1. UVOD 1.

1 Osnovni pojmovi Baza podataka se definie kao organizovan skup logiki povezanih podataka (slogova i datoteka koji se odnosi na sline pojmove ili predmete! organizovanih za odre"enu namenu. #nai! $aza podataka predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde poda%i u $azi podataka mogu $iti organizovani po vie razliitih o$ele&ja po kojima je mogu'e primenom odgovaraju'ih mehanizama $aze vriti pretra&ivanja i nala&enje $a onih podataka koji su potre$ni. Brigu o poda%ima! vezama me"u poda%ima! ispravnosti podataka i svemu ostalom na se$e preuzima sistem za upravljanje poda%ima u $azi podataka (DB() * Data$ase (anagement )istem . )vi moderni sistemi za upravljanje $azama podataka koriste rela%ioni model podataka to znai da korisnik vidi $azu kao skup ta$ela sa slogovima! gde je i rezultat svake opera%ije nad sadr&ajem $aze podataka tako"e ta$ela. +ored toga rela%ioni model koristi veze! odnosno rela%ije (relationships za povezivanje datoteka (ta$ela $aze podataka u strukturiranu %elinu. (i%rosoft ,%%ess je sistem! odnosno program za upravljanje $azama podataka. (i%rosoft ,%%ess -..- je verzija koja je dizajnirana za rad s /indo0sima 12! 13456 i 7+! i sti&e u okviru paketa (i%rosoft Offi%e 7+ +rofessional. Ova verzija ,%%ess8a ne raditi na 198$itnim verzijama /indo0sa (/indo0s :.; . ,%%ess omogu'uje skupljanje! slaganje i organizovanje podataka kao i stvaranje izvjetaja koji vode do poslovnih odluka. <lavne funk%ionalne mogu'nosti ,%%ess8a su slede'e= 8 Unos podataka direktno u $azu podataka ili uvoz podataka iz drugih programa. 8 )ortiranje! indeksiranje i organiza%ija podataka na nain koji se &eli. 8 Brzo stvaranje izvjetaja ili priprema ispis nalepni%a za pisma upotre$om svih ili samo dela podataka. 8 >reiranje formi kako $i manje struni korisni%i mogli unositi nove podatke u $azu podataka. 8 )tvaranje upita koji 'e reziltirati izvetajem zavisno od uslova koji su postavljeni.?1@ 1.-. Osnovni elementi formiranja $aza podataka u a%%ess8u

Baza podataka kreirana u ,%%ess8u sastoji se od slede'ih elemenata odnosno o$jekata= 8 ta$ele! 8 forme! 8 upiti i 8 izvetaji 8 makroi i VB,. +ored osnovnih elemenata ,%%ess $aza mo&e da sadr&i i Data ,%%ess strane! makroe i4ili VB, module (Visual Basi% for ,ppli%ation 8 programski jezik za programiranje opera%ija u Offi%e aplika%ijama . )vrha ovih elemenata je nadigradnja osnovnog o$lika $aze u %ilju maksimalne mogu'e prilago"enosti $aze ka njenom korisniku i ispunjenja pose$nih zahteva korisnika.?1@ 1.-.1 6a$ele Osnovni elemenat svake $aze podataka je ta$ela. )vaka ta$ela sar&i kolone i redove a u njihovom preseku nalazi se polje ili 'elija u koje ,%%ess smeta karakteristian podatak. Aed ta$ele predstavlja jedan slog koji sa svojim poljima daje grupu podataka iji je karakter odre"en kolonama ta$ele. Definisanjem kolone! odnosno karaktera podatka koji 'e se slagati u koloni! polja u koloni se

definiu i svrstavaju u odre"en tip! koji mo&e $iti= tekst! $roj! datum4vreme! logiko polje! memo polje (polje u koga se mo&e uneti tekst proizvoljne veliine ! polje za unos $rojeva u novanom formatu! pose$no polje u kome se automatski po zapoetom unosu sloga inkrementira $roj (polje ,uto5um$er ! hiperlink polje (pokaziva na adresu na Bnternetu ! OCD o$jekt polje (polje sa o$jektom povezanim iz drugog programa i Cook Up polje (polje iji prikazani sadr&aj se nalazi u drugoj ta$eli . +ri kreiranju $aze podataka veoma je $itno postaviti tip polja! jer su pre svega! organizovanost podataka i veliina same $aze u direknoj vezi sa ispravno postavljenim tipom polja. ?1@ 1.-.- Eorme )vi poda%i koji se unose u $azu podataka zavravaju u ta$eli i spremni su za o$radu. +omalo je zamorno unositi podatke direktno u ta$elu! te se kreiraju pose$ne maske tzv. forme kako $i se lake unosili poda%i. Eorma omogu'ava stvaranje strani%e kako $i se kasnije unosili &eljeni poda%i na najjednostavniji nain. ,%%ess povezuje formu i ta$elu pa poda%i koji se unesu u formu neposredno se sla&u u ta$elu formiraju'i novi slog ta$ele. Eorma za unos podataka mo&e sadr&ati slike! komandne tastere (pritiskom na njih se aktivira neka komanda!... ! mo&e sadr&ati podformu itd.?1@ 1.-.: Upiti Upit je nain skrivanja informa%ija koje se &ele videti! a da $i se informa%ije koje se &ele prikazati videle to jasnije. U tom smislu $itno je iz mnotva podataka izdvojiti samo one koji su neophodni ne $i li se do$ila egzaktna informa%ija. 6ako se uz pomo' upita mogu filtrirati poda%i kako iz jedne tako i iz mnotva drugih ta$ela u okviru $aze podataka. +ored toga mogu'e je i ustanoviti kriterijume po kojima 'e se vriti pretraga i sortiranje podataka. Aezultat svakog upita je! praktino jedna nova ta$ela sa novoformiranim slogovima po &eljenim kriterijumima. ?1@ 1.-.F Bzvestaji Bzvetaji predstavljaju elektronski o$lik klasinih papirnih o$raza%a koji se mogu gledati na ekranu ili tampati na papir. +oda%i prikazani u izvetaju mogu $iti izvedeni iz ta$ela ili iz upita (filtrirani poda%i . >reiranje izvetaja je veoma slino dizajniranju formi. ?1@ 1.-.2 (akroi i moduli (akroi i moduli predstavljaju dva alata za kreiranje elemenata $aze podataka pisanjem programa. 5ije retkost da se javlja potre$a za formiranjem funk%ija koje ne postoje u ,%%essu! ili se grupe funk%ija moraju vezati u jedu %elinu! pa se za razvijanje i automatizovanje $aze podataka mora pristupiti pisanju programa. (akroima se iz konanog skupa funk%ija i nared$i automatizuje rad $aze! oni se uglavnom koriste prilikom aktiviranja nekog o$jekta ili doga"aja na o$jektu. (e"utim! kori'enje makroa se u novijim aplika%ijama iz$egava! jer se puna slo$oda i funk%ionalnost ostvaruju tek kreiranjem i upotre$om modula. O$jekat! modul predstavlja niz pro%edura i funk%ija koje nisu napisani za neke konkretne forme ili izvetaje. ,%%ess poseduje mogu'nost direktne upotre$e Visual Basi%8a u svrhu kreiranja modula.?1@

-. Aela%ioni model podataka 5a osnovu definisanog projektnog zadatka a u %ilju to efikasnijeg manipulisanja poda%ima! uzimaji'i u o$zir injeni%u da mo&e $iti vie desetina hiljada podataka! potre$no je izvriti organiza%iju podataka. U tu svrhu koristi se metod D8A modelovanja podataka. Ovaj model omogu'uje analitiaru da identifikuje o$jekte i njihove veze. U smislu strukturne analize! ovakvo modelovanje pru&a detalje u vezi skladita podataka i njihovih veza prema pro%esima prikazanim u modelu toka podataka. Osnovna karakteristika ovakvog modelovanja je kreiranje entiteta odnosno pojma za koji postoji interes da se posmatra! odnosno da se posmatraju neke od njegovih oso$ina. 6e oso$ine nazivaju se o$ele&ja ili atri$uti. )vaki od entiteta sadr&i odre"en skup oso$ina gde svaka konkretna vrednost o$ele&ja iz skupa oso$ina ini podatak. 6ako"e u skupu o$ele&ja postoji podskup koji se naziva identifikator entiteta odnosno primarni klju. )vi ostali atri$uti iz formiranog skupa dodatno opisuju entitet i mogu se po potre$i pojaviti kao sekundarni kljuevi. Dntiteti se dele na o$jekte! oso$ine i veze. Ulogu o$jekta o$ino preuzimaju vrsti (primarni elementi sistema koji ne zavise od drugih primarnih elemenata! ali i o$jekti koji su u odre"enom stepenu zavisni od drugih. Oso$ine opisuju o$jekat koji se posmatra! dok su veze pose$ni entiteti ili pridru&ene oso$ine koji povezuju dva ili vie o$jekata. Go jedna velika prednost rela%ionih $aHa podataka je to mo&ete da uvate logiko grupisane podatke u raznim ta$elama i da zadavaju'im vezama me"u njima o$jedinite ih u jednu $azu podataka. U ,%%essIu mogu se zadati tri vrste veze me"u ta$elama i to = jedan prema vie! jedan prema jedan i vie prema vie.5aje'e se koristi veza jedan prema vie dok se veza vie prema vie iz$egava z$og komplika%ija. 1 prema N (svakom podatku iz ta$ela , odgovara jedan ili vie podataka iz ta$ele B 1 prema 1 ()vaki podatak iH ta$ele , moze imati samo jedan povezani podatak iz ta$ele B ! ovaj sluaj re"e se koristi jer ovakve podatke mozemo smestiti u jednu ta$elu . N prema M (Gednom podatku iz ta$ele , moze odgovarati vie podataka it ta$ele B i o$rnuto! ovaj sluaj je Hapravo 1 prema vie tako to formiramo tre'u ta$elu koja je veza izme"u datih ta$ela u funk%iji 1 prema i za jednu i za drugu ta$elu .?-@ :. #adatak ve&$e #adatak ve&$e je kreiranje $aze podataka u (i%rosoft ,%%ess8u pod imenom )tudenti u kojoj 'emo smestiti osnovne line podatke o studentima! podatke o predmetima ! predavaima! uspehu studenata ! nastavnim o$avezama itd. +ored ta$ela! kreirati rela%iju izme"u njih! vie upita sa odre"enim kriterijumima za prikaz podataka! o$raza%a! izvetaja i komandne ta$le. :.1.Aealiza%ija ve&$e >orak 1= Otvoriti aplika%iju (i%rosoft ,%%ess i preimenovati novokreiranu $azu podataka u ime )tudenti. >reirati klikom na Jreate ta$le in desing vie0 slede'e ta$ele (podvueni atri$uti predstavljaju polje kljua =

Opsti poda%i (Broj indeksa ! Bme ! +rezime ! Bme o%a ! Datum ro"enja ! (esto ro"enja! )tatus ! <odina studija ! Odsek ! )mer ! )trani jezik ! 6elefon ! Brano stanje

Slika TableDesing Opsti podaci Uspeh ( Broj indeksa ! Kifra predmeta ! 5aziv predmeta ! )emestar ! O%ena )lika ta$ele Uspeh

+redmeti ( Kifra predmeta ! 5aziv ! 6ip

)lika ta$ele +redmeti Aaspodela predmeta (Kifra predmeta ! Odsek ! )mer ! )emestar

)lika ta$ele Aaspodela predmeta 5astavne o$aveze ( Kifra predmeta ! )emestar ! +redavanja ! Ve&$e ! Ca$.ve&$e ! )eminarski rad ! >olokvijum ! Bspit

)lika ta$ele 5astavne o$aveze +redavai ( Kifra predmeta ! Kifra predavaa !Bme ! +rezime ! Datum ro"enja !6elefon

)lika ta$ele +redavai

5akon kreiranja ta$ela popuniti ih sluajnim poda%ima kako $i dalje mogli da manipuliemo ta$elama. 5pr. Uneti dvadeset studenata ! desetak predavaa i predmeta to 'e $iti dovoljno za prikaz daljih primera. >orak - = >liknuti na ikonu Aelation)hips zatim na ikonu )ho0 6a$le i uneti sve ta$ela (jednu za drugom .+ovezivanje se vri tako to se iza$ere (ne putaju'i dugme mia polje kljua i prevue do &eljenog atri$uta druge ta$ele. Odrediti rela%ije izme"u slede'ih ta$ela = Opti poda%i (Broj indeksa +redmeti (Kifra predmeta +redmeti (Kifra predmeta +redmeti (Kifra predmeta +redmeti (Kifra predmeta 8881 prema 5 888 Uspeh (Broj indeksa 8881 prema 5 888 Uspeh (Kifra predmeta 8881 prema 5 888 Aaspodela predmeta (Kifra predmeta 8881 prema 5 888 5astavne o$aveze (Kifra predmeta 8881 prema 5 888 +redavai (Kifra predmeta

)lika prozora Aelation)hips >orak : = 5apraviti upit pomo'u )imple LuerH /izard8a.>liknuti na Jreate MuerH $H using 0izard i u %om$o $oksu 6a$les Lueries $irati &eljene ta$ele iz kojih vrimo iz$or polja za upit . Bnsertovati slede'a polja iz ta$ela= Opsti poda%i ( Bme ! +rezime ! Broj indeksa ! Odsek +redmeti ( 5aziv predmeta +redavai ( Bme ! +rezime Uspeh (O%ena Dati ime upitu Uspeh studenata i kliknuti Einish. >orak F = >reirati upit sa slede'im kriterijumima = Da prika&e studente ro"ene izme"u 1.1.113. i 1.1.113- ! da su svi polo&ili matematiku sa o%enom ve'om od 9 i da su ro"eni u 5iu ili Ceskov%u. Bnsertovati slede'a polja iz ta$ela = Opsti poda%i ( Bme ! +rezime ! Broj indeksa ! Odsek +redmeti ( 5aziv predmeta Uspeh (O%ena

U polju Jriteria vezanu za datum ro"enja uneti Bet0een 1.1.113. ,nd 1.1.113U polju Jriteria vezanu za (esto ro"enja uneti 5is and Ceskova% . U polju Jriteria vezanu za +redmet uneti (atematika . U polju Jriteria vezanu za O%ena Uneti N9.

)lika LuerHDesing Upita Vie kriterijuma >orak 2 = Duplim klikom aktivirajte Jreate form $z using 0izard. Bnsertovati slede%e ta$ele sa poljima = 1. Opsti poda%i (Broj indeksa ! Bme ! +rezime ! Bme o%a ! Datum ro"enja ! (esto ro"enja! )tatus ! <odina studija ! Odsek ! )mer ! )trani jezik ! 6elefon ! Brano stanje

)lika forme Opsti poda%i 5azvati formu Opsti poda%i. -. +redmeti ( Kifra predmeta ! 5aziv ! 6ip

)lika forme +redmeti 5azvati formu +redmeti. :. Uspeh (5aziv predmeta

Aaspodela predmeta (Kifra predmeta ! Odsek ! )mer ! )emestar

)lika forme Aaspodela predmeta 5azvati formu Aaspodela predmeta. F. Uspeh (5aziv predmeta 5astavne o$aveze ( Kifra predmeta ! )emestar ! +redavanja ! Ve&$e ! Ca$.ve&$e ! )eminarski rad ! >olokvijum ! Bspit

)lika forme 5astavne o$aveze 5azvati formu 5astavne o$aveze. 2. +redavai ( Kifra predmeta ! Kifra predavaa !Bme ! +rezime ! Datum ro"enja ! 6elefon

Bzgled forme +redavai 5azvati formu +redavai .

9. Bnsertovati iz upita Uspeh studenata ( Bme! +rezime !Broj indeksa !Odsek zatim iz ta$ele Uspeh (5aziv predmeta! O%ena

)lika forme )tudent sa listom polo&enih ispita. 5azvati formu )tudent sa listom polo&enih ispita >orak 9 = >reiranje komandne ta$le vri se preko menija 6oolsNData$ase Utilities N)0it%h$oard (anager.5a pitanje da li &elite da kreirate o$raza% kliknite Oes.Bme koje 'e dodeliti je (ain )0it%h$oard ali mo&emo ga promeniti.Duplim klikom na ime (ain )0it%h$oard otvara se prozor Ddit )0it%h$oard +age .>liknemo na dugme 5e0 B otvori'e nam se novi prozor sa imenom Ddit )0it%h$oard Btem. Dajmo ime u polju te;t Opsti poda%i ! u %om$o $oksu postavimo vrednost Open Eorm in Ddit (ode B u zadnjoj stav%i postavimo formu Opsti poda%i. >liknimo O> da $ismo snimili postavljene parametre.+onoviti postupak za sve forme koje smo ve' formirali. >reirati i dugme za kraj aplika%ije! tako to 'emo u polje te;t uneti >raj a u polje Jommand selektovati ,ppli%ation D;it.

Bzgled >omandne ta$le (sa promenom $oje pozadine i slova

F. #akljuak

Baze podataka danas predstavljaju neiz$e&an alat u poslovanju svake firme. Caka dostupnost $azama (,%%ess u okviru (i%rosoft Offi%e8a uslovila je da praktino ne postoji firma koja nema ma kakvu $azu podataka to je i pokazano ovim seminarskim radom da se na vrlo jednostavan nain mo&e kreirati $aza podataka koja mo&e da zadovolji ve'inu prosenih korisnika. Ovim seminarskim radom &elelo se pokazati osnovne elemente kreiranja aplika%ije )tudenti . Eorme za ovu aplika%iju kreirane su uz pomo' aro$njaka ali nakon to su kreirane kori'enjem dizain op%ije po$oljavani su neki elementi kako $i forme do$ile na lepem izgledu ali i funk%ionalno%ti (dodavanjem tastera za izlaz iz forme . ,plika%ija sadr&i samo osnovne elemente podataka o studentima ali ostaje otvorena za sve vrste dorada i dopuna ne $i li se mogla direktno primeniti i prilagoditi &eljama i potre$ama konkretnog kori'enja. 2.Citeratura Citeratura kori'ena u uvodu i projektima= ?1@ http=44000.s%ri$d.%om4do%42111:F4)D(B5,A)>B8A,D8B,#D +reuzeto -3.3.-..1. ?-@ (r. Borivoje (iloevi' ! Baze +odataka 5i -..2 ?:@ Dr.)okol +etrovi' ! Bnforma%ioni sistemi proizvodnje 5i -..: