 28 POGLEDAJTE SINA KAKO JE SLAVAN!.................................................................................................................. 28 IPAK, EMU TAKO OBIMNO OBRAZLAGANJE?........................................................................................................... 32 ULAENJE U RE .................................................................................................................................................. 33 JEVREJIMA, 2. GLAVA ................................................................................................................................................ 33 ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 34 NAA VERA JE DRAGOCENA SHVATIMO JE OZBILJNO.......................................................................................... 34

2
SINOVLJEVA "KARIJERA" OD NAJVIEG DO NAJNIEG .........................................................................................37 ISTINSKI OVEK JEDNO S NAMA ............................................................................................................................41 ODAVDE DO VENOSTI: SVE TO NAM JE IKADA BILO POTREBNO............................................................................43 PRIMENA REI .......................................................................................................................................................45 JEVREJIMA 1,5 2,18 .................................................................................................................................................45 ISTRAIVANJE REI.............................................................................................................................................46

DALJE PROUAVANJE REI ..............................................................................................................47 TREA GLAVA..........................................................................................................................................48 BOLJI VO ..................................................................................................................................................48 JEVREJIMA 3,1 4,13...............................................................................................................................48
ULAENJE U RE...................................................................................................................................................48 JEVREJIMA 3,1-19 .......................................................................................................................................................48 ISTRAIVANJE REI.............................................................................................................................................49 VERNI VOA................................................................................................................................................................49 POUKE IZ IZRAILJEVOG NEVERSTVA ..........................................................................................................................52 ULAENJE U RE...................................................................................................................................................56 JEVREJIMA 4,1-13 .......................................................................................................................................................56 ISTRAIVANJE REI.............................................................................................................................................56 POZIV NA VERNOST.....................................................................................................................................................56 TA JE, ZAPRAVO, "POKOJ"? ......................................................................................................................................58 POKOJ I SUBOTA .........................................................................................................................................................60 PRIMENA REI .......................................................................................................................................................62 JEVREJIMA 3,1 4,13 .................................................................................................................................................62 ISTRAIVANJE REI.............................................................................................................................................63 DALJE ISTRAIVANJE REI...............................................................................................................................64
ETVRTA GLAVA .........................................................................................................................................................65

BOLJI SVETENIK..................................................................................................................................................65 JEVREJIMA 4,14 6,20 ...............................................................................................................................................65 ULAENJE U RE...................................................................................................................................................65 JEVREJIMA 4,14 5,10 ...............................................................................................................................................65 ISTRAIVANJE REI.............................................................................................................................................66 NA VELIKI POGLAVAR SVETENIKI........................................................................................................................66 HRISTOS I ARON..........................................................................................................................................................68 ULAENJE U RE...................................................................................................................................................73 JEVREJIMA 5,11 6,20 ...............................................................................................................................................73 ISTRAIVANJE REI.............................................................................................................................................73 TEKST KOJI MNOGE LJUDE ZBUNJUJE I UZNEMIRAVA ...............................................................................................74 RE OHRABRENJA .......................................................................................................................................................78 "IZA ZAVESE" ..............................................................................................................................................................79 PRIMENA REI .......................................................................................................................................................81 JEVREJIMA 4,14 6,20 ...............................................................................................................................................81 ISTRAIVANJE REI.............................................................................................................................................81 DALJE ISTRAIVANJE REI...............................................................................................................................82
PETA GLAVA ................................................................................................................................................................83

BOLJE SVETENSTVO..........................................................................................................................................83

3
JEVREJIMA, 7. GLAVA ................................................................................................................................................ 83 ULAENJE U RE .................................................................................................................................................. 83 JEVREJIMA, 7. GLAVA ................................................................................................................................................ 83 ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 84 TAJANSTVENI OVEK! ............................................................................................................................................... 84 ZAGONETNI STIHOVI .................................................................................................................................................. 86 MELHISEDEK I LEVIJE ................................................................................................................................................ 88 NASTANAK NOVOG SVETENSTVA ............................................................................................................................ 90 SUPERIORNOST NOVOG SVETENSTVA ..................................................................................................................... 91 PRIMENA REI....................................................................................................................................................... 93 JEVREJIMA, 7. GLAVA ................................................................................................................................................ 93 ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 94 DALJE ISTRAIVANJE REI .............................................................................................................................. 94

III DEO ..........................................................................................................................................................96 VELIANSTVENOST ISUSOVOG DELA...........................................................................................96 JEVREJIMA 8,1 10,18.............................................................................................................................96 ESTA GLAVA ...........................................................................................................................................96 BOLJI ZAVET.............................................................................................................................................96 JEVREJIMA 8,1 9,10...............................................................................................................................96
ULAENJE U RE .................................................................................................................................................. 96 JEVREJIMA 8,1 9,10................................................................................................................................................. 96 ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................................ 97 NEBESKO SVETILITE ONO PRAVO ....................................................................................................................... 97 ATOR, SVETINJA I MESTA ......................................................................................................................................... 99 NOVI ZAVET.............................................................................................................................................................. 103 OGRANIENJA PRVOG ZAVETA................................................................................................................................ 106 TVRD ORAH .............................................................................................................................................................. 109 PRIMENA REI..................................................................................................................................................... 110 JEVREJIMA 8,1 9,10............................................................................................................................................... 110 ISTRAIVANJE REI .......................................................................................................................................... 110 DALJE ISTRAIVANJE REI ............................................................................................................................ 111 SEDMA GLAVA ......................................................................................................................................................... 112 BOLJA KRV ........................................................................................................................................................... 112 JEVREJIMA 9,11 10,18 .......................................................................................................................................... 112

ULAENJE U RE ..................................................................................................................................112 JEVREJIMA 9,11 10,18.........................................................................................................................112 ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................114 DILEMA LJUDSKIH BIA OPOGANJENJE .............................................................................114 BOLJA KRV...............................................................................................................................................116 PREDNOSTI HRISTOVE KRVI...........................................................................................................118 KONANOST JEDNOM ZA SVAGDA .........................................................................................121 KAKO, PA ZAR VE SAVRENI?......................................................................................................123 PITANJA ZA OZBILJNO SAMOISPITIVANJE ..............................................................................125 PRIMENA REI .......................................................................................................................................129 JEVREJIMA 9,11 10,18.........................................................................................................................129

4
ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................129 DALJE PROUAVANJE REI ............................................................................................................130 IV DEO ........................................................................................................................................................131 IVOT S ISUSOVIM POSTIGNUEM PRED OIMA..................................................................131 JEVREJIMA 10,19 13,25 ......................................................................................................................131 OSMA GLAVA..........................................................................................................................................131 BOLJA ZEMLJA ......................................................................................................................................131 JEVREJIMA 10,19 11,40 ......................................................................................................................131 ULAENJE U RE ..................................................................................................................................132 JEVREJIMA 10,19-39 ..............................................................................................................................132 ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................132 POSLANICA JEVREJIMA U MINIJATURI .....................................................................................132 OZBILJNO UPOZORENJE ...................................................................................................................137 JUNAKA PROLOST...........................................................................................................................138 ULAENJE U RE ..................................................................................................................................141 JEVREJIMA 11. GLAVA........................................................................................................................141 ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................142 VLASNIKI LIST ZA NEBO ZA TEBE I MENE .......................................................................142 PROZIVNIK VERE..................................................................................................................................144 SIN PUTNIKA ...........................................................................................................................................147 PRIMENA REI .......................................................................................................................................149 ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................150 DALJE PROUAVANJE REI ............................................................................................................151 DEVETA GLAVA.....................................................................................................................................152 BOLJI GRAD.............................................................................................................................................152 JEVREJIMA 12,1 13,25 ........................................................................................................................152 ULAENJE U RE ..................................................................................................................................152 JEVREJIMA 12,1-29 ................................................................................................................................152 ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................153 TRANJE TRKE IVOTA ....................................................................................................................153 O, DIVNOG LI GRADA!.........................................................................................................................156 POSLEDNJA OPOMENA.......................................................................................................................159 ULAENJE U RE ..................................................................................................................................160 JEVREJIMA 13,1-25 ................................................................................................................................160 ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................160 SPISAK POTREBA ZA HRIANE U SVIM VREMENIMA..................................................161 BLAGOSLOV I RASTANAK.................................................................................................................164 PRIMENA REI .......................................................................................................................................165 JEVREJIMA 12,1 13,25 ........................................................................................................................165 ISTRAIVANJE REI............................................................................................................................166 DALJE PROUAVANJE REI ............................................................................................................166

UVOD: POSLANICA JEVREJIMA

Pre nego to pristupi prouavanju onoga to je neko napisao o Poslanici Jevrejima, proitaj samu knjigu. Uzmi Bibliju, najbolje neki savremeni prevod poto emo u uglastim zagradama, kada god se za to ukae potreba, navoditi tekst ili izraz iz engleskog prevoda Biblije NIV i otvori Poslanicu Jevrejima. Proitaj odjednom ceo tekst Poslanice. To nee trajati tako dugo kao to moda misli, bie ti za to potrebno oko jedan sat. Kada pone da ita, pomoli se Bogu da ti otvori oi da vidi i razume. Osim toga: 1. Ispii na listu hartije ta je po tvom miljenju glavna misao ili ideja u svakoj pojedinoj glavi Poslanice. Pokuaj da posmatra i prati kako se svako poglavlje nadograuje na prethodno, ime se knjiga spaja u jedinstvenu celinu. ta je po tvom miljenju tema knjige kao celine? Oko kojih je problema ili tekoa autor moda nastojao da pomogne pripadnicima hrianske zajednice kojoj je pisao? Za svaku glavu Poslanice navedi ili podvuci jedan tekst ili ideju, koji su posebno namenjeni tvom duhovnom ivotu u ovom trenutku. Iz kog razloga su taj tekst ili misao tako vredni u tvojim oima?

2.

3.

Poslanica Jevrejima ume da zaudi a i da deluje zagonetno. Mnogim hrianima, ukljuujui i one koji s Biblijom provode mnogo vremena, ova knjiga ostaje nekako nepristupana, daleka. Zadivljeni su uzvienou njenih slika i snagom njene logike, ali se ne mogu oteti utisku da njen jezik svetenika i hramova, rtava i obrednih ienja pripada nekom drugom vremenu. Ne treba da nas iznenadi podatak da su, u svom radu, savremeni nauni istraivai Biblije umnogome zapostavili Poslanicu Jevrejima. Dok su pre stotinu godina divovi, poput W. H. Vestkota, stvorili remek-dela od komentara te knjige, spisi o tome iz skorijeg vremena nekako su slabani, ukoeni. Tek su u poslednjih trideset i neto godina protestantski naunici ponovo poeli da se ozbiljno bave Poslanicom Jevrejima. ta rei za adventiste? Poslanica Jevrejima je, zbog svog uenja o Isusovoj prvosvetenikoj slubi i o nebeskoj svetinji, odigrala jednu od glavnih uloga u formiranju adventistike doktrine. Naalost, i mi smo u poslednje vreme tu knjigu zapostavili. Uveliko smo proputali da odvojimo vreme da sluamo i razumemo, da se na tekstu zadrimo dovoljno dugo kako bi nam Sveti Duh mogao otkriti njegovo znaenje i poruku za nae vreme. Poslanica Jevrejima nije laka knjiga, mada nije ni tako teka kao to bismo mogli pomisliti. Ako je prouavamo kao celinu poinjui iz

6 poetka, pratei odmerenu, velianstvenu argumentaciju, preputajui Rei da nam ona prva govori, pod svojim, a ne naim uslovima moi emo da proniknemo u njeno znaenje. Poslanica Jevrejima ima Gospodnju poruku za nas. Ona jeste Re od Gospoda. Budui da je to tako, taj drevni spis doiveemo kao neto to intelektualno podstie, u duhovnom smislu nagrauje i, kao neto to sadri neoekivano savremenu poruku.

Struktura Poslanice Jevrejima

ta se posebno izdvaja u tvojim mislima dok ita Poslanicu Jevrejima? Ako zakratko ostavi po strani svoja mogua pitanja, da li si u argumentaciji knjige koja se pred tobom uobliava, uoio neki obrazac ili neku strukturu? Na primer, da li si zapazio kako se, s vremena na vreme, rasprava o Isusu o tome ko je On i o Njegovom prvosvetenikom radu zaustavlja da bi se istakle praktine primene? Teoloka argumentacija prekida se periodino radi isticanja neke praktine primene. Ti prekidi najavljuju se reima kao to su toga radi, zato (2,1; 3,1; 10,19), kao i naglim prelaskom s treeg na prvo ili drugo lice. To znai da Jevrejima poslanica daje, naizmenino, teoloku raspravu i primenu. O Poslanici Jevrejima ljudi esto razmiljaju kao o knjizi bremenitoj teolokim dokazima; meutim, teologija se vrlo esto mea s primenom na svakodnevni ivot. Moemo, dakle, prepoznati sledei obrazac: obrazlaganje primena obrazlaganje primena obrazlaganje primena obrazlaganje primena 1,1-14 2,1-4 2,5 3,6 I deo 3,6 II deo 4,13 5,1-10 5,11 6,20 7,1 10,18 10,19 13,25

Takva struktura je jedinstvena u Bibliji. Da bismo sagledali i osetili njenu punu snagu, moramo shvatiti da tu imamo posla s neim to je mnogo vie od metoda naizmeninog izlaganja. I teoloka argumentacija i praktina primena bivaju sve opirnije i snanije, pri emu obe na kraju dostiu sopstveni vrhunac. U isto vreme, te dve kategorije meusobno se slau i uzajamno prepliu. Nekih hiljadu milja od okeana, Rio Negro uliva se u moni Amazon. Amazon tee brzo; njegova voda je smea i silna, dok je voda Rio Negra bistra i crnkasta. Reke se spajaju i stapaju, ali pre toga miljama teku

7 paralelno, jedna pored druge. Ako to posmatrate iz aviona, moete videti vodu reke Rio Negro usred vodenih masa Amazona. To lii na Poslanicu Jevrejima. Dva vodena toka, ali jedna reka; dve struje, od kojih svaka ide sopstsvenim putem, ali to je samo jedno delo i jedan cilj. Kakvo remek-delo! Druga odlika Poslanice Jevrejima je paljivo razvijanje glavnih ideja. Svaka od njih biva predstavljena, jedna po jedna, poprima svoje bie, a onda se zaokruuje. Na primer, ideja prvosvetenika predstavljena je u 2,17.18; razrauje se u tekstu 4,14 5,10, dok se u potpunosti razvija u delu teksta 7,1 10,18. Ideja zaveta javlja se u 7,22, razvija se u tekstu 8,6-13, i dostie kulminaciju u 10,16-18. Isto tako i vera: predstavljena je u 2,17, razraena u 3,1-6, a u potpunosti obraena tek u 11,1-39. Trea odlika strukture knjige jeste nain na koji 110. psalam utie na teoloko izlaganje. Aluziju na poetni stih tog psalma nalazimo ve u Jevrejima 1,4, a onda se kasnije pominje i u 1,13; 8,1; 10,12.13 i 12,2. Meutim, krucijalnu ulogu igra etvrti stih pomenutog psalma Gospod se zakleo, i nee se pokajati: ti si svetenik do veka po redu Melhisedekovu. Taj biblijski stih je najistaknutiji starozavetni primer anticipacije ideje o prvosveteniku, pa ga, u svojoj raspravi, autor Poslanice Jevrejima uzima taku po taku. Taj stih se, u Jevrejima 5,5, koristi da se pokae boanski akt postavljanja svetenstva; u 6,19, da je Isus postao prvosvetenik; u 7,11 i 12, da se prikae boansko predskazivanje nove vrste svetenstva; u 7,15-17, da je Hristovo svetenstvo veno; i u 7,20 i 21 da se On za funkciju prvosvetenika izdvaja boanskom zakletvom.

Cilj Poslanice Jevrejima

Pisac ovo svoje delo opisuje kao re pouenja (13,22). On nije eleo teoloku raspravu udaljenu od ivota, a to su i te kako potvrdila naa istraivanja strukture ove Poslanice. Teologija i primena prilagoeni su jedna drugoj, poto teoloka argumentacija slui primeni, a primena proistie iz argumentacije. Mi emo, stoga, Poslanicu Jevrejima najbolje razumeti ako je posmatramo kao propoved. Kao pri svakom uspenom propovedanju, pastor pred sobom ima odreeni cilj. On (ili ona) govori na temu neke duhovne potrebe. Ipak, propovedanje nije isto to i puko dranje govora; propovedanje ima teoloki osnov. Pouenje e biti delotvorno jedino ako nastaje na temelju Rei i teolokog rasuivanja. ta je, prema tome, bio propovednikov cilj u propovedi upuenoj Jevrejima? Odgovor nam daju aspekti primene. Prouavajui tekstove koje smo naveli u okviru strukture Poslanice, saznajemo nedostatke vernitva i savete koje propovednik upuuje svojim vernicima, imajui na umu te nedostatke. Na osnovu svega toga dobijamo prilino jasan duhovni profil

8 tih ljudi. Bili su to hriani s prilino dugim staom, ljudi koji su se mogli priseati propovedanja apostol i ud koja su se dogodila u vezi s darovima Svetoga Duha (2,3.4). U ranim godinama svog verovanja oni su trpeli uvrede, progonstvo, pa i oduzimanje svoje imovine; stajali su, tada, rame uz rame s onima koji su bili zatvarani radi Hrista (10,32.34). No, godine su prolazile, a oni su se u meuvremenu ve bili umorili na svom hrianskom putu. Poeli su da gube volju, jednostavno se preputajui uticaju gomile (2,1). Poeli su da zanemaruju veru (2,2); oseaju kako ih privlai neverstvo (3,2-14). Zbog varljivosti greha njihova srca su poela da otvrdnjavaju (3,13-16); zaustavljeno je njihovo duhovno napredovanje (5,11-14). Malo-pomalo, poeli su da izostaju iz crkve, prestajali da dolaze (10,25), dok su se neki od njih moda i javno odrekli Hrista (6,4-6; 10,26-31; 12,15-17). Prema tome, problem jevrejskih hriana moe da bude ili zamor, prezasienost, to je uvod u postepeno odvajanje od zajednice, ili svesno, otvoreno odbacivanje Hrista i Njegovog naroda, nastalo kao posledica prodiranja greha u srce. Da li se propovednik obraa njima ili nama? Duhovni profil Jevreja upuuje na zapanjujue slinosti sa profilom dananjih hriana. Reenje je primereno problemu. Propovednik savetuje vernike da ostanu pribrani (2,1), da se dre (3,6.14; 10,23), da se odre (4,14; 6,18), da se staraju (4,11; 6,11), da imaju na umu (3,1), da savetuju jedni druge (3,13; 10,25; 13,19.22), da se opominju (10,32) i da istraju (10,36; 12,1). Meutim, slavna osobina koja se posebno istie jeste vera. Vera je obeleavala i Isusov i Mojsijev ivot (3,2); odsustvo vere dovelo je Izrailja do pada (4,12). Biblijski junaci su verom savlaivali fizike tekoe i pobeivali iskuenja (11,1-39), tako isto i hriani prvog veka pa i oni koji ive danas. Meutim, duhovni saveti nastaju na tlu teologije, kao to smo videli a ta teologija, konano, upuuje na velianstvenost Isusa i Njegovog dela za nas. Toliko spasenje (2,3) sve e se, u stvari, svesti na to. Ako ti umorni jevrejski hriani bar donekle uhvate osnovne crte slike svog Gospoda ko je On, ta je ostvario na Golgoti, Njegovu slubu na nebu oni vie nee zanemarivati niti odbacivati veru. Bie obnovljeni, oivljeni, okrepljeni. To e se dogoditi i nama.

Najvanije teme Poslanice Jevrejima

1. Isusova velianstvenost dominira u svim misaonim obrascima knjige. Iz te istine proizlaze sve primene; te primene nisu samo stvar jednog propovednika koji hoe da sauva na okupu svoje stado. Isus! On je taj koji je opisan kao potpuno velianstven velianstven svojom linou, velianstven u svom delu. Portret Isusa kao Prvosvetenika, Jevrejima

9 Poslanica daje kao nijedan drugi deo Biblije. Tu misao na drugim mestima moemo nai samo kao nagovetaj ili napomenu, kao to je to sluaj u Poslanici Rimljanima (8,34), u Jovanu (1. Jovanova 2,1.2) ili Otkrivenju (1,1220); meutim, u Poslanici Jevrejima nam se to sistematski prikazuje (2,17.18; 4,14 5,10; 6,20 8,2). No, Jevrejima poslanica donosi nam i druge Isusove portrete ne tako detaljne kao onaj gde je On predstavljen kao Prvosvetenik, ali nita manje znaajne. Isus je naelnik, zaetnik, koji je u ivotu pretrpeo stradanja i iskuenja (2,10; 12,2); On je i apostol (naelnik) nae vere (12,2) koji je nas radi poslan na Zemlju, i pretea (6,20), Onaj koji ue napred u nebeske odaje. 2. Potpuna sigurnost u Isusu. Jevrejski hriani, prezrena, progonjena manjina, imali su na raspolaganju prednosti van zidova jerusalimskog hrama i njegovih obreda da su ih samo mogli videti. Gospod Isus bio je pravi Poglavar sveteniki, sluio je u istinskom nebeskom hramu; onaj zemaljski bio je samo njegov bledi odsjaj. rtvovanjem sebe na Golgoti, jednim potezom postigao je neto to ni sveukupnost prinoenja ivotinjskih rtava nije mogla postii oistio je grehe, jednom za svagda. Zato hriani u Isusu imaju potpunu sigurnost. Imaju pristup nebeskoj Svetinji nad svetinjama i savest oienu od greha. Imajui dakle slobodu, brao, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i ivim, koji nam je obnovio zavesom [otvorio kroz zavesu], to jest, telom svojim, i svetenika velikoga nad domom Bojim: da pristupamo [Bogu] s istinitim srcem u punoj veri, oieni u srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom istom (Jevrejima 10,19-22). 3. Meutim, greh je neverovatno ozbiljna stvar. Puna vera, tj. potpuno poverenje koje hriani mogu imati u Isusa ne navodi nas da olako uzimamo greh. Greh je bezgrenog Bojeg Sina kotao ivota. Greh je tako straan, da nikakva vrsta niti broj obreda ili ivotinjskih rtava ne bi za njega mogli izdejstvovati oprost (9,6-10; 10,1-4). Te krvave rtve bile su samo predslike i senke neega to e Isus kasnije ostvariti svojom smru (10,1.2). Autor u tri vrlo upeatljiva teksta (6,4-6; 10,26-31; 12,15-17) govori o tome koliko je ozbiljno kada neko zanemari ili odbaci Isusa. Jezik tih tekstova tako je snaan da su o njihovom znaenju hriani raspravljali jo od prvih vekova. Poenta je ista u sva tri teksta: Imajui na umu velianstvenost Isusa i Njegovog dela, kako je sramno odbaciti Njega i Njegovu krv spasenja. 4. Jedna od tema koje se provlae kroz knjigu je i ivot hrian kao putnika. Boji sledbenici su, kroz istoriju, bili gosti i doljaci na ovoj Zemlji. Oni su gledali preko zadovoljstava ovog sveta, jer je njihova budunost vena. Bez obzira na to kakve su tekoe, uvrede i nedae pretrpeli, oni su svesni

10 da su graani jedne bolje zemlje. Oni svoj ivot na Zemlji, po ugledu na Avrama,vide samo kao privremeni boravak, kao niz etap na putu ka svom cilju nebeskom Jerusalimu (11,13-16). 5. Vera se izdvaja kao osobina iznad svih drugih i ona obeleava Boji narod putnik. Jedanaesta glava Poslanice opravdano je uvena po svojoj smotri ljudi i ena vere; meutim, injenica je da je naglasak na veri prisutan u celoj knjizi. Vera sadri dva elementa: ona vidi ono to se ne vidi i ona nadu pretvara u stvarnost. Vera je aktivna i dinamina; ona strpljivo istrajava. Vera je odana. 6. Subota u Poslanici Jevrejima igra istaknutu i jedinstvenu ulogu simbola naeg pokoja u Hristu. Ozbiljnim istraivanjem teksta od 3,6 4,10 biemo nagraeni saznanjima u vezi s mestom koje je Subota zauzimala u ranom hrianstvu i razumevanjem njenog teolokog znaaja. 7. Drugi dolazak. Poslanica Jevrejima koja tako snano razrauje ideju putnika i Hristovo delo na nebu, ukazuje i na dan* (10,25) dan Gospodnji, u koji e hrianski putnici biti pozvani u svoj veni pokoj. U stvari, Hristov minuli rad (Golgota) i Njegovo sadanje delo (posredovanje) garantuju Njegov budui dolazak. I kao to je ljudima odreeno jednom umreti, a potom sud: tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom e se javiti bez greha na spasenje [ne da bi nosio grehe, nego doneo spasenje] onima koji ga ekaju (9,27.28). Iako e hrianinu-putniku put izgledati dug, jo malo, vrlo malo, pa e doi Onaj koji treba da doe i nee odocniti (10,37). Onaj koji je nekada, dajui zakon na gori Sinaj, potresao Zemlju, ponovo e je potresti i to ne samo Zemlju nego i nebesa (12,26.27).

Pregled Poslanice Jevrejima

I. Isusova velianstvenost (1,1-4) Bolje otkrivenje II. Velianstvenost Isusove linosti (1,5 7,28) 1. Bolje ime (1,5 2,18) 2. Bolji voa (3,1 4,13) 3. Bolji svetenik (4,14 6,20) 4. Bolje svetenstvo (7,1-28) III. Velianstvenost Isusovog dela (8,1 10,18) A. Bolji zavet (8,1 9,10) B. Bolja krv (9,11 10,18) IV. ivljenje s Isusovim postignuima (10,19 13,25)

treba izostaviti re sudnji iz Karadievog prevoda, tako da ostane samo dan (prim. prev.).

11 A. Bolja zemlja (10,19 11,40) B. Bolji grad (12,1 13,25)

Veito pitanje
Tokom mnogih godina predavanja predmeta Poslanica Jevrejima, uvek sam uo jedno pitanje je dominiralo nad svim ostalim pitanjima: Ko je autor Poslanice? U nekim prevodima Biblije, meu njima i u prevodu prema Daniiu i Karadiu, u podnaslovu za knjigu stoji: Svetoga apostola Pavla. Meutim, te rei su dodate tek posle vie vekova, jer najstariji naslov knjige jednostavno glasi: Jevrejima. U stvari,* odbaen je svaki element u vezi s podnaslovom knjige u prevodu King James Version. Jevrejima poslanica ne poseduje gotovo nijedno od uobiajenih obeleja pisma navoenje poiljaoca, itaoce, uvodni pozdrav i stvari linog karaktera. Re je, kao to smo videli, o pisanoj propovedi, pre nego o Poslanici. Isto tako, i identitet italaca osporavan je od strane nekoliko biblista, koji su davali prednost neznaboakom sastavu italaca. Meutim, ako bismo sve uzeli u obzir, mislim da dokazi upuuju na jevrejske hriane, koji su trpeli bol odbaenosti od strane svojih sunarodnika, a moda i izuzimanje od obreda vere njihovih predaka. Pitanje i dalje ostaje ko je pisao Poslanicu? Budui da se autor nije predstavio, nastalo je mnogo razliitih spekulacija. Znamo da su hriani, jo u drugom veku, raspravljali problem autorstva Poslanice Jevrejima. Kliment Aleksandrijski je 190-ih godina zakljuio da je Poslanicu napisao Pavle na jevrejskom, da bi je zatim Luka preveo na grki jezik. Meutim, biblista Origen je, nekoliko godina kasnije, rekao neto to je problem ostavilo otvorenim: Ako bi se od mene trailo miljenje, rekao bih da misli pripadaju apostolu, dok nain izraavanja i frazeologija pripadaju nekome ko je upamtio apostolsku nauku i ko je, u svom slobodnom vremenu, zapisivao ono to je rekao njegov uitelj. Prema tome, ako neka crkva zastupa stav da je Poslanicu napisao Pavle, ja bih rekao da je to izjava za pohvalu. Naime, nisu je nai preci bez razloga prenosili s kolena na koleno kao Pavlovo delo. Ipak, samo Bog zna ko je stvarno napisao tu poslanicu. Prema tvrdnji nekih naih prethodnika, poslanicu je pisao Kliment, rimski biskup, dok drugi smatraju da ju je napisao Luka, pisac Jevanelja i Dela apostolskih. No, neka ovo

budui da je u originalnoj knjizi re o engleskom prevodu King James Version, autor komentarie problem s naslovom i podnaslovom Poslanice u tom prevodu (prim. prev.).

12 bude dovoljno to se tie tih pitanja (Eusebius, Ecclesiastical History, 6:25). Ta pitanja rasvetljavaju jednu od najzagonetnijih injenica o ranoj crkvi: naime, Jevrejima poslanica bila je meu poslednjim knjigama koje e biti primljene u novozavetni kanon. Da bi se neka knjiga smatrala kanonskom, morala je potei od apostola ili nekoga iz bliskog okruenja apostola. Miljenje da je Pavle napisao poslanicu preovladalo je tek nekoliko stotina godina kasnije i od tada se i Jevrejima poslanica smatra opte prihvaenom knjigom. Ipak, nije li Pavle logini kandidat za autora? Ko, ako ne Pavle? Ja sam oprezan kada je re o dokazima koji su implicirani u utanju. Jednako kao to odbacujem tvrdnju da je Pavle morao biti autor Poslanice Jevrejima, zato to je bio jedini sposoban da stvori to i takvo remek-delo, odbacujem i shvatanje po kojem Pavle nije mogao biti pisac Jevrejima Poslanice stav koji danas zastupa veina biblista, ukljuujui i one konzervativne. Oni skreu panju na krupne razlike u pogledu jezika (grki tekst Poslanice Jevrejima nije grki kojim je Pavle pisao svoje poslanice) i idej. Na primer, autor Poslanice Jevrejima ne govori o sebi kao apostolu (2,3.4; 13,6.7) i izraze kao to su zakon i vera upotrebljava na naine sasvim drugaije od onih u Rimljanima i Galatima. Adventisti su pokazali neuobiajeno interesovanje za pitanje autorstva. Elen Vajt, za koju verujemo da je primila dar prorotva, knjigu pripisuje Pavlu u mnogim svojim usputnim napomenama. Meutim, ona ponekad jednostavno govori o apostolu. Iako lino uviam postojanje neslaganja sa Pavlovim priznatim spisima, moram rei da u Poslanici Jevrejima nalazim odjeke tih spisa i saglasja s njima. Smatram da je knjiga bliska Pavlu i njegovim spisima, ali uz neki drugi faktor povezan s pisanjem, koji je vrlo brzo nestao. U mojim oima, to raspoloivim podacima daje neuporedivo bolji smisao nego spekulacije po kojima su poslanicu pisali Luka, Petar, Apolo ili Priskila. Meutim, sutinsko pitanje je sasvim sigurno van rasprave: knjiga je nadahnuta, i delo je Svetoga Duha koji se silno obraa dananjim hrianima i meni lino. I poslednje pitanje: kada? Iako taj podatak ne moemo odrediti sa sigurnou, mnoga razmiljanja upuuju na ezdesete godine prvog veka. M. L. Andreasen snano zastupa kontekst u kojem su se judejski hriani suoili s predstojeim gubitkom hrama, pa njegova logika zadrava svoju teinu. Tako godina pisanja iz ranih ezdesetih svakako ide u prilog tezi o povezanosti Pavla s tom poslanicom.

Lektira
1. M. L. Andreasen, The Book of Hebrews.

13 2. F. F. Bruce, The Epistle to the Hebrews, rev. ed., xix-xxii. 3. P. E. Hughes, A Commentary on the Epistle to the Hebrews, 1-32. 4. W. G. Johnsson, In Absolute Confidence, 9-33. 5. Seventh-day Adventist Bible Commentary, F. D. Nichol, ed. 7:387-394. 6. Seventh-day Adventist Bible Dictionary. 7. B. F. Westcott, The Epistle to the Hebrews, xxvii-1xxxiv.

14

I DEO VELIANSTVENI ISUS

Jevrejima 1,1-4

*
prva glava BOLJE OTKRIVENJE
Jevrejima 1,1-4
Knjiga Jevrejima poinje dramatinim zamahom, arobno lepim i neodoljivim, kao uveno "da-da-da-daaa" kojim zapoinje Betovenova Peta simfonija. Sluamo nebesku muziku misli koje nas hvataju za ruku, izvode iz naeg banalnog sveta i odvode u dvorove ivoga Boga. etiri velianstvena stiha prenose nas u misaonu strukturu tog snanog dokumenta. Ti stihovi su vie od uvoda ili preludijuma za neto to sledi. tavie, bilo bi ih najbolje sluati kao uvertiru, doaravanje i najavu slavnih tema koje e tokom svoje propovedi apostol opirno razraditi. Rei, misli podiu se i sputaju, upredaju se i stapaju s drugim mislima i nezaustavljivo idu dalje. One ne obrazuju preglednu skicu autor ih u kasnijem izlaganju nee uzimati po redosledu nego tematsku kaskadu, spev jedinstvenog bogatstva. Kolika god da je, po naoj oceni, snaga tih stihova u Bibliji na naem maternjem jeziku, jo snaniji je izvorni grki tekst. Engleski prevod Biblije The New International Version [u kasnijem tekstu NIV] deli taj blok u etiri reenice, mada je, izlazei iz apostolovih ruku, to bila samo jedna, paljivo uobliena knjievna celina sa tezom i antitezom, pri emu se u jednoj temi uje odjek druge; teme koje se, satreperavajui se, diu ka Bojem prestolu kao velianstvena orkestarska kompozicija. Ti stihovi bie naa nagrada za temeljito prouavanje. Oslukujemo li njihovu muziku, lake emo proniknuti u duh Poslanice Jevrejima; njihove teme e nas budu li predmet naeg razmiljanja pripremiti za pravu teoloku gozbu i, shvatimo li njihovu namisao, biemo dovedeni Isusu da ga licem k licu gledamo u Njegovoj velianstvenosti.

15

ULAENJE U RE Jevrejima 1,1-4

Tekst u Jevrejima 1,1-4 proitaj nekoliko puta. Zaviri u vie razliitih prevoda, izmeu ostalih i u engleski prevod NIV. itaj polako i s mnogo molitve, oslukujui muziku teksta i trudei se da uhvati obrise glavnih tema. A onda, odgovori na sledea pitanja: 1. Podseti se naina na koji poinju druge biblijske knjige. Pogledaj, u tom smislu, posebno, 1. glavu 1. Mojsijeve i 1. glavu Jevanelja po Jovanu. Uporedi ih i obrati panju na razlike u poecima izmeu Poslanice Jevrejima i tih knjiga. 2. Po utisku koji si stekao, ko je subjekat teksta u 1,1-4? Podseti se da je, u originalu, to (jedna) sloena reenica; prema tome, da li je glavna taka interesovanja Bog ili Sin? Objasni zato si tako odgovorio. 3. ta hoe da kae autor, navodei da Bog "govori"? Uzima li on u obzir samo izgovorenu re koja moe dopreti do ljudskih uiju? Naini spisak tih "mnogo puta" i "razliitih naina" na koje je Bog govorio u Starom zavetu. 4. Navedi razliite osobine i aktivnosti Sina u 1,1-4. Uz pomo konkordancije, pogledaj i druge tekstove u Poslanici, gde se pominje "sin" i proui ta mesta, trudei se da istrai znaenje pomenute odrednice. U smislu utelovljenja, Isus je oigledno Boji Sin, ali da li Poslanica Jevrejima, moda, upuuje i na neko dublje znaenje? Na primer, neki autori komentara (uz iskaz o osnovnim verovanjima adventista) pominju Hristov veni sinovski status. Da li Poslanica Jevrejima daje podrku takvom zakljuku? U kom smislu bi to moglo biti tano? 5. Obrati panju na nain na koji se u tekstu govori o Isusovom delu. Imaj na umu biblijske funkcije proroka, svetenika i cara. Kakav dokaz ovde vidi da Isus vri svaku od tih funkcija? 6. Isto tako, razmiljaj o temama iz 1,1-4, imajui na umu Isusa pre i posle utelovljenja. U kom smislu se "stari" (pre Hrista) razlikuje od "novog" (posle Hrista)? Da li Pavle omalovaava Stari zavet? U kom pogledu se stvari menjaju Sinovljevim dolaskom na Zemlju? 7. Pisac je oigledno morao da u skraenom obliku opie delo Sina tokom Njegovog boravka na Zemlji. ta je pri tom izostavio? Zato? Na ta je usredsreen? 8. Uz pomo konkordancije, pogledaj razliita mesta gde se u Jevrejima pojavljuju izrazi "bolji", kao i odgovarajui sinonimi. Da li te to upuuje na neku od tema knjige?

16 9. Proitaj 1,1-4 jo jednom. Tekst sada svakako bolje razume, ali da ima jo mnogo pitanja da eli vie da zna, u to nema sumnje. Odgovori e doi iz same knjige, dok budemo putovali kroz njene tekstove, oslukujui njihovu muziku. No, zahvaljujui ovom uvodnom prouavanju, poeo si da formira zakljuke. ta bi, na osnovu ovih uvodnih stihova, oekivao da bude predmet ostatka knjige? Za trenutak razmisli o uticaju koji su ti stihovi imali na tebe. Naini kratku beleku o svojim razmiljanjima.

ISTRAIVANJE REI Bog koji govori

Poslanica poinje dvama fundamentalnim iskazima, onim koji preobraavaju ivot: Bog jeste, i Bog govori. Na tim iskazima poiva sve ostalo to sledi. Mi ih ne moemo ni dokazati ni opovrgnuti. Oni su preduslovi, osnovni elementi sveopte graevine misli. Mi, meutim, moemo ponuditi dokaz koji e ih potkrepiti. Bog pre nego to se izgovori ma ta drugo. Bog iznad svega, posle svega. Bog u svemu, kroz sve, svemu. Tu poinje nae razmiljanje, a i naa poslednja misao bie posveena Njemu. Mi smo stvoreni za Njega, On nas je nainio i, kao to je rekao Avgustin, neemo imati mira dok u Njemu ne pronaemo svoj pokoj. Mi koji verujemo, poznajemo ga kao Prijatelja svog najvernijeg Pratioca, koji nam je blii nego brat. Mada ga nikada nismo videli, mi ga "ljubimo" i radujemo se u Njemu "radou neiskazanom i proslavljenom" (1. Petrova 1,8). Pa ipak, ne moemo dokazati da Bog postoji. Filozofi i teolozi vekovima su tragali za racionalnim argumentima, zakljuujui na osnovu prirode postojanja ili dokaz o postojanju stvaralakog plana ili na osnovu moralnih aspekata naeg bia. Svi ti argumenti su korisni, ali nijedan ne moe da definitivno rei "sluaj". Ateista sa svoje strane vri potrebne pripreme, tako da na kraju svaka strana ponitava argumente druge strane. "Onaj koji hoe da doe k Bogu valja da veruje da ima Bog", rei e nam kasnije apostol (11,6). To je put upoznavanja Boga i put kojim moemo napredovati i rasti u Njemu verom. Istovremeno, to je i jedini put. Bog je preveliki za ljudske "dokaze". Preveliki za "utvrivanje" na osnovu naunog eksperimentisanja. Preveliki za logiko i racionalno dokazivanje. Bog je Um koji je nainio sve i koji sve odrava, Um kojeg je na um samo slabani eho. Nijedan ljudski um ne moe u potpunosti da pojmi boanski Um. Ipak, mi koji verujemo vidimo na sve strane otiske Njegovih stopa. Ovaj

17 svet je za nas Njegov svet i mi smo Njegova deca. Iako ne moemo objasniti zbog ega se sve odigrava ba onako kako se odigrava pogotovo ono tragino i runo uvereni smo da smo sigurni u Njegovim rukama. Budui prva i glavna pretpostavka u Jevrejima poslanici, Bog je i "kulisa" svega to se odigrava u knjizi. Ili, ako bismo promenili metaforu, iako je Sin linost pod reflektorima, solista na koncertu, Bog diriguje orkestrom koji daje skladnu muziku. Ime Bog nalazimo u toj knjizi ezdeset i sedam puta. Umesto te rei, dvanaest puta emo naii na re Gospod. Koliko puta je koja re upotrebljena, zavisi od toga koliko se puta apostol pozvao na Septuagintu, grki prevod Staroga zaveta. Meutim, re Otac ne pojavljuje se ni jedan jedini put. Kako u knjizi itamo, Bog je sve stvorio (3,4). Njegovom voljom dolo je do stradanja i smrti Sina (2,10), On imenuje Mojsija za slubu (3,2-5), Arona za prvosveteniku slubu (5,4) i Isusa za Prvosvetenika novog reda svetenstva (5,5). Bog je sve nainio svojom reju (11,3). On daje obeanja ljudskom rodu, dodajui im i zakletvu, kako bi nau budunost uinio apsolutno izvesnom (6,17.18). Bog donosi blagoslove i prokletstva (6,7.8), osigurava blagodat (4,16) i sea se del sluenja u ljubavi (6,10). On daje mir (13,20), opominje (13,25) i izbavlja od smrti (5,7; 11,19). Osim toga, Bog se pribliava oveku, stupa u zavetni odnos sa svojim narodom (8,8). Apostol nas naziva "domom" (3,6) porodicom koju je s ljubavlju odgajio boanski Roditelj (12,3-11). Ali, za one koji preziru Njegovu blagodat Bog je i "oganj koji spaljuje" (12,29). Meutim, Boja osnovna aktivnost je govorenje. To je druga pretpostavka koju nalazimo u poetnim reima knjige, a nalaziemo je i u celoj knjizi. Bog "govori" ili "kazuje" (drugaiji glagol u originalu) etrnaest puta u Jevrejima javlja se prvi, i dvadeset dva puta drugi glagol, to ukupno ini trideset est pominjanja u knjizi. Kada Bog govori, nastaje svemir (1,3). On govori, i predstavlja Sina koji je iznad anela (1,5-14). Njegov govor nas opominje da ne odstupimo od boanskog plana (3,7-15). Njegov govor je garancija ispunjenja boanskog plana (4,1-10). "Mnogo puta [prilika] i razlinim nainom" rei su kojima Jevrejima 1,1 opisuje Boga koji govori. Setimo se starozavetnih prilik, vremen neprekidnih, estih i povremenih boanskih oglaavanja, komunikacija s ljudima. "I ree Bog." To je nain na koji se dogaa stvaranje. Bog je, u vrtu, govorio naim prvim roditeljima, Adamu i Evi; Kainu, prvom ubici i Noju, propovedniku pravde; Avramu u neznaboakom Uru u Haldeji; Jakovu, koji je beao od svog gnevnog brata, a onda i Mojsiju i Malahiju, Samsonu i Samuilu, Davidu i Devori, Jeremiji i Juju, Jezekilju i Jestiri. Jahve je Bog koji govori u celom Starom zavetu, od prve do poslednje glave. Setimo se i naina na koje je Bog govorio. U Edemu je to bilo licem k

18 licu; sa Sinaja, uz grmljavinu, munje i gromove i duvanje u trube; u svetinji u Silomu, poziv u noi deaku koji spava u krevetu (1. Samuilova 3,1-14); Jeremiji, koji osea oganj u svojim kostima (Jeremija 20,9); Isaiji, koji ulazi u hram da se moli (Isaija 6,1-4); Danilu, daleko od njegovog doma, u zemlji osvajaa (Danilo 10,1-14) i, posle etrdeset dana ekanja, kao "glas tih i tanak", silnom Bojem oveku na gori Karmil (1. Carevima 19,12). Boje govorenje ne moe se opisivati niti predskazivati. Mi ne moemo znati kada e ili kako Bog govoriti, ali moemo biti sigurni da e se to dogoditi. On moe da se obrati proroku preko snova i vienja, ali za svoje komuniciranje moe da upotrebi i ivotinju magaricu! kako bi ukorio oveka namernog da uini neto to ne valja (4. Mojsijeva 22,28). ta, u stvari, znai kada Bog "govori"? Jeste, to su rei, konkretan govor, ali ipak vie od rei kakve dopiru do naih uiju. Boje rei mogu doi na kamenim ploama, ili pasti na nae unutranje ui, proavi kroz nau savest i nau samodopadnost, tako da ih samo mi moemo uti. Tekst u Jevrejima 11,1.2 saoptava nam da je Bog govorio "preko" ili "kroz" rei. Grki predlog u ovom sluaju je en, koji doslovno znai "u". Bog nije samo govorio kroz rei nego i u svojim vesnicima. Ukupnom snagom njihovog ivota prenoena je Boja volja: oni su ivotom demonstrirali Njegovu vest. Tako imamo da Boje govorenje sadri u sebi Njegovu sveukupnu komunikaciju, sve vidove Njegovog obraanja stvorenjima. ujne rei, pisane rei, tihe rei, ali i rei u ivotu vidljive sve to znai samo jedno: Bog govori. Od poetka, On govori; On neprekidno govori svakom narataju i nikada ne prestaje da govori. Mi koji verujemo, potvrujemo: Bog i danas govori. Bog nas nije ostavio same da pipamo po mraku, u svemiru bez glasa. On nas nije prepustio sumnjama i oajanju. On govori, govori i danas. Ova istina o Bogu koji govori predstavlja jednu od najdragocenijih misli u Bibliji. Meni ona mnogo znai. Ona znai da svako Boje dete moe da oseti svoju ruku u Njegovoj, moe da uje glas, idui putem ivota: "To je put, idite njim" (Isaija 30,21). Ja vam ne mogu rei kada e i kako Bog govoriti. Bog je Bog, a ne neko podreen naim eljama i smeten u okvire naih metod. Ipak, Bog nas voli i eli da nam pomogne. On eli da razgovara s nama, da nam olaka bremena, da nas provede kroz neprilike i brige koje nas razdiru. Kada na Njega stavimo sve svoje terete, na ta nas On i poziva (1. Petrova 5,7), mi moemo s pouzdanjem oekivati odgovor. Ali, u Njegovo vreme i na Njegov nain. Gospod e nas uiti naoj dunosti jednako rado kao to e uiti i svakog drugog. Ako mu doemo u veri, On e nam lino iznositi svoje tajne. Naa srca e esto goreti u nama dok nam On bude

19 pristupao radi ostvarivanja zajednice s nama, kako je to inio i s Enohom. Oni koji odlue da ne ine nita, u bilo emu to bi oalostilo Boga, tano e, poto mu iznesu svoj sluaj, znati kojim putem treba da idu. Osim toga, primie ne samo mudrost nego i snagu (EGW, DA 668). Bog koji govori kakve li neverovatne, revolucionarne ideje za ljudska bia na poetku novog milenijuma! Kafka, Hemingvej, Rasel, Sartr to su glasovi koji su oblikovali dvadeseti vek. Ti ljudi su ljudsko postojanje prikazali kao "neukusnu alu" (Hemingvej), lieno smisla (Kafka i Sartr) ili kao "sagraeno na platformi upornog oajanja" (Rasel). Meutim, mi koji verujemo znamo da nije tako. Znamo da Bog govori. Tano je, ne moemo to dokazati pomou nekog hladnog "naunog" metoda. Ali mi znamo da On govori, zato to ga poznajemo. Jo samo dve knjige Biblije poinju tako dramatrinim zamahom kao Poslanica Jevrejima. Jedna od njih je 1. Mojsijeva, ije poetne rei "U poetku stvori Bog nebo i Zemlju", upoznaju itaoca s Bogom koji stvara. Druga je Jevanelje po Jovanu koje poinje reima: "U poetku bee Re, i Re bee u Boga, i Bog bee Re. Ona bee u poetku u Boga. Te rei nas vraaju u vreme pre dogaaja iz 1. Mojsijeve 1,1, na poetak svih poetaka, na poetak pre svih ostalih poetaka, unazad, pre stvaranja naeg sveta, onoliko daleko unazad koliko moe da dopre na um. U tom "poetku" Bog! Pre svega drugog, Izvor svega drugog Bog! Zanimljivo je, u stvari, da je, uz Boga, u poetku Re. Ono to Bog jeste, to jeste i Re. Tekst iz Jevrejima 1,1-4 doarava nam te misli iz 1. glave 1. Mojsijeve i 1. glave Jovanovog Jevanelja (mada je Jovanovo Jevanelje, verovatno, bilo napisano kasnije nego Poslanica Jevrejima) i dovodi ih na jedno mesto. Prva pretpostavka ista je za sva tri teksta Bog. No, u Jevrejima poslanici, to to Bog radi, imajui na umu tajanstvenu "Re", za nas je pre govorenje nego stvaranje. Meutim, to to se apostol usredsreuje na boanski govor nadilazi pominjanje mnogih i razliitih naina Bojeg govorenja. Njegovo izlaganje usredsreuje se na boanski govor i upuuje na kulminaciju kada je, da upotrebimo Jovanov izraz, "Re postala telo" (Jovan 1,14). To nas navodi na razmiljanje o ulozi i funkciji Sina u Jevrejima 1,1-4.

Konanost preko Sina

Prva dva stiha Jevrejima poslanice uvode pojam Boga koji govori, odmeravaju staro otkrivenje na temelju novog, istiui, taku po taku, njihovu podudarnost. BOG KOJI GOVORI

20 Bog govorae ocevima preko prorok nama preko Sina govori (govorio je)

negda (u prolosti) u posledak dana ovih

Za samo jedan izraz u naem tekstu nema odgovarajuih rei: "Mnogo puta i razlinim nainom" [u mnogim prilikama i na razliite naine]. Taj propust pogaa jo vie u originalu, poto je te rei apostol stavio u sm poetak knjige. Fraza, onako kako ju je apostol napisao glasi: polumeros kai polutropos grke rei koje snano odzvanjaju u skladu sa zamahom ideja koje tek treba uvesti. (Taj dramatini poetak jo efektnije je doaran u engleskom prevodu King James Version*: "Bog, koji u razliita vremena i na raznolike naine govorae u prolosti precima preko prorok.") Ova konstrukcija stavljanje izraza "u mnogim prilikama i na razliite naine" na sm poetak Poslanice, a potom uzdravanje od davanja odgovarajueg izraza u nastavku teksta upuuje na snaan kontrast izmeu starog i novog otkrivenja. Dok je staro dolazilo u fragmentima, novo dolazi kao neto konano. Staro je bilo delimino; ovde malo, onde malo, dok je novo potpuno, savreno. To je otuda to novo dolazi preko Sina. Opis Bojeg govora ide do ove take i, poto je Sin predstavljen, sada On staje na sredite pozornice. Tako postajemo svesni neobine injenice u vezi s tom sloenom reenicom koja zauzima etiri stiha, 1,1-4: Iako je Bog subjekat i knjiga Njime otpoinje, u trenutku kada se pojavi Sin, ostatak, vei deo reenice, usredsreuje se na Njega. Tako se taj obrazac, kako smo ve napomenuli, nastavlja kroz celu Poslanicu. "U Sinu" bio bi doslovni prevod onoga to stoji u originalu. Konstrukcija ovde istie svojstvo sinovstva; mi tu misao bolje prenosimo izrazom "preko onoga koji je Sin" ili "preko onoga ko ima status Sina". Fragmentarno otkrivenje koje je dolo preko prorok Pavle suprotstavlja punom otkrivenju koje donosi Sin. Izraz Sin sreemo u poslanici nekoliko puta. To ime svakom prilikom ima veliku teinu i upuuje na znaaj i superiornost Njegove linosti. Dakle, Sin oznaava otkrivenje kao konano (1,2), superiornost u odnosu na anele (1,5-14), (ispunjene) kvalifikacije, preduslove za novo i bolje svetenstvo (5,4-6; 7,28) i nekoga koga, kako smo opomenuti, ne treba da ruimo (6,6; 10,29). Sin, prema 2,10-18, uzima ljudsku prirodu i postaje na brat. Tekst u 1,1-4 donosi tri prelepe potvrde u vezi sa Sinom. Prvo, On je sjajnost Boje slave. Re prevedena sa "sjajnost", apaugasma, odnosi se na zrak svetlosti, blistavi zrak, sijanje. Razliiti prevodi koriste za to re "blesak" (effulgence, NEB), "sjajnost" (brightness, KJV), "odsjaj" (reflection, RSV) ili "sjaj"
*

... kojem je, po mom skromnom miljenju, Karadiev prevod vrlo blizak prim. prev.

21 (radiance, Phillips). Taj opis nas uznosi do carstva slave, tamo gde Sin blista u venome danu. On boravi u svetlosti kojoj se ne moe pristupiti; On je(ste) Videlo nad videlima. On je ujedno i verna slika Bojeg bia ("oblije bia Njegova"). Metafora se, u ovom izrazu, odnosi na peat i njegov otisak u vosku. Re je ona ista od koje izvodimo re karakter, i ona govori da je Sin sm odraz boanskog bia. Sin je ono to Bog jeste. No, ovde se nastavlja isticanje Sinovljeve slave i boanstva: Sin je(ste) boanska sjajnost i boansko bie. Doslovno prevedeno, to je trajno stanje, a ne postajanje. Sin je, veno, Videlo nad videlima. On je, veno, oblije boanskog. On je veno to bio. On e veno to biti. U Bibliji ne moemo nai nijedan uzvieniji opis Sina. Jedino su jo tri teksta u istoj ravni s tim stihovima, kada objavljuju istinito, veno, prapostojee boanstvo naeg Gospoda Jovan 1,1.2; Koloanima 1,1517 i Otkrivenje 1,5.17.18. Na tim mestima nalazimo odluan odgovor glasovima, drevnim ili ovovremenskim, koji bi da kau da je On u izvesnom smislu manje nego Bog, ili da je tek u odreenom trenutku vremena bio podignut do statusa Boga. Nae spasenje "visi" o tim tvrdnjama i o injenici koju one objavljuju. Ljudi se i danas suoavaju s linou Isusa Hrista, ba kao i tokom ranijih vekova. On nas svojim pogledom zaustavlja i pita: "ta ti misli, ko sam ja?" (Matej 16,15). To pitanje ne moemo izbei. Nakon svih istraivanja u istoriji religij, svih psiholokih analiza i filozofskih predavanja, to pitanje je aktuelno i zahteva na odgovor. Mi koji verujemo, potvrujemo: Isus Nazareanin je Onaj koji je za sebe rekao da jeste. Bio je vie od dobrog oveka, uitelja, udotvorca. Bio je vie od judejskog mesije. Da, zaista, mnogo, mnogo vie od toga Bog u telu! Bog uistinu, veno! Izraz Sin, zapravo, upuuje na neto to je vie od utelovljenja. On nije postao Sin; On je(ste) Sin, veni Sin. Re Sin podrazumeva uzvieni poloaj i funkciju. Isus je taj izraz esto koristio govorei o sebi. Iako je najei nain na koji je predstavljao sebe bio "Sin oveji", On je, samom tom reju Sin, ukazivao na prisnost svog odnosa s Bogom. Na primer: "Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i ako kome Sin hoe kazati" (Matej 11,27). Terminologija koja se odnosi na Oca i Sina mogla bi nas odvesti na pogrenu stranu. Mi je neizbeno dovodimo u vezu s vremenom i poreklom: sinovi svoje postojanje izvode od oeva; oevi su, u vremenu, pre sinova. Meutim, Isus kao veni Sin nije nastao u Ocu ili kroz Oca. Biblijski jezik, koristei rei Otac i Sin, pre upuuje na zajedniko postojanje, jednakost, boansko bie. Naime, Jevreji su taj jezik tako i razumeli, jer kad je Isus Boga nazvao svojim Ocem, oni su se sablaznili, razumevi da se Isus "gradi jednak

22 Bogu" (Jovan 5,18). Iskazi iz pera Elen Vajt o Hristovom venom prapostojanju i boanstvu slede istu misao. Iako je njen iskaz "u Hristu je ivot, izvoran, nepozajmljen, neizveden" (EGW, DA 530) postao klasika, ni ovo to sledi nije nita manje znaajno: Sin je otkrivena sva punina Boanstva. Boja re za Njega kae da je 'oblije bia Njegova'. . . . Hristos je prapostojei, samopostojei Boji Sin. . . . Kada govori o svojoj preegzistenciji, Hristos nae misli vraa unazad kroz beskrajna razdoblja. On nas uverava da nikada nije postojalo vreme kada On nije bio u tesnoj zajednici s venim Bogom. Onaj iji su glas Jevreji tada sluali bio je s Bogom kao neko ko je s Njime odrastao. . . . On je veni, samopostojei Sin. . . . Govorei o ljudskoj prirodi Hrista dok je bio na ovoj Zemlji, Boja re sasvim odreeno govori i o Njegovoj preegzistenciji. Re je postojala kao boansko bie, odnosno, kao veni Boji Sin, u potpunom jedinstvu sa svojim Ocem. (EGV, Evangelizam, 462.463) Potvrujui veno Sinovstvo, Elen Vajt nagovetava da je utelovljenje Isusa uinilo Sinom u jednom drukijem smislu: "Budui da je bio Sin ljudskog bia, On je postao Boji Sin u jednom novom smislu. Tako se On pojavio u naem svetu kao Boji Sin, a ipak, roenjem, povezan s ljudskim rodom" (EGW, Selected Messages, 1:227).

Prorok, Svetenik i Car

Sinovljevo delo slavno je koliko i Njegova linost. Prouavajui tekst u 1,1-4, mi Njegovo delo vidimo u okviru tri faze koje odgovaraju Njegovoj "karijeri" Njegove aktivnosti pre utelovljenja, one u periodu inkarnacije i one posle toga. Pre utelovljenja: Sin je stvorio svemir i On sve odrava. Na svet i zvezdano nebo nisu nastali sluajno; takoe nije sluajno ni to to su oni nastavili da postoje. Stvorio ih je boanski Um, dok boanska Ruka brine da se oni okreu i kreu svojim putanjama. A to je ona ista ruka koja e za nas biti prikovana na krst. Svet Sinu, prema tome, nije tue mesto a nije ni nama. Svet je Njegov, kao to je i na. U periodu inkarnacije: Celokupni obim Sinovljevog dela na Zemlji rezimiran je u jednoj kratkoj reenici "On je . . . osigurao oienje za grehe" ("uinivi sobom oienje greha"). Ne pominju se tu Propoved na gori ili Hristove prie; nema ud, isterivanja demona, nema isceljivanja, kuanja u pustinji, nema duhovnog poduavanja apostola i osnivanja crkve. Apostol see do korena, do problema koji je oveka, u vrtu, odvratio

23 od Boje volje i koji i danas stoji iza patnje, bola i prekih potreba ljudskih bia. Posle inkarnacije: Sin je seo s desne strane Velianstva na nebu ("sede s desne strane prestola Veliine na visini"). To znai da Sin vlada. "Sede" je re koja oznaava da je posao oienja greha bio uspeno zavren. On sada vlada na uzvienom i poasnom mestu. Ali, On je i naslednik svega, drugim reima, sve e mu (sve to je stvoreno) jednom u budunosti biti vraeno. Po svojoj linosti venog Sina, On je(ste) Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; zbog svoje uloge Stvoritelja i moi odravanja (svemira), On ima pravo da vlada nad svim meutim, u ovom trenutku ga, u tom smislu, samo crkva priznaje. No, poto je On naslednik svega to postoji, na kraju e mu se celi svemir vratiti, da mu slui i da ga oboava. Postoji jo jedan nain na koji moemo pojednostaviti razumevanje Sinovljevog dela. Moemo ga posmatrati u kontekstu proroka, svetenika i cara. Kao Prorok, Sin prenosi Boju volju. U Njemu Boje "govorenje", kao to smo videli, dostie vrhunac. Nema vie nepotpune, fragmentarne komunikacije, poto je Re postala telo. On govori rei Boje; ivei, On kazuje rei Boje; On je(ste) Re Boja. Neposredno pre nego to je otiao sa ove Zemlje, kad je Filip zatraio da vidi Oca, On je rekao: "Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca" (Jovan 14,9). "Boga niko nije video nikad . . . Sin . . . ga javi" (Jovan 1,18). Kao Svetenik, Sin ini da smo isti pred Bogom. On prinosi rtvu, sebe, rtvu koja sadri veu mo od hiljad volova i jaraca. On jednom za svagda reava pitanje naih greha. Isusovo delo spasavanja u Novom zavetu nalazimo prikazano na mnogo razliitih naina. On nam, na primer, donosi oslobaajuu presudu na sudu (opravdanje), otkupljuje nas (otkupljenje), uvodi nas u Boju porodicu (usvojenje) i ponovo uspostavlja na prekinuti odnos s Bogom (pomirenje). Uza sve to, govor oienja iz Jevrejima 1,3 vrsto vezuje spasenje za svetinju i njene slube; ta veza e se, naime, pojaviti kao glavni teoloki momenat, teite u razradi teme knjige. Kao Car, Sin sada vlada. Mi smo podanici Onoga koji ima svu mo, kome se pokoravaju nebeske vojske. Poto je Car, On e se vratiti na na svet da bi preuzeo svoju ulogu koja mu pripada, nad ljudima koje je stvorio i pridobio ih ponovo za Boga. Uloge proroka, svetenika i cara Stari zavet uglavnom dri odvojene i posebno definisane. Bilo je prilika kada su pojedinci objedinjavali u sebi dve uloge kao Jeremija, koji je bio i prorok i svetenik, ili David, koji je bio i car i prorok. Meutim, nema linosti u Starom zavetu koja je bila u isto vreme i prorok i svetenik i car. To se moglo dogoditi jedino ako bi neki car potekao iz Levijevog plemena (budui da se svetenstvo nasleivalo), ali takvog

24 sluaja nijednom nije bilo. Ali, Sin je jedinstven. Budui jedinstven kao linost, jedinstven u svom delu, On saima u sebi Stari zavet i uveliko ga nadilazi. Sve uloge u njemu dostiu svoj vrhunac i nalaze svoje konano znaenje.

Staro i novo neto bolje

U uvertiri za Poslanicu Jevrejima sluamo zvuke melodije koja e se uti mnogo puta kroz knjigu. Apostol poredi i stavlja u kontrast staro i novo "u prolosti . . . u ovim poslednjim danima" ("negda . . . u posledak dana ovih"). On na ovom mestu istie da je novo otkrivenje superiorno u odnosu na staro zato to dolazi preko Onoga koji je Sin, a ne preko prorok i zato to dolazi potpuno, a ne delimino, fragmentarno. NAPOMENA: Mi se ne bavimo predmetom loeg naspram dobrog, nego predmetom dobrog naspram boljeg (ili konanog). Stari zavet nije manjkav kako bi to mogao biti, ako je Bog njegov autor? Ne, nego je Stari zavet, budui dobar, usmeravao pogled i preko svojih granica, na Onoga koji e doi kao utelovljeni Boji govor; tada e delimino postati potpuno. Prema tome, jedna od kljunih rei u Poslanici Jevrejima je bolje. Tu re u Poslanici nalazimo ukupno trinaest puta (1,4; 6,9; 7,7.19,22; 8,6; 9,23; 10,34; 11,16.35.40; 12,24). Meutim, izuzimajui ta mesta, apostol je celokupnu raspravu izgradio na odreenom nizu poreenja. Staro i novo putuju zajedno kroz celu knjigu, pri emu novo proizlazi iz starog, nadograuje se na njemu, ali ga i prerasta. Tako, osim boljeg otkrivenja, iz 1,1-4, nalazimo i bolje ime (1,5-14), boljeg Vou (3,1-6), boljeg Svetenika (4,14 5,10), bolje svetenstvo (7,1-28), bolju svetinju 8,1-6), bolji zavet (8,613), bolju krv (9,1 10,18), bolju zemlju (11,13-16) i bolji grad (12,18-24; 13,14). Dok, krimo sebi put kroz Poslanicu, bie potrebno da paljivo oslukujemo finese muzike "starog" i "novog". Naalost, mnogi hriani Stari zavet posmatraju kao zatvorenu knjigu, neto to se bez ustezanja moe zanemariti, te im se Stari zavet danas i ne obraa. Oni ive u velikoj zabludi, liavajui se duhovnog blaga koje je dao sm Bog. Drugi hriani, ukljuujui neke adventiste, ine dijametralno suprotnu greku: oni obaraju novo, uruavajui ga u staro, ponitavajui njegovu posebnost, njegovu jedinstvenost, ne uviajui da dolazak Sina da bi iveo meu nama ini da sve postane novo. Poslanica Jevrejima postae nam jasna ako za nju, uz molitvu, odvojimo dovoljno vremena. Tada vie neemo potcenjivati staro, jer emo novo razumeti u svetlu starog; i vie neemo potcenjivati ni novo, jer emo novo posmatrati u svetlu Sina, koji je sjajnost boanske slave.

25

PRIMENA REI Jevrejima 1,1-4

1. Dok razmiljam o svom ivotu, koji mi dogaaji dolaze na um, od trenutka kad sam osetio da mi Bog govori? U kakvom je obliku bio taj "govor"? U kojoj sam meri bio spreman ili nespreman da ujem i posluam ono to je Bog rekao? 2. Mnogo je ljudi koji tvrde kako uju "glasove". Kako mogu znati da mi govori Bog, a ne avo, ili pak moje tajne elje? 3. Tekst iz Jevrejima 1,1-4 odzvanja Isusovim velianstvom i slavom. Koji drugi stihovi istiu Isusa na ba takav nain? Kako ti stihovi doprinose oseanju velianstva u Jevrejima 1,1-4? 4. Kako mi poruka iz Jevrejima 1,1-4 pomae da se izborim sa zlom, ratovima, patnjama i jadom, kojih je sve vie i vie? Kako mi posebno ta poruka moe biti od pomoi u kriznim trenucima mog ivota? 5. Zbog ega je vano itati tekstove iz cele Biblije? U emu se sastoje mogue posledice usredsreivanja na jedan od dva Zaveta? U kom smislu je Isus klju Starog zaveta? Na koji nain On prevazilazi Stari zavet?

ISTRAIVANJE REI
1. Pripremi list hartije, obelei dva stupca. "Proetaj" se kroz 1. Mojsijevu i u levi stubac upii sve primere kad je Bog govorio ljudima. U desni stubac upii komentar o tome kako je Bog govorio ljudima. To uporedi s onim to, na osnovu Jevanelj, zna o nainu na koji je Isus optio s ljudima. Koliko je time poboljano tvoje razumevanje teksta iz Jevrejima 1,1.2? 2. Koristei konkordanciju, potrai sva novozavetna mesta u kojima se pojavljuje re naslednik [heir]. Koji ti od tih primera posebno olakavaju razumevanje znaenja rei naslednik iz Jevrejima 1,2? ta Novi zavet kae na temu naeg odnosa s Bogom, kao naslednik? Prema onome to Biblija govori, po emu je sve na odnos kao naslednik jednak Hristovom, a po emu drugaiji, od Njegovog? 3. Potrai sva mesta u kojima se, u Poslanici Jevrejima, pojavljuju rei oistiti i oien [cleanse, cleansed; purge, purged]. Proitaj po nekoliko stihova ispred i iza svakog od tih stihova, radi uvida u kontekst. Ako ima pristupa Biblijskom komentaru ASD (SDA Bible Commentary), potrai ta se u njemu kae za rei oistiti i oien [purge, purged] u svakom od tih stihova. ime tekstovi iz drugih delova Poslanice Jevrejima doprinose da bolje shvati Isusa, prema onome kako je predstavljen u 1,1-4?

26

DALJE ISTRAIVANJE REI

1. Za potrebu detaljnog istraivanja, s osvrtom na grki tekst, vidi: B. F. Westcott, The Epistle to the Hebrews, 3-16. 2. Ako eli iri komentar, vidi: F. F. Bruce, The Epistle to the Hebrews, rev. ed., 1-9. 3. Ako ti je potreban pregled teksta, vidi W. G. Johnsson: In Absolute Confidence, 34-53.

27

II DEO ISUSOVA VELIANSTVENA LINOST

Jevrejima 1,5 7,28

*
druga glava BOLJE IME
Jevrejima 1,5 2,18
Ovaj tekst deli se na tri dela: 1,5-14, gde se Sinovljeva superiornost nad anelima potvruje pozivanjem na Pismo; 2,1-4, prva praktina primena argumentovanja i 2,5-18, izlaganje na temu Sinovljevih iskustava u periodu koji je proveo kao ovek. Sinovljeva linost dominira kroz celu knjigu. On je vei od svih anela; odbacivanje spasenja koje je On doneo povlai teke posledice; a period inkarnacije kada je, za odreeno vreme, postao manji od anel oznaen je samo kao privremena promena statusa. Prema tome, tekst u celini razrauje temu iz Jevrejima 1,4: "I toliko bolji posta od anel koliko preslavnije ime od njihova dobi." Meutim, u daljoj razradi tekst odlazi znatno dalje. Predstavljajui Sina kao istinski boanskog i tokom inkarnacije istinski ljudskog, tekst polae temelj za najvaniju ideju cele knjige Isus kao na Prvosvetenik.

ULAENJE U RE Jevrejima 1,5-14

Proitaj dva puta Jevrejima 1,5 -14. Nakon drugog itanja, pozabavi se sledeim pitanjima: 1. Koliko si argumenata pronaao koji govore u prilog Sinovljeve nadmonosti nad anelima. 2. Beleke navedene na kraju stihova u tekstu koji prouavamo*,
*

ili na margini, odnosno, u dnu strane, u zavisnosti od formata Biblije, ili prevoda (prim. prev.)

28 upuuju na citate koje apostol koristi u tom odseku. Pogledaj svaki citirani tekst u Starom zavetu, osvrui se na kontekst. Tako e doi do odreenih izuzetno uzbudljivih saznanja! Da bi maksimalno iskoristio ovo uporedno istraivanje, nacrtaj malu tabelu sa sledeim stavkama (prvi citat je ve uraen, kao uzorak): linost koja govori tekst Psalam 2,7 2. Samuilova 7,14 Stari zavet Bog ....... Jevrejima Bog ....... linost kojoj se govori Stari Zavet car ....... Jevrejima Sin .......

3. Kakve zakljuke izvodi iz ovog prouavanja o nainu na koji je autor Poslanice koristio Stari zavet? ta ti to govori o autorovom miljenju o Pismu? 4. Kakve dokaze, ako ih ima, nalazi u ovom odseku, o tome da Sin nije samo vei od anel nego je u stvarnosti Bog? 5. Glavna poruka teksta iz 1,5-14 je, izgleda, sasvim jasna da pokae Sinovljevu superiornost nad anelima. Zato je ta poruka bila apostolu toliko vana? Da li je morao da se upusti u tako opirna dokazivanja i raspravu, da bi njegovi itaoci shvatili poruku?

ISTRAIVANJE REI Pogledajte Sina kako je slavan!

Apostol odmah uzima ideju iz 4. stiha o Sinovljevoj superiornosti nad anelima i poinje da je dokazuje. Po njemu, Biblija ima poslednju re. Time zakljuiti raspravu ujedno dznai i zakljuiti taj predmet. Meutim, on ovde ne nalazi samo jedan dokaz, nego itav niz tekstova koji potvruju Sinovljevu velianstvenost. Ceo preostali deo 1. glave bavi se tim dokazima iz Pisma. Tako se pred naim oima pojavljuju etiri glavne take: 1. Samo je jednu Linost Bog uvek nazivao "Sinom" (1,5). Autor to izraava postavljanjem retorikog pitanja: Kada pita: "Kome od anela ree kad ...", odgovor koji se podrazumeva glasi: "Nijednome." Nikada nijedan aneo nije bio tako oslovljen. Jedino Isus ima bolje, "preslavnije" ime. 2. Aneli se klanjaju Sinu (1,6). Poruka glasi: Onaj kome se klanjaju vei je od onih koji se klanjaju; otuda i Sinovljeva superiornost nad anelima. 3. Sin je vean i nepromenljiv, dok su aneli stvorena bia (1,7-13).

29 Aneli su kao vetar ("duhovi") ili vatra ("plamen ognjeni"). Sve drugo stari i nestaje, dok je Sin isti za sva vremena. 4. Sin vlada Bogu s desne strane, dok aneli idu kada ih Bog alje, da slue svetima (1,13.14). I ovom prilikom Pavle svoj dokaz izraava u obliku retorikog pitanja: "Kome od anela ree kad ..." Odgovor koji se podrazumeva, glasi: "Nijednome." Pogledajte Sina kako je slavan! Slavniji zbog imena, oboavanja, prirode i sluenja. Pogledajte Sina ma iz kog ugla, kae apostol, i videete kako je slavan, silan nesumnjivo superioran u odnosu na ma kog anela. Apostol jasno izlae svoju tezu, no nain na koji on ukljuuje Pismo da bi to potkrepio odnosno, nain na koji koristi starozavetne citate zahteva neto neposredniji pristup. Prvo, zapaziemo da on za svaki od citiranih tekstova navodi Boga kao onog koji govori: "Kome (Bog) . . . ree kad" . . . (1,5); "Uvodei (Bog) prvorodnoga u svet govori . . ." (1,6); "A Sinu . . ." (1,8); "I opet . . ." (1,10) i "A kome . . . ree kad . . ." (1,13). Osim toga, u sedam starozavetnih tekstova koje autor citira, etiri puta se (1,5.8.10.13) Bog obraa Sinu lino, dok u ostala tri teksta (1,5/II deo.6.7), On ili govori o Sinu ili se obraa anelima. Vratimo se i prouimo tih sedam tekstova u njihovom izvornom kontekstu. Za uporeivanje biblijskih tekstova potrebno je odvojiti vreme, ali to je sutina kvalitetnog prouavanja Biblije. Naime, mi jedino na taj nain moemo da proniknemo u dinaminu prirodu Boje rei i autorovo visoko miljenje o njoj. Na osnovu citata (u ovom sluaju) u NIV, saznajemo da je tekst iz 1,5 konstruisan na osnovu dva citata Psalam 2,7 i 2. Samuilova 7,14. Kada otvorimo te tekstove u Starom zavetu, nalazimo neto veoma zanimljivo ali i veoma zbunjujue. Mada su rei iz svakog od citata identine u oba biblijska dela i Bog taj koji govori u oba teksta, konteksti se znaajno razlikuju. Drugi psalam, u svom izvornom okviru, opisuje ustolienje izrailjskog cara, Gospodnjeg pomazanika (stihovi 1 i 6). U sedmom stihu Bog ide dalje, usvaja cara za svog Sina, a onda mu obeava vlast nad "narodima" (8. stih). Dok 2. psalam govori o Izrailju i njegovim carevima, autor Poslanice Jevrejima oigledno vidi vie od toga. On ovde, u vladarima kao to je David, vidi nagovetavanje Nekoga neuporedivo veeg pravog Cara Izrailja, jedinog koji e u potpunosti ostvariti opis iz pomenutog Psalma. Drugi citat iz 2. Samuilove 7,14 jo vie e nas prodrmati. U tom tekstu vidimo proroka Natana (4. stih) koji caru Davidu donosi poruku od Gospoda. David je nameravao da sagradi hram za Boga Jahve, dok mu Bog poruuje da ima druge planove. Boji dom nee sagraditi David nego njegov sin (13. stih), i govorei o njemu, Gospod obeava: "Ja u mu biti Otac, i on e mi biti sin" (14. stih).

30 To je izvorni kontekst rei citiranih u drugom delu 5. stiha 1. glave Poslanice Jevrejima. Bog Davidu govori o Solomunu. injenica da se obeanje iz starozavetnog konteksta nije moglo odnositi na Hrista postaje nepobitno jasna iz rei koje slede u tom stihu: "Ako uini to zlo, karau ga prutom ljudskim i udarcima sinova ovejih" (2. Samuilova 7,14). To moe biti samo Solomun, a ne Mesija! I ovom prilikom primeujemo kako se pomalja jedan poseban nain razumevanja Starog zaveta. Kao i u sluaju 2. psalma, izrailjski car je predslika neuporedivo veeg, slavnijeg Cara. Tako autor moe izdvojiti jedan iskaz iz teksta uoavajui da se ovaj odnosi na Sina a u izvornom tekstu zaobii iskaz koji odmah sledi a ne bi mogao imati mesijansku namenu. Njegov trei citat (Jevrejima 1,6) stavlja pred nas dva problema. Prvo, iako nas beleka iz engleskog prevoda NIV upuuje na 5. Mojsijevu 32,43, kada otvorimo taj tekst, vidimo da u njemu nema rei citiranih u Jevrejima "Da mu se poklone svi aneli Boji". Gde je "zagubljeni" tekst? I opet nam fusnote iz NIV pomau da doemo do reenja. U napomeni za 5. Mojsijevu 32,43 itamo da, dok u masoretskom tekstu (verziji Starog zaveta koju su kroz mnoge vekove prenosili jevrejski pisari) nema tih rei, svici sa Mrtvog Mora i Septuaginta (Stari zavet preveden na grki jezik) sadre neto vrlo slino: "I neka mu se poklone svi aneli." Ipak, kontekst predstavlja vei problem. Napominjemo da je u njemu re o Mojsijevoj pesmi (1. stih), koju je on izgovorio pred Izrailjem neposredno pred smrt. U celoj toj pesmi, pa i u 43. stihu, Mojsije pripoveda o Bogu Jahve, Izrailjevom Bogu. To znai da je u ulozi govornika Mojsije, a ne Bog. Tako je Pavle, uzimajui Mojsijeve rei o Bogu, te rei stavio u usta Bogu kao da se odnose na Sina. Autorova upotreba Starog zaveta u ovom sluaju prevazilazi ono to je uradio s tekstovima u Psalmu 2,7 i 2. Samilovoj 7,14. U tim tekstovima moemo da zamislimo kako su izrailjski carevi, u ogranienom smislu, mogli ukazivati na Mesiju. Meutim, takav izgovor nije mogu u 5. Mojsijevoj 32,43. Izgleda nam kao da je apostol pod vostvom Svetoga Duha, to moramo podvui jedan dokazni citat upotrebio sasvim izvan njegovog originalnog konteksta. Po zavretku prouavanja citata iz 1. glave Jevrejima, moraemo da se vratimo ovom tekstu, da bismo se ozbiljnije pozabavili implikacijama te nepobitne injenice. Okreui se sledeem citatu (Jevrejima 1,7), u beleci ispod stiha nalazimo Psalam 104,4. Problem: kada otvorimo taj tekst, vidimo da se, u nekim prevodima, izmeu ostalih i u NIV, aneli uopte ne pominju. Tamo stoji: "ini vetrove da su ti glasnici, plamen odgnjeni da su ti sluge." Meutim, u pomo nam priskae grki jezik, budui da se ista grka re (angelos) moe prevesti i reju "aneo" i reju "glasnik" ili "vesnik". Takoe, moemo pretpostaviti da je autor Poslanice taj stih citirao iz Septuaginte, a

31 ne iz jevrejskog teksta, koji ne bi imao dvostruko znaenje. Kad smo ve kod 104. psalma, napomenuemo da rei izgovara psalmista, koji velia Boga zbog Njegovih silnih dela u prirodi. To nije kao u Jevrejima 1,7, gde govori sm Bog. Peti citat, Jevrejima 1,8.9, ne pokazuje neku znaajniju promenu u odnosu na Psalam 45,6.7. Ali i ovom prilikom govori psalmista, u originalnom kontekstu (Psalam 46,1), dok u 1. glavi Jevrejima poslanice govori Bog. Slino je upotrebljen i sledei citat; u Jevrejima 1,10-12 citira se Psalam 102,25-27 (sa tek neznatnim promenama u tekstu). Ali, kao i pre toga, imamo transpoziciju, pomeranje u pogledu linosti koja govori. U tekstu iz psalma, nevoljni ovek izliva pred Bogom svoju albu (1. i 24. stih), dok rei u 1. glavi Jevrejima dolaze od Boga i upuene su Sinu. Zavrni citat u nizu dokaznih tekstova (1,13) takoe dolazi bez znaajnije izmene u odnosu na starozavetni tekst (Psalam 110,1). Taj psalam je, od strane novozavetnih pisaca, najee citirani deo Starog zaveta, koji su u njemu videli bogatstvo proroanstava o Mesiji. Izmeu svih svojih brojnih pozivanja na Stari zavet u Poslanici Jevrejima, Pavle se najvie oslanja upravo na ovaj. U kasnijim poglavljima imaemo prilike da vidimo kako e razliita proroanstva iz tog teksta igrati presudno vanu ulogu u njegovom izlaganju o Isusu kao nebeskom Prvosveteniku. Pri razmatranju tih sedam starozavetnih citata u Jevrejima 1,5-14, namee nam se nekoliko zakljuaka. Prvo, za neke od svojih navoda pisac nije koristio izvorni jevrejski tekst nego prevod Pisma. tavie, u sluaju dve take svog izlaganja (1,6.7), bezrezervno se oslonio na formulaciju i izbor rei iz prevoda, zato to jevrejski tekst nije mogao da potkrepi misli koje je eleo da istakne. Drugo, jo znaajnije: meu sedam citata samo je jedan poslednji isto mesijansko proroanstvo. Psalam 110 je jedini tekst koji bismo u normalnim okolnostima bez ustezanja citirali kao proroanstvo o Hristu. U sluaju svih ostalih, vidimo autora koji koristi Pismo na nain koji, prema onome to su nas uili, treba da izbegavamo menjanje konteksta, osobe koja govori ili osobe kojoj se govori. Kad bismo se sluili njegovim metodom prilikom pisanja naih semestarskih ili naunih radova, kolege-studenti i profesori odmah bi nas otpisali! Osim toga, adventisti, kao i drugi hriani koji ozbiljno istrauju Bibliju, ne koriste takav pristup Pismu. Mi verujemo, i tako uimo druge, da se u odgovornom istraivanju kontekst mora uvek uzimati u obzir. Svi smo ve upoznali ljude koji zloupotrebljavaju Boju re, izvlaei stihove ovde jedan, tamo jedan ne bi li "dokazali" ovu ili onu svoju omiljenu teoriju. Studenti teologije ue da se tekst bez konteksta naziva pretekstom, odnosno, izgovorom. Ne treba se uditi kada studenti na asovima o Poslanici Jevrejima, koji se upuste u istraivanje stihova 5-14, esto ostaju zbunjeni. Meutim, zrelo

32 razmiljanje donosi neka korisna saznanja. Prvo, uvajmo se da o Pismu sudimo na osnovu svojih merila argumentacije i knjievne analize. U naem dobu propisana su odreena pravila za korienje izvora. Meutim, Biblija dolazi iz jednog znatno drukijeg doba, pa je drukiji i metod zakljuivanja i korienja Pisma. Ne mora to obavezno biti bolje ili gore, ono je drukije. Jasno je da treba da izbegavamo stav superiornosti. Svako doba, svaka civilizacija misli da je njen nain zakljuivanja najbolji, ali svet putuje dalje, pa "vreme ini da se na dobro iz starih vremena gleda kao na neto udno i neprihvatljivo". Tako postaje vidljiva ideja, znaajna za sve istraivae Pisma: Dopustimo da Biblija sama sebe tumai. Ne nameimo sopstvenu metodologiju ili sopstvena pravila; ne nameimo u sluaju nekog teksta svoje rasuivanje dozvolimo da nam Re govori onako kako to ona ini. To znai da Bibliji treba da pristupamo ponizno, pokorno, voljni da sluamo, voljni da uimo. Biblija je Boja re upuena nama nijedna druga knjiga nije to to je Biblija i zato s njom ne treba da postupamo kao s delom sa spiska drevne literature. To ujedno znai i da nam Biblija ne doputa neodgovorno postupanje s tekstom i zanemarivanje konteksta. Pavle i drugi pisci bili su nadahnuti, mi to nismo. Zato ne vrimo "invaziju" na Re i ne izvlaimo delove reenica iz njihovog konteksta, traei podrku za neku svoju privatnu teoriju. Konano, naputamo Jevrejima 1,5-14, duboko dirnuti autorovim uzvienim shvatanjem Pisma. Pismo je, u njegovim oima, apsolutno Boja re. Bez obzira na to ko bi u datom kontekstu mogao biti linost koja govori, u konanom smislu upravo Bog, a ne ovek, iznosi ivotno vanu istinu. Ba zbog toga pisac, u razliitim situacijama, moe da napie: "Bog kae . . ." I tako, u takvom uzvienom razumevanju Starog zaveta, Mesija je osnov svega. Prorok, svetenik i car samo su Njegova predslika; svi Boji planovi kreu se ka Njemu. Onaj ko Sina upozna i prizna za pravog Boga, koji je iznad svega i u svemu, na svakoj stranici Pisma vidi otiske Njegovih prstiju.

Ipak, emu tako obimno obrazlaganje?

Autor, oigledno, eli da vaspostavi injenicu o boanskoj prirodi Bojeg Sina o Njemu koji je uzvien, daleko iznad anel. Na autorovom mestu, smatrali bismo kako je za tu svrhu dovoljno par jakih tekstova, ali Pavle tu misao objanjava uporno, potpuno je pojanjavajui uz pomo etiri niza dokaza. Ono to on tu radi, postoji samo u Jevrejima poslanici. Na nekom drugom mestu, kako emo videti, za dokazivanje neke tvrdnje dovoljan je i samo jedan biblijski tekst. Trudei se da saznamo zato je taj predmet autoru Poslanice Jevrejima toliko vaan, istraujemo ostatak knjige kako bismo videli da li se, i na koji nain, on vraa toj ideji. U stvari, aneli se u drugim delovima te knjige

33 retko pominju. Od objanjenja na koja emo naii, ono najpriblinije sledi odmah. Aneli se u 2. glavi pominju tri puta, i svakom prilikom na takav nain da se ukae na njihovu razliitost u odnosu na Sina i Njegovo delo. Tako je, na primer, upozorenje hrianima iz 2,1-4 snanije, zato to Boje otkrivenje nisu dobili preko anel, nego preko Sina (5. stih). Isto tako, Bog nije anelima, nego Sinu poverio budui svet ("Bog ne pokori anelima vasionoga sveta koji ide") (16. stih). Pod pretpostavkom da smo prihvatili to to je Pavle u 2. glavi upotrebio anele radi kontrasta, neobaveznost s kojom ih pominje kao da ne garantuje ozbiljnost njegove namere da u 1,5-14, istakne Sinovljevu superiornost nad njima. Sasvim je sigurno da se neto drugo nalazi u pozadini njegove argumentacije. Ako prouimo period neposredno pre Isusovog roenja, dobiemo neto to predstavlja veoma verovatan klju za to. Jevreji su se u to vreme mnogo bavili anelima. Kao da su tim nebeskim biima bili fascinirani, gotovo opsednuti. Moda je onaj kruti monoteizam iz 5. Mojsijeve 6,4 "uj, Izrailju: Gospod je . . . jedini" uinio da je Jahve izgledao nekako udaljen, pa su Jevreji eznuli za dodirom s Bogom. Otuda su aneli izazivali uenje i divljenje: bili su najblistavija bia koja je ljudski um mogao zamisliti. Jevreji su etvorici arhanela dali i imena Mihailo, Gavrilo, Rafailo i Urijel. U Jevrejima 13,8.9 apostol upozorava protiv tuih uenj. Da li je imao na umu oboavanje anela? Moda. Poznato nam je da je meu hrianima u Kolosi bilo oboavanja anel (Koloanima 2,18). Takoe, iz vanbiblijske literature tog vremena, znamo da su u jevrejskim razmiljanjima o anelima ponekad bili ukljueni i aneli koji su sluili u nebeskom hramu. Pojavljuje se i Melhisedek. U jednom kumranskom svitku, dodue loe ouvanom, Melhisedeku se pripisuje uloga nebeskog posrednika. U uslovima tako velikog interesovanja za anele meu Jevrejima, postaje nam jasno zato je toliko vano da se na samom poetku Jevrejima poslanice jasno utvrdi superiornost Sina. Ma koliko neki aneo mogao biti moan, Isus je neuporedivo nadmoniji. On, veni, nepromenljivi, koga aneli oboavaju i kome slue zato to je Bog!

ULAENJE U RE Jevrejima, 2. glava

Proitaj dva puta 2. glavu Poslanice Jevrejima. itajui drugi put, poni da trai odgovore na sledea pitanja: 1. Otvori tekst u Jevrejima 2,1 u vie razliitih prevoda. Da li, itajui, uoava neke znaajne razlike u prevodu? 2. Opii kako se u tekstu 2,1-4 snano istie ozbiljnost hrianskog ivota! 3. Dogaaje kroz koje je Sin proao, moemo u ovoj glavi sagledati

34 pomou grafikona u obliku slova "V" ili slova "U", na ijem e poetku biti Njegov ivot pre utelovljenja, zatim period Njegovog utelovljenja, a onda i vreme posle toga. Nacrtaj takav grafikon, oznaavajui na njemu bitne take. 4. Za razliku od 1. glave koja snano podvlai autentinost Sinovljeve boanske prirode, 2. glava podvlai autentinost Njegove ljudske prirode. Navedi sve dokaze koje moe pronai u toj glavi, a koji upuuju na tu veoma znaajnu istinu. 5. Naini spisak onoga to je Isus ostvario time to je postao ovek. 6. Proui starozavetni citat upotrebljen u 2,6-8, posveujui posebnu panju njegovom izvornom znaenju. Zatim ga proui u tekstu 2,5-9. ta autor Poslanice hoe da istakne pomou tog odlomka? 7. Potrai uz pomo konkordancije tekstove u Poslanici Jevrejima koji govore o Isusovom stradanju. ta je Njegovo stradanje donelo? 8. ta se misli u 2,10 "da dovri (uini savrenim) poglavara"? Pogledaj i druga mesta u Jevrejima o tome gde On biva "uinjen savrenim" i pokuaj da doe do nekog zakljuka. 9. Pogledaj tri citata, upotrebljena u 2,12. i 13, imajui na umu starozavetni kontekst, linost koja govori i osobu (osobe) kojima se govori. Da li ti nae prouavanje teksta iz 1,5-14 pomae da razume kako ovde Pavle koristi starozavetni tekst? 10. Druga glava Jevrejima jedan je od najsnanijih iskaza u celoj Bibliji o autentinosti Isusove ljudske prirode, mada dolazi odmah posle snane potvrde Njegove boanske prirode, u 1. glavi. Da bi mogao jasno razmotriti te dve osnovne ideje, postavljene jedna za drugom, proitaj odjednom tekst iz 1,1 2,18. Moe li doi do nekog objanjenja o tome kako boanska i ljudska priroda mogu biti stopljene u jednoj Linosti? 11. Isus se, kao Prvosvetenik, prvi put pominje u Jevrejima 2,17. Koja druga mesta s tom reju ili s tim pojmom moe nai u Novom zavetu, izvan Poslanice Jevrejima? 12. Koji stih, ili stihovi, 2. glave ostavljaju na tebe najsnaniji utisak, koji govore tvom srcu i hrane tvoj duhovni ivot?

ISTRAIVANJE REI Naa vera je dragocena shvatimo je ozbiljno

Druga glava Poslanice Jevrejima odmah poinje da "tee", i njena materija se odvija jasno i logiki. Korisno je podsetiti se na to da autor nema nikakve veze s podelom knjige na poglavlja i stihove. To je uinjeno mnogo vekova kasnije. Tako dobijena razgraniavanja teksta pomau nam da odvojimo manje i vee misaone celine (mada su ponegde u tekstu

35 napravljeni prilino loi prekidi) i omoguavaju nam da citiramo biblijske tekstove. Meutim, ne bi trebalo da "im" dopustimo da nam propisuju ta emo i kako razumeti. I evo ta nalazimo u Poslanici Jevrejima: velianstveno voeno izlaganje, koje tee kao reka iji je poetak u planinama i koja sigurno putuje prema okeanu. Pre nego u svim drugim knjigama u Bibliji, u ovoj je neophodno da ponemo iz poetka, doputajui da knjiga tumai sebe. Neko ko negde usput "uskae" u raspravu, samo priziva nesporazume. Ono to autor eli da istakne ilustrovano je u prva etiri stiha druge glave. Ti stihovi proistiu direktno iz ideja razraenih u prvoj glavi velianstvo Sina, kao Onoga koji je u potpunosti, veno, Bog. Primeujemo da su pomou izraza "toga radi" iz 2,1, te misli preuzete i primenjene neposredno i lino. Prva glava daje osnovnu pretpostavku, dok 2,1-4 iznosi ono to iz toga proistie. Ako su ideje iz prve glave na mestu, onda je to (2,1-4) ono to one za nas znae. Ovaj prekid u izlaganju prvi od nekoliko koje emo nai u knjizi pojavljuje se u vidu upozorenja. Ba kao i prvi itaoci poslanice, moramo biti budni, ne samo da ne bismo olako shvatili svoju veru nego i da ne bismo bili krivi zbog zanemarivanja neeg vrlo dragocenog. Tu konkretnu opasnost kojoj smo izloeni Pavle prikazuje u dve faze: "otpad" od onoga to sluamo (2,1) i prenebregavanje "tolikog spasenja" (2,3). Ima prevod koji tekst 1. stiha izraavaju drugaije. Npr. u engleskom prevodu KJV stoji: ". . . da u nekom trenutku ne pustimo da nam skliznu". To zato to se isti grki glagol pararreo moe upotrebiti za brod koji skree sa svog kursa i za prsten koji klizi s prsta. Bez obzira na to to je izmeu te dve slike ogromna razlika, poruka je sasvim jasna gubitak neega to je vano. Bez obzira na to to smo isplovili po kursu, vetrovi i struje mogu nas odvui sa linije plovidbe a da i ne budemo toga svesni! Ili, ako promenimo metaforu, prsten e skliznuti s prsta usred nae zaokupljenosti poslovima ivota; izgubili smo ga a da toga nismo ni svesni! Kako izbei takav gubitak? Time to emo "vie (vema) paziti . . . na rei koje sluamo" (2,1). Drugim reima, ostajui budni i marljivi, proveravajui da li smo i dalje na kursu, da nismo izgubili ono to treba da titimo i uvamo kao dragocenost. Odnosi meu ljudima nisu neto to se samo po sebi odrava. Moramo raditi na njima da bismo ih odrali sveim i aktivnim. Odnos koji ne postaje prisniji, poinje da vene. im ponemo da se ponaamo kao da nam je neki dugogodinji prijatelj neto samo po sebi razumljivo, ve poinjemo da ga gubimo. Muevi i ene koji svoj zajedniki ivot zaponu u blaenstvu, srei i ljubavi, koji se godinama mue i bore da naine dom i podignu decu, da ostvare finansijsku sigurnost, pitaju se zato njihova meusobna

36 ljubav umire posle dvadeset, trideset ili etrdeset godina. ta se dogodilo? Gde se ljubav izgubila? Mogue je da se nije dogodilo nita zbog ega bi ljubav iezla problem je izazvalo neto to se nije dogodilo. im jedan par pone da se hvali kako im je brak dobar i ponu da se kreu u praznom hodu, ve su na putu katastrofe. Tako je i kada je re o naoj veri. Isus nam je dragocen, a i spasenje koje nam je doneo. Bez obzira na to koliko ga volimo, koliko arko elimo da budemo s Njim, taj odnos se mora neprestano obnavljati. Mi se moramo iz dana u dan truditi da ga bolje upoznamo, da ga istinskije volimo, da mu vernije sluimo. Druga mogunost je biti odnesen strujom doiveti brodolom na hridima nemara. Apostol u 2,3 odlazi korak dalje. Ako "bacimo u nemar" Boji najdragoceniji dar Isusa i Njegovo spasenje izlaemo se opasnosti od kazne. Apostol nas upozorava, podseajui nas na Boji narod starozavetnog vremena: kad bi se ogluili o boansku poruku donetu preko anela, bili su kanjavani. Re je, verovatno, o davanju Bojeg zakona pod Sinajem: tekstovi u Delima 7,53 i Galatima 3,19 govore nam da su to otkrivenje "postavili . . . aneli". Pavle se u Jevrejima 2,2.3 pomera od manjeg ka veem. Ako su nekadanji Izrailjci doli pod udar boanskog suda, ogreivi se o vest izgovorenu od anela, kako moemo oekivati da izbegnemo posledice, ako se ogluimo o vest koju izgovara Gospod? Oito je da ne moemo. Na je greh vei od njihovog greha. U drugom delu treeg i u 4. stihu Pavle nabraja razloge zbog kojih je vest od Gospoda (Isus i Njegovo spasenje) tako znaajna i velika. Prvo, dola je od samog Gospoda, a ne od nekog anela pri emu je 1. glava ve utvrdila injenicu o nadmonosti Gospoda nad anelima. Drugo, vest su potvrdili "oni koji su uli" apostoli kao svedoci, oni koji su bili s Isusom tokom itave Njegove slube, gledali Njegova silna dela i sluali Njegovu nauku. uda i darovi Svetoga Duha o tome nas izvetavaju Dela apostolska bili su dokaz o blagoslovu neba darovanom novoj hrianskoj veri. Isus, apostolsko svedoanstvo, darovi sve je to potvrivalo da se dogodilo neto novo i izuzetno. Sve je upuivalo na najlepi dogaaj u istoriji oveanstva da je Bog doao k nama ljudima kako bismo mogli imati pristup Njegovim najdragocenijim darovima. Ako to zanemarimo, kako emo pobei, kako emo se izvui? Zasluiemo ono to je predvieno za one koji odbijaju ono to je On ljubazno omoguio. A evo i sutine teksta iz Jevrejima 2,1-4 (s tim emo se u knjizi ponovo susresti): opasnost kojoj se kao hriani izlaemo nije toliko direktno odbacivanje "tolikog spasenja". Opasnost lei u tome to emo se, poevi dobro i na dobrom kursu, udaljiti od kursa. Bez obzira na to to smo zauzeli

37 kurs prema Obeanoj zemlji, mi smo i dalje i te kako na zemlji, a vrednosti ivota kojim ivimo mogu da otupe nae duhovne tenje i naa ula. Iskreno, ja vidim da se upravo to dogaa u dananjoj crkvi. Mi naeg dragog Gospoda i Njegovu ljubav ne umemo da cenimo, ponaajui se kao da se to samo po sebi razume. Mi ne cenimo prednost to smo udi Njegovog tela, crkve. Mi smo manje ozbiljni od, recimo, pripadnika kluba Rotari koji, ako izostanu sa sastanaka, gube lanstvo. U velikoj smo opasnosti da se udaljimo od kursa naeg puta, ne marei za naeg velianstvenog Gospoda i Njegovo spasenje. Bez obzira na to ko smo ili kakav poloaj zauzimamo u crkvi, od redara na vratima do predsednika Generalne konferencije, mi smo izloeni opasnosti opisanoj u Jevrejima 2,1-4. Ali, zato moemo dobiti i zatitu od opasnosti: da "vie pazimo . . . na rei koje sluamo". To podrazumeva da ostajemo budni, da brinemo da naa vera bude uvek svea i jaka i da stalno napreduje; da na odnos sa Gospodom bude sve. To znai neprekidno se podseati na to ko je Isus na to kako je velianstvena Njegova linost. Moramo imati na umu i Njegov dar venog ivota nama koliko su velianstveni Njegova spasonosna smrt i spasonosna sluba na nebu. Eto, zato se Poslanica Jevrejima tako snano obraa i nama u ovim poslednjim danima. Kada pustimo da njene istine o Isusu Njegovoj linosti i Njegovom delu preplave nae due, kada ih shvatimo i primimo, ne samo razumom nego i srcem, kada plaemo zbog stradanja Sina, udei se svemu tome, tada neemo i ne moemo dozvoliti da nam te misli "iskliznu".

Sinovljeva "karijera" od najvieg do najnieg

Povodom izlaganja iz 1. glave kojim je pokazano da je Sin uzvien daleko iznad anela, mogli bismo zamisliti mogui odgovor onih koji su bili oarani tim nebeskim biima: "Vei od anela? Ni sluajno umro je na krstu!" Na taj prigovor odgovorie 2. glava Poslanice, koja kree u napad radi odbrane od takve tvrdnje. Autor e ustvrditi da je Sinovljeva podreenost anelima bila samo privremenog karaktrera; a dalje, da je Bog tako hteo kako bi omoguio Sinu ostvarenje ciljeva koji se ni na koji drugi nain nisu mogli postii. U Jevrejima 2,5-9 rezimirane su razliite faze Sinovljeve "karijere". U odnosu na onaj uzvieni status iz 1,5-14 gde mu se aneli klanjaju i slue mu, mi vidimo drastinu promenu On postaje manji od anela. Bog je postao ovek! I ne samo to je postao ovek, nego Bog-ovek koji umire! Meutim, "karijera" se nastavlja. Posle tog neverovatnog sputanja u pogledu asti i statusa, Sin je vraen na poloaj slave i asti. Ne uprkos Njegovom utelovljenju i smrti, nego upravo zbog toga! Njegova smrt ne

38 rauna se kao neuspeh, nego kao slavna pobeda. Prema tome, Sinovljeva karijera, prikazana na grafikonu, kree se linijom slova "V":

vei od anel

slava i ast

ponienj e

uzvienje

smrt

Tih pet stihova puni su zanimljivih saznanja. Prvo, pada nam u oi citiranje teksta iz Psalma 8,4-6, ime je pokrenuta rasprava. U svom izvornom kontekstu, psalam opeva veliinu oveka, koga je Bog stvorio da vlada svetom. Taj ovek je, po svom statusu, samo malo nii od anel. Autori komentara podeljeni su u pogledu uloge tog citata u Poslanici Jevrejima. Mnogi smatraju da on opisuje Boji prvobitni plan za oveka, boanski ideal. Meutim, zbog pada u greh mi taj cilj u svom ivotu nismo dostigli niko od nas, osim Isusa. On je savreni ovek, u kome se, konano, ostvaruje Boji plan za ljudski rod. Ma kako ovo tumaenje zvualo privlano, ne smatram da je verno kontekstu. Treba da nastojimo da otkrijemo ulogu citata, ali ne u reima koje on sadri nego u nainu na koji te rei primenjuje autor. A 9. stih jasno iznosi njegovu misao: smisao nije u oveku po sebi, nego u Sinovljevoj "karijeri" koja se kree linijom slova "V". tavie, to usredsreivanje na Sina i Njegovo iskustvo u telu, bie razraeno u ostatku poglavlja. U ii interesovanja je Sin, a ne ljudski rod. Prema tome, 8. psalam slui kao proroanstvo o Sinovljevoj "karijeri". Re je o Sinu oveijem koji e postati manji od anel ali e posle toga biti uzdignut visoko iznad njih. Autor Poslanice, dakle, ima snaan odgovor za hriane "zaraene" oboavanjem anela, razoarane onim to je Sin doiveo kao ovek. Pismo je, zapravo, predskazalo Njegovu "karijeru"! Ovde nema greke, nema iskrivljavanja istraite Pismo (Stari zavet) i uveriete se da je upravo to bilo Boja namera i plan. Obratimo panju na pominjanje izraza "malo manjim" ("umalio si ga malim neim"), u 7. stihu. U fusnoti stoji: "Samo za kratko" manji. To precizno odgovara grkom tekstu koji spaja dva deminutiva doslovno, "vrlo malo". Ti deminutivi mogu se odnositi bilo na status ili na vreme, pa je tako "samo za kratko" manji, sasvim prihvatljiv nain razumevanja izraza. To je, naime, upravo poenta 9. stiha Isus, koji je postao nii od anel nije ostao nii, budui da je posle svoje smrti krunisan slavom i au.

39 Meutim, najvanija taka u Pavlovom izlaganju prevazilazi okvire takvih sitnih detalja iz grke gramatike. Dok opisuje "karijeru" Sina, autorovo razmiljanje usmereno je na njen kljuni trenutak, na dogaaj koji je u isto vreme bio njena najnia taka, i, paradoksalno, najvia. Golgota! Isusova smrt je u svemu tome imala presudnu ulogu. Sveukupna novozavetna misao usredsreena je na Golgotu. Sva etvorica jevanelista, svaki od njih piui o Isusovom ivotu, oblikuju ga oko sredinje teme Njegove smrti. Posmatrano iz mnogih uglova, Jevanelja su prie o Isusovom stradanju, s poglavljima koja, kao uvod, vode prema Isusovoj poslednjoj sedmici. Golgota je centar svekolikog apostolskog propovedanja u Delima. Sve novozavetne poslanice, pa i Otkrivenje, uzimaju Golgotu kao svoje uporite. U stvari, jevanelje je da "vam najpre predadoh to i primih [kao najvanije] da Hristos umre za grehe nae, po Pismu" (1. Korinanima 15,3). Novozavetni hriani uvek e Golgoti poklanjaiti svoje "udarno vreme". Iako je Isusova smrt na krstu predstavljala sablazan za Jevreje (Mesija koji strada) a radost za Grke (likvidirani zloinac), hriani se nisu stideli. Oni se nisu trudili da sakriju krst ili daju izgovore za krst; njih krst nije zbunjivao. Za svet oko njih Golgota je bila najgori nain umiranja smrt tako poniavajua da je postojao zakon po kojem nijedan rimski graanin ne bi mogao zavriti na takav nain. Za hriane je Golgota bila Boji nain da pomiri svet sa sobom. Golgota nije bila neuspeh, nego glasno obznanjivana pobeda; nije bila tragian kraj, nego spasenje ljudskom rodu! Upravo to potvruje tekst iz Jevrejima 2,9: Isus je bio ovenan slavom i au zato to je pretrpeo smrt. Dva izraza iz 9. stiha posebno zahtevaju nau panju. Pavle kae da je Isus "za sve okusio smrt". Te rei je uveni propovednik Hrizostom, iz perioda rane crkve, protumaio u smislu da je Isus okusio taman toliko od gorine smrti da bi je upoznao. Uporedio je Isusa s lekarom koji, elei da ohrabri svog pacijenta da proguta lek, prinosi gorki napitak svojim ustima i malo otpije. Ma koliko da je bio veliki propovednik, Hrizostom je taj tekst veoma loe shvatio. Isus nije samo "srknuo" iz ae smrti ne, On ju je ispio do dna. Re okusio kae nam da je On stvarno umro, stvarno doiveo smrt. Pogledaj Isusa u Getsimanskom vrtu, uplaenog od odbacivanja, pljuvanja i bievanja koji su mu neposredno predstojali, a posebno od toga to e, na Golgoti, biti ostavljen od Boga. Pogledaj ga kako prolazi kroz agoniju u molitvi i moli za neku drugu mogunost. Posluaj Njegov bolni vapaj, kada tri puta trai: "Oe moj! ako je mogue da me mimoie aa ova; ali opet ne kako ja hou nego kako Ti" (Matej 26,39). Takve mogunosti nije bilo nije, ako je trebalo da svet ponovo pridobije za Boga. I zato je otiao na krst, umirui sm, za svakog oveka. Okusio je smrt ne samo fiziku smrt, nego i ua odvajanja od Boga, koji Biblija opisuje kao "drugu smrt" (Otkrivenje 20,6).

40 Deveti stih druge glave kazuje nam i to da je Isus okusio smrt "po blagodati Bojoj". Tako glasi tekst u veini drevnih rukopisa, dok u nekoliko onih najstarijih zapaamo upadljivu razliku: "odvojen od Boga". Za tu razliku bila su dovoljna samo dva slova grke azbuke. Oigledno je da je neko, verovatno u drugom veku, prilikom prepisivanja Poslanice Jevrejima zamenio nekoliko slova no, u kom pravcu je ila ta promena? Meni izgleda verovatnija opcija iz manjeg broja rukopisa. Mislim da su tih nekoliko vrlo starih rukopisa verovatno u pravu i da je izvorni tekst Poslanice Jevrejima opisao Isusovu smrt pravim reima. To to Isus umire "odvojen od Boga", ja vidim kao neposredni odjek onog stranog vapaja s krsta: "Boe moj! Boe moj! zato si me ostavio?" (Matej 27,46). Podseanje na to vidim ponovo u Jevrejima 5,7, gde autor ivo opisuje Isusove molitve, iskanja, glasne vapaje i suze dok je odlazio u smrt. Ma kako odluili da razumemo taj izraz u 2,9, ukupna misao je vie nego jasna. Isusova smrt bila je stvarnost strana, jeziva, zbog kakve se prevre utroba. Ovde nema pretvaranja, nema glume. To je najnia taka u ljudskom iskustvu, a za Sina najnia od najniih. Ponoviu to, rizikujui i da nekoga povredim: to otvoreno priznavanje neega to je Golgota znaila, ta potena ocena, nije bilo neto zbog ega bi hriani trebalo da se stide. Isusova smrt to najnie od najnieg bila je Njegovo najvee dostignue. Upravo zato to se spustio tako nisko, Isus je mogao biti tako visoko uzdignut; upravo zato to je okusio smrt, veni ivot je dostupan svakome a to znai i meni. Dok razmiljamo o velianstvenim mislima iz Jevrejima 2,7-9, u na um se urezuju dva utiska. Prvo, kakav Bog! Ne neko ko ostaje pasivan i neganut, poput grkih bogova, nego Bog koji se menja, jer ulazi u vreme i prostor da bi osvojio nae spasenje. On uzima na sebe nae probleme, postaje jedno s nama, da bi mogao da nas spase. Kakav Bog! On se sputa, poniava do statusa sluge, da bi za sebe pridobio svet. Ipak, kako je to mogue? Kako Bog moe postati ovek? Da li je Bogovek s jednim ili dva uma (boanski i ljudski),s jednom ili dve volje? Ako je istinski Bog, kako moe biti i istinski ovek? Hriani su se s takvim pitanjima muili jo od poetaka nae vere. Autor poslanice ne daje odgovore na to pa ni nagovetaj odgovora. Ne nalazimo objanjenje, samo potvrdu. Kao to 1. glava beskompromisnim reima opisuje Sinovljevu boansku prirodu, tako i 2. glava dokazuje Njegovu celovitu, "nerazvodnjenu" ljudsku prirodu. injenica o Isusu, Bojem sinu i Sinu ovejem data nam je radi ozbiljnog, tihog razmiljanja i divljenja, a ne za "razvijanje mozga". Preostali deo 2. glave Poslanice daje dalju razradu dveju dominantnih misli iz stihova 7 do 9: realni karakter Isusove ljudske prirode i onoga to je On ostvario svojim utelovljenjem.

41

Istinski ovek jedno s nama

Pavle svoju raspravu o Isusovoj ljudskoj prirodi izlae na dva naina putem prirode i putem iskustava. Dakle, Isus je postao deo ljudske porodice (priroda) i, proao kroz istu vrstu ivotnih dogaanja kroz koja svi mi prolazimo (iskustva). U 11. stihu kae nam se da smo On i mi "iz iste porodice" ("svi su od jednoga"). Grki izraz za to glasi, doslovno: "svi su od jednoga" jednog porekla ili jedne prirode. U tom stihu, rei "Onaj koji osveuje" odnose se na Isusa, dok smo mi "oni koji se osveuju (bivaju osveeni)". Fascinantna misao koja se ovde javlja jeste da je Isus, koji nas odvaja za sebe i preobraava u svoje oblije jedan izmeu nas. On je, kako je reeno u 10. stihu, "poglavar" (ili zaetnik, vodi) naeg spasenja. On je, kao krilac puta-izvia, Neko ko je deonicom proao pre nas i trasirao put. On zna i razume ta znai i kako izgleda biti ljudsko bie. Hrianstvo je "jedna porodica", "svi od jednoga"! To nas dovodi dotle da nas On smatra svojom braom i sestrama. Iako smo svetina, gomila zalutalih ovaca, oni koji su osramotili ugledno ime porodice, On izjavljuje da je jedan od nas. On se ne stidi da, s nama, pripada istoj porodici! Kroz celu ljudsku istoriju, sinovi i keri koji skrenu s puta i osramote porodicu, kao nekada Kain, nau se po strani. U ranijim naratajima takvi su jednostavno odlazili ili su bili oterani, daleko od oiju i misli, u "beli svet". Oni su danas sastavni deo mnotva nekog velikog grada, zaboravljeni, retko pominjani u finim krugovima. A onda su tu i oni nesreni lanovi porodice, oni roeni s nedostacima u umu ili na telu. Takve nesrene osobe su u prolosti smetali u dobrotvorne domove ili su ih sklanjali da ih ljudi ne vide. Oni su nosili porodino ime, dok se postiena porodica trudila da ih sakrije. Meutim, Isus nam pristupa i kae: "Brao!" "Sestre!" Iako smo moda bitange, uliari, oni koji sramote potovano Oevo ime, On nas pronalazi i poistoveuje se s nama. Iako smo moda slomljeni, iznureni telesno ili umom, On nee pocrveneti zato to bi mu bilo neprijatno zbog nas. Ne, On nam irom otvara vrata i naziva nas dobrodolima u svoju porodicu. Sva tri citata u Jevrejima 2,12.13, uzeti iz Psalma 22,22 i Isaije 8,17.18, snano potkrepljuju tu misao o srodstvu. Iako su starozavetni konteksti bili znatno drugaiji osoba koja govori u Psalmu bio je David; a Isaija 8,17.18 odnosi se na proroke i njegove sinove autor Poslanice u tim reima vidi prikladne opise Isusovog odnosa prema nama. Rasprava koju smo imali o primeni starozavetnih tekstova, u 1,5-14, olakava nam razumevanje naina na koji se pisac poziva na Pismo, radi potkrepljivanja kljunih misli u svom izlaganju. U tekstu 2,14 nastavlja se potvrivanje Isusove autentine ljudske prirode. Iako je potpuno i veno Bog, Sin je uzeo udela u telu i krvi. On nije

42 uzeo samo privid, bez nae stvarne prirode (kako su zakljuivali neki hriani, muei se s tajnom utelovljenja). Ne! On je uzeo nau stvarnu prirodu. On se nije sagnuo samo toliko koliko je potrebno da postane aneo. Spustio se znatno nie na nivo Avramovih potomaka. Postao je "u svemu . . . kao braa" (17. stih). Druga glava ne navodi nijedan izuzetak u Isusovom poistoveivanju s nama, dok u 4,15 pominje kljuno vanu kvalifikacfiju, "osim greha". Ta misao e zahtevati ozbiljnu razradu, kada budemo razmatrali predmet Isusove prvosvetenike slube. Iz iste porodice, brat, nae telo i krv, u svemu kao mi zaista, Isusova ljudska priroda ne moe se porei. Tako, da bismo zavrili misao, On deli naa iskustva jednako kao to deli i nau prirodu: On pati, biva kuan i umire. Isusovo stradanje pominje se u Poslanici na est mesta (2,9.10.18; 5,7.8; 9,26; 13,12). U gotovo svakom od sluajeva, izlaganje se usredsreuje na Njegovu smrt. Dakle, autor se ne bavi optim problemom ljudskog bola naim patnjama, bolestima, tragedijama i tugom. Iako je injenica da se u tim iskustvima Isus poistovetio s nama ljudima, ono ime e u Jevrejima biti zaokupljena naa panja, duhovnog je karaktera. Isusovo stradanje u Poslanici koncentrie se na duevnu patnju s kojom je otiao u smrt ime je izvrio Boju volju. Isus je, isto tako, bio izloen probi ili kuanju (2,18; ponovo u 4,15 "u svaemu iskuan kao i mi"). On je mogao popustiti pred sotonom, mogao je pasti. Svojim dolaskom na Zemlju u stvarnoj ljudskoj prirodi, On je "rizikovao . . . neuspeh i veni gubitak" (EGV, DA, 49). Smatram da je jedno od najteih iskrivljenja Jevanelj ona teologija (bez obzira na to to se moe pohvaliti vievekovnom tradicijom) koja negira da je Isus mogao da zgrei zato to je bio Bog. To je, konano, ono to Isusovo postajanje delom ljudske porodice mora znaiti ranjivost. On e deliti s nama nau otvorenost prema iskuenju, na rizik, nau ranjivost. Donoenje odluke e za Njega biti stvarnost, kao to je uostalom i za nas. Bilo ta manje od toga, i Njegova ljudska priroda bi se srozala do prevare, bez obzira na to kakvim bismo teolokim izrazima to obasuli. Da li su Isusova i naa iskuenja identina? Nisu, samo u tom smislu to ne postoje danas ni dva ljudska bia s identinim iskuenjima. Svako od nas dolazi do trenutka probe sa sopstvenom vreom nasleenih jakih i slabih strana i gotovih ivotnih opredeljenja, koji nas predisponiraju bilo za suprotstavljanje ili za pad. Isto tako, ne postoje ni dva jednaka trenutka iskuenja: svaki od njih ima svoj ambijent, svoje posebne i specifine drai. Meutim, sutina svih iskuenja ostaje ista, u svim kulturama i u svim vremenima: "Telesna elja, i elja oiju, i ponos ivota" ["tenje grenog oveka, pouda njegovih oiju i hvalisanje onim to ima i to radi"] (1.

43 Jovanova 2,16). I za Isusa, i za kljuni faktor je Oeva volja: "Hoemo li joj biti posluni, ili emo se povesti za diktatom sopstvene volje?" Prema tome, iako nije iveo u civilizaciji s prodavnicama alkoholnih pia i ulicama punim bioskopa, Isus je bio suoen s onim sa ime se svi suoavamo: s trenutkom probe, kada nam avo nudi preicu izvan plana koji Bog ima za nas. Isusovo ljudsko iskustvo dostie svoj vrhunac u izrazu koji je upotrebio autor, a koji na prvi pogled deluje neverovatno On biva "uinjen savrenim". Taj izraz je, pored 2,10, upotrebljen na jo dva mesta (5,9; 7,28), tako da to nije neto to zbunjuje, niti navodi na pogrean zakljuak. Trudei se da shvatimo ta tim izrazom Pavle hoe da kae, moemo odmah da eliminiemo dva sugerisana odgovora. On ne eli da kae da je Isus bio uzdignut do boanskog statusa, koji pre toga nije imao (to teolozi oznaavaju kao "adopcionistiku hristologiju"). Izlaganjem u 1. glavi takva mogunost se jasno eliminie. Osim toga, Pavle ne misli da je Sin imao problem s grehom koji je morao da savlada, neki moralni nedostatak koji je trebalo da se oisti time to e On sm stradati. Poslanica Jevrejima nedvosmisleno govori o Sinovljevoj bezgrenosti (4,15; 7,26-28). To to Isus biva "uinjen savrenim" pre predstavlja opis Njegovog sazrevanja, Njegovih stalnih iskustava ija je kulminacija bila stradanje na krstu iskustava koja su ga pripremila za obavljanje boanskog dela. Prolazei kroz naa ljudska iskustva, osposobio se ili pripremio za ulogu koju mu je Bog bio namenio. Uz ovaj zakljuak, spremni smo da rezimiramo ta je Isus ostvario svojom ljudskom prirodom.

Odavde do venosti: sve to nam je ikada bilo potrebno

Isus nas je izabavio od ropstva u ovom ivotu, spasao od vene smrti i sebe pripremio za slubu u ulozi naeg velikog Prvosvetenika i sve to zahvaljujui utelovljenju i samo utelovljenju. Drugim reima, sve to nam treba i sada i zauvek, On je uinio moguim postajui jedan od nas. Od ta tri dostignua, prvo mesto moramo dati Njegovom delu spasenja na krstu. U 2,9, gde autor prikazuje Sinovljevu "karijeru" koja se, grafiki, kree linijom slova "V", Njegova smrt se izdvaja kao kritini trenutak. Zahvaljujui svojoj smrti, On je sada ovenan slavom i au; okusio je smrt umesto svih ljudi. Tane su rei koje esto izlaze iz usta hriana: to dete je bilo roeno da bi umrlo. Mi tek kao u izmaglici naziremo plan otkupljenja; meutim, jednu injenicu Biblija iznosi kristalno jasno: jedino smoHristovom smru mogli biti izabavljeni sopstvenog tereta krivice, sramote i smrti. Hristos nije umro kao muenik, nego kao Spasitelj sveta. On je umro za sve ljude, pojedinano. Umro je umesto mene; kad je On

44 umro, umro sam ja. "S Hristom se postupalo kako mi zasluujemo, da bi se s nama moglo postupati kako On zasluuje. Bio je osuen zbog naih greha u kojima nije imao udela, kako bismo mi mogli biti opravdani Njegovom pravdom, u kojoj mi nismo imali udela. Pretrpeo je smrt namenjenu nama, da bismo mi primili ivot namenjen Njemu. 'Ranom Njegovom mi se iscelismo.' " (EGW, DA 25). U 2,10 autor Poslanice daje iskaz kakav se ne moe nai ni na jednom drugom mestu u Bibliji. Kae da Bogu "prilikovae" da uini Isusa savrenim kroz stradanje ("da dovri . . . stradanjem"), kao da Pavle procenjuje prikladnost onoga to je Bog uinio. Takvo rezonovanje za nas je iznenaenje, jer gde god da itamo u Bibliji, Bog ini ono to ini, sa ili bez ljudskog odobravanja. Bog je Bog, a ne ovek. Ko smo mi da procenjujemo ta Njemu "prilikuje" (dolikuje)? Danas smo esto u prilici da sluamo ljude kako se izjanjavaju o Bogu, obino u negativnom kontekstu. Smatraju da Bog nije korektan, da je okrutan ili udljiv. Dozvoljavaju sebi da izjave ta bi Bog trebalo, ili ne bi trebalo, da ini. Meutim, kako napominje autor F. F. Brus, takvi komentari ne govore nam ama ba nita o Bogu ali zato govore o osobama koje daju takve komentare (Bruce, The Epistle to the Hebrews, rev. ed., 79). Ipak, ovde u Jevrejima 2,10 itamo kako "prilikovae" Bogu da Isusa provede kroz ljudska iskustva, vrhunac ega je bilo stradanje na Golgoti. U sutini, Pavle je rekao ono to smo ve videli u prethodnom delu teksta da je Sin jedino postajui ovek i umirui smru kojom umire ovek mogao ostvariti boanski plan za nae veno spasenje. U stvari, Isus je uinio vie nego samo to nas je spasao od vene smrti. Izbavio nas je robovanja strahu od smrti. U 2,14.15 provejava dirljiva misao o ljudskoj bespomonosti pred starim ovekovim neprijateljem. "Nae najlepe pesme su one koje izraavaju najtunije misli", pisao je pesnik eli, a te najtunije misli uvek se vraaju na smrt, bez obzira o kom je stoleu re. Bilo to u starom Rimu, zbog gubitka prijatelja, bilo da su to, u dvadesetom veku, Kafka, Sartr ili Hemingvej ("neukusna ala") dok razmiljaju o besmislenosti ljudskog postojanja, suoeni s neizbenou pojavljivanja "personifikacije" smrti sa kosom, melodija se ne menja tuna, beskrajno tuna. oveanstvo robuje strahu od smrti. To se, meutim, ne odnosi na one koji veruju u Isusa! Veni Sin je postao ovek, uao u mranu odaju smrti i razoruao njenog tamniara. Pristajui na smrt, unitio je nju samu, smrt. Zato je, za nas koji verujemo u Njega, smrt ve sada izgubila svoj alac. Iako plaemo i tuimo za svojim milima i dragima koji odlaze iz ovog ivota, mi ne tugujemo kao drugi koji nemaju nadu. Sunevi izlasci, u naim oima, nisu obojeni bolom jer znamo da mora doi i no; svitanja, u naim oima, nastaju osvetljena obeanjem o Onome koji je prognao smrt. ivot je divan. Moda elimo da toplina leta ostane zauvek. Ali, kada osetimo da noi postaju

45 due i kada odahnemo, znamo da emo, kada doe na poslednji as na Zemlji, biti sigurni u rukama Onoga koji je vaskrsenje i ivot. Isus i danas i uvek. Isus, u ovom ivotu i u onom buduem i, kako kae Poslanica, za sve to se nalazi izmeu toga. Jer, ne samo to je izdejstvovao na otkup od vene smrti, sm okusivi smrt koja je nama namenjena, ne samo to je raskinuo okove smrti u naem sadanjem ivotu ne samo to, nego se i "osposobio" da slui kao na Prvosvetenik. Postao je u svakom pogledu kao to smo mi, lanovi Njegove porodice u kuanju, stradanju, sazrevanju, umiranju. Jedino je tako mogao postati milostiv i veran Poglavar sveteniki. Taj stih, 2,17, prvo je mesto u Poslanici Jevrejima gde je Isus nazvan Prvosvetenikom. tavie, to je prvo mesto u celoj Bibliji gde to nalazimo. Meutim, nain na koji se taj izraz tu pojavljuje onako usput, bez objanjenja pokazuje da je to misao koja je itaocima ve bila dobro poznata. U stvari, iako ni u jednoj biblijskoj knjizi, osim u Poslanici Jevrejima, nije konkretno nazvan Prvosvetenikom, Isus je na vie drugih mesta prikazan kao Prvosvetenik. Primer u Rimljanima 8,34 On je "s desne strane Bogu, i moli (posreduje) za nas". U Otkrivenju ga nalazimo "obuena u dugaku haljinu" (kao svetenika), a onda se pojavljuje i kao rtveno Jagnje (5,6). Isus kao na nebeski Poglavar sveteniki svojom linou i delom ini vrhunac teoloke razrade Poslanice Jevrejima. Njegovom svetenikom slubom pozabaviemo se neposrednije u kasnijim poglavljima. Zadovoljimo se, na ovom mestu, pominjanjem neega to je autor istakao u 2,17 Isus je postao Poglavar sveteniki. Tek zahvaljujui injenici da je postao ovek i proao kroz ljudska iskustva, Isus se "kvalifikovao" za slubu kao na Prvosvetenik. I zbilja,, dokazi iz 1,5-14 (Isus kao stvarni Bog) i iz 2,5-18 (Isus kao stvarni ovek) ukrtaju se u 2,17. On, koji je Bog-ovek, dotie istovremeno i boansku i ljudsku prirodu i time postaje Poglavar sveteniki.

PRIMENA REI Jevrejima 1,5 2,18

1. S obzirom na velianstvene misli izraene u Jevrejima 1,5 2,18, kakav je moj odgovor Isusu? 2. Koji zemaljski "aneli" ili "zvezde" mogu lako da privuku moje divljenje i da me nagnaju na oponaanje? U kom smislu se od njih razlikuje Isus, Superzvezda u svemu to postoji? 3. Na koji bih nain mogao upotrebiti 1. glavu Poslanice Jevrejima za odravanje biblijskog asa na temu Isusa kao istinskog Boga? 4. ta za mene znai "toliko spasenje" koje mi je omogueno kroz Isusa?

46 Preispitujui svoje duhovno iskustvo, jesam li "na kursu" ili sam odlutao? U kom smislu sam blii Bogu nego to sam bio pre godinu dana, ili onog dana kad sam Hrista prvi put prihvatio kao Spasitelja? 5. Razmisli o sledeem savetu iz pera Elen Vajt: "Bilo bi korisno kada bismo svakoga dana proveli po jedan sat u razmiljanju o Hristovom ivotu. Razmatrajmo ga u svakoj pojedinosti i pustimo neka naa mata slika svaki prizor, posebno one zavrne. Ako se budemo tako u mislima bavili Njegovom slavnom rtvom za nas, nae poverenje u Njega bie postojanije, naa ljubav e oiveti i biemo dublje proeti Njegovim duhom. Ako elimo da na kraju budemo spaseni, moramo savladati lekciju pokajanja i samoponiavanja u podnoju krsta" (EGW, DA 83). Kakve prednosti oekujem da dobijem od razmiljanja o Hristovom ivotu na taj nain? Primenjujem li taj savet? 6. ta meni lino znai to to Isus sebe smatra mojim Bratom? 7. Da li se bojim smrti? Kako me moe Isusova sila osloboenja, sila Onoga koji je Pobednik nad smru, osloboditi straha od smrti? 8. ta znai obratiti se Isusu za pomo i pobedu? 9. Koji je stih iz teksta u Jevrejima 1,5 2,18 ostavio na mene najvei utisak? Zato (tako kae)?

ISTRAIVANJE REI
1. Uz pomo konkordancije, istrai tekstove koji u Novom zavetu govore o Isusovoj smrti. Proui i 53. glavu Isaije. Naini spisak svega to je Isus postigao svojom smru. Koja si nova saznanja na osnovu tog prouavanja stekao o znaenju Hristove smrti za tebe lino? 2. Pavle, u 1,5-14, stavlja akcenat na Hristovu boansku prirodu. U jednom istraivanju proui temu Hristove boanske prirode u Bibliji. a. Proitaj, u SDA Bible Dictionary (585. strana) odsek pod naslovom "Isus Hristos" [Jesus Christ], a onda pregledaj sve citate koji su tu navedeni, o Hristovoj boanskoj prirodi. Osim toga, proitaj tekstove u Jovanu 1,1-3 i Koloanima 1,15-17. b. Potrai tekst iz Jovana 8,58 u Bibliji s belekama na margini, a onda "proeljaj" citate uz pomenuti stih, i potrai mesta u kojima se u Jevaneljima, naroito u Jovanu, pojavljuje izraz "Ja sam". c. Proitaj 3. glavu 2. Mojsijeve, u kojoj se prvi put u Bibliji pojavljuje izraz "Ja sam". Uporedi 2. i 14. stih. Kakvu razliku primeuje izmeu linosti za koje prvi, odnosno, drugi stih kae da se pokazala Mojsiju? Kako se, po tvom miljenju, mogu pomiriti tekstovi iz 2. Mojsijeve 3,2 i Jevrejima 1,1-14? d. Proitaj u Adventistikom biblijskom komentaru na engleskom [SDA Bible Commentary] (1:170-173) lanak pod naslovom "The Names of

47 God in the Old Testament" (Boja imena u Starom zavetu). e. Kakvu je promenu saznanje o Hristovoj boanskoj prirodi unelo u tvoje hriansko iskustvo? Kako bi neverovanje u Njegovu boansku prirodu uticalo na tvoj hrianski ivot?

DALJE PROUAVANJE REI

1. Ako ti je potrebno vie informacija o nainu na koji autor citira Stari zavet, ili Pismo, vidi: F. F. Bruce, The Epistle to the Hebrews, 25-29. 2. Ako eli izlaganje o Isusu kao naem Bratu, vidi: W. G. Johnsson, In Absolute Confidence, 54-74. 3. Ako eli pomno pripremljen, detaljni komentar o 2. glavi Poslanice Jevrejima, vidi B. F. Westcott, The Epistle to the Hebrews, 36-71. 4. Ako eli nadahnut opis Isusa kao istinskog Boga i istinskog oveka, vidi EGW, DA 19-26.

48

trea glava BOLJI VO

Jevrejima 3,1 4,13
Apostolovo izlaganje iz 1. i 2. glave dostiglo je svoj vrhunac u 2,17, kada Hristos postaje milostiv i veran Poglavar sveteniki. U toku sledee etiri glave on te udruene osobine, milostiv i veran, obrauje ponovo, ali obrnutim redom. U tekstu 3,1 4,13 autor istie Isusovu vernost, dok u drugom delu, 4,14 6,20, Njegovu milost. Od ta dva svojstva, milost se pokazuje kao uoljivije. Tekst iz Jevrejima 3,1 4,13 sastoji se od tri posebna dela. U 3,1-6/I deo, Pavle pravi poreenje i ukazuje na kontrast izmeu Isusa i Mojsija; 3,6/II deo oglaava opomenu na osnovu Izrailjevog pada u prolosti; dok 4,1-13 dolazi s pozivom jevrejskim hrianima da odluno koraaju ka obeanom cilju.

ULAENJE U RE Jevrejima 3,1-19

Proitaj Jevrejima 3,1 4,13, mislei na pomenuta tri dela izlaganja i pokuavajui da prati kako se svaki uliva u onaj sledei. Posle toga, ponovo, paljivo i s molitvom, proitaj 3. glavu. Evo nekih pitanja koja treba da podstaknu kvalitet tvog prouavanja: 1. Koje rei ili misli povezuju tri dela teksta 3,1 4,13? 2. Zato je Isus u 3,1 oznaen kao "apostol" ("poslanik")? Da li se taj izraz ponovo pojavljuje negde u Poslanici? Moe li da pronae druga mesta u Novom zavetu gde je za Njega upotrebljen taj izraz? (Poslui se konkordancijom.) 3. Mojsije je najistaknutiji voa Bojeg naroda u Starom zavetu. Na osnovu 3,1-6/I deo, naini spisak uporeenja i kontrasta izmeu Mojsija i Isusa. 4. Gde se jo Mojsije pominje u Jevrejima? Smatra li da u toj knjizi Mojsije ima istaknutu ulogu? 5. Kakav je to "dom", koji se pominje u 3,1-6/I? 6. Na koji se starozavetni tekst poziva pisac u 3,6/II-19? Otvori taj tekst i proitaj ga u njegovom kontekstu. 7. Proui nain na koji apostol koristi re danas. Zapazi da se re ponovo pojavljuje u 4,7. Da li je izrazom danas oznaeno vreme

49 opomene ili poziva? 8. Zato je stari Izrailj zatajio? Da li je njihov voa imao mane? ta se dogodilo s njihovom motivacijom? 9. Obrati panju na re pokoj u 3,1-19. Izraz se snano naglaava u 4,113, ali svoje prouavanje, za sada, ogranii na 3. glavu. ta misli da znai izraz pokoj, na osnovu teksta iz 3,6/II-19? 10. Dok razmilja o primeni teksta iz 3,6/II-19, uporedi ga s prvim tekstom (2,1-3). U emu se drugi tekst nadograuje na prvi i uveava njegovu vrednost?

ISTRAIVANJE REI
Jedna re u vie razliitih oblika povezuje tri odseka teksta 3,1 4,13, ali nam nai prevodi oteavaju da prepoznamo vezu. Zato je sada trenutak za mali as grkog, da bismo videli kako se kree tok autorovog razmiljanja. Kljuna re je pistis, koja znai "vera". Evo tih razliitih oblika u kojima se ona pojavljuje u ovom delu Poslanice Jevrejima: pistis pistos apistia = = = vera veran imati veru odstustvo vere ("nevera")

posteuo =

Naalost, neki jezici, meu njima i engleski i srpski, ukljuuju u tekst neke druge rei, meu njima verovanje. Meutim, u grkom jeziku nema posebne rei za verovanje. Srpski (i engleski) jezik pravi razliku izmeu vere i verovanja, dok u grkom za ta dva pojma figurira samo jedna re, pistis. Isto se odnosi i na re pisteuo i na re za "odsustvo vere" apistia. Upotreba rei verovati i neverstvo unosi pometnju u raspravu i oteava nam da vidimo kako jedna odreena misao tee kroz ceo tekst 3,1 4,13. Pavle u 3,1-6/I istie Isusa kao vernog (pistos) vou. U delu 3,6/II-19 on govori o tome kako su stari Izrailjci zatajili zbog svog nedostatka vere (apistia). Tako on svojim razmiljanjem u 4,1-13 zaokruuje raspravu, i svoje hrianske itaoce poziva na veru (pistis).

Verni voa
Poglavlje poinje pozivom "poznajte" Isusa ("usmerite svoje misli" na Isusa). Pred kraj svoje propovedi, u 12,1-3, Pavle upuuje slian poziv. Na ta nas on, konkretno, poziva? to se tie nekih hriana, razgovor o Isusu usredsreuje se na teoloka pitanja i argumente. Oni nastoje da istrae tajne Rei koja je postala telo. ele da razumeju kako je taj Pojedinac mogao odjednom biti i istinski Bog i istinski ovek. Oni istrauju sloenost Njegove ljudske prirode da li je bila

50 ba kao naa priroda? Ili je, moda, bila kao Adamova pre pada u greh, ili posle pada? Dodue, takvo interesovanje je vano. Isus Hristos je sredite hrianske vere, a Njegove sopstvene rei predstavljaju izazov svakom oveku: "ta vi mislite ko sam ja? (Matej 16,15). Sve zavisi od odgovora koji emo dati. Kada ga priznamo kao istinskog Boga, a ipak istinskog oveka, kako ui Pismo, znaie da prihvatamo Njegove izjave da je On Spasitelj i Gospod. Vidimo, dakle, da rasprave i neslaganja u pogledu Isusa ne moraju obavezno biti neto loe. Da bismo se upustili u raspravu s ljudima kao to su Jehovini svedoci, koji poriu Njegovu venu boansku prirodu, ili s onima koji ne prihvataju ideju da je On mogao sagreiti, mi moramo raspolagati solidnim doktrinarnim temeljem. Ali, Isus je jedinstven. Nastojei da shvatimo Njega, mi istraujemo Boga, pa onda, neizbeno, nae poznavanje stvari ne biva dovoljno. Mudro je, kako je izjavila Elen Vajt, da izujemo obuu, zato to gazimo po svetoj zemlji (The Youth's Instructor, 13. oktobar 1898). Treba da se uvamo odlaenja van Pisma. Na primer, posmatrano sa isto logikog stanovita, Isus nije mogao biti istovremeno i potpuno Bog i potpuno ovek. Tako postoji sklonost ka isticanju jedne strane i potiskivanju druge. Samo, tada upadamo u zabludu. Takva spekulacija nije ono na ta nas podstie Poslanica Jevrejima, pozivajui nas da "poznamo" Isusa, da na Njega "usmerimo svoje misli". Isto tako, njena prvenstvena preporuka nije da se u mislima bavimo Isusom kao primerom hrianskog ponaanja, ija je pobeda uzor za nas. Naprotiv, izlaganje o Isusovoj linosti i delu, u 2. glavi i kroz celu knjigu, vodi nas u drugom pravcu. Mi treba da se oslanjamo na ono to je Isus uinio, a ne da pokuavamo da uinimo to to je On uinio. Tako pisac u 3,1 dovodi u vezu razmiljanje o Isusu i Njegovu ulogu Apostola i Prvosvetenika ("poslanika i vladiku"). Kako to kau rei jedne popularne pesme o veri, mi svoje oi treba da usmerimo na Isusa, odvraajui se od sveta i u mislima se bavei pobedom koju je On izvojevao. Isus kao Prvosvetenik, to je najvaniji motiv Poslanice Jevrejima i mi emo ga u sledeim poglavljima detaljno prouavati. Ali, ta da kaemo o Isusu kao Apostolu? To je jedino mesto u celom Novom zavetu gde je Isus tako nazvan. Sama re znai "neko ko je poslan", pa nam navodi misli na predmet misije. Eto, upravo su nam to predstavile 1. i 2. glava poslanice: Sinovljevo prapostojanje, prekid u Njegovom uzvienom statusu kad je postao ovek i nii od anela, i Njegovo uzdizanje kad je bio "ovenan slavom i au" posle Krsta. Isus je bio boanski Poslanik (Apostol"), Neko ko je poslan s neba da izvojuje nae spasenje. Iako Pismo Isusa jedino ovde naziva "apostolom", misao se, kao takva, provlai kroz ceo Novi zavet. Posebno kroz Jovanovo Jevanelje, koje Isusa

51 esto pominje kao Nekoga poslanog od Oca. Na primer: "Kao to Otac posla mene, i ja aljem vas" (Jovan 20,21). Prema tome, u 3,1 re apostol je rezime neega to se ve dogodilo, a re Prvosvetenik upuuje na uzbudljiv teoloki plan za budunost. Prvo, nailazimo na izlaganje o vernosti Isusa, naeg Prvosvetenika. Pavle istie svoju misao uporeivanjem i ukazivanjem na kontrast izmeu Isusa i Mojsija Mojsija kao istaknutog vou u Starom zavetu; Isusa kao centralnu linost Novoga zaveta. Te voe Bojeg naroda imaju jednu istaknutu zajedniku osobinu oni su verni Bogu. Meutim, Isus je vei iz tri razloga: Isus 1. Sin 2. nainio "dom" (nad "domom") 3. ispunjenje starozavetnog otkrivenja 1. sluga 2. deo "doma" (u "domu") 3. svedok otkrivenja koje e doi Mojsije

U tim stihovima, 3,2-6/I, vidimo, jedan pored drugog, dva perioda istorije Izlazak (egzodus) i novi izlazak, pod Hristom. Vidimo Mojsija, istaknuti lik, koji nepokolebivo izvrava svoje dunosti. A onda vidimo Onoga, neuporedivo veeg, ija je Mojsije bio predslika i o kome je svedoio. Mojsije e se u raspravi Poslanice Jevrejima ponovo pojaviti. Nalazimo ga meu junacima vere (11,23-29) i u jednom izuzetnom tekstu, u 12,18-24. Meutim, u teolokoj razradi poslanice Mojsije ne igra krupnu ulogu. On je u njoj prvenstveno prisutan kao predstavnik starog sistema svetinje i rtava datog na Sinaju dok e Poslanica Jevrejima neprestano osvetljavati superiornost novog. Mesta na kojima se pojavljuje re dom, u 3,2-6/I, vraaju nas na tekst u 4. Mojsijevoj 12,7, gde je Bog za Mojsija rekao: "On je veran u svem domu mojem. Dom je re koja se odnosi na zajednicu Bojeg naroda, bilo u Mojsijevoj ili hrianskoj eri. Mi se moemo osloniti na Isusa to je i glavna misao teksta iz 3,1-6/I. Ako je Mojsije vodio Boji narod poteno i sasvim predan svom zadatku, koliko e tek tako postupati na Voa! Mi znamo da u Isusu imamo vernog Poglavara svetenikog, ne samo zbog iskaza koji to potvruju nego i zato to je u svom ivotu u telu ispoljavao nepokolebljivo potenje. Bilo da je bio kuan, ispitivan, da je stradao, umirao On nikada nije poklekao, nikada pao, nikada ustuknuo. Tako je postao na verni Poglavar sveteniki. Vernost to je ono na ta se oslanja hrianska nada. Neko u koga se moemo pouzdati. Neko u koga moemo imati apsolutno poverenje. Neko ko nas nikada nee izneveriti. Neko ko je isti, jue, danas i uvek (13,8). Isus, na verni Poglavar sveteniki.

52

Pouke iz Izrailjevog neverstva

Reju "ako", iz 3,6/II, autor nas vraa na primenu teksta. Biti lan Bojeg domainstva nije neto to se dogaa automatski ili nezavisno od ljudskog truda. Mi moramo da "odrimo", da istrajemo. Poeti je dobro, ali cilj je stii. Ova, dodue duga, primena izvee nas kroz dve faze. U 3,7-19 vidimo negativan primer izrailjska plemena koja su krenula iz Egipta, ali zatajila prilikom izvravanja zadatka da dostignu cilj, da uu u Obeanu zemlju. Videemo zato su zatajili i kakva je pouka u tome sadrana za dananje hriane. U 4,1-13 propoved prelazi sa opomene na poziv. Na tom mestu iz vidokruga nestaje Izrailjevo iskustvo, dok apostol svojim itaocima iznosi Boja obeanja i Boji plan. Skreui panju na izrailjsko iskustvo, Pavle za svoj starozavetni temelj ne uzima Petoknjije, nego posee za svojim omiljenim izvorom starozavetnog tihog razmiljanja a to su Psalmi i bira tekst bogat materijalom za poziv koji eli da uputi. Tekst u Psalmu 95,7-11 ne samo to rezimira period od etrdeset godina beskorisnog lutanja pustinjom nego se i neposredno odnosi na iskustvo jevrejskih hriana. Reima ovog stiha Sveti duh pravi svojevrstan luk preko vekova, govorei direktno apostolovim itaocima i nama danas. To je hitna poruka. Danas kljuna je re koja odzvanja u uhu i na koju se autor vraa u 3,13 a onda i u 3,15 dok upuuje opomenu. ta znai to "danas"? To je Boje veno sada. To je ovaj, sadanji trenutak, bremenit boanskom opomenom i blagodau. Re je o ovom sadanjem trenutku i prilici. Da, to je trenutak da napravimo inventar i vidimo kamo smo usmereni, da se vratimo onome to je Boja volja za nas. Hrianstvo je religija za "danas". Bog svoj narod stalno poziva da ide napred, da ne staje. On nas "drmusa" i budi iz nae apatije, tromosti i obamrlosti; bodri nas da krenemo putem novoga, putem rastenja. Nijedan hrianin do sada nije "stigao" na svom duhovnom putovanju. Iz asa u as, iz dana u dan, mi sluamo poziv boanskog Duha da idemo napred, da "tvrdo do kraja odrimo . . . slobodu i slavu nada" [da se vrsto drimo hrabrosti i nade kojom se diimo] (3,6). Svaki od tri poziva, u kojima je sadrano "danas", dolazi s opomenom. Svaki od njih poinje opasnou "drvenog srca". Jo jedno pominjanje izraza "danas" nai emo u 4,7, ali Izrailja tamo vie nema i poziv koji Duh upuuje tamo nee doi kao opomena nego kao poziv. Stari Izrailj je ustao protiv Boga, ali pre nego to mu se usprotivio konkretnim delom, usprotivio mu se u duhu. Onih etrdeset godina iskuavanja Boga Jahve bile su odraz odreenog duhovnog stanja. Autor poslanice vie se bavi tim stanjem, i kod Izrailjaca i kod svojih italaca u prvom veku, nego ponaanjem koje iz njega proistie. Pogledajte kako on

53 opisuje taj duhovni problem: "Ne budite drvenastih srca" (8. stih) "Jednako se metu u srcima" [njihova srca stalno zalaze s pravog puta] (10. stih) "Zlo srce neverstva koje odstupa od Boga ivoga" (12. stih) "... da ne odrveni od prevare grehovne" (13. stih) "Ne budite drvenastih srca" (15. stih) "Za neverstvo" (19. stih). ak i ako smo pripadnici Bojeg naroda, mogua je spora, neprimetna promena. Drugi toga moda nisu svesni, a moda ni mi sami, ali Bog vidi. Moe biti da je u toku menjanje naeg stava prema Gospodu, nae otvorenosti, prijemivosti za uticaj Duha; ne toliko zbog mogueg odbacivanja Gospoda, koliko zbog nemara. Ako nema elje ili plana, mi se u jednom trenutku moemo nai daleko od Bojeg naroda kao otpadnici i buntovnici. Za taj proces imamo jedan primer iz metalurgije. elik se, zagrevanjem, moe omekati i oblikovati po elji. elik se uvek iznova moe zagrevati i preoblikovati u okviru, naizgled, beskrajnih mogunosti. Ipak, u jednom trenutku kristalna struktura elika doi e u stanje nepromenjivosti, i od tada vie nema mogunosti za nova oblikovanja. Boanski majstor nas, u hrianskom ivotu, oblikuje prema svom "idejnom reenju". On za nas predvia velike mogunosti; On sneva san. Meutim, mi zbog svoje tvrdoglavosti usporavamo postupak, ali On ne odustaje od namere da nas oblikuje, sve dok mi to dozvoljavamo. Boanski proces moe se odlagati jedino naom nevoljnou, i jedino naa nevoljnost moe ga obustaviti, ili ponititi. Budemo li neprekidno od sebe odbijali boansku Ruku, u jednom trenutku, poput elika koji nijedan majstor, ma kako vet, ne moe da oblikuje, konano emo otvrdnuti i ostati takvi za venost. Proces "otvrdnjavanja" je spor proces niko ne postaje buntovnik tek tako, odjednom. Taj proces je podmuklog karaktera varljivost greha zaklanja nam pogled na ono to se dogaa unutra u nama. To je razlog to Sveti Duh svakoga dana mora da objavljuje hitan poziv: "Danas! To je razlog to, kada ga On oglasi, mi treba da ujemo i da posluamo. Pavlova opomena u ovim stihovima detaljno daje prvu primenu u Poslanici (2,1-3). Oba teksta opisuju nemarnost u religiji, a ne otvoreno odbacivanje Hrista i Njegovog naroda. Tekst u 3,12-15, opisujui podmuklo menjanje srca, proiruje nae razumevanje posledica zanemarivanja "tolikog spasenja" iz 2,3. Izraz "od Boga ivoga" (3,12) nosi u sebi prizvuk suda i osvete, kao pandan izrazu "kako emo pobei" iz prve primene (2,3). Na

54 drugim mestima u Poslanici, izraz "ivi Bog" nalazimo u vezi s osvetom (10,31; 12,22.25). Meutim, nama treba da bude jasno da nas apostolova snana upozorenja protiv otpada od Boga i Njegovog plana za nas ne ostavljaju u stanju duhovne neizvesnosti. On pominje hrabrost i nadu (3,6), meusobno uteavanje (3,13) i vrsto pouzdanje, do kraja (3,14). Zato ovde prikazani hrianski ivot nije ivot straha i bojaljivosti, ivot u kome se ovek teko kree strmim putem ka nebu, u stalnoj nesigurnosti u pogledu svog poloaja pred Bogom. Naprotiv! Taj ivot je razumno, dinamino iskustvo koje je prevazilo fazu naivnosti, ivot koji je svestan varljivosti greha i injenice o beskrajnoj zloi ljudskog srca. Takav ovek koraa s pouzdanjem, odvano, jer se ne oslanja na svoju, ve na Hristovu pobedu. Ne u nama nego u Njemu, ne u svojim dostignuima nego u Njegovim, ne u onome to mi jesmo nego u onome to je On upravljajui svoje misli Njemu, mi ivimo u atmosferi potpunog pouzdanja. Zavrni blok poglavlja, stihovi 16 do 19, usredsreuje se iskljuivo na onaj narataj Izrailjaca koji je izumro u pustinji. Oni su dobro poeli. Napustili su Egipat, imajui pred oima Boju podignutu ruku, okrueni dokazima boanskog vostva i boanske sile. Imali su sjajnog vou. Njihov promaaj ne moe se pripisati Mojsiju. On je, kako smo itali u 3,2-6/I, bio veran u izvravanju zadatka koji mu je Bog dao. Ovde se izdvajaju dve pouke koje su za Boji narod danas podjednako vane kao i u prvom veku: dobar poetak i s dobrim voom na elu, faktori su koji ne mogu sami po sebi obezbediti duhovni uspeh. Svako ko prizna Hrista ima dobar poetak, bez obzira u kojoj eri, a i svaki hrianin ima najboljeg vou u svemiru. Meutim, svako od nas ima odreenu ulogu. Poput Izrailjaca onog vremena, i kod nas moe doi do toga da se u srcu postepeno odvraamo od Boga i pretvaramo u buntovnike, i na taj nain proigramo svoje mesto u "Obeanoj zemlji" za kojom smo eznuli. U hrianskom ivotu nije dovoljno putovati s nadom, nego i stii na odredite; na cilj je ostvarenje venog mira (pokoja). Neki autori komentara su u "etrdeset godina", izrazu koji se pominje u Psalmu 95,7-11, a onda ponovo u Jevrejima 3,17, videli odreenu znaajnu dimenziju. Po njihovom shvatanju, poto je Poslanica Jevrejima bila pisana ranih ezdesetih godina nae ere, hriani su ponovo razmiljali u kontekstu 40-godinjeg perioda nakon Hristove smrti, pri emu se Drugi dolazak oekivao kroz nekoliko godina od tada. Ako su hriani imali na umu takav vremenski okvir, opomena iz 3,6-19 morala je doi s posebnom snagom. Iako ta misao deluje privlano, ja u Jevrejima ne nalazim dovoljno dokaza da bih je ozbiljno shvatio. Apostol se kasnije poziva na Hristov ponovni dolazak (9,27.28; 10,37.38; 12,26.27), ali vie ne pominje "etrdeset godina". Mislim da bi bilo najbolje da pominjanje "etrdeset godina" razumemo kao detalj koji ve postoji u osnovnom tekstu, Psalam 95,7-11.

55 Ba kao to se igrao reima poput danas i drvenasta, koje nalazi u pomenutom tekstu, tako je pisac Poslanice odande preneo i "etrdeset godina". Neki adventistiki evanelisti videli su u Jevrejima 3,6/II-19 snanu primenu na crkvu. Osim motivacije za linu istrajnost na hrianskom putu koju smo zapazili, oni su otkrili iroke paralele izmeu Izrailjaca-putnika i adventnog pokreta. Govornici i pisci, poput Tejlora (G.) Bana, posebno su istakli razlog zato su adventisti kao pokret propustili da ispune Boje namere. Prema tom razmiljanju, trebalo je da adventisti jo pre mnogo godina zavre zadatak koji im je Bog dao (da objave veno jevanelje svetu), da je Hristos ve trebalo da doe. Takvo gledite potkrepljuju neki iskazi iz pera Elen Vajt, iako neka druga vode u drugom pravcu, naglaavajui neprikosnovenost i nepromenjivost Bojih namera. Mada bi ta primena mogla donekle biti opravdana, Poslanica Jevrejima ne upuuje na to. Re za pokoj u tekstu (11. i 18. stih) u grkom jeziku je katapausis. to se tie generacije iz pustinje, re se nesumnjivo odnosila na Hanansku zemlju koja je bila cilj njihovih nadanja. U Petoknjiju imamo dva teksta u kojima se koristi slian jezik kao u Psalmu 95,7-11, dok izraavaju Gospodnje nezadovoljstvo buntovnim Izrailjcima. Dodue, umesto rei pokoj, ti tekstovi izriito upuuju na Obeanu zemlju. U jednom od njih itamo: "I u Gospod glas rei vaih, i razgnjevi se i zakle se govorei: Nijedan od ovoga roda zloga nee videti ove dobre zemlje, za koju se zakleh da u dati vaim ocima" (5. Mojsijeva 1,34.35; vidi takoe 4. Mojsijeva 14,20-23). Da se apostolovo izlaganje o pokoju zavrilo u 3. glavi Poslanice, mi uopte ne bismo sumnjali da je mislio na zemaljski Hanan. Meutim, u 4. glavi videemo kako on nastavlja da koristi taj izraz, prenosi ga i dalje, primenjujui ga na svoje itaoce u prvom veku (i na nas, u irem smislu). Starozavetna storija promaaju Izrailja baca svetlost na dva izuzetka: Isus Navin i Halev ostali su verni i jedini su preiveli erdeset godina lutanja pustinjom. Pisac Poslanice Jevrejima verovatno ih je mogao istai kao pozitivne primere ranim hrianima. On to ipak ne ini. On svoje argumente ne uzima iz Petoknjija, nego iz teksta u Psalmu 95,7-11. Poto se Psalam usredsreuje na sve ljude i ne pominje Isusa Navina i Haleva, i on ih takoe mimoilazi. Tako hrianima pouka o neuspehu Izrailja postaje sasvim jasna. I mi moemo proigrati obeani "pokoj", koji e nam vrlo brzo biti i definisan (4,113). Uprkos svemu to smo znali i videli kada je re o Bogu i Njegovim delima, uprkos svom superlativnom Voi, uprkos pripadnitvu narodu novog Izlaska, uprkos svemu tome, moda i ne stignemo u svoju Obeanu zemlju. U dostizanje cilja koji Bog ima za nas moemo biti sigurni jedino ako posluamo hitan poziv "danas", jedino ako sluamo Boji glas u okviru ivota verne istrajnosti.

56 Poslednja re u poglavlju rezimira razlog zbog kojeg je Izrailj zatajio: neverstvo, stoji u naem prevodu Biblije, dok je u grkom re apistia doslovno, "nevera". Apostol tu znaajnu misao ponavlja u 4,2: "Jer ne verovae oni koji ue" [oni koji ue, nisu ga (jevanelje) udruili s verom]. Tako, dok 3. glava Poslanice naglaava odsustvo vere kod Izrailjaca, 4. glava e naglasiti veru kao najvanije duhovno obeleje hriana-putnika. Pavle nam u 11. glavi znatno vie govori o veri (pistis), ali celu ovu propoved moemo s pravom posmatrati kao ilustraciju vere. Iako emo sve do 11. glave Poslanice ekati na glavno istraivanje znaenja vere, izlaganje iz 3. glave Poslanice nudi nam neke od najvanijih nagovetaja. Vera i njena suprotnost, neverstvo, govore o dva odgovora Bogu i Njegovim delima. One upuuju na dva naina razmiljanja, iz kojih proizlaze dve vrste ponaanja. Neverstvo, apistia, moe da bude samo vie od neverovanja, budui da izraz karakterie otvrdnulo srce, osobu podleglu prevari greha, koja odstupa od Boga Jahve i Njegovog cilja. Zapaamo vidimo elemente nestalnosti i odustvo istrajnosti, koji nas odvode jo dalje nego samo izostajanje mentalnog pristanka.

ULAENJE U RE Jevrejima 4,1-13

Dva puta proitaj Jevrejima 4,1-13. Posle toga se vrati i proitaj ceo odsek koji prouavamo, 3,1 4,13, pratei kako ideje teku zajedno. Dok ita, razmiljaj o moguim odgovorima na sledea kljuna pitanja koja se pojavljuju u naem tekstu: 1. Kakvo je to poivanje koje je "ostavljeno" dananjem Bojem narodu (4,9)? Poto to ne moe biti zemaljski Hanan, ta bi to moglo biti? 2. Proui tekstove koji sadre poivanje (pokoj) u 4,1-11. Nabroj ih prema tome da li ukazuju na sadanji ili budui odmor. 3. Kako se u raspravi izdvaja Subota? Da li je pokoj Subota? Da li je pokoj neki drugi dan? Da li taj tekst dokazuje da su jevrejski hriani svetkovali Subotu? 4. Uporedi 4,8 u NIV i u KJV. Koji je prevod taan? (Kontekst e ti pomoi u nalaenju odgovora.) 5. Koja su to "dela" od kojih poivamo, uavi u Boji pokoj? 6. Istrai "Re Boju" u 4,12.13. Da li je Re Boja stvar ili linost?

ISTRAIVANJE REI Poziv na vernost

57 Apostol svoj poziv gradi kroz detaljno promiljen tekst (4,1-11) koji, da bismo ga "raspakovali", iziskuje paljivo i precizno razmiljanje. Mi moemo lako razumeti pojedinano uzete iskaze, ali osnovno je pitanje kako svaki od njih stoji u odnosu na sledei. Ipak, ako se s tim tekstom budemo dovoljno dugo "druili", prouavajui ga s razmiljanjem i molitvom, on e nam otkriti svoju logiku, to e za nas predstavljati otvaranje svojevrsne riznice bogatstva. Pokoj je kljuna re u svim stihovima teksta. Imenicu u tekstu nalazimo osam puta (stihovi 1, 3, 5, 6, 8, 10, 11). U svakom sluaju, pokoj dolazi od grke rei katapausis, iste one rei koju smo zapazili u 3,6/II-19. U 4,9 nalazimo novu re veoma znaajnu za svetkovatelje Subote sabbatismos. Prevedena je, kod Karadia, kao "poivanje", a u NIV, kao "subotni odmor". Re pokoj nalazimo, takoe, dva puta u glagolskom obliku (stihovi 4, 10). U oba ta sluaja, poinu odgovara grkoj rei katapausis. Za tekst 4,1-11 moemo nai iroku paletu tumaenja. Neki adventisti ovde su prepoznali izriitu naredbu u pogledu sedmog dana, dok su neki svetkovatelji nedelje u tome pronali dokaze u prilog svetkovanju prvoga dana! Ideja koju smo istakli u poetnom delu naeg prouavanja Poslanice Jevrejima, ovde se primenjuje s posebnom snagom: neka nam sm autor otkrije ta je imao na umu. Pratimo njegovo izlaganje korak po korak, pa e nam znaenje posebnih iskaza postati jasno. Ako se usredsredimo na ovu ili onu taku, bez neophodnog osvrtanja na kontekst, iskriviemo ideje koje on ima na umu. Njegovo razmiljanje, nadahnuto Svetim Duhom, razvija se kroz paljivo voene, logine faze i postaje vidljivo smirenom istraivau Rei. Dakle, pre pokuaja da odgovorimo na fascinantna pitanja u vezi s pokojem, posvetimo se praenju korak u razradi teksta u Jevrejima 4,1-11. Ja u tome vidim sedam faza: 1. Vidljive su samo dve grupe ljudi oni uz Mojsija i oni uz Isusa. Od Bojeg naroda koji luta u pustinji apostol utke prelazi preko generacija u vekovima prohujalim u meuvremenu, i sve do hriana u prvom veku, kojima pie. Pismo se, po njemu, direktno obraa itaocu, a da to protekli vekovi nisu niim zamaglili. 2. On smatra da je obeanje o pokoju i dalje prisutno (1. stih). Osnov za takvu tvrdnju daje nam Psalam 95,7-11. Opomena iz tog teksta protiv otvrdnjavanja srca i buntovnosti pokazuje da Boje obeanje jo nije postalo stvarnost. 3. Meutim, obeanje o ulasku u pokoj, konano e se ispuniti. "Neki imaju da uu u njega" [i dalje je tako da e neki ui u taj pokoj] (6. stih), kae autor, naglaavajui apsolutnu neminovnost ostvarivanja Boje rei. Kada Pismo kae da e se neto dogoditi, to se mora

58 dogoditi ako ne u trenutku kada je prvi put obeano, a onda u nekom buduem vremenu. Boja re postie ono na ta je poslana; ona se Njemu nikada ne vraa prazna. 4. Za svaki propust da se ue u pokoj krivicu snosi ovek, a ne Bog. Izrailj je u pustinji proigrao obeani mir, a taj mir (pokoj) ve je bio tu, pripremljen od Boga. Podrazumeva se da je, ukoliko neki hrianin ne "ue u pokoj", problem kod njega, a ne kod Boga. U stvari, pokoj je uvek bio dostupan, ve od stvaranja sveta, kako je to pokazano injenicom da je sm Bog poinuo (stihovi 3-5). 5. Generacija iz pustinje je zatajila zato to su, iako je pokoj bio dostupan i oni od Boga primili radosnu vest, pali u neverstvo i neposlunost. Slino tome, i hriani moraju biti oprezni i pouiti se iz iskustva izrailjskog naroda. 6. I hriani moraju ulagati napore da uu u Boji pokoj, koji je i dalje tu. Oni Boji narod iz prvog veka n.e. i mi, treba da odgovorimo na Boji poziv sadran u "danas", vodei rauna da nam ne otvrdnu srca, nego da u pokoj uemo verom (stihovi 3, 6, 9-11). 7. U konceptu pokoja dolazi do izmene u znaenju. Pokoj, u delu teksta 3,6/II-19 ne upuuje na neto vie od odmaranja od neprijatelja i nevolja u Hananskoj zemlji. Meutim, 4,1-11, na temelju Psalma 95,711, istie da taj pokoj tek treba da se dostigne. Tako apostol hrianima istie duhovno iskustvo pokoja, neto to je ve bilo obeano u Psalmu 95,7-11 i neto emu itaoci moraju istrajno da tee. U pozadini svih tih logikih koraka vidimo Boju re. Poto ju je Bog izgovorio, ona e se ostvariti; poto je Bog obeao, neki iz redova Njegovog naroda shvatie cilj. Ta Re obraa se direktno, neposredno naem uhu. Premostivi vekove, stvarna je i puna ivota i danas, sa svojim "danas, ako glas Njegov ujete", kao to je bila kada je prvi put pozvala ljude da se okrenu Bojem cilju. Pozivam svakog itaoca da tekst u Jevrejima 4,1-11 ita i proitava u svetlu sedam koraka, preporuenih u prethodnom delu teksta. Nemojte se osloniti na moju re u ovom sluaju. Ispitajte moju analizu na osnovu teksta. Kada u tekstu ponete da se oseate ugodno kada tekst pone da vam izgleda kao stari prijatelj tada nastavite putovanje sa mnom, da zajedniki pokuamo da dopremo do potpunog znaenja te kljune rei, pokoj.

ta je, zapravo, "pokoj"?

Prvo, ta rei na ovom mestu o elementu vremena? Da li je u tekstu (4,111) pokoj sadanjost ili budunost? Imamo nekoliko iskaza koji upuuju na neto to se moe dostii danas:

59 "Mi koji verovasmo ulazimo u pokoj" (4,3) "Jer koji ue u pokoj Njegov, i on poiva od dela svojih" (4,10) "Ostaje i dalje da e neki ui u taj pokoj . . . stoga Bog opet odredi jedan dan, nazvavi ga danas" [Budui pak da neki imaju da uu u njega . . . Opet odredi jedan dan, danas] (4,6-8) Meutim, druge take u raspravi upuuju na pokoj kao na neto to pripada budunosti: Poziv iz 4,1-11 nastaje na osnovu Izrailjevog pada iz 3,6/II-19), teksta koji je usmeren ka budunosti. U sluaju plemen iz pustinje, obeanje o pokoju (Hanan) uopte nije bilo ispunjeno. Obeanje o ulasku u pokoj "jo stoji" ili "ostaje" (4,1.6), nagovetava da neto jo nije ostvareno. Poivanje (pokoj) isto tako "ostaje" (4,9). Hriani treba da se "boje" da ne "odocne", kao nekada stari Izrailj, i tako ne uu u Boji pokoj (4,1). Oni treba da "se postaraju" da uu u taj pokoj (4,11). Tako pokoj o kojem govori Poslanica pokazuje, kako se ini, gotovo potpunu ravnoteu u pogledu elemenata sadanjosti i budunosti. Moemo li iz te ideje izvui neki smisaoni zakljuak? Svakako! Mi, zapravo, u celom Novom zavetu, nailazimo na uspostavljanje ravnotee izmeu onoga to je ve nastalo ivotom i smru Isusa Hrista i onoga to tek treba da bude. Mi se ve u Jevaneljima susreemo s tim pojmom u Isusovom uenju o Bojem carstvu. Boji princip se ispoljio u Isusovim reima i delima carstvo je dolo. "Blago siromanima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko" (Matej 5,3). "Ako li ja Duhom Bojim izgonim avole, dakle je dolo k vama carstvo nebesko" (Matej 12,28). Meutim, carstvo u svojoj punini i dalje ostaje stvar budunosti. Boji sledbenici treba da se mole za to carstvo "da doe carstvo tvoje" (Matej 6,10); "hodite blagosloveni Oca mojega; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta" (Matej 25,34). esto pravimo razliku izmeu ta dva aspekta carstva, govorei o prvom kao o "carstvu blagodati", a o drugom kao o "carstvu slave". Ti izrazi, iako precizni sami po sebi, ne dolaze iz Biblije, koja, prosto, govori o "carstvu". Svi novozavetni spisi odravaju tu tenziju izmeu "ve" i "jo ne", koju nam slika jezik carstva. S Isusovim dolaskom neto se dogodilo! Spasenje je dolo, blagodat je obilna, Duh je izliven, ljudi su primili oprotenje, i Isus sada vlada u srcima svojih sledbenika. Ipak, konano ispunjenje Bojeg plana je neto to tek predstoji. Tek kada Isus ponovo doe, savie se svako koleno i priznati ga za Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima. Tek e tada stvoreni svemir biti vraen u svoj prvobitni, savreni sklad. Tek tada e Boji narod biti izbavljen od iskuenja, stradanja i smrti. Tek tada e sotona,

60 kome je Isus na krstu stao na glavu, doiveti svoj konani kraj. Isus je na Golgoti izvojevao odluujuu bitku u vekovnoj borbi izmeu dobra i zla, ali rat se nastavlja. Meutim, i on e se uskoro zavriti. Isto tako, i Poslanica Jevrejima "krmani" izmeu "ve" i "jo ne". Oba elementa videli smo u uvodnom delu (1,1-4). Boji vrhunski govor ostvaren je u Sinu, Onome koji je sproveo odluujue oienje od greha. Meutim, Sin u isto vreme oekuje konano, puno preuzimanje svoje vlasti nad svemirom, s desne strane prestola veliine na nebesima. Ta eshatoloka tenzija "ve" ali "jo ne" diktirae izgled izlaganja kroz celu Poslanicu Jevrejima. Govorei o Isusu, naem Prvosveteniku i rtvi, Pavle e isticati ono to je Isus ve uinio, i omoguio da ve sada bude dostupno hrianima. Meutim, on e istovremeno naglaavati da je Boji narod i dalje skup putnika i doljaka na ovoj Zemlji, na svom putu ka nebeskom odreditu, narod koji ivi u nadi. Odnosno, jevanelje nam dolazi i kao injenica i kao obeanje. To se odnosi i na pokoj u 4,1-11. Boji narod ve sada u njega moe ui, ali e poivanje (pokoj) doiveti u punini tek prilikom Drugog Hristovog dolaska. Mi, danas, moemo jasnije da vidimo ta se podrazumeva pod tim pokojem. Re je o blaenstvu spasenja u Isusu Hristu, u koje mi ulazimo verom u Njega radost koja je za hriane ve sada realnost, ali koja e svoju jo dublju dimenziju dostii u naem venom domu, sa Bogom.

Pokoj i Subota
Mesta na kojima autor pominje Subotu bacaju svetlo na to kako on shvata pokoj. U 4,4 on iznosi misao prema kojoj je Bog poivao u prvu Subotu (1. Mojsijeva 2,2), nastavljajui s tom idejom u 4,9 "Dakle, ostaje subotno poivanje Bojem narodu" [Karadi: daklem je ostavljeno jo poivanje narodu Bojemu]. Autor je kroz ceo tekst, 3,6/II 4,11, koristio istu re za pokoj katapausis bilo da je upuivao na starozavetno odredite pustinjskih plemena Izrailja, ili na novi Boji narod. Meutim, mi u 4,9 nailazimo na re koje nema ni na jednom drugom mestu u Novom zavetu, niti u literaturi prvog veka sabbatismos, "subotni odmor", "odmor kao odmor Subotom", "odmor prema modelu Subote". Mislim da je tu re apostol iskovao da bi zaokruio raspravu koja je otpoela u 3,6/II, a dolazi do kulminacije u 4,9.10. Njegova nesumnjiva namera je da sabbatismos bude ekvivalent rei katapausis, budui da se toj rei vraa u 4,10, ali eli i da naini vezu sa svim ostalim to e govoriti o Suboti. itaoci jevrejskog porekla verovatno e vrlo brzo uoiti vezu izmeu pokoja i Subote. Rabini su uili da je Subota vie nego samo uzdravanje od rada, da je ona predukus Mesijinog doba. Na isti nain, u pokoj koji je Bog obeao hrianima moe se ui danas, ali je taj pokoj okrenut svom

61 potpunom ostvarenju u Bojoj prisutnosti, kada Isus ponovo doe. Uz ovakvo razumevanje teksta u 4,1-11, moemo neposrednije da istraimo nekoliko predmeta, vrlo zanimljivih za svetkovatelje Subote. Prvo, tekst ne daje nikakvo opravdanje, punomo za svetkovanje nedelje. Izraz "drugi dan" iz 4,8 nema nikakve veze sa Subotom ili nedeljom nego se, naprotiv, ukljuuje u raspravu o izrazu "danas", iz 4,7. Autor hoe da istakne da je Boji poziv Njegovom narodu u vreme Isusa Navina ostao neprihvaen, to je jasno vidljivo iz ponavljanja poziva u Psalmu 95,7-11 u Davidovo vreme. Da li moda 4,1-11 predstavlja direktan poziv na svetkovanje Subote, izjednaavanjem pokoja sa Subotom? Ne ba sasvim. Subota je ilustracija tog pokoja. Ona sadri kvalitet tog pokoja. Meutim, sm pokoj je znatno vie od toga, poto predstavlja iskustvo koje hriani mogu uivati sedam dana u sedmici, koje e svoju puninu dostii tek na kraju istorije sveta prilikom Drugog Hristovog dolaska. Po mojoj oceni, Jevrejima 4,1-11 prua nam snaan dokaz u prilog Subote kao dana odmora, sedmog dana, u celom Novom zavetu. Tekst to, dodue, ini bez upuivanja direktnog poziva na svetkovanje Subote. Da ima direktnog poziva, to bi moglo znaiti da su jevrejski hriani imali rasprave o danu koji bi trebalo svetkovati kao odmor. Jevrejima autor, u stvari, Subotu pominje indirektno, ne defanzivno, ve na vrlo afirmativan nain. Po reima autora, na pokoj u Hristu ima kvalitet Subote. On je kao Subota. Ako autor, na kljunom mestu u svojoj raspravi, u 4,9.10, dovodi u vezu pokoj i Subotu, po svoj prilici neizbena su dva zakljuka. Prvo, za njega i njegove itaoce subota je imala pozitivnu konotaciju. Da su je smatrali teretom, poslednjim ostacima religije ropstva, autor bi u tom presudnom trenutku izgubio itaoce. Drugo, i on i njegovi itaoci svetkovali su Subotu. Oni nisu gajili ni primisao o nekom drugom danu. Sigurno je, dakle, da nisu raspravljali o prednostima Subote nad nedeljom! Jedino je u takvom kontekstu autor mogao da pokoj u Hristu nazove izrazom sabbatismos. Imajui na umu pokoj (poivanje) u Hristu, mi moemo da uhvatimo znaenje apostolovih rei u vezi s poivanjem od sopstvenog rada u 4,10. Dodirna taka je tu jednostavno pojam prestajanja kao to je Bog prestao da obavlja svoje delo u Subotu, i mi prestajemo sa svojim poslom, ulazei u Njegov pokoj. Taj posao je suprotnost putu vere. On kako je pokazala rasprava koja je poela kod 3,6/II predstavlja zlo, neverno srce, okamenjeno grehom, srce koje raa pobunu, neposlunost i neverstvo. Nasuprot tom stanju, karakteristinom za stari Izrailj, Bog nam nudi put vere, put pouzdanja u Boga i put obeleen strpljenjem i istrajnou. Prema tome, Jevrejima 4,10 sistem opravdanja verom ne suprotstavlja sistemu opravdanja delima. Isto tako, ni posao hrianina, koji on obustavlja, ne odgovara Bojim stvaralakim aktivnostima. Naprotiv, tekst

62 ukazuje na dva mogua puta za putnika koji se kree ka Obeanoj zemlji: vera ili neverstvo. Zavravajui izlaganje o 4,1-11, trebalo bi da istaknemo dve stvari. Prva je pala u oi prouavaocima koji koriste prevod Danii-Karadi. Naime, NIV u 4,8 pominje "Isusa Navina", dok KJV (i Danii-Karadi) pominje "Isusa". U ovome je NIV svakako u pravu. Apostol govori o voi Izrailja u pustinji, u 3,6/II-19. Druga, praktina stvar, istie vrednost koju apostolove misli imaju za ivot u naem vremenu. Uz nau uurbanost, nervozne aktivnosti, teskobna oseanja i stres, mnogo nam znai obeanje o pokoju u Hristu pokoju u koji se moe ui odmah, sada, dok smo okrueni svim naim brigama i jadima. Isus alje slian poziv: "Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti (Matej 11,28). Obeanje ima veliku snagu u ivotu svih nas. U zavrnim stihovima naeg teksta, 4,12.13, pisac ponovo upuuje jednu opomenu. Opisuje svevidee Boje oko koje moe da pronikne u nae najskrivenije tajne i namere. Izraz koji je autor upotrebio za otkrivanje najdubljih pobuda "otkriveno" u NIV potie iz rvakog sporta i prikazuje osobu prikovanu za pod, potpuno onemoguenu u pokretima i nemonu. Razume se, sutina njegovih rei vraa nas na savet iz 3,6/II-19. Mi moemo da prevarimo druge ljude, moemo prevariti i sebe, ali ne i Boga. On vidi, On zna. On moe da nam ita srca. On moe da otkrije poetak procesa otvrdnjavanja koji nas odvodi daleko od Njegovih planova. itajui 4,12.13, mi primeujemo promenu predmeta. Poinjemo s Bojom reju koja nam se obraa, ispituje nae pobude, kao u Psalmu 95,711. Meutim, u 13. stihu susreemo se sa samim Bogom "Onim pred kojim moramo poloiti raun" ("kojemu govorimo"). Bog nam se lino obraa. Stoga treba zaista da se "bojimo da . . . ne odocni koji od vas" [... pazimo da se niko od vas ne nae lien toga] (1. stih)!

PRIMENA REI Jevrejima 3,1 4,13

1. ta meni znai to to je Isus veran? ta to znai crkvi? svetu? 2. Kako esto razmiljam o Isusu i onome to je postigao za mene? ta treba da menjam Njegovom blagodau, kako bih primenio savet iz Jevrejima 3,1 i svoje misli usmerio ka Njemu? Kakve e promene nastati u mom ivotu poto izvrim te promene? 3. Kako sam se postavio prema "danas"? ta u ovaj dan, "danas" mogu uiniti za Hrista, to e ovog dana, "danas" biti novo? ta mogu nauiti to bi bilo novo? Hoe li se svet malo popraviti time to sam

63 danas bio u njemu? Hou li na kraju ovoga dana biti malo blie nebu? Kako mogu znati da je odgovor na ta pitanja potvrdan? 4. Seti se dana kada si odluio da postane hrianin seti se ara svoje prve ljubavi, svoje ozbiljnosti, snane elje da slui Bogu. ta bi danas rekao za svoje srce? Da li se u njega uselila sumnja? ljubav prema svetu? gorina? Ako jeste, kako su se uselile i kako ih se moe osloboditi? 5. Da li sam danas nekoga ohrabrio (Jevrejima 3,13)? Znam li jo nekoga koga bih mogao ohrabriti? Kako mogu ohrabriti te osobe? 6. Kako mogu znati da sam poten prema Bogu? prema sebi? 7. Kako bi izgledalo kada bih poteno uputio sledeu molitvu? "O, Gospode, otvori moje oi da uvidim svoju potrebu. Svuci moje maske, ma kako me to bolelo, da sebe vidim onako kako me Ti vidi. Pokai mi ne samo to tvrdoglavo, nepoverljivo srce u meni nego i onu duboku ljubav kojom brine o meni i vrednost koju imam u Tvojim oima. 8. ta mogu uiniti da budem siguran da sada ulazim u Hristov pokoj? 9. U kom se smislu sledei pasus iz pera Elen Vajt odnosi, ili ne odnosi, danas na mene? "Nebo treba da otpone na ovoj Zemlji. Kada Boji narod bude bio ispunjen krotou i nenou, shvatie da e Njegova zastava nad njima znaiti ljubav; da e Njegov plod prijati njihovim ustima. Oni e nainiti nebo na ovoj Zemlji, gde e se pripremiti za ono to je gore" (EGW, Testimonies, 7:131). 10. U kojoj je meri Subota za mene Boja zapovest? uslov za moje spasenje? predukus neba za mene? uzorak spasenja koje mi je Hristos ve sada doneo? 11. U kom mi je smislu Boja re, Biblija, do sada govorila lino i neposredno? Kako me je hrabrila i opominjala? U kom smislu ja, po ugledu na Isusa, ivim "o svakoj rei koja izlazi iz usta Bojih" (Matej 4,4)?

ISTRAIVANJE REI
1. Sluei se konkordancijom, potrai u Starom zavetu re pokoj (poivanje) [rest]. Prati upotrebu te rei od primene koju je imala na zemaljski Hanan u vreme Isusa Navina, pa do kasnijih primena. Potom se vrati u Jevrejima 3,7 4,11 i istrai kako se koncept pokoja dalje razvija. Uporedi ono to si saznao iz Isusovih rei u Mateju 11,28-30. Koji duhovni znaaj vidi u rei pokoj, a koji ranije nisi shvatao? 2. Proui storiju o neuspehu Izrailja u pokuaju da ue u Hanansku zemlju, prema 4. Mojsijevoj, 13. i 14. glavi. Posle toga, proui duhovne pouke koje iz tog izvetaja, prema Jevrejima 3,12-17, izvodi Pavle. Koje ti dodatne pouke dolaze na um, pri pomisli na pojedinosti iz izvetaja

64 u 4. Mojsijevoj, a koje Pavle ne pominje u Poslanici Jevrejima? Kako te pouke mogu podupreti tvoje napore da postane hrianin koji veruje?

DALJE ISTRAIVANJE REI

1. Radi temeljnog, detaljnog prouavanja Jevrejima 3,1 4,13, vidi B. F. Westcott, The Epistle to the Hebrews, 72-105. (Napomena: Westcott se neprekidno poziva na grki tekst.) 2. Za jasan komentar teksta, ali uz manje tehnikih detalja, vidi F. F. Bruce, The Epistle to the Hebrews, rev. ed., 90-117. 3. Za tumaenje predmeta Subote, vidi Ellen G. White, The Desire of Ages, 281-289.

65

etvrta glava BOLJI SVETENIK Jevrejima 4,14 6,20

Apostol u ovom odseku razrauje i proiruje temu Isusa kao Prvosvetenika, koju je prvi put pomenuo u 2,17 "da bude milostiv i veran Poglavar sveteniki pred Bogom". O njegovoj vernosti u ulozi Prvosvetenika ponovo se opirno izlae u 3,1-6. Naglasak u 4,14 6,20 pada na "milostive" aspekte Hristove svetenike slube. Rasprava u ovom odseku deli se na dva jasno definisana dela: 4,14 5,10, gde Pavle govori o dominantnoj ideji prvosvetenstva, dok u 5,11 6,20 prekida taj pravac razmiljanja da bi izneo opirnu primenu u kojoj su sadrane opomene i ohrabrenja.

ULAENJE U RE Jevrejima 4,14 5,10

Tri puta proitaj Jevrejima 4,14 5,10. Zanemari prekid izmeu poglavlja to je bilo dodato mnogo vekova kasnije. Tema o Isusu kao naem velikom Poglavaru svetenikom provlai se kroz sve te stihove koje bi trebalo prouavati kao celinu. Posle razmatranja teksta uz molitvu i razmiljanje, poi jo jednom iz poetka kako bi ga razmotrio u svetlu sledeih pitanja: 1. Da li ti se misao o Isusu kao Prvosveteniku ini udna? Kakve pozitivne elemente nalazi u 4,14-16? 2. ta znai "u svaemu iskuan" (4,15)? Da li je Isus doiveo sva iskuenja s kojima se mi susreemo? Da li je imao prirodu koja je mogla biti zavedena grehom? 3. Koje to potrebe mi imamo, a apostol ih pominje u 4,16? Kako te potrebe zadovoljava Isusova prvosvetenika sluba u nebeskoj svetinji? Da li je naglasak vie na pratanju greha ili na pomoi za pobedu nad grehom? Objasni svoj odgovor. 4. Proui opis prvosvetenika po Aronovom redu u 5,1-4 i naini spisak karakteristika koje apostol iznosi za nas. 5. Uz pomo konkordancije, potrai tekstove u kojima se pominju sledei prvosvetenici u Bibliji: Ilije, Pashor, Ana, Kajafa. Proitaj izvetaje o

66 njima i pronai o njima sve to moe iz nekog biblijskog renika. U kom smislu su oni svojim ivotom odgovarali opisu prvosvetenika u Jevrejima 4,1-4? U kom su pogledu zatajili da ive u skladu s tim opisom? 6. Uporedi, zatim, izvetaj o Isusu kao naem Poglavaru svetenikom u 5,5-10 sa opisom prvosvetenika po Aronovom redu u 5,1-4. Koje elemente iz 5,1-4 istie apostol, govorei o Isusu? Zato? 7. Kakva ti iskustva iz Isusovog ivota dolaze na um u izvetaju iz teksta 5,7-9? 8. Paljivo proui logiku teksta 5,5.6, u kojem Bog predstavlja Isusa kao Prvosvetenika. Kako se dva starozavetna citata u ovim stihovima spajaju da se potvrdi Isusovo prvosvetenstvo? 9. Videemo da se 110. psalam mnogo puta citira u Poslanici Jevrejima, pri emu se 4. stih pojavljuje kao kljuni tekst iz Starog zaveta za ovu knjigu. Proitaj taj psalam i obrati posebnu panju na ulogu 4. stiha u njemu. 10. Zapazi kako Jevrejima 4,14-5,10 proiruje raspravu o slavnim mislima o Isusu, koje smo ve videli u obrazlaganju teksta iz 2,5-18 stradanje, kuanje i "dovoenje u stanje savrenosti". ta si u svom dosadanjem prouavanju saznao a to bi moglo pojasniti udni izraz "naui se posluanju" u 5,8, kako bi ti on ovde postao razumljiviji?

ISTRAIVANJE REI
Tekst iz 4,14 5,10 sastoji se od dva posebna dela. U 4,14-16 apostol daje uopten iskaz o Isusu kao naem velikom Poglavaru svetenikom i o tome ta to za nas znai. U 5,1-10 on uporeuje i suprotstavlja Isusa i Arona.

Na veliki Poglavar sveteniki

Tekst u Jevrejima 4,14-16 vekovima je nadahnjivao propovednike i hrabrio istraivae poslanice. Onako zbijen, neposredan, pun izraza bogatog znaenja, ovaj tekst se izdvaja kao jedan od najdragocenijih tekstova u celom Novom zavetu. Ovde moramo odvojiti dovoljno da razmiljamo, promiljamo, da se divimo onome to Bog ima za nas, otkrivajui nam udesnu pojavu naeg velikog Prvosvetenika. Naa vera poiva na neem vrstom, na Nekome to je prva apostolova misao. Mi imamo velikog Poglavara svetenikog na nebu, koji je garancija da ono to ispovedamo nije stvar oseanja ili filozofije, spekulacija ili mogunosti. U sreditu nae religije je ovek, ije je ime Isus ovek, ali i znatno vie od toga poto je On Boji Sin! To je razlog to treba da se vrsto drimo priznanja. To je razlog to

67 nismo ili za "pripovetkama mudro izmiljenim" (2. Petrova 1,16). To je razlog to, neuzdrmani i nepokolebani, moemo da stojimo usred oluja sumnje, skepticizma i relativizma, koji danas preplavljuju planetu Zemlju. No, taj Isus koga mi priznajemo, iako istinski Bog, nije neko udaljeno Boanstvo. On nam prilazi sasvim blizu, saosea s nama kad smo bolni i slomljeni i to je apostolova druga snana misao. Taj Isus nam ne pristupa kao Boanstvo koje se sveti nego kao milostivi Poglavar sveteniki! Kao to je Isus, u vreme svoje zemaljske slube, saoseao sa potitenim, brigama ophrvanim ljudima iz Galileje (Matej 9,36), tako On i danas, gore na nebu, iri ruke da nas prihvati s naim bolom i usamljenou. On razume; On se brine i poistoveuje se s nama. Na veliki Poglavar sveteniki zna ta znai i kako to izgleda biti ljudsko bie. On zna ta znai stradati, ratovati sa silama zla. Njemu je poznato i iskustvo same smrti. On zna, ali ne zato to kao Boji Sin ima pristupa svakom znanju, nego zato to je iveo i umro kao ljudsko bie. Ba kao to On je(ste) stvaran (mi imamo velikog Poglavara svetenikog), tako su i Njegova ljudska iskustva bila stvarna. Bog mu nije davao ni lake odgovore ni lak izlaz iz tekoa. Scenario Isusovog ivota Bog nije pisao tako da On ne bi mogao pasti na ispitu iskuenja. Naprotiv, Isus je sve to proao ba kao i mi to kroz sve prolazimo, a pomo koju nam sada nudi kao Prvosvetenik stvarna je kao i stradanja koja je podneo. Nije nam lako da doemo do poimanja tih zvonkih uveravanja. Namee nam se pitanje Kako je mogao On biti kuan, kad je bio Bog u telu? Kako je mogao biti kuan u svemu kao mi, budui da je iveo pre toliko godina, u drugaijem dobu i na drugaijem mestu? Apostol ne iznosi odgovore na naa pitanja. On samo potvruje da Onaj koji ini temelj naeg priznanja vere, Onaj koji je na nebeski Prvosvetenik saosea s nama u naim slabostima i borbama zato to je preiveo iskustva slina naima. No, on nam na drugim mestima daje dodatne informacije kojima se moemo zatititi od pogrenih zakljuaka i koje nam pomau da, komadi po komadi, sastavimo slagalicu Isusa, Bogooveka. On nam, npr. kae, da je na Prvosvetenik "svet, bezazlen, ist, odvojen od grenika" (,7,26). Kae nam da, za razliku od svetenika Aronovog reda, Isus nije imao potrebu za prinoenjem rtava za sopstvene grehe (27. stih). Stoga, moemo biti uvereni da na Gospod nije imao izopaenu prirodu koja bi eznula za grehom, koja bi umesto videlu teila tami, i koju bi sotona mogao privui svojim mamcem. Moda je potrebno da Isusova iskuenja naslikamo na irem platnu. Mi ih esto zamiljamo kao primere za nae bitke radi dostizanja viih nivoa line pobonosti. Ulaui takve napore, ma kako oni bili plemeniti, mi hrianski ivot moemo lako svesti na neto sutinski negativno na eliminaciju ili savlaivanje nekog spiska grehova. Meutim, ivot na koji nas Uitelj poziva

68 ivot koji je On kao primer iveo za nas nije bio ivot odsustva greha nego ivot "celosti". Bila su to dela i rei koji su proisticali iz srca u savrenom skladu s nebeskim Ocem. ivei tako, On se suoavao s iskuenjem; ispiti su bili stvarni i borbe estoke. Ipak, veliko pitanje bio je Njegov odnos prema Oevoj volji. Da li e ostati veran boanskom planu, ili e poi preicom ponuenom od avola? Hoe li popiti au odbaenosti, tuge i bola, ili e potraiti to laki izlaz iz svega toga? Isus je, dakle, bio iskuan "u svaemu . . . kao i mi". Osnovni problem u kuanju isti je i danas kao to je bio pre dve hiljade godina: hoemo li ostati na putu pouzdanja u Boga, u elji da sledimo liniju Njegovog plana? Hoemo li ga potovati i stavljati na prvo mesto Njega i ono to On trai? Nebitno je to to Isus nije bio izloen nekim oblicima iskuenja s kojima se mi suoavamo, ili to se suoio s nekima koje mi nikada neemo upoznati. Isus je bio istinski ovek i delio je naa ljudska iskustva i zato bio jedno s nama u stradanju i kuanjima. Isus je, meutim, za razliku od nas, ostao bez greha u svim suoavanjima s grehom. On je bio bez greha; On nije greio. Na veliki Poglavar sveteniki je bez mane i stoga je, kao to emo kasnije videti u raspravi Poslanice Jevrejima, rtva koju prinosi tj. sebe savrena rtva. Budui da imamo takvog Prvosvetenika, vrata nebeskog hrama irom nam se otvaraju u znak dobrodolice. Komandni centar svemira vie nije pod utiskom straha i neizvesnosti zbog nas jer nama je tamo mesto, mi tamo pripadamo. Mi dolazimo s puno pouzdanja (Karadi: slobodno) u Boju prisutnost. To je Pavlova zavrna misao u tom fascinantnom tekstu. Re iz 16. stiha, prevedena reju "pristupiti", na grkom je proserchomai, koja se koristila za ulaenje prvosvetenika u Svetinju nad svetinjama (vidi takoe, za istu re, Jevrejima 10,22). Tako, u svom prouavanju, prvi put nailazimo na kljunu ideju Poslanice pristup. Na teolokom vrhuncu knjige, 9,1 10,18, ta misao e biti objanjena i proirena. Tekst iz Jevrejima 4,14-16 odjek je onog iz 2,18 "Jer u emu postrada i iskuan bi u onome moe pomoi i onima koji se iskuavaju. Oba teksta prikazuju pobedniki portret Isusa kao Prvosvetenika, Onoga koji razume i brine, upravo zbog iskustava koja je podelio s nama. Oni se takoe i zavravaju milju koja kae da nam On moe pomoi kad nam zatreba pomo kad smo na udaru kuanja.

Hristos i Aron
Apostol u 5,1-4 poinje kratkim opisom prvosvetenik po Aronovoj liniji. U izvetaju autora navedene su sledee karakteristike: 1. Prvosvetenika na funkciju postavlja Bog tu ast ovek ne moe da pribavi sm sebi (stihovi 1 i 4).

69 2. On dolazi "izmeu ljudi", to jest, on svojom slubom predstavlja ljudski rod (1. stih). 3. On upranjava ulogu posrednika, poto deluje u ime ljudskog roda (1. stih). 4. On prinosi "dare i rtve" to jest, slui za narod u kontekstu prinoenja rtava (1. stih). Biblijski naunici za taj rtveni kontekst obino koriste izraz kult. Upotrebljena na taj nain, ta re nema nikakve veze s devijantnim hrianskim grupama. 5. On ujedno vri i funkciju uklanjanja greha (pomirenje), budui da se rtve prinose "za grehe" (1. stih). 6. On "moe postradati" [NIV: postupa blago] s ljudima u njihovim slabostima, zato to je svestan i sopstvene slabosti (2. stih). 7. On je "duan" da prinosi rtvu za sopstvene grehe, kao i za grehe naroda (3. stih). Mi, dakle, prepoznajemo sedam aspekata funkcije, ili uloge, prvosvetenika: postavljen od Boga, predstavljanje, posredovanje, kultna funkcija, pomirenje, saoseanje s drugima i prinoenje rtve za sopstvene grehe. Vraajui se u mislima na storiju o Izrailju, kako je prikazuje Stari zavet, postaje nam jasno da izvetaj iz Jevrejima 5,1-4 daje idealizovanu sliku linosti prvosvetenika. Mnogi prvosvetenici kao da su zaboravljali da ih je Bog postavio svoju funkciju su, prosto, shvatali kao neto samo po sebi razumljivo, poto su roenjem pripadali ronovom redu. Isto tako, ne zatiemo ih kao one koji "postupaju blago" s onima "koji ne znadu i zalaze", niti kao duboko svesne sopstvene potrebe za rtvom. Naprotiv, itamo izvetaj o Ilijevim sinovima koji su se razmetali svojim nemoralnim ponaanjem i pohlepno posezali za materijalnim privilegijama svoje funkcije (1. Samuilova 2,12-17); ili o Pashoru, koji se suprotstavljao proroku Jeremiji i stavio ga u klade (Jeremija 20,1-6). Prvosvetenika funkcija se, u Isusovo vreme, srozala na najnii nivo svih vremena. Poev od vremena Hazmonejaca (142. do 37. godine pre Hrista), poloaj prvosvetenika postao je moan politiki kao i religiozni poloaj. Ljudi su se sluili zaverama, mitom i ubistvima da bi ga dobili. Taj poloaj je u Isusovo vreme bio u rukama sadukeja koji su, ma kako to neverovatno zvualo, bili sekularizovana jevrejska sekta, prihvatali su samo prvih pet knjiga Biblije (Petoknjije), a nisu verovali u vaskrsenje niti u anele (vidi Matej 22,23; Dela 23,8). Ovo tuno stanje stvari Pavle u Jevrejima 5,1-4 ne uporeuje s Isusovom prvosvetenikom slubom. Naprotiv, on prvosvetenike prikazuje u njihovom najboljem izdanju za svrhu uporeivanja sa Isusom. Njegov cilj je da pokae da sluba Aronove prvosvetenike linije i u svom idealnom izdanju neuporedivo mnogo zaostaje za slubom naeg velikog Poglavara svetenikog.

70 Sledeih est stihova usmeravaju svetla ka Isusu. Mi na tom mestu ne nalazimo sistematsko poreenje koje bi se zasnivalo na spisku u prethodnom delu teksta, nego usredsreenje na samo dve od sedam taaka: boansko imenovanje i milost. Prvo, Pavle istie da je, kao nekada Aron, i Isus postao Prvosvetenik po Bojem postavljenju. Kao to je nekada Arona pozvao u slubu prvosvetenika Izrailja, uinivi ga prvim u dugom nizu nosilaca te svetenike funkcije, Bog je tako pozvao i Hrista. "Ti si svetenik za uvek", napisao je Pavle (citirajui iz Psalama). Mnogo pre nego to je Isus stupio na pozornicu, u vreme dok je svetenstvo po Aronu jo imalo svoj odreeni sjaj, Pismo je predskazalo da e se jednoga dana pojaviti nov svetenik, Neko koga e Bog postaviti za nosioca potpuno novog reda. Apostol e se, u 7. glavi Poslanice, usredsrediti na taj novi red, iji je Hristos Prvosvetenik. Koristei kao klju tekst iz Psalma 110,4, uz strogu analizu, on e izloiti slabost starog reda i predstaviti superiornost novog. Meutim, apostol ve u 5,5-10 unosi neto to ne bi trebalo da previdimo. Kada kaemo da je Isus postao Prvosvetenik po Bojem postavljenju ba kao Aron, to je samo upola tano. Tano je da je u oba sluaja Bog postavljao, ali u Isusovom sluaju uvodi se veoma vaan novi element. Obratimo panju na logiku teksta u 5,5.6. Oekivali bismo da argumentacija tee otprilike ovako: "Tako i Hristos ne proslavi sm sebe da bude Poglavar sveteniki. Nego Bog mu ree: ti si svetenik za uvek po redu Melhisedekovu. To bi bilo direktno i jasno. Meutim, mi ne nalazimo to. Postavljajui nosioca prvosvetenike funkcije, Bog Hristu najpre kae: "Ti si moj Sin, ja te danas rodih [danas sam ti postao Otac]. To je primarna Boja objava kojom se Isus proglaava Prvosvetenikom. Drugi iskaz, iz Psalma 110,4, mada vaan, ima nedvojbeno drugorazredni znaaj, kako je pokazano nainom na koji je izloen: "Kao to i na drugome mestu govori. Poinjemo da shvatamo argumentaciju u svetlu teksta iz 7,28 "Re zakletve (zakletva) [to jest, iz Psalma 110,4], koja je reena po zakonu, postavi Sina za uvek savrena" [koja je usledila posle zakona, postavila je Sina, uinjenog savrenim zauvek]. Zbog toga to je Sin, Hristos je mogao biti postavljen za Prvosvetenika. Mi smo u 2,5-18 videli kako je Pavle naglasio neophodnost da Isus proe kroz ljudska iskustva da bi mogao postati Prvosvetenik; ali, moramo imati na umu da je, pre nego to je postao Marijin Sin, On bio Boji Sin. To jest, jedino je Sin osoba koja e biti postavljena za Prvosvetenika nakon to postane ovek i primi savrenstvo stradanjem. Tako Boji in postavljanja Isusa za Prvosvetenika u isti mah ukazuje i na razlike i na slinosti izmeu Isusa i Arona. Obojica su za prvosvetenike imenovani Bojom objavom i obojica su ljudska bia. Slini su na ta dva

71 naina. Meutim, svetenstvo na koje je Isus pozvan zahteva mnogo vie neto za ta se Aron i njegovi potomci nikada ne bi mogli kvalifikovati: status Bojeg Sina. Ta misao zasluuje intenzivno, duboko razmiljanje. Poslanica Jevrejima prikazuje koncepciju svetenstva koja iz osnova menja nain na koji smo to prethodno shvatali. Mi sada vidimo da Arona i sve njegove prvosvetenike u nizu iz Starog zaveta mada su sa Hristom imali neke zajednike karakteristike od Njega deli ogroman jaz. Jedino je Isus istiniti Poglavar sveteniki, poto se samo u Njemu spajaju boanska i ljudska priroda; svetenici Aronovog reda samo su blede slike ili ilustracije velikog Poglavara svetenikog jednog i jedinog istinitog Svetenika koji e se na kraju pojaviti. Poto je Sin, Hristos ima pristup u samu Boju prisutnost, u veni svet, gde su aneli samo sluge prestola blagodati. Budui da je postao ovek, On se neopozivo vezuje za nas, kao Onaj koji saosea, koji je milostiv i koji nam pomae u naim borbama. Sada imamo priliku da jasnije shvatimo kako se uobliava duboka teologija ove knjige. Prva glava s posebnim naglaskom obrazlae temu istinskog, venog boanstva naeg Gospoda. Druga glava, kao otar kontrast tome, prikazuje ga u Utelovljenju kao malo manjega od anela, kao Onoga koji strada, biva kuan i umire Sina koji je postao na "brat". Ta dva "toka" boanski i ljudski sreu se u Bogooveku, naem velikom Poglavaru svetenikom. Zamislimo ta to podrazumeva: samo jedan pravi svetenik, i sada i zauvek. Svaki drugi svetenik je samo senka, prikaz Njega. Koliko tek treba da pazimo kad za ma koga drugog koristimo izraz svetenik! Kako je samo besmisleno da bilo koji ovek kao pojedinac ili bilo koji ljudski sistem tei preuzimanju uloge naeg velikog Poglavara svetenikog! Samo Isus, jedinstveni Isus. U Njemu su usredsreene sve nae nade za ovaj i budui ivot! Nasuprot usredsreenosti na sinovski status u 5,5.6, sledea etiri stiha ponovo govore o Isusovoj ljudskoj prirodi. Oni idu paralelno sa izvetajem iz 2,5-18, odnosno, mogu se uzeti kao razrada teksta iz 4,15 "Jer nemamo Poglavara svetenikoga koji ne moe postradati s naim slabostima, nego (imamo Onog) koji je u svaemu iskuan, kao i mi, osim greha. Pavle ovde koristi ivopisne rei: moljenje, molitva, vika, suze. To to on pie, podsea nas na samrtnu borbu u Getsimaniji i nesumnjivo je najupeatljivija slika Isusovih stradanja osim onoga to o Isusu u vrtu piu Jevanelj. Ovde nema privida, pretvaranja, nema glume, niti ravnodune, stoike mirnoe u raljama smrti. Isus se uz usrdno traenje i glasno preklinjanje molio za izbavljenje, i Bog ga je uo.

72 Jedan ugledni biblista, Adolf fon Harnak, razbijao je glavu zbog teksta iz 5,7, zakljuivi da u tom tekstu nesumnjivo nedostaje jedna re. Poto se Isus molio za izbavljenje od smrti a ipak otiao u smrt, to znai da ga Bog nije uo. Tako je fon Harnak udenuo u celosti bez podrke ma kog drevnog rukopisa re ne (nije): "I ne bi uteen . . . Ali, fon Harnak nije razumeo sutinu. Isus se u Getsimaniji tri puta molio: "Oe moj! ako je mogue da me mimoie aa ova; ali opet ne kako ja hou nego kako Ti" (Matej 26,39). Bog jeste uo Isusovu molitvu, ali Njegov odgovor na nju bio je odrean. Sin je jedino odlaenjem na krst i u smrt mogao izvojevati pobedu koja e doneti spasenje za nas. Re iako iz 5,8 pokazuje da imamo posla s prividnom protivrenou. Imamo Onoga koji je Sin odnosno, koji je jednak Bogu a koji se ipak "ui posluanju". Ako bismo preveli onako kako stoji u NIV, re iako (although) gubi svaki smisao, poto bismo oekivali da se svaki "sin" (svako ljudsko bie)* ui poslunosti. Ali, iako je bio Boji Sin, Isus je upoznao nove nivoe pokornosti Bojoj volji "naui se posluanju". Prolazei kroz kuanja i stradanja, Isus se "kvalifikovao" za izvor venog spasenja bio je "uinjen savrenim". On je, veno, bio Sin, ali je u okviru Utelovljenja podelio nau ljudsku sudbinu. Zato je Bog Njega, Bogooveka, imenovao, postavio za naeg velikog Poglavara svetenikog. Sada moemo nainiti pregled sedam karakteristika prvosvetenika po Aronovoj liniji iz 5,1-4 u svetlu izvetaja o Isusu u 5,5-10. Iako nalazimo odreene slinosti, neodoljivo nam se namee kontrast. Imamo boljeg Poglavara svetenikog.

Aron 1. Postavljen od Boga. 2. Dolazi "izmeu ljudi". 3. Posrednika uloga. 4. rtvena (kultna) funkcija. 5. Funkcija uklanjanja greha (pomirenje) 6. "Postupa blago" s ljudima u njihovim slabostima. 7. Duan je da prinosi rtvu za

Hristos 1. Postavljen od Boga ali zato to je Sin! 2. Sin je postao ovek. 3. Ovde se ne pominje. 4. Ovde se ne pominje. 5. Ovde se ne pominje. 6. Milostiv, saoseajan. 7. Ovde se ne pominje, ali se izriito

U NIV i u veini drugih prevoda, za razliku od Karadievog, u 5,8 pominje se samo "Sin", a ne "Sin Boji", prim. prev.

73
sopstvene grehe. negira u 7,26-28.

Od ovih sedam taaka, dakle, jedna se izriito negira (grenost), tri su u znaajnoj meri izmenjene (Sin koji je postavljen od Boga nije samo ovek, ve utelovljeni Bog, i saoseajan, jer je proao kroz sva najtea ljudska iskustva), i tri su ostavljene bez komentara, neobraene. Meutim, te tri poslednje take Hristos kao predstavnik ljudskog roda i Njegova rtvena (kultna) sluba inie kulisu, pozadinu za docniju raspravu o naem velikom Poglavaru svetenikom u nebeskoj svetinji (8,1 10,18).

ULAENJE U RE Jevrejima 5,11 6,20

Tekst 5,11 6,20 proitaj dva puta, paljivo i s molitvom. Dok ita, potrai odgovore na svako od sledeih pitanja: 1. ta ovaj tekst otkriva u vezi s prvobitnim itaocima Poslanice Jevrejima? 2. Kako Pavle tretira pitanje duhovne tromosti Jevreja? 3. Da li su hriani opisani u 6,4-6 primili takve izuzetne blagoslove da su bez nade ako otpadnu od Hrista? 4. Tekst u 6,4-6 zbunjivao je i brinuo hriane jo od najranijih vekova. Ako eli da ga pravilno shvati, pogledaj dva druga teksta u Jevrejima koji su mu, izgleda, paralela: 10,26-31 i 12,15-17. Ui li Poslanica Jevrejima da se oni koji otpadnu nikada ne mogu vratiti Hristu? Objasni svoj odgovor. 5. Koje su to "dve nepokolebljive [nepromenjive] stvari" koje donose utehu Bojem narodu (18. stih)? 6. Tekst u 6,19 bio je u sreditu rasprave u pogledu doktrine o svetinji, koju zastupaju adventisti. Kljuni problem tie se znaenja izraza "iza najdalje zavese" [NIV: "iza zavese"]. Zapazimo da prevod prema NIV "unutranji deo svetinje iza zavese" iznosi ideje kojih nema u izvornom grkom tekstu, koji doslovno kae "iza zavese". Obraujui taj tekst, pokuaj da otkrije sledee: a. Zato je tekst pokrenuo tolike rasprave i borbu miljenja. b. ta je, u stvari, "zavesa"? c. ta apostol eli da nam porui?

ISTRAIVANJE REI
Rasprava o Isusu kao nebeskom Prvosveteniku, koji je u nekim aspektima kao Aron, ali bezgranino vei, neoekivano se prekida. Od

74 5,11 pa kroz celu 6. glavu, autor prekoreva svoje sluaoce zbog sporog uenja, upozoravajui ih protiv otpada. Tek na kraju 6. glave, on raspravu vraa na Isusovu prvosveteniku slubu. Ta duga primena trea u knjizi data je u dva dela. U 5,11 6,8 Pavle iznosi ukor i snano upozorenje, da bi potom u 6,9-20 preao na rei ohrabrenja.

Tekst koji mnoge ljude zbunjuje i uznemirava

Pavle ima materiju za svoje itaoce koju je "teko iskazati" verovatno je re o svetenstvu "po redu Melhisedekovu", poto na tom mestu on neoekivano zaustavlja teoloku raspravu (5,10) da bi je kasnije ponovo pokrenuo (6,20). Meutim, itaoci za to nisu spremni. Nisu napredovali u sposobnosti shvatanja, pa su i dalje mala deca, iako bi trebalo da su uitelji. Dakle, Jevreji su ve imali odreeni sta kao hriani. Oni ne mogu biti novoobraenici, a jo manje Jevreji koji jo nisu prihvatili Hrista, kako su sugerisali neki autori komentara. Tako sada vidimo dalju razradu teme, preko okvira prethodnih primena. Dok tekstovi u 2,1-4 i 3,7 4,13 skreu panju na opasnost da Jevreji odlutaju od vere, ili da im srca "odrvene" zbog prevarnosti greha, nama se ovde apostol predstavlja kao neko ko ne izraava brigu zbog neega to bi im se moglo dogoditi, nego zbog neega to se ve dogodilo. "Slabi na sluanju" [spori u uenju] tim reima ih opisuje apostol (5,11). Grka re je nothros i znai "tup", "ogranienih moi shvatanja", "trom", "povran" ili "nemaran". Njihov problem mogli bismo opisati kao "iscrpljeni"; ta dijagnoza, zaudo, zvui prilino savremeno! Neoekivano veliki deo savremenih hriana, koji su godinama sledili Gospoda, oseaju da u njihovom duhovnom ivotu vie nema ara, nema oduevljenja. Budui da su tromi i ravnoduni, potrebna im je transfuzija boanskog oduevljenja. Fascinantno je i pouno kako Pavle tretira to duhovno stanje. Mada je prekinuo teoloko izlaganje o Isusu kao Prvosveteniku, poto Jevreji za to nisu bili spremni, i poto im je, umesto vrste hrane, bilo potrebno mleko on ipak kae: "Zato da ostavimo poetak Hristove nauke i da se damo na savrenstvo" [Zato da ostavimo osnove uenja o Hristu i da krenemo putem zrelosti] (6,1). Kako je to mogue? Makar da su spremni samo za "mleko", on e im ipak dati "vrstu hranu"! Nee li to dovesti do poremeaja u (duhovnom) varenju? Mislim da on eli ovo da porui: iako stoji injenica da Jevreji nisu duhovno napredovali onoliko koliko bi on eleo, i da oigledno nemaju zrelosti za ono to hoe da im ponudi, ipak e njima jedino pomoi "vrsta hrana". I, nema ta, daje im teku hranu. Rasprava izneta u 7. glavi jedna je od najkompleksnijih u Novom zavetu! Ne smatram da Pavle deli svoje

75 sluaoce, omoguavajui onima koji su zreli da se poue iz onoga to se on priprema da iznese (kako to tvrde neki autori komentara). On pre misli da se njihova umorna duhovna krv moe podmladiti uz predavanje o Isusu, koje im je pripremio. Ponekad doivljavamo da hriani, pa i neki propovednici, odlau teologiju kao nepraktinu. Bilo bi nam svima uputno da intenzivno razmiljamo o Pavlovom pristupu tom predmetu. On oigledno veruje u intelektualnu stimulaciju, u hranjenje stada teolokim idejama koje e "rastegnuti" mogunosti njihovog uma. Razume se, te ideje nisu same sebi svrha. On arko eli da pobudi njihove duhovne snage izuzetno praktian cilj. Meutim, mi tu misao moramo da razgraniimo, da je "obeleimo koiima": kada je re o odreenim duhovnim potrebama, pomo lei jedino u teolokom "tretmanu"! Neki iskazi Elen Vajt kreu se slinim putem. Iako neki glasovi ponekad zagovaraju hrianstvo bez uea intelekta, ona se zauzima za "rastezanje" naeg intelekta, nedvosmisleno upuujui na "umne hriane" (Counsels to Parents, Teachers, and Students, 361). Posle ukora u tekstu Jevrejima 5,11-14 apostol daje otro upozorenje. Taj tekst 6,4-6, svojim oigledno beskompromisnim stavom podsea nas na vest treeg anela iz Otkrivenja 14,9-12. Ti stihovi su, jo od najranijih vekova hrianske ere, muili i straili Boji narod. Budui da tekst u 6,4-6 kao da negira pokajanje za grehe uinjene posle krtenja, nastao je obiaj po kome su ljudi odlagali krtenje sve do svog poslednjeg asa! Spis iz drugog veka, Pastir iz Hermasa ["The Shepherd of Hermas"], kao oigledna reakcija na pomenuti tekst, izmenio je misao da bi odobrio jedan ali samo jedan propust posle krtenja! Pravnik i pisac Tertulijan, u istom veku, pokuao je da ogranii tekst, primenjujui njegova ogranienja na ogreenja seksualne prirode! Ozbiljni hriani e se sigurno muiti sa 6,4-6. Biblisti i autori komentara i dalje se mue, pokuavajui da razumeju tekst. Neki od njih pokuavaju da izraz nije mogue pretvore tako da znai "teko" (to nije tano), ili da zavrni deo teksta prevedu reima "dok uvek iznova razapinju Sina Bojega" (to misao ini tako oiglednom da postaje prosto besmislena). Mislim da bi trebalo da ponemo tako to emo dozvoliti da Pismo samo sebe tumai. Misli iz 6,2-6 apostol ponavlja na jo dva mesta: 10,26-31 i 12,15-17. Iako se tekstovi razlikuju po obliku, oba sadre ista otra upozorenja protiv otvorenog, javnog odbacivanja Hrista. Iste elemente nalazimo u svakom od pomenuta tri teksta; jedino se akcenat premeta. Stihovi 6,4-6 usredsreuju se na duhovna preimustva, 10,26-31 na sud, a 12,15-17 na nemogunost rehabilitacije, vraanja u preanje stanje. Razmatrajui preimustva citirana u naa tri teksta, ne nalazimo nagovetaje da je Gospod onima koje apostol upozorava dao neke

76 posebne blagoslove. Oni nisu nikakva izdvojena grupa meu hrianima, kod koje bi svaki propust ukazivao na nepotovanje darova koje im je Bog poverio. Ne, preimustva koja su navedena u naim tekstovima predstavljaju pravo prvenatva svakog onoga ko Isusa Hrista prihvati kao Spasitelja i Gospoda a to su prosvetljenje od Svetoga Duha, predukus neba, sila Hrista koji prebiva u srcu, nasledstvo vene slave.
oekivanje Bojeg suda razlozi Bojeg odbacivanja nanovo raspinju Bojeg Sina [izlau ga javnom sramoenju] gaenje Sina Bojeg ... krv zaveta ... za poganu uzdri ... ruenje Duha blagodati. "opoganjen" [bezboan]

(tekst)

preimustva prosvetljeni, okusili nebeski dar, zajedniari Duha Svetoga, okusili dobre rei Boje, sile budueg sveta primili poznanje istine, krv [Novog] zaveta, Duh blagodati

ogreenje

ishod

6,4-6

otpali,

nije mogue obnoviti na pokajanje

kletva, spaljivanje

10,26-31

greimo navalice

nema vie rtve za grehe

"strano ekanje suda", gore nego za prekritelje Mojsijevog zakona; pasti "u ruke Boga ivoga" odbaen (vidi takoe 29. stih "oganj koji spaljuje"

12,15-17

"prvorodstvo"

preziranje prava prvenatva

pokajanje ne nae mesta [nije imao mogunost za pokajanje]

Dakle, greh na koji apostol upozorava jeste greh koji moe da poini svaki hrianin. Spoznavanje tog momenta, u sprezi sa oigledno beznadenim stanjem opisanim u naa tri teksta, donelo je hrianima mnogo pometnje i uznemirenosti. Uzmimo tekst iz 6,4-6 da vidimo da li e nam kontekst pomoi da poboljamo razumevanje tih tekih rei. Prvo, zapaamo da tekst 6,4-6 stoji u sredini jedne primene u okviru propovedi. Iako sadri teoloke elemente, tekst nije deo neke briljivo pripremljene rasprave kojoj bi cilj bio definisanje prirode "neoprostivog greha". Drugo, Pavle izriito iskljuuje svoje itaoce iz grupe onih koji otpadaju od Hrista. Kae, "od vas . . . nadamo se boljemu" [da je "uveren (u) boljitak (u pogledu) vas"] (6,9). Tree, zapaamo da reca ako, kojom poinje 6. stih* ("ako otpadnu . . .) stavlja celu raspravu na uslovni osnov. Ono to Pavle iznosi nije stvarna situacija, nego mogunost. Dok itamo njegove snane rei u svetlu ranijih primena (2,1-4; 3,1 4,13), vidimo da je scenario iz 6,4-6 logini konani ishod duhovnih tendencija koje on vidi meu Jevrejima. Oni su ve u opasnosti od udaljavanja od cilja, od otvrdnjavanja (srca) zbog prevarnosti greha. Oni su ve propustili da

to mesto je na kraju 5. stiha! Nema je u Karadievom prevodu. Prim. prev.

77 "uzrastu" do visine koju Gospod planira za njih. I tako, imajui na umu svoje sadanje zanemarivanje prilika koje im Bog prua mogli bi ma kako to nezamislivo zvualo jednoga dana doi do take otvorenog, javnog odricanja od Gospoda. Slika koju nam iscrtava Poslanica Jevrejima slika je ogreenja o Boju volju, neega to se svakom hrianinu neprekidno dogaa padovi i propusti koji proizlaze iz slabosti nae prirode i udaraca od strane ovekovog neprijatelja. U stvari, apostol opisuje scenu svesnog odricanja: ljudi koji su jednom prihvatili Isusa, sada ga se javno odriu. Mi na Zapadu ne nailazimo na esto odigravanje te scene. Veina hriana koji otpadnu, jednostavno prestaju da dolaze u crkvu i obustavljaju pokuaje da ive kao Hristovi sledbenici. Oni retko izjavljuju da s Njim ne ele da imaju bilo ta zajedniko. Meutim, kod ranih hriana je ta mogunost bila realnost i neto to se neretko moglo videti. Hriani u etvrtom veku nisu u Rimskom carstvu imali legalni status. Nisu imali odobrenje za gradnju molitvenih domova (otuda postojanje kunih crkava) i mogli su biti uhapeni, izvedeni pred sud i ubijeni samo zato to su ispovedali Hrista. Na njih su se tokom vekova izlivali sporadini talasi progonstva i, prilikom svakog takvog ispita, neki hriani su se javno odricali Hrista kaenjem Imperatoru kao bogu ili izjavom: "Cezar je Gospod. Otprilike paralelnu situaciju u odnosu na upravo opisanu video sam u Indiji. Meu osam stotina miliona stanovnika Indije, hriani su malobrojna grupa samo oko dva odsto. Kultura se koncentrie na svetkovine dominantne religije, hinduizma, a donekle i na svetkovine islama. Tako Boi i Uskrs dou i prou bez pesmica ili jelki, bez obojenih svetala, izvoenja Mesije, ili elkunika od ajkovskog. Osim toga, jedna militantna hinduistika sekta radi na spreavanju irenja hrianstva i nagovaranju hriana da se odreknu Hrista. ini mi se da se ovakva vrsta scenarija nalazi u pozadini otrih upozorenja iz Poslanice Jevrejima. On ne ide istim tokom kojim ide Isusova nauka, gde se istie koji greh Bog ne moe oprostiti. Hristove rei (Marko 3,23-27) su u kontekstu u kojem su Njegova uda i isterivanje demona verske voe pripisivale sotoninoj sili. inei to, odbacili su Svetoga Duha koji je Uitelja pomazao za Njegovu slubu i time se udaljili od Izvora ubeenja (o grenosti), pokajanja i spasenja. Istraivai Poslanice Jevrejima na momente ostaju zadivljeni radikalnim suprotnostima te knjige. Mi u njoj nalazimo najsnanije rei hrianske nade, povezane s najsnanijim upozorenjima upuenim hrianima. Ali to dvoje se kree uporedo. Kada vidimo kako je divan Isus i kako je za nas dragocena Njegova spasonosna smrt i Njegova sluba za nas, tada i samo tada postajemo svesni kako je gnusno olako govoriti o Njegovoj blagodati ili je s prezirom odbacivati.

78 Ilustracija iz prirode u 6,7.8 ini nam taj momenat potpuno jasnim. Zemlja koja prima Boje blagoslove treba i da donese odgovarajui rod; ako to ne uini, bezvredna je. Zato, ne budimo nemarni prema boanskim preimustvima.

Re ohrabrenja
Poev od 6,9, apostolovo raspoloenje iznenada se menja. On hvali Jevreje za njihova dobra dela (stihovi 9-12) i zavrava primenu reima o sigurnosti Bojih obeanja (stihovi 13-20). Tekst u 6,11.12 zaokruuje, upotpunjuje svrhu propovedi: "elimo da svaki od vas pokae to isto staranje da se nd odri tvrdo do samoga kraja; da ne budete lenjivi, nego da se ugledate na one koji verom i trpljenjem dobijaju obeanja. Marljivost, strpljenje, nada, vera, obeanje rei su koje rezimiraju praktine razloge koji stoje iza knjige. Zavrni pasus iznosi apsolutnu sigurnost Bojih obeanja. Ovde se Avram pojavljuje kao primer koji istovremeno ilustruje karakter Bojih obeanja i odgovarajui ovekov odgovor na njih. Kad je Avramovim potomcima Bog obeao zemlju (1. Mojsijeva 22,16.18), On je svoju re dvostruko utvrdio: obeao je, a onda obeanje potvrdio i zakletvom. Zatim je i Avram uinio svoj deo: on je "trpeo dugo" [strpljivo istrajao] (Jevrejima 6,15) i tako primio obeanje. I mi hriani smo deca obeanja. Nama u ovom ivotu jevanelje dolazi kao nada. Tek kasnije emo shvatiti njegove pune dimenzije (vidi 11,1-40). Meutim, Bog nam daje dvostruku meru uveravanja, kao to je uinio u Avramovom sluaju On obeava, a onda i zakletvom potvruje. U ovom sluaju, zakletva mora biti onakva kakva je zapisana u Psalmu 110,4 "Gospod se zakleo, i nee se pokajati (predomisliti); Ti si svetenik doveka po redu Melhisedekovu". Autor je, ponovo, izneo ideju koju e uskoro detaljno izloiti. On e se, u 7,19-22, posebno pozvati na tu zakletvu, i ponovo e je povezati s nadom. esta glava se zavrava zvonkom potvrdom. Kada se hriani nadaju, tada to nije slepi optimizam, zanos duha, obini zviduk u mraku. Naa nada poiva na injenicama, na realnosti. Isus uvruje nae nade. Zahvaljujui Njegovoj linosti i Njegovom delu, nae spasenje postaje apsolutno sigurno. U ovim godinama proetim cinizmom i pesimizmom, "u divnoj nadi, srca plamte nam . . .! Mi smo postojani, sigurni, vrsti, nepokolebivi zato to je Isus na Lenger. O, kako je slavno Njegovo spasenje, kako dragocen ivot koji nam On sada daje, zajedno s obeanjem da ono najbolje tek treba da doe! Naa nada, kako Pavle kae, see u samu Boju prisutnost. Ona je utemeljena na samom nebeskom svetilitu, gde Isus slui kao na veliki

79 Poglavar sveteniki. Mi upijamo te rei, i one nas dre usred oluj ivota.

"Iza zavese"
Pavlov izraz, u NIV preveden reima, "... unutranju svetinju iza zavese" [Karadi: ... i za najdalje zavese] (6,19), pokree nova, a posebno adventistika pitanja. Neophodno je da paljivo razmotrimo njegove rei, u nastojanju da razumemo zato adventisti i njihovi protivnici troe tako mnogo energije oko tog teksta. Da bismo izbegli prejudiciranje ishoda, vratiemo se doslovnijem i, stoga, neutralnijem prevodu, iz KJV, "iza zavese". Pre oko osamdeset godina, u privatnom izdanju, pojavila se knjiga s uzbudljivim naslovom, Izbaen zbog Hristovog krsta ("Cast Out for the Cross of Christ"). Njen autor, Albion Fos Belinder, bio je prilino uticajan adventistiki propovednik. U tom trenutku naao se van slube i van adventistikog stada. Belinder je iz Poslanice Jevrejima izvodio opirnu argumentaciju, tvrdei da je u toj knjizi krst vien kao predslika Dana pomirenja. Klju za Belinderovu tezu bio je izraz iza zavese. U stvari, istorija adventistike misli posuta je raspravama oko problema koji je Belinder izneo. Jo 1846. godine, silinu problema shvatio je O. R. L. Krozijer, da bi ga 1877. godine razmotrio Urija Smit. U knjizi Odrekao sam se adventizma ("Seventh-day Adventism Renounced"), D. M. Kenrajt je tvrdio kako je Isus u Svetinju nad svetinjama uao posle svog vaznesenja, a ne 1844. godine. W. W. Fleer, jedna od crkvenih linosti iz Australije, koji je takoe napustio crkvu, naveo je taj predmet kao jedan od glavnih razloga za svoje naputanje crkve. U skorijoj istoriji, Dezmond Ford zastupao je slino tumaenje. Prema tome, Poslanica Jevrejima se esto pojavljivala kao epicentar oluje meu adventistikim autorima komentara. Ovde, vie nego u svim ostalim spisima Novog zaveta, nalazimo iscrpno izlaganje o Isusovoj smrti u ulozi rtve. Rizik je za adventiste veliki zbog naeg verovanja u nebesku svetinju, gde Isus 1844. godine ulazi u zavrnu fazu svoje slube (u drugom delu svetinje). Meutim, ako Poslanica Jevrejima Golgotu prikazuje kao novozavetni Dan pomirenja, ta je onda sa 1844. godinom? U takvom sluaju, Poslanica Jevrejima, kojoj smo se obraali za podrku naoj najposebnijoj doktrini, postaje na teoloki Vaterlo. Mi emo u potpunosti sagledati kljune stihove koji jedini mogu da nam prue odgovor kada produbimo tekst iz Jevrejima 8,1 10,18, teoloki vrhunac knjige, a ujedno i sredite rasprave o rtvenom sistemu. Nastojaemo da budemo poteni prema Rei, i da se s tekoama suoavamo direktno, ne traei lak izlaz. Jer, verujemo, tavie sigurni smo, da e nas Gospod voditi ka svom videlu ako ozbiljno nastojimo da ga naemo.

80 Ostavljajui raspravu u irem smislu za kasnije (7. glava "Bolja krv"), okrenimo se zakratko Belinderovoj argumentaciji u vezi s izrazom "iza zavese". itaoci koji ele da predmet podrobnije proue, mogu konsultovati dodatne izvore, navedene na kraju ovog poglavlja. Belinder je prouio razliite rei za zavesu ("veil") u jevrejskom i grkom, kao i izraz u spoju s reju zavesa. On na sledei nain rezimira svoje zakljuke: Prema tome, da je u biblijskom tekstu u Jevrejima 6,19 stajalo da je Hristos uao iza "prve zavese", pitanje bi bilo reeno; ali, u tekstu se jednostavno kae da je Hristos uao "iza zavese". Dakle, budui da autor koristi izraz ne objanjavajui ga i smatrajui samo po sebi razumljivim da e njegovi itaoci shvatiti na koje se mesto misli, nastaje presudno pitanje: Koje bi to mesto bilo iza prve zavese ili iza druge zavese na koje bi se, po shvatanju italaca, odnosio izraz "iza zavese"? Ako se izraz "iza zavese" odnosi na prvu odaju svetinje, oekivali bismo da je on, opte uzev, tako bio primenjivan u starozavetnom Pismu, pa itaoci ne bi oklevali da ga primene kao da se odnosi na prvu odaju. Meutim, kad sam se detaljno pozabavio prouavanjem predmeta, otkrio sam da se izraz "iza zavese" u Starom zavetu nikada nije odnosio na mesto iza vrata svetilita, ili na prvu odaju, nego uvek na svetinju nad svetinjama, iza zavese koja je odvajala svetinju od svetinje nad svetinjama. Utvrdio sam da jevrejski spisi zavesu na ulazu u svetilite ne nazivaju "zavesom", a mnogo manje "(tom) zavesom". S druge strane, izraz "zavesa" odnosi se na zavesu koja odvaja svetinju od svetinje nad svetinjama, tako da se izraz "iza zavese" odnosi samo na svetinju nad svetinjama (Ballenger, 20.21). Detaljno istraivanje jevrejske Biblije i njenog prevoda na grki jezik, Septuagintu, otkriva nam da ponueni dokaz nije tako izriit kako to tvrdi Belinder. Dok, opte uzev, lingvistiki podaci podupiru njegovu tezu, on je ipak preterao. Na primer, na najmanje dva mesta u jevrejskoj Bibliji (3. Mojsijeva 21,23; 4. Mojsijeva 18,7), znaenje zavese je otvoreno. Isto tako, grka re za zavesu, katapetasma, u upotrebi koja nije blie odreena, odnosi se bar jednom na prvu zavesu u Septuaginti (2. Mojsijeva 26,37) neto za ta Belinder tvrdi da ne postoji. Konkretni izraz iza zavese pojavljuje se samo etiri puta u Septuaginti i odnosi se na drugu zavesu. Belinderovo istraivanje izraza iza zavese donosi neka vredna saznanja, ali u konanom smislu ima slabu taku. On je marljivo istraio Stari zavet u pokuaju da razume tekst iz Jevrejima 6,19.20 ali je propustio da sledi argumentaciju same Poslanice Jevrejima! Prvi princip interpretacije trai od istraivaa da uzme u obzir kontekst materijala koji prouava. Tekst iz Jevrejima 6,19.20 otkriva svoje znaenje tek u svetlu ukupne rasprave o Isusovoj prvosvetenikoj slubi i rtvi. Kada budemo obraivali 8,1 10,18, videemo da se celokupna

81 argumentacija koja se bavi rtvama, svetinjama i Danom pomirenja spaja radi predstavljanja velianstvenosti hrianstva Isusa Hrista, naeg Poglavara svetenikog, sa svojom jednom, za svagda uinjenom, sveobuhvatnom rtvom. Videemo kako se izdvajaju dve velike ideje konanost i pristup: konanost rtve, zato to je rtva kojom je Hristos prineo sebe potpuna i neponovljiva i, pristup, zato to je On svojom smru oborio sve prepreke koje su nas odvajale od Boga i vrata neba irom otvorio svakome ko veruje u Njega. To je ta irina koju Belinder nije uoio u Poslanici Jevrejima. On se toliko udubio u konkretni izraz iza zavese, kao i u pitanja koja su utemeljena na starozavetnim simbolima, da je ispustio poruku same Poslanice Jevrejima.

PRIMENA REI Jevrejima 4,14 6,20

1. ta znai kada kaemo da je Isus nebeski Prvosvetenik? Kako je prouavanje ovog poglavlja doprinelo da mi ta misao postane jo privlanija? 2. Pristupam li "prestolu blagodati" slobodno ili sa strahom? ta znai pristupiti "slobodno"? Pristupiti sa strahom? Oseam li svoju pripadnost nebeskim dvorovima? Zato tako kaem? 3. ta znai moja duhovna zrelost? Jesam li napredovao u rastu ili sam i dalje samo dete? Kakvo obrazloenje mogu dati za svoj odgovor? Smatram li da je "jaka hrana" iz Poslanice ukusna, ili me "odbija"? Zato to kaem? 4. Od kakve su koristi za moj duhovni ivot preimustva hrianskog ivota koja daje Gospod Sveti Duh, Boja re, sila? 5. Jedno okantno pitanje: koji faktori imaju mo da me menjaju do te mere da se toliko udaljim od Gospoda da ga se javno odreknem? ta mogu uiniti da se sauvam, da se to ne dogodi? 6. Poznajem li nekoga ko je nekada "hodio" s Gospodom a sada je, kako vidim, krajnje nezainteresovan za duhovne stvari? ta se dogodilo? 7. ta u mojim oima ini da su Boja obeanja apsolutno sigurna? 8. ta je lenger mog ivota? Ili ko? U kom smislu se drim lengera, a u kom se lenger dri mene?

ISTRAIVANJE REI
1. Uz pomo konkordancije potrai gde se pojavljuje re blagodat ("grace") u Pavlovim poslanicama (od Rimljanima do Poslanice Filimonu). Naini spisak razliitih naina na koje Pavle koristi tu re.

82 Koja je od upotreba u njegovim drugim poslanicama najblia njegovoj upotrebi te rei u Jevrejima 4,16? Kako ti drugi tekstovi doprinose tvom boljem razumevanju onoga to Pavle ima na umu u 4,16? 2. Prati kako Biblija koristi izraz iza zavese ("within the veil"), koristei konkordanciju pripremljenu na osnovu prevoda KJV. Paljivo pogledaj dodatne izvore navedene u nastavku, koji se odnose na problem. Kakvo posebno znaenje ima izraz iza zavese za tebe, u tvom odnosu prema Hristu? 3. Potrai re svetenik ("priest") u SDA Bible Dictionary (899-902). Utvrdi razliite promene u pogledu svetenstva kroz istoriju. O promeni u svetenstvu u novozavetnoj eri proitaj u 1. Petrovoj 2,9. Kakva je razlika izmeu svetenstva vernika o kojem govori Petar i Hristovog svetenstva, kako to opisuje Pavle u Jevrejima 5,1-10 i 6,19.20? Na koji poseban nain obe te ideje doprinose naem duhovnom ivotu kao hriana?

DALJE ISTRAIVANJE REI

1. Za raspravu o Isusu kao Prvosveteniku, vidi W. G. Johnsson, In Absolute Confidence, 75-97; B. F. Westcott, The Epistle to the Hebrews, 137-141. 2. U vezi s problemom oko teksta u 6,4-6 vidi F. F. Bruce, The Epistle to the Hebrews, rev. ed., 144-149. 3. Za Belindera i izraz "iza zavese", vidi W. G. Johnsson, "Day of Atonement Allusions", u knjizi Issues in the Book of Hebrews, 105-120 i A. V. Wallenkampf, "A Brief Review of Some of the Internal Challengers to the Seventh-day Adventist Teachings in the Sanctuary and the Atonement", u knjizi The Sanctuary and the Atonement, 582-603.

83

peta glava BOLJE SVETENSTVO Jevrejima, 7. glava

Posle dugog govora, apostol se vraa u raspravu tamo gde je bio stao, kod 5,10 Isus "bi nareen od Boga Poglavar sveteniki po redu Melhisedekovu". Kao i u 4,14 5,10, gde je govorio o Isusovoj ulozi kao Prvosvetenika, on e ovde govoriti o Njegovom boljem svetenstvu po redu Melhisedekovu. Sedma glava poslanice Jevrejima moda je najmanje shvaeno poglavlje u celoj Bibliji. elei da ilustruju tekoe na koje nailaze u Bibliji, hriani kao po pravilu pominju stihove iz ove glave, stihove u kojima se kae da je Melhisedek bez oca, bez majke i bez poetka (7,3) ili da je jo neroeni Levije, davao desetak Melhisedeku "kroz Avrama" (stihovi 9. 10). Ipak, u ovom poglavlju sadrana je dragocena istina za istraivaa Rei. Ako je proitamo celu, ne usredsreujui se na njene prividno nejasne stihove, u njoj emo nai znaajne misli koje bacaju veliko svetlo na Isusa, naeg velikog Poglavara svetenikog. Ma koliko bio u iskuenju da preskoi ili tek letimice pree ovu, na prvi pogled, neprivlanu glavu, ja te, itaoe, pozivam na jedno uzbudljivo istraivanje.

ULAENJE U RE Jevrejima, 7. glava

Proitaj 7. glavu Poslanice Jevrejima jednostavno odjednom, bez zadravanja, bez pokuaja da razume teke stihove. A onda je itaj ponovo, kao deo postupne rasprave o Isusu kao Prvosveteniku, i to tako to e itati 4,14 5,10, preskoiti 5,11 6,18 i nastaviti kod 6,19 i dalje, do zakljuka, kod 8,1.2. Na kraju, trei put proitaj 7,1-28. Da li poglavlje pred tvojim oima poinje da izranja u jasnijem svetlu? Evo, ovde, nekoliko pitanja, koja treba da ti pomognu u istraivanjima: 1. 2. 3. Uz pomo konkordancije, potrai druga mesta gde se u Bibliji pominje Melhisedek, i proui ih u njihovom kontekstu. Ko je centralna linost, sredite izlaganja u 7,1-28? Da li je tema poglavlja stvarno Melhisedek? Psalam 110,4 igra u toj glavi kljunu ulogu. Zapii svako mesto gde apostol citira taj tekst i ta na tom mestu eli da izrazi.

84 4. 5. 6. 7. Zato je vano da Isus bude predstavljen kao svetenik po novom redu svetenstva? Da li se reima "mora se i zakon promeniti" (12. stih) tvrdi da su u novozavetnoj eri Deset zapovesti ukinute? Obrazloi svoj odgovor. Obrati panju na mesta gde se u 7. glavi pojavljuju rei savrenstvo ili savren. ta s tom terminologijom Pavle ima na umu? Navedi razliita mesta gde 7. glava Poslanice prikazuje Isusa kao Prvosvetenika boljeg od onih iz Aronovog reda.

ISTRAIVANJE REI Tajanstveni ovek!

Misteriozna, udnovata linost Melhisedeka fascinirala je hriane tokom mnogih vekova. Oni su razliito razmiljali o opisu iz 7,3: "Bez oca, bez matere, bez roda, ne imajui ni poetka danima, ni svretka ivotu . . . i ostaje svetenik doveka. Neki su tvrdili da je Melhisedek zapravo Hristos koji se pojavio na Zemlji radi susreta s Avramom, mnogo godina pre svog roenja u Vitlejemu. Drugi su bili miljenja da je on, mogue, bio izvan ovog sveta, bie s neke planete na kojoj nema greha. I, normalno neki adventisti su tvrdili da je Elen Vajt, u nekakvom tajnom svedoanstvu otkrila Melhisedekov identitet. Dobro se seam kako sam jednom prilikom, u suton, pre mnogo godina, kao student na koledu Avondejl u Australiji, upoznao jednog oveka. Imao je, kako je rekao, da mi pokae "neto posebno", a onda je izvadio komadi hartije s "magareim uima", s porukom navodno od Elen Vajt, iz vremena njenog boravka u Avondejlu (1892-1900). Tajno svedoanstvo? Tamo je stajalo da Melhisedek bio Sveti Duh! (Odbor za zaostavtinu Elen Vajt taj papir, zajedno s razliitim drugim papirima, posmatra kao apokrifni spis.) Nisu hriani jedini koji su "razbijali glavu" oko pitanja Melhisedeka. Jevrejski uitelji religije, rabini, imali su vrlo teak zadatakpokuavajui da ga objasne. Razume se, oni nisu morali da se rvu s tekstom iz Jevrejima 7,3, ali su pokuavali da tog svetenika ukomponuju u starozavetni red vrednosti. U njihovim oima, Avram je bio najistaknutija linost Biblije otac nacije i otac vere. Meutim, u 1. Mojsijevoj 14,18-20 pojavljuje se tajanstvena linost, neko oigledno vei od Avrama, poto taj neko blagosilja patrijarha. Osim toga, Pismo, mnogo pre Levija i Arona, mnogo pre jevrejskog svetenstva, opisuje tog oveka kao nekoga ko je ve svetenik. Prema jednom objanjenju, Melhisedek je bio Sim, Nojev sin. Prema rodoslovljima, Sim i Avram su mogli biti savremenici pa je, shodno toj ideji, starozavetno svetenstvo ostalo "u porodici". Po drugoj pretpostavci, jo manje verovatnoj, tvrdilo se da je, prema 1. Mojsijevoj 14,19.20, Melhilsedek

85 blagoslovio najpre Avrama, a trek onda Boga, pa mu je Bog oduzeo status svetenika! Nagaanja o Melhisedeku nalazimo i meu ljudima iz Kumrana, "sektaima" koji su iveli u nepristupanim brdima kraj Mrtvog mora. Na jednom od njihovih loe ouvanih svitaka govori se o Melhisedeku koji slui u nebeskom svetilitu. Nema sumnje, tamo gde su dokazi oskudni, umnoavaju se teorije. No, Bog nas nije ostavio da tu zagonetku iz Poslanice Jevrejima reavamo primenom "mentalne gimnastike". Kada proitamo glavu u celini, imajui na umu njenu ukupnu snagu u kontekstu cele Poslanice, izdvajaju se dve injenice koje na sva nagaanja o Melhisedeku bacaju novu svetlost. Prvo, nije Melhisedek u ii poglavlja, nego Hristos. Autor se ne bavi Melhisedekom per se, nego Isusom. Melhisedek postaje deo razgovora samo utoliko to osvetljava Isusa i Njegovo delo. Ta injenica nam je veoma ivo prikazana u 7,3. Posle tri stiha kojima se rezimira starozavetni susret Avrama i Melhisedeka, Pavle o Melhisedeku pie: "Isporeen sa Sinom Bojim . . . ostaje svetenik doveka" [Poput na Bojeg Sina, ostaje svetenik doveka]. Poto je, hronoloki gledano, Melhisedek postojao pre Isusovog utelovljenja, ime je Isus postavljen za svetenika, mogli bismo oekivati da zavrne rei u 7,3 glase: "I Sin Boji je kao on. Meutim, u sreditu razgovora je Isus, a ne Melhisedek, tako da se ipak Melhisedek uporeuje s Isusom. Prema tome, svi ti pokuaji da se definie Melhisedek uglavnom su pogreno usmereni. Treba da se usredsredimo na Isusa, a ne na Melhisedeka! Drugo, kljuni starozavetni tekst kojim se uobliava rasprava u 7. glavi Poslanice Jevrejima je Psalam 110,4, a ne 1. Mojsijeva 14,18-20. Melhisedekov red, a ne sm Melhisedek to je ono to se izdvaja kao kljuni predmet. Isus, po levitskom redu, nije mogao biti svetenik poto po roenju potie iz Judinog plemena. Bio je "nepodoban" po roenju. Ali, sada se pojavljuje Psalam 110,4: to je to ono jedno mesto u Starom zavetu koje podgreva oekivanje o nastanku novog svetenikog reda, onog koji e smeniti levitski. Tako Isus moe da bude svetenik jer e se promeniti pravila. U stvari, tekst iz Psalma 110,4 ne samo to obezbeuje biblijsku podlogu za izlaganje iz 7. glave nego i proima celu poslanicu. Apostol ga neprekidno citira u celini ili delimino, ili pravi aluzije na njega. U njegovim oima, taj tekst je bogato teoloko polazite za tumaenje Hristove prvosvetenike slube: 1. Rei o postavljenju, u 5,6, citirane su u celini, da bi se pokazalo da je Hristos od Boga odreen za Prvosvetenika (kao to je, uostalom, bio i Aron). U 5,10 samo su rezimirane rei iz 5,6.

86 2. U 6,20 citiran je samo zavrni deo ("Poglavar sveteniki doveka po redu Melhisedekovu"). Autor time ponovo nastavlja nit prekinutu kod 5,10, ujedno uvodei raspravu iz 7. glave. Autor, u 7,11, aludira na Psalam 110,4, govorei u prilog neophodnosti novog reda svetenstva. U 7,15.17 ponovo se u celini citiraju rei o postavljenju. Autor na tom mestu suprotstavlja novi red starom, u kojem se zahtevalo fiziko poreklo od Levija. Naglasak u 7,20.21 pada na prvi deo teksta iz Psalma 110,4 sa Bojom zakletvom: "Zakle se Gospod i nee se raskajati. U 7,24 nalazimo aluziju kojom se naglaava trajno Hristovo prvosvetenstvo: "veno svetenstvo". U 7,28 iznosi se poslednja aluzija na Psalam 110,4, pri emu se spajaju motivi prvosvetenika, zakletve, boanskog postavljenja i vene slube.

3. 4.

5. 6. 7.

Prikazaemo, evo, i menjanje naglasaka u aluzijama na Psalam 110,4, isticanje u kurzivu kljunih rei za svaki od gornjih primera. 1. 5,6 2. 6,20 3. 7,11 4. 7,15-17 5. 7,20.21 6. 7,24 7. 7,28 svetenik do veka. po redu Melhisedekovu. po redu Melhisedekovu. po redu Melhisedekovu. zakle se Gospod. veno. zauvek.

Zagonetni stihovi
U prvih 10 stihova 7. glave Poslanice Jevrejima zastupa se jedna znaajna misao: "Zar ne vidite kako je [Melhisedek] bio veliki! Ne samo to je bio vei od Avrama nego i vei od Levija. Implicira se, dakle, da je Melhisedekov red vei od Levijevog. Razraujui tu misao, apostol svoje itaoce najpre podsea na tu tajanstvenu linost iz Izrailjeve daleke prolosti. On komentarie izvetaj iz 1. Mojsijeve 14,18-20, ne bavei se samo rezimiranjem nego ga i selektivno obrauje. Ono to izostavlja, zanimljivo je koliko i ono to obrauje. Autor niim ne pominje hleb i vino koje je Melhisedek dao Avramu. Da je Pavle hteo da napravi alegoriju, ti podaci su mu nesumnjivo mogli dati savrenu priliku da u svoje izlaganje ukljui i Veeru Gospodnju, koju nam je omoguio Isus, na Svetenik i Car. Judejski pisac, otprilike Pavlov savremenik, Filon Aleksandrijski pokazao je ta bi plodna mata mogla

87 nainiti od izvetaja o Melhisedeku: on je u vinu video opijanje due Bogom! Meutim, Pavle se ne bavi Veerom Gospodnjom, nego prelazi preko pominjanja hleba i vina. Time nam se ujedno poruuje da Isusovu smrt u ulozi rtve on ne vidi kao neto to bi bilo u vezi s tim elementima. Ukratko, on e u 9. i 10. glavi govoriti o "boljoj krvi" koja je izdejstvovala nae spasenje i, da je nekim sluajem imao nameru da dri slovo o neemu to podsea na priest, to bi bio pogodan trenutak da za to pripremi itaoce. Meutim, on to ne povezuje, pa njegovo utanje postaje "zagluujue"! Isto tako, on ne razrauje aspekt Isusove carske uloge. Iako istie podatak da je Melhisedek bio i car i svetenik, on ne odlazi dalje. Melhisedek, doslovno, znai "car pravde", a poto je bio car u Salimu (Jerusalimu), to znai "mir", on je ujedno bio i "car mira". Isus kao Car pravde i Car mira, to bi bila plodna tema za propoved. Tu propoved, meutim, neete nai u Poslanici Jevrejima. Apostol se nijednom ne vraa na te pojmove. Iako mi kroz celu Poslanicu pratimo Isusa kome su dati carski atributi tako ga ve u 1,3 vidimo kao Onog koji je seo s desne strane Bogu na nebu taj aspekt nije sredinja ili glavna tema razmiljanja Poslanice. Isus kao Svetenik, a manje kao Car upravo tu je teite razmiljanja. Upravo je to kontekst u kojem Melhisedek ulazi u raspravu. Ta linost iz jednog drevnog vremena, koji je mnogo pre Arona bio svetenik, baca svetlost na slubu koju vri na veliki Poglavar sveteniki. To nas dovodi do teksta u Jevrejima 7,3 "Bez oca, bez matere, bez roda, ne imajui ni poetka danima, ni svretka ivotu, a isporeen sa Sinom Bojim, i ostaje svetenik doveka. Posle svih spekulacija o Melhisedeku tokom tako mnogo godina, objanjenje je jednostavno. Osvrui se na tekst iz 1. Mojsijeve 14,18-20, Pavle je upotrebio pristup uobiajen za njegovo vreme, u kojem temelj za prouavanje ini utanje, nedoreenosti u tekstu, ali i u tekstu sadrani podaci. Primetili smo da nam tekst iz 1. Mojsijeve 14,18-20 govori o Melhisedeku; ipak, obratimo panju na ono to nam on ne kazuje. Nema pominjanja ni roditelja, ni rodoslovlja, niti podataka o roenju ili smrti. Sudei jedino po izvetaju, Melhisedek se, jednostvno, samo pojavljuje na sceni, kao da nikada nije roen, odnosno, da nikada nije umro, kao da je svetenik "doveka". Dugogodinji urednik asopisa Rivju end HeraldUrija Smit bio je, pre jednog veka, u tom pogledu u pravu. "Konano, treba jo da imamo na umu da su izrazi, za mnoge veoma zagonetni, pisani sa stanovita zapisa koji imamo o Melhisedeku, a koji nam ne daje nikakve pojedinosti o tome", pisao je Smit. "Ti izrazi su 'bez oca', 'bez matere', 'ne imajui ni poetka danima', 'ni svretka ivotu', 'onaj za kojega se posvedoi da ivi'. Izvetaj nita ne govori o njegovom poreklu, roenju ili smrti. to se, dakle, tie (biblijskog) izvetaja, nema podatka ni o poetku ni o svretku ivota, pa je

88 meu Jevrejima bio obiaj da o takvima govore kao o onima koji nemaju ni rodoslov, ni majku , ni oca, ni poetak ni kraj ivota. Prema tome, s obzirom na to da su svi ti izrazi upotrebljeni prosto sa stanovita raspoloivog izvetaja, problem i ne postoji. Melhisedek se naglo pojavljuje na sceni dogaanja kao istaknuti Boji sluga, koji u svojoj linosti kombinuje dvostruku funkciju, cara i svetenika. Sve je pre njega prazno, a prazno je i sve to je posle njega. Poto se u njegovom opisu ne pojavljuju ni roenje ni smrt, on postaje prikladan prototip Hrista, u svojoj ulozi svetenika-cara u toj epohi" (Review and Herald, 5. novembar 1895). Da je teite izlaganja autora Poslanice Jevrejima bilo u prvom redu rasprava o Melhisedeku, mi bismo ovo izlaganje videli kao isforsirano i vetako. No to nije bio sluaj. Kao to smo zapazili u prethodnom delu teksta o Jevrejima 7,3, u sreditu panje u stvarnosti je Isus. Melhisedek je po onome kako se pojavljuje u biblijskom izvetaju slian Isusu. Isus, s druge strane, nije slian Melhisedeku.

Melhisedek i Levije
Tekst iz Javrejima 7,4-10 govori o Melhisedekovoj veliini. Prisutna su dva elementa koja ukazuju na njegovu superiornost u odnosu na Avrama. Patrijarh mu je dao desetak od plena, a onda je Melhisedek blagoslovio Avrama. "Ali bez svakoga izgovora manje blagoslovi vee" [Bez sumnje, manje znaajnu osobu blagosilja znaajnija] (7. stih). Meutim, apostolovo interesovanje ide dalje od dogaanja vezanih za Avrama. Mada se najvei deo pasusa bavi partrijarhom i Melhisedekom, 9. i 10. stih pokazuju nam kojim se smerom kree rasprava. Melhisedek nije vei samo od Avrama nego i od Levija. Posmatrajte ga kako stie do svog zakljuka: Levije je dao desetak kroz odgovarajui in svog pradede! Zaista, udno razmiljanje! Nakon to smo se "namuili" s 3. stihom, sada nailazimo na ovo. Ne treba se uditi to je 7. glava Poslanice Jevrejima "ozloglaena" meu onima koji istrauju Bibliju! Meutim, kao to je bilo sa 3. stihom, i ovde e malo razmiljanja uz molitvu moi da rei problem "orsokaka". Uz dodatak male doze poniznosti. Skloni smo da misaone procese naeg dvadesetog veka prikaemo kao nenadmane. Mislimo da je logika koja se ne uklapa u grko-rimski nain razmiljanja, koji smo nasledili, strana i manjkava. Ipak, ima li nae doba ba sve znanje? Pred sobom imamo logiku drugaijeg tipa, ali koja nam nudi neto znaajno, samo ako odvojimo vremena da u nju uemo. Osim toga, treba da imamo na umu da je na tom mestu re o biblijskoj logici, pa bi bilo pohvalno kad bismo odloili u stranu svoja oseanja superiornosti u pogledu znanja i procesa razmiljanja. U stvari, misao koja je iezla iz umova veine ljudi na Zapadu, koju bi oni trebalo da ponovo prihvate, nalazi se u podlozi teksta u Jevrejima 7,9.10. Ljudi su, generacijama, bili vaspitavani na filozofiji individue, jedne

89 osobe, potpuno same pred Bogom i oveanstvom. Individualnost jeste vana, ali ona je samo polovina slike. Biblija nam daje drugu polovinu, i ona glasi da smo mi vie nego individue. Mi imamo kolektivni, ba kao i individualni identitet. Mi smo deo jedni drugih. "Niko nije ostrvo", pisao je Don Dan, pa je oglaavanje zvonom tue zvona ujedno i oglaavanje nae smrti. Kad neko bilo ko strada, ili umire, i mi slabimo, i mi se osipamo. Pojam kolektivnog identiteta i linosti nalazimo kroz celo Sveto Pismo samo ako se otrgnemo od modernog, ogranienog naina razmiljanja i prepoznamo ga. Na primer, kad se susreo sa Savlom na putu za Damask, Isus mu je rekao: "Savle, Savle, zato me goni? . . . "Ja sam Isus, kojega ti goni" (Dela 9,4.5). Meutim, Savle je muio Isusove sledbenike, a ne Isusa lino ili nam tako bar kae na individualistiki nain razmiljanja. No, Biblija nam otkriva kolektivni nain poimanja stvari. Isus i Njegovi sledbenici tako su meusobno povezani da je progonjenje hriana isto to i progonjenje njihovog Gospoda. Najjasniji i najvaniji izrazi koji odslikavaju kolektivni identitet pojavljuju se u odrednicama Adam i u Hristu. Mi smo svi "u" Adamu svi smo jedan narod, jedan rod, ili grenici sa zajednikim odreditem. Ali, Bogu hvala, Hristos je stvorio novi rod ljudi sa zajednikim venim ivotom. Kad je umro On, mi smo umrli; kad je On ustao, ustali smo i mi. Dokle god negujemo opredeljenje da budemo Njegovi, mi ostajemo u Njemu. "Jer kako po Adamu svi umiru, tako e i po Hristu svi oiveti. "Jer kao to neposluanjem jednoga oveka postae mnogi greni, tako e i posluanjem jednoga biti mnogi pravedni. "Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smru, biemo i vaskrsenjem" (1. Korinanima 15,22; Rimljanima 5,19; 6,5). Mi smo deo jedni drugih; pripadamo jedni drugima taj pojam, ozbiljno uzet, mogao bi da preobrazi drutvo i crkvu. Shvatili bismo da smo vie nego samo broj socijalnog osiguranja, bezimeno lice u mnotvu. Imali bismo manje potrebe za grupnim terapijama. Poeli bismo vie da pazimo jedni na druge. Osim toga, crkva bi spremnije prihvatala skrhana ljudska bia i brinula se za njih. Stoga tekst iz Jevrejima 7,9.10 ima i te kako realnu primenu na nae vreme. S obzirom na svoje izlaganje, apostol je u mogunosti da pokae da je Melhisedek vei od Levija, zato to je Levije, rodonaelnik onih koji su bili odreeni da primaju sredstva od desetka, dao desetak Melhisedeku. U 8. stihu prikazana nam je druga znaajna misao. Za Melhisedeka se "posvedoi da ivi" drugim reima, u izvetaju se ne navodi da je umro. On stoga "ostaje svetenik doveka" (3. stih). Apostol e implikacije te misli izvui kasnije u poglavlju, kada bude obrazlagao superiornost Isusovog svetenikog reda.

90

Nastanak novog svetenstva

Sledei odlomak, 7,11.19, pokazuje nam kojim se pravcem kree rasprava iz prvih deset stihova. "Poznato je", pie autor, "da Gospod na od kolena Judina izie, za koje koleno Mojsije ne govori nita o svetenstvu" (14. stih). Prema tome, prvi i primarni zadatak jeste da se pokae da Isus moe da bude svetenik, iako nije roen u levitskom, svetenikom plemenu. Ta e misao mnogima od nas danas moda teko izgledati vrednom itave argumentacije iz 7. glave. No, budimo sigurni da taj predmet nije bio nevaan za prvobitne itaoce (i da im, uzgred, prua dodatnu podrku kao jevrejskim hrianima). Izjava u vezi s Isusovim statusom Prvosvetenika mora biti da je na ui slualaca iz prvog veka pala kao neto udno, ak odbojno, pogotovo to je jerusalimski hram i dalje stajao, zapravo do 70. godine n.e., sa svojom slubom prinoenja rtava. Nisu samo Jevreji, nego i hriani, zahtevali dokaze za takvu tvrdnju. Prema starozavetnom zakonu Isus nije bio "kvalifikovan" za sveteniko zvanje. Meutim, upravo je Pismo predskazalo nastajanje novog svetenstva i to da e Bog Nekoga postaviti za Svetenika novoga reda. "Ti si svetenik doveka po redu Melhisedekovu. Tako Isus, roen iz Judine linije, postaje svetenik po Bojoj objavi, to menja drevne obiaje i strukture. Meutim, rasprava se nastavlja. Isus ne samo to moe da bude svetenik, On je i bolji svetenik. Tekst u Jevrejima 7,1-10 "dokazuje" da je Melhisedek superiorniji od Avrama, a time i od Levija, ime Melhisedekov red nadmauje stari red. To je poruka rei iz 15 stiha "i to smo rekli jo je jasnije" ("i jo je vie poznato"). Isus, novi Svetenik nije doao na taj poloaj "na osnovu uredbe u vezi sa svojim poreklom nego na osnovu prava neunitivog ivota" ("po zakonu telesne zapovesti nego po sili ivota venoga") (16. stih). Pavle na ovom mestu kombinuje napomene koje smo videli na dva mesta u ranijem delu poglavlja: "Ne imajui poetka danima, ni svretka ivotu, a isporeen sa Sinom Bojim, i ostaje svetenik doveka" (3. stih) i "onaj za kojega se posvedoi da ivi" (8. stih). Preostali deo 7. glave izloie posebne razloge zbog kojih novi red nadmauje stari. Meutim, pre nego to ih upoznamo, imamo jo dve take iz 7,11-19, koje iziskuju objanjenje. Obe su za adventiste posebno zanimljive. Apostol, u 12. stihu, govori o "promeni zakona". Povremeno emo nailaziti na zagovornike antinomijanizma, koji e se, radi podrke svojim stavovima pozivati na taj tekst povremeno, ali ne esto, zato to e svako ko pogleda kontekst videti pogrenost tog razmiljanja. injenica da apostol govori o uredbama koje se odnose na stari red (tj., o tome da je neko morao biti roen u Levijevom plemenu), a ne o Deset zapovesti, vidljiva je iz onoga to on kae u tekstu od 12. do 16. stiha. On ima na umu "menjanje svetenstva" (12. stih) i otuda nastaje i odgovarajua promena u

91 pravilima koja odreuju ko moe biti svetenik. Druga taka vraa nas na predmet savrenstva, koji smo ve pominjali u 2. i 5. glavi. Tamo smo zapazili izraz koji se odnosio na Sina, koji biva "uinjen savrenim" u odreenom nizu ljudskih iskustava odnosno, postaje "kvalifikovan" za funkciju naeg velikog Poglavara svetenikog. Mi tu terminologiju u 7. glavi nalazimo u drugaijem kontekstu, ovom prilikom upotrebljenu tako da se odnosi na smo levitsko svetenstvo. Tekst u Jevrejima 7,11 porie da je savrenstvo bilo mogue u uslovima starog reda. ("Ako se savrensto moglo dostii kroz levitsko svetenstvo.) Autor tu misao ponavlja u 18. i 19. stihu, obeleavajui "preanju zapovest" kao "slabu i zaludnu", da bi potom odluno izjavio: "Jer zakon [stari zakon svetenstva] nije nita savrio. Pomou te terminologije, apostol priprema itaoca za dugu teoloku raspravu o Hristovoj rtvi, koja treba da usledi. Tamo emo ponovo naii na jezik savrenstva, te emo se od studioznog prouavanja tog predmeta uzdrati dok ne doemo do tog odseka. Zadovoljimo se na ovom mestu napomenom o kljuu za ono to sledi. Posle kategorike izjave u 7,18.19 o nedostacima starog reda, Pavle pominje "bolji nd, kroz koji se pribliujemo k Bogu. Ta misao pristup Velianstvu neba pojavie se kao kljuna komponenta savrenstva koje donosi Isusov novi sveteniki red. Dakle, do ovog mesta u 7. glavi mi primeujemo tri naina na koje novi red nadmauje stari: 1. 2. 3. Melhisedek je bio vei od Levija, pa je time i Melhisedekov red bolji od levitskog. Melhisedekov red se zasniva na "sili neunitivog ivota" (16. stih), dok levitski, na "ljudima koji umiru" (8. stih). Levitski red nije mogao doneti savrenstvo, dok novi red, koji je i bolji, to verovatno moe 8. do 10. glave Jevrejima pokazae da i stvarno moe.

Superiornost novog svetenstva

Autor u poslednjem delu 7. glave Poslanice Jevrejima vie nego jasno utiskuje u um superiornost Hristovog svetenstva. U tom tekstu izneta su etiri nova razloga za to: 1. Hristos je postao svetenik Bojom zakletvom (Psalam 110,4), dok je levitskim svetenicima jednostavno davana sluba zbog toga to se neko sluajno rodio u odreenom plemenu. Boja zakletva ini vie od samog potvrivanja injenice o Hristovom svetenstvu. Ona podrazumeva direktnu intervenciju i umeanost. Osim toga, ona uklanja svaku senku sumnje, inei da Boje namere budu veoma jasne, kako nam je to, u drugaijem kontekstu, ve izneto u tekstu u Jevrejima 6,17.

92 Dakle, bez obzira na to da li bi neki ljudi mogli dovoditi u pitanje Hristovo pravo da bude svetenik Bog je rekao! Bez obzira na to da li e jevrejski kritiari ustati da negiraju to pravo Bog je tu injenicu potvrdio zaklinjanjem. I u ovo nae vreme, uenje o naem velikom Poglavaru svetenikom mnogima zvui udno, udaljeno od naeg sveta kompjutera i haj-teka. Meutim, bez obzira na to iz kog ga ugla posmatrali ili na to koliko ga cenimo, to uenje je postojano, nepokolebljivo, neunitivo. Veni Bog je progovorio tavie, zakleo se i mi moemo mirno da verujemo Njegovoj rei. 2. Budui da ivi veno, Isusovo svetenstvo nema kraja. Njegova je sluba trajna, bez prekida zbog sukcesija, imuna na smrt. Umesto mnogo levitskih svetenika mi danas imamo jednog Svetenika. U toj istini sadran je za nas vaan duhovni element. Ona znai da moemo uvek znati ko se brine o "nebeskoj radnji", ko je ef. Moemo znati s kim "imamo posla" i kako On izgleda. Znamo da emo uvek biti prihvaeni i uvek dobrodoli. itamo Novi zavet i oseamo pulsiranje novog ivota, novu sigurnost, novu nadu kojom odie svaka stranica. Bog je siao da bude meu nama, da bude jedan izmeu nas! Otkrio je sebe! Uhvatio se u kotac sa stranim problemom naeg greha, uzevi ga na sebe i umrevi umesto nas. Ustao je iz mrtvih, i ponovo e doi da nas primi k sebi. Vrlo esto u nae vreme iz hrianskog ivljenja nestaje ara. Mi lutamo, tumaramo, pipamo u mraku traei svetlo, iako je Videlo ve dolo. Raspravljamo i prepiremo se, iako je Istina ve progovorila. Trudimo se da ugodimo Bogu, iako nam je On ve otvorio put. Jedan Spasitelj, jedan Gospod, jedan Svetenik upravo to potvruje 7. glava Poslanice Jevrejima. Za nas je On isti kakav je bio i za Pavla, Petra i Jovana. Njegova sluba se nastavlja u nebeskim dvorovima i nikada ne prestaje. On stalno posreduje za nas (ne zato to Otac ne bi eleo da slua.) On uvek uje vapaj naeg srca. On uvek spasava spasava u potpunosti. 3. Na veliki Poglavar sveteniki dao je reenje za problem greha; On nije bio deo tog problema. U uslovima starog poretka, prvosvetenici su morali da prinose rtve, ne samo za narod nego i za sebe. Oni su bili deo problema koji su nastojali da ree. To se nije odnosilo na Isusa! On takvu potrebu nije imao On je prvosvetenik koji dolazi iz domena izvan sistema. Ba kao to nije postao svetenik u skladu sa starim propisima, On nije bio ni deo starog sistema. On je "svet, bezazlen, ist, odvojen od grenika, i koji je bio vie nebesa [koji je uzdignut nad nebesima] (26. stih). "Takav prvosvetenik", kae apostol, "zadovoljava nau potrebu". Nema sumnje! Nama je potreban neko ko moe da prekine zaarani krug greha i

93 rtava, neko ko e nam pokazati bolji put, ko nije deo "establimenta". Isus je bio bez greha. Kako itamo u 7,26, bio je "odvojen od grenika". Nemojmo to nikad zaboraviti; nikada nemojmo izjavljivati ili nagovetavati da je On bio potpuno isto to i mi. Da, bio je isto to i mi u zajednikim iskustvima stradanja, kuanja i pokoravanja Bojoj volji, ali je bio potpuno drugaiji od nas utoliko to mu nije bila potrebna rtva, ni oprotenje. Elen Vajt, koja nas podstie na istraivanje Isusove ljudske prirode, opisujui je "plodnim poljem", ujedno nas i upozorava protiv svake tendencije da ga prikaemo kao nekoga potpunog jednakog nama: Ljudska priroda Bojeg Sina za nas je sve. Zlatni lanac vezuje nae due s Hristom, a kroz Hrista sa Bogom. To treba da bude predmet naeg istraivanja. Hristos je bio stvaran ovek; dokaz o svojoj poniznosti dao je tako to je postao ovek. Ipak, On je bio Bog u telu. Pristupajui tom predmetu, bilo bi dobro da oslunemo rei koje je Hristos uputio Mojsiju kod grma u pustinji: "Izuj obuu svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stoji sveta zemlja" [2. Mojsijeva 3,5]. Ovom prouavanju treba da pristupimo s poniznou uenika, sa skruenim srcem. Naime, istraivanje Hristovog utelovljenja je plodno polje koje e nagraditi traioca, koji duboko kopa u potrazi za skrivenom istinom ("Istraujte Pisma", The Youth's Instructor, 13. oktobar 1898, kurzivi dodati). Slava neka je Bogu za tog svetog Poglavara svetenikog, Onoga koji nam je toliko slian, ali i koji se od nas toliko razlikuje, i jedini moe da zadovolji nae potrebe! 4. Na kraju te rei su kulminacija na elu novog svetenstva stoji "savrenim uinjeni" Sin (28. stih). Levitski red, ak ni u svojoj najistijoj manifestaciji, nikako se tom cilju nije mogao pribliiti. Taj izraz Sin ima kvalitet pune boanske prirode, kako smo ve videli dok smo prouavali 1. glavu Poslanice. Tako savrenim uinjeni Sin otvara perspektivu svog ivota na Zemlji, uei ta znai biti ovek, ali kroz sve to ostajui u vezi sa Ocem, i slobodan od greha, kako smo videli u 2. i 5. glavi Poslanice. Kakav svetenik! Ponovo nam pada u oi kako autor, primenjujui svoje uobiajeno majstorstvo razvijanja misli, priprema teren za raspravu koja treba da usledi. Pred kraj poglavlja on jednostavno, kao uzgred, pominje izraz bolji zavet (22. stih). U stvari, ta tema postaje sredite novog odseka knjige (8,1 9,15).

PRIMENA REI Jevrejima, 7. glava

94 1. Po onome to sam zakljuio, koji aspekti Isusove svetenike slube, pomenuti u 7. glavi Poslanice, posebno hrane moj duhovni ivot? Koji mi aspekt prua najveu nadu i sigurnost? Kako mogu, na osnovu izuzetnih misli iz ove glave, pronai smisao za svoj ivot? Na primer, kako se uenje o kolektivnom identitetu, prikazano u raspravi za tekst iz 7,4-10, moe primeniti na to kako posmatram sebe i druge ljude? U kojoj je meri bilo neophodno da Isus postane potpuno kao ja, kako bi mi ostavio primer? U kojoj je meri bilo neophodno da uzme uea u svakom ljudskom iskustvu? U kom smislu imam korist od Njegovog uestvovanja u stradanju, kuanju i smrti? Seti se iskustava koja Isus nije, i nije mogao, doiveti npr. tipino enska iskustva, iskustva ljudi koji ive u braku ili iskustva naeg modernog vremena. Kako mi apostolovo dosadanje izlaganje u Poslanici pomae da bolje razumem i objasnim tenziju izmeu onoga u emu nam je On slian i u emu se od nas razlikuje? Koliko je pouzdana re kada je dajem? Mogu li se drugi osloniti na nju? Da li sam ispotovao ono to sam obeao, makar da mi je to nanelo i bol? Zato sam tako postupio? Da li je bilo situacija kada nisam odrao zadatu re? Zato (nisam)? Mogu li da objasnim u kom smislu mi je Isus stvarniji nakon prouavanja 7. glave Poslanice Jevrejima? Koji stihovi te glave posebno potkrepljuju moju sigurnost u Njegovu nepokolebljivu spremnost da mi pomogne? Kakvo posebno uverenje dobijam na osnovu svakog od njih?

2.

3.

4.

5.

6.

ISTRAIVANJE REI
1. Uz pomo konkordancije potrai rei Levije i Leviti (Levi, Levites) u prvih pet knjiga Biblije. Zato je Levijevom plemenu povereno svetenstvo? Ko je bio prvi prvosvetenik iz Levijevog plemena? Iako ne potie iz Levijevog plemena, koje karakterne osobine Levita ima Hristos, a koje ga "kvalifikuju" za sveteniku slubu? Potrai u Poslanici Jevrejima mesta gde se pominju Hristova iskuenja i to to je bio "uinjen savrenim" (2,10.17.18; 4,15; 5,9; 7,28). Zatim, proitaj izvetaj o Isusovom stradanju iz najmanje jednog Jevanelja. Poni od Getsimanije, i nastavi sve do raspea. U kom smislu je, po tvom miljenju, to iskustvo doprinelo Njegovom savrenstvu? Kako nevolje mogu da doprinesu tvom usavravanju?

2.

DALJE ISTRAIVANJE REI

1. Radi boljeg uvida u metode tumaenja starozavetnih spisa kojima

95 su se sluili jevrejski tumai spisa Pavlovog vremena, kao i radi utvrivanja koje od njih nalazimo u Jevrejima 7,1-3, vidi P. E. Hughes, A Commentary on the Epistle to the Hebrews, 237-250. 2. 3. Za direktnu egzegezu svakog stiha iz 7. glave Poslanice Jevrejima, vidi F. F. Bruce, The Epistle to the Hebrews, rev. ed., 156-179. Za naunu egzegezu 7. glave Poslanice Jevrejima, uz detaljno citiranje grkog teksta, vidi B. F. Westcott, The Epistle to the Hebrews, 170-210.

96

III DEO VELIANSTVENOST ISUSOVOG DELA

Jevrejima 8,1 10,18

*
esta glava BOLJI ZAVET
Jevrejima 8,1 9,10
Doli smo do vrhunca teoloke razrade Poslanice Jevrejima. Rasprava prelazi sa Hristove linosti na Hristovo delo, pa e autor u jednom duem tekstu koji odie neposrednim zakljuivanjem i izrazitom snagom, otkriti znaenje izraza iz uvodnog dela knjige "On [Hristos] je . . . osigurao oienje za grehe" ("uinivi sobom oienje greha") (1,3). Ovaj odsek, 8,1 10,18, tee silovito, bez zaustavljanja radi "pouenja", pa mislim da ne bi bilo neizvodljivo da ga prouimo u jednom dahu. Meutim, zbog duine, moraemo da ga podelimo na dva poglavlja, usredsreujui izlaganje oko dvaju ideja koje, iako se provlae kroz ceo odsek, tee da dominiraju u svakoj od polovina o "zavetu" u 8,1 9,10 i o "krvi" u 9,11 10,18.

ULAENJE U RE Jevrejima 8,1 9,10

Tekst iz 8,1 10,18 proitaj odjednom u nekom (odgovarajuem) savremenom prevodu [poeljno bi bilo, za one koji se slue engleskim jezikom, da to bude engleski prevod NIV], obraajui panju na glavne teme koje se izdvajaju i trudei se da prati autorovo logiko zakljuivanje pri izlaganju. Ne obaziri se na prekide u tekstu zbog podele na poglavlja. A

97 onda, isti tekst proitaj u nekom drugaijem prevodu. Na kraju se vrati na prvi prevod [ili: NIV] i polako i paljivo proitaj 8,1 9,10. Posle takvog intenzivnog istraivanja uz molitvu, pokuaj da odgovori na sledea pitanja: 1. Navedi dokaze koji ukazuju na nebesko svetilite. 2. Proui odnos izmeu zemaljskog i nebeskog svetilita, kako je prikazan u naem tekstu. Koje si detalje uoio u vezi s nebeskim svetilitem? 3. Uz pomo konkordancije potrai sva mesta gde se u Poslanici Jevrejima pojavljuje re zavet (covenant), obraajui panju na kontekst i pratee prideve, kao to su nov, prvi ili vean (new, first, eternal). 4. U tekstu u 8,8-12 sadran je najdui citat iz Starog zaveta u celom Novom zavetu. Koju misao ili misli Pavle istie na osnovu tog citata? 5. Paljivo proui mesta gde se u 8,1 10,18 koriste rei svetinja i skinija. U dva stupca upii svako pojavljivanje ta dva izraza. 6. Obrati panju na opis zemaljskog svetilita u tekstu iz 9,1-5. Da li na tom mestu nalazi neto to te iznenauje? Uporedi taj tekst sa tekstom iz 2. Mojsijeve 25,10 27,19. 7. Kakva se ogranienja ili manjkavosti starog sistema pominju u Jevrejima 9,6-10?

ISTRAIVANJE REI Nebesko svetilite ono pravo

Tekst poinje napomenom proetom izuzetnom izvesnou. Sumirajui raspravu iz prve etiri glave, apostol istie njihovu "poentu" ili "sr", kako je to s grkog teksta preveo Kaverdejl, engleski prevodilac ranog perioda: "Mi (nesumnjivo) imamo takvog Poglavara svetenikog. Zapazite Kaverdejlov ton sigurnosti. Sa stanovita naroda svog vremena, Isus je bio sve samo ne Prvosvetenik. Kao siromaak iz Judinog plemena, Galilejac, provincijalac, bez obrazovanja u rabinskim kolama, izvan politikog sistema koji je manipulisao svetenikim funkcijama, On kao da je bio osoba s najmanje verovatnoe da zauzme takav poloaj. No, tvrdnja je bila na mestu, budui da je bio Boji ovek, postavljen od Oca da bude Prvosvetenik. Cela knjiga odzvanja takvim uverljivim tvrdnjama. "(On) moe pomoi . . . onima koji se iskuavaju", rei su koje nalazimo u 2,18. A onda, "Imajui (imamo) dakle velikoga Poglavara svetenikoga, koji je proao nebesa" (4,14); "(On) moe vavek (u potpunosti) spasti one koji kroza Nj dolaze k Bogu" (7,25); "Imajui (imamo) slobodu . . . ulaziti u svetinju (nad svetinjama)" (10,19); imamo . . . oltar" (13,10). Hriansko uverenje, poruuje apostol, poiva na injenicama, na venim realnostima na nebu.

98 Ne poiva na oseanjima i utiscima, pa ni na nadi ili ak obeanju, nego na neemu to ve sada jeste. Apostol na vie mesta govori o superiornosti nebeskog svetilita. Naziva ga "istinitom skinijom" (8,2), kojoj je zemaljsko svetilite bilo samo "oblije" i "sen" (5. stih). Prema 9,11, ono je "bolja i savrenija skinija, koja nije rukom graena, to jest, nije ovoga stvorenja" [slavnije i savrenije svetilite koje nije nainio ovek, odnosno, nije deo ovog stvaranja]. On se u 9,23 vraa na "oblija" na Zemlji, a onda ponovo u 9,24 na "rukotvorenu svetinju, koja je prilika [kopija] prave". Posle toga, onu bolju svetinju oznaava izrazom "smo nebo". Jasno je da Pavle istovremeno uporeuje i suprotstavlja zemaljsko i nebesko svetilite. Iako je Mojsije sve nainio prema slici, uzoru koji mu je Bog pokazao na gori Sinaj (2. Mojsijeva 25,40), ta slika je bila nacrt za posao koji je upravo trebalo izvriti, a ne nacrt koji bi predstavljao nebesku stvarnost. Nema te ljudske graevine koja bi mogla biti kopija Bojeg prebivalita; takva graevina bi, u najboljem sluaju, mogla samo ukazivati na taj savreni hram. Neopisivi sjaj zemaljskog atora odraavao je za ljudske oi slavu onog nebeskog hrama u kojem Hristos, na pretea, slui za nas pred Bojim prestolom. Mesto prebivanja Cara nad carevima, gde mu slui "tisua tisua . . . i deset tisua po deset tisua", stoje pred Njim (Danilo 7,10); taj hram, pun slave venoga prestola, gde serafimi, njegovi svetli uvari, klanjajui se, zaklanjaju svoje lice, mogao se, u najvelianstvenijoj graevini ikada nainjenoj ljudskim rukama, nai tek bledi odsjaj svoje nezamislive veliine i slave" (EGV, Velika borba, 339). No, zemaljsko svetilite nagovetavalo je delo nebeskog svetilita. Svi njegovi delovi, nametaj i obredi upuivali su Onoga koji e ispuniti svrhu zemaljskog i prevazii je. Mi moemo govoriti o usaglaenosti tih dvaju svetilita, o simbolu i senci, o senci i stvarnosti, ali nikako o replici, poto se nebesko, u kojem Hristos slui ujedno i kao Svetenik i kao rtva, ne bi moglo zamisliti, niti nainiti prema ljudskim merilima. Sledei predmet od ivotne vanosti za tumaenje Poslanice Jevrejima mnogo godina je zaokupljala panju istraivaa knjige. Istraujui jezik koji je Pavle koristio za opisivanje nebeskog svetilita s osvrtom na zemaljsko, otkrivamo da je veoma slian terminologiji kojom se koristio Filon Aleksandrijski. Taj pisac, Jevrejin pod uticajem helenske misli, koji je iveo od oko 20. godine pre Hrista do 50. godine n.e., pisao je o nebeskoj svetinji, ali jezikom alegorija. Filon je, kao i Platon pre njega, predstavio kosmologiju na dva nivoa, u kojoj su stvari na Zemlji senke ili "oblija" nebeskih prvobitnosti. U Filonovim oima, nebeska svetinja bio je svemir.

99 Istiui veliku srodnost u izraavanju kod Filona i u Poslanici Jevrejima, mnogi naunici su smatrali, a i dalje tako misle, da bi sveukupnu raspravu u Poslanici Jevrejima o Hristovoj svetenikoj slubi u nebeskoj svetinji trebalo razumeti kao izlaganje slavnih istina, a ne kao upuivanje na neku odreenu slubu u stvarnoj nebeskoj svetinji. Meutim, paljivo razmatranje izlaganja u Jevrejima 8,1 10,18 navodi nas da odbacimo to tumaenje. Mada Poslanica Jevrejima nesumnjivo ukazuje na slinosti s Filonovim idejama, mi tu nalazimo krupne koncepcijske razlike. Nebeske realnosti, u Poslanici Jevrejima, nisu suprotstavljene zemaljskim slikama ili senkama kao veiti kontrasti one su se susrele u vremenu. Posmatrano iz ugla Poslanice, dogaaji u vremenu, dogaaji na Zemlji, utiu na dogaaje na nebu na nain koji Filon, kao ni Platon pre njega ne bi bili prihvatili. Tako imamo da Hristos nije od venosti sluio kao Prvosvetenik u nebeskoj svetinji. Ne, On je postao Prvosvetenik zbog iskustava kroz koja je, pre dve hiljade godina, proao kao ljudsko bie na ovoj Zemlji. Takoe nije tano da On prinosi venu rtvu. On je prineo sebe jednom za svagda na Zemlji, dajui svoj ivot na Golgoti. Tekst u Jevrejima 10,1 vrlo precizno prikazuje kako se Filonov vertikalni, svemirski obrazac susree s linearnim, ovozemaljskim: "Zakon je samo senka dobara koja e doi a ne samih realnosti" [Zakon imajui sen dobara koja e doi, a ne samo oblije stvari ...]. Biblijska nauka je poslednjih godina poela da odstupa od filonovskog tumaenja Poslanice Jevrejima. Nekoliko jevrejskih spisa iz poslednja dva veka pre Hrista upuuju na verovanje u stvarno nebesko svetilite u kojem slue aneli. Ta ideja istaknuta je u rukopisima sa Mrtvog mora. Jedan od tih rukopisa-svitaka, mada veoma loe ouvan, po svoj prilici upuuje na verovanje po kojem Melhisedek slui kao posrednik u nebeskom svetilitu. Tako danas mnogi biblisti tvrde da bi Poslanicu Jevrejima trebalo tako shvatiti kao da pred sobom imamo apokaliptiki judaizam, a ne Filonove spise. Dugogodinje adventistiko tumaenje koje zastupa stvarnu Hristovu slubu u stvarnom nebeskom hramu, vidimo, dobija sve veu podrku. Osim toga, arheoloka otkria nam omoguavaju da shvatimo zato je Pavle u 1. glavi tako opirno objanjavao da je Sin vei od anela i zato se u 7. glavi posluio Melhisedekom, govorei u prilog Isusovoj superiornoj prvosvetenikoj ulozi.

ator, svetinja i mesta

Adventistiko zanimanje za jezik svetilita iz Poslanice Jevrejima nadilazi raspravu o kojoj smo itali. Zbog naglaavanja Isusove nebeske slube, mi smo u savremenom hrianstvu najveim delom usamljeni; osim toga, smatramo da se ta sluba odvija u dve posebno odvojene faze. Mi

100 verujemo da je Njegovo posredniko delo odgovaralo svetenikim funkcijama iz nekadanjeg izrailjskog svetilita, koje su se upranjavale u prvoj odaji svetilita, delo koje je trajalo do 1844. godine. Od 1844. godine i dalje, Hristos obavlja slubu u drugoj odaji svetilita, na koju su upuivale aktivnosti u okviru starozavetnog Dana pomirenja. Razumljivo je da je Poslanica Jevrejima bila predmet kljune panje u adventizmu jo od vremena naih pionira. Oni su zakljuili da je proroanstvo o 2.300 dana iz Danila 8,14, sa iskazom o oienju svetinje, ukazivalo na Hristovo delo na nebu, koje je otpoelo 1844. godine. Budui da je Poslanica Jevrejima novozavetni spis koji se sistematski gradi na 3. Mojsijevoj knjizi i na svetinji, rani adventisti su od te knjige oekivali konkretne informacije o zbivanjima u nebeskom svetilitu. Oni koji danas prouavaju Poslanicu Jevrejima nailaze na iznenaujue razlike meu prevodima u pogledu terminologije svetilita. Te razlike verovatno ne brinu prosenog itaoca, ali su od nezaobilazne vanosti za adventiste, imajui na umu nae razumevanje prorotva. Stoga taj predmet moramo ispitati do odreene dubine, ak i ako e to znaiti vraanje na grki tekst. Termin s kojim se moramo pomuiti je ta hagia, koji se, sa svojim varijantama pojavljuje ukupno deset puta u Novom zavetu i svih deset puta u Poslanici Jevrejima. Ta hagia je plural srednjeg roda i doslovno znai "svete stvari" ili "sveta mesta". Navodei ovde tih deset mesta na kojima se pojavljuje pomenuti termin i njegove varijante, s prevodima iz New International Version, King James Version, Karadi i Bakoti, poinjemo da shvatamo tekoe s kojima se, naroito, suoavaju adventisti:
citat 8,2 9,1 9,2 9,3 grki ton hagion to te hagion hagia hagia hagion ton hagion NIV sanctuary sanctuary holy place most holy place most holy place most holy place sanctuary most holy place most holy KJV sanctuary sanctuary sanctuary holiest of all Karadi svetinje svetinja svetinja svetinja nad svetinjama Bakoti svetilite svetilite svetinja svetinja nad svetinjama presveto mesto svetilite svetilite svetilite svetilite

9,8

holiest of all sveti (sveti(je)h)

9,12 9,24 9,25 10,19

ta hagia hagia ta hagia ton hagion

holy place holy places holy place holiest

svetinja svetinja svetinja svetinja

101
place 13,11 ta hagia most holy place sanctuary svetinja svetilite

Razlike su prikazane na etiri mesta: u 9,8, gde NIV prevodi reju "most holy place", u KJV stoji "holliest of all", kod Karadia je to "svetijeh" i kod Bakotia "presveto mesto". U 9,12, gde NIV koristi re "Most holy place", u KJV stoji "holy place", kod Karadia je to "svetinja" i kod Bakotia "svetilite". U 9,25, gde NIV koristi re "Most holy place", u KJV stoji "holy place", kod Karadia je to "svetinja" i kod Bakotia "svetilite". Konano, u 10,19, gde NIV koristi re "Most holy place", u KJV stoji "holiest", kod Karadia je to "svetinja" i kod Bakotia "svetilite". Naime, to je ira lepeza prevod, to su vee razlike (vidi Salom: "Ta Hagia u Poslanici Jevrejima" [Ta Hagia in the Epistle to the Hebrews]). Pomislili bismo kako e nam Septuaginta (jevrejski Stari zavet preveden na grki jezik) pomoi da razreimo zagonetku izraza ta hagia. Izraz se tamo pojavljuje 170 puta i govori o svetilitu ili hramu, ali otkriva znaajne razlike u pogledu oblika i primene. Dok se veina mesta (142) odnosi na svetilite, opte uzev, na devetnaest mesta odnosi se na svetinju, a na devet na svetinju nad svetinjama. Kao to je to u Poslanici Jevrejima, Septuaginta koristi pomenuti izraz i u pluralu i singularu obliku i oba ta oblika sa ili bez odreenog lana. Na tim mestima nema doslednog obrasca u Septuaginti se zapaa neuhvatljivost upotrebe plurala i singulara, to unosi ublaavajui efekat pri pokuaju donoenja krutih, striktnih zakljuaka. Premda moemo rei da se velika veina mesta odnosi na svetilite uopte, jedino kontekst moe da odlui o svakom pojedinom sluaju (Salom, 221). Takav bi morao biti i na pristup u Poslanici Jevrejima. Tamo gde je u autorovom izlaganju jasno naznaeno da se misli na odreenu odaju, moemo biti slobodni da izraz ta hagia ili druge njegove oblike oznaimo kao "svetinja" ili "svetinja nad svetinjama". Meutim, tamo gde ono na ta on misli u kontekstu ostaje kao neodreeno, bilo bi dobro da to jednostavno prevedemo reju "svetilite". Ovo zahteva da kaemo neto o prevodu New International Version. Smatram da je to, opte uzev, izuzetan prevod, mada se ne slaem s njegovim pristupom u Poslanici Jevrejima. Prevodioci na engleski jezik, u veini sluajeva, izraz ta hagia prevode reju "most holy place" (svetinja nad svetinjama), ak i tamo gde kontekst ne razreava nedoumicu oko apostolovog razmiljanja. Po mome sudu, oni su prema itaocu mogli biti poteniji da su mesta gde je znaenje neodreeno preveli neutralnijim izrazom "sanctuary" (svetilite). Zakljuak ovoga bio bi da svi prouavaoci Poslanice Jevrejima, a posebno adventisti, treba da gaje kritiki stav i spremnost da pokau izvesnu nepoverljivost prema NIV kada god naiu na izraz "most holy place" (svetinja nad svetinjama). Dakle, trebalo bi da

102 paljivo proue kontekst i da onda odlue o opravdanosti naziva odreene odeje u svetilitu. Prouiemo svaki sluaj upotrebe izraza ta hagia, kad god na njega naiemo. Prvih pet pojavljivanja izraza imamo u 8,1 9,10 i ona su jasna, s izuzetkom petog. Prvih etiri emo, dakle, uzeti kao ilustraciju principa koji kae da kontekst mora da odlui o prevodu. U 8,2 apostol opisuje Hrista kao prvosvetenika "koji slui u ton hagion" (koji je sluga svetinjama) (genitiv rei ta hagia). Sam izraz se ne pojavljuje u 8,5. Na tom mestu, to je "oblije i sen nebeskih stvari", tekst koji NIV dobro prevodi reima "svetilite koje je kopija i senka onoga to je na nebu". Ukupni kontekst za 8,1-6, kao kontrast izmeu zemaljskih svetenika i njihovog svetilita i Hrista i Njegovog svetilita, ukazuje na ton hagion iz 8,2, izraz koji se odnosi na svetilite uopte, a ne na posebnu odaju svetilita. Kontekst u 9,1 ponovo kao prevod daje re "sanctuary" (svetilite), mada je oblik promenjen, od plurala u 8,2 na singular. I ovom prilikom kontekst je sasvim odreen. Deo teksta iz 9,1-5 opisuje odaje svetilita i nametaj u zemaljskom svetilitu, tako da 9,1 oznaava graevinu kao celinu a ne jedan od njenih delova. Re hagia u 9,2 mora da se odnosi na svetinju, budui da se tu nalaze svenjak, trpeza i postavljeni hlebovi. Slino, u 9,3 hagia hagion odnosi se na svetinju nad svetinjama, poto se nalazi iza druge zavese i sadri koveg zaveta, ploe zaveta i heruvime (stihovi 4 i 5). Tako, uprkos promenama u izrazu ta hagia, mi nemamo razloga za sumnju u pogledu Pavlove misli. Meutim, mesto pojavljivanja izraza u 9,8 nije potpuno jasno i njime emo se pozabaviti kasnije u poglavlju, posle izlaganja rasprave koja vodi tome. Evo zakljunih rei u vezi s izrazom ta hagia, uopte. Pokuaj pronalaenja adekvatnog prevoda iznalaenjem paralela sa sluajevima upotrebe (engleske) rei tabernacle (svetilite) ostaje bez rezultata. Grka re za tabernacle (svetilite) je skene, doslovno "ator" (skinija, kod Karadia); ali, kao u sluaju rei ta hagia, nalazimo da je re upotrebljena i za celo svetilite i za posebne odaje. Primera radi, u 8,2 rei sanctuary i true tabernacle ("svetinje" i "istinita skinija" kod Karadia) imaju isto znaenje. Slinu paralelu nalazimo i u 9,1.2. Meutim, tekst u 9,3 NIV prevodi reima "iza druge zavese nalazila se odaja, zvana svetinja nad svetinjama" (Karadi: "a za drugim zavesom bejae skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama"), da bismo, zatim, ponovo videli u 9,6.7 "spoljna odaja" (Karadi: "prva skinija") i "unutranja odaja" (Karadi: "druga (skinija)"). Doslovni prevod prema grkom tekstu glasio bi "prvi ator" i "drugi" ("ator", po logici reenice). Re skene se u grkom tekstu pojavljuje ee nego to to italac NIV moe da uoi. Meutim, ta javljanja, sama po sebi, ne daju nam klju za prevoenje izraza ta hagia.

