Gi Debor

Urlici u slavu de Sada

filmovi

Gi Debor (Guy Debord). Sebe smatra filmskim stvaraocem. lan Situacionistike internacionale (SI) i jedan od njeni osnivaa (!"#$). Du%o vremena linost od%ovorna &a 'ublikacije SI u (rancuskoj. Sada) kao i onda) ukljuen u ra&ne aktivnosti te or%ani&acije u nekoliko &emalja u kojima se odvija situacionistika a%itacija) 'osebno u *emakoj) +n%leskoj i Italiji. Sebe 'onekad na&iva Gondi ili Dekajo ('ratilac (ransoa ,ijona- na'. i&d.). Godine !".$. objavio knji%u Drutvo spektakla. Slede/e %odine) jedna od vode/i fi%ura najesktremnije struje u 'reviranjima i& maja !".0. 1osle ti do%a2aja) nje%ove te&e su imale veliki uticaj na evro'sku i ameriku ultralevicu. (rancu&. 3o2en !"4!. %odine) u 1ari&u.5 (Ubio se !""6. %odine- na'. i&d.) 7 Gi Debor) ironina autobio%rafska na'omena i& dru%o% i&danja Drutva spektakla (8 am' 9ibre) !"$!).

anar ija: blok 6# 1orodina biblioteka br. " ;o%rad) <==..

2
I&vori> Guy Debord: Society of the Spectacle and other film s (filmscri'ts) !"#<?!"$#)) 3ebel 1ress) 9ondon !""<- Guy Debord: In girum imus nocte et consumimur igni (filmscri't) !"$0)) 1ela%ian 1ress) 9ondon) !""!- Guy Debord: Complete Cinematic Works) translated and edited by @en @nabb) A@ 1ress) <==4. 1ri'remili> Aleksa Golijanin ('revod) 'rate/i tekstovi) korice i 'ri'rema &a Btam'u)) bata *eBa (korektura) su%estije) konana ver&ija)) Ana G. (obrada korica) i Goran Cars (reBavanje nereBivi 'revodilaki 'roblema). 1ortreti As%era Dorna) Eila ,olmana) Isidora Isua i Ivana e%lova> bata *eBa) <==#: <==.. Fe nika 'odrBka (nabavka filmova)> Cario C) CiloB Gdu a) Carko ,. i 1etar ;. Fitlovi i 'oslednje is'ravke> DuBan 3. ;e& autorski i dru%i vlasniki 'rava na 'revod i 'rate/e tekstove. Ga i&davae? ijene &aduHeni su Lepi Sr a i n!egov "dvokatski kung fu tim (oni /e kontaktirati ,as). 1orodina biblioteka br. ") novembar <==.. *a'omena u& Btam'ano i&danje> Iva knji%a se 'ojavljuje &a valjuju/i 'rilo&ima i 'odrBci svi 'o&nati i ne'o&nati 'rijatelja anar ije: blok 6#. blok6#Jd&abalesku.net aleksa.%olijaninJ%mail.com tt'>::anar ija?blok6#.modukit.com ar iva mailin% liste blok 6#> tt'>::%rou's.%oo%le.com:%rou':blok6#

GA;3A*DUD+ se 'ominjanje ove 'ublikacije u javnom 'rostoru) u ma kojem obliku i obimu) me2u 'rofesionalcima i aktivistima i& sektora medija) umetnosti) kulture) obra&ovanja i do&voljene druBtvene kritike. Ista &abrana odnosi se i na sve 'ojedince koji s'adaju u Biroku kate%oriju javne linosti5 (sami /emo odrediti %ranice to% 'ojma). 8eni/emo vaBe /utanje. U su'rotnom) teror5.

Fekst sa &adnji korica Btam'ano% i&danja

('roBirena ver&ija)

Kta je to jedna i jedina ljubavL Id%ovori/u samo u 'risustvu advokata... 1redivna ce'anja vulkanski ostrva... Sre/a je nova ideja u +vro'i... *ikada ne/emo &aboraviti ovu ukletu 'lanetu... Iva civili&acija je u 'lamenu. Sve se uruBava i tone. @akvo divno tor'edovanjeM N Ino Bto vidim) kada 'o%ledam una&ad) na 'rola&ak to% aotino% vremena) jesu detalji koji su to vreme inili vaHnim &a mene ili rei i lica koji %a evociraju> dani i no/i) %radovi i ljudi i u srcu sve%a to%a) ne'rekidni rat. N 1onekad se 'itam emu su se neki ljudi nadaliL 1ojedinano se aba u borbi. Istorijski 'rojekat nikada nije %arantovao besmrtnoj mladosti da /e je sauvati od svi udaraca. Sentimentalne 'rimedbe su u&aludne kao i 'seudostrateBke dosetke> @osti /e vam biti rasute i &ako'ane na 'oljima Froje) &bo% cilja ije ostvarenje ne/ete videti.5 1ria se da je (rederik II) 'ruski kralj) jednom mladom oficiru koji je 'red 'oetak bitke 'oeo da okleva) rekao slede/e> Kta je) 'setoL Cislio si da /eB Hiveti venoM5 N *ije stvar u tome da s vatimo da neki ljudi Hive manje ili viBe bednije od dru%i ) ve/ da svi Hivimo na nain koji je i&van naBe kontrole... Dedini 'ravi 'odu vat je oslobo2enje svakodnevno% Hivota) ne u nekoj istorijskoj 'ers'ektivi) ve/ ovde i sada. Fo 'odra&umeva odbacivanje svi otu2eni oblika komunikacije. Gato i film mora biti uniBten. Gi Debor

;eli disk (D,D)

#omplet $a li%nu i komunalnu upotrebu

U& Btam'ano i&danje ove knji%e distribuiran je i D,D sa svim Deborovim filmovima i i&borom tekstova Situacionisti%ke internacionale. *ije una'red 'okriven ceo tiraH (#==)) ne%o su filmovi ko'irani 'o 'otrebi) a nekoliko komunalni ko'ija (Obeli diskova5) bilo je i&loHeno u& knji%e u knjiHari ;+I1I9IS. Pvala svima koji su 'omo%li u nabavci diskova) 'onekad na vrlo neortodoksan nain. AG) <==$.

SadrHaj
Dedna i jedina ljubav & *o/ filma ' U'utstvo &a (ederaciju filmski klubova (rancuske> *eka ra&jaBnjenja u ve&i sa filmom (rlici u slavu de Sada ) Urlici u slavu de Sada *+ I 'rolasku nekoliko osoba kro& 'rilino kratku jedinicu vremena *, @ritika odvajanja -* In %irum imus nocte et consumimur i%ni -. *eostvareni filmski 'rojekti /) ;iblio%rafija &+ I'eracija DHabalesku &0

U& sve filmove 'riloHeni su te niki 'odaci i dru%e na'omene) 'onekad o'Birne. Ktam'ano i&danje je ilustrovano kadrovima i& filmova i ori%inalnim 'otretima neki 'rota%onista) koje je uradio bata *eBa. *a budu/em Qeb sajtu u& ovo i&danje bi/e 'riloHena kom'letna %alerija- do tada) 'o%ledajte ar ivu liste blok 6#> tt'>::%rou's.%oo%le.com:%rou':blok6#) rubrika O1rate/i fajlovi5.

Dedna i jedina ljubav

Ivo i&danje velikim delom 'onavlja sadrHaj &birke Contre le Cin1ma (1rotiv filma)) i& !".6. %odine) u kojoj su sabrani tekstovi 'rva tri filma) s te nikim 'odacima i nekoliko kratki Deborovi i Dornovi tekstova. (!) Ivde je sve o%ranieno na filmove i malo naracije koja objaBnjava kontekst. *ajviBe dodatno% materijala 'reu&eto je i& &birke @ena *eba) Guy Debord: Complete Cinematic Works (<==4). @oriB/eni su i dru%i i&vori) ali svi elementi su obra2eni i ras'ore2eni dru%aije) na nain koji sam smatrao najboljim. 1ored tri rana filma) tu je i kom'letan tekst Deborovo% 'oslednje% filma In girum imus nocte et consumimur igni (@ruHimo kro& no/ i 'roHdire nas vatra) !"$0). Fo je moHda najbolji tekst koji je Debor na'isao 'osle DruBtva s'ektakla- joB jedan eks'o&e o tom druBtvu i nje%ovim malim vojnicima) ali i autobio%rafija) 'a tako i osvrt na filmove i& !"#=?i i s 'oetka !".=?i . Gato nisam ukljuio dru%e Deborove tekstove o filmu) jer su nje%ovi stavovi o tome ovde viBe ne%o dobro &astu'ljeni. I& filma In %irum su i svi oni odlomci ukljueni u dodatak Drutvu spektakla) koji su ve/ sti%li da u'ro'aste nekoliko mladi Hivota) ali i da s'asu nekoliko mladi/a i devojaka u najboljim %odinama. Ino o (ridri u II) besmrtnoj mladosti i smelim juriBima je odatle. Istaju joB dva filma> Drutvo spektakla (!"$4) R 'raktino knji%a) "= od <<! te&e R i 2 odbi!an!u svih mil!en!a3 po$itivnih i negativnih3 i$re%enih o filmu Drutvo spektakla (!"$#). Fo ovde nisam ni 'okuBavao da ukljuim) &ato Bto je knji%a ve/ objavljena (iako u filmu ima i neBto dodatno% teksta)) a onda i &bo% neki te niki o%ranienja. I'ak) %lavni ra&lo% je bilo ose/anje s kojim je ova knji%a ra2ena. Dednostavno) ta dva filma nisu bila deo to%a. *emo%u/e je na &adovoljavaju/i nain 'redstaviti ove filmove u Btam'anom obliku. I&davai su u%lavnom 'okuBavali da u& tekst naniHu o'ise ono%a Bto se deBava na ekranu- 'onekad &aista tra'avo- na 'rimer) tako Bto su o'ise umetali u %lavni tekst) red &a redom) kao u nekoj mu&ikoj 'artituri. Ivde je to ura2eno mno%o jednostavnije) a 'raksu da se ti o'isi uo'Bte ubacuju sledio sam samo delimino. Uo'Bte nema 'otrebe da se time o'tere/ujete. *i& crno? beli slika) malo mu&ike) %lasovi naratora) 1ari& i& Deborove mladosti) neka njemu dra%a lica i neka dru%a) &naci vremena i ludila jedne e'o e> robe) mo/i) ro'ske 'asivnosti) 'ustoBenja. Sve u jednom ni&u) be& ikakvi montaHerski i dru%i trikova. Fakvi su Deborovi filmovi ili makar oni sa slikama- u 'rvom) (rlici u slavu de Sada) nema ni jedne. U%lavnom) sami tekstovi su viBe ne%o dovoljni da bi ono bitno mo%lo da se oseti i u ovom obliku. Deborov odnos 'rema filmu je bio i&ra&ito ambivalentan. Ii%ledno je uHivao 'rave/i i - i oi%ledno je mr&eo nje%ovu druBtvenu ulo%u) koja je delom i&virila i& same nje%ove te nike i formalne strukture. U tome je 're'o&nao neke elemente koji su film 're'oruivali kao mo/no sredstvo kritike> U Deborovom arsenalu film je &adrHao 'o&iciju omiljeno% oruHja. 3e je o filmskim kolaHima? esejima o svetu 'ot'uno &aklonjenom me ani&mima 'osredovanja i 'redstavljanja) u kojem 'ojedinac stalno biva odvojen od same 'omisli na intervenciju. (ilm) s celoku'nim 'rate/im ambijentom R salom) ekranom i 'ublikom koja 'osluBno 'rati i&loHenu fanta&iju ili 'rovokaciju R 'ruHao je mo%u/nost da se ta situacija demonstrira na najdirektniji nain.5 (A. G.) Drutvo spektakla3 Dodatak) str. !0< 'rvo% i&danja) Idnos i&me2u autora i 'ublike je samo trans'o&icija ba&ino% odnosa i&me2u oni koji i&daju nare2enja i oni koji ta nare2enja i&vrBavajuS Idnos s'ektakl?'osmatra je %lavni) nose/i stub ka'italistiko% 'oretka. Dvosmislenost Trevolucionarne umetnostiU 'otie i& sukoba i&me2u revolucionarno% as'ekta neko% 'osebno% s'ektakla i reakcionarno% elementa 'risutno% u svim oblicima s'ektakla.5 (Debor i @anHur) 4reliminarni nacrt !edinstvenog revolucionarnog programa) SI br. #) !".=- navedeno u Drutvo spektakla) Dodatak) str. !0<) *ema doslovnije% 'rika&a suBtine druBtva s'ektakla> ljudi disci'linovano &au&imaju svoja mesta da bi 'rimili joB jednu 'oruku R fanta&iju) reklamu) 'olitiki %ovor) radikalnu kritiku R koju je i&abrao i artikulisao neko dru%i) ali koji u tom odnosu uvek i%ra ulo%u s'ecijaliste. Fa situacija) u svim svojim as'ektima) moHe da se na'adne na ra&ne naine) ne samo jednim

