SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (STO) pravni okvir meunarodne trgovine

dr Milena orevi

Luka u angaju, 13.12.2006

Potreba za meunarodnim pravilima

Spreiti drave da preduzimaju mere ogranienja trgovine Obezbediti pravnu sigurnost Harmonizacija pravila i adekvatna reakcija na promenjene uslove trgovine (zdravlje, bezbednost, ivotna sredina) Obezbediti praviniju trgovinu

STO o STO
The World Trade Organization (WTO) is the only
international organization dealing with the global rules of trade between nations. Its main function is to ensure that trade flows as smoothly, predictably and freely as possible www.wto.org STO ostvaruje ove ciljeve smanjenjem carinskih i necarinskih prepreka meunarodnoj trgovini robom, olakavanjem trgovine uslugama, zatitom prava intelektualne svojine, harmonizacijom pravila trgovine i jaanjem vladavine prava.

STO ciljevi i metode

STO, na prvom mestu, predstavlja forum za reavanje trgovinskih sporova izmeu drava. Drugo, STO obezbeuje liberalizaciju svetske trgovine. Ali, STO se ne zalae za liberalizaciju trgovine po svaku cenu. U odreenim okolnostima STO podrava odravanje barijera slobodnoj trgovini, ukoliko je to u interersu potroaa, radi spreavanja irenja zaraznih bolesti i zatite zdravlja ljudi ili radi zatite ivotne sredine.

RAZLOZI STVARANJA STO

Velika ekonomska kriza 30-ih godina 20. veka Protekcionistika trgovinska politika (visoke carine i necarinske barijere trgovini, diskriminacioni sporazumi izmeu pojedinih drava) drastino smanjenje uvoza na globalnom nivou Drugi svetski rat spoznaja da je ekonomski oporavak nemogu bez otvoranja trita i liberalizacije trgovine a porast obima meunarodne trgovine nemogu bez stabilnih i predvidljivih pravila trgovinske razmene (usaglaenih od strane velikog broja drava).

KAKO JE SVE POELO?

Originalna ideja Formiranje Meunarodne trgovinske organizacije (ITO) kao tree institucije Bretton Woods-a (IMF i WB) Cilj formiranje institucije specijalizovane agencije UN - koja bi se bavila meunarodnom ekonomskom saradnjnom 50 drava uestvovalo u pripremi nacrta Povelje ITO

TA SE DOGODILO?
1946. godine pre usvajanja Povelje ITO- 23 od 50 uesnika poeli pregovore o obavezujuem sniavanju carina Rezultat obuhvatio:
45.000 carinskih ustupaka 10 Mlrd $ vrednosti robe 20% svetske trgovine

Prihvaena pravila trgovine iz nacrta Povelje ITO

TA SE DOGODILO?
1947. godine Konferencija UN o trgovini i zapoljavanju Usvojena Havanska povelja o formiranju ITO Nikad nije stupila na snagu nije je ratifikovao dovoljan broj drava Dogovorena pravila i carinski ustupci postaju Opti sporazum o carinama i trgovini GATT

TA JE GATT?
OPTI SPORAZUM O CARINAMA I TRGOVINI viestrani ugovor meunarodnog prava zakljuen radi liberalizacije svetske trgovine.

Nastao na osnovu teksta povelje sa zasedanja u Havani, koje je bilo posveeno usvajanju teksta Povelje Meunarodne trgovinske organizacije (1948). Razlog nastanka: bitno smanjenje carina i ostalih ogranienja i eliminacija povlastica na recipronoj uzajamnoj osnovi.