103

Novi zavet
U tekstu 8,6-13 predstavljen je novi zavet koji je, kako nam kae Pavle, superioran u odnosu na stari (6. stih). Zavet je jedan od velikih biblijskih pojmova i moda je centralni motiv Starog zaveta. Re u osnovu znai "ugovor" ili "sporazum", ali u svom biblijskom kontekstu ima itavo bogatstvo znaenja. Njom se opisuje Jahveov ljubavlju motivisani pristup oveanstvu, Njegovo prilaenje nama i uspostavljanje odnosa s nama u naem palom (grenom) stanju, da bismo ga upoznali i iskusili silu Njegovog spasenja i obilje Njegovih blagoslova. U savremenom nainu izraavanja, zavet znai da nam Bog pristupa i kae: "Hajde da se dogovorimo. On preuzima inicijativu i daje ponudu. Mi za sto ne donosimo nita, On donosi sve. U tim "pregovorima" mi poinjemo od iste nule; On poinje od beskonanosti. Ali, On ipak dolazi; dolazi i nudi. Jasno je, biblijski zavet daleko prevazilazi ljudske ugovore, u kojima su strane uglavnom ravnopravne i u kojima svaka od njih ima interese i zahteve. Ulazei u zavet sa oveanstvom, Jahve postavlja uslove. Mi se s Njim ne moemo cenjkati. Spasenje i zavetni blagoslovi nikada ne mogu dolaziti pod naim, nego samo pod Njegovim uslovima. Pa ipak, i mi u tome imamo odreenu ulogu. Mi moemo da odbijemo boansku ponudu, da prenebregnemo tu inicijativu ljubavi, ili da radosno prihvatimo ugovor, obavezujui se na boanske uslove da bismo, zauzvrat, primili Boja obeanja. Boje samoponienje to je neto to dolazi iz sri biblijskog zaveta. Sveti Bog obavezuje se zakletvom neuglednom, malom oveku. I tako je to bilo predslika onog beskrajno velikog samoponienja, kad je Bog postao ovek, uzeo na sebe ljudsko telo i kao na Brat nastanio se meu nama (Jovan 1,14). Ma koliko plodonosna i korisna za prouavanje i negovanje duhovnosti, ta tema je ipak izbacila iskru dugogodinjih sukoba miljenja. Neki hriani su tvrdili kako je "stari" zavet nainjen na Sinaju izmeu Boga Jahve i Izrailja bio legalistiki. Tvrdei to, pokuali su da omalovae dranje Bojeg moralnog zakona, Deset zapovesti. Adventisti su polemisali i oko teme "starog" i "novog" zaveta. Neki su zastupali stav da je zavet sklopljen na Sinaju bio manjkav, jer je poivao na poslunosti, umesto na veri. Drugi su smatrali da zavet, sm po sebi, nije bio manjkav, odnosno, da je Bog, u stvari, oduvek imao isti zavet, koji je On u razliitim prilikama iznosio pred ljude pojedinano i pred izrailjski narod. Tako problem, u sluaju Sinaja, nije, kau, bio u zavetu per se, nego kod naroda. Te dogmatske ideje moramo ostaviti po strani kada pristupamo tekstu Poslanice Jevrejima. Na prvenstveni cilj jeste da prouimo zavet u

104 kontekstu Poslanice, a onda da pokuamo da ono to smo otkrili dovedemo u vezu sa irim pitanjima u pogledu zaveta. Prvo pominjanje zaveta, grke rei diatheke, nalazimo u Jevrejima 7,22. Isus je, kako itamo, zahvaljujui Bojoj zakletvi, kojom je Isus bio postavljen za svetenika "po redu Melhisedekovu", postao garant jednog boljeg zaveta. Iako apostol ne daje vie pojedinosti, treba da obratimo panju na pravac na koji nas je uputio: on povezuje zavet sa svetenstvom. U osmoj glavi naglaeno je Isusovo bolje svetenstvo: On slui u jednom boljem hramu istinitom hramu (skiniji) (8,1.2) i ima bolju slubu nego levitski svetenici, toliko koliko je zavet iji je On posrednik bolji u odnosu na stari (8,6). Osim toga, taj zavet je utvren na boljim obeanjima. ija su to obeanja, Boja ili ljudska? Odgovor e nam otkriti predstojee izlaganje o zavetu, koncentrisano u 8,6 9,11, da bi se nastavilo sve do 10,18. Tekst u Jevrejima 8,7.8, kako ga nalazimo u NIV, prikazuje nam divnu ravnoteu misli. U 7. stihu vidimo da je "prvi" zavet bio manjkav, "lo"; meutim, u 8. stihu vidimo da je "Bog zamerio narodu". Dakle, ti stihovi e potkrepiti stav po kojem je sam zavet nainjen na Sinaju bio bez mane Izrailjci su sve pokvarili. Ipak, ne urimo! Grki tekst 8. stiha je neodreen. Kako to vidimo u primedbi ispod stiha, u nekom od drevnih rukopisa stoji: "Ali Bog zameri narodu i ree mu. Ako ovako itamo, i sm zavet je bio manjkav, i nije samo narod zasluivao pokudu. Prema tome, moramo ii dalje, kako bismo doli do korena ove rasprave. U dugom citatu iz Jevrejima 8,8-12 najduem od svih citata u Novom zavetu sadrano je nekoliko odvojenih misli. itamo proroanstvo o novom zavetu, o Izrailjevom padu iz davne prolosti, o Bojem zakonu u srcu, o tome da nee biti potrebe za uiteljima, poto e Bog svakog oveka neposredno pouavati, i o pratanju greha. Meutim, zapaamo da u kasnijim pominjanjima ovog citata nema razrade tih razliitih misli. Autor ih ne izdvaja da bi ukazao na primenu, kao to je to ranije inio u sluaju Psalma 110,4 i Psalma 95,7-11. Kakvu je nameru imao citirajui tekst iz Jeremije 31,31-34 shvatamo tek kad obratimo panju na njegova kasnija pozivanja na zavet. Njegov prvi komentar o "prvom" zavetu jeste da je ovaj zastareo. Time to Bog predstavlja novi zavet, ovaj biva prevazien mora da nestane (8,13). Meutim, u njegovom izlaganju odmah zatim nastaje znaajan zaokret. "No, u prvom zavetu su bile uredbe za bogosluenje, kao i zemaljsko svetilite", itamo u 9,1, da bi autor zatim preao na detaljni opis starozavetnog svetilita i njegovih slubi (stihovi 2-7). Drugim reima, on prvi zavet dovodi u neposrednu vezu sa izrailjskim kultom rtvenim sistemom. Sledeu grupu navoda koji se odnose na zavet nalazimo u 9,15-22. Ti stihovi e kasnije zahtevati detaljnu analizu u NIV, u 9,16.17, reju

105 testament (poslednja volja) prevedena je grka re diatheke, ista re koja se koristi i za zavet. Na ovom mestu samo emo napomenuti da autor ponovo dovodi u vezu zavet i rtvu pri emu se prvi zavet overavao krvlju ivotinja, dok se novi overava Hristovom krvlju, koja oslobaja ljude "od greha uinjenih pod prvim zavetom" (9,15). Poslednje pominjanje zaveta nalazimo u 10,15-18. Autorov lanac misli, koji se postojano razvijao poev od 8,1, dostie na ovom mestu kulminaciju i mi tu konano sagledavamo njegovu glavnu misao u vezi sa zavetom. Vraajui se na tekst iz Jeremije, apostol citira samo jedan njegov deo pratanje greh. To je, dakle, sve ovo vreme bilo njegova glavna preokupacija. Uz sve ono dobro to dolazi s novim zavetom, njegova glavna prednost je u tome to daje reenje za problem greha. Zavet i kult (rtveni sistem) prepliu se u apostolovim mislima. Od trenutka kad je prvi put pomenuo zavet, svaki navod, bilo da se odnosi na prvi ili na novi zavet, povezuje se sa rtvenim sistemom: 7,22 Zahvaljujui Bojoj zakletvi, kojom je postavljen za Prvosvetenika, Isus postaje garant jednog boljeg zaveta. 8,6 Isusova bolja (tj. nebeska) sluba povezana je s boljim zavetom, iji je On posrednik. 8,7-13 Rasprava o novom zavetu, nasuprot starom, dolazi u iu zahvaljujui injenici da novi zavet donosi oprotenje greh. 9,1 Prvi zavet je "imao" Mojsijevo svetilite i rtveni sistem. 9,15-22 Svaki zavet prvi i novi zavet imali su odgovarajue rtve ivotinje ili Hrista koji je sm bio rtva. Meutim, samo Njegova rtva i novi zavet mogu doneti oprotenje greh. 10,15-18 u uslovima novog zaveta, kako je Bog prorekao u Jeremiji 31,31-34, On e se odluno pozabaviti problemom greh, pa zato "vie nema rtava za grehe". Dakle, rasprava o zavetu u Poslanici Jevrejima ne pokree problem legalizma ili blagodati. Ovde pomenuta dva zaveta predstavljaju dve faze u ostvarivanju Bojih namera. Prva faza bila je povezana sa starozavetnim svetilitem, s njegovim ljudskim svetenstvom i njegovim ivotinjskim rtvama. Uprkos sveukupnim obredima, uprkos dranju Bojih uredaba i tolikom klanju ivotinja, taj zavet nije mogao dati trajni odgovor na problem greha. Meutim, Bog je obeao novi zavet, u kojem Poglavar sveteniki, na Gospod Isus Hristos, slui u nebeskom svetilitu, gde kao rtvu prinosi sopstvenu krv. Tu Bog uzima na sebe na bol i nau patnju. I tu je, konano, reenje za nau oajniku potrebu. Takoe bi trebalo pomenuti jo tri pojavljivasnja rei zavet u Poslanici Jevrejima. Autor u 10,29, govorei o Isusu, pominje "krv zaveta koja ga je

106 posvetila". Pri kraju knjige, on, onako usput, govori o "Isusu posredniku novoga zaveta i (o) prolivenoj krvi koja bolje govori od Aveljeve krvi" (12,24). A onda, u blagoslovu kojim zavrava propoved, on govori o "krvi zaveta venoga" (13,20). Svako od ta tri pojavljivanja je uzgredno. Neprekidno teoloko izlaganje o Isusovoj linosti i delu ve je zavreno. Meutim, zanimljivo je da se u svakom od pomenutih mesta, zavet nalazi u kontekstu krvi, ime je potvren na zakljuak iz prethodnog teksta o povezanosti zaveta i rtve. Vidimo, zatim, da teologija zaveta u Jevrejima poslanici dobija sasvim drugaiji obrt. Ona je u otroj suprotnosti u odnosu na alegoriju o dva zaveta, iz Galatima 4,21-31, koja meusobno suprotstavlja blagodat i legalizam. Meutim, rasprava (o zavetu) u Poslanici Jevrejima ne suprotstavlja se izlaganju iz Poslanice Galatima, nego ga dopunjuje. Kad ovako shvatimo zavet u Poslanici Jevrejima, moemo se vratiti pitanju "boljih obeanja" iz 8,6. Ona su bolja, jer dolaze od Boga, a ne od ljudi, i zato to obezbeuju odluno uklanjanje greha. Prema tome, gde je bio propust u sluaju prvog zaveta u samom zavetu ili kod naroda? Odgovor mora da glasi: i u zavetu i kod naroda. Nesumnjivo je da su Izrailjci zatajili u pogledu plana koji je Bog imao za njih njihova obeanja bila su "peana uad". Meutim, sm zavet je imao nedostatak ne podrazumeva se da je bio lo (konano, Bog ga je nainio!), nego da, sm po sebi, nikako nije mogao da prui odluujui odgovor na problem ljudskog greha. Taj zavet je bio dragocen, ali samo za odreeni period vremena; naime, ako je oveanstvo ikada trebalo osloboditi greha, morao je doi nov nain i nova nada ne od ljudi, ne na osnovu ivotinjskih rtava, nego od samog Boga. U naem razmatranju teksta iz Jevrejima 8,1 9,10 preostaju nam jo dve take. Obe se odnose na autorovo izlaganje u tekstu 9,1-10.

Ogranienja prvog zaveta

Tekst iz Jevrejima 9,1-10 deli se na dva odvojena odlomka prvih pet stihova daju saet opis starozavetnog svetilita, dok ostalih pet istiu ogranienja starog sistema. Autor svoju raspravu zasniva na prenosivom svetilitu koje je Mojsije nainio prema Bojem planu. Dakle, ne temelji je na Solomunovom hramu, niti na onom kasnijem hramu koji su Judejci sagradili po povratku iz ropstva, hramu koji je obnovio Irod Veliki. Znamo to, zato to se Pavle nekoliko puta poziva na "atore" (stihovi 2, 3, 6-8). Meutim, u NIV je znaenje prikriveno. U tom prevodu re za ator (grka re skene) prevedena je u 2. i 8. stihu reju "svetilite" [tabernacle] (Karadi: skinija), a izrazom "prostorija" (odaja) (Karadi: skinija) u stihovima 3, 6 i 7. Ova napomena pobuuje pojaano interesovanje ako je, kako smo napomenuli u uvodu za Poslanicu

107 Jevrejima, drugi hram u vreme pisanja poslanice i dalje bio u upotrebi. To znai da je apostol zaobiao to to je tu postojalo, to aktuelno, svetu poznato, sredite judejskog bogosluenja. Naprotiv, on je svoju raspravu gradio na temelju starozavetnih spisa o svetinji. Njegov izvetaj o "Mojsijevom" svetilitu pogaa u sr predmeta i istie njegova dva glavna dela svetinju i svetinju nad svetinjama. On ne pokazuje interesovanje da razliitim delovima nametaja (opreme) u svakoj od dve odaje pripie duhovno znaenje ili primenu. Mnogi od onih koji su pisali na temu svetilita, naroito adventisti, izvodili su vredne pouke, govorei o svakom od sastavnih delova svetilita, primenjujui ih na Hrista i Njegovo delo; meutim, autor Poslanice Jevrejima preseca svako takvo razmiljanje reima: "... O emu se ne moe sad govoriti redom" (5. stih). Iznenaeni smo jednim detaljem njegovog kratkog opisa u 9,15. On kadioni oltar (zlatnu kadionicu) "smeta" "iza druge zavese", u svetinju nad svetinjama, zajedno sa kovegom zaveta (3. i 4. stih). U Bojim uputstvima Mojsiju stajalo je da taj zlatni oltar treba da bude postavljen u svetinji "ispred zavese" (Danii: pred zavjes) (2. Mojsijeva 26,31-35; 30,1-6). Autori komentara i pisci istraivali su vrlo intenzivno, traei objanjenje za to oigledno pogreno "postavljanje" kadionog oltara. Neki su opravdano napomenuli da je, iako je oltar bio postavljen u svetinji, njegova uloga bila usko vezana za svetinju nad svetinjama. Zavesa koja je odvajala dve odaje svetilita nije dosezala do tavanice svetilita, pa je tako, kad su svetenici prinosili kd na zlatnom oltaru, oblak miomirisnog posredovanja prelazio preko i ispunjavao svetinju nad svetinjama. Jedino se s tom zatitom prvosvetenik usuivao da, svake godine, tokom najsveanijeg izrailjskog praznika Dana pomirenja, ue u svetinju nad svetinjama (3. Mojsijeva 6,12.13). Zatim je, tog sveanog dana, prvosvetenik krv pomirenja stavljao na rogove zlatnog oltara nazvanog "oltarom koji je pred Gospodom" kao i na "presto milosti", "zaklopac koji je na svedoanstvu" (Danii) (NIV: poklopac pomirenja), u svetinji nad svetinjama (stihovi 14. i 15). Pod pretpostavkom da su ti opisi tani, Pavlovo postavljanje zlatnog oltara u svetinju nad svetinjama ostaje za nas zagonetka. U njegovom opisu svetilita iz 9,1-5 navedene su samo dve odaje svetilita i oprema koja se nalazi u njima. On niim ne pokuava da, bilo ovde ili kasnije u propovedi, objasni ulogu zlatnog oltara ili, uostalom, bilo kog drugog dela opreme. Stoga e biti promaen svaki pokuaj donoenja zakljuaka na osnovu uloge zlatnog oltara iz 16. glave 3. Mojsijeve. Ne znam ni za jedan zadovoljavajui odgovor na oiglednu "greku" u Jevrejima 9,4. Umesto da se napreemo, pokuavajui da doemo do odgovora, mislim da je najbolje da prosto prihvatimo da je apostol ovde nainio lapsus previd koji niim ne utie na raspravu u Poslanici Jevrejima. Razume se, ljudi koji hoe da veruju da je svaka re u Bibliji data direktno od Boga imae problem na ovom mestu, ali e morati da se

108 suoe i s drugim mestima gde je ljudska priroda Rei oigledna, zajedno sa ne ba savrenim prenoenjem misli. Komentar Elen Vajt u vezi s takozvanim grekama u Bibliji daje nam jedno korisno vienje stvari. U Pismu ne nalazimo uvek savreni red i oigledno jedinstvo. Hristova uda nisu opisana u preciznom redosledu, nego su izneta u vezi s okolnostima koje su zahtevale to boansko otkrivanje Hristove sile. Istine Biblije su kao sakriveni biseri. Njih treba traiti i uporno kopati, ulaui veliki trud. Oni koji se s Pismom upoznaju samo povrno, zbog svog povrnog znanja za koje misle da je veoma duboko, govorie o protivrenostima u Bibliji i osporavae autoritet Pisma. Meutim, oni ija su srca u skladu s istinom i dunou, istraivae Pisma, srca pripremljenog za primanje boanskih uticaja. Prosvetljena dua vidi duhovno jedinstvo, jednu velianstvenu zlatnu nit koja se provlai kroz celinu; no, da bi neko otkrio, pronaao dragocenu zlatnu nit, potrebni su mu strpljenje, razmiljanje i molitva . . . Biblija nam nije data na nekom velianstvenom nadljudskom jeziku. Da bi dosegao do oveka tamo gde se ovaj nalazi, Isus je na sebe uzeo ljudsku prirodu. Biblija se mora ponuditi na ljudskom jeziku. Sve to je ljudsko i nesavreno je. Jednom istom reju izraavaju se razliita znaenja; ne postoji po jedna re za svaku posebnu ideju. Biblija je data za praktinu upotrebu (Selected Messages, 1:20). Vanija od "greke" iz Jevrejima 9,3.4 jeste misao koju apostol hoe da istakne u svom opisivanju "Mojsijevog" svetilita i njegovih obreda. On govori o dve osnovne manjkavosti o ogranienom pristupu i ogranienom ienju. Kako nam to govori autor, u svetinju su ulazili svetenici obavljajui svoju redovnu slubu. Meutim, samo je prvosvetenik mogao da ue u svetinju nad svetinjama, i to samo jednom u godini na Dan pomirenja (stihovi 6. i 7). Tako je samo jedna osoba, i to samo jednom svake godine, mogla da stupi u podruje Boje prisutnosti. Obian ovek nije smeo da prie ni onom spoljanjem odeljku svetilita. Zatim, razliite rtve i obredi u svetilitu omoguavali su samo ceremonijalno ienje. Oni, kako kae Pavle, "ne mogu da oiste savest onoga koji slui" (9. stih). Oni su bili ilustracija koja je ukazivala na vreme kada e Bog obezbediti konanu rtvu za greh. Dok u Jevrejima 9,11 10,18 tee izlaganje o Isusovom delu spasenja, videemo kako se te dve take pristup i ienje posebno istiu u apostolovim mislima. Tekst u delu 9,1-10 polae temelj za raspravu koja treba da usledi. Zato je vano da ponovo pomenemo odnos izmeu starog i novog, na koji smo skrenuli panju ve na poetku ove knjige. Nije tano

109 da je staro bilo loe, a novo dobro. Naprotiv, staro je bilo dobro, ali je novo bolje, zato to s njim dolazi ono to je konano. Ako ne budemo odravali tu ravnoteu, mi emo "ocrnjivati" staro ili uruavati novo u staro i u oba sluaja, gubiti teite rasprave u Poslanici Jevrejima.

Tvrd orah
S tekstom u 9,8.9 susreemo se s jednim od "tvrdih oraha" Biblije. Bie korisno da s njim provedemo nekoliko trenutaka, poto pokuaj da ga otvorimo otkriva probleme tumaenja tokom kljunih glava Poslanice 9. i 10. Srena je okolnost to je jasno ono to apostol u celini ima na umu. Poto nam je u 9,1-7 skicirao "Mojsijevo" svetilite i obrede, on nam kae da je pomou svega toga Sveti Duh pokazivao da ono bolje tek treba da doe, ono ega je staro bilo samo ilustracija (grka re za "ilustraciju" u 9. stihu je parabole parabola, poreenje). On tako istie ogranieni pristup u okviru starog sistema, uz nagovetaj budueg novog dana. Meutim, kako on to pokazuje? Odgovor zavisi od toga kako razumemo grke izraze koje smo istakli u ranijem tekstu ta hagia (doslovno, "svete stvari" ili "sveta mesta") i skene ("skinija", "ator"). Neki autori komentara, kao Moffat (117) i Westcott (252), tvrde da "prvu skiniju (svetilite)" iz 8. stiha treba shvatiti na osnovu 6. stiha, poto su upotrebljene identine rei. (NIV zbunjuje itaoce prevodei re skene reju "spoljna odaja" u 6. stihu, dok je u 8. stihu prevodi izrazom "prva svetinja".) To znai, "prva svetinja" je svetinja. Oni, potom, grku re ta hagia iz 8. stiha prikazuju kao svetinju nad svetinjama, dolazei do zanimljivog zakljuka: celo zemaljsko svetilite odnosi se prema nebeskom hramu kao svetinja prema svetinji nad svetinjama. Tako, tvrde oni, spoljanja odaja, svetinja, bila je ilustracija celog zemaljskog svetilita, s njegovim ogranienjima opisanim u 9. stihu, dok je druga odaja predstavljala ceo nebeski hram. Implikacije tog tumaenja imaju veliku teinu. Umesto da nebesko svetilite u svom "sklopu" ima i svetinju i svetinju nad svetinjama, govori se o pravoj svetinji nad svetinjama. Meutim, tekst iz Jevrejima 9,8.9 moemo posmatrati i drugaije. Po mome sudu, trebalo bi da se vratimo na poetak apostolovog izlaganja o svetilitu, gde je on, prethodno, pomenuo nebeski hram a to je 8,16.Tamo se re ta hagia, u NIV, pravilno prevodi reju "svetilite" [sanctuary], pri emu re skene, kao "svetilite" (skinija) [tabernacle] stoji kao paralelan izraz. Prema tome, kontrast u 9,8.9 nije izmeu dve odaje zemaljskog svetilita, pri emu svetinja ilustruje zemaljsku, a svetinja nad svetinjama nebesku svetinju, nego izmeu sama dva svetilita zemaljskog i nebeskog.

110 Ako itamo bez prekida, od 8,1 9,10, pomenuto tumaenje namee se kao jasno znaenje koje povezuje tekst u celinu. Stav da apostol upuuje na duhovnu primenu dveju odaja, kako se tvrdi u prvoj interpretaciji, nekako je neuhvatljiv i van pravca njegovog izlaganja u tom tekstu i drugim delovima Poslanice. Parafraza tog teksta pomae da se doe do znaenja 9,8.9, i evo kako ga ja vidim: Sveti Duh je pomou zemaljske svetinje i obred pokazao da put u nebesko svetilite nije bio otvoren sve dok je prvo svetilite imalo svoju funkciju. To svetilite predstavljalo je ilustraciju koja je upuivala na istinsko svetilite, ija e rtva dovesti do konanog oienja. Engleski prevod NIV vrlo je blizak ovom shvatanju. Njegova interpretacija rei skene, "prvo svetilite", upuuje na celokupno "Mojsijevo", ili zemaljsko, svetilite. Meutim, prevoenjem rei ta hagia izrazom "svetinja nad svetinjama", umesto "svetilite", uneta je zabuna. Reima iz 9,10 dovedena je do vrhunca rasprava o boljem zavetu, mada tu jo nije potpuno zavrena. Meutim, duga rasprava na osnovu teksta iz 8,1 10,18 ulazi sada u iri kontekst, usredsreujui se na Hristovu rtvu. To e biti predmet naeg istraivanja u sledeoj glavi.

PRIMENA REI Jevrejima 8,1 9,10

1. ta saznajem o Bogu na osnovu ideje o zavetu? 2. Kako mogu znati da li sam u zavetnom odnosu s Bogom? ta mi je Bog obeao? ta sam ja obeao Njemu? 3. Dok razmiljam o slavi nebeskog svetilita u kojem Isus slui za mene, kako takvo uverenje utie na moj hrianski ivot? 4. Kako mogu biti uveren u sigurnost najvrednijeg blagoslova novog zaveta da su moji gresi oproteni? 5. Koje vrednosti vidim u starozavetnom svetilitu i njegovim slubama? Koji mi elementi izgledaju udni u ovim modernim vremenima? 6. Jevrejima 8. i 9. glava govore mi o realnosti ali ta realnost nije na Zemlji, nego na nebu. Kako nebesko svetilite u svom ivotu mogu prihvatiti kao realnost, ba kao to prihvatam ovozemaljske stvari koje mogu da vidim, ujem i dodirnem?

ISTRAIVANJE REI
1. Uz pomo konkordancije potrai mesta u kojima se u Starom i Novom zavetu pojavljuje re zavet (covenant). Kakav obrazac ili obrasce otkriva? Koliko ima zavet? Kako prikazivanje zaveta u Poslanici Jevrejima doprinosi sveukupnoj slici? Kad bi trebalo da o

111 tom predmetu odri biblijski as, kako bi objasnio znaaj pojma zavet u odnosu na duhovni ivot dananjih hriana? 2. Proitaj knjigu Otkrivenje, traei gde se u njoj pominje nebesko svetilite ili aludira na njega. Moda e zakljuiti da o tome treba da napravi spisak. Uporedi ta pominjanja s Pavlovim razmiljanjima o nebeskom svetilitu, iz Jevrejima od 8. do 10. glave. Kakve slinosti nalazi? Kakve razlike? Kakva ti duhovna saznanja o nebeskom svetilitu daje knjiga Otkrivenje i ime ona doprinose boljem razumevanju Pavlovih razmiljanja u Poslanici Jevrejima?

DALJE ISTRAIVANJE REI

1. Za raspravu na temu nebeskog svetilita, vidi W. G. Johnsson, "The Heavenly Sanctuary Figurative or Real", in Issues in the Book of Hebrews, 24-51. Za raspravu o izrazu ta hagia, vidi A. P. Salom, "Ta Hagia in the Epistle to the Hebrews", in Issues in the Book of Hebrews, 219-227. Za raspravu o tipologiji u Poslanici Jevrejima, vidi R. M. Davidson, "Typology in the Book of Hebrews"; isto tako i A. R. Treiyer, "Antithetical or Correspondence Typology?, oba dela u: Issues in the Book of Hebrews, 121-186, and 187-198.

2. 3.

112

Sedma glava BOLJA KRV Jevrejima 9,11 10,18

Ba kao to su prve dve glave Poslanice Jevrejima u jednom nizu velianstvenih iskaza izloile saznanja o Hristovoj linosti, tako i tekst 9,11 10,18 opisuje i objanjava slavno delo koje je On uinio za nae spasenje. I ba kao to je biranim reima iznosio injenice o Isusovoj uzvienoj linosti, nasuprot linosti anel, tako apostol i ovde govori o Njegovom delu spasenja, nasuprot niem sistemu ivotinjskih rtava. Ovaj deo Poslanice Jevrejima dovodi do kulminacije i zavretka dugo teoloko izlaganje, zapoeto 7,1. I evo, uz izlaganje izuzetnih misli, sama teologija propovedi dolazi do svog zakljuka. Sve to posle toga dolazi moe se posmatrati kao naknadno objanjavanje neega ato je ve reeno. Posle 7,1-28, gde poinje izlaganje o Hristovom prvosvetenikom redu, izlaganje o samom Njegovom delu kree od 8,1. I tako, kao to smo ve videli, 8,1 10,18 predstavlja celinu za sebe, ali koju smo odluili da podelimo na dva dela radi lake obrade materijala. Prema tome, rasprava na osnovu 9,11 10,18 direktno se nadovezuje na raspravu voenu na osnovu 8,1 9,10, koju smo upravo zavrili. Ti stihovi su pripremili teren, iznoenjem starozavetnih citata i informacij o slubama u svetilitu koje su upuivale na Isusa, kao Boju slavnu rtvu za greh, Onoga koji je uzeo na sebe na strani problem greha i omoguio nam reenje za venost. Tekst iz Jevrejima 9,11 10,18 predstavlja neprekidni misaoni tok. Pred sobom gledamo udo naeg otkupljenja u Isusu Hristu, Bogooveku koji umire umesto nas; rtvu za greh, savrenu, potpunu, uinjenu jednom za svagda. On svojom smru donosi oienje koje nije samo spoljno, nego i oienje unutranjeg bia; irom otvara vrata u nebeski hram svakome ko prihvati Njegovu krv pomirenja, ime najavljuje i kraj celokupnog sistema ivotinjskih rtava.

ULAENJE U RE Jevrejima 9,11 10,18

Ovaj deo Poslanice Jevrejima jedan je od najdetaljnije obrazloenih tekstova u celom Svetome pismu. Ako ga paljivo, intenzivno istrauje,

113 bie bogato nagraen! Kada ue u sferu njegovih velianstvenih misli, tvoje e srce biti zadivljeno onim to je Bog u Hristu uinio za tebe i bie obuzet radou zbog sigurnosti koju donosi Njegova prolivena krv. Tekst u Jevrejima 9,11 10,18 proitaj dva puta u nekom kvalitetnom savremenom prevodu (npr. NIV). A onda, bez prekidanja, proitaj tekst u 8,1 10,18. Tom prilikom potrai odgovore na sledea pitanja: 1. Potrai sva pominjanja krvi u 8,1 10,18. Potrai i druga mesta gde se u poslanici Jevrejima pominje krv. Naini spisak u koji e uneti svako javljanje te rei uz napomenu ta krv ini u svakom pojedinom sluaju. Proveri da li krv ima pozitivnu ili negativnu ulogu. Tokom prouavanja podseti se da NIV, u delu 9,11 10,18, re ta hagia dosledno prevodi reju "svetinja nad svetinjama" (Most Holy Place), dok bi prevod te rei u nekom neutralnijem prevodu glasio "svetilite" (sanctuary). Proui svako mesto gde NIV pominje "svetinju nad svetinjama" i na osnovu konteksta zakljui kako bi prevod trebalo da glasi po tvom miljenju. Potrai aluzije na Dan pomirenja u 8,1 10,18, i naini odgovarajui spisak. Naini spisak izraza koji se odnose na Hristovu rtvu, kao odluujui odgovor na problem greha. Naini spisak izraza koji definiu nain na koji nam Njegova rtva omoguava pristup u Boju prisutnost. Naini spisak izraza koji izraavaju misao da je Golgota predstavljala jedinstvenu, neponovljivu, potpunu rtvu za grehe. Grafiki, pomou dijagrama, prikai tekst iz Jevrejima 10,11-14, pravei dva spiska kojima e prikazati kontrast izmeu aktivnosti starozavetnih svetenika i Hristovog dela. Poetak tih spiskova izgledao bi ovako: zemaljski svetenici svaki svetenik (mnogi) dan za danom (ponavljanje) Hristovo delo taj svetenik (jedan) jedna rtva

2.

3. 4. 5. 6. 7.

8.

Istrai pominjanja savrenstva u 10,1.14. Uporedi ih s onim u 7,11.19. Isto tako, obrati panju i na 9,9, gde, prema grkom tekstu, stoji "savri (uini savrenom) savest". Kakve zakljuke izvodi u pogledu "usavravanja" hriana? Kakvo je znaenje Hristove "krvi" u 9,11 10,18? Znai li ona stvarnu, fiziku krv? Ako ne, kakvo je njeno znaenje?

9.

114 10. Tekst u Jevrejima 9,11 10,18 moda je najpodrobniji, najsadrajniji, najsistematiniji tekst u celoj Bibliji o Hristovom delu spasenja. Na osnovu svog prouavanja te teme, pokuaj da jednostavno i jasno formulie kako nas Bog spasava kroz Isusa Hrista. Daje li taj tekst odgovor na sva tvoja pitanja u vezi s planom spasenja? Ima li na umu neka pitanja na koja on ne daje odgovor?

ISTRAIVANJE REI
Budui da blok teksta 9,11 10,18 ini gusto izatkanu celinu, mi emo je najbolje shvatiti usredsreujui se na njegove najistaknutije teme, a ne pokuavajui da ga razbijemo na pasuse, u svrhu konsekutivnog prouavanja. Mi emo se, stoga, prihvatiti razmatranja onoga to taj tekst govori o problemu greha (opoganjenje), ulozi krvi, suprotstavljanju starog i novog, napomene o "konanosti", i savrenstva. Na kraju, razmiljaemo o znaajnim mislima iz teksta koje utiu na adventistiku teologiju, kao i o naem uenju o nebeskom svetilitu.

Dilema ljudskih bia opoganjenje

Apostol je u Jevrejima 1,3 sumirao zemaljsko delo Sina reima: "On . . . je osigurao oienje greh. Ovde, podrobno govorei o tom delu, Pavle ponovo istie njegovu ulogu (o)ienja. 9,13 ivotinjska krv donosi obredno oienje onima koji su spolja neisti. 9,14 Meutim, Hristova krv isti savest. 9,22 Krvlju je, u okviru starozavetnog sistema, bilo ieno gotovo sve. 9,23 Zemaljske tvari, kao slike nebeskih, bile su iene ivotinjskim rtvama, dok su nebeske zahtevale neto bolje. 10,2 Da su ivotinjske rtve mogle postii potpuno oienje, ne bi bilo potrebe za njihovim prinoenjem svake godine. Tim stihovima koji zadiru u duboku teoloku argumentaciju iz 9,11 10,18 trebalo bi dodati sledei citat iz izlaganja koje odmah potom sledi: "... oieni u srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom istom" [... sa srcem pokropljenim radi oienja od neiste (krivicom optereene) savesti i telom opranim vodom istom] (10,22). Mi, dakle, vidimo da je, u Poslanici Jevrejima, ovekov problem dilema koju je u nama izazvao greh to to smo opoganjeni. Zbog toga to smo neisti, mi ne moemo biti u Bojoj prisutnosti. Jednako kao to je

115 spoljanja ili obredna neistota starim Izrailjcima bila prepreka za bogoslubene aktivnosti u svetilitu, i nas naa neistota, kojom je obuhvaena ukupnost naeg bia, onemoguava da doivimo nebesku realnost. Iako u Poslanici Jevrejima, povremeno, nailazimo na neke druge izraze (kao to je otkup) koji se koriste za opisivanje Hristovog dela spasavanja (9,15), najvaniji opis je oienje, kako je to ve na poetku naznaeno tekstom iz 1,3. Izuzetak nije ni 9,22: "... bez prolivanja krvi ne biva oprotenje". Re ovde prevedena reju "oprotenje", na grkom aphesis, nosi u sebi ideju otputanja ili uklanjanja. Apostol je u tom stihu upotrebljava paralelno s reju "isti (oienje)"; njeno znaenje, dakle, mora biti slino. Iskaz u vezi sa ovekovom dilemom za mnoge hriane je iznenaenje kad se s njim prvi put susretnu. Protestanti, nekako, vie naginju prouavanju poznatih knjiga Reformacije poslanicama Rimljanima i Galatima. Pavlov prikaz plana spasenja u tim poslanicama gravitira oko jednog drugaijeg izraza opravdanje. Opravdanje upuuje na sudski obrazac, gde stojimo optueni zbog krenja zakona, ali gde nas Neko zastupa i gde dobijamo oslobaajuu presudu. U stvari, Biblija nam daje itav niz slika ili metafora o Hristovom delu. Svaka od njih ima svoje mesto u svakodnevnom, obinom ivotu. Uzmimo, npr., pratanje. Problem u sluaju pratanja je dug koji mi nikako ne moemo da vratimo, ali Hristovo delo otpisuje na dug i nama biva oproteno. Upravo se zbog toga u molitvi Oena molimo "oprosti nam dugove nae". Pomirenje nam se prua sasvim drugaiju sliku. Uzeta je iz sfere meuljudskih odnosa, pri emu greh predstavlja nepomirljivo neprijateljstvo koje nas odvaja od Boga. U ovom sluaju Hristovo delo uklanja otuenost, to nama donosi pomirenje s naim Tvorcem. Ostale slike su otkup (plaanje cene), izbavljenje (slino kao otkup), osloboenje, usvojenje, posveenje (jedan od izraza u kontekstu svetilita koji oznaava sveanu namenu ili odvajanje za slubu Bogu) i izgubljen/naen. U svakom od tih sluajeva greh se slika drugaijim bojama, da bi u svakom od njih u nama ljudima izazivao stranu dilemu od koje ne moemo pobei. Meutim, mi u Isusu Hristu nalazimo izlaz On, u sebi samome, svojom smru, donosi potpuno reenje. Istraivai religija sveta primetili su da se sinovi i keri naih prvih roditelja i danas mue s opte prisutnim oseanjem opoganjenosti. Drutva kojima je slika suda moda strana, ipak imaju to oseanje o neistoti pred svetim Bogom. Francuski biblista Pol Riker istraivao je jezik konfesija meu narodima sveta. Zakljuuje da najelementarnije priznanje, nesvodivo na bilo koje drugo, glasi: Ja sam neist; potrebno mi je da me Bog oisti. Poslanica Jevrejima se, stoga, usredsreuje na taj ovekov problem na jedan univerzalan nain. Njen jezik na temu opoganjenosti i oienja

116 odjek je starozavetne knjige 3. Mojsijeve, s kojom ona ima mnogo dodirnih taaka i u odnosu na koju predstavlja novozavetni pandan. Meutim, Poslanica odlazi i dalje upuuje se svakom oveku u svim krajevima sveta. Taj govor odzvanja i u ljudima naih dana u nama. Mi koji verujemo, pevamo zajedno s pesnikom Dejmsom Nikolsonom: "Operi me i biu belji od snega. Ili, pevajmo, iz "Sionske pesmarice", broj 168: Da su gresi kao skerlet bie beli kao sneg. Krvlju Isus oprae ih da su belji nego sneg. O doi sad i reci: Kriv sam, Oe moj. (:Tvoje grehe kao skerlet:) Krvlju Isus oprae da su belji nego sneg. Ovakve pesme dotiu srodne strune unutra u nama. One izraavaju realnost naeg problema greha i Hristovog dela otkupljenja. Meutim, jezik na temu opoganjenosti i oienja svojom primenom nije ogranien samo na hriane. Mi i danas nailazimo na njegove odjeke u izrazima tipinim za svetovno drutvo: "prljav novac", "smrdljiva pria", "izai ist" i "prljava politika". Psiholozi u svojim ordinacijama esto razgovaraju s ljudima koje mui nesavladivo oseanje prljavtine. A onda imamo i esto prisutnu strast za istoom, naroito u Americi, koja se ogleda u ogromnim kupatilima i u ogromnoj potronji vode da i ne pominjemo svoje negodovanje zbog zagaivanja vazduha i vode. Poslanica Jevrejima obraa se naem vremenu s neverovatno uverljivom primenom!

Bolja krv
Upravo dok govori o ljudskoj dilemi u vezi sa opoganjenjem, apostol nam predstavlja apsolutno sredstvo oienja krv. Ali ne bilo koju krv, svakako ne ivotinjsku koja obavlja spoljanje ili obredno oienje, a ne moe da oisti savest. Naprotiv, Poslanica Jevrejima govori o boljoj Hristovoj krvi. Moemo posmatrati kako se apostolovo izlaganje preusmerava na krv, na kljunim takama u ovom tekstu i izvan njega:

117

9,7 Starozavetni prvosvetenik nikada u svetinju nad svetinjama nije ulazio bez krvi. 9,12 Hristos u nebesko svetilite nije uao s krvlju "jarijom, niti teleom" nego "kroz svoju krv". 9,13.14 ivotinjska krv obavlja obredno oienje, dok je oienje savesti ono to ini Hristova krv. 9,18-21 Prvi zavet bio je potvren krvlju. 9,22 Gotovo sve se u uslovima starog sistema istilo krvlju. 9,22 Bez krvi nema uklanjanja greha. 9,25 Hristos u nebesko svetilite nije ulazio s tuom krvlju. 10,4 Nemogue je ivotinjskom krvlju ukloniti grehe. 10,19 Imamo "slobodu" da zahvaljujui krvi Isusa Hrista ulazimo u nebesko svetilite (svetinju). 10,29 Neko ko prezre krv novoga zaveta zasluuje teku kaznu. 11,28 Mojsije je drao Pashu i vrio kropljenje (prolivanje) krvi. 12,24 Isusova prolivena krv "bolje govori". Razgledajui ove citate, vidimo da tokom celog izlaganja krv ima izuzetno pozitivnu ulogu ona je proeta boanskom silom. Krv isti, omoguava pristup, overava zavet, prenosi nam dobre rei Boje. Vidimo, takoe, da krv u raspravi o temi Hristovog dela zauzima centralno mesto. Iako s vremena na vrema koristi govor "rtve" (npr. 9,23.26; 10,1.3.8.10.12), pa i "tela" (10,5), Kada hoe odluno da potkrepi ono o emu govori, Pavle se vraa na "krv". Tri su velika iskaza koji objanjavaju kako Bog kroz Isusa Hrista obezbeuje reenje za nau stranu grehom izazvanu dilemu. 9,13.14 "Jer ako krv junija i jarija i pepeo juniin, pokropivi njom opoganjene, osveuje na telesnu istotu; akamoli nee krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, oistiti savest nau od mrtvih dela, da sluimo Bogu ivome i istinome? [Krv jaraca i junaca i pepeo junice, kojima se krope obredno neisti, posveuje ih, pa su spolja isti. A koliko e tek krv Hrista, koji se Duhom venim prineo bez mane Bogu, oistiti nau savest od dela koja vode u smrt, kako bismo sluili ivome Bogu!] 9,22 "Bez prolivanja krvi ne biva oprotenje. 10,4 "Jer krv junija i jarija ne moe uzeti greh. Ovi iskazi stoje kao duhovni aksiomi. Oni otvaraju prozor na Bojem umu i daju nam mogunost da zavirimo u Njegov plan pomirenja. Ti iskazi se,

118 razumljivo, povezuju na sledei nain: Osnovni aksiom: Samo se krvlju moe ukloniti greh (9,22). Srodni aksiomi: 1. ivotinjska krv moe jedino da obezbedi ienje obredne, spoljanje prirode, a ne moe da u konanom smislu rei problem greha (9,13; 10,4). Meutim, Hristova krv donosi konano reenje, uklanja greh jednom za svagda (9,14).

2.

Zahvaljujui ovakvim mislima mi zavirujemo u Boje srce. Vidimo, a ipak ne vidimo. Nema drugog naina eto, to je ono to vidimo. Nema drugog izlaza iz naeg haosa. Nema drugog naina za oienje. Nema drugog naina osim Hristove krvi. A ipak, ne vidimo. Ne vidimo zato ne bi bilo drugog naina, zato bez prolivanja krvi ne moe biti uklanjanja greha. No, Bog nam je pokazao sve to je odluio da pokae. On je jasno izloio kako se moemo spasti, to znai da nam je obezbedio put. Nije nam rekao zato se opredelio za taj put. Ne, jednostavno nam kae da je to put. Saoptava nam da je uzeo na sebe na strani problem, i sm je osigurao reenje problema. I to je sve to je potrebno da znamo. Verujui, prihvatajui Njegovo reenje, mi nalazimo ono to nam je najpotrebnije. Krv Isusa Hrista, Njegovog Sina, isti nas od svake "pogantine". Evo i jedne od zavrnih misli na temu "bolje krvi". Izraz krv, kako izgleda, ne moe se svesti ni na ta drugo. Ona simbolizuje Hristovu smrt ali ne samo to, nego i Njegovu smrt primenjenu na na problem opoganjenja. Taj izraz upuuje na izlivanje Hristovog ivota za nas i ne samo to, ivota koji nama daje ivot, koji nam donosi oienje i isceljenje. Kao to jezik na temu opoganjenja i oienja izaziva u naoj svesti duboku reakciju, tako se i jezik bolje krvi neposredno bavi naom religijskom potrebom na jedan nain koji se ne moe zameniti drugom terminologijom. Hriani ukljuujui i neke adventiste koji se gnuaju gledajui kako se Poslanica Jevrejima, u svojoj kljunoj argumentaciji, usredsreuje na krv, treba da zavire u nju dublje. Udaljenost izlaganja o krvi od bilo kog koncepta o paganskom, krvoednom boanstvu meri se svetlosnim godinama. Ono je puno blagodati i istine. Jasno i sa silom, ono se obraa svakome od nas danas.

Prednosti Hristove krvi

119 Kroz ceo tekst u Jevrejima 9,11 10,18 rezultat koji postie Hristova rtva pojavljuje se kao kontrast u odnosu na stari sistem. Sve to stari sistem nije uinio tanije, nije mogao uiniti uinila je Isusova bolja krv. Dve slabosti starog sistema, videli smo to ranije, bile su njegov ogranieni pristup i ogranieno ienje. Tekst u Jevrejima 9,1-10 prikazao je stari kult na nain kojim su posebno osvetljena ta dva nedostatka. Meutim, ovde, u 9,11 10,18, Pavle objanjava kako te nedostatke uklanja novi sistem u Isusu. Hristu je Njegova krv autor nam to odmah kae omoguila da ue u nebesko svetilite u "bolju i savreniju skiniju, koja nije rukom graena, to jest, nije ovoga stvorenja" (9,11). Onda se na tu misao vraa u 9,24: "Jer Hristos ne ue u rukotvorenu svetinju, koja je prilika (koja je bila samo kopija) prave, nego u samo nebo, da se pokae sad pred licem Bojim za nas. Uoavamo radikalni kontrast koji autor pravi u odnosu na starozavetno svetilite. Tamo je samo jedna osoba, u jednom danu u godini, mogla ui u sferu Boje prisutnosti. A to prvosvetenikovo ulaenje u svetinju nad svetinjama, na Jom Kipur, svake godine, bilo je utoliko vie ogranieno u svom pristupu stvarnosti to je svetilite u kojem je prvosvetenik sluio bilo samo senka konane stvarnosti. Najvanija taka teksta u 9,11.12.24 zapravo je neometani pristup boanskoj prisutnosti. A taj pristup nije omoguen samo Isusu, koji je prineo svoju bolju krv nego i nama. Rezimirajui svoje dugo izlaganje, zapoeto u 8,1, apostol izjavljuje u 10,19: "Mi imamo slobodu . . . ulaziti u [nebesko svetilite] krvlju Isusa. Ovi stihovi su odjek i dopuna potvrenog iz 4,16: "Da pristupimo dakle slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomo. I evo, re u 4,16 prevedena sa "pristupimo" ista je kao ona koja je u 10,22 (takoe) prevedena reju "pristupamo". Grka re proserchomai oznaava ulazak prvosvetenika u samu Boju prisutnost. Apostol nam kae da smo mi hriani sada slini zemaljskom prvosveteniku, jedinom koji je mogao ui u svetinju nad svetinjama. Ali dok su tu prednost oni uivali u samo jednom danu u godini, mi je imamo svakoga dana u godini. I dok su oni ulazili u svetinju nad svetinjama koja je bila samo senka, "prilika" prave, mi dolazimo, "pristupamo" u nebesku, stvarnu. Mi ne "pristupamo" u strahu i puzei. Ne dolazimo sa eirom u ruci. Dolazimo slobodno, s pouzdanjem. Naa sveta sloboda ne potie od nas nego od dve injenice u vezi s Isusom Hristom. Prvo, On nas razume. On, na veliki Poglavar sveteniki, bio je kao jedan od nas; On razume naa iskuenja i bol, i tano zna ta nam je najpotrebnije. Drugo, Njegova krv je oborila stare prepreke koje su ljudski rod odvajale od Boga. Njegova krv

120 donosi potpuno, savreno oienje od greha; Njegova krv otvara vrata u nebesko svetilite, i to nama! Jasno je, mi u nebeski hram danas ne ulazimo fiziki. Ulazimo verom, a vera nas ini sigurnima u ono to ne vidimo (11,1). Ne hodamo zahvaljujui onom to vidimo, jer gledamo u konanu stvarnost. Nju nam je garantovao Isus, Boji Sin, koji je postao jedno s nama. Upravo zato mi "pristupamo s istinitim srcem u punoj veri (u potpunoj sigurnosti vere)" (10,22). U stvari, Njegova krv obezbeuje temeljito oienje od greha i to je njena druga vrhunska prednost. Ta misao se za nas u tekstu od 9,11 do 10,18 ponavlja vie puta: 9,14 Hristova krv ne obezbeuje samo obrednu istotu (9,13) nego i potpuno oienje. 9,15 Hristova smrt ljude oslobaa greha uinjenih "u prvom zavetu" (tj. u eri starozavetnog svetilita). 9,23 Nebeska svetinja trai bolje prinose od krvi ivotinja. 9,25.26 Hristos nije uao u nebo s tuom krvlju, nego sa sopstvenim prinosom. Taj prinos, Njegova krv, uklanja greh. 9,28 Hristos je bio jednom "prinet" da bi uzeo grehe. 10,10 Hristovim prinosom, Hristovom rtvom mi smo osveeni. 10,14 Hristov prinos "savrio" nas je, uinio savrenim za venost. 10,18 Hristov prinos, Njegova rtva ukida sve ostale prinose, poto vie nisu potrebni. Dakle, kakav je ishod ovoga, kada je re o svakodnevnom ivotu hrianina? Mi Bogu, u Njegovom nebeskom stanu, pristupamo sa svetom slobodom, "u punoj veri", "oieni u srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom istom" [... sa srcem pokropljenim radi oienja od neiste (krivicom optereene) savesti i telom opranim vodom istom] (10,22). Poslanica Jevrejima odzvanja hrianskim pouzdanjem. Njene tvrdnje o pristupanju i ienju od greha, po snazi i lepoti, nemaju premca. A evo i jednostavnog razloga za to: ta knjiga, nadahnuta Svetim Duhom, posveuje veoma mnogo panje kako linosti tako i spasonosnom delu naeg Gospoda. Zaokruujui ovu raspravu o prednostima Hristove krvi, dobro je da zakratko obratimo panju na tekst u 9,16.17. Veoma su velike razlike u prevodima tih stihova i mada one ne utiu na nae ukupno razumevanje teksta od 9,11 do 10,18, dobro je da saznamo ta iza njih stoji. Deo problema u prevoenju je grka re diatheke, s kojom smo se ve ranije susreli. Ta re moe znaiti ili "zavet" ili "testament", pa, iako je prevodioci NIV na svim ostalim mestima u Poslanici Jevrejima prevode reju "zavet", u 9,16.17 prevode je reju "testament" [poslednja volja]. Poto u 15.

121 i 18. stihu re svakako treba da znai "zavet" a oni su je tako i preveli oni u 16. i 17. stihu daju tumaenje po kojem se autor igra dvostrukim znaenjem te rei. Mnogi autori komentara slau se s takvim razmiljanjem, nalazei se pod utiskom povezanosti rei diatheke i smrti u ta dva stiha. Smatram da pomenuti stav u ovom razmiljanju ima manu. Veoma je neuhvatljiv i prekida razradu ideje zaveta zapoetu u 8. glavi, a koja u 10,18 stie do svog raspleta. Apostol sve vreme govori o zavetu ne prelazei na "testament" [poslednju volju] zbog samo dva stiha da bi se odmah zatim ponovo vratio na zavet. Veza izmeu zaveta i smrti je upravo poenta njegovog izlaganja u tom delu: jedino je Hristova smrt ta koja stavlja na snagu novi zavet. *U 15. stihu se tvrdi: "Hristos je posrednik novoga zaveta . . . kroz smrt.

Konanost jednom za svagda

Suprotstavljanje starog i novog u Poslanici Jevrejima zaotrava se u jednom izrazu jednom za svagda. Taj pojam prvi put vidimo u 7,27, gde saznajemo da se Hristos prineo jednom za svagda. Meutim, u 9,11 10,18 to postaje vodea misao: 9,12 Hristos je u nebesko svetilite uao svojom krvlju, jednom za svagda. 9,26 Doao je jednom za svagda da ukloni grehe. 9,28 Bio je prinet jednom da ukloni grehe. 10,10 Mi smo jednom za svagda osveeni Hristovim prinosom. Poslanica Jevrejima Hristovu slubu 'jednom za svagda' u nebeskom svetilitu prikazuje u oiglednom kontrastu prema neprekidnom sluenju svetenika u zemaljskom svetilitu. 9,6 Svetenici obavljaju redovnu, odnosno, slubu koja se redovno ponavlja. 9,25 Zemaljsko svetilite trailo je stalno ponavljanje prinoenja rtava. 10,1 Iste rtve prinosile su se neprekidno, iz godine u godinu. 10,3 Godinje rtve bile su prinoene na Dan pomirenja. 10,11 Svetenici su iste rtve prinosili uvek iznova. Proitavi ovo, mi dolazimo do treeg apostolovog kontrasta, u tekstu 9,11 10,18 ne samo slobodan pristup nebeskoj svetinji umesto ogranienog pristupa njenoj senci, i ne samo temeljno, potpuno oienje od greha umesto oienja koje je imalo samo obredni karakter, nego i jednu rtvu umesto mnogih. Jedna rtva za sva vremena, koju nikada vie ne treba ponoviti. Jedna rtva za sve ljude, samo jednom, jednom za

122 svagda. To je rtva koja reava problem. rtva kojom se obustavljaju sve ostale rtve, poto vie nisu potrebne. Napomena u Poslanici, "jednom za svagda", naglaava neto to se ve dogodilo. U teolokoj upotrebi to nazivamo "ostvarenom eshatologijom" neim to je Hristos ve ostvario. Svakako, apostol potvruje da e biti jo dogaanja, da plan spasenja tek treba da dospe do svog finala. (Tekst iz Jevrejima 9,27.28 upuuje na Drugi dolazak, kada e Isus ponovo doi "bez greha" [ne da bi nosio grehe].) Ipak, njegov naglasak se odnosi na neto to ve biva. Upravo zato NIV tekst iz 9,11 prevodi korektno: "Kad je Hristos doao kao Prvosvetenik dobara koja su ve tu", za razliku od prevoda KJV (Karadievog): "Doavi Hristos, Poglavar sveteniki dobara koja e doi. Poreenja i suprotstavljanja starog i novog moemo videti u 9,23-26, a onda ponovo u 10,11-14. Zapazimo kako u 9,23-26 apostol istie superiorni karakter i prednosti Hristove krvi: Stari sistem iste krvlju samo prilike (kopije) realnosti "tua krv" ponavljanje prinosa zemaljska svetinja nad svetinjama iste krvlju ali pravo svetilite sopstveni prinos jednom za svagda nebeska Boja prisutnost Novi sistem

Ti kontrasti jo su izraeniji u Jevrejima 10,11-14. U tom pasusu autor spaja razliite niti razmiljanja koje su tekle od 8,1 nadalje, da bi posle toga zakljuio citatom iz Starog zaveta, kao zavrnim adutom u svom izlaganju. Apostol rezimira prednosti Hristove rtve, nasuprot celokupnosti starog sistema: Stari sistem svaki svetenik (tj. mnogi) stoji (nezavreno delo) prinosei (posao koji traje) jedne rtve mnogo puta svaki dan sluei (ogranieni pristup) Novi sistem Hristos (samo jedan) sedi (zavreno) prinesavi (zavreno) jedinu rtvu (jednom za) svagda jednim prinosom savrio je s desne strane Bogu

123 koje nikad ne mogu uzeti greh savrio je zauvek

Dok razmiljamo o maestralnom izlaganju u Jevrejima 9,1 10,18, zapaamo dve stvari. Prvo, vidimo koliko je dragocena Isusova krv i kako su slavne prednosti koje s njom dolaze! Ljudi su se, tokom cele ljudske istorije, oseali otueni od Boga, potpuno odvojeni od Njega, nedostojni da pred Njega stanu. Pokuavali su da mu priu preko svetenika i amana, kroz hodoaa, pokore, samokanjavanja, ritualna pranja i samoponiavanja. Meutim, Poslanica Jevrejima ima velianstvenu vest, da je put ka Bogu ve otvoren! Kroz Isusa Hrista, u Isusu Hristu, imamo neogranien pristup i potpuno neogranieno oienje od nae strane opoganjenosti. Drugo, stari sistem, koji u ovom izlaganju izgleda tako neprimeren, ipak je bio od Boga, jer ga je Bog uspostavio. On je, u svoje vreme, bio put opravdanja verom. Osoba koja se uzdala u Boga Jahve inila je ono to je On traio, a to je bilo pronienje ivotinjske rtve za grehe. Ovde se ne govori o prednostima tog sistema o njegovom uenju o ozbiljnosti greha i ulozi krvi, o njegovom ukazivanju na Hrista, i tako dalje. Ipak, te prednosti su bile realnost. Kad bismo odbacili starozavetnu slubu u svetilitu, zbog toga to je smatramo stranom naem savremenom poimanju stvari, to bi bilo omalovaavanje Starog zaveta i Boga tog Starog zaveta koji je i Bog Poslanice Jevrejima.

Kako, pa zar ve savreni?

Pavle u Jevrejima 10,14 daje iznenaujui iskaz, zakljuujui svoje izlaganje o prednostima Hristove rtve: "Jer jednim prinosom [rtvom] savrio je zauvek one koji bivaju osveeni. Ovde, kao da trenutno dobijamo trajno savrenstvo koje se ne moe izgubiti! Meutim, prouavanje drugih njegovih iskaza u Poslanici, koji se odnose na "dovoenje u savrenstvo" vernih, otkriva nam dosledan obrazac a on otkriva koliko su bezumne mnoge rasprave o savrenstvu koje danas vode hriani. Prva pominjanja nalazimo u 7. glavi, gde itamo da se savrenstvo nije moglo dostii kroz Levitsko svetenstvo (11. stih) i da "zakon [svetenstva pod starim sistemom] nije nita "savrio", "uinio savrenim" (19. stih). Tekst u Jevrejima 9,11 - 10,18 sadri jo tri druga pominjanja savrenstva. Prvog nema u NIV, ali grki tekst za 9,9 glasi doslovno "da se 'savri' savest" umesto "da se oisti savest". Taj tekst je oigledno paralelan s tekstom u 9,14, gde itamo da, za razliku od krvi jaraca i junaca, Hristova krv moe "oistiti savest nau". Drugim reima, u 9,9.14 savrenstvo i savest su povezani, pri emu se "dovoenje u savrenost" izjednaava sa ienjem. Sledee pominjanje savrenstva nalazimo u 10,1, gde nam autor poruuje da ponavljanje rtava staroga sistema nije moglo "savriti one koji

124 pristupaju da slue". Sledea dva stiha razreavaju nedoumicu. Drugi stih nam kae: da su ivotinjske rtve mogle postii svoju svrhu, "oni koji slue bili bi oieni jednom za svagda", a 3. stih: ponovljenim rtvama se "svake godine ini spomen za grehe". Ovde nalazimo tano isti zakljuak kao u 9,9.14 da "savrivanje", "dovoenje u savrenost", oznaava "oienje". U stvari, paralela sa 9,9.14 odlazi i dalje. Iako je NIV propustio da to prevede, ista re za savest kao u 9,9.14. grki suneidesis pojavljuje se u 10,2. Tamo gde NIV prevodi: "... ne bi se vie oseali krivima za svoje grehe", originalni tekst kae doslovno: "... ne bi vie bili svesni [upotrebljena re 'savest'] greh" [Karadi: ne bi vie imali nikakve savesti za grehe]. Po mome sudu, oni koji su radili na NIV tano su ovde uhvatili apostolovu misao, kao i u 9,9, gde su upotrebili oistiti umesto savriti, ali njihova odluka da iste grke rei (za 'dovoenje u savrenost' i savest) prevedu na razliite naine, ometa paljivog istraivaa Poslanice Jevrejima, koji eli da ovlada apostolovom terminologijom. Sada vidimo ta Pavle u ovoj knjizi podrazumeva pod savrenstvom. Njegovih pet pominjanja izraza povezuju tu misao sa svetilitem prva dva pominjanja (7,11.19) sa starim sistemom uopte i ostalih tri sa posebnim osvrtom na rtve (9,9; 10,2.14). Savrenstva pod starim sistemom nije bilo, objanjava autor, zato to ivotinjske rtve jednostavno nisu mogle oistiti unutranje bie. Da su mogle, ne bi bilo neophodno ponavljati ih iz godine u godinu. Ali Hristos je doao i prineo sebe na rtvu, i ta Njegova rtva ini ono to ni sva krv pod starim sistemom nikada nije mogla donela je oienje savesti. Dakle, tom jednom rtvom, "savrio je zauvek one koji bivaju osveeni" (10,14). Te ideje su merom svetlosnih godina udaljene od konteksta u kojem neki hriani razmiljaju o savrenstvu. Savrenstvo se, ovde, niim ne odnosi na pobedonosni nain ivota niti na uzastopno uklanjanje greh iz ivota. Koliko god ta misao bila opravdana, ona nije ono to apostol u tom tekstu hoe da istakne. Savrenstvo je, ovde, neto ve dostignuto, neto ve utvreno i sigurno. Osim toga, ono nema nikakve veze s onim to mi nastojimo da dostignemo, poto je dolo putem onoga to je Hristos ve uinio za nas. U naem istraivanju u ranijem delu knjige, o Isusovoj linosti, primetili smo kako je za Njegova ljudska iskustva bio upotrebljen govor savrenstva. U Njegovom sluaju, savrenstvo se nije odnosilo na grene navike koje treba pobediti, nego na sazrevanje radi stupanja na funkciju Prvosvetenika. Osim toga, izlaganje na temu "dovoenja u stanje savrenosti" Njegovih sledbenika, u Jevrejima 9. i 10. glavi, dodatno pokazuje kako su pogreno koncipirane mnoge dananje debate na tu temu. Za mnoge iskrene vernike koji se mue u ratu s grehom, ovo uenje Poslanice Jevrejima doi e kao iznenaenje i svojevrstan ok. Meutim, pustimo li da ono pronae put do nae due, shvatiemo to kao poruku

125 osloboenja poruku nade i pouzdanja. To e nas preusmeriti, okrenuti od nas samih ka Isusu; vratie nas unazad ne unapred na ono to je On ve za nas uinio svojom smru, umesto da nas uputi na neto to mi moramo uiniti. Pomiriti se s Bogom i oseanje da smo pomireni s Bogom to je tenja koja je obuzimala ljudska bia tokom itave istorije. U tekstu koji ini vrhunac misli Staroga zaveta, prorok Mihej je formulisao vekovno pitanje: "Sa im u doi pred Gospoda da se poklonim Bogu vinjemu? A onda, u jednom ubrzanom ritmu, prorok nabraja kako je sve oveanstvo pokuavalo da doe do odgovora: "Hou li doi preda Nj sa rtvama paljenicama? s teocima od godine? Hoe li Gospodu biti mile tisue ovnova? desetine tisua potoka ulja? hou li dati prvenca svojega za prestup svoj? plod utrobe svoje za greh due svoje? (Mihej 6,6.7). I tako, na svaku opciju koju on navodi, naa srca vape: Ne! ne! ne! Nikakvo rtvovanje teleta ili jagnjeta ne moe nas uiniti dostojnima da se naemo u Bojoj prisutnosti, pa ni hiljadu ili deset hiljada, a pogotovo ne prinoenje sopstvenog deteta kao ljudskog prinosa! Jer, greh je moralni problem. Ako u nastupu besa ustanem i ubijem drugo ljudsko bie, ta mogu uiniti da ispravim uinjeno? Mogao bih zaklati jagnje ali kako to moe pomoi? Ispred sebe emo na zemlji imati mrtvo jagnje, zajedno s mrtvim ovekom! Moju krivicu ne moe ukloniti ni hiljadu, ni deset hiljada, niti milion rtava. To je poruka Poslanice Jevrejima nama, dok nam izlae predmet o savrenstvu i savesti. Ni sve uredbe starog sistema, ni sve rtve iz godine u godinu ponavljane, nikada ne mogu doneti konanost, staviti taku na problem greha. I eto, smo njihovo ponavljanje poruivalo je da je problem i dalje ostajao prisutan, da savest ljudi ili svest o grehu nikada nisu bili na miru. Jedino je Bog mogao doneti odgovor, a to je i uinio. Poslavi svog Sina da postane kao jedan od nas i da umre umesto nas, On je uinio ono to nisu mogle postii ni milijarde prinetih rtava. Bog je na sebe uzeo na problem, nau dilemu. Van svake sumnje, Njegovo prinoenje sebe na rtvu donosi "bolju krv"! Njegova rtva nas ve sada ini celima! Nema vie mune svakodnevice prinoenja rtava ovekovog beskrajnog, neprekidnog zapuivanja ka nepostojeem odreditu. To je zauvek prestalo, zato to je tom jednom rtvom greh oien zauvek a na kraju e biti i prognan zauvek.

Pitanja za ozbiljno samoispitivanje

Okreemo se sada podrujima od posebnog interesovanja za adventiste. Poslanica Jevrejima je, imajui na umu nae interesovanje za nebesko svetilite, u kojem Isus slui kao na veliki Poglavar sveteniki, privlaila veliku panju jo od vremena naih pionira. Ta knjiga po

126 tumaenju, objanjavanju i primeni starozavetnih obreda predstavlja pandan 3. Mojsijevoj. Predmet od posebnog interesovanja je Dan pomirenja. Adventisti veruju i ue da je ostvarenje Jom Kipura najvanijeg praznika u jevrejskom kalendaru poelo 1844. godine, kad je Isus otpoeo svoju slubu u drugoj odaji svetilita, u delu suda koji neposredno prethodi Njegovom ponovnom dolasku na Zemlju. Ove istaknute doktrine bile su izloene napadima tokom itave adventistike istorije, pri emu su neki od najubitanijih udara dolazili od samih adventista ili od bivih adventista. U ovo nae vreme, dr Dezmond Ford sakupio je kritike iz prolosti i pootrio ih. On svoje tvrdnje snano temelji na Poslanici Jevrejima. Prema Fordu, Dan pomirenja igra bitnu ulogu u izlaganju Poslanice Jevrejima. On kae da apostol Hristovo delo na Golgoti opisuje kao ostvarenje Jom Kipura, tako da je prilikom svog vaznesenja Hristos uao u Svetinju nad svetinjama u nebeskom svetilitu. Kad bi sa svojim tumaenjem Ford bio u pravu, adventistiko razumevanje 1844. godine oigledno ne bi imalo podrku Biblije. Po mojoj oceni, dr Ford pogreno tumai mesto Dana pomirenja u Poslanici Jevrejima. Dan pomirenja jeste ukljuen u raspravu Poslanice, ali ne u meri ili na nain kako to on smatra. Dan pomirenja nije (taj) klju starozavetne simbolike, na osnovu koje apostol uobliava svoju raspravu, ve je samo jedan iz ukupnosti obred koji su inili stari sistem. Rasprava se, u svojoj ukupnosti, ne odvija kao Golgota i Dan pomirenja nego kao Golgota i starozavetni rtveni sistem. U Poslanici Jevrejima nalazimo mnogo pominjanja rtava: 5,1-3 "Dari i rtve za grehe". 7,27 Svakodnevno prinoenje rtava. 9,9.10 "Dari i rtve . . . jela i pia . . . razlino umivanje i pravdanje tela". 9,12 "Krv jarija . . . telea". 9,13 "Krv junija i jarija, i pepeo juniin". 9,18-21 Potvrivanje prvog zaveta krvlju teladi. 10,8 Prilozi, prinosi i rtve, i rtve za grehe. 10,11 Svakodnevno sluenje u starom sistemu. 10,29 "Krv zaveta". 11,4 rtva koju je prineo Avelj. 11,28 Pasha i prolivanje krvi. 12,24 Krv novoga zaveta. 13,11 rtve koje prinosi prvosvetenik.

127

Tako vidimo da apostol svoju raspravu izlae na osnovu celokupnog spektra starozavetnih obredas koji su ukljuivali krv. Meu njima je bio Dan pomirenja, koji se spominje na najmanje tri mesta (9,7.25; 10,1-3). Pominjanje prvosvetenika i/ili godinjeg obreda grupie te tekstove kao one koji upuuju na Jom Kipur. Mislim da, samo ovde, nama ve dobro poznatu re ta hagia treba da prevedemo izrazom "Svetinja nad svetinjama", a ne onim neutralnijim izrazom "svetinja" (tekst u 13,11 mogao bi predstavljati etvrtu aluziju na Dan pomirenja; meutim, apostolovo izlaganje u tom delu, kako zakljuujemo, ide drugaijim tokom, to emo kasnije i videti.) Prema tome, Dan pomirenja bio je samo jedan od mnogo obreda. On je bio vrhunac Izrailjevog rtvenog (ceremonijalnog) sistema, ali ipak to je apostol eleo da istakne nije mogao obezbediti pristup Bogu ili konano reiti problem greha. to se tie prinoenja rtava, Isusova smrt na Golgoti posluila je kao ispunjenje svih njih ukljuujui i Dan pomirenja. Isus je umro 31. godine n.e., a ne 1844. godine. Meutim, u izrailjskom svetilitu Dan pomirenja podrazumevao je vie od ubijanja ivotinja. Sredite tog obreda bilo je uklanjanje greha iz logora ("okola") i nov poetak za ceo narod. Prema adventistikom vienju stvari, ti aspekti Bojeg Dana pomirenja poinju 1844. godine, kad je sm Gospod preuzeo brigu o zavrnim zbivanjima u dugoj borbi izmeu dobra i zla. Neki adventisti su, tokom proteklih godina, pokuavali da u Poslanici Jevrejima nau vie nego to tekst prua, za podrku naim posebnim doktrinama o svetinji i sudu. Njihovi pokuaji pothranjivani su razliitim prevodima Biblije, meu kojima su KJV i RSV, koji sadre nedosledne pa i pogrene prevode grke rei ta hagia. S druge strane,, Ford i drugi koji su pokuavali da na osnovu Poslanice Jevrejima diskredituju te doktrine, bili su u zabludi. Poslanica Jevrejima daje najjasniji mogui iskaz o nebeskom svetilitu. Ona nedvosmisleno potvruje postojanje tog svetilita i Isusove slube u ulozi naeg velikog Poglavara svetenikog. Poslanica, time, ini osnov na kojem se gradi nae jedinstveno vienje uloge koju na Gospod obavlja na nebu. Osim toga, Poslanica Jevrejima ide i dalje od toga. U 9,23 ona govori o neophodnosti oienja nebeskog svetilita. Taj tekst naveo je egzegete i autore komentara da daju sve od sebe u nastojanju da ga objasne to je obino znailo da za njega nau neki izgovor, da ga prikau kao nevaan. Neki su pokuali da ustvrde kako su "nebeske stvari" koje treba da se oiste, zapravo isto to i "savest" u 9,9.14 ili da "iste" iz 9,23 znai "inaugurisati", uvesti u slubu. Obe tvrdnje potpuno padaju u vodu u svetlu rasprave u celini, koja ide od 8,1 do 10,18, gde se izlaganje nedvosmisleno okree oko opoganjenja, oienja i Hristovog nebeskog dela.

128 Meutim, za adventiste, koji su izuzetno svesni znaenja te terminologije zahvaljujui tekstu iz Danila 8,14 "Do dve tisue i tri stotine dana i noi; onda e se svetinja oistiti" iskaz iz Jevrejima 9,23 uopte ne predstavlja problem. Mi razumemo da su nebo i Zemlja meusobno povezani, pri emu dogaaji na Zemlji imaju svemirske implikacije i dotiu smo nebo. To to Bog ini na reavanju problema greha, po naem vienju, dopire do samog sredita svemira. Tako Hristova rtva bolja krv daje potpun odgovor i isti sve to treba da bude oieno, bilo na Zemlji ili na nebu. Tekst u Jevrejima 9,23 ostavlja otvorenim vreme nebeskog oienja. Mi na osnovu prouavanja Danila i Otkrivenja zakljuujemo da je ono otpoelo 1844. godine. italac e u ostatku Poslanice Jevrejima uzalud traiti razradu teksta iz 9,23. Re je o usputnoj napomeni, bremenitoj znaenjem, zagonetnoj i uznemirujuoj za mnoge autore komentara i druge hriane, ali za adventiste punoj znaaja. Kao to smo zapazili kroz tekst 8,1 10,18, apostol pre svega gleda unazad. Njegov pogled prikovan je za Golgotu, za taj odluujui trenutak istorije, koji on opisuje kao "svretak veka" (9,26). Tamo je, na rtvu, Bogoovek prineo sebe. On je tamo prineo za sve dovoljnu rtvu-pomirnicu, koja je jednom za svagda pruila odgovor na ovekovu dilemu. Tamo je izvojevao odluujuu bitku i zagarantovao ishod duge borbe sa zlom. Pavle povremeno gleda i u budunost. Ve nam u poetnom delu poslanice iznosi da Sin, koji svome Ocu sedi s desne strane na mestu asti, koje oznaava da je Njegovo delo uspeno obavljeno iekuje trenutak kad e mu se vratiti celi svemir (1,12.13). On govori o Drugom dolasku, kada "e se (drugi put) javiti, ne da bi nosio greh nego da bi doneo spasenje onima koji ga ekaju" (9,28). On osim toga govori o buduem sudu (10,30.31; 12,25-29). Dodue, on te teme ne razrauje. Kroz celu poslanicu vie se usredsreuje na prolost Golgotu nego na budunost. I tako mi, konano, dolazimo do zakljuka teoloke rasprave u Poslanici Jevrejima o Hristovom delu, zapoete tekstom u 8,1. Izlaganje je od 9,11 do 10,18 bilo posebno neposredno i snano svakako ne lako za itanje! Ali kakvih li divnih misli u tom delu, koje izranjaju na radost i bogatu duhovnu korist ozbiljnog istraioca! Kakvih li neverovatnih misli, kakve li sigurnosti, kakve li nade! Da, ak i u ovo nae dananje vreme, mi negde pripadamo, kako to apostol kae. Da, mi i danas imamo slobodan, neometan pristup u prestonu dvoranu svemira. Da, danas nas je Isus oistio od krivice, skinuo s naih plea teko breme i oslobodio nas. Nema potrebe za traenjem ma kojeg drugog hrama, svetilita, ma koje druge rtve, dela, ili boanstva. Potrebno je da samo gledamo u Isusa. Njegova krv o, ta divna, bolja krv! ona nas je uinila celima, dala nam novi status kod Oca, otvorila nam vrata neba i dala boansko pouzdanje.

129 S tekstom u 10,18 teologija Poslanice Jevrejima dostie svoj vrhunac i svoj zakljuak. Od slavnih osnova koji se odnose na hrianski ivot, ona je formulisala odgovarajue primene koje slede i koje e potrajati do zavretka propovedi.

Primena Rei Jevrejima 9,11 10,18

1. Shvatiti uenje da je Isus na veliki Poglavar sveteniki znai osloboditi se straha i iveti u nadi. Razumeti Njegovo delo kao sveobuhvatnu rtvu za nas, znai zameniti sumnju potpunim pouzdanjem. Koji stihovi u tekstu 9,11 10,18 na poseban nain pruaju tu nadu i pouzdanje? ta je krv rtvenog jagnjeta morala znaiti osobi u vreme Starog zaveta? ta meni danas znai Hristova "bolja krv" (9,11-14)? Imajui tu razliku na umu, u kom smislu moje "hodanje" s Bogom moe biti bolje od onog koje je uivao neko ko je iveo pre Hrista? ta meni znai to imam pristup u nebeski hram? ta mogu uiniti, ako je to uopte mogue, da ve sada dobijem prednost ulaska u Boju prisutnost? Kako mi pouke iz Jevrejima 9,11 10,18 pomau da se oseam dostojnim, prihvaenim i dobrodolim, kada pristupam Bogu u molitvi? Da li je moja savest oiena od krivice i neizvesnosti? Ako nije, kako mi taj deo poslanice moe pomoi da doivim takvo iskustvo? U kom se smislu poboljalo moje razumevanje predmeta greha i uda Bojeg plana spasenja, tokom mog prouavanja ovog dela Poslanice Jevrejima? Koja mi himna ili evaneoska pesma pada na um dok razmiljam o velianstvenim idejama ovog teksta? Kako me to Hristova rtva "savruje za uvek" (10,14)? U kom smislu mogu s pouzdanjem tvrditi da sam savren? Kako mogu biti savren u istom onom periodu kada me Bog posveuje?

2.

3.

4.

5. 6.

7. 8.

Istraivanje Rei
1. Proui predmet Dana pomirenja u 3. Mojsijevoj 16. glavi. A potom, proitaj ceo tekst Poslanice Jevrejima i navedi sva pominjanja tog dana. ta je reeno u 3. Mojsijevoj o znaenju i svrsi toga dana, a ta se kae u Poslanici Jevrejima, to prelazi okvire objanjenja datog u 3. Mojsijevoj? Uz pomo konkordancije, potrai sva pominjanja rei savren i

2.

130 savrenstvo (savriti) (perfect, perfection) u Novom zavetu, van Poslanice Jevrejima. Naini spisak tekstova u kojima je naglasak na hrianskom savrenstvu. Naini odvojen spisak gde se sve pominje savrenstvo u Poslanici Jevrejima. Kako tekstovi u Novom zavetu van Poslanice Jevrejima doprinose tvom razumevanju onoga to Poslanica Jevrejima govori o savrenstvu, i kako ta poslanica obogaava tvoja saznanja o onome to govore ostali delovi Novog zaveta?

Dalje prouavanje Rei

1. Za dalje prouavanje u vezi s Danom pomirenja u Poslanici Jevrejima, vidi, W. G. Johnsson, "Day of Atonement Allusions", u publikaciji Issues in the Book of Hebrews, 105-120. Za raspravu u vezi s tekstom iz Jevrejima 9,23, vidi, W. G. Johnsson, "Defilement/Purification and Hebrews 9,23", u publikaciji Issues in the Book of Hebrews, 79-104. Radi razmatranja kljunih tekstova, vidi H. Kiesler, "An Exegesis of Selected Passages", u publikaciji Issues in the Book of Hebrews, 5378. Za teoloko razmatranje, posebno u vezi sa svetilitem, vidi A. P. Salom, "Sanctuary Theology", u publikaciji Issues in the Book of Hebrews, 199-218.

2.

3.

4.

131

IV DEO IVOT S ISUSOVIM POSTIGNUEM PRED OIMA

Jevrejima 10,19 13,25

*
osma glava BOLJA ZEMLJA
Jevrejima 10,19 11,40
Jedne godine, kad su vernici Adventistike crkve prouavali Poslanicu Jevrejima, sluao sam kako uitelj toga dana u razredu poinje svoj uvod u 11. glavu, reima: "Konano, imamo pouku koju moemo da razumemo! Neki koji itaju ovu knjigu moda e se pomalo tako oseati. Dugi teoloki odsek, zapoet u 7,1 zaista je teak, posebno deo od 9,11 do 10,18. Ipak, taj deo se, marljivom istraiocu, otkriva kao bogat veoma vrednim saznanjima i nadahnjujuim mislima. Sve to sledi, primena je teologije tog odseka, i drugih poglavlja koja govore o hrianskom ivljenju. Ba kao to smo se, poev od 2,1-4, susretali s nizom praktinih tekstova, rasutih u izlaganju koje sledi, tako e i tekst od 10,19 do 19,25 posao okonati dugim i silnim "pouenjem". Teologiju moemo posmatrati kao "TA", a "pouenje" kao "DAKLE". Uveren sam da DAKLE ini glavnu svrhu knjige. Poslanica Jevrejima je "re pouenja" (13,22), propoved pripremljena da zadovolji posebne potrebe, dok dati teoloki odseci obrazuju racionalni i inspirativni okvir poslanice. U ovoj dugoj zavrnoj primeni, 10,19 13,25, ponovo emo videti ideje ve iznete u ranijim "pouenjima". Kod nekih je re o prostom ponovnom pojavljivanju, dok se druge znatno dalje razrauju, od kojih se jedna vera (grki pistis) izdvaja kao apostolova sredinja tema. Iako tekst 10,19 13,25 tee bez prekida, mi emo ga, da bismo olakali prouavanje, podeliti na dva dela. Prvi deo, 10,19 11,40, usredsreuje se

132 na "bolje", "bolju zemlju" (11,16) kao cilj hrian. Zavrno poglavlje nae knjige bavie se apostolovim zakljunim razmiljanjima u 12,1 13,25, gde u prvi plan izbija bolji grad nebeski Jerusalim.

ULAENJE U RE Jevrejima 10,19-39

Tekst u Jevrejima 10,19-39 proitaj dva puta, s razmiljanjem i molitvom. Posle toga, postavi sebi sledea pitanja: 1. U delu 10,19-25 pronai tri znaajne injenice koje vernicima daju pouzdanje ("nad"), a onda pronai i tri znaajna elementa za hrianski ivot koji proistiu iz takvog pouzdanja. Jevrejima 10,26-31 jo jedan je iz niza tekih tekstova u poslanici. Kako ti nae prouavanje teksta 6,4-6 pomae u razumevanju pomenutog tekog teksta? Navedi sve podatke o onima kojima je poslanica upuena prvobitnim itaocima Poslanice koje sadri taj deo knjige. Da li, na osnovu tih podataka zakljuuje da su to bili "novi" ili "stari" hriani? Pogledaj tekst u Jevrejima 10,19.20 u vie razliitih prevoda, ukljuujui (engleski prevod) New English Bible. Koje krupne razlike uoava, kada je re o tumaenju Hristovog "tela". Kakav je bio stav tih ranih hriana u pogledu Drugog dolaska?

2.

3.

4.

5.

ISTRAIVANJE REI Poslanica Jevrejima u minijaturi

Autorovo "pouenje" kree se u 10. glavi Poslanice od snanog upozorenja (stihovi 26-31) do snanog ohrabrenja (stihovi 32-39). Prvi na redu je niz od sedam stihova, kao rezime upravo zavrene teoloke rasprave i kratko predstavljanje savetodavnog izlaganja koje e uslediti. Ako traimo tekst koji saima celu knjigu, onda ovaj ispunjava taj opis. S tri vrlo uoljiva iskaza, tekst u Jevrejima 10,19-25 ukratko formulie teologiju prvih deset glava Poslanice razlog hrianske vere. Apostol, potom, sabira na odgovor na te neuporedivo znaajne prednosti i preimustva u vidu tri snane primene kako se to odraava na hrianski ivot. Shvatiti tih sedam stihova znai prepoznati silinu i osnov cele propovedi. Mi imamo "slobodu" ulaenja u nebesku svetinju, imamo velikog Poglavara svetenikog na nebu, kao i srca "oiena od zle ('krive') savesti to su velianstveni iskazi koji dovode u iu celokupnu teoloku raspravu

133 koja je inila okosnicu prvih deset glava Poslanice Jevrejima. Oni nam, s jedne strane, pokazuju koliko je apostolovo razmiljanje duboko ukorenjeno u predmetu svetilita, a s druge, kako je veliko spasenje koje je doneo Isus, spasenje koje prevazilazi sve to je pre toga bilo. Prvi i trei iskaz pristupanje i oienje potiu neposredno iz izlaganja u tekstu 8,1 10,18, dok je drugi sutina, osnovna poruka prvih sedam glava. Videli smo kako se Isusova linost i delo udruuju u ostvarivanju tih dostignua. Tako i tekst iz 10,19-22 slui kao odjek i proirenje ranijeg iskaza iz 4,14-16: "Imajui dakle velikoga Poglavara svetenikoga . . . da pristupimo dakle slobodno k prestolu blagodati. "Imajui dakle slobodu, brao, ulaziti u [nebesku] svetinju krvlju Isusa . . . i Svetenika velikoga nad domom Bojim. Oba teksta koriste istu grku re, parresia, u KJV (i kod Karadia) prevedenu reju "sloboda". Mada se redosled blagoslov prikazanih u 10,19-22 ne slae s razvojem radnje u knjizi (a to je Poglavar sveteniki, pristupanje, oienje), on je nesumnjivo u redu. Kroz tekst 8,1 10,18 apostol pogled itaoca uzdie ka nebeskom svetilitu a onda, rezimirajui, kae: I mi moemo pristupiti tom svetilitu. Osim toga, Prvosvetenik tog svetilita je neko ko nas voli i prihvata na Spasitelj, Gospod i Prijatelj, Isus, Bogoovek. Osim toga, nema potrebe da se oseamo nedostojnima da pritupimo tom svetom mestu, budui da nas je Isusova krv uinila istima iznutra i spolja. To je kao da nas je neko preneo na nebo i mi tamo nali otvorena vrata. Ulazimo unutra paljivo, pitajui se ta emo videti. Gledamo oko sebe i iznad sebe i vidimo velianstvenost nebeskog svetilita, prekrasne oblike, boje i pesme. I upravo dok razmiljamo da li nam je tamo mesto, prilazi nam Isus i pozdravlja nas. Prati nas i upoznaje s pripadnicima nebeske zajednice. Upoznajemo bezgrena bia sa drugih svetova i oseamo se nedostojnima, ali nam On uklanja svaki razlog za strah i kae: "Ovde vam je mesto. Vi ste moji prijatelji. Obilazak odie sigurnou. Uz "slobodu", "pouzdanje" (parresia), mi ujemo "osvedoenje", "punu veru (uverenje)" (plerophoria) (22. stih). Tu nalazimo odgovor na hrianinove sumnje i strahove, na okolnosti u kojima su nae duhovne vatre najslabije i kada sumnja napada veru; na odsustvo pribranosti u uslovima neprestane slabosti i nedostizanja Bojeg idealnog plana za nas. I onda kada je u duhovnom smislu sve kako se poeleti moe, ko moe rei da je za Isusa uinio dovoljno? Ko moe tvrditi da je njegovo pouzdanje savreno? Ko je potpuno savladao iskuenje ili posluio drugima reju i delom, kao nekada Spasitelj?

134 Ne u nama, nego u Njemu. Ne u onome ko smo mi, nego u onome ko je On. Ne u onome to smo mi uinili, nego u onome to je uinio On. U tome je nae pouzdanje, naa sigurnost. On je naa sigurnost. Prema tome, hrianska sigurnost nije neko emocionalno ushienje koje dobijamo nadimajui se i oekujui od drugih da nas uzdiu. Nae pouzdanje oslanja se na injenice, a ne na oseanja. Te injenice su, pre svega, jedna Linost, a onda, Njegova postignua. Svaki ljudski sistem moe da zataji i zatajie. Svako ljudsko drutvo i organizacija dolaze i prolaze. Na kraju svega toga ostaje jedna injenica Isus. Na svretku sveta, na svretku naega sveta, samo Isus. Kako onda da ivimo, imajui na umu te injenice imajui Isusa na umu i kakva je uloga te radosne vesti u svakodnevnom ivotu? Pavle navodi tri istaknute stvari, rezimirajui poev od 10,19-22 svoja "pouenja" u Poslanici Jevrejima. Prvo, "Da se drimo tvrdo priznanja nda" [... nade koju ispovedamo] (23. stih). Hristos je umro za sve ljude, ali je posao koji nam je poveren neto individualno. Hristos je spasenje doneo svim ljudima, ali spasenje nije neto to dolazi automatski. Mi ga moramo prihvatiti i uvati. ivimo u dobu neverovanja. Cinici su danas na vrhuncu uticaja. Medijska sredstva su se specijalizovala za davanje loih vesti, emu smo skloni da brzo poverujemo. Dovodimo u sumnju radosnu vest, dok uda odbacujemo ve u startu. Kako se hriani mogu odrati u ovom dobu sumnje? Pristupajui predmetu verovanja voljom. Mi ne moemo dokazati istine nae religije slavne tvrdnje iz Jevrejima 10,19-22 zato to nisu objekat naunog istraivanja. Istorija e potvrditi injenicu o postojanju oveka po imenu Isus, koga su Rimljani razapeli na krst i to je sve. Ko je bila ta linost i ta su Njegov ivot i smrt znaili za svet, to je neto to zadire u prostor izvan istorije, u sferu vere. Mi moemo reiti da verujemo, a moemo odluiti i da se ponaamo kao cinici. Svojim Duhom Bog pobuuje u nama veru i omoguava nam da se opredeljujemo ali, u konanom smislu, mi smo ti koji moramo uiniti voljni iskorak da bismo verovali. Mi izraavamo veru jednom, prvi put, kada prihvatimo Isusa i Njegov dar spasenja. Meutim, uvek iznova verujemo, nastavljajui da prihvatamo Njega, sluei se voljom da bismo verovali. Nama ne odgovara slabano, sumnjom obojeno hrianstvo. "Da se drimo tvrdo", kae apostol (23. stih). Neka u sreditu ovog doba sumnje zasija vera. Dok drugi ljudi tapkaju u mraku i lutaju, krstarei svetom u potrazi za odgovorima na svoja pitanja, neka nae oi budu okrenute ka Isusu. ivimo punim ivotom. Sigurni u Njegovoj ljubavi, spokojni zbog injenice da nas je On primio, "slobodni", smeli, kada je re o naem pristupu u nebeske dvorove idimo napred s radou. Drugo, "da razumevamo jedan drugoga u podbunjivanju k ljubavi i dobrim delima" [Razmiljajmo kako bismo jedni druge podsticali k ljubavi i

135 dobrim delima] (24. stih). Mi nismo samo ono to smo mi sami; naprotiv, mi smo deo jednog tela, zajednice vernika. Mi se, pojedinano, vrsto drimo Hrista, ali jedni od drugih oekujemo i slubu duhovne nege i ohrabrenja. Kao to se, kad ih delimo s drugima, umnoavaju sumnja i skepticizam, isto je i s verom. Govorei o veri i delei je s drugima, inei najpre u sopstvenom sluaju iskorak volje da bismo verovali, mi drugim ljudima pomaemo da se i sami opredele za opciju vere. Razmiljati o tome kako bismo druge podsticali na ljubav i dobra dela kakve li predivne zamisli! Ne gledajui kako da uperimo prst na svog blinjeg, ili kako da mu zavidimo, nego gledajui da ga obogatimo, oplemenimo, unapredimo njegov ivot i podstaknemo na takav ivot koji je ogledalo Uiteljevog ivota. Kakvog li predivnog istraivanjalinosti jedan drugoga u ljubavi, kakve li oseajnosti, kakvog li uvaavanja individualnosti, kakvog isticanja vrednosti svakoga od svoje brae i sestara! Tree, "Ne ostavljajui skuptine svoje" [ne odustajmo od meusobnog okupljanja] (25. stih). "Elektronska" crkva nikada ne moe zauzeti mesto zajednikog slavljenja Boga. Udruujui svoja srca i glasove, mi potvrujemo da je Hristos svojim krstom uinio da budemo jedno. Mi pripadamo jedni drugima jednako onako kako pripadamo Njemu; potrebni smo jedni drugima, ba onako kako je On nama potreban. Uimo se jedni od drugih, zajedno rastemo i napredujemo. Isus je odvie veliki da bi bio obuhvaen ivotom bilo kog oveka, ali mi zato zajedniki odraavamo Njegov lik. Kada ustanemo i poemo u crkvu, umesto da "uvamo" krevet ili provodimo dan sami sa sobom, u sebinim aktivnostima, mi tada ispoljavamo volju da verujemo. Otvoreno pokazujemo veru i sebi i svojoj brai i sestrama u Hristu. Pustimo druge da idu svojim putem taj problem je postojao ve meu Jevrejima, ali mi emo poi na zajedniko bogosluenje. Jer, pribliava se Dan Njegov dan.* Taj dan je bio blizu za jevrejske hriane, a koliko je tek blii nama. Ne znamo kada e On ponovo doi, ali znamo da e doi. On e doi jednoga dana, kada ga ljudi, ukljuujui hriane, budu najmanje oekivali. Prema tome, u ovim danima neverovanja, crpimo toplotu iz hladnoe drugih; "zbijmo redove, zbijmo redove", vrsto se drei svoje nade, jaajui jedni druge u Hristu i okupljajui se radi sluenja Njemu i meusobnog hrabrenja. Tri velianstvene injenice. Tri praktina rezultata. Zahtevi iz jevanelja trae primenu u hrianskom ivotu. Kako se teologija prvih deset glava usredsreuje na te tri injenice, tako e i "pouenja" sadrana u preostalom delu Poslanice biti samo proireno vienje tih triju primena. Tako e, kako emo videti, kljuna misao koja e

Izraz "sudni" ne postoji u grkom izvornom tekstu.

136 se iskristalisati na vrhuncu apostolove propovedi biti vera voljni iskorak ka verovanju. Pre nego to napustimo tekst u Jevrejima 10,19-25, treba da skrenemo panju na jedno tumaenje oko kojeg ima mnogo neslaganja. Problem se odnosi na vezu izmeu zavese i Isusovog tela, u 19. i 20. stihu. NIV, zajedno s mnogim drugim prevodima Biblije, stavlja znak jednakosti, "to jest", izmeu zavese (ne "zaveta", kao kod Karadia!) i tela. Drugim reima, Pavlov jezik bi, kada je re o zavesi, trebalo da shvatimo kao neto to izraava odreenu duhovnu istinu. Autori komentara, koji taj tekst vide na taj nain, obrazlau svoj stav sledeim reima: . . . Isto tako, uopte nije teko pretpostaviti da bi na pisac zavesu mogao definisati kao "telo" naeg Gospoda; poput "tela Isusa Hrista" iz 10. stiha i "krvi Isusa Hrista" iz 19. stiha, "Njegovo telo", na koje ovde nailazimo, moglo bi znaiti Njegov ljudski ivot, prinet na rtvu Bogu. Put pristupa Bogu otvoren je zahvaljujui Njegovoj rtvi. Zavesa koja je, prema jednom miljenju, odvajala Boga i oveka, moe se, po jednom drugom miljenju, shvatiti kao neto to ih spaja; jer to je bila jedna te ista zavesa, koja je s jedne strane bila u dodiru s Bojom slavom, a s druge, u dodiru s ljudskim potrebama. Prema tome, Boanstvo, Sveto trojstvo i ljudski rod spojeni su u naem Gospodu; On je taj pravi posrednik koji moe na oboje da poloi ruku, zato to ima udela u prirodi i jednog i drugog. I tako, mogli bismo dodati, Njegovom smru "razderana" je "zavesa" Njegovog tela i posveen novi put kojim ljudska bia mogu pristupiti Bogu (Bruce, Epistle to the Hebrews, 252). Smatram da ovo tumaenje nije ispravno. Mi, kroz celinu teksta, 8,1 10,18, nismo naili ni na jedan razlog zato bismo apostolov jezik, kada je re o svetilitu (svetinji) shvatali ma na koji drugi nain izuzev doslovno. On govori o stvarnom nebeskom svetilitu, o stvarnom Poglavaru svetenikom i o stvarnoj rtvi. Kad bismo na ovom mestu, odjednom, uneli dimenziju duhovnog tumaenja, prema kojoj bi zavesa u nebeskom svetilitu postala ifra za Hristovo telo, to bi unelo bolno neskladan ton u sve ono to je prethodilo. Grki tekst se moe shvatiti i drugaije, da je "novi put" koji je Isus otvorio zapravo put Njegovog tela drugim reima, nainjen Utelovljenjem. To tumaenje moe se nai u NEB (New English Bible], prevod za koji mislim da je pravilno uoio nameru teksta: "Tako nam, brao, krv Isusova, daje slobodu da smelo ulazimo u svetilite novim, ivim putem, koji nam je On otvorio kroz zavesu, putem svoga tela.

137

Ozbiljno upozorenje
Iznenadno menjajui raspoloenje u pisanju, apostol se od zvonkih ohrabrenja okree upuivanju ozbijnog poziva. Poruuje nam (stihovi 1631) da ulazak u venu budunost koju nam je Bog pripremio nije neto to sledi automatski. Kao to je preki sud stizao ljude koji su u Mojsijevo vreme odbacivali Boje zapovesti, tako je i svakome ko prezre Hrista i Njegovu rtvu najbolje da zaboravi na neometani put u nebo. Ranije u Poslanici zapazili smo kako izlaganje oscilira izmeu izuzetnog pouzdanja i ozbiljnih opomena. Obe te komponente prisutne su, razume se, i na drugim mestima u Bibliji, ali nigde nisu dovedene do takvog intenziteta kao u Jevrejima, niti se bilo gde drugde pojavljuju u nizu tako itrih kontrast. To obeleje Poslanice Jevrejima dodatno oteava posao autorima komentara Poslanice: propoved privlai i odbija, izaziva zbunjenost i nedoumicu. Istraivanje teksta iz Jevrejima 6,4-6 olakava nam razumevanje teksta iz 10,26-31, kao i nagle promene "raspoloenja" u celoj knjizi. Ta dva teksta su misaono paralelni, pri emu 6,4-6 istie preimustva pruena svakom hrianinu, a 10,26-31 neizbenost suda za one koji preziru Boju blagodat. Strogu notu sadranu u 10,26-31 razumeemo u svetlu duge rasprave iz 8,1 10,18. To izuzetno izlaganje istaklo je pojam Boje ponude velike ljubavi, Njegovog puta spasenja. Taj put je iao preko Golgote, jer bez krvi ne moe biti reenja za problem greha. to je divniji taj boanski plan, to je vei greh odbaciti ga. Neki hriani, pravilno rezonujui da je Boja ljubav bezgranina, pogreno su zakljuili da e na kraju svako morati da bude spasen. Ma koliko oseanja podgrevala nadu u istinitost te ideje, ona u Bibliji nije niim potkrepljena, a u Poslanici Jevrejima potpuno je otpisana kao mogunost. Autorova propoved nam poruuje da e svako ko se nae na nebu biti tamo jedino zahvaljujui Isusovoj smrti, jedino zato to je izabrao od Boga ponueno spasenje. Tamo se nee nai niko ko to nije eleo. Niko ko odbacuje Boji put. Niko ko se ruga Bojem Sinu i Njegovom krstu. Kljunu re nalazimo u 10,26-31 i ona glasi navalice (svesno, namerno) (26. stih). Protiv greha emo morati da ratujemo dokle god smo na ovom svetu, dokle god se naa stara priroda, stari ovek suprotstavlja Duhu. Pobeda u toj borbi dolazi samo od Hrista ali se mi zato moramo svakoga dana opredeljivati za Njega. Ba onako kako smo ga prvi put prihvatili, priznajui ga za svog Spasitelja i Gospoda, moramo se za Njega opredeljivati svakoga dana iznova. Dok prouavamo itav niz "pouenja" i "raslojavamo" argumentaciju Poslanice Jevrejima, uoavamo progresiju u idejama. Apostol je u 2,1-4 govorio o udaljavanju od kursa, uz zanemarivanje "tolikog spasenja"; u 3,6 4,13 o postepenom otvrdnjavanju srca zbog nedostatka vere; u 5,11 6,19

138 o izostajanju rastenja u Hristu i mogunosti otpada od Hrista. Ovde, u 10,2631, autor se sputa do najnie take, do ponora otvorenog, namernog greha, uz grubu neosetljivost u odnosu na znaenje Hristove krvi pomirenja. Da li je to stvarno mogue? Da li je mogue da neko ko je nekada bio radostan u Gospodu i Njegovoj rei, ko je poznavao silu Duha koji prebiva u srcu i iekivao nebeske radosti da neko takav uopte postane brodolomnik bez blagodati, neko ko e se, umesto za Hrista, nesmotreno opredeliti za uas greha? Jeste, kae apostol, svakako da je mogue. U srcu svakog oveka pojedinano prisutno je bezgranino mnotvo mogunosti za dobro ili za zlo. Ako smo obnovljeni i osnaeni blagodau, mi se moemo razvijati do nesluenih visina i blagoslova. Ali ako Bogu okrenemo lea, kako izgleda, nee biti niega to za nas bilo suvie prezira vredno da uinimo. Grozote dvadesetog veka, sa svojim Hitlerima i Idi Aminima, razotkrile su zastraujuu inventivnost ljudske prirode. Meutim, treba da imamo na umu da je tekst u 10,26-31 primena. Autor u potpunosti izlae ono to bi moglo biti, a ne neto to se dogodilo. Moda je Pavle video da su neki hriani, nizbrdicom, od 2,1-4, "otklizali" do 10,26-31. Ili je, moda, shvatio da bi neki to mogli uiniti. U svakom sluaju, on je svojim sluaocima naglasio: "Ali od vas, ljubazni, nadamo se boljemu" (6,9). No, on je, kao verni pristav jevanelja, bio duan da ih upozori i to je svakako uinio!

Junaka prolost
U 10,32-34 vidimo divnu sliku ranog hrianstva: jevrejski hriani su zbog svoje vere u prolosti strano trpeli i stradali. Podnosili su otvorene uvrede i progonstva; imovina im je bila oduzimana. Ipak, uza sve te ogromne strahote, oni su se vrsto drali Hrista. Kad nisu bili izloeni stradanju solidarisali bi se s onima koji su to bili, ukljuujui one baene u tamnicu zbog Isusovog imena. Refren stradanja uje se u celom Novom zavetu. Sluamo Petra koji hrabri verne, progonjene samo zato to su hriani (1. Petrova 4,12-16) i upoznajemo "zajednicu Njegovih muka" (Filibljanima 3,10). Veina hriana u zapadnim zemljama ne moe da shvati taj aspekt Novog zaveta; on je potpuno izvan njihovog iskustva i njih se ne dotie. Meutim, hriani tu i tamo na Zapadu, a ee izvan Zapada, u zemljama u kojima dominiraju neke druge religije, taj refren stradanja uju vrlo jasno. Oni znaju ta su javne uvrede, progonstvo, oduzimanje imovine i odvoenje u zatvor. Znaju ta znai biti jedini hrianin u razredu, u koli, ili na radnom mestu. Tokom prva tri veka posle Hrista hriani nisu imali nikakva zakonska prava. Senat nije priznavao novu religiju, koja je tako postala ilegalna, dok

139 su svi hriani bili sumnjivi. Nisu smeli da podiu molitvene domove (okupljali su se po kuama) i samo zbog ispovedanja Hristovog imena mogli su biti hapeni i izvoeni pred sudove. Dolazilo je do pojedinanih progonstava, obino regionalno, u zavisnosti od raspoloenja lokalnih vlasti. Sauvano je jedno fascinantno pismo iz prvog dela drugog veka posle Hrista. U tom pismu Plinije, upravitelj Vitinije, pie Trajanu, rimskom imperatoru. U njemu iznosi kako je postupao s ljudima zbog toga to su hriani, i trai savet svog pretpostavljenog: Gospodaru, obino te obavetavam o svemu povodom ega gajim nedoumice; jer ko moe bolje da me usmeri kad oklevam ili da me uputi u mom neznanju? Nikada nisam prisustvovao suenju hrianima; stoga mi nisu poznati presedani u pogledu odreivanja kazne, niti priroda istranog postupka. Muile su me velike sumnje o tome da li treba praviti razliku u vezi s uzrastom, odnosno, da li s mladima treba postupati drugaije nego sa starijima; da li se odricanjem stie pravo na oslobaajuu presudu, ili moda nema nikakve koristi ako se neko odrekne hrianstva ako je ve ranije bio hrianin; da li treba kanjavati samo ispovedanje imena, ili samo zlodela koja prate to ime. Do sada sam ovako postupao kad su pred mene dovoeni ljudi optueni to su hriani. Optuene sam pitao da li su hriani. Ako bi kazali da jesu, pitao sam ih drugi i trei put, upozoravajui ih na kaznu; ako bi ostali uporni, zapovedio bih da ih odvedu na pogubljenje. Jer, ni malo nisam sumnjao u to da, bez obzira na vrstu priznate krivice, njihova tvrdoglavost i nepopustljivost u svakom sluaju bili su razlog da budu kanjeni. Bilo je i drugih koji su bili zahvaeni slinim ludilom, koje sam izdvajao i upuivao nadlenost Rima, jer su bili rimski graani. Kasnije, kako to obino biva, zlo se iri jednostavno zbog toga to ga suzbijamo, pa me obavetavaju o pojavljivanju njegovih novih podvrsta. Doneli su mi jedno anonimno pismo koje je sadravalo imena mnogih ljudi. Neki od njih su negirali da su hriani, ili da su to ikada bili; na moju zapovest, prizivali su bogove i klanjali se pred tvojim likom, prinosei tamjan i vino, donete po mojoj naredbi za tu svrhu, uz statue bogova; takoe su proklinjali Hrista; poto sam obaveten da ljude koji su stvarno hriani ni na koji nain ne moemo naterati da uine bilo ta od toga, smatrao sam da treba osloboditi optube ljude koji su tako postupili na moj zahtev. Postoje i drugi za koje mi je bilo javljeno da su hriani, koji su to poricali; izjavljujui da su nekada bili hriani ali da su se odrekli hrianstva: neki pre tri godine, neki jo ranije od toga, a jedan ili dvoje ak dvadeset godina ranije. Svi ti su isto tako pokazali spremnost da se poklone pred tvojim likom i statuama bogova, proklinjui Hrista . . .

140 Stoga sam odloio dalju istragu, nameravajui da ti se obratim za uputstvo. Smatrao sam da je sluaj prikladan za traenje saveta, pogotovo to sam imao na umu broj optuenih. Jer optueni su mnogi, svih uzrasta, svih stalea, oba pola, a i nadalje e biti optuivani. To zarazno praznoverje nije se samo rairilo po gradovima nego i po selima i provincijama. No, smatram da se to moe zaustaviti i ispraviti posledice. U svakom sluaju, u hramove koji su bili gotovo potpuno naputeni ljudi sada ponovo dolaze; uobiajeni obredi koji su dugo vremena bili zanemarivani, ponovo se nastavljaju; isto tako, i hrana za rtvene ivotinje ponovo nalazi kupce, poto je doskora bilo teko nai nekoga ko bi je kupio. Na osnovu svega ovoga lako je prosuditi koliko mnotvo naroda moemo ponovo vratiti pod svoje okrilje, ako im se samo prui prilika da se odreknu hrianstva. Evo, to je, kao to je opisano u 1. Petrovoj 4,12-16 stradanje (u tom sluaju, umiranje) zbog noenja imena hrianin. Isto tako, dostupan nam je i odgovor imperatora Trajana: Dragi moj Juniore,* dobro si postupio, presuujui u sluajevima onih koji su pred tobom optuivani zato to su hriani. Tano je, ne moe se izrei optevaea odluka, po kojoj bi se utvrdio pravilnik za postupanje s njima. Njih ne sme proterivati ako su optueni i ako im je dokazana krivica, nego ih mora kanjavati, pod uslovom da, kada nego porekne da je hrianin i o tome prui praktian dokaz prizivanjem naih bogova, njega posle poricanja treba osloboditi optube, bez obzira na to kakvi su razlozi za sumnju u prolosti postojali protiv njega. Anonimnim pismima koja stavljaju preda te nemoj pridavati nikakav znaaj ni pod kakvim okolnostima; ona su vrlo lo presedan i potpuno nedostojna vremena u kojem ivimo (Epistles of Pliny, X, 96, 97, quoted in Bruce, The Spreading Flame, 169171). U ovoj prepisci pruen nam je jasniji uvid u tekst u Jevrejima 10,32-34. Mada je Poslanica Jevrejima, verovatno, pisana nekih pedeset godina pre Plinijevog progonstva hriana, scenario je gotovo identian. Uz takve doivljaje u njihovoj prolosti, lake emo razumeti kako su jevrejski hriani mogli biti kuani da se odreknu vere i pristupe svetini. "Ne odbacujte dakle slobode (pouzdanje) svoje", kae apostol, "koja ima veliku platu" (35. stih). Oni e istrajnou, ostajanjem na Hristovom putu, primiti vene blagoslove koje je Bog obeao, a Isus uinio izvesnim. Oni su imali i drugi problem ne samo obeshrabrenje zbog pritiska
*

oslovljen tako, zato to je bio mladi od dva Plinija

141 neprijateljskog okruenja nego i sumnje zbog mogueg odlaganja drugog dolaska. Isus je bio obeao: "Opet u doi" (Jovan 14,3), pa su smatrali da je odavno ve trebalo da doe. Kako su godina za godinom prolazile a On se nije pojavljivao, bivalo im je sve tee da podnose ismevanje rugaa, mrnju, izrugivanje i nepravdu. Isus je obeao da e ponovo doi, ali nije rekao da li e to biti ubrzo. Problem Jevreja je i na problem. ivimo oko 2000 godina posle njihovog narataja, i jo ekamo. Savet koji je njima uputio apostol odnosi se i na nas danas. Isus dolazi! On e "doi . . . i nee odocniti" (37. stih). Boji "red vonje" nije i na "red vonje". Tamo gde mi vidimo odlaganje, On vidi savreni plan. "Poput zvezda na beskrajnim krunim putanjama koje su im odreene, ni Boje namere ne znaju za urbu ili odlaganje" (White, The Desire of Ages, 32). Zato, nemojmo ustuknuti. Poto smo dovde stigli, istrajmo i ne posustajmo. vrsto se drimo Hrista, uzdajui se u Njegovo obeanje i ne okreui se unatrag. Mi smo ovde samo putnici, nebo je na pravi dom. Putnik ivi verom a ne po vienju. Rei "oni koji veruju", iz 39. stiha, prevedimo reima "oni koji imaju veru", jer tako glasi re (u glagolskom obliku) nama ve dobro poznata re pistis iz 3,6 4,13. Naime, re pistis vera, inie okosnicu dugog poglavlja koje sledi.

ULAENJE U RE Jevrejima 11. glava

Jedanaestu glavu Poslanice proitaj dva puta. Obrati panju na paljivo sainjenu knjievnu konstrukciju i spisateljsku snagu. To je jedno od najlepih poglavlja Biblije i zato uivaj u njemu. Moe li dati odgovore na sledea pitanja? 1. 2. Vera je ovde odrednica; ipak, ta ona stvarno znai? Kako to ona odlazi dalje od onoga to obino nazivamo verovanjem? Karadiev prevod kae, "vera je . . . tvrdo ekanje onoga emu se nadamo" (1,1). U engleskom prevodu KJV stoji (slobodno prevedeno): "vera je sutina [substance] (sr, bit) onoga emu se nadamo. Pogledaj (englesku) re substance u nekom dobrom reniku, pa od razliitih datih definicija izdvoj jednu koja e, po tvom miljenju, biti najblia onome to je mislio autor Poslanice Jevrejima. Potom, proitaj 11,1 u vie drugih prevoda Biblije, na jezicima koje poznaje i obrati panju na to kako svaki od njih prevodi re substance. Da li to menja tvoj zakljuak o onome to je autor imao na umu, napisavi tu re? U jednom pasusu, iznesi s kojim se prevodom najvie slae i zato.

142 3. 4. 5. 6. Ko je najvei primer vere u toj procesiji zaslunih linosti? Zato tako misli? Dela navedena u stihovima 32-38 stavi u neki osmiljen redosled. ta, prema 40. stihu, znai re savrenstvo? Iako ta re nije pomenuta, potrai dokaze o postojanju teme hodoaa u ovoj glavi.

ISTRAIVANJE REI Vlasniki list za nebo za tebe i mene

"Vera je", kae apostol, "biti siguran u ono emu se nadamo i uveren u ono to ne vidimo. Ta dva aspekta vere nisu sinonimi. Prvi se odnosi na vreme, a drugi na prostor. Vera prua ruke i hvata se za budunost. Isto tako, hvata se za svet nevidljivog za onaj koji ve postoji, ali postoji izvan domaaja naeg vida. Zapazimo kako neki drugi prevodi pokuavaju da prenesu misao iz Jevrejima 11,1. "Vera je pak pouzdana izvesnost onoga emu se nadamo, i uverenje o stvarima koje ne vidimo" (Bakoti). "Vera je tvrdo pouzdanje u ono, emu se nadamo, osvedoenje o onom, to ne vidimo" (ari). "Vera je jamstvo za ono emu se nadamo, dokaz za one stvarnosti kojih ne vidimo" (Rupi). "Vera je tvrdo pouzdanje u ono emu se nadamo, osvedoenje o stvarima koje ne vidimo" (arni). "Vera je tvrdo uzdanje u ono emu se nadamo, dokaz za stvari koje se ne mogu videti" (D. Stefanovi). "Vjera je jamstvo za ono emu se nadamo, dokaz za one stvarnosti kojih ne vidimo" (Stvarnost). "Vera je sutina [substance] (sr, bit) stvari kojima se nadamo, dokaz o stvarima koje se ne vide" (KJV). "Vera je uverenje o stvarimo kojima se nadamo, osvedoenje o stvarima koje se ne vide" (RSV). "Vera daje sutinu (sadraj, konzistenciju) [substance] naim nadama i ini nas sigurnima u pogledu realnosti koje ne vidimo" (New English Bible). "Vera znai da imamo puno poverenje u stvari kojima se nadamo, ona znai biti siguran u stvari koje ne moemo videti" (Phillips, Revised Edition).

143 "Jedino vera moe garantovati blagoslove kojima se nadamo, odnosno, dokazati postojanje realnosti koje za sada ostaju nevidljive" (Jerusalem Bible). "Vera je spokojno uverenje o onome emu se nadamo, i osvedoenje o stvarima koje ne vidimo" (New American Bible). Po razmiljanju mnogih dananjih ljudi, vera je izraz koji upuuje na neodreeno religiozno nadanje, vernikova "taka", neto to pripada prednaunom miljenju. Meutim, biblijska vera pistis, o kojoj ovde govorimo, a i ranije u Poslanici Jevrejima sasvim je drukije prirode. Vera iz Jevrejima 11,1 bavi se sigurnou, a ne eljom; bavi se injenicom, a ne nadom. Imenica, u NIV prevedena izrazom "biti siguran u ..., grka je re hypostasis. Ona moe znaiti, ili "sutinsku prirodu, sutinu, stvarno postojanje ili realnost ", ili "pouzdanost, osvedoenje, uverenje, postojanost". Ta re se pojavljuje na jo dva mesta u Poslanici Jevrejima prvo u 1,3, u tekstu gde je Sin opisan kao "peat (oblije) Njegovog [Bojeg] hypostasis", a onda u 3,14, gde Pavle savetuje hrianima da "se vrsto dre poetka svog hypostasis" (Karadi: "kako smo poeli u Njemu biti (hypostasis) do kraja tvrdo odrimo"). Konteksti pomenutih stihova pokazuju da su primenjena oba znaenja te rei. Odnosno, apostol u 1,3 opisuje Sina kao peat Boje sutine ili bia, dok nam u 3,14 kae da se vrsto, do kraja drimo svog pouzdanja. Razgledajui razliite prevode teksta iz Jevrejima 11,1, vidimo kako su se neki prevodi opredelili za prvo znaenje rei hypostasis (vera kao "sutina" [substance], kao u KJV i NEB), dok su se drugi priklonili onom drugom (vera kao "pouzdanje", "uverenje", ili "jemstvo"). NIV pripada ovoj drugoj grupi. Arheoloki aov iskopao je znaenje rei hypostasis, koje baca svetlost na Jevrejima 11,1. U ono drevno doba, postojale su dve strane u sporu koje su se prepirale oko vlasnitva nad nekim imanjem (da li nam to zvui poznato?). elei da potkrepi svoju tvrdnju pred sudom, jedna strana (ena) napisala je pismo i poslala ga po svom robu. Rob je svratio da zanoi u nekoj gostionici i ta gostionica je izgorela u poaru. Ipak, pismo one ene ostalo je sauvano, kao i hypostasis koje je bilo priloeno uz pismo. I tako, posle dva milenijuma, aov je iskopao taj drevni dokument. Meutim, ta predstavlja hypostasis, ono to je ena poslala zajedno s pismom? Bio je to vlasniki list za ono imanje! Prema tome, tekst iz Jevrejima 11,1 moemo precizno prevesti da ovako glasi: "A vera je vlasniki list za ono emu se nadamo, sigurnost u ono to ne vidimo. Zapazimo kako to pribliava znaenje vere naem savremenom dobu! Pretpostavimo da nikada niste bili na Mauiju (to je verovatno tano za

144 veinu od nas). Verovatno ste uli za taj egzotini kraj; moda ste oduvek eleli da tamo odete, ali u tome do sada niste uspeli. Jednoga dana, kao iz vedra neba, dobijate pismo: "Potovani ______________, kao upravitelj zaostavtine pokojnog Klarensa Gudenaua [Vaeg ujaka Klarensa, koga itav niz godina niste videli], dunost mi je da Vas obavestim da vam je testamentom ostavio u nasledstvo svoju imovinu na Mauiju. Vlasniki list moete preuzeti u mojoj kancelariji. S vlasnikim listom u rukama, imanje na Mauiju je vae. Bez obzira na to to ga nikada do sada niste videli, sada ste njegov vlasnik. Bez ikakve sumnje, bez "ako", bez ali i bez "moda" vlasniki list ini Vae pravo apsolutno izvesnim. To je ono to je apostol imao na umu. Vera je, kako on kae, va i moj vlasniki list na slavnu budunost koju je Bog za nas pripremio. Vera pretvara nadu u stvarnost i ono to je nevidljivo u neto to je konkretno. Dakle, vera nije neto za jednokratnu upotrebu, odluka za odvajanje od sveta i za sluenje Isusu. Vera je nain ivota, vera je stav. ovek ili ena vere, to je neko ije su noge vrsto na zemlji to je Boji svet, jer ga je On stvorio i otkupio. Meutim, vera vidi preko sadanjosti i dalje od ovog sveta. Osoba puna vere ima dvojno dravljanstvo. Svako od njih je vano, pa on ili ona nastoji da ivi na nain koji e biti na ast i jednom i drugom. Takav stav moe doi samo iz nekog pravca van nas. Vera je dar od Boga. Prema tome, tekst u Jevrejima 11,1 definiciju rei pistis ne daje nam samo kao opis delovanja vere. Jasno je da apostol ne izlae psiholoko objanjenje vere. Naprotiv, on nam predstavlja dve osnovne sposobnosti koje vera ini moguim pretvaranje nade u stvarnost i nevidljivog u vidljivo.

Prozivnik vere
Ostatak glave je spisak ljudi i ena vere nebeski prozivnik linosti koje Bog smatra velikima. Pavle nas, panoramskim zamahom, vodi redom kroz Stari zavet, od stvaranja sveta, kroz pretpotopni svet i sage o patrijarsima, ka Mojsiju i osvajanju Hanana. Izvetaj tee odmerenim, sveanim jezikom, uz stalno naglaavanje izraza "verom . . . verom . . . verom . . . verom". Jedanaesta glava Poslanice Jevrejima s pravom slovi kao jedno od najznaajnijih poglavlja u Bibliji velianstvenog obima, jedinstvene knjievne strukture i nadahnjujue za lini ivot hrianina. Apostol u 32. stihu naglo prekida niz. Njegovo kazivanje o herojima i heroinama vere dovelo ga je do vremena osvajanja Jerihona (u Bibliji, Isus Navin, 6. glava), ali njegov izvetaj postaje ve veoma dug, a do tada je ve izrazio ono to je eleo. Reima, "ta u jo da kaem?, on "savija" prozivnik vere izuzetno snanim rezimeom.

145 Obilazei "stroj" zaslunika, zajedno s autorom zapaamo da izabrane linosti predstavljaju vie nego istovetne primere vere. U pozadini se ocrtava prvi stih poglavlja, sa svoje dve karakteristike rei pistis. Prikaz je pripremljen tako da istakne da je svako od pomenutih pokazao jedno ili oba obeleja vere: pretvarali su nadu u stvarnost i pokazivali da "vide" nevidljivo. 3. stih Stvaranje sveta moemo shvatiti jedino verom. Vera shvata Boju mo da ni iz ega naini ulni, opipljivi svet. 4. stih Bog je primio Aveljevu rtvu, za razliku od rtve njegovog brata, upravo zbog Aveljeve vere. rtva je za Kaina predstavljala prinoenje materijalnog, neto ime e pokuati da ugodi Bogu; u Aveljevim oima ona je bila vie od toga. Ma kako nejasno i mutno, Avelj je gledao preko materijalnog, opipljivog, i Bog ga je zbog toga pohvalio. Iako je mrtav, on "jo govori" to znai, da oni koji su, kao on, ljudi vere gledaju preko onoga to je sadanje i naziru obrise onoga to se ne vidi. 5. stih I Enohovu rtvu Bog je primio zbog vere. "Ugodio" je Bogu to, kako vidimo iz sledeeg stiha, pokazuje da je "video" Onoga koji je nevidljiv i da se nadao Njegovoj nagradi. 6. stih Ovaj opti iskaz odnosi se na sve one koji trae Boga. U ovom stihu jasno vidimo dvojnu funkciju rei pistis: vera veruje (glagol je istog korena kao re pistis) da Bog postoji osvedoenje o nevidljivom, i vera veruje da Bog "plaa", nagrauje vlasniki list za nadu. 7. stih Noje je "video" nevidljivo. Osim toga, gledao je u budunost. Vera ga je pokrenula da deluje i to njegovo delovanje bilo je ukor ljudima oko njega koji su se bili vezali za ono to je opipljivo, materijalno. 8. stih Avramovo iskustvo ukazuje nam na dve stvari iz Jevrejima 11,1. Vera je budue nasledstvo uinila sigurnim, uinila "vidljivim" nepoznato mesto koje je bilo njegovo odredite. 9. i 10. stih Stigavi u Obeanu zemlju, Avram nastavlja da ivi verom. Stigao je, a ipak nije stigao. ivot pod atorima bio je dokaz da je ivot u Hananu bio samo privremenog karaktera, da je njegov konani cilj bio grad iji je graditelj Bog. Zajedno s Isakom i Jakovom, Avram je iveo kao naslednik Bojeg obeanja, gledajui napred u veri. Vera je i njemu i njima dala "vlasniki list" za taj grad. Vera je to uinila potpuno izvesnim. 11. i 12. stih Avram i Sara okrenuli su lea svetu koji poiva samo na ulnim percepcijama, koji im nije davao nadu da e dobiti naslednika. Uinila je to vera. Ostvarie se ono to je Bog obeao, zato to se to ve dogaalo.

146 stihovi 13-15 Ovaj opti iskaz rezime je vere patrijaraha. Ovde jasno prepoznajemo dva aspekta vere obeanje, nadu, nadu koja razmilja, nadu koja ezne i gledanje i doekivanje s radou onoga to se ne vidi. Taj snani tekst opisuje ivot vere kao putovanje, emu emo se, radi iscrpnijeg prouavanja, vratiti kasnije. stihovi 17-19 Avram je prineo Isaka verom. Naglasak je u ovom sluaju na budunosti: Avram je verovao da e njegov sin biti vaskrsnut. Meutim, pozadina te sigurnosti u pogledu budunosti bilo je Avramovo pouzdanje u Boga. Avram je video nevidljivog Boga i pouzdao se da je On sposoban da podigne iz mrtvih. 20. stih Kad je Jakova i Isava blagosiljao "verom", Isak je polazio od linog stava da Bog garantuje budunost. to je Bog obeao, to e se dogoditi. Vera je bila "vlasniki list". 21. stih Jakov je u svom blagoslovu takoe gledao budunost. 22. stih Josif je bio toliko siguran da e Bog odrati re i Izrailjce izvesti iz Egipta u obeano vreme da je ostavio uputstva u vezi s tim ta treba uiniti s njegovim kostima. I ovom prilikom, najistaknutija je komponenta garancije za budunost. 23. stih Iako se ovim stihom ne definie konkretna funkcija vere, teite je na komponenti nade (budunost). Mojsijevi roditelji su se ogluili o carsku naredbu, verujui da je Bog za njihovog sina pripremio divnu budunost. stihovi 24-28 Ovaj arobno zanimljiv pasus istie dvojnu ulogu vere. S jedne strane, Mojsije je gledao iznad zadovoljstava i bogatstava faraonovog dvora. "Gledao je u viziji svoju platu", ega je vera bila jemac. Osim toga, bio je istrajan i neustraiv, izvodei Boji narod iz Egipta, "jer se drae (jer je video) Onoga koji se ne vidi". Isto tako, svojom poslunou, kad je obavio obred Pashe i poprskao krvlju po dovratnicima, pokazao je svoje poverenje u Boga da e Bog stvarno pobiti egipatske prvence, a zatititi sve one koji budu postupali prema Njegovom spasonosnom planu. 29. stih Izrailjci su proli kroz Crveno More, u kojem su se Egipani podavili. Razlika je bila u veri. Vera je stavila van snage uobiajeno ustrojstvo prirode i istakla nevidljivo ustrojstvo, tamo gde Bog prebiva i deluje. 30. stih Vera je, na slian nain, oborila zidove Jerihona. Isus Navin je imao grad od trenutka kad mu je Bog obeao da e dobiti grad. Isus Navin je, verom, u rukama drao "vlasniki list" toga grada. 31. stih ak je i Rava, strankinja i prostitutka, nala mesto u aleji zaslunih. Iako je pred oima imala samo ogranienu budunost, ona se, poput onih koji su joj prethodili, pouzdala u re nevidljivog Boga. stihovi 32-38 Ovi stihovi su rezime i ilustracija dostignua slavnih linosti iz izrailjske prolosti, od pada Jerihona pa kroz preostali deo

147 Staroga zaveta. Njihova dela dele se na tri glavne kategorije: dela neuobiajene politike ili vojne prirode ("pobedie carstva", uinie pravdu", "postae jaki u bitkama", "rasterae vojske tue"); dela izvan uobiajenog reda u prirodi ("zatvorie usta lavovima, ugasie silu ognjenu, utekoe od otrice maa", "ene primie svoje mrtve iz vaskrsenja") i dela velikog podnoenja u uslovima vreanja i ekstremnih stradanja ("bie pobijeni" . . . ne primivi izbavljenja . . . ruganje i boj . . . okove i tamnice . . . kamenjem pobijeni, pretrveni bie . . . od maa pomree . . . u sirotinji, u nevolji, u sramoti . . . po pustinjama potucae se, i po gorama i po peinama i po rupama zemaljskim" [NIV: "mueni . . . odbivi da budu osloboeni . . . ruganje i bievanje . . . okivanje u lance . . . bacanje u tamnice . . . zasipani kamenjem . . . prerezani na pola . . . ubijeni maem . . . u nematini, progonjeni i zlostavljani . . . lutae po pustinjama i planinama, po peinama i po rupama u zemlji"]. Vera ih je uinila drugaijima, osposobila ih da uine to su uinili, bila je u pozadini njihovih izuzetnih dela eto, to je sutina. Zahvaljujui svojoj veri uzeli su uea u jednoj uzvienijoj stvarnosti, primali snagu od Boje sile, pa su zato njihov ivot i dela postali izuzetni u odnosu na merila ljudskog ponaanja. Vera, dakle, vodi u akciju. Vera nije samo "verovanje". Vera motivie i snai. Vera ini da nemogue postane mogue, vanredno pretvara u normalno jer vera vidi ono to je nevidljivo. Osim toga, vera jemi za budunost. To je ona posebna misao koju apostol istie, zakljuujui prozivnik vere. Niko od divova koje je pomenuo "nije primio to mu je bilo obeano" (39. stih). Mada su neki primili kratkorona ispunjenja onoga to su verovali kao to je bila Rava, koja je bila poteena od maa Boji narod tek oekuje konanu nagradu. Po Bojem planu e Njegovo "neto bolje" biti spremno za sve Njegove sledbenike zajedno. Prema tome, heroji i heroine iz proteklih vekova e "jedino zajedno s nama" ui u "savrenstvo" (40. stih) u tu puninu, konanost i pokoj Bojeg venog doma. U svetlu te napomene, dakle, moemo razmiljati o konanoj ideji tog poglavlja hrianstvu kao putovanju.

Sin putnika
U ranijem delu knjige, kad je u tekstu 3,7 4,13 bila istaknuta re pistis, nali smo da je bila povezana sa pokojem. A pokoj, kako smo zakljuili, podrazumevao je i sadanjost i budunost: mi koji imamo pistis ve sada ulazimo u Boji pokoj, iako je pokoj, u svojoj punini, jo stvar budunosti. Te ideje su paralela onima iz 11. glave Poslanice Jevrejima. Poto je u

148 3,7 4,13 centralna re bio pokoj a pistis bila manje zastupljena, re pistis u 11. glavi zauzima dominantno mesto. Re pokoj se, u stvari, i ne pominje u 11. glavi, ali u toj glavi nalazimo pandane za nju, a to su rei kao obeanje, nada i nagrada. Tako, traei svoj konani dom, hrianin gleda preko granica ovog ivota. Mi ve sada doivljavamo nebeske realnosti poznajemo svog Gospoda koji je umro za nas i On "hodi" s nama iz dana u dan kao na najbolji prijatelj ali ono najbolje e tek doi. Mi sada ivimo verom, dok emo ga jednoga dana videti licem k licu. Jednoga dana, doi emo do te konanosti tog pokoja, tog savrenstva ili punine za koje je vera "vlasniki list". Mi smo putnici. Poput Avrama, koji je boravio u atorima i ekao grad iji je graditelj Bog (9. i 10. stih); kao zlostavljani Boji narod koga svet nije bio dostojan (stihovi 32-38); kao deca vere, opisana u stihovima 13-16, mi smo "stranci i doljaci na Zemlji". Mnogo je naih pesama u kojima se ogleda tema putovanja. "Ja sam ovde samo putnik", "Ja sam putnik", "Ovde samo putnik umoran", "Putnik sam tu", neke su od pesama koje pevamo. Da li smo svesni ta nam rei tih pesama poruuju? Hrianstvo kao ivot putnika vraa nas unazad u najranije vekove nae vere. Poboni ljudi su, kroz srednji vek, odlazili na hodoaa u sveta mesta, kao to su Jerusalim i Rim. Meutim, hodoaa kao da su udaljena od naeg stvarnog ivota. Poznati su nam "hodoasnici" koji su odlazili u druge zemlje, u potrazi za boljim ivotom, a moda smo itali i klasino delo Dona Banjana, Putovanje poklonikovo. Poznato nam je da muslimani i danas ozbiljno shvataju hodoaa. Njihov had(iluk) (putovanje u Meku) poznat je kao ivotni cilj svakog muslimanskog vernika. Ipak, ta "putniki ivot" znai nama koji verujemo u Isusa, koji ivimo u kuama, a ne u atorima; koji vozimo automobile i veoma malo hodamo? Mnogo, veoma mnogo. Jedanaesta glava Poslanice Jevrejima, a posebno stihovi 13-16, gde tema putnikog ivota dolazi u sredite panje, snano se obraa hrianima koji ive danas samo ako smo voljni da sluamo kada nam Bog upuuje svoju re. Prouavanjui ivot putnika uopte, nailazimo na etiri njegove karakteristike: odvajanje, putovanje prema unapred utvrenom odreditu, religijski smisao i pratee tekoe. Sve te elemente nalazimo u Avramovom iskustvu naputanje Ura, putovanje prema Obeanoj zemlji, uloga uvara zaveta, koji e postati otac vernih i suoavanje s tekoama. Tekst u Jevrejima 11,13-16 takoe istie te karakteristike. "Putnici i doljaci" napustili su zemlju, putuju, tee jednoj boljoj zemlji nebeskoj. Mada je put dug i trpe bolove, oni znaju da ih Bog ve sada predstavlja kao svoje i oni e ga jednoga dana gledati licem k licu.

149 esto sluate ljude kako govore o putnikom ivotu u nereligijskom smislu, kao kada bi govorili o putu svog ivota, o svom putovanju. Meutim, hrianstvo kao ivot putnika znai mnogo vie od toga. Ono znai da smo se opredelili da ostavimo za sobom nain ivota koji je privlaan za veinu drugih ljudi. Ono znai da mi ne samo to prolazimo kroz ivot, nego i putujemo prema odreenom cilju. Ono znai da ovaj ivot za nas nije kraj nego samo uvod, preludijum u neto bolje u Bojem venom domu. Znai i to da je nevolja koja nam se "dogaa" zapravo vie nego "univerzitet tekih udaraca" Bog koji je ljubav doputa ga i koristi i On e ga okrenuti da bude nama na dobro. Ono znai da se moemo uzdati u Boga i u najteim vremenima. U svetlu sveukupnog plana Poslanice Jevrejima, vidimo kako se "pouenje" iz 10,19 11,40, a posebno cela jedanaesta glava, uspeno uklapa u apostolov plan. Nebesko svetilite, u kojem je Isus na veliki Poglavar sveteniki i Njegova sasvim dovoljna rtva to zavisi od nae sposobnosti da "vidimo" ono to se ne vidi. Stvarnost nije jerusalimski, nego nebeski hram; nisu zemaljski svetenici, nego Isus; pomirenje ne donosi ni jagnjea, ni jarija ni junija, nego Isusova krv. Tako, dok ivimo u drutvu koje odbacuje Isusa, okrueni pritiscima da ga se odreknemo i vratimo paganskoj svetini, jedino emo ivotom vere ostati nepokolebani. Vera jemi budunost i vidi ono to se ne vidi. Takva vera hrianina ini kadrim da izdri. Vera donosi vernost bez zaziranja, bez odlaenja sa strujom, bez postepenog otvrdnjavanja duhovnih arterija, bez tromosti ili obamrlosti. Postoji samo jasan pogled ka Isusu i sigurnan korak u tranju trke koja je pred nama. Zavrne dve glave nastavie razgovor o tim temama i primenjivae ih sve ire i dalje, kako se apostol bude bliio zakljuku svoje propovedi.

PRIMENA REI
1. 2. Kako mogu one s kojima sam svakoga dana podstai da imaju vie ljubavi za ono to rade i da ive ivot dobrih dela? Kakve duhovne prednosti mi stoje na raspolaganju kada sluim Bogu zajedno s drugim hrianima u crkvi, kakve nikada ne bih mogao dobiti ako bi to isto bogosluenje pratio na TV-prijemniku kod svoje kue? Zato je posebno vano da odravam redovno odlaenje u crkvu, kako se pribliava Hristov drugi dolazak? Kako mogu bez straha gledati u predstojee vreme nevolje? ta je bolja priprema za to vreme negovanje odnosa s Isusom ili razvijanje hrianskog karaktera? Kakvo obrazloenje mogu dati za svoj odgovor? Kako mogu biti siguran da nikada neu okrenuti lea Hristu i odrei se svoje hrianske vere?

3.

4.

150 5. Koji problemi u mom ivotu u ovom trenutku najvie optereuju moju veru? Koji je izvetaj vere iz 11. glave Poslanice posebno koristan za reavanje tih problema? Zato tako kaem? Avram je verovao u grad "iji je Zidar i Tvorac Bog" (10. stih). etiri hiljade godina kasnije hriani i dalje oekuju taj grad. Kako mogu biti siguran da moja vera u blizinu Hristovog ponovnog dolaska nije samo verski ekstremizam? Kakve je nagrade Bog uneo u moj ivot, a koje jaaju moju veru? Kakve nagrade dobijam zato to verujem i kakve nagrade Bog daje svakom oveku, bez obzira na to ta i kako veruje (*vidi: Matej 5,44.45)? ta znai danas iveti ivotom hrianskog putnika, kako je to opisano u 11. glavi Poslanice Jevrejima? U emu se ivot putnika razlikuje od ivota kakav vodi ovaj svet? Kako se taj ivot razlikuje od onoga to mi obino shvatamo kao "normalan" hrianski ivot?

6.

7.

8.

ISTRAIVANJE REI
1. Uz pomo konkordancije potrai sva pojavljivanja rei Avram [Abraham] u Novom zavetu i zapii sve to Novi zavet kae o Avramovoj veri. Uporedi to s izvetajem o Avramu kako je zapisan u 1. Mojsijevoj, od 12. do 22. glave, ukljuujui dogaaje zapisane u 15. glavi 1. Mojsijeve. Potom odgovori na sledea pitanja: a. Do koje mere moja vera mora biti savrena da bi je Bog mogao prihvatiti? b. ta moe navesti iz Avramovog ivota a to je Bog video kao prihvatljiv ivot vere, uprkos njegovim nedostacima? ta Bog trai da vidi u mom ivotu kao prihvatljivu veru, uprkos mojim nedostacima? c. Kako mogu oekivati da Bog gaji odnos sa mnom, ako me moja nesavrena vera navodi da inim stvari koje, kako izgleda, ukazuju na nedostatak vere? 2. Uz pomo konkordancije istrai kako je u sinoptikim Jevaneljima (Matej, Marko i Luka), poslanicama Rimljanima, Galatima i Jakovljevoj, upotrebljena re vera (ukljuujui i rei verovanje i verovati) [faith, belief, believe]. Uporedi ono to si pronaao s prikazom vere iz 11. glave Poslanice Jevrejima. Do kakvog si zakljuka doao u vezi sa sutinskim znaenjem pogrene vere (pistis)? Proui predmet jevrejskog odbacivanja Isusa u Jevanelju po Jovanu. Kakve slinosti nalazi izmeu tih izvetaja i posledica odbacivanja istine koju Pavle opisuje u Jevrejima 6,4-6 i 10,26-31? ta si saznao iz Jovanovog Jevanelja, to ti pomae da izbegne

3.

151 strane posledice opisane u Poslanici Jevrejima?

DALJE PROUAVANJE REI

1. 2. 3. Za prouavanje hrianstva kao ivota putnika, vidi: W. G. Johnsson, In Absolute Confidence, 150-160. Za izlaganje o znaenju vere u Poslanici Jevrejima, vidi: P. E. Hughes, A Commentary on the Epistle to the Hebrews, 437-443. Za komentar teksta iz Jevrejima 10,19 11,40 sistemom stih po stih, vidi: F. F. Bruce, The Epistle to the Hebrews, rev. ed., 248-331.

152

deveta glava BOLJI GRAD

Jevrejima 12,1 13,25
Apostol je doao do zakljunog dela svoje propovedi. Ve smo proli njegovo maestralno izlaganje o Isusu kao Prvosveteniku i rtvi i velianstvenu smotru "velikana" vere. Njegove zavrne napomene, koje pokrivaju 12. i 13. glavu poslanice, obuhvatie i "spakovati" pouke za ivot koje on eli da njegovi sluaoci "ponesu sa sobom". Verovatno bismo bez razmiljanja, olako preli preko ovih glava, smatrajui ih samo, eto, dodatkom snanom izlaganju i impresivnim knjievnim konstrukcijama iz prvih jedanaest glava. Bila bi to greka. Ma kako se prema tim poglavljima odnosili dananji autori komentara, ona su za apostola bila veoma vana. Puna su praktinih razmiljanja, poto su i njegova razmiljanja o onima koji e itati i sluati bila praktina. Poslanica Jevrejima je propoved, zamiljena da ljude povede putem promene ivota. Tako, ovde, jo jednom nailazimo na veoma vane savete u knjizi. Ta apostolova bodrenja da bez posustajanja istrajemo na hrianskom putu pojavljuju se ovde, kao i ranije, uz konkretne preporuke, ali i upozorenja. Misli su iste s kakvima smo se ranije susretali, ali pred nama nije samo prosto ponavljanje apostol je suvie vet i kreativan govornik i pisac, da bi se ponavljao. Naprotiv, te ranije praktine teme ovde nalazimo zaodenute novim ruhom, uz nekoliko novih sjajnih metafora velike snage. I tako, u 12. glavi nalazimo "pouenja" koja nas upuuju na verno istrajavanje (stihovi 1-13), podseanje na preimustvo u tome to smo deo nebeskog bogosluenja, sa Isusom kao svojim Prvosvetenikom (14-24) i upozorenja (25-29). Trinaesta glava je skup veoma razliitih saveta (1-19), a zavrava se izricanjem blagoslova i linim pozdravima.

ULAENJE U RE Jevrejima 12,1-29

Dvanaestu glavu Poslanice proitaj dva puta. Razmiljaj o idejama na koje nailazi, nastojei da se seti gde si ih ranije uoio u propovedi. Posle ozbiljnog razmiljanja o tim poglavljima, razmotri sledea pitanja. 1. Navedi kako se sve hrianski ivot moe uporediti s trkom. U kom smislu moe rei da on nema slinosti s nekim savremenim takmienjem?

153 2. 3. 4. 5. Da li nas Bog poziva da radimo tano ono to je Isus radio, ili da se oslanjamo na ono to je Isus uinio za nas? U kojem se delu teksta iz 12. glave ponavljaju otra upozorenja iz 6,46 i 10,26-31? Na koje je mesto u tom tekstu stavljen naglasak? Razmotri problem ljudskog stradanja u svetlu autorovih saveta u 12,4-11. Naini spisak kontrasta izmeu opisa gore Sinaj u 12,18-21 i Gore Sion, u stihovima 22-24. Zato prikaz Sinaja na ovom mestu ima tako negativan naboj? Kako moe Pavle da kae: "Pristupiste k Sionskoj gori . . . Jerusalimu nebeskome", ako je ve sm u 11,13 Boji narod opisao kao "goste i doljake na zemlji" i ako e u 13,14 rei ". . . ovde nemamo grada koji e ostati"? Da li tu dilemu, delimino, razreava nae prouavanje znaenja vere, iz poslednjeg poglavlja? Kada e Bog potresti zemlju i nebesa (12,26)? Pronai druge biblijske tekstove koji govore o takvom "tresenju".

6.

7.

ISTRAIVANJE REI
Kroz 11. glavu prodefilovala je duga procesija "uglednika", a ve se u poetnim reima nove glave svetla usmeravaju direktno na Jevreje: "Zato dakle i mi . . . da. . . . Kao to su ljudi vere starih vremen iveli verom, tako i Hristovi sledbenici treba odluno da idu napred; da istrajavaju bez kolebanja, uvereni da su deca Oca punog ljubavi.

Tranje trke ivota

Slika koju vidimo dolazi pravo sa sportskog borilita. Tribine su pune gledalaca koji posmatraju atletiare koji se bore za zlato. Dole, na terenima, trkai se razgibavaju i koncentriu za trenutak kada e pucnjem iz startnog oruja pojuriti u bespotednu borbu. Ovih dve hiljade godina niim nije umanjilo snagu i uzbuenje sadrane u Jevrejima 12,1.2. Pa ipak, ima i razlika. Atletiari sa olimpijada drevnog doba trenirali su s tegovima privrenim na telo. Na dan trke, te tegove su skidali (u stvari, takmiili su se nagi), pa su se oseali laki kao pero. To je, u stvari, pozadina Pavlovih rei iz 12,1: "Odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionuo" [odbacimo sve to nas sputava] ili, kako stoji u KJV: "Odloimo sve terete. Vanije od ovoga je to to je u Pavlovo vreme, kao i danas, samo jedan trka mogao dobiti nagradu. Meutim, pobednik u trci ivota je svako ko istri trku. Mi se, kao hriani, ne takmiimo jedni protiv drugih. Naprotiv, jedni drugima pomaemo da stignemo do linije cilja. Najmanje to inimo je to to se takmiimo sa samim sobom, nastojei da Bojom blagodau

154 ostvarimo najvii mogui stepen u svom napredovanju. Gledaoci "svedoci" iz 12,1 verovatno su heroji iz 11. glave. Ne u smislu da su otili na nebo i da nas danas, odozgo, posmatraju, jer nam 11,39 kae da oni jo nisu primili ispunjenje obeanja. Ali zato, tiho svedoanstvo njihovog vernog ivota slui nama kao primer. Svima je nama dat samo jedan ivot, samo jedna prilika za dostizanje veliine, jedna prilika za razvijanje svake od vrlina i unapreivanje svih svojih talenata. Pomenuti ljudi imali su svoje mesto pod suncem i dobro su trali; sada je ta prilika na nama. I Isus je tamo. On stoji uz ciljnu traku; On oima prati nae napredovanje u trci, On nas bodri svojim glasom. I sm je trao tu trku i pobedniki je zavrio, a sada nama pomae u trci. On time nije samo "naelnik vere" nego i njen "svritelj". S njime poinjemo, s Njime i zavravamo trku. Nae spasenje u celosti dolazi od Njega i samo od Njega. Nikada neemo moi da uinimo ono to je On uinio. On nam prilazi danas i poziva nas, onako kako je nekada pozivao ribare kraj jezera, govorei im, "Hajdete za mnom! Poziva nas na uenitvo, da gazimo Njegovim stopama, da nastavimo delo isceljivanja, pouavanja i propovedanja koje je On zapoeo. To je nain na koji idemo za Njim, kreui se stazom ivota kojom je On proao. Ipak, nikada neemo moi uiniti ba ono to je On uinio. Izmeu Njega i nas uvek e postojati i uvek e morati da postoji kvalitativni jaz. On je na Spasitelj, na Prvosvetenik. Mi smo oni koji mu se molimo. On je rtva, a mi smo grenici kojima je potrebna pomo. U 2. stihu imamo zanimljivu prevodilaku alternativu: "(U)mesto odreene sebi radosti", dobijamo iz grkog predloga anti, koji ima znaenje slino njegovom pandanu u engleskom, i mnogim drugim prevodima. Tako shvatamo da apostol ne eli da kae da je Isus "pretrpeo krst" i "sramotu" zato to je gledao preko njih i video radost koja e potom uslediti, nego da je umesto da uiva radosti neba, doao na Zemlju da strada i umre, da pretrpi ruganje, uvrede i odbacivanje, upravo od onih koje je doao da spase. Vrlo mi je drag ovaj alternativni prevod (kod Karadia je ve prisutan). Mislim da se najbolje uklapa, a i slui kao odjek ranijih prikazivanja Isusove ljudske prirode u Poslanici Jevrejima naglasak na Isusovom stradanju u 2,9.10 i ivi opis Getsimanije u 5,7.8. Ni u jednom od tih opisa apostol nije rekao da je u svojim nevoljama Isus izdravao zahvaljujui nadi u ono to e biti posle Njegove smrti. Naprotiv, mi vidimo samo svojevrstan ivi prikaz realnosti Njegovih iskustava. Kako god da prevedemo re anti iz 12,2, glavno teite teksta prosto blista: "Gledajmo na Isusa. Taj poziv smo uli u ranom delu propovedi "upravite misli na Isusa" [Karadi: poznajte poslanika i vladiku . . .] (3,1). Misao se ovde, dakle, ponavlja. Poput metalnih uglova koji, obino u paru,

155 slue za uspravno dranje knjiga u biblioteci, ovaj poziv podupire poruku Poslanice Jevrejima. Upravite misli ne na druge ljude, pa makar oni i bili dostojni uzori vernosti. Ne na prolost. Ne na sebe. Samo na Isusa. Vrlo istaknutu ilustraciju teksta iz Jevrejima 12,1.2 dale su Sportske igre Britanskog komonvelta iz 1954. godine, odrane u Vankuveru, u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija. Tom prilikom trala se trka na 1 milju (1.609 m), koja se ubraja u jednu od najslavnijih trka moda i najslavniju svih vremena. Direktni rivali u njoj bila su dva najbra trkaa tadanjeg sveta na jednu milju Roder Banister i Don Landi. Drei se svog obiaja, Landi je prvi povukao. Za razliku od veine trkaa, Landijev metod bio je da odmah izae na elo grupe i da zahvaljujui svojoj velikoj fizikoj snazi nadmai ostale atletiare, koji e snagu uvati za poslednju deonicu do ciljne trake. Trka se, bilo je jasno, odluivala izmeu Banistera i Landija. Ubrzo su ostali trkai poeli da zaostaju, putajui Landija da se izdvoji na elu, dok je Banister bio na prilino velikom rastojanju iza njega. Na kraju svake etvrtine milje objavljivana su prolazna vremena; sa svakom tom objavom tribine su se tresle od oduevljenja. Landi i Banister uli su u strahovit tempo, koji e nesumnjivo doneti novi svetski rekord. Ali ko e prvi dodirnuti ciljnu traku? Tako su trkai uli u poslednji krug, poslednje etvrt milje. Landi je bio napred, ispred Banistera, kako je bilo i tokom cele trke. Pred njim se, sve blie i blie, nalazila zategnuta traka. Negde iza njega bio je Banister. A onda se tribinama zaorio zagluujui huk. Landiju je bilo jasno ta to znai: Banister je ulagao poslednje oajnike napore da ga dostigne! Ciljna traka je bila sve blie i blie, a huk gledalaca sve buniji. Landi je znao da ga je, ulaui ogroman trud, Banister ve sustizao. No, gde je sada tano? Neposredno pre ciljne trake, Landi okrenu glavu da proveri gde je Banister. A Banister se, iskoristivi psiholoku prednost, bacio unapred, pored Landija i prestigao ga za prsa, kod same trake! U Vankuveru postoji statua u znak seanja na taj trenutak. Na njoj jedan trka grudima dotie traku dok drugi, samo za dlaku iza njega, okree glavu. Kakvog li prikaza pouke sadrane u 12,1.2 "Gledajmo na Isusa"! Preostali deo njegovog izlaganja na temu vernosti, stihovi 4-13, stavlja Jevreje u kontekst dece koju ukorava pun ljubavi nebeski Otac. Tekst snano nagovetava injenicu da tadanji itaoci ve stradaju zbog svoje vere. itamo "Podnesite nevolje kao karanje" (7. stih) i "Jer svako karanje kad biva ne ini se da je radost, nego alost" (11. stih). etvrti stih, govorei o stradanju, "jer jo do krvi ne dooste", implicira da nevolje koje predstoje mogu doneti i smrt Isusovim sledbenicima. Stradanja ne treba da ih iznenade nego bi oni, naprotiv, trebalo da ih oekuju to je osnovna misao koja se provlai kroz raspravu. Starozavetni

156 tekst iz Pria 3,11.12 nosi upravo tu misao i daje formu izlaganju. Vidimo da se nevolje i stradanja u rukama Oca koji voli mogu pretvoriti u neto to ima pozitivnu ulogu. Pokazuju da je Bog za nas zainteresovan da smo Njegova deca, ne nezakonita deca i tako On nevolje koristi za nae dobro, donosei "rod pravde i mira" (11. stih). Re u tekstu od 5. do 11 stiha, prevedena izrazom "karanje", grka je re paideia koja stoji u pozadini nekih naih rei u vezi s obrazovanjem, kao to je npr. pedagogija. Re "karanje" tano odslikava znaenje grke rei, ako bismo karanje ili, savremenije, "disciplinu", shvatili kao vaspitanje, a ne obavezno kao neto negativno. Naalost, re "disciplina" u nae vreme postala je nepoeljna zato to se esto dovodi u vezu s okrutnou kao kada, u vojsci, nastavnik strojeve obuke u logorima za obuku vri pritisak na vojnike, terajui ih do granica njihove fizike i psihike izdrljivosti. Meutim, mi smo i danas svesni pozitivnog smisla te rei u obrazovnoj sferi, kada naunici o svom naunom polju govore kao o svojoj "disciplini". Hriani treba da ponovo "prizovu" biblijsko znaenje rei "disciplina". Naravno, ne govorimo o staroj izreci, "ko ali prut izgubie sina", neto to se esto zloupotrebljava kada odrasla osoba iskaljuje svoj gnev na malom stvorenju. Ono to je potrebno da ponovo pronaemo jeste taj oseaj vaspitavanja, rastenja ka zrelosti i u dubinu, usredsreivanja na neki zadatak, odricanja od "neposrednog zadovoljenja", na ta, inae, asocira pojam biblijske discipline. Napomenuemo da ovaj tekst ne daje odgovor na jedno od najveih pitanja naeg vremena i svakog drugog vremena na pitanje stradanja. Zato se loe stvari dogaaju dobrim ljudima? Zato loi ljudi, kako vidimo, zaista dobro prolaze? Zato je Bog dozvolio da est miliona Jevreja umre u koncentracionim logorima? To pitanje je od nebrojenih Jevreja nainilo ateiste, a milione nejevreja odvelo u sferu sumnje. Svake veeri na naim TV-ekranima gledamo slike od gladi iznurena deca u afrikim zemljama, genocidna ubijanja na Balkanu, nasilje na ulicama naih gradova pa se pitamo zato Bog u tom pogledu neto ne uini. Ovde ne nalazimo teodiceju dobro promiljeno objanjenje koje treba da odbrani Boga. Ali zato nalazimo religijski odgovor, onaj koji nas dotie u naem bolu. Slika koju dobijamo o Bogu, slika je dobrog Oca punog ljubavi, koji neno brine o svemu to nam se dogaa. On nije pokreta zla; stradanje je neto to dolazi iz drugog izvora. Meutim, Bog moe i zlo da usmeri u dobrom cilju ako mu to dopustimo. On od stradanja moe da naini ivot lepote, mira i poverenja. Stradanje nas nikad ne ostavlja ravnodunima. Mi se ili probliavamo Uitelju, ili se, ogoreni, udaljavamo od Njega. Postajemo Don Banjan, Helen Keler ili ateista.

O, divnog li grada!

157 Tekst u Jevrejima 12,14-24 podsea nas na naa velika preimustva. Mi smo putnici, na putu ka svojoj slavnoj budunosti u Bojoj prisutnosti, ali ve sada imamo mnogo razloga za radost. Spasenje nije samo pred nama, nego je ve sada ovde! Tri pasusa iz ovog odeljka sadre dva pravca razmiljanja. U prvom, od 14 do 17 stiha, upoznajemo se s preimustvima na osnovu jednog negativnog primera. Isav je bio "duhovna budala" jednostavno, nije vrednovao ono to je bilo stvarno vredno. Svoje pravo prvenatva trampio je za porciju soiva. Razgovarati o veri kao nadi u Boga, kao neemu to gleda u budunost ne, Isav je iveo u jednom drugaijem svetu! Njegov je ivot bio ovde i sada; za njega je napuniti eludac znailo vie od tamo nekog neuhvatljivog blagoslova namenjenog prvencu. I tako, opomena jevrejskim hrianima dolazi glasno i jasno kao i nama. Setimo se "tako velikog spasenja". Setimo se Isusa. Setimo se onoga to nam je Bog pripremio. I zato, obrati panju na redosled svojih prioriteta! Nain na koji apostol pie o Isavu podsea nas na njegove snane rei iz 6,4-6 i 10,26-31. U sva tri teksta prisutan je gubitak neega dragocenog i strana misao da je to moda i zauvek izgubljeno. "Nije mogue" (6,4), "nema vie rtve za grehe" (10,26), rei su koje smo ranije sluali. Sada ujemo ovo: "Jer znate da (bi) . . . odbaen; jer pokajanje ne nae mesta, ako ga i sa suzama traae" (17. stih). Istu glavnu misao nalazimo u svakom od pomenutih tekstova. Iako je tekst u 12,16.17 najkrai odpomenuta tri, u njemu sadrana misao identina je s dva ranije izloena iskaza. Dok je tekst u 6,4-6 bio usredsreen na uzviena preimustva spasenja u Isusu, 10,26-31, na izvesnost suda ako odbacimo Njegovu spasonosnu smrt, tekst u 12,16.17 istie neizbenost gubitka Bojih duhovnih blagoslova ako ne cenimo njihovu vrednost. Suprotno tunom Isavovom primeru, sledea dva pasusa donose sjajan zbir blagoslova koje je Isus doneo. Meutim, apostol se ovde ne bavi prostim ponavljanjem ranije iznetih misli, nego ih sabira i izraava u jednoj snanoj i lepoj ilustraciji. Pristup, pouzdanje, krv, zavet, superiornost te divne ideje, ije smo razvijanje u pojedinostima pratili kroz prvih deset glava, istaknute su ponovo, ali ovom prilikom zajedno, u okviru teme boljega grada, novog Jerusalima. Misao koja preovladava u ta dva pasusa, postavljena jedan pored drugog, jeste puni, neometani pristup Bogu, omoguen kroz Isusa. Pavle uzima izvetaj o davanju zakona iz 2. Mojsijeve, 19. i 20. glave i podvlai njegove zastraujue aspekte "pomrinu, oblak i oganj razgoreli", rei zbog kojih su srca Izrailjaca bila paralisana strahom; "trubni glas", a naroito zapovest kojom se zabranjivalo doticanje svete gore (ak je i ivotinja koja bi zalutala u planinu morala biti kamenisana). I sm Mojsije drhtao je od straha. Taj prikaz Sinaja, budui uzet iz Starog zaveta, znatno se razlikuje od

158 veine onoga kako to mi zamiljamo. Skloni smo da se usredsredimo na velianstvenost i izuzetnost dogaaja, kad je sm Gospod izgovarao moralni zakon, temelj i osnov za svakog pojedinca, za svako drutvo. Obe slike Sinaja su verne; obe dolaze iz istog izvetaja. Ono to vidimo u Poslanici zapravo je ponovno kazivanje tog slavnog dogaaja, koje se uklapa u obrazac poreenja i suprotstavljanja starog i novog, obrazac koji se provlai kroz celu propoved. Taj obrazac vidimo u poetnom pasusu Poslanice Jevrejima, a onda ga ovde ponovo sreemo: staro nije loe konano, dolo je od Boga ali je novo bolje. Tako je, na Sinaju, Bog bio iza zastraujuih prizora i zvukova (mada se o Njemu govori samo indirektno, kao o "glasu rei" (glasu koji izgovara rei); meutim, na gori Sion, u nebeskom Jerusalimu, Bog je taj koji svom narodu iskazuje dobrodolicu. Opis boljega grada je poskakivanje i pesma u svetoj radosti. Nebrojeno mnotvo anela zajedno s ljudima spasenim sa grene planete, uestvuje u nebeskom bogosluenju; oni se drue sa slugama Cara ljubavi. Ti ljudi sa Zemlje nisu neki koji e sedeti u nekom uglu ili visoko na galeriji, na mestima s ogranienim pogledom; ne, oni su "dovedeni u stanje savrenosti", ponovo uinjeni celima slavnim spasenjem od Boga. (Tako imamo da je preovladavajua tema pristupa povezana s preimustvom "dovoenja u stanje savrenosti", tj. oienja, kako vidimo u 8,1 10,18.) I tako, u sreditu te blistave i bogate slike, nalazi se Isus! On je posrednik novoga zaveta, koji donosi oprotenje greha i oienje od opoganjenosti. Njegova prolivena krv ima mo da za nas uini ono to nikako nisu mogli mnogi milioni ivotinjskih rtava. Isusu je mesto u sreditu, zato to samo preko Njega i u Njemu imamo pravo na to slavljenje u nebeskom gradu. Njegova krv govori! Ona "bolje govori"! To je govor nade, govor utehe, govor oienja, govor sile, govor dobrodolice. Zakon govori sa Sinaja i ta re izaziva kod nas strah i drhtanje. Zakon nas osuuje, izuzima, iskljuuje. Zakon koji je svet, pravedan i dobar istie Boje merilo, Boje zahteve. Taj beleg, taj cilj tako je daleko, van naih mogunosti da jedino to moemo jeste da mu se divimo, a onda da se okrenemo, obeshrabreni. Ta re izrie Boji sud nad naom izgubljenou, naim otuenjem, naim padom i naom opoganjenou. Meutim, kroz Isusovu krv do nas dopire jedna bolja re. "Dobrodoli kui, deco; vama je ovde mesto! Dobrodoli u nebeski Jerusalim. Dobrodoli u grad ka kojem je kroz vekove eznuo Boji narod, putnici i doljaci na Zemlji. Dobrodoli u hor anela. Dobrodoli u radost neiskazive i beskrajne sree. Dobrodoli u Isusovo ime dobrodoli u ime Isusove krvi! Tekst u Jevrejima 12,18-24 jedan je od najdirljivijih i najblistavijih tekstova u celom Svetome pismu. Pa ipak, retko emo uti da ga neko pominje; retko propovednici pokuavaju da ga tumae. Moda njegovo zanemarivanje potie od prividne nejasnoe i neshvatanja . I zaista ga je

159 teko razumeti ako pokuamo da ga razumemo izdvojeno od ostatka Poslanice. Meutim, kada italac pone tamo gde je poeo autor, od 1,1, nastavljajui dalje kroz poslanicu, nailazie na dobro poznate misli. To su glavne teoloke teme cele propovedi, sabrane u jednoj zavrnoj konstrukciji velike snage i lepote. Ipak, u 12,18-24 suoeni smo s jednim pitanjem. Kako apostol svojim itaocima moe da kae da su ve pristupili nebeskom Jerusalimu, da su ve doli na radosni skup anel? U istom smislu, autor kroz celu propoved moe da kae: "Mi imamo velikog Poglavara svetenikoga" (4,14); "pristupimo slobodno k prestolu blagodati" (4,16); "imamo takvoga Poglavara svetenikoga" (8,1); "imamo slobodu . . . ulaziti u svetinju" (10,19) i "da pristupamo (Bogu) . . . u punoj veri" (10,22). Klju za njegovo razmiljanje nalazi se u velianstvenoj ideji iz 11. glave u veri. Vera vidi to je nevidljivo; vera se hvata za nevidljivo; vera je jemac budunosti. Isus je stvaran; stvaran je i nebeski hram u kojem On slui, stvaran je i nebeski Jerusalim. Mi verom ulazimo u taj hram i dolazimo u sferu prisutnosti Cara svemira. Takoe, mi verom ve sada uzimamo uea u bogosluenju svetoga grada, poto vera ini sigurnom nau budunost. Zapazimo kako vera potpuno preokree naa uobiajena merila o realnosti. Naa ula nam govore da je realnost jedna planina u Arabiji, koju moemo videti i dotai, ali vera to porie! Stvarnost je neto izvan domaaja naeg vida, sluha, dodira; stvarnost je Gora Sion.

POSLEDNJA OPOMENA
Dok 12,18-24 daje zavrni rezime preimustava spasenja koje je doneo Isus, tekst u 12,25-29, poslednji put, oglaava opomenu Poslanice Jevrejima. Kako hitro u ovoj knjizi brzih promena klatno prelazi s jedne na drugu stranu! Nema mesta strahu i sumnji, poto propoved odzvanja pouzdanjem i sigurnou iji temelj nije u nama nego u Isusovoj linosti i delu; ipak, nema mesta ni sedenju skrtenih ruku. Jevanelje dolazi kao obeanje ono koje e postati stvarnost kroz ivot vere. Tako sdanji oseaj posedovanja spasenja biva uravnoteen upozorenjem da bismo ga mogli izgubiti. Bog nee izneveriti. Njegovo je "carstvo nepokolebano" (28. stih), ali ga mi moemo izneveriti i izgubiti u njemu svoje mesto. Kao i ranije, upozorenje je uoblieno na logici manje-vee. Oni koji su odbili onoga koji je "prorokovao", koji ih je opominjao na Zemlji (Mojsija) nisu "utekli", pa e oni koji odbiju Onoga koji nas opominje s neba (Boga), jo manje imati prilike da "uteknu". Zakljuivanje je, po formi i sadraju, precizna paralela tekstu u 2,1-4 i 10,26-31. Meutim, mi u tom upozorenju nalazimo jo jednu komponentu. Budui

160 da je u onim drugim tekstovima govorio na osnovu "tako velikog spasenja" datog u Isusu, apostol ovde ukljuuje i jedan eshatoloki faktor. On gradi na svom opisu gore Sinaj, u 12,18-21, i dodaje: "Kojega (Boji) glas potrese onda zemlju" (pozivanje na 2. Mojsijevu 19,18) "sva se gora tresijae veoma"). On to, potom, uporeuje i suprotstavlja s proroanstvom o neuporedivo veem zemljotresu, iz Ageja 2,6, prema kojem se nee tresti samo Zemlja nego i nebo. Tako nailazimo na dvostruku grupu kontrasta: Bog koji je vei od Mojsija i sveopte tresenje, umesto zemljotresa na gori Sinaj. Bog koji u svom Sinu Isusu Hristu donosi potpuno i besplatno spasenje, dolazi kao Sudija cele Zemlje. On e razdvojiti trajno od privremenog; Njegovo sveopte ispitivanje, i na nebu i na Zemlji, razdvojie one koji su verni od onih koji to nisu. Stoga, posluajmo Njegovu opomenu, kako i sami ne bismo pali pod Boji sud!

ULAENJE U RE Jevrejima 13,1-25

Trinaestu glavu Poslanice proitaj u celini dva puta, a onda pokuaj da odgovori na sledea pitanja za istraivanje: 1. Ova glava mnogo govori o situaciji i problemima jevrejskih hriana. Navedi sve to si ovde saznao u vezi s njihovim duhovnim potrebama. Razmisli o spisku koji si upravo sainio. Koje od tih potreba ili problema nalazi meu dananjim hrianima? Uz pomo konkordancije, potrai u Starom zavetu izraz izvan okola [outside the camp] (stihovi 11 i 13). Kakvi su se ljudi i aktivnosti mogli sresti "izvan okola"? Da li je Poslanica Jevrejima, konano, poziv Bojem narodu da se odvoji od drutva ili poziv da vest o Isusovom spasenju odnese svem drutvu? Objasni stih 13,14 "Traimo grad", u svetlu onoga to moe proitati u 12,22 "Nego pristupiste . . . Jerusalimu nebeskome". Uporedi zavrni blagoslov u Poslanici Jevrejima (13,20.21) s drugim apostolskim blagoslovima (Rimljanima 15,13; 16,25-27; 1. Korinanima 16,23; 2. Korinanima 13,14; 2. Petrova 3,18; Juda 24.25; Otkrivenje 22,20.21).

2. 3.

4.

5. 6.

ISTRAIVANJE REI
Trinaesta glava Poslanice Jevrejima deli se na dva dela: raznovrsni

161 saveti u vezi s hrianskim ivljenjem koji pokazuju kako jevanelje utie na ceo spektar ljudskog postojanja (1-19) i apostolski blagoslov, uz zavrne napomene (20,25).

SPISAK POTREBA ZA HRIANE U SVIM VREMENIMA

Raznovrsni saveti iz 13,1-19 dotiu se razliitih oblasti i ne kreu nijednim odreenim redom. Izmeu ostalog, obuhvaeni su odnosi meu hrianima, stavovi koje zauzimamo prema drugim ljudima, brak, ekonomska pitanja, kao i poloaj vo: 1. Ljubite se meu sobom kao braa (Karadi: ljubav bratinska). Pavle je u prilici da napie: Ne prestajte da ljubite jedni druge" [... da ostane meu vama], a ne "Ljubite jedni druge". Tako vidimo da je to hrianska zajednica s atmosferom topline i uzajamne brige (1. stih). Gostoljubivosti ne zaboravljajte. Ljubav se prostire izvan kruga crkvene porodice i prima putnike-namernike. Pokaite saaljenje prema drugima, u suanjstvu i u stradanju. U ovoj slici vidimo hriane koji su prolazili kroz stradanje, kao to su i Jevreji nekada pretrpeli (10,32-34). Iako je mesna crkva, ili mesne crkve, kojoj je poslanica upuena u tom trenutku bila bez nevolja, trebalo je da saosea sa svojom braom i sestrama koji su bili izloeni stradanju (3. stih). Odravajte istotu u braku i seksualnim odnosima. Preljuboinstvo i seksualni (polni) nemoral bili su i tada problem, kao to su danas (4. stih). uvajte se ljubavi prema novcu i materijalizma. Jevrejima je preporueno, umesto da se uzdaju u prolazna bogatstva, da se oslone na Boga koji ne izneverava (stihovi 5 i 6). Idite primerom pobonih voa (uitelja) (7. stih). uvajte se nepoznatih nauka. Apostol ne precizira kakve su to nauke. Mogue je da je re o ceremonijalnim jelima, to je njegova sledea misao ili o neopravdanom oboavanju anel i spekulacijama o Melhisedeku (9. stih). (Vidi komentar teksta u Jevrejima 1,5-14 i 7. glavu Poslanice.) Idite Isusovim stopama, koje vode "izvan okola", nosei istu sramotu. Ti stihovi (11-13) zahtevaju, kasnije, dodatni komentar. Iako je samo Isus pravi Svetenik, svi koji verujemo u Njega sada smo svetenici tako to imamo pristup Bogu. "rtve" koje prinosimo, to su hvalospev Hristu i dobra dela za druge ljude (15. i 16. stih). Pokoravajte se autoritetu vernih crkvenih voa (uitelja) (17. stih).

2. 3.

4.

5.

6. 7.

8. 9.

10.

162 11. Molite se. Molite se za apostole; molite se da im pisac Poslanice moe uskoro ponovo doi (stihovi 18. i 19).

Kad posmatramo ovaj spisak, dva njegova aspekata ostavljaju na nas poseban utisak. Prvo, divimo se irini njegove primene. Spasenje koje Isus donosi menja nas u nove ljude. Jevanelje utie na svaki vid naeg svakodnevnog ivota od kreveta do novanika, od verovanja do stavova. Konkretno, ono preobraava nae odnose prema savernicima, prema voama, i prema strancima. Hrianstvo, to je znatno vie od sistema verovanja ono je novi nain ivota. Drugo, primeujemo kako ti saveti zvue savremeno. Mi moemo pogledati taj spisak od 11 taaka i svaku od taaka "trihlirati", potvrditi kao neto znaajno za ivot u ovom naem vremenu. Uz sve promene koje su nam donele industrijska i informatika revolucija, uz sve nae znanje i tehnologiju, mi smo i dalje ljudska bia. I dalje imamo iste potrebe kao linosti, u drutvenom, duhovnom smislu; suoavamo se s istim stvarima koje nas mame na zlo, u svetovnost. Iako je vernitvo pomenute jevrejske mesne crkve od nas odvojeno ogromnim jazom vremena i kulture, ono je na iznenaujui nain slino nekoj crkvi u Americi ili Evropi. I tako nam Boja re i danas govori. Podsea nas na to ko smo sinovi i keri Cara neba, kupljeni Isusovom krvlju. To skree na pogled sa onoga to je svetovno i materijalno; poziva nas da izaemo iz beznaajnog, egoistikog kruga koji opisujemo oko sebe. Poziva nas na ivot apsolutno drugaiji od ivota onih koji ne znaju za Hrista i ne idu za Njim. Poziva nas da ivimo verom u Isusu. Jer On je tamo, u samom sreditu, tamo gde mu je mesto. "Isus Hristos jue je i danas onaj isti i zauvek" (8. stih). On je Onaj to je ostavio nebo da bi iveo meu nama i umro za nas kao bezgrena rtva. On je na veliki Poglavar sveteniki gore na nebu. Isto tako, On je Onaj koji e uskoro ponovo doi po svoj narod. Isus Hristos na nepromenljivi Spasitelj, Gospod i Prijatelj! Apostol se, poslednji put, vraa na jezik hramova, svetenika i rtava (stihovi 10-15). Ovde on, meutim, ne namerava da istakne ijednu teoloku misao, nego koristi taj dobro poznati ambijent da bi u misli snano utisnuo nekoliko praktinih stvari. Prvo, on hrabri jevrejske hriane, govorei im da ne treba da se oseaju izoptenima iz jevrejskog sistema. Za Isusove sledbenike jevrejskog porekla neprijateljstvo koje su doivljavali od svojih sunarodnika moralo je biti bolno, i nesumnjivo su teko oseali gubitak uea u slubama u hramu. Jevrejski hriani su odreeni broj godina nastavili da slue u hramu, da bi postepeno zakljuili da tamo vie nisu dobrodoli. Prilikom njegove poslednje posete Jerusalimu, protiv Pavla se podigla pobuna zbog jednog nesporazuma kad je pokuao da uzme uea u slubama u hramu (Dela

163 21,17-36). Apostol je sledee rei napisao zbog italaca koji bi se osetili lieni prava uea u slubama u hramu: "Imamo pak oltar od kojega oni ne smeju jesti koji slue skiniji" (13,10). Umesto da se oseaju odbaenima, trebalo je da oseaju da imaju preimustvo. Taj hram daleko nadmauje onu graevinu na Zemlji. On zatim iz prinosa za grehe u starom sistemu izvlai jednu homiletiku pouku (stihovi 11-13). Kada je u svetilite unoena krv (ponekad se primenjivao alternativni postupak, kada su svetenici unutar svetilita jeli deo rtve; vidi, npr. 3. Mojsijeva 6,24-30), tela ivotinja su spaljivana izvan okola. Slino tome, kae Pavle, Isus je stradao i umro "izvan okola". Izraz "izvan okola" pojavljuje se nekoliko puta u Starom zavetu u kontekstu Izrailjevog lutanja pustinjom. Odnosi se na neisto mesto, mesto razdvajanja i smrti, gde su se potucali gubavci, gde je nad zloincima izvravana smrtna kazna i spaljivana tela ivotinja, korienih za rtve za greh (3. Mojsijeva 13,46; 24,14; 5. Mojsijeva 23,14). Eto, na takvom je mestu umro Isus! Ne u hramu, ne na mestu posveenom za prinoenje rtava, pa ni unutar zidina svetog grada, nego "izvan gradskih vrata", na neznaboakom tlu, na neistom mestu na kojem su vrene likvidacije stranaca, gde su tumarali gubavci i spaljivana tela ivotinja. O, udesnog li Bojeg plana za nae otkupljenje! Pogledajmo na naeg Svetenika Isusa. Nema na Njemu odede ivopisnih boja, nema obrazovanja u sferi rabinskog predanja, niti porekla koje bi mu makar dalo pravo da postane svetenik. Na Svetenik nije imao ni poreklo, ni zatitnika, ni imovinu ni sponzora meu ljudima, samo sebe samog. A pogledajmo Njegovu rtvu! Vuen i ciman kroz improvizovani ilegalni sud*, predmet podsmeha i ponienja, ostavljen i od svojih nesrenih, jadnih sledbenika, umro je na krstu predvienom za razbojnika, dok su egzekuciju izvrili Rimljani. Meutim, On je bio Boji prinos za grehe sveta, On koji je bio Svetenik, sm je bio i rtva. No, gde je Njegov hram? Ne moemo pokazati prstom ni na kakvo zlatno zdanje na Gori Sion, niti na katedralu ili palatu. Bio je roen u jaslama; nikada i nije imao hram. Meutim, Njegovo svetilite je ono stvarno, autentino, dok su zemaljski hramovi bili samo njegove blede imitacije. I tako, kae apostol, pridruimo mu se "izvan okola". Nema potrebe da danas budemo deo zemaljskog hrama; nae je mesto kod Njega. U tome su sadrane dubokoumne implikacije za hrianski ivot. Budui da je umro na neistom, profanom mestu, Isus je uklonio sve vidove odvajanja hramova i svetih mest na ovoj Zemlji. Njegov je krst posvetio svako ono
*

kangaroo court = nepoten sud, "organizovan" od strane radnika, robijaa itd.; tajni narodni sud

164 "izvan okola" svaku svetovnu, neistu taku na Zemlji. Postavljajui svoj krst izvan okola, On polae pravo na ceo ovaj svet. Mi ne ivimo vie u dvodelnom svetu svetog i profanog; sve je Hristovo i svako nae delo treba da bude za Hrista. I tako vidimo poruku 15. i 16. stiha svet je svet (holy), pa smo tako i svi mi svetenici, koji prinosimo rtve hvale i dobrih dela. I jo jednom, poslednji put, apostol se poziva na "grad" (14. stih). Ipak, za razliku od teksta u 12,22, gde je mogao rei da su hriani ve "pristupili Gori Sion, nebeskom Jerusalimu", on ovde istie da mi "traimo grad koji e doi". Kako je to mogue stigli smo, pristupili smo, ali nismo stigli? Zato to hriani ive u raskoraku izmeu "ve" i "jo ne". Mi ve pripadamo Isusu, On nas je ve spasao, On nam je ve otvorio vrata u nebesko svetilite, ve nas je oistio od nae opoganjenosti. Ali mi smo i dalje putnici i doljaci, na putu ka svom konanom domu: mi smo stigli, ali jo ne vidimo grad, jo ne vidimo hram, jo ne vidimo Isusa jedino verom, jo ne. Grad je poput Bojeg pokoja (3,7 4,13). Taj pokoj je ve tu, a Subota je ono to ga ilustruje, dok je pokoj u svojoj punini i dalje pred nama. U stvari, celokupni Novi zavet odie istom tenzijom izmeu ve i jo ne. Mi je sreemo ve u vidu Isusovih rei o "carstvu", tamo gde se neki tekstovi odnose na sadanjost, a drugi na budunost (npr. Matej 5,3; 6,10; 25,34; Luka 17,21).

Blagoslov i rastanak
Apostolski blagoslov (stihovi 20. i 21) kao da je posebno prikladan za propoved. Prva polovina tog blagoslova odjek je teologije dokumenta koji se odnosi na "krv zaveta venoga", dok preostali deo upuuje na odraz te teologije na ivot italaca. Taj blagoslov, dostojanstven po formi, velianstvenog jezika i fundamentalan po ustrojstvu, snano nam se obraa u ovom naem vremenu. Ipak, pitamo se da li je taj blagoslov nastao u umu samog autora, pod uticajem Svetoga Duha, ili se apostol ovde slui blagoslovom ve u upotrebi meu hrianima? Budui da taj blagoslov ne nalazimo nigde drugde u ranoj hrianskoj literaturi, to pitanje ne moemo razreiti s potpunom izvesnou. Meutim, ipak naginjem ovoj drugoj mogunosti. Iako je onaj ko je napisao celu tu prelepu propoved nesumnjivo bio kadar da zamisli i skuje rei iz 13,20.21, pitam se zato bi on pokretao dve misli u tom poznom trenutku Hristovo vaskrsenje i temu pastira/ovaca. Nijedna od tih misli ne pojavljuje se nigde drugde u Poslanici Jevrejima, iako su one neto uobiajeno u drugim novozavetnim spisima. Pretpostavljam da je apostol ili citirao neki postojei blagoslov ili se posluio bogoslubenim jezikom u redovnoj upotrebi meu

165 ranim hrianima. Jedino u zavrnim stihovima (23-25) nalazimo znake linog obeleja novozavetne poslanice. No, ti znaci ne menjaju nau sliku dela kao celine a to je "re pouenja", ili propoved. I, kakve li samo propovedi! Kako bih eleo da sam je mogao uti odranu uivo! I kako bih eleo da ujem da se, danas, njene ideje oglaavaju s propovedaonica irom Zemlje! Moja je nada i molitva da ovo prouavanje Poslanice Jevrejima, ma koliko nedoraslo da dokui i otkrije lepote te knjige, Bog na sebi svojstven nain upotrebi da zapali obnovljeno interesovanje za tu propoved. Bez obzira na to hoe li ili nee propovednici preuzeti poruke Poslanice Jevrejima, koje tako snano izgrauju veru, koje su tako izraeno savremene svako od nas moe da im pristupi mi imamo propoved; imamo Bibliju. Neka do uiju svakoga od nas dopre Re Gospodnja. Danas, ako glas Njegov ujete, ne budite drvenastih src.

PRIMENA REI Jevrejima 12,1 13,25

1. Kakve nevolje doivljavam u ovo vreme? Koji je deo Pavlovih rei iz 12,2-11, po mom miljenju, posebno primeren da mi pomogne da izaem iz njih? Zato se Isav odrekao svog prava prvenatva (vidi 1. Mojsijeva 25,19-34)? Koji su problemi iz njegovog ivota onog vremena prisutni danas u mom ivotu? Zato nije primio blagoslov, iako ga je traio sa suzama? Kako mogu biti siguran da u dobiti Boji blagoslov kada ga traim? U tekstu u 12,22-24 nalazimo spisak mest za koja apostol kae da sam "pristupio". ta mi svako od tih "mest" znai u mom duhovnom ivotu? Pavle u 12,29 kae da je "Bog na oganj koji spaljuje". Da li je to za mene radosna ili loa vest? Oseam li strah dok itam te rei, ili oseam sigurnost i radost? Zato tako kaem? Kako bi, prema Pavlovoj nameri, trebalo ja da odgovorim? Pregledajui Pavlove velike i male savete u 13,1-19, koji se od njih, po mom miljenju, najvie moe primeniti na moj ivot u ovom trenutku? Kako me je Bog opremio za izvravanje Njegove volje, prema svom obeanju u 13,20.21?

2.

3.

4.

5.

6.

166

ISTRAIVANJE REI
1. Uz pomo konkordancije, potrai sva mesta u etiri Jevanelja gde se pojavljuje re carstvo [kingdom]. Razvrstaj svako od njih ili kao "ve" ili kao "jo ne". Kakav jedinstven doprinos svako od tih miljenja daje u tvom hrianskom ivotu? "Proeljaj" sve razliite oblike rei (po)tresti [shake] u svojoj konkordanciji i potrai one za koje veruje da se posebno odnose na Pavlovu upotrebu te rei u Jevrejima 12,26.27. Govori li Pavle uoptenim jezikom, ili, moda, ima na umu neto sasvim odreeno? Koji bi drugi biblijski tekstovi mogli posluiti davanju odgovora na to pitanje? Bez obzira na to do kakvog si zakljuka doao, od kakve duhovne vrednosti to moe biti u tvom ivotu danas? Naini spisak biblijskih linosti, kojih se moe setiti, a koje su podnosile nevolje. Pogledaj ta je napisano o njima, proitaj, i posle svakog od tih primera, vrati se i proitaj tekst u Jevrejima 12,2-11. Zapitaj se koliko je verno svako od njih "sledio" Pavlov savet i kakve pouke moe izvui iz iskustva svakoga od njih za svoj sopstveni ivot.

2.

3.

DALJE PROUAVANJE REI

1. 2. Za komentar teksta u Jevrejima 12,1 13,25 po sistemu stih po stih, vidi: F. F. Bruce, The Epistle to the Hebrews, rev. ed., 332-392. Za komentar sa snanim osvrtom na grki tekst, vidi B. F. Westcott, The Epistle to the Hebrews, 391-452.