6
tako sku'im i eksklu&ivnim sredstvom kao Bto je film. Ali) sudbina je u ovom sluaju tela baB tako> da se &adrHimo na filmovima oveka koji nije imao nikakvo s'ecijalistiko obra&ovanje) nikakve line) materijalne resurse i makar &adnju 'omisao da u toj oblasti %radi bilo kakvu karijeru5. Ga 'ravi kontekst R delovanje 9etristike (9I) i Situacionistike internacionale (SI)) u 'eriodu !"#<?!"#$?!"$< R 'o%ledajte @ratku ronolo%iju i& naBe% i&danja DruBtva s'ektakla ili 'amflet ;eda studentsko% Hivota) sve u okviru 1orodine biblioteke. *a kraju knji%e su 'riloHeni i dru%i i&vori. Ili) 'rosto) uvek imajte u vidu Bta su ti ljudi teli> da daju 8e&aru ce&arevo> <4 udarca noHem (reklamacije ne 'rimamo)5) kao Bto je to rekao jedan od nji ) sumiraju/i jednu inae veoma uenu i ele%antnu ras'ravu. (<) Fi ljudi su imali neBto 'rotiv ka'itali&ma) u svim nje%ovim inkarnacijama) i 'onaBali se u skladu s tim- manje ili viBe) duHe ili kra/e vreme) ali na nain neu'orediv s bilo ime Bto je usledilo kasnije. Fa namera je klju &a ra&umevanje cele ove 'rie. Fo nije bilo DruBtvo mrtvi 'esnika. Ivo je ujedno i moj 'oslednji omaH situacionistima) barem kao i&davaa. ;ilo bi dobro da se 'ojavi joB 'revoda situacionistiki tekstova) ali) Bto se mene tie) bilo je dosta rvanja s nji ovim 'o&natim kontradikcijama (radniki saveti) klasni i istorijski fetiBi&am) unitarni urbani&am5) ovladavanje 'rirodom5) oslobo2ena5 i osloba2aju/a5 te nolo%ija) itd.). I o tome ima neBto u navedenim i&danjima. I'ak) kao Bto je nekima od vas dobro 'o&nato) be& ti ludaka od nas ne bi bilo niBta. Id nji smo nauili dokle seHe vladavina sveta robe i da se rat 'rotiv ka'itali&ma %ubi ili dobija na terenu svakodnevno% Hivota- da je svaki trenutak onaj 'ravi- da 'itanje kako 'rovodimo dan i no/ ima najve/i mo%u/i 'olitiko?kosmiki &naaj. I joB mno%o to%a. Gato) moHda) vaHi i ono dru%o) nikada ne reci nikad5. Sve filmove smo nabavili 'reko kanala koji su nam otvorili CiloB Gdu a i Carko ,. Ini su 'ruHili i dru%u te niku 'odrBku. @om'letan materijal) od 'ot'une 'ro'asti) s'asio je 1etar ;. @nji%u smo 'ri'remili bata *eBa i ja) a nereBive 'revodilake 'robleme reBavao je 1e%la (Goran Cars). 1roveru 'revoda nije radio niko) tako da moHda ima neki faktiki %reBakaali) ako i i ima) si%urno je re o banalnim 'ro'ustima ('reostale daktilo%rafske i sline %reBke ne raunam). *e'osredan i sasvim lian 'ovod &a sastavljanje ove &birke bio je tekst filma (rlici u slavu de Sada. Fo uo'Bte ne vredi da objaBnjavam (Id%ovori/u samo u 'risustvu advokata5)) osim moHda jedne stvari> &a objavljivanje ove knjiHice) na 'rvi 'o%led) ne 'ostoje nikakvi itni ra&lo&i- u njoj teBko da ima neBto aktuelno5 ili makar sa stanoviBta oni koji &nake vremena i dalje traHe u dnevnoj Btam'i i anali&ama 'olitiki kibicera. CoHda /e to &asmetati i onim dobronamernim itaocima) koji su navikli da u 4orodi%no! biblioteci nala&e tekstove ra&liite dobi) ali uvek 'ro'isno aktueli&ovane. Gato sam u jednom trenutku 'oeo da se 'itam do ko%a /e sve ovo uo'Bte do'reti. Calo sam &aklecao 'red 'itanjem komunikativnosti5 ovo% materijala. @ao da sam vlasnik neke 'icerije ili vinsko% 'odruma> da li /e muBterije biti &adovoljneL CoHda je ova sorta i'ak suviBe o'oraL Da je bilo samo malo viBe sunca) a malo manje kiBa i ma%luBtina normalno% Hivota5S ;ila bi to le'a berbaS Ali) to &a'ravo nije nikakvo 'itanje. Ino Bto sledi je 'ria o tvrdo%lavom odbijanju celo% jedno% sveta) nje%ove 'onude i nje%ovi ra&lo%a) koje je iBlo do 'rekida svake udobne) 'redusretljive i racionalne komunikacije koja bi se mo%la odvijati u tim okvirima. Fa ideja ili namera i dalje je 'ot'uno aktuelna. 9jubitelji socijalno% dijalo%a) 'o&itivne i konstruktivne duBe) koje i dalje misle da sva civili&ovana i miroljubiva sredstva joB nisu is'robana) ovde &aista ne/e 'rona/i svoje 'are sre/e. Ali) tako i treba da bude. Fotalni nes'ora&um s takvim stavovima i oekivanjima je naj'oHeljniji mo%u/i is od ove komunikacije. Kto se vas ostali tie) &nam da je i ovo bilo 'reviBe. UHivajte u 'rolasku. A. G.) <==#.

!. As%er Dorn (!"!6?!"$4)> 'ravo ime Iluf DVr%ensen (brat DVr%ena *as a)- danski umetnik i teoretiar- osniva nadrealistike %ru'e 8I;3A (!"60?#!) i ImaHinistiko% ;au ausa (!"#$)) a &atim i jedan od osnivaa Situacionistike internacionale. Sara2ivao sa Deborom) kao 'roducent i koautor) na nekoliko rani 'rojekata (knji%e 5emoires i 6in de Copenhauge) filmovi 2 prolasku i #ritika odva!an!a). 1oma%ao je i Btam'u %lavno% aso'isa SI. Isniva Skandinavsko% istituta &a kom'arativni vandali&am) u ijem se i&danju 'ojavila i &birka Contre le Cin1ma (!".6). I& SI se 'ovukao !".!. %odine (iako se kasnije 'ovremeno ukljuivao u rad %ru'e) 'od imenom Geor% @iller) i jedini je ovek s kojim je Debor i 'osle to%a ostao bli&ak 'rijatelj) sve do Dornove smrti !"$4. %odine. ,iBe o Dornu> notbored.or%:jorn)

7
QQQ.cddc.vt.edu:sionline i 'osebno) Criti7ue 2f 8conomic 4olicy (!".<) QQQ.info'ool.or%.uk:.==#. tml. <. Gianfranco San%uinetti) Del 9errorismo e dello Stato) !"$".

1S > *a'omena o ras'olo&ivim ko'ijama filmova) ilustracijama i eventualnim javnim 'rojekcijama

Italijanska F, stanica 3ai Fre je tokom oktobra <==4. %odine 'rika&ala sve Deborove filmove. Fe ko'ije) 'rilino ofucane) du%o vremena bile su jedine koje su se mo%le na/i u o'ticaju. Fo je materijal koji s kojim smo uBli u 'ri'remanje ove &birke. @rajem 'roBle %odine (<==#) 'ojavljuje se kom'let Deborovi filmova u D,D formatu> entu&ijasti koji su %odinama %ledali i 'iraterisali onaj krB koji se na ,PS 'ojavio joB !"0=?i ) si%urno /e 'rimetiti drastinu ra&liku u kvalitetu. U toku rada na knji&i (tanije) dok smo ekali da se reBe neki dru%i 'roblemi) 'oBto je tekstualni deo bio &avrBen joB 'roBle %odine)) us'eli smo da nabavimo i te ko'ije) sve 'reko kanala CiloB Gdu a R Carko ,. 1ored filmova iji tekstovi ine ovu &birku) od ranije imamo i filmove Drutvo spektakla (!"$4) i 2 odbi!an!u svih mil!en!a3 po$itivnih i negativnih3 i$re%enih o filmu Drutvo spektakla (!"$#). *ji smo nabavili &a valjuju/i naBim 'rijateljima :orrorkat$e i nji ovom kumu @arstenu ( orrorkat&e.modukit.com). Sve te filmove) u oba i&danja) starom i novom) moHete da 'rona2ete na !) '<' mreHi i <) ar ivi UbuQeb (QQQ.ubu.com:film)) samo ako imate uslova. Ako nemate) ve/ /emo neBto smisliti. Desilo se joB neBto. Glas o ovim tekstovima 'oeo je da kruHi mno%o 're nji ovo% objavljivanja) Bto je imalo neke 'o&itivne 'osledice> dok ovo 'iBem) 'roveravam titlove koje je) na osnovu teksta i& ove knji%e) 'riredio DuBan 3.) italac i 'rijatelj 4orodi%ne biblioteke) ko%a &nam samo i& 're'iske. In je 'omo%ao da se otklone joB neki 'ro'usti. Fo je &aista bila sjajna vest) &ato Bto stare ko'ije imaju italijanski ili en%leski titl) a nove samo en%leski ili su be& titla. Istaje mi samo da se nadam da /e se taj dobar du 'reneti i u Btam'ariju i da /e i&abrani kadrovi biti dobro re'rodukovani) koliko je to mo%u/e &a slike Btam'ane na 'ausu) s ob&irom da nismo imali dovoljno novca &a filmovanje ilustracija. Ali) ak i da smo radili u idealnim uslovima) te slike bi o'et samo i& daleka na%oveBtavale atmosferu) na%laBavale neku ideju i ilustrovale autorski 'ostu'ak. *eBto slino bi se mo%lo re/i ak i &a ori%inalni materijal) koji niim ne i&la&i u susret te nikim i estetskim oekivanjima koja se obino ve&uju &a %ledanje filma5. Fo moHda treba imati u vidu kod or%ani&ovanja javni 'rojekcija. ,e/ sam bio u 'rilici da vidim ili ujem kako je to iBlo u nekoliko 'okuBaja> elemenat 'rovokacije) koji su ovi filmovi imali nekada) u eri biosko'a i daleko manje% medijsko% &raenja) sada je 'risutan samo u na%oveBtajima- duHi filmovi) 're'uni teksta) 'rosto ne drHe 'aHnju) koju %ledalac) 'o navici) 'okuBava da im 'osveti (to 're sve%a vaHi &a Drutvo spektakla- slino se moHe re/i i &a In girum) ali samo u uslovima 'rvo% kontakta- onima koji su od ranije &araHeni) taj film /e biti 'rosto neodoljiv). Gato sam uvek 'redla%ao da se ovi filmovi 'rika&uju samo kao ilustracije ili da se u celini 'uBtaju samo oni kra/i) tako da 'ravi cilj oku'ljanja bude diskusija o 'oruci sve%a to%a) koja je) kro& sve ove tekstove) i&loHena vrlo jasno i direktno- a neortodoksna lokalna re'rodukcija (na&ovimo to tako) trebalo bi da i&a2e u susret onima koji 'oHele da se u'o&naju sa svim filmovima) u celini. Fo mi i sada i&%leda kao dobar 'redlo%. *adam se da /e tokom itanja ovi tekstova to 'ostati jasnije. A. G.) se'tembar <==..

*o/ filma
(tekst letka i& !"#<)

Istorija filma je 'una leBeva velike trHiBne vrednosti. Dok %omila i inteli%encija 'onovo otkrivaju starkelju a'lina ili se ro'ski dive najnovijim nadrealistikim 'roi&vodima 9uisa ;unjuela) letristi) koji su mladi i le'i) nastavljaju da divljaju> +krani su o%ledala koja &amr&avaju avanture i vra/aju im nji ovu sliku) &austavljaju/i i u mestu. Ako ne mo%u da 'ro2em kro& sliku na ekranu ka neemu dubljem) onda me film viBe ne &anima. Ean?Isidor Isu A'ril !"#!> ;asprava o prl!avtini i ve%nosti

,reme 'esnika je 'roBlo Danas s'avam Eil E ,olman (ebruar !"#<> "ntikoncept (&abranjen od strane cen&ora)

U 'role/e) sklo'ljeni oiju) ku'ujem sve.5 Gi?+rnst Debor Dun !"#<> (rlici u slavu de Sada

U 'ri'remi> <arka svakodnevnog =ivota) Ean?9uj ;ro 2 tihom smehu ko!i okru=u!e smrt) SerH ;erna

CI S+ ;A,ICI 3+,I9U8IDIC U F3+*U8ICA DI@I9I8+

U'utstvo &a (ederaciju filmski klubova (rancuske> *eka ra&jaBnjenja u ve&i sa filmom (rlici u slavu de Sada
S'ektakl je ne'rekidan. Gnaaj koji se 'ridaje estetici joB uvek 'roi&vodi veoma le'e stvari &a u%odno /askanje 'osle na'ijanja. *a'uBtamo film. Skandal je suviBe le%itiman. *ikada ne/u davati bilo kakva objaBnjenja. Sada ostajete sami s naBim tajnama. U @I3+*U *I,+ 9+1IF+ i 'osle) u velikoj tenoj 'ustinji) &arobljeno na ;ulevaru labudova) njeno lice bilo je 'rvi 'ut otkriveno u svojoj najranijoj dobi) koje ona smatra svojim Hivotom. Sve umetnosti su osrednje i%re i ne menjaju niBta. S'ecifini uslovi filma do'uBtaju naruBavanje ni&a ane%dota %omilom 'ra&ne tiBine. Svi mirisi Arabije. 9UAube de ,illennes. U @I3+*U *I,+ 9+1IF+. Ali) sve to viBe ne/e biti vaHno. Fo nije &animljivo. Stvar je u tome da 'ot'uno i&%ubite sebe. GI?+3*+SF D+;I3 Internationale Lettriste W<) februar !"#4.

10

Urlici u slavu de Sada

!"#<.

Glas !> (rlici u slavu de Sada) film Gija Debora. Glas <> (ilm (rlici u slavu de Sada je 'osve/en Eilu E. ,olmanu. Glas 4> lan !!#. Ako se neka osoba ne 'ojavi na svojoj adresi i niBta se o njoj ne uje etiri %odine) &ainteresovane strane imaju 'ravo da 'odnesu &a tev %ra2anskom sudu da se ta osoba &vanino 'ro%lasi nestalom. Glas !> 9jubav vredi samo u 'redrevolucionarnom 'eriodu. Glas <> *ije istina da te sve te devojke vole) ti laHljiveM Umetnosti nastaju) ra&vijaju se i nestaju jer ne&adovoljni ljudi ra&bijaju svet do&ovoljeni naina i&raHavanja i idu dalje od nje%ovi festivala bede. Glas 6> @aHi mi) da li si s'avao sa (ransoa&L Glas !> @akvo 'role/eM Ukradena stranica i& istorije filma> !"=< R 4ut na 5esec. !"<= R #abinet doktora #aligari!a. !"<6 R I$me u %inova (+ntrUacte). !"<. R #rstarica 4otemkin. !"<0 R "ndalu$i!ski pas. !"4! R Svetlosti velegrada. 3o2enje Gija?+rnesta Debora. !"#= R ;asprava o prl!avtini i ve%nosti. !"#< R "ntikoncept. (rlici u slavu de Sada. Glas #> ;ilo je 'redvi2eno da 'red sam 'oetak 'rojekcije Gi?+rnest Debor i&a2e na binu i obrati se 'ublici s nekoliko uvodni rei. Da je to uradio) rekao bi slede/e> T*ema 'rojekcije. (ilm je mrtav. ,iBe nijedan film nije mo%u/. Ako o/ete) moHemo da 'riamo o tome.U5 Glas 4> lan #!.. Sva imovina je ili 'okretna ili ne'okretna. Glas <> Da se viBe nikad ne bude sam. Glas !> Ina je svo ru%lo i sva le'ota R kao i sve dru%o Bto volimo danas. Glas <> Umetnost budu/nosti bi/e uniBtavanje situacija ili niBta. Glas 4> U kafeima na Sen?Eermen?de?1reuM Glas !> GnaB) &aista mi se svi2aB. Glas 4> 1ove/a %ru'a od neki tridesetak letrista) svi u 'rljavim odelima) koja su nji ov jedini ori%inalni &aBtitini &nak) 'ojavila se u @anu s namerom da na'ravi skandal samo &ato da bi skrenula 'aHnju na sebe. Glas !> Sre/a je nova ideja u +vro'i. Glas #> I ljudima sudim 'o nji ovim delima. 1o svemu dru%om i je nemo%u/e ra&likovati. U krajnjoj liniji) ono 'o emu se ra&likujemo su naBa dela.5 Glas !> S a nji ove 'obune 'ostale su konformi&mi. Glas 4> lan 600. 1unoletstvo se stie s navrBenom <! %odinom- osoba te dobi je s'osobna &a 'uno ueB/e u %ra2anskom Hivotu. (Dva minuta tiBine sa &atamnjenim ekranom.) Glas 6> Ina mu se stalno vra/ala u se/anje) 'o'ut bljeska sodijumsko% vatrometa u dodiru sa vodom. Glas !> In je dobro &nao da niBta od nje%ovi 'odvi%a ne/e ostati u tom %radu koji se okretao &ajedno sa Gemljom) kao Bto je Gemlja koja se okre/e unutar %alaksije samo si/uBno ostrvo koje se beskonano udaljava od nas. Glas <> 1ot'uni mrak) oi &atvorene 'red o%romnoB/u udesa. (Cinut tiBine sa &atamnjenim ekranom.)

11
Glas !> Freba stvoriti nauku o situacijama koja /e ukljuivati elemente 'si olo%ije) statistike) urbani&ma i etike. Fi elementi moraju biti okrenuti ka 'ot'uno novom cilju> ka svesnom stvaranju situacija. (Frideset sekundi tiBine sa &atamnjenim ekranom.) Glas !> *ekoliko redova i& jedni novina) i& !"#=> 1o'ularna mlada radijska %lumica bacila se u reku I&er) u Grenoblu. Cadlen 3ineri) devojica od dvanaest i 'o %odina) koja je 'od %lumakim imenom T1iruetaU nastu'ala u 'ro%ramu Sre/ni etvrtak radio stanice Al'i?Grenobl) bacila se u I&er u 'etak 'o'odne) ostavivBi svoju 2aku torbu na obali reke.5 Glas <> Dra%a sestrice) mi &aista ne 'ruHamo sre/an 'ri&or. 3eka i beda i dalje teku. (IsXre R misXre- na'. 'rev.) *emo/ni smo. (Cinut i trideset sekundi tiBine sa &atamnjenim ekranom.) Glas 6> Ali) u ovom filmu nema ni rei o de SaduM Glas !> Pladni me2u&ve&dani 'rostor) iljadu ste'eni is'od take smr&avanja) a'solutna nula faren ajta) centi%rada) reomira> naslu/uju se 'rvi &naci &ore. ;r&i 'rola&ak Eaka ,aBea kro& oblake rata) nje%ovo neodoljivo ose/anje itnosti) 'o%ubno nestr'ljenje koje %a je odvelo u 'ro'ast- brutalna lucidnost Artura @ravana koji je) ot'rilike u isto vreme) nestao u vodama Ceksiko% &alivaS Glas 4> lan !$"4. @ada neki ar itekta ili 'redu&ima u%ovori sa vlasnikom &emljiBta i&%radnju objekta) u skladu sa usvojenim 'lanom i &a odre2enu sumu) on ne moHe da traHi 'ove/anje te sume 'o bilo kojem osnovu) be& ob&ira da li je re o 'osku'ljenju radne sna%e ili materijala ili o 'ove/anju troBkova &bo% i&mena ili dodataka u 'lanu) osim ukoliko te 'romene ili dodaci ili 'ove/anje troBkova ne budu odobreni u 'isanoj formi) a nova suma na isti nain odobrena od strane vlasnika &emljiBta. Glas <> SavrBenstvo samoubistva leHi u nje%ovoj dvosmislenosti. (1et minuta tiBine sa &atamnjenim ekranom.) Glas <> Kta je to jedna i jedina ljubavL Glas 4> Id%ovori/u samo u 'risustvu advokata. (Cinut tiBine sa &atamnjenim ekranom.) Glas !> 1oredak vlada) ali ne u'ravlja. (Dva minuta tiBine sa &atamnjenim ekranom.) Glas <> 1rvo udo je i&aBlo 'red nju) ali nije &nalo kako da joj se obrati. Gatoene ruke se ne 'okre/u brHe od trke konja snimljene us'oreno) dok dodiruju njena usta i %rudi- u svojoj nevinosti uHad 'ostaju voda i mi se kotrljamo &ajedno ka &ori. Glas 6> Cislim da se viBe nikada ne/emo videti. Glas <> Svetlost ulica u &imskoj no/i &avrBava se nadomak 'olju'ca. Glas 6> 1ari& je &aista bio &abavan &a vreme Btrajka saobra/ajni radnika. Glas <> DHek Frbosek nikada nije bio u va/en. Glas 6> Felefoni) oni su smeBni. Glas <> @akav ljubavni i&a&ovM5) imala je obiaj da kaHe madam de Se%ir. Glas 6> Is'ria/u ti neke &aista je&ive 'rie i& mo% kraja) ali nji treba 'riati no/u. Glas <> Dra%i moj Iviu) kineski etvrti na Halost ima manje ne%o Bto mislite. Imate 'etnaest %odina. Ivi dana ljudi /e 'restati da nose te dreave boje. Glas 6> ,e/ sam te 'o&navao. Glas <> @ontinentalni talas te odnosi sve dalje) svako% dana. Devianska Buma je manje devianska od tebe. Glas 6> Gi) joB minut i bi/e sutra.

12
Glas <> 9udi &a oruHjem. Se/aB se. Fako to ide. *iko nije bio dovoljno dobar &a nas. I'akS @omadi/i %rada na &astavama od stakla. *ikada ne/emo &aboraviti ovu ukletu 'lanetu. (etiri minuta tiBine sa &atamnjenim ekranom.) Glas <> ,ide/eB) bi/e oni slavni jedno% danaM *ikada se ne/u 'omiriti sa skandalo&nom i teBko odbranjivom injenicom 'ostojanja takve stvari kao Bto je 'olicija. *ekoliko katedrala je bilo 'odi%nuto u slavu SerHa ;erne. 9jubav vredi samo u 'redrevolucionarnom 'eriodu. *a'ravio sam ovaj film) ali joB uvek imamo vremena da 'riamo o tome. Ean?Isidor) samo &ato da bi i&aBao i& ove efemerne %omile. *a Fr%u Gabrijel?1omeran) kada ostarimo. Dedno% dana svi ti mali komedijaBi bi/e 'rouavani u %imna&ijama i na fakultetima. (Fri minuta tiBine sa &atamnjenim ekranom.) Glas <> DoB uvek ima dosta ljudi koji se ne smeju ili ne vriBte kada uju re moral5. Glas 4> lan 60". Idrasla osoba koja je u stanju imbecilnosti ili demencije ili koja ima este na'ade besa mora biti drHana 'od nad&orom ak i ako ima 'eriode lucidnosti. Glas <> Fako blisko) tako neHno) 're'ustio sam se 'litkom ar i'ela%u rei. S'uBtam se na tebe) otvorenu 'o'ut 'laa. Fo je tako lako. ,rela struja. Core ulja. Kumski 'oHar. Glas !> Fo &vui kao film. Glas 4> 1ariska 'olicija je o'remljena sa 4=.=== 'endreka. (etiri minuta tiBine sa &atamnjenim ekranom.) Glas <> 1oetski svetovi se &atvaraju u sebe i bivaju &aboravljeni.5 U u%lovima no/i mornari &a'oinju rat- ti brodovi u bocama na'ravljeni su &a vas koji ste i voleli. 9eHiB na 'esku i kao da ti se neke ruke neHnije od kiBe) vetra i %romova &avlae 'od aljinu svake no/i. Eivot je 'redivan u @anu) leti. Silovanje) koje je &abranjeno) 'ostaje banalno u naBim se/anjima. @ada smo bili na Kenandou.5 Da. *aravno. Glas !> Sva ta 'oraHena lica) koja su nekada 'rBtala od Helje) kao mastilo rasuto 'o &idu) blistala kao &ve&de 'adalice. DHin) rum) brendi R 'otonimo u njima kao ,elika Armada. Foliko &a 'o%rebni %ovor. Ali) svi ti ljudi bili su tako 'ro&aini. (1et minuta tiBine sa &atamnjenim ekranom.) Glas !> Dedva smo umakli. Glas <> *ajle'Be tek dola&i. Smrt /e biti tartar?biftek. Cokra kosa na s'rHenoj 'laHi naBe% /utanja. Glas !> Ali) on je DevrejM Glas <> ;ili smo s'remni da ra&nesemo sve mostove) ali mostovi su nas i&neverili. (etiri minuta tiBine sa &atamnjenim ekranom.) Glas !> Cadlen 3ineri) devojica od dvanaest i 'o %odina) koja je 'od %lumakim imenom 1irueta5 nastu'ala u 'ro%ramu Sre/ni etvrtak radio stanice Al'i?Grenobl) bacila se u reku I&erS Glas <> Gos'o2ice 3ineri i& +vro'ske etvrti5) vi joB uvek imate to divno &au2eno lice i to telo) najle'Bu od svi obe/ani &emalja. 1o'ut neonske sijalice) dijalo&i 'onavljaju svoje konane istine. Glas !> ,olim te. Glas 6> Cora da je straBno umreti. Glas !> ,idimo se kasnije. Glas 6> 1reviBe 'ijeB. Glas !> Kta su detinje ljubaviL Glas 6> *e &nam o emu %ovoriB. Glas !> Gnao sam. *ekada sam mno%o Halio &bo% to%a.