GATT
23 drave originalni potpisnici osnivai Protokol o privremenoj primeni GATT stupio na snagu 1.1.1948. godine SFRJ pristupila GATT 25.8.1966. godine GATT 1947 ostaje na snazi do 31.12.1994. GATT 1994 neizmenjen GATT 1947 postaje deo Sporazuma iz Marakea kojim je formirana Svetska trgovinska organizacija (STO)

GATT - NEDOSTACI
Do 1970. godine trgovina ograniena visokim carinama i nedostatkom standarda i pravila Velika odstupanja od pravila propisanih GATT-om. U cilju zatite domae industrije drave koriste viskoke carine, dozvole i koliinska ogranienja Obim primene trgovinskih ogranienja znaajno je porastao, posebno u sferi sive zone, a na bazi bilateralnih dogovora, to je imalo za rezultat naruavanje principa liberalizacije, ali i otean pristup postojeim tritima. Pojaavao se trend formiranja regionalnih ekonomskih i trgovinskih integracija to dalje ugroavalo slobodnu spoljnotrgovinsku razmenu. Odredbama GATT-a regulisana je samo jedna oblast meunarodne trgovine promet odreenih roba. Dve najvanije kategorije proizvoda, poljoprivredni proizvodi i tekstil i odea, nisu regulisane GATT-om, to je dovodilo do estih sukoba i nesuglasica izmeu zemalja proizvoaa ovih proizvoda.

GATT DALJI PREGOVORI

Sledi osam rundi pregovora. Najznaajnije runde pregovora:
Kenedi (1964-1967); Tokijska (1973-1979); Urugvajska (1986-1993).

Od Tokijske runde pregovora (1979) godine poinje postepeno smanjenje carinskih stopa Urugvajska runda pregovora (1986-1995) dovodi do daljeg smanjenja carinskih stopa i uspostavljanja standarda i pravila za primenu antidampinkih, kompenzatornih i zatitnih mera, kao i potpisivanja GATS-a. Urugvajska runda je zavrena usvajanjem Marakeke deklaracije i formiranjem STO. Potpisnice GATT postaju lanice STO

REZULTATI URUGVAJSKE RUNDE

Lista ustupaka i obaveza UR na 22.500 strana definie obaveze pojedinih zemalja da smanje i utvrde gornju granicu carinskih stopa za odreene kategorije roba i usluga. U pojedinim sluajevima carinske stope su ukinute njihova gornja granica je nula.

Rezultat je snienje od 40% u domenu carinskih stopa na industrijske proizvode, tako da je prosena carinska stopa sa 6,3% pala na 3,8%.

Uticaj trgovinskih rundi pregovora u okviru GATT-a na meunarodnu trgovinu

Runda Zemlje Obuhvaen obim trgovine

Geneva,1947 France, 1948 England, 1950 Geneva, 1956 Dillon, 1960-61 Kennedy, 1964-67 Tokyo, 1973-79 Uruguay, 1986-94

23 33 34 22 45 48 99 120+

$10 billion unavailable unavailable $2,5 billion $4,9 billion $40 billion $155 billion $3,7 trillion

STO CRNO NA BELO

Lokacija: Osnovana: Stvorena: eneva, vajcarska 1 januara 1995 Sporazumom iz Marakea, na kraju Urugvajske runde pregovora (1986-94) 159 zemalja (2. mart 2013) 196 miliona vajcarskih franaka (2011) 640 zaposlenih Pascal Lamy

lanstvo: Budet: Administracija : Gen. direktor: Funkcije: Nadzor nad sprovoenjem STO sporazuma Forum za trgovinske pregovore Reavanje trgovinskih sporova Nadzor nad nacionalnim trgovinskim politikama Tehnika pomo i edukacija zemalja u razvoju Saradnja sa drugim me. organizacijama

ORGANI STO
Ministarska konferencija - ine je predstavnici svih lanova STO. Opti Savet ima izvrna ovlaenja. Najvanija tela u okviru Saveta su
Telo za reavanje sporova i Telo za razmatranje trgovinske politike.

STO 1995-2007
STO poinje sa radom 1.1.1995. Sledi znaajno sniavanje carinskih stopa Delotvornija globalna zatita prava intelektualne svojine Bolji pristutup tritu u trgovini uslugama esta upotreba posebnih trgovinskih mera zatite domaeg trita (antidamping, kompenzatorne i zatitne mere) Upotreba vancarinskih mera (TBT, SPS) preko 20 novih lanica, 30 prijava Zapoeta nova runda pregovora (Doha 2001) Trenutno 153 lanica i 29 posmatraa-kandidata za lanstvo

GATT v. STO
GATT nije institucija i sastojao se od skupa pravila primenjivanih na privremenoj osnovi, dok STO predstavlja stalnu instituciju sa utvrenom strukturom i sopstvenim Sekretarijatom. Pravila GATT-a primenjivala su se iskljuivo na meunarodnu trgovinu robom, dok sporazumi STO obuhvataju trgovinu robom i uslugama, kao i trgovinske aspekte intelektualne svojine. GATT je predstavljao multilateralni instrument (koji se odnosio na sve), dok je Tokijska runda pregovora iz 1979. godine za rezultat imala seriju novih sporazuma nastalih u plurilateralnim pregovorima koji su prouzrokovali fragmentaciju multilateralnog trgovinskog sistema. Nasuprot tome, lanice STO usvojile su i prihvatile sporazume STO u jednom mahu. Sistem reavanja sporova u okviru STO u sebi sadri utvrene vremenske rokove i zbog toga funkcionie bre od sistema reavanja sporova GATT-a. Pored toga, postoji i stalno Apelaciono telo koje razmatra sve zakljuke panela za reavanje sporova. Takoe postoje i detaljnija pravila koja reguliu proces sprovoenja odluka

Obim trgovine od GATT-a do STO

SPORAZUMI (PRAVILA) STO

GATT 1994 GATS Opti sporazum o trgovini uslugama TRIPS Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine TRIMS Sporazum o uslovima za strana ulaganja koji utiu na trgovinu. Sporazum o poljoprivredi Sporazum o tekstilu Sporazum o tehnikim preprekama u trgovini (TBT)

SPORAZUMI (PRAVILA) STO

Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama (SPS) Sporazum o antidampingu Sporazum o subvencijama i kompenzatornim merama Sporazum o zatitnim merama Sporazum o carinskoj vrednosti Sporazum o poreklu robe Sporazum o uvoznim dozvolama Dogovor o reavanju sporova

OSNOVNI PRINCIPI
TRGOVINA BEZ DISKRIMINACIJE
Nacionalni tretman (Zabranjena diskriminacija izmeu inostrane i domae robe ili usluga i vrilaca usluga ili izmeu inostranih i domaih nosilaca prava intelektualne svojine. Uvezena i domaa roba (ukljuujui usluge, igove, itd.) moraju imati podjednak tretman nakon ulaska na trite odreene zemlje lanice. ) Tretman najpovlaenije nacije (bilo koje povlastice i privilegije garantovane od ugovorne strane za proizvod koji ima poreklo u drugoj dravi momentalno i neopozivo vae za isti proizvod koji ima poreklo u svim zemljama ugovornicama. Izuzeci: 1. mogunost da se veinom glasova odstupi od primene klauzule najpovlaenije nacije; 2. carinske unije i zone slobodne trgovine; 3. zemlje u razvoju) TRANSPARENTNOST (predvidljiva trgovinska politika)

OSNOVNI PRINCIPI
SLOBODNIJA TRGOVINA
Smanjenje carinskih prepreka kroz pregovore Pravilo: carinska vrednost = transakciona vrednost (faktura) Opta zabrana koliinskih ogranienja (kvota, izvoznih ili uvoznih dozvola i drugih mera sa istim dejstvom). Izuzeci:
1. privremeno ogranienje izvoza hrane i drugih bitnih proizvoda kada postoji nedostatak tih proizvoda na domaem tritu; 2. ogranienje uvoza poljoprivrednih proizvoda kada je ustanovljeno ogranienje deo subvencionisanja cena poljoprivrednih proizvoda; 3. ogranienja koja se primenjuju na osnovne proizvode i proizlaze iz meunarodnih sporazuma.

OSNOVNI PRINCIPI
PREDVIDLJIVOST I IRI PRISTUP STRANIM TRITIMA
Zabrana arbitrarnog postavljanja prepreka trgovini Vie carinskih vrstih obaveza i obaveza otvaranja trita

PODSTICAJ RAZVOJU I EKONOMSKIM REFORMAMA

Beneficije za zemlje u razvoju (preferencijalni tretman i dr)

OSNOVNI PRINCIPI
PROMOCIJA KOREKTNE TRINE UTAKMICE
Antidampinke i kompenzacione mere (legitimne mere zatite domae proizvodnje) Damping: stavljanje proizvoda iz jedne zemlje u promet na tritu druge zemlje, po ceni koja je nia od normalne cene za taj proizvod, pod uslovom da se na taj nain nanosi teta domaoj industriji ili onemoguava njen razvoj. (neophodno postojanje uzrone veze!) Kompenzacione mere: mere kojima se suzbijaju negativni efekti uvoza subvencionisane robe. Subvencije: premije ili prihodi koje u bilo kojoj formi daje domaa drava za proizvodnju odreenih proizvoda, a koje omoguavaju bolji izvoz tog proizvoda.

IZUZECI OD PRAVILA GATT-A

OPTI:
mere neophodne radi zatite javnog morala i zdravlja ljudi, mere koje se primenjuju na uvoz ili izvoz zlata i srebra, mere neophodne za zatitu prava intelektualne svojine mere koje se odnose na proizvode koje prave zatvorenici mere koje se preduzimaju radi9 zatite nacionalnog umetnikog, istorijskoh i arheolokog bogatstva mere za ouvanje neonobovljivih prirodnuih resursa i dr. posebno navedeni izuzeci.

POSEBNI:

zatita bezbednosti zatita ravnotee plantog bilansa zatita od prekomernog uvoza (eng. safeguards measures)

REAVANJE SPOROVA
Primena Dogovora o reavanju sporova Osnovni principi:
drave ugovornice nemaju pravo da same odrede da li su povreena pravila GATT-a ili da suspenduju neku svoju obavezu koja proizlazi iz GATT-a, ve moraju pokrenuti postupak za utvrivanje postojanja povrede; pravo da zapone postupak ima drava, a ne preduzee koje ima njenu pripadnost i koje je pretrpelo tetu usled toga to je druga drava povredila pravila GATT-a.

Vie od 200 sluajeva od 1995. do danas vie od celog perioda trajanja GATT

Faze postupka
I. II. Pregovori u cilju zakljuenja poravnanja koje se sastoji od naknade u trgovinskim olakicama, koje daje drava koja je uinila povredu dravi koja je usled toga pretrpela tetu. Postupak pred Panelom Tela za reavanje sporova i izvetaj Panela, koji je obavezujui u pogledu utvrenog injeninog stanja. U pogledu pravnih pitanja postoji mogunost albe Apelacionom telu. Postupak po albi protiv odluke Panela, koja moe biti potvrena ili izmenjena. Apelaciono telo vri vertikalnu kontrolu odluke . Telo za reavanje sporova usvaja ili stavlja van snage odluku Apelacionog tela.

III. IV.

Izvrenje odluka
Odluke obavezujue za sve, ponekad uz probleme u sprovoenju (SAD-EU hormonski spor) STO nema mogunost da prinudi svog lana da se ponaa na odreeni nain. Strana koje je pretrpela povredu trai od tela za reavanje sporova ovlaenje za preduzimanje protivmera protiv strane ija mera predstavlja povredu obaveza STO. Radi se o suspendovanju obaveza koje tuilac ima prema tuenom u istom sektoru trgovine robom i uslugama, kao i u drugim sektorima.
Hormonski spor izmeu EU i SAD. Jula 1999. godine u skladu sa odredbama Dogovora, SAD su zahtevale odobrenje od DSB da suspenduju primenu carinskih koncesija i odgovarajuih obaveza u skladu sa GATT-om 1994 za Evropsku uniju, u iznosu koji odgovara gubitku zbog primene restriktvinih mera EU u odnosu na meso ivotinja kojima su davani hormoni. Zahtev je bio baziran na osnovu odbijanja EU da primeni preporuke i odluke DSB u odnosu na hormonske mere. Na zahtev EU predmet je bio poveren na reavanje arbitrai. Arbitar je doneo odluku da dozvoli SAD suspenziju carinskih koncesija i odgovarajuih obaveza u skladu sa GATT 1994, za trgovinu u vrednosti od 116,8 miliona USD.

PRISTUPANJE STO

PRISTUPANJE STO
Ko moe da postane lan?
Bilo koja drava ili carinska teritorija sa punom autonomijom to se trgovinske politike tie moe postati lan STO, ali se sve STO lanice moraju saglasiti o prijemu te drave/carinske teritorije u punopravno lanstvo Postupak pristupa je otean 1995 kad je GATT prerastao u STO Zemlja koja pristupa ima malo pregovarake moi

PRISTUPANJE STO
ta podrazumeva lanstvo u STO i koje su prednosti? Sve lanice su deo sistema koji je rezultat viegodinjeg pregovaranja i podrazumeva kako prava tako i obaveze. lanice uivaju privilegije koje su im druge drave odobrile i sigurnost i predvidljivost koju jasna pravila trgovine obezbedjuju. Za uzvrat, imaju obavezu da otvore svoja trita i pridravaju se pravila trgovine sa kojima su se tokom pregovora saglasile. Drava lanica mora smanjiti svoje carine, eliminisati ili smanjiti izvozne subvencije i necarinska ogranienja, ograniiti ili smanjiti svoje poljoprivredne subvencije i otvoriti sektor usluga. Za uzvrat, ona dobija MFN tretman, nacionalni tretman, niske carine i otvorene sektore usluga koje ostalih 153 lanica ve imaju. Ukratko, reforma i lanstvo u STO omoguavaju: stvaranje stabilnog, predvidivog i transparentnog sistema trgovine koji podstie investicije, ekonomski oporavak, razvoj i privredni rast. lanstvo u STO je preduslov za lanstvo u EU!

PROCES PRISTUPANJA
Memorandum o spoljnotrgovinskom reimu detaljno opisuje reim spoljne
Zahtev za prijem Generalni savte odluuje o zahtevu i formira radnu grupu za pristupanje Priprema Memoranduma o spoljnotrgovinskom reimu (MFTR) Pitanja i odgovori Zasedanja Radne grupe Pregovori o robi Pregovori o uslugama Izvetaj Radne grupe i Protokol o pristupanju Generalni savet glasanjem odluuje o prijemu Punopravno lanstvo 30 dana po ratifikaciji
trgovine odreene zemlje, i izmeu ostalog obuhvata informacije o trenutno vaeim carinskim stopama i kopije relevantnih zakonskih regulativa i propisa, na jednom od zvaninih jezika STO (engleski, francuski, panski).

Dokument WT/ACC/1 predvia da se Memorandum sastoji od sledeih sedam delova: Uvod Privreda, ekonomska politika i spoljna trgovina Zakonodavni okvir za trgovinu robom i uslugama Politika spoljne trgovine robom Trgovinski aspekti reima intelektualne svojine Aspekti koji se odnose na reim trgovine uslugama Institucionalni okvir za trgovinu i ekonomske odnose sa treim zemljama

Proces pristupanja STO

Podnoenje zahteva za pristupanje Sastanak Generalnog saveta STO Odobren status posmatraa; Formirana Radna grupa

Multilateralni pregovori

Dva paralelna razvojna puta

Priprema Memoranduma o spoljno-trgovinskom reimu i propratnih dokumenata

Bilateralni i plurilateralni pregovori Priprema ponuda za robu i usluge; izraunavanje poljoprivrednih subvencija

Pitanja/Odgovor i Sastanci Radne grupe na kojima se razmatra reim spoljne trgovine Usklaivanje reima spoljne trgovine sa pravilima STO Promena strategije u skladu sa tokom pregovora

Bilateralni pregovori sa trgovinskim partnerima

Ne Da li je reim spoljne trgovine u skladu sa pravilima STO? Da Izvetaj radne grupe i Protokol o pristupanju Radna grupa predlae pristupanje Ne Pitanja i odgovori

Zavreni pregovori sa svim dravama?

Da Pregled obaveza i koncesija

Odluka

Rezultat

Aktivnost

Generalni savet odobrava pristupanje

Parlament drave koja pristpa ratifikuje pristupanje

Drava postaje lan 30 dana nakon ratifikacije

SRJ / SRBIJA I CRNA GORA

21.1.2001. Vlada SRJ podnela zahtev za pristupanje u punopravno lanstvo STO 9.2.2001. Generalni savet odobrio zahtev za pristupanje Formirana Radna grupa za pristupanje Decembar 2001. - formirana (Savezna) Komisija za pristupanje STO Februar 2002. - Savezna vlada usvojila Memorandum o spoljnotrgovinskom reimu i dostavila ga Sekretarijatu STO

SRJ /SRBIJA I CRNA GORA /SRBIJA

Jun 2002. - MFTR distribuiran dravama lanicama Avgust 2003. - Dostavljena pitanja EU, USA, vajcarska, Hrvatska i Australija Neuspeno primenjen Akcioni plan za harmonizaciju carinskih sistema i propisa RS i RCG Septembar 2004. Evropska unija predlae dupli kolosek Decembar 2004 Povuena prijava dravne zajednice i podnete odvojene prijave za pristupanje Srbije i Crne Gore
Crna Gora postala lanica 29. aprila 2012. god.

SRBIJA PRISTUP STO

Prijava podneta 10. decembra 2004. Radna grupa osnovana 15. februara 2005. Chairperson: Mr. Franois Roux (Belgija, Maj 2005 Okt 2006) H.E. Mr. Karsten Vagn Nielsen (Danska, Oct 2006 ) Memorandum predat 17 Marta 2005 Pitanja i odgovori 13 Jula 2005 Sastanci radne grupe 7. oktobar 2005, 8. jun 2006, 6. decembar 2006, itd, poslednji sastanak 29. marta 2012. g.

SRBIJA PRISTUP STO

Druga dokumentacija:
(a) Dodatna pitanja i odgovori 20. septembar 2005, 11. oktobar 2005, 26. april 2006, 10. novembar 2006, itd, poslednja tura pitanja - 20 jul 2012 (b) Podaci o domaoj podrci poljoprivredi i subvencionisanom izvozu (WT/ACC/4) 10. oktobar 2007. (c) Podaci o uslugama (WT/ACC/5) (d) Matrica usaglaenosti sa sanitarnim i fitosanitarnim merama (SPS) i Sporazumom o tehnikim barijerama trgovini (TBT) (WT/ACC/8)15 Novembar 2006, 27 Novembar 2006, 23. jun 2009., 3. septembar 2010. (e) Trgovinski aspekti Sporazuma o intelektualnoj svojini (TRIPS) (WT/ACC/9) 7. novembar 2006, 2. marta 2012. (f) Akcioni plan reforme zakonodavstva 16. april 2008.

Pregovori o pristupu tritu

Ponuda za robe 26. aprila 2006, dopunjena 8. oktobra 2007. i 25. novembra 2008. Ponuda za usluge 18. oktobra 2006, dopunjena 6. novembra 2007. i 19. novembra 2008

18. aprila 2008. godine i 1. marta 2012. godine Nacrt izvetaja radne grupe

TA TREBA OEKIVATI? (ROBA)

Treba oekivati znaajno smanjenje carinskih stopa. Primera radi:
Srbija
Poljoprivredni proizvodi Drugi 17% 6.2% 12.1% 5.8% 10.6% 5.0% 10.4% 5.0%

Gruzija
Poljoprivredni proizvodi Drugi

Albanija
Poljoprivredni proizvodi Drugi

Hrvatska
Poljoprivredni proizvodi Drugi

Potencijalni problem: Pristup EU i EU carinska tarifa

TA TREBA OEKIVATI? (USLUGE)

Srbija mora da potpie GATS i uini ponudu u pogledu otvaranja veine sektora usluga i pruiti:
Nacionalni tretman MFN tretman Transparentnost Neki sektori mogu ostati privremeno zatvoreni/zatieni

KOLIKO TRAJE POSTUPAK PRISTUPANJA STO?

Najbri postupak pristupanja STO je bio sluaj Kirgistan 2 godine i 4 meseca (od dana podnoenja memoranduma do konanog pristupanja) Kini je trebalo najdue 15 godina i 5 meseci U proseku treba 6 godina Hrvatskoj je trebalo 6 godina i 5 meseci Albaniji je trebalo 5 godina i 8 meseci

Jo uvek nisu lanice- 26 zemalja

Avganistan Alir Andora Azerbejdan Bahami Belorusija Butan Bosna i Herzegovina Ekvatorijalna Gvuneja Etiopija Iran Irak Jemen Kazakhstan Komoros Lao Narodna Demokratska Republika Liban Liberija Libija Sao Tome i Principi Srbija Sejeli Sudan Sirija Uzbekistan Vatikan

CENA STO LANSTVA

Jedini predvidljivi trokovi lanstva: trokovi implementacije pravne, regulatorne i institucionalne reforme Dodatno, nakon lanstva u STO drava zadrava pravo da titi domae proizvoae od nefer trgovinske prakse drugih kao to je uvoz po dampinkim cenama i uvoz subvencionisane robe. Drava ne ostvaruje nikakvu korist ostankom izvan sistema STO. Jedini koji gube od lanstva drave u STO su oni koji: Imaju korist od neadekvatnog zakonodavstva (npr. iroka diskreciona ovlaenja, nedostatak pravne sigurnosti, nedostatak adekvatnih pravnih lekova) Uestvuju u nelegalnim aktivnostima (npr. CD i DVD piraterija) Uestvuju u nekorektnim aktivnostima (npr. monopilstiki dogovori o cenama, podeli trita i sl) na tetu potroaa.

CENA ZAKASNELNOG LANSTVA ILI OSTANKA IZVAN STO

Konkurenti iz drugih STO zemalja osvajaju znaajne udele na meunarodnom tritu. Postae sve tee srpskim proizvoaima da se takmie sa vrsto utemeljenim kanalima trgovine uspostavljenih izmeu konkurenata iz drugih zemalja. Druge zemlje privlae investicije koje bi inae bile usmerene ka Srbiji i unapreuju konkurentnost njihovih roba i usluga, dok Srbija kaska sa implementacijom STO sporazuma onemoguujui stvaranje prijateljskog, stabilnog i predvidljivog okruenja za trgovinu i investicije.

Ali ne vole svi STO

ZADACI

PROBLEM I:
A, B i C su zemlje potpisnuce GATT-a. X, Y i Z nisu, ali A i X imaju potpisan bilatelarni sporazum kojim proiruju MFN tretman jedna na drugu u odnosu na carinske stope.
A primenjuje stopu od 10% na uvoz bicikala iz B. C, X i Z takodje izvoze bicikle u A. Na koju carinsku stopu one imaju pravo? X primenjuje carinsku stopu od 5% na uvoz budilnika iz Y, a 10% na uvoz budilnika iz drugih zemalja. Na koju carinsku stopu proizvodi iz A, B i Z imaju pravo kad uvoze u X? A se obavezala da primenjuje stopu od 10% na uvoz satova igraaka. Njena carinarnica redovno naplauje carinsku stopu od 5% na uvoz satova-igraaka iz Y. Na koju carinsku stopu imaju pravo zemlje B, C, X i Z na uvoz satovaigraaka iz tih zemalja? A naplauje carinsku stopu od 5% na uvoz bicikala. Pored toga primenjuje kvotu na uvoz iz B, a zabranjuje uvoz iz C, X i Y. Koja prava imaju B,C, X i Y?

PROBLEM

II:

Zemlje A i B potpisnice su GATT-a. Zemlja X nije. A se obavezala da primenjuje carinsku stopu od 10% na uvoz pamunih maramica, nakon pregovora sa zemljom C koja je u to vreme bila drugi najvei izvoznik pamunih maramica u zemlju A. Najvei izvoznik u to vreme bila je zemlja D. Danas, dva najvea izvoznika pamunih maramica u A su zemlje E i F. Sve ove zemlje potpisnice su GATT-a.

Zemlja B poslala je robu za A i javio se sledei problem:

(U svakom primeru naznaite da li je praksa zemlje A u skladu sa odredbama GATT-a)

1.

carina na uvoz maramica proizvedenih u B je: a) 12% b) 8% c) specifina carina od 1 drahme, a maramice se vrednuju po 8 drahmi po pakovanju. d) Isto, samo je vrednost maramica 12 drahmi po pakovanju. Pored carine, na uvoz maramica primenjuje se i a) carinska administrativna naknada u vrednosti od 1 drahme po pakovanju maramica, i carinski formular u vrednosti od 1 drahme po pakovanju. b) Carinska administrativna naknada u iznosu od 1% od vrednosti proizvoda i carinski formular u vrednosti od 1 drahme po pakovanju. Svim tekstilnim proizvodima vrednost se izraunava na osnovu najvie cene slinog proizvoda na bilo kom tritu u svetu.

2.

3.

4. 5.

Uvoz tekstilnih proizvoda izraunava se prema trokovima proizvodnje istog proizvoda na osnovu cene rada u zemlji A. Nakon to je ugovorila primenu carinske stope od 10% na uvoz pamunih maramica, zemlja A je odobrila svojim tekstilnim proizvodjaima ubrzanu amortizaciju za nove kapitalne trokove koje ti proizvodjai imaju za svrhe izraunavanja poreza na prihod. Kompanija u zemlji B kupila je maramice od preduzea u zemlji X i izvozi ih u A. Primenjena je carinska stopa od 20%.

6.

7.

Zemlja A se nije obavezala pregovorima u okviru GATT-a na odredjenu carinsku stopu za CD-plejere. Zemlja A trenutno naplauje carinsku stopu od 10% za uvoz tih proivoda, ali razvija domau industriju za proizvodnju istih. eli da onemogui uvoz ovih proizvoda i pitala vas je za savet ta da radi. Vi ete je posavetovati da: a) b) c) d) e) Zabrani uvoz ovih proizvoda. Subvencionie domau proizvodnju u visini od 50% trokova neophodnih za njihovu proizvodnju. Podigne carinsku stopu sa 10% na 100% Podigne carinsku stopu na 1000% Podigne carisnku stopu na 50% ad valorem, ali propie da e se vrednost CD-plejera za carinske svrhe izraunavati u odnosu na prosenu cenu na domaem tritu za CD-plejere domae proizvodnje. Uvede obavezu da se uvezeni CD-plejeri skladite u skladitu godinu dana nakon uvoza a pre prodaje.

f)

8. Pretpostavimo da se zemlja A jeste obavezala da na uvoz CD-plejera primenjuje carinsku stopu od 50%. Da li bi to promenilo vau analizu iz prethodnog problema? 9. A se obavezala na 50% carinske stope za uvoz CDplejera, ali sad odluuje da promeni svoju carinsku tarifu tako to predvidja sledee:
CD-plejeri:

Pokretni ...................... 100% Svi drugi .................... 50%

PROBLEM III:
Da li su sledei akti dravne vlasti u skladu sa osnovnim principima GATT-a?
1. Zemlja A sumnja da izvoznici iz zemlje B dampinguju proizvode na trite zemlje A. Iz tog razloga, zemlje A uvodi antidampinke carine na uvoz proizvoda u pitanju iz zemlje B. 2. Proizvodi zemlje B i zemlje C prodaju se na tritu zemlje A po istoj ceni, nioj od normalne, i nanose tetu domaim proizvodjaima istih proizvoda. Zemlja A uvodi antidampinke carine na uvoz proizvoda iz zemlje B u visini od 5$ po jedinici proizvoda i na uvoz proizvoda iz zemlje C u visini od 6$ po jedinici proizvoda.

PROBLEM IV:
Da li na osnovu neke od dole iznetih injenica ima mesta primeni kompenzatornih carina? Povraaj dela carinske obaveze za uvoz sirovina kada se izvoze proizvodi dobijeni njihovom upotrebom. Vladina davanja firmama koje zapoljavaju nezaposlene ili hendikepirane radnike. Vladina davanja za program obuke srednjokolaca u lokalnoh fabrici koja izvozi veinu svojih proizvoda. Drava daje kredit preduzeu koje se bavi izvozom.
Uz kamatu koja je jednaka kamati na tritu (pr. 10%). Uz kamatu (pr.10%) koja je nia od trine kamate(pr.12%), ali via od kamate po kojoj je Vlada pozajmila novac (pr.8%). Uz kamatu (pr.8%) koja je nia od kamate na tritu (pr.12%) i od kamate po kojoj je Vlada pozajmila novac (pr.10%).

1. 2. 3. 4.