UVOD Pasivna bezbednost saobraaja ima za opti cilj smanjivanje posledica saobraajnih nezgoda koje su se dogodile.

Naime, kada se, ipak, desi saobraajna nezgoda, ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode, odnosno kako smanjiti broj nastradalih, smanjiti teinu stradanja i smanjiti materijalnu tetu u toj nezgodi. U pasivne elemente bezbednosti spadaju one tehniko konstruktivne osobine vozila koje ne utiu na broj nezgoda nego na njihovu estinu, odnosno koje ublaavaju posledice nezgoda. !anas u svetu postoji veliki broj proizvo"aa vozila. #od svakog od tih proizvo"aa zastupljenost elemenata pasivne bezbednosti je razliita, a to je uslovljeno propisima i normama zemlje proizvo"aa, stepenom razvijenosti proizvodnje, tradicije proizvodnje itd. $spitivanje pojedinih elemenata pasivne bezbednosti vozila se vri pomou %&'()* +,)+% a uz primenu odgovarajuih instrumenata i ure"aja za snimanja i merenja. U poglavlju -..Pasivna bezbednost vozila/ naveli smo sve elemente koji su kljuni za smanjenje saobraajnih nezgoda. #ao posebno izdvojeni navode se0 -.-.1 -.2 -.3 -.4 Karoserija razmatrali smo koliko je bitna zatita vozaa i putnika, tako"e i koji delovi trebaju da imaju odre"enu vrstou i krutost. Sedita i nasloni za glavu potrebna je odre"ena udobnost prilikom vonje i propisani materijali prilikom projektovanja i izrade ovih delova. Sigurnosni pojasevi veoma bitni i najvazniji jer spreavaju izbacivanje ljudskog tela iz vozila, to se moe i analizom pokazati. Vazduni jastuci doveli su do smanjenja broja poginulih u saobraajnim nezgodama, i veoma je aktuelna tema dananjice. Delovi unutranjosti vozila propisane su odgovarajue obaveze koje se moraju potovati pri projektovanju vozila, pre svega u pogledu vrste materijala. Delovi spoljanjosti vozila izvedeni su tako da ne izazovu ili umanje povrede pri kontaktu vozila i peaka.

-.5

1. PASIVNA !" !DNOS# VO"I$A )manjenje tekih posledica u saobraajnim nezgodama je problem kojim se bavi nauka o pasivnoj bezbednosti vozila. Neosporno je dokazano da veliki broj smrtnih sluajeva pri saobraajnim nezgodama nije morao da se desi, ak i uprkos velikim brzinama kojim su se vozila kretala. 6va nauka se bavi problemima zato neki ljudi preive i vrlo teke sudare vozila a drugi stradaju pri znatno manjim sudarima. #od mnogih marki vozila moe se nai mnotvo primera potpunog zanemarivanja elentarnih principa bezbednosti pri konstruisanju vozila. Pasivna bezbednost vozila obuhvata konstrukciju odre"enih elemenata i ure"aja unutar karoserije i van karoserije. 6snovni elementi pasivne bezbednosti su0 karoserija vozila, sedita i nasloni za glavu, sigurnosni pojasevi, vazduni jastuci, delovi unutranjosti vozila, delovi spoljanjosti vozila, ostali elementi pasivne bezbednosti. 1.1 Karoserija #od putnikih automobila, jednu od najvanijih mera pasivne bezbednosti, odnosno zatite vozaa i putnika, predstavlja sigurnosna konstrukcija karoserije. #aroserija se sastoji iz tri osnovna dela0 dela za smetaj pogonskog agregata, dela za smetaj putnika i dela za smetaj prtljaga. Na karoseriji prednji i zadnji deo treba da budu de7ormabilni da bi svojom de7ormacijom pri sudarima priguili celokupnu kinetiku energiju i tako zatitili srednji deo u kome su smeteni putnici. !eo za smetaj putnika predstavlja krutu kutiju koja je znatno otpornija od druga dva dela automobila.

)lika - &rvenom bojom prikazani su elementi koji moraju biti otporni na udar i koji se tom prilikom de7ormiu. 8-9 1

#od karoserija vozila najvei problem je jo uvek zatita putnika prilikom bonih sudara. U novije vreme vre se dodatna ojaanja vrata ugradnjom specijalnih stubova i nosaa, kao i postavljanje bonih vazdunih jastuka. Prilikom projektovanja vozila treba voditi rauna o tome da prednji branik vozila bude u visini bonog praga kako bi se na taj nain smanjila mogunost njegovog prodiranja u prostor za putnike. 1.% Sedita i nasloni za glavu )edita u vozilima moraju biti konstruisana tako da obezbede udobnost i da spree kretanje vozaa i putnika po njihovoj irini i visini u toku vonje. Pri eonim sudarima vozila telo i glava vozaa i putnika bivaju odbaeni prema napred, a zatim unazad. :amah glave unazad, u povratnom hodu, moe kod vozaa i putnika izazvati opasne povrede vrata i vratnih prljenova. #ada na zadnju stranu vozila naleti drugo vozilo dolazi do obrnutog procesa. )edite vozaa zadrava telo, glava biva odbaena prema nazad, pri emu dolazi do povrede vratnih prljenova i vrata. Upravo u takvim situacijama dolazi do izraaja naslon za glavu koji moe spreiti zamah glave unazad i apsorbovati kinetiku energiju glave.

)lika 1 )istem )aab (ctive *ead 'estraint .)(*'/ 819 Najvanije tehnologije doprinele su da se razvijaju aktivni sistemi za glavu, koji 7unkcioniu tako to senzor koji se nalazi u odre"enom delu sedita, reaguje prilikom trzaja tela i alje signal u deo naslona za glavu koji se pokree odgovarajuim mehanizmom.)istem )aab (ctive *ead 'estraint .)(*'/, reaguje na sudar mehanizmom koji pomie naslon za glavu. ;ehanizam gura naslon prema napred kako bi pratio glavu putnika i tako ih dri blizu glave spreavajui povratak unazad. 1.& Sigurnosni pojasevi )igurnosni pojasevi najvaniji su me"u elementima pasivne bezbednosti. !a bi se ljudsko telo zadralo u seditu pri sudaru, konstruisani su sigurnosni pojasevi koji imaju zadatak da ljudskom telu ne dopuste da se svojevoljno odvoji od sedita, odnosno, da spree relativno kretanje tela u odnosu na vozilo, kao i izbacivanje tela iz vozila. Prvi pojas u svetu je konstruisan -<=>. godine, ali tek posle !rugog svetskog rata poeo je vie da se koristi u 2

avionima. ;e"utim, -=. jula -<51. godine ?ve"anin Nils @ohlin je patentirao prvi sigurnosni pojas na tri take namenjen za putnike automobile. @ohlinov pojas se od dananjeg, kome su dodati %pirotehniki zatezai% kako bi bre priljubio telo putnika uz sedite, mnogo ne razlikuje. @ili su to pojasevi privreni na dve take. (nalize 1A.=== saobraajnih udesa, u vremenu kad je poela vea propagnada korienja pojaseva, pokazale su da je u vie od polovine sluajeva pojas odigrao svoju ulogu, spasao je ivot oveku, ili umanjio povrede.

)lika 2 )igurnosni pojas i sigurnosni pojas na naduvavanje 829 Ne bi trebalo, me"utim, zaboraviti, da tada pojasevi jo nisu bili tako savreni kao danas, da mnogi nisu znali kako se oni pravilno koriste. Bedan 7rancuski lekar u svojoj doktorskoj disertaciji, u to doba, odbranio je pojas dokazavi da samo ako pravilno nije nameten moe da teti. +anije, mnogi su ga samo prikopavali, nisu ga dovoljno zatezali, smatrajui da ih on sputava. !ananji pojasevi se podevaju sami prema vozau, putniku, dovoljno su zategnuti, a da pri tom ne ograniavaju kretanje tela. Potrebno je samo da se podesi njihova visina, kako bi dijagonalni kai iao tano preko sredine ramena, preko kljune kosti. 1.' Vazduni jastuci Uvo"enje vazdunih jastuka smanjilo je broj poginulih u saobraajnim nezgodama za punih 1=C. ;e"utim, nepravilna upotreba vazdunih jastuka moe biti opasna po ivot. Dozaev i suvozaev vazduni jastuk imaju najvei doprinos u smanjenju teih povreda pri eonom sudaru.

)lika 3 6tvaranje vozaevog vazdunog jastuka 839 3

6bzirom da su 2=C saobraajnih nezgoda boni sudari i da oko 1=C teih telesnih povreda pri nezgodama potie od bonih sudara proizvo"ai vozila su razvili sistem bone zatite. 6vaj sistem ima zadatak da u sluaju bonog sudara zatiti telo vozaa. Postoje dve vrste bonih vazdunih jastuka u zavisnosti od mesta ugradnje. Prva vrsta je, vazduni jastuk ugra"en u karoseriju automobila odnosno u vrata ili stub. Povoljnija varijanta je kada se sistem za bonu zatitu montira u sam naslon sedida. 6vaj sistem ima mehaniko aktiviranje sa vremenom razvijanja od 3 do 5 msec, tanije vreme koje protekne od momenta sudara do potpunog 7ormiranja sistema bone zatite iznosi svega -1msec. 6vaj sistem pri sudaru apsorbuje energiju i sprovodi je ka zadnjem i donjem delu vozila titei tako putnike i vozaa. U poslednje vreme uvedem je i poseban sistem za zatitu glave. Naime utvr"eno je da veliki broj povreda glave potie od trzaja prilikom sudara. :ato je pored naslona za glavu uveden i boni vazduni jastuk za glavu.

)lika 4 E Dazduni jastuci .vozaev, suvozaev i boni/ :animljiv je i projekat vezan za kopleksan sistem vazdunih jastuka nazvan %F @(G%. #od ovog sistema putnicuma e biti omoguena maksimalna zatita od strane vie razliitih vazdunih jastuka koji e biti raspore"eni svuda po vozilu. Habrika automobila %;,'&,!,)% je konstruisala takav bezbednosni sistem .%pre sa7e%/ koji primorava vozaa da zauzme poloaj koji obezbe"uje najveu e7ikasnost vazdunih jastuka. 1.( Delovi unutranjosti vozila !a bi se obezbedila bezbednost putnika u vozilu pri saobraajnim nezgodama kao i pri naglim koenjima ili manevrima, propisane su obaveze koje se moraju potovati pri projektovanju vozila. +ako"e da bi se obezbedila apsorpcija eventualnih udara, pri konstrukciji vozila, za obloge u unutranjosti, biraju se manje tvrdi materijali. $ 7unkcionisanje pojedinih komandi je ure"eno po propisima i standardima. 4

)lika 5 E !elovi unutranjosti vozila .instrument tabla/ 849 ;aterijali koji se koriste za izradu delova u vozilu moraju biti samogasivi i ne smeju biti opasni po zdravlje ljudi.+ako"e, unutranji delovi moraju imati zaobljene ivice radijusa od najmanje 1,4 mm. 1.) Delovi spoljanjosti vozila :a bezbednost ljudi pri udaru u spoljanji deo vozila, vano je pravilno oblikovanje karoserije vozila sa aspekta naletanja na peaka .oblik i visina mogue udarne take/, de7ormaciono ponaanje karoserije i kontaktnih povrina, oblik, dimenzije i poloaj branika. +ako"e i sa aspekta udara vozila pri parkiranju u vrstu prepreku, konstrukcijom, dimenzijama branika i njegovom elastinou postie se da ne do"e do velikog oteenja vozila. 859

)lika > E (psorbovanje energije de7ormacijom branika859

:ahvaljujui konstantnom unapre"ivanju standarda bezbednosti, posledice sudara dva automobila su umnogome ublaene. $ peaci su Ipro7itiraliJ jer su neki proizvo"ai instalirali haube koje IiskauJ kada senzori registruju eventualni kontakt, tako da ne dolazi do udarca u blok motora.

>

%. "AK$jU*AK Proizvo"ai motornih vozila koji su i ujedno odgovorni za pasivnu bezbednost automobila, trebaju uvek da budu ukljueni u interakciju koja se odnosi na potrebe kupaca, zakonske propise i raspoloive tehnologije. !a kupci, nisu samo lica koja upravljaju motornim vozilama ve i preduzea koja kupuju te automobile , pa sKhodno tome pasivna zastita treba da ide u smeru koji e poveati kako drutveni tako i ekonomski razvoj zemlje i omoguiti svim licima e7ikasniju i bolju bezbednost. Pasivna bezbednost automobila koji se proizvede u naoj zemlji je na niskom nivou. #od automobila koji se kreu naim drumovima moe se nai mnotvo primera potpunog zanemarivanja elementarnih principa bezbednosti pri konstrukciji vozila. 'azlozi za ovakvo stanje osim ekonomskih jesu i strogi zakonski propisi pri uvozu stranih automobila. 'azlozi su i u domaoj autoindustriji koja se zasniva na licencnim automobilima koji se proizvode bez znaajnih izmena i vie decenija. )toga je logino da su mnga tehnika i tehnoloka reenja zastarela. Posto kvalitetna reenja pasivne bezbednosti poskupljuju i onako skupa domaa vozila, naa zemlja u ovoj oblasti znatno kasne. +o potvr"uje i me"unarodno pore"enje pokazatelja estine saobraajnih nezgoda. Neke od buduih smernica u ovoj oblasti bile bi0 usmeravanje aktivnosti od zakonodavca do proizvo"aa. Dee korienje iskustva drugih razvijenih autoindustrija i centara za istraivanje bezbednosti. 6sim toga, dozvoljavanjem liberalnijeg uvoza stranih automobila struktura vozila koja se kreu naim drumovima bila bi znatnije izmenjena u pravcu vee zastupljenosti elemenata pasivne bezbednosti, to bi imalo velikog uticaja i na poveanje opte bezbednosti uesnika u saobraaju.

&. $I#!+A#U+A 8-9 Dozilo kao 7aktor bezbednosti http0LLMMM.scribd.comLdocL1245=<44LD6:$N6 #(6 H(#+6' @,:@,!N6)+$ 819 +he (uto &hannel http0LLMMM.theautochannel.comLneMsL1==3L-=L1>L154-=-.html O 12.--.1=--. 829 (uto @log ') O 12.--.1=--. http0LLauto.blog.rsLblogLautoLvestiL1==<L--L=>L7ordovi sigurnosni pojasevi na naduvavanje 839 ;ercedes @enz U)( http0LLMMM.mbusa.comLvcmL;@L!igital(ssetsLpd7mbLserviceandpartsLseatbeltsPairbags.p d7 O 12.--.1=--. 849MMM.google.rsLsearchQRSdeloviTunutranjostiTvozilaUsiteSimageUtabSMiUeiSp7jF+ucA c4k'Ag6@PMUsaSNUeiSp7jF+ O =-.-1.1=--. 859 Vor"evi ;., !rumska motorna vozila, Nauna knjiga, #ragujevac, 1=--., 8>9 Disoka tehnika kola Ni http0LLMMM.vtsnis.edu.rsLPredmetiLbezbednostPsaobracajaL=2C1=DoziloC1=kao C1=7aktorC1=bezbednosti.pd7 O 12.--.1=--.

<