13
Glas 6> Po/eB 'omorandHuL Glas !> 1redivna ce'anja vulkanski ostrva. Glas 6> U 'roBlosti. Glas !> *emam viBe Bta da ti kaHem. Glas <> DoB jednom) 'osle svi od%ovora dati u 'o%reBno vreme i starenja mladosti) no/ 'ada sa visina. (Fri minuta tiBine sa &atamnjenim ekranom.) Glas <> @ao i&%ubljena deca) mi Hivimo svoje nedovrBene avanture. (Dvadeset etiri minuta tiBine sa &atamnjenim ekranom.)

Fe niki 'odaci
*aslov ori%inala> :urlements en faveur de Sade. Glasovi (svi redom krajnje monotoni)> Gil D Yolman (Glas !)) Guy Debord (Glas <)) Se%e ;erna (Glas 4)) ;arbara 3osent al (Glas 6) i Isidore Isou (Glas #). 3eHija i scenario> Guy Debord- 4# mm) crno?beli) $# minuta.

I filmu
(ilm (rlici u slavu de Sada je nastao tokom juna !"#<. %odine. U filmu nema nijedne slike. 1ored teksta i&%ovarano% u 'et %lasova i jedne letristike (%lasovne) im'rovi&acije Eila ,olmana (Gil D Yolman)) uje se joB samo &ujanje 'rojektora) u& smenjivanje beli i crni ekrana- beli dok se uju %lasovi) crni &a vreme tiBine. (ilm je nastao u klimi letristiko% eks'erimenta) 'od velikim uticajem Isidora Isua (Isidore Isou) i Eila ,olmana) koji su svoje filmove snimili neBto ranije R ;asprava o prl!vatini i ve%nosti (!"#= ) i "ntikoncept (!"#<). I'ak) &a ra&liku od ovi ostvarenja) Deborov film je direktno na'adao 'asivnost 'ublike. Fekst filma) 'ored Deborovi i&java) sastoji se od citata i& knjiHevnosti) filma) Gra2ansko% &akonika) novina i tekstova dru%i letrista. Dedini jasno na&naeni citati (osim oni i& Gakonika) 'ri'adaju Isuu (tri) i scenaristi vesterna ;io Grande (jedan). U filmu se 'ojavljuju i delovi i& Deborovo% 'ro%ramsko% teksta 4rolegomena $a sve budu>e filmove (Ion) !"#<)) u kojem su jasno i&nete osnovne te&e budu/e situacionistike teorije. (ilm je 'rvi 'ut 'rika&an 4=. juna !"#<) u 1ari&u) u 8inX club dUAvant?Garde. 1ublika i menadHeri biosko'a su nasilno 'rekinuli 'rojekciju. *ekoliko letrista se ak o%radilo od filma. 1rva kom'letna 'rojekcija odrHana je u 8inX club) u 9atinskom kvartu) !4. oktobra !"#<. Salu je obe&be2ivala %ru'a levi letrista5 (koja /e se neBto kasnije odvojiti od Isua i osnovati 9etristiki internacionalu)) u& 'omo/ nekoliko desetina 'rijatelja i& Sen?Eermen?de?1rea. *ekoliko meseci kasnije) ta %ru'a je s'reila da se u istom biosko'u 'rikaHe film Sadisti%ki kostur) najavljen kao delo i&vesno% 3enea?Gija ;abora5. Fo je trebalo da bude 'arodija na Deborov film> nije bilo nikakvo% filma) samo je svetlo u sali trebalo da bude u%aBeno na 'etnaestak minuta. Ali) ni ova 'rojekcija nije 'roBla mirno) ne samo &a valjuju/i samom filmu) ne%o i 'risutnim letristima> 3evoltirane %ledaoce) koji su 'oeli da na'uBtaju salu) SerH ;erna je uveravao da treba da se vrate jer Tna kraju ima neBto stvarno 'rljavoU. CiBel ;ernBtajn je imala &adatak da &a vreme 'rojekcije) kada bi 'ublika 'oela da ne%oduje) is'uBta urlike kakve) kako je kasnije 'riala) ni sama nije &nala odakle je us'evala da i&vue. Debor je &a to vreme sa balkona 'osi'ao 'ubliku braBnom.5 (Drutvo spektakla) Dodatak) str. !=") *ekoliko kadrova5 i& ovo% filma (beli ekran i %lasovi naratora) ubaeno je u film In girum (==.4$.64?==.4".<<).

14
U 'red%ovoru &a Contre le Cin1ma) As%er Dorn je skrenuo 'aHnju na uticaj koji su rani Deborovi filmovi) 'oevBi od (rlika) ali i dru%i nje%ovi radovi) imali tamo %de je to bilo najmanje vaHno> u svetu avan%ardne umetnosti dru%e 'olovine ZZ veka. I (rlicima se s'ekulisalo kao jednom od i&vora @ejdHove tiBine5- o uticaju na uveni film :iroshima3 mon amour (Alain 3esnais i Car%uerite Duras) !"#")) 'isalo se joB viBe. (!) Deborove knji%e i& !"#$. %odine) obe nastale u saradanji sa Dornom (u roku od !?4 dana)) 5emoari i 6in de Copenhague) bile su 'rava sen&acija me2u s'ecijalistima &a umetnike mono%rafije) di&ajn i ti'o%rafiju. U'otreba i&menjeni stri'ova i reklama 'rerasla je u 'ravu %ro&nicu) 'ri emu su te forme najeB/e bile koriB/ene u neumetnike svr e) kao sredstvo kritike i 'rovokacije) bliHe i&vornim namerama. Gnai) si%urno najs'oredniji efekat Deborovo% delovanja) ali &animljiv kao 'ojava. Cno%i su u'ravo na tom 'o%reBnom 'o&icioniranju Debora u sferu umetnosti i&%radili svoje akademske i eks'ertske karijere. Dorn) jedini lan SI kome je bilo do&voljeno umetniarenje5 i koji &bo% to%a nikada nije otr'eo ni re kritike R dok su svi ostali s takvim 'reoku'acijama bili i&bacivani i& %ru'e i to na%lavake R u tom tekstu i'ak ostaje na terenu umetnosti) ali u& &a'aHanja koja vredi 'roveriti> Guy Debord and the 4roblem of the "ccursed) QQQ.cddc.vt.edu:sionline:'ostsi:accursed. tml

!. :iroshima3 mon amour: Ivo je malo nejasno> &aBto baB na taj filmL Istaje da se 'roveri> videti 'rika& filma u SI br. 4) !"#") QQQ.cddc.vt.edu:sionline:si:resnais. tml. Ga ra&liku od Dornovo% teksta) u tom 'rika&u se s'ominje slinost sa Isuovim filmom) ;asprava o prl!avtini i ve%nosti (!"#=)) koji je o'et bio %lavni ra&lo% &aBto se Debor 'rvi 'ut o%lasio baB 'reko to% medija.

*a'omene
!. Eil ,olman (Gil D. Yolman) !"<"?!""#)> U& Debora) najistaknutiji lan 9etristike internacionale (9I) R levo% krila5 Isuoovo% 9etristiko% 'okreta) koje se otce'ilo krajem !"#<. %odine. 1o&nat 'o filmu "ntikoncept (sno' svetlosti 'rojektovan na veliki balon) u& i&%ovarani tekst) i me%a'neuimies) %lasovnim im'rovi&acijama koje su dobro ilustrovale letristiki odnos 'rema je&iku (u mno%ome slian is'adima rane Dade)> nije bilo rei) samo &vukova) tanije R disanja i reHanja u teBkom afektu. ;ili smo 'rotiv mo/i rei) 'rotiv mo/i5) objaBnjavao je kasnije ,olman. Gajedno sa Deborom na'isao neke od najvaHniji teorijski tekstova 9I) ?ato Letri$am@ i 5etodi diver$i!e. I& %ru'e je i&baen !"#$. %odine) be& jasno% obra&loHenja) ne'osredno 'red osnivanje Situacionistike internacionale (SI). U svim kasnijim memoraskim osvrtima R ukljuuju/i i film In girum R Debor se vra/ao na ,olmana i Ivana e%lova (videti str. !<<?!<4) ) kao na dva najblistavija lika i& svoje mladosti. ,iBe o ,olmanu> notbored.or%:Qolman. tml) QQQ.cddc.vt.edu:sionline) QQQ.ubu.com:sound:Qolman. tml. <. Isidor Isu (Isidore Isou)> 3o2en u 3umuniji) !"<0. %odine. 1osle Dru%o% svetsko% rata 'rela&i u 1ari&) %de objavljuje da je ro2en letri&am) avan%arda avan%arde5. 9etri&am je bio rekacija na kasni nadreali&am) s kojim je delio iste) dadaistike korene. Ako je dada svela umetnost na re5) %ovorio je Isu) letri&am /e je svesti na slovo5. U 'raksi je to i&nedrilo neBto eks'erimentalne 'oe&ije5 i minimalistiki ) likovni radova) ali i beskrajnu seriju 'rovokacija i skandala. 1oelo je Isuovim traktatima 5ehanika =ene (Seksualni 'rirunik &a 'otrebe mlade %eneracije5) koji je odma bio &abranjen) i 4obuna mladih: ;asprava o nuklearno! ekonomi!i) a nastavilo se letristikim filmovima) manifestima) 'ro%lasima i u'adom u *otr Dam) na UskrBnju misu !"#=. %odine. Iste %odine Isu 'ravi film ;asprava o prl!avtini i ve%nosti) koji je bio 'rika&an u @anu. Idma 'osle to%a usledio je tekst ;asprava o prevari i ve%nosti u oblasti spektakla) koji je oi%ledno imao veliki uticaj na mlado% Debora> 1re sve%a) smatram da je film 'revelik. In je debeo. Dosti%ao je svoje %ranice) svoj maksimum. S 'rvim 'okretom u 'ravcu dalje% Birenja) film /e se ras'uknutiM 1od 'ritiskom dalje% %omilanja) to krme 're'uno sala ra&lete/e se u iljadu komada. Ibjavljujem uniBtenje filma) 'rvi a'okali'tini &nak rastakanja) 'rekida) te %loma&ne i naduvane or%ani&acije &vane filmM5 Debor) ,olman) ;erna) ;ernBtajn i ;ro na'uBtaju Isua !"#<. %odine R ostavljaju/i tako &a sobom i teren beskrajni antiumetniki 'rovokacija i s'ekulacija (u kojima je umetnost5 uvek ostajala da lebdi kao %lavna referentna taka) R i osnivaju 9etristiku internacionalu) or%ani&aciju s

15
'ot'uno dru%aijim) revolucionarnim namerama. ,iBe o Isuu> Selections from the 5anifestos of Isidore Isou) QQQ.t in%.net:%rist:lettrist:letrist. tm 4. 1ove/a %ru'a od neki tridesetak letristaS 'ojavila se u @anu s namerom da na'ravi skandalS5> (estival u @anu !"#=. %odine) kada je) 'od velikim i nesnosnim 'ritiskom letrista) 'rika&an Isuov film 3as'rava o 'rljavBtini i venosti. *a insistiranje Eana @oktoa i joB nekoliko mla2i reditelja) film je dobio na%radu &a avan%ardni film5) koja je bila i&miBljena na licu mesta. 6. Sre/a je nova ideja u +vro'i.5> Sen Eist (Saint?Dust Antoine) !$.$?!$"6)) jedan od vo2a francuske 3evolucije. #. ;r&i 'rola&ak Eaka ,aBeaS brutalna lucidnost Artura @ravanaS5> Eak ,aBe (Dac[ues ,ac X) i Artur @ravan (Art ur 8ravan)) Deborovi eroji i& vremena 'roto?dade. 8itat je i& 'oslednje% 'o%lavlja ;retonove knji%e I$gubl!eni koraci (AndrX ;reton) Les 4as perdus) !"<6). Eak ,aBe> ;reton je u'o&nao ,aBea u *antu) !"!.. %odine) dok je radio u jednoj 'si ijatrijskoj klinici. ,aBe je bio olienje ekstremno%) ni ilistiko% dendi&ma) 'roHeto% ra&ornim crnim umorom) koji je odbacivao svaki oblik morali&ma) filo&ofije i umetnosti. U knji&i I&%ubljeni koraci ;reton je objavio seriju 'isama Eaka ,aBea) koja su na nje%a imala 'resudan uticaj. Ubio se !"!". %odine. Artur @ravan> 'esnik?bokser (s najkra/om kosom na svetu5) kako se 'ot'isivao)) de&erter !$ nacija5) skandal?majstor) ne/ak Iskara ,ajlda5S A'rila !"!.. %odine &aista je imao me s tadaBnjim svetskim Bam'ionom DHekom DHonsonom. ;io je nokautiran) 'o jednima) ve/ u 'rvoj rundi) 'o dru%ima) u Bestoj (u svojim se/anjima DHek DHonson 'ria da %a je 'ustio da se Be'uri do Beste runde) &ato Bto su @ravanovi 'rijatelji snimali ceo me. Inda %a je oborio jednim udarcem.). Godine !"!<. je 'okrenuo mesarski aso'is5 5aintenant) koji je sam distribuirao) i&me2u ostalo% i is'red %alerije u kojoj je odrHana uvena i&loHba *e&avisni !"!4. %odine. *je%ov komentar i&loHbe u svemu najavljuje 'ut koji vodi s one strane umetnosti i antiumetnosti> Slikarstvo je &a mene odanje) tranje) jelo) 'i/e) s'avanje i bavljenje so'stvenim 'otrebama.5 U jednom broju je na'isao> Freba da utuvite u %lave da je umetnost &a burHuje) a kad kaHem TburHujU) mislim na oveka be& maBte.5 Sara2ivao je sa (ransisom 1ikabijom ((rancis 1icabia) i Carselom DiBanom (Carcel Duc ma') u aktivnostima njujorBke dade tokom !"!$. %odine. *je%ova @onferencija o modernoj umetnosti i futuri&mu5 'oela je 'odri%ivanjem) uvredama na raun 'ublike i stri'ti&om) koji je 'rekinula 'olicija. Gatim je otiBao u ;uenos Aires) samo &ato da bi bio nesre/an5. Stekao je le%endarni status me2u nadrealistima) kasnije i me2u situacionistima. 1rototi' sabotera koji je 'roleteo kro& neke od najradioaktivniji &ona kulturne katastrofe) ne ostavljaju/i &a sobom nikakvu robu ili se/anje.5 (SI br. 0) !".4) ;le& Sandrar tvrdi da nije nestao u vodama Ceksiko% &aliva5) kao Bto kaHe ;reton) ve/ da je ubijen u tui) !"<=. %odine) u Ceksiko Sitiju) %de je vodio Bkolu boksa. Udarac bodeHom u srce. *e &na se &aBto) ni ko je to uinio) niti i& kakvi 'obuda. ,erovatno &bo% neke Hene5) kaHe Sandrar) koji %a je lino 'o&navao. (<le$ Sandrar vam govori) 1rosveta) ;eo%rad) !""0) str. !=6?!=") .. lan !$"45> Ga ra&liku od ostali citata i& Gakonika) ovaj je i&%leda i&abran samo &ato Bto nosi broj %odine Ferora i& vremena francuske 3evolucije. $. 1oredak vlada) ali ne u'ravlja.5> 1arafra&a en%leske ustavne doktrine) @ralj vlada) ali ne u'ravlja.5 0. *ekoliko katedrala je bilo 'odi%nuto u slavu SerHa ;erneS5> SerH ;erna (Ser%e ;erna)) letrista koji je or%ani&ovao skandal u crkvi *otr Dam) na Uskrs !"#=. %odine. ;erna je na'isao tekst koji je &a oltarom i&%ovorio CiBel Cur (Cic el Courre)) obuen u sveBteniku mantiju. 1red velikom masom vernika i najviBi 'redstavnika drHave i crkve) Cur je) tre&venim i o&biljnom tonom) i&javio da je katolika crkva 'revara) a ;o% mrtav. ". 9udi &a oruHjem5> Ameriki noar film i& !"6". !=. *ikada ne/emo &aboraviti ovu ukletu 'lanetuS5> *avodno) 'oslednje rei slavno% simbolistiko% 'isca ,ilijera de Il?Adama (Au%uste ,illiers de lUIsle?Adam). !!. Gos'o2ice 3ineri i& T+vro'ske etvrtiUS5> Debor 'ovlai 'aralelu i&me2u 1ari&a i Grenobla) jer u oba %rada 'ostoje +vro'ske etvrti5) u kojima sve ulice nose na&ive dru%i evro'ski %radova.

16

I 'rolasku nekoliko osoba kro& 'rilino kratku jedinicu vremena

!"#".

Glas !> Ivo naselje je 'odi%nuto &a bedno dostojanstvo mali burHuja) &a asna &animanja i intelektualni turi&am. Stalna 'o'ulacija %ornji s'ratova dobro je &aBti/ena od uticaja ulice. Samo naselje se nije 'romenilo. I&abrali smo %a &a otvorenu scenu naBe 'rie) u kojoj /e nekoliko ljudi na 'raktian nain dovesti u 'itanje sva dosti%nu/a i is'ade ovo% druBtva i i&loHiti totalnoj kritici nje%ovu 'redstavu o sre/i. 6asade $grada na SenABermenAdeA4reuC D 9itl: 4ari$ *)&-C D 4rola$i nekoliko mladi>aC D :endl3 E9heme c1remonieuF des avanturesGC D 6otografi!e dva para ko!i pi!u vino u kafeu3 sniml!ena i$ ra$li%itih uglova u maniru umetni%kog filma H5iel <ernta!n3 "sger Iorn3 nepo$nata devo!ka i Gi DeborJC Fi ljudi 're&iru linu intros'ekciju5. Dedino Bto i konkretan nain i&ra&e sebe. &anima jeste da na &adovoljavaju/i i

Glas <> 9judi nisu 'ot'uno svesni svoji 'ravi Hivota. Fumaraju/i kro& mrak) o'sednuti 'osledicama svoji 'ostu'aka) %ru'e i 'ojedinci se u svakom trenutku suoavaju sa is odima koje nisu Heleli. Glas !> @aHu da je &aborav nji ova najve/a strast. Pteli su da svako% dana stvore sve i& 'oetka) da 'ostanu jedini %os'odari i vlasnici svoji Hivota. 4apa u pratn!i svetenikaC @ao Bto o nekom 'ojedincu ne sudimo na osnovu ono%a Bto on misli o sebi) tako ni ovom 'eriodu transformacije ne moHemo suditi na osnovu nje%ove samosvesti. *a'rotiv) u toj samosvesti treba videti odra& kontradikcija materijalno% Hivota) sukoba i&me2u druBtveni uslova i 'roi&vodni sna%a druBtva. Devo!ke i$la$e i$ gimna$i!eC D 6rancuska polici!a na uliciC D Stolovi kafea na SenABermenAdeA4reuC *a'redovanje u ovladavanju 'rirodom joB nije 'ra/eno od%ovaraju/im oslobo2enjem svakodnevno% Hivota. Cladost 'rola&i i&me2u ra&liti sistema &a kontrolu re&i%nacije. *aBa kamera je u vatila &a vas nekoliko fra%menata jedno% mikrodruBtva. Gnanje o em'irijskim injenicama ostaje a'straktno i 'ovrBno sve dok se ne konkreti&uje kro& 'ove&ivanje sa situacijom u celini. Fo je jedini metod koji nam omo%u/ava 'reva&ilaHenje 'arcijalni i a'straktni 'roblema i dose&anje nji ove konkretne suBtine) 'a tako) 'osredno) i nji ovo% &naenja. Fa %ru'a je Hivela na mar%inama ekonomije. FeHila je istoj 'otroBnji) naroito slobodnoj 'otroBnji so'stveno% vremena. Gru'a se tako naBla u kvalitativnom raskoraku sa uobiajenim Hivotom) ali be& ikakvi sredstava kojima bi uticala na taj raskorak. Gru'a se kretala u veoma o%ranienom 'rostoru. Isti ra&lo&i vra/ali su i na ista mesta. *iko nije Hurio na s'avanje. *astavljali su da ras'ravljaju o smislu sve%a to%aS 4i!aca Les :alles no>uC D 4anorama =ivahnog i krcatog dela Les :allesC Glas <> *aB Hivot je 'utovanje kro& &imu i no/. Ci traHimo svoj 'utS5 Glas !> @njiHevnost koju su odbacili i'ak je imala odloHeno dejstvo) i&raHeno kro& neke afektivne formulacije. Ko>ni snimci pi!ace Les :alles3 i$ pti%!e perspektiveC

17
Glas <> ;ilo je umora i ledeni svitanja u tom lavirintu kro& koji smo 'ro Bli toliko 'uta) kao kro& &a%onetku koja mora biti reBena. ;ilo je to 'reci&no o%ledalo stvarnosti u kojem smo teli da otkrijemo 'otencijalno bo%atstvo ono%a Bto se tu &aista krije. Delalande: E4lemenita i tragi%na temaG HCaprice L-3 bason soloJC D 4ari$: pogled na Senu sa isto%ne straneC D Gomile cigala na ke!u SenA<ernarC DoB jedno vee na obali reke- i &a%rljaji- i &naaj sveta be& &naaja. @ao Bto u &ama%ljenoj vi&iji mnoBtva oi mo%u da ra&a&naju samo jedan detalj) tako i volja moHe samo delimino da sa%leda ra&liite objekte) s'osobna da u jednom trenutku voli samo jedan. 5iel <ernta!nC D 5u$ika se utiavaC Glas 4> *iko nije raunao na budu/nost. *isu mo%li da budu &ajedno kasnije ili na nekom dru%om mestu. *i%de nije mo%lo biti ve/e slobode. (nutran!ost lavirinta od cigalaC D 4olici!ski kombi!i odla$eC D 2strvo SenALui u sumrakC D 9ine!d=eri pleu na obali u$ pratn!u gitareC Glas !> Idbijanje vremena i starenja automatski je o%raniilo 'rostor &a susrete na tu usku &onu sluajnosti) u kojoj je ono Bto je nedostajalo bilo doHivljavano kao &auvek i&%ubljeno. @rajnja nei&vesnost naina na koji su us'evali da Hive) a da 'ri tom ne rade) bila u je korenu te nestr'ljivosti koja je ekscese inila nuHnim) a raskide neo'o&ivim. 4ri$ori i$me u trga SenASilpis i ulice 5acarinC Glas <> *emo%u/e je o&biljno dovesti u 'itanju bilo koji oblik druBtvene or%ani&acije) ako se ne dovede u 'itanje njen je&ik. 4otpuno beli ekranC D Delalande: EDvorska mu$ika3 alegroG HCaprice L-JC Glas !> @ada se sloboda u'raHnjava u &atvorenom kru%u) ona bledi u san) 'ostaje samo 'redstava. Ambijent i%re je 'o 'rirodi nestabilan. Ibian Hivot5 moHe da 'revlada u svakom trenutku. Geo%rafske %ranice i%re su joB &naajnije od vremenski . Svaka i%ra odvija se u %ranicama so'stveno% 'rostorno% domena. #adrovi i$ kafeaC 4okrete kamere nasumi%no prekida!u panoi sa tekstovima: EStrasti i =urke i$ vremena nasil!aMG3 E( pokretu i samim tim sa efemerne straneMG3 EKa!strani!a nei$vesnostNG I&van to% kvarta) s one strane nje%ove 'rola&ne i stalno i&a&ivane nei&a&ovnosti) 'rostire se 'olune'o&nati %rad u kojem se ljudi sre/u samo sluajno) %ube/i &auvek svoj 'ut. 4ano: E( presti=nom dekoru konstruisanom speci!alno $a ovu prilikuCG D L!udi na bulevaru SenA5ielC D 5u$ika se utiavaC D 4ar u kafeuC Devojke koje su 'ronaBle 'ut ka ovom mestu) joB uvek 'od &akonskom kontrolom svoji 'orodica) sve do svoje osamnaeste %odine) esto su bivale 'onovo vatane od branilaca te 're&rene institucije. Gatim su obino bile stavljane 'od nad&or oni stvorenja koja me2u svim loBim 'roi&vodima jedno% loBe% druBtva si%urno 'ruHaju najruHniji i najodbojniji 'ri&or> asni sestara. Kekoliko stotina !apanskih polici!aca sa lemovima u !uriuC D Spol!ni $id popravnog doma Oevil!iALaruC D 4otpuno beli ekranC Ino Bto ve/inu dokumentaraca ini lakim &a ra&umevanje jeste 'roi&voljna o%ranienost nji ovi tema. Fakvi filmovi se &adovoljavaju time da o'iBu fra%mentirane druBtvene funkcije i nji ove i&olovane 'osledice. Gamislimo) nasu'rot tome) 'unu sloHenost trenutka koji se ne iscr'ljuje u radu) koji sadrHi is're'latane injenice i vrednosti i ije &naenje nije odma oi%ledno. Faj &bunjuju/i totalitet tako2e bi mo%ao da bude tema jedno% dokumentarca. Glas <> Iva e'o a je dosti%la nivo &nanja i te noloBko% ra&voja koji ini mo%u/im i sve nuHnijim direktno konstruisanje svi as'ekata mentalno i materijalno oslobo2eno% naina Hivota. 1ojava ti su'eriorni oblika delovanja) iako neiskoriB/eni &bo% stalno odla%ano% ukidanja robne ekonomije) ve/ je otkrila svu 'reva&i2enost estetske aktivnosti) ije su ambicije i sna%a odavno uBle u fa&u o'adanja. I'adanje umetnosti i svi stari oblika 'onaBanja oblikovalo je naBe sociloBko nasle2e. Cono'ol vadaju/e klase nad sredstvima koja su nam bila 'otrebna &a ostvarenje kolektivne umetnosti naBe% vremena 'ot'uno nas je

18
iskljuio i& &vanine kulturne 'rodukcije) 'osve/ene ilustrovanju i 'onavljanju 'roBlosti. Umetniki film ove %eneracije mo%ao bi da bude samo film o njenoj totalnoj kreativnoj nemo/i. 2kra! i$me u !apanskih radnika i polici!eC 4olici!a postepeno potisku!e radnikeC D 4otpuno beli ekranC Fu su i oni koji sle'o idu 'utevima nauenim jednom &a sva%da) koji i vode do nji ovi 'oslova ili ku/a) ka nji ovoj 'redvidljivoj budu/nosti. Ga nji je duHnost ve/ 'ostala navika) a navika duHnost. Ini ne 'rime/uju nedovoljnost svo% %rada. *edovoljnost svoji Hivota oni 'ri vataju kao neBto 'rirodno. Pteli smo da ra&bijemo to uslovljavanje) tra%aju/i &a dru%aijim u'otrebama urbano% 'ejsaHa) &a novim strastima. Ambijent neki mesta otkrio nam je sna%u budu/e ar itekture) koja /e biti u stanju da stvori uslove &a manje osrednje i%re. *ismo oekivali niBta od ono%a Bto ne bismo sami i&menili. Urbani ambijent name/e 'ravila i ukuse vladaju/e% 'oretka jednako nasilno kao i dnevne novine. ovek ujedinjuje svet) ali on je 'roBirio svoje 'risustvo svuda. 9judi oko sebe ne vide niBta Bto ne bi bilo nji ov odra&- sve Bto vide %ovori im neBto o njima samima. S\m 'ejsaH je Hiv. 1re'reke su bile svuda- i sve su bile 'ove&ane) odrHavaju/i tako o'Btu vladavine bede. 1oBto je sve bilo 'ove&ano) bilo je nuHno 'romeniti sve) kro& &ajedniku borbu) nikako dru%aije. ;ilo je nuHno 'ove&ati se s masama) ali bili smo okruHeni snom. L!udi ko!i prola$e du= ograde mu$e!a #liniC D :endl3 E9heme c1remonieuF des avanturesGC D 5u$ika se prekidaC D 4ari$3 nekoliko ku>aC D 8ngleski polici!aciApeaci i kon!anici potisku!u demonstranteC D 4otpuno beli ekranC Glas 4> Diktatura 'roletarijata je ne'rekidna borba) krvava i be& krvi) nasilna i nenasilna) vojna i ekonomska) edukativna i administrativna) 'rotiv svi sna%a i tradicija staro% druBtva. Glas !> Ali) u ovoj &emlji o'et su samo ljudi od vlasti ti koji se bune i kojima je us'elo da uve/aju svoju mo/. ;ilo im je do'uBteno da 'o volji joB viBe oteHaju %rotesknost vladaju/i uslova) ukraBavaju/i svoj sistem 'o%rebnim ceremonijama u slavu 'roBlosti. Demonstraci!e francuskih kolonista u "l=iru ma!a *)&'C D Generali 5asu i SalanC D Grupa padobranaca marira u pravcu kamereC D De Golov govor3 dok $amahu!e pesnicomC Glas <> Godine) 'o'ut trenutka 'roduHeno% do ovo% asa) konano 'rola&e. 4otpuno beli ekranC Glas !> Ino Bto je nekada bilo ne'osredno doHivljavano 'ojavljuje se &amr&nuto u udaljenosti) uto'ljeno u ukuse i ilu&ije koje ova e'o a nosi sa sobom. ?ve$da reklame $a sapun marke 5onsavonC Lice devo!keC D #on!ica u !uriu ni$ ulice nekog gradaC D 4otpuno beli ekranC Glas <> 1redstava koju imamo o do%a2ajima koje nismo sami stvorili) koje su dru%i stvorili &a'ravo 'rotiv nas) 'rimoravaju nas da budemo svesni 'rolaska vremena i nje%ovi 'osledica) da 'rocenimo us'e 'retvaranja svoji Helja u do%a2aje. Ino 'o emu se 'roBlost ra&likuje od sadaBnjosti u'ravo je ta njena neu vatljiva objektivnost. Fu viBe nema trebalo biS5- bi/e je kon&umirano do take u kojoj 'restaje da 'ostoji. Svi detalji su i&%ubljeni u 'raBini vremena. @o se 'laBio Hivota) ko se 'laBio no/i) da bude osvojen) &arobljenL Io !edna devo!ka3 n!eno liceC D Starleta se kupaC D Snimak Sun%evih pegaC Starleta u kupatiluC 2pet Sun%eve pegeC Glas !> Ino Bto treba ukinuti) nastavlja se) a sa njim i naBe abanje. Ga%uBeni smo) odvojeni. Godine 'rola&e) a mi ne menjamo niBta. Desetak !apanskih polici!aca sa lemovima i gasAmaskama polako napredu!u preko ra%i>enog prostora3 baca!u>i patrone sa su$avcemC D Delalande3 E4lemenita i tragi%na temaGC Glas <> DoB jedno jutro na istim ulicama. Umor od toliki no/i 'rovedeni na isti nain. Du%o je trajala ta Betnja. Svitan!e nad !ednim pariskim mostomC (sporeni panoramski snimak 9rga pobede u $oruC D 5u$ika se utiavaC Glas !> FeBko da bi se mo%lo 'iti viBe.

19
4otpuno beli ekranC Glas <> *aravno) i od to%a moHe da se na'ravi film. Ali) ak i kada bi tom filmu us'elo da bude jednako nedosledan i ne&adovoljavaju/i kao i stvarnost koju o'isuje) to /e o'et biti samo 'redstava> bedna i laHna) kao i ovi nekoliko iskr&ani kadrova jedne 'otra%e. 6ilmska ekipa na ulici3 okupl!ena oko kamere HDebor sto!i na kuti!iJC D 4rethodni snimci i$ kafea3 ali nemontirani3 sa prola$nicima ko!i prate sniman!eC D 4otpuno beli ekranC Glas 4> Ima oni koji &a sebe 'onosno tvrde da su filmski autori) kao Bto neki 'iBu novele. Ali) takvi su joB na&adniji od novelista) jer nisu svesni dekom'o&icije i iscr'ljenosti individualno% i&ra&a) jer ne s vataju da je sa umetnoB/u 'asivnosti svrBeno jednom &a sva%da. 1onekad im se odaje 'ri&nanje &bo% iskrenosti) jer sa viBe line dubine dramati&uju konvencije od koji su sainjeni nji ovi Hivoti. 1ria se o oslobo2enju filma. Ali) od kakvo% je &naaja oslobo2enje jedne umetnosti kro& koju /e onda 1jer) Eak ili (ransoa mo/i da nam ljubomorno 'overe svoja ro'ska ose/anjaL Dedini 'ravi 'odu vat je oslobo2enje svakodnevno% Hivota) ne u nekoj istorijskoj 'ers'ektivi) ve/ ovde i sada. Fo 'odra&umeva odbacivanje svi otu2eni oblika komunikacije. Gato i film mora biti uniBten. Glas <> U kranjoj liniji) &ve&de ne nastaju &bo% nji ovo% talenta ili nedostatka talenta) niti &bo% filmske i reklamne industrije. *ji ra2a 'otreba koju imamo &a njima. 1atetina 'otreba) nastala usled is'ra&nosti i anonimnosti Hivota koji Heli da se uve/a do dimen&ija filmsko% Hivota. Ima%inarni Hivot na ekranu je 'roi&vod te stvarne 'otrebe. Gve&de su 'rojekcije te 'otrebe. "utomobil se $austavl!aC #amera prati $ve$du sapuna 5onsavon dok i$la$i i$ automobilaC D 5ladi> i$ kafea dr=i filmsku tablu ko!a o$na%ava dva ve> vi ena snimkaC D <ur=u!ke ko!e !au kro$ <ulon!sku umuC 3eklame koje se 'uBtaju u 'au&ama filmova su najrealiniji odra& 'au&iranja od Hivota. ?ve$da reklame poka$u!e koliko u=iva u sapunu i osmehu!e se publiciC Da bi se stvarno o'isala ova e'o a si%urno bi trebalo 'rika&ati joB mno%o to%a. Ali) emu toL 8kran osta!e potpuno beo sve do dvadeset sekudni pre posledn!e re%iC Stvar je u tome da se s vati Bta je bilo uinjeno i Bta sve tek treba uiniti da se viBe ne bi kr'ile ruBevine staro% sveta s'ektakla i us'omena.

Fe niki 'odaci
*aslov ori%inala> Sur le passage de 7uel7ues personnes a travers une asse$ courte unite de temp. Glasovi (svi 'omalo a'atini i umorni)> Dean Parnois (Glas !) kao radio s'iker)) Guy Debord (Glas <) i 8laude ;rabant (Glas 4) kao devojica). 3eHija i scenario> Guy Debord. 1omo/nik reHije> G islain de Carbai]. Snimatelj> AndrX Cru%alski. 1omo/nk snimatelja> Dean Parnois. ContaHa> 8 antal Delattre. @orektura> Cic ^le ,allon. I'rema> ;ernard 9ar%emain. 4# mm) crno?beli) !0 minuta) Dansk?(ransk +]'erimentalfilmskom'a%ni) !"#".

I filmu
I 'rolasku je 'rvi 'ravi5 Deborov film) koji u svemu na%oveBtava budu/a ostvarenja> ilustrovani esej koji neumoljivo is'oruuje svoje te&e) u isto vreme stalno dovode/i u 'itanje sam taj oblik komunikacije (odnos is'oruilac?'rimalac) i njen kontekst (svet filma) umetniko 'redstavljanje) druBtvo u celini).

20
U Contre le Cin1ma (!".6)) As%er Dorn je ovaj fim 'redstavio kao beleBku o nastanku situacionistiko% 'okreta) koja se) kao takva) bavi i ra&matranjem so'stveno% je&ika.5 1ored &vuno% &a'isa sa Fre/e konferencije SI odrHane u Cin enu (a'ril !"#") i teksta i&%ovarano% u tri %lasa) kao ilustracija &a %lavne te&e filma 'osluHile su misli klasini autora) odlomci i& nauno?fantastini romana i radova naj%ori ) 'omodni sociolo%a.5 Debor je 'lanirao da u film ubaci mno%o viBe materijala i& dru%i filmova- ali) distributeri su odbili da 'rodaju autorska 'rava &a najmanje 'olovinu i&abrani scena. Umesto to%a) viBe su koriB/eni snimci Andrea Cru%alsko%) u dokumentranom stilu5) kao i kadrovi i& reklame &a sa'un 5onsavon) iju je %lavnu &ve&du (Ana @arina- na'. i&d.) oekivala svetla budu/nost5. (A. Dorn) Debor je u jednom 'ismu ovako o'isao film> S 'rvim 'ra&nim ekranom film 'oinje da 'rotivrei sebi u svakom 'o%ledu R jasno je da se autor okre/e 'rotiv nje%a. Fo je 'rilino eks'licitan antiumetniki film o nedovrBenim delima ove e'o e i) u isto vreme) krajnje realistian o'is jedno% naina Hivota liBeno% 'ove&anosti i smisla. (orma od%ovara sadrHaju. In ne o'isuje ovu ili onu 'ojedinanu aktivnostS ve/ samo je&%ro sadaBnje% oblika aktivnosti) koje je 'ra&no. Fo je 'otret odsustva T'ravo% HivotaU. Faj s'ori tok i&la%anja i ne%acije je ono Bto sam teo da 'osti%nem u 4rolasku. Ali) vrlo uo'Bteno i 'roi&voljno) moram da 'ri&nam. U'rkos uobiajenim fiksacijama na ekonomske teBko/e) %lavni 'roblem je &a'ravo taj Bto kratka forma uo'Bte nije 'o%odna &a istinski eks'erimentalan film. S\ma njena &bijenost 'odstie umeren) uredno montiran i&ra&. Ali) bilo je nee% &animljivo% u tome da se i&okrene ustaljena forma tradicionalno% dokumentarca) Bto nas je ve&alo &a nei&beHno o%ranienje od <= minutaS5 (i& 'isma Andreu (rankinu) jednom ranom lanu SI) od <.. januara !".=. )

*a'omene
!. Saint?Germain?des?1rXs> ;oemski deo 1ari&a) 'osle Dru%o% svetsko% rata 'o&nat 'o e%&istencijalistima- ali) 'oetkom !"#=?i ) tu dola&e i letristi) koji &a'osedaju manje 'omodna i be&bedna mesta. <. 9es Palles> Stara 'ijaca u srcu 1ari&a) 'oruBena !".=?i &bo% i&%radnje moderni Bo'in%? molova i 8entra 4ompidu. Drastian 'rimer ubijanja 1ari&a5) nad kojim Debor lamentuje i u filmu In girum. *je%ovo omiljeno mesto) na kojem je imao obiaj da 'osmatra i&la&ak sunca. 1rema jednom roniaru 1ari&a) odluka o ruBenju stare 'ijace doneta je u'ravo !"#". %odine) kada je snimljen ovaj film- ali) iB/enje terena je &a'oelo tek !"... 4. Diktatura 'roletarijata je ne'rekidna borba...5 (str. 64)> 9enjin) i& ELevi komuni$amG: Infantilni poreme>a!. 6. Demonstracije francuski kolonista i& AlHira maja !"#0. Generali Casu i Salan5 (str. 64)> 1obuna 'rotiv kolonijali francuski vlasti u AlHiru 'oela je !"#6. Godine !"#0. %enerali Casu (Cassu) i Salan 'odstiu masovne demonstracije francuski kolonista) &a tevaju/i uvo2enje vrste ruke5) u nadi da /e tako dobiti ovlaB/enja &a brutalniji obraun sa alHirskim 'obunjenicima. *ji ov kandidat &a tu ulo%u u 'oetku je bio de Gol- ali) on se u isto vreme distancirao od 'uistiki ambicija Casua i Salana i 're'oruio kao kandidat &a 'reu&imanje vlasti R ako se to od nje%a bude traHilo5. FadaBnja francuska vlada je 'od velikim 'ritiskom 'o&vala5 de Gola da le%alno5 'reu&me vlast) Bto je ovaj iskoristio da bi 'o so'stvenom na o2enju redvidirao francuski Ustav. Iva situacija je detaljno obra2ena u 'rvom broju Situacionistike internacionale) i& !"#0. %odine) u tekstu Gra anski rat u 6rancusko!.

21

@ritika odvajanja
!".!.

*e &namo Bta da kaHemo. 1onavljamo iste rei. Gestovi bivaju 're'o&nati. I&van nas. *aravno) neke metode su usavrBene) neka dosti%nu/a 'otvr2ena. esto nam je 'rijatno. Ali) toliko to%a Bto smo Heleli nismo ostvarili- ili samo delimino i ne onako kako smo &amiBljali. Ga kakvim smo sve odnosima Hudeli ili i iskusili ili i samo simuliraliL Kta smo to &aista teli R i i&%ubiliL Grupa l!udi u bati nekog kafeaC #amera i$ ruke3 u maniru reporterskog i$veta!a3 usmerava se na Debora ko!i pri%a s !ednom mladom brinetomC K!ih dvo!e $atim odla$e $a!ednoC D Druga devo!ka3 plavuaC D Strip: 4lavua3 s umornim i$ra$om lica: E"li3 ni!e uspelaC D=ip !e ostao $aglavl!en duboko u glib mo%vareMG D #uperin3 E5ar Oampan!ske regimenteGC #ru=ni snimak s centra trga SenA5eriC D 4ano: EKa sredini naeg =ivotnog putaM Kaao sam se u mra%no! umiM gde se pravi put gubiCG (ilmski s'ektakl ima svoja 'ravila) svoje is'robane metode &a 'ravljenje &adovoljavaju/i 'roi&voda. Ali) stvarnost) koja uvek mora biti u&eta &a 'ola&nu taku) ne &adovoljava niko%. (unkcija filma) dramsko% ili dokumentarno%) jeste da 'redstavi laHnu i i&olovanu celinu kao &amenu &a odsutnu komunikaciju i aktivnost. Da bi se dokumentarni film demistifikovao 'otrebno je ra&oriti nje%ovu temu5. 5u$ika se $avravaC D Strip: ;onilac ra$mil!a: E<e$ va$duha i cevi $a disan!e ne>u dugo i$dr=atiC #ad bih samo mogao da se oslobodim ovog balastaMG <ar sniml!en i$ otrog uglaC (la$i !edan par3 $atvara vrata $a sobom i nastavl!a napredC 1o&nato 'ravilo %lasi da svaka tvrdnja koja u filmu nije ilustrovana slikama mora biti 'onovljena inae je %ledalac ne/e 'rimetiti. CoHda je &aista tako. Ali) slina vrsta neus'eBne komunikacije stalno se javlja i u svakodnevnim susretima. Pteo bi da neBto na%lasiB) ali nemaB dovoljno vremena i nisi si%uran da /e te ra&umeti. 1re ne%o Bto si i&%ovorio ili uradio ono Bto je bilo neo' odno) dru%a osoba je ve/ otiBla. *a dru%u stranu ulice. 1reko mora. 1rekasno je &a bilo kakva objaBnjenja. #adar i$ nekog filma: ;adiotelegrafista ameri%ke vo!ne mornarice3 i$a n!ega oficir i glavna !unakin!a filmaC D 4ano: EDa li me %u!e@ Da li me %u!e@ 2dgovori3 odgovoriM GotovoNG 1osle svo% to% 'ra&no% vremena i svi 'ro'uBteni 'rilika) ostaje samo taj be&broj 'uta 're2eni 'ejsaH sa ra&%lednice- ta udaljenost or%ani&ovana i&me2u svi i svako%. DetinjstvoL Ali) ono je tu R nikada nismo i&aBli i& nje%a. 9rg #onkord3 sniml!en i$ helikopteraC D Sena3 centar 4ari$aC *aBa e'o a akumulira mo/i i &amiBlja sebe kao olienje racionalnosti. Ali) sve te mo/i niko ne 're'o&naje kao svoje. *ikada ne dos'evamo u doba &relosti. Dedino Bto se do%a2a jeste da to du%otrajno nes'okojstvo 'onekad la%ano 're2e u rutinski san. Stalno smo 'od neijim vo2stvom. *ije stvar u tome da s vatimo da neki ljudi Hive manje ili viBe bednije od dru%i ) ve/ da svi Hivimo na nain koji je uvek i&van naBe kontrole. Lansiran!a rakete3 snimak i$bli$aC D Isto3 snimak i$ dalekaC D 4ilot opreml!en $a let u stratosferiC 2ficir sa isukanim ma%emC D #orice neke nau%noA fantasti%ne kn!igeC U isto vreme) svet je taj koji nas ui kako se stvari menjaju. *iBta ne ostaje isto. Svet se menja svako% dana i uo'Bte ne sumnjam da su oni koji taj svet i& dana u dan 'roi&vode 'rotiv sebe) u stanju da %a osvoje &a sebe. #otrl!an!e kuglice u fliperuC

22
3ekli smo da je jedina avantura na'ad na totalitet) iji je centar u'ravo ovakav nain Hivota) u kojem moHemo samo da osetimo svoju sna%u) ali ne i da njome ras'olaHemo. *ijedna avantura nije stvorena &bo% nas. Avanture koje nam se nude samo su delovi mase le%endi koje nam se 'renose 'reko filma ili na dru%e naine- fra%menti s'ektakularno% 'rivida istorije. <odin de <oasmorti!e: "legro i$ 4etodelnog koncerta u 8Amolu H2pus -.JC D #adar i$ filma: #ral! "rtur i vite$ovi 2kruglog stolaC D 4ano: ESvakome dodeliti drutveni prostor neophodan $a ispun!en!e =ivotaCG D Iedan vite$ i$a$iva drugog u holivudskom stiluC D Snimak grupe $a stolom u kafeu u ulici 5onten!ASenABenev!evC D 4ano: E"ko okolnosti obliku!u %oveka3 onda !e potrebno stvoriti l!udske okolnostiM Drugovi: (nitarni urbani$am !e dinami%an3 to !est3 direktno pove$an sa oblikom ponaan!aCG Sve dok naBe okruHenje ne bude &ajedniki 'osed) ne/e biti 'ravi individua R samo aveti u 'otra&i &a stvarima koje im neko dru%i 'redstavlja na aotian nain. Sluaj nas dovodi u kontakt sa odvojenim ljudima koji se kre/u nasumice. *ji ova sukobljena ose/anja me2usobno se 'otiru) 'ojaava/u tako vrste &idove dosade. Sve dok ne budemo u stanju da sami stvaramo svoju istoriju) da slobodno stvaramo situacije) naBa Hudnja ka jedinstvu utira/e 'ut dru%im odvajanjima. 1otra%a &a celovitom aktivnoB/u vodi ka stvaranju novi oblika s'ecijali&acije. Io nekoliko situacionistaC 9itl: Strasti su bile dovol!no tuma%eneC Stvar !e u tome da se otkri!u noveM Kova lepota bi>e lepota situaci!aC D 4rola$e dve devo!ke s po%etka filma H5iel <ernta!n i #arolin ;itnerJC Centar 4ari$a sniml!en i$ va$duhaC Sve%a nekoliko susreta bili su kao si%nali i& neko% dru%o%) inten&ivnije% Hivota) koji i'ak nismo 'ronaBli. Sva a i$me u vite$ovaC 5u$ika se utiavaC Ista mlada =enaC Ino Bto ne moHe biti &aboravljeno 'ojavljuje se u snovima. *a kraju takvi snova) u 'olusnu) sve &a joB koji tren i&%leda stvarno. *aBa reakcija &atim 'ostaje jasnija) ra&boritija- kao u onim be&brojnim jutrima kada 'okuBavaB da se setiB Bta si 'io 'ret odne no/i. Gatim dola&i svest da je sve to laHno) da je sve bio samo san5) da je nova stvarnost bila ilu&rona i da joj se ne moHeB vratiti. *ema nie% &a Bta bi mo%ao da se u vatiB. Fi snovi su bljesci nera&reBene 'roBlosti) koji osvetljavaju trenutke 'ret odno 'roHivljene u konfu&iji i sumnji. Ini nam na brutalan nain otkrivaju naBe neostvarene Helje. #amera u pokretu: lice devo!ke se smen!u!e sa snimkom aviona ko!i u dal!ini mitral!ira snegom prekriven pes!a=C +vo nas na danjem svetlu) u 'ers'ektivi koja je i&%ubila svaki smisao. 1lan %rada) 'osmatran 'o sektorima) donekle se moHe deBifrovati. Ali) &naaj koje ti delovi imaju &a nas ne moHe se 'reneti) kao i sve dru%o Bto s'ada u domen 'rivatno% Hivota) od koje% nemamo niBta osim nekoliko bedni dokumenata. Io !ednom alegro <odina de <oasmorti!eaC D 4anorama ke!a 2rlean sniml!enog sa Leve obaleC #rupni planovi nekoliko detal!a sa istog ke!aC 4anorama dvre>a pod udarom tornadaC 4ari$3 "le!a de Sin!e sniml!ena i$ va$duhaC D 5u$ika se utiavaC Gvanine vesti su dru%de. DruBtvo emituje sebi sliku svoje so'stvene istorije) svedene na 'ovrBne i statine 'arade svoji vladara R osoba koje oliavaju navodnu neminovnost sve%a Bto se do%a2a. Svet vladara je svet s'ektakla. (ilm je nji ov dobar slu%a. ;e& ob&ira kojom se temom bavi) film 'redstavlja eroje i u&orne stavove oblikovane 'o istom starom obrascu koji oblikuje i vladare. Savet be$bednosti (KC :ru%ov u neko! prostori!i3 na isto! strani sa De GolomC D "!$enhauer do%eku!e De GolaC D 4atriotska ceremoni!a kod 9ri!umfalne kapi!eP De Gol i :ru%ov sto!e>i prate ceremoni!uC D "!$enhauer u ra$govoru sa 4apomC D "!e$nhauer grli 6rankaC ,ladaju/i 'oredak dola&i u 'itanje svaki 'ut kada anonimni ljudi 'okuBaju da Hive dru%aije. Ali) to uvek ostaje udaljeno. I tome bivamo obaveBteni 'reko novina i najnoviji vesti. Istajemo i&van Hivota) suoeni sa joB jednim s'ektaklom. Id Hivota od nas odvaja naBa

23
neintervencija. Fo vodi u samora&oarenje. @ada je tano i&bor bio odloHenL @ada smo 'ro'ustili svoju 'rilikuL *ismo 'ronaBli oruHja koja su nam bila 'otrebna. Stvari su nam i&makle. 4obuna u #onguP vo!nici rasteru!u gomilu udarcima kundakaC D 6otografi!e Qamile <uire Hpripadnice al=irskog pokreta otpora3 napC prevCJ u polici!sko! staniciC ( vidnom pol!u su i ruke padobrancaAnovinara Lartegi!aC #amera se pomera ka licu $atvoreniceC Do&volio sam da mi vreme 'roleti. I&%ubio sam ono Bto je trebalo da branim. Io !ednom #uperinov E5ar Oampan!ske regimenteGC Devo!ka i$ prethodnih kadrovaP pri%a i sme!e seC Iva o'Bta kritika odvajanja oi%ledno sadrHi) ali i 'rikriva) odre2ene us'omene. Slabije 're'o&nat bol) teBko objaBnjivo ose/anje stida. Ali) Bta je uo'Bte odvajanjeL @ako smo br&o HiveliM Fo je taka u kojoj se vra/amo naBoj a&ardnoj 'rii. 5u$ika se prekidaC Sve Bto obu vata sferu %ubitka R ono Bto sam i&%ubio od sebe) 'roBlo vreme) nestanci) bekstva) o'Bte iBe&avanje stvari) ak i ono Bto se obino i samim tim u najvul%arnijem smislu na&iva 'ro/erdanim vremenom R sve se to moHe i&ra&iti onim udno 'rikladnim) starim vojnikim i&ra&om) i&%ubljena deca5. Faj i&ra& obu vata i ukrBtanje sa sferom otkri/a) sa istraHivanjem novi 'odruja i sa svim dru%im oblicima 'otra%e) avanture) avan%arde. Fo je raskrB/e na kojem smo 'ronaBli sebe i i&%ubili svoj 'ut. #amera br$o prela$i preko fasade =ele$ni%ke stanice Sen La$arP $atim se okre>e ka ulici "vr ko!om prola$i veliki bro! automobilaC D Reta ;epublikanske garde prola$i u dal!iniC D 4ano: EKasuprot svim pravcima mogu>eg3 grupiu>i se tako br$o u ovom %asu3 na !edini pri!atel!3 na ogor%eni nepri!atel!CG Feba 'ri&nati da je sve ovo 'rilino nejasno. Fo je ti'ian alko oliarski monolo%) sa svojim umornim tonom i nera&umljivim alu&ijama- sa svojim o olim reenicama) koje ne oekuju od%ovor i svojim 'retencio&nim objaBnjenjima- i svojim /utanjima. 4arada kadeta sa Sest 4ointa3 u starinskim uniformamaC SiromaBtvo sredstava treba da ukaHe na skandalo&no siromaBtvo %lavne teme ovo% filma. Reta na manevrimaC Do%a2aji koji is'unjavaju Hivot 'ojedinca) kako je on sada or%ani&ovan) do%a2aji koji bi trebalo da nas se stvarno tiu i 'odra&umevaju naBe ueB/e) &a'ravo su oni koji &a tevaju samo naBu udaljenost) dosadu i 'uko 'osmatranje. *asu'rot tome) situacije koje nam stiHu u obliku umetniki 'rojekcija esto su 'rivlane) takve da bude Helju da uestvujemo u njima. Faj 'aradoks treba i&okrenuti) 'ostaviti %a na no%e. Fo je ono Bto treba ostvariti kro& akciju. A kada je re o ovom idiotskom s'ektaklu) svedenom na fra%mentiranu i is'ranu 'roBlost) 'unom buke i besaS *ije stvar u tome kako da %a 'renesemo ili 'revedemo5 u joB jedan 'reci&no ure2eni s'ektakl koji /e nas uvu/i u ilu&iju ra&umevanja i ueB/a. *e. Svaki &aokruHeni umetniki i&ra& i&raHava &aokruHenost 'roBlo% i kao takav 'odstie jedino 'asivnost. #amera prati putan!u kuglice fliperaC D 4ano: E#o bi =eleo da ima pri!atel!a ko!i govori na ovakav na%in@ #o bi ga i$abrao i$me u tolikih drugihM da bi s n!im raspravl!ao o svo!im problemima@ #o bi se oslonio na n!ega u nevol!i@ Remu bi korisnom on mogao da poslu=i u =ivotu@G D 4obun!eni $atvorenici i$ nekog ameri%kog $atvora biva!u potisnuti u dvoriteC D 6liper nesta!eC D #amera u pokretu snima parkirane automobileC D 4ano: ESvuda i$a$ivati pometn!u u posto!e>em la=nom di!aloguM Se> sada dal!e od Indi!e i #ineCG D 4ar ko!i se l!ubi na ulici HGi Debor i 5iel <ernta!nJC D Dvo!e Ei$gubl!ene deceG sa SenABermenAdeA4reaC D 4ano: EIadna pobuna3 be$ !e$ika3 ali ne i be$ ra$logaC 4rogram >e sam poprimiti svo! oblikM 4ristalice mo>i $aboravaCG D ?atvorski %uvar na osmatra%niciC Freba uniBtiti se/anje u umetnosti. UniBtiti sve konvencije njene komunikacije. Ibes rabriti njene oboHavaoce. @akav &adatakM @ao u &ama%ljenoj) 'ijanoj vi&iji) se/anje i je&ik filma

24
iBe&avaju istovremeno. U tom ekstremnom obrtu) najbednija subjektivnost i&okre/e se u neku vrstu objektivnosti> dokumentarni snimak uslova nekomunikacije. 8kran se $amra%u!eC D 4ano: E2sim toga3 to ni!e stvar forme3 ve> tragova forme3 utisaka3 se>an!aCG D 4ano: ESuo%avamo se sa svetom ko!i se neprestano raspadaCG D 8kran osta!e $amra%en3 be$ titlova ili komentaraC *a 'rimer) ne 'riam o njoj. 9aHno lice) laHni odnos. Stvarna osoba je odvojena od osobe koja je tumai) makar samo vremenom koje 'rola&i i&me2u do%a2aja i nje%ovo% evociranja) sve ve/om udaljenoB/u koja nastavlja da se uve/ava i ovo% asa. @ao Bto kon&erviran i&ra& ostaje udaljen od oni koji %a uju samo a'straktno i be& mo%u/nosti da utiu na nje%a. Devo!ka ko!u smo ve> toliko puta videliC D 9itl: EIstina o ovom la=nom drutvuCG D 4anoramski snimak fragmenata re%enica: E4roi$vodn!a tako e poka$u!e $nake mladostiGP EStrahovit $vuk3 veli%anstvena i be$nade=na pometn!aGP E9o ima sve elemente ameri%ke detektivske pri%e T nasil!e3 seks3 surovost T ali3 postavkaMG 1osmatran u celini) s'ektakl nije niBta dru%o do ova e'o a u kojoj je odre2ena mladost 're'o&nala svoje lice. Fo je ja& i&me2u slike i njeni 'osledica- ja& i&me2u vi&ija) ukusa) odbijanja i 'rojekata) koji su nekada bili deo te mladosti i naina na koji se ona 'robijala kro& svakodnevni Hivot. 4liva%i sniml!eni ispod povrine vodeC D 6otografi!e nekoliko situacionistaC D #uperin3 E5ar ampan!ske ;egimenteGC *ismo i&mislili niBta. Samo smo se) u& nekoliko varijacija) 'rila%odili mreHi mo%u/i 'utanja. I na to smo se) i&%leda) navikli. Grupa l!udi se sre>e u kafeuC D Strip: Rovek s %aom u ruci ra$mil!a: E#ocka !e ba%enaC 2na sada mora da mi ka=e daP uskoro3 vrlo uskoroMG D 4ano: E#oliko boca od tada@ ( koliko %aa3 u koliko boca !e od tada pokuao da se sakri!e@G *iko se ne vra/a i& avanture sa istim Harom s kojim se otisnuo na 'ut. Dra%e moje) avantura je mrtva. #orice detektivskog romana pod naslovom 4revarant D 5lada plavuaC D Drve>e pod naletom tornadaC D 8ksplo$i!a napalmaC D Ista plavuaC D 5u$ika se $avravaC D 4anoramski snimak fragmenata re%enice: ESino =ivota !e ispi!enoC ( ovom pretencio$nom no>nom klubu osta!e samo talogCG D 4onovo scene pobune u #onguC @o /e i&drHatiL Cora se i/i dalje od ovo% delimino% 'ora&a. *aravno. Ali) kakoL 4ano: ESve to se mo=e o%ekivati od filma ko!i se bavi privatnim =ivotom !este da u celini bude sa%in!en od privatnih vicevaCG Ivo je film koji se sam 'rekida 're ne%o Bto do2e do kraja. 5lada plavuaC 4ano: EKisam ba sve ra$umelaCG H2va! i naredni EpanoiG se ne po!avl!u!u u kopi!i filma ko!om raspola=emoP napC i$dCJ Istaje nam da i&vuemo sve &akljuke) da 'onovo i&vedemo sve 'roraune. "sger IornC 4ano: E5ogao bi se snimiti ni$ ovakvih dokumentaraca3 neka vrsta Useri!alaV u tra!an!u od tri sataCG 1roblem se nastavlja) na sve sloHeniji nain. Freba se okrenuti dru%im sredstvima. DeborC 4ano: EV5isteri!e K!u!orkaV otu en!aCG @ao Bto nije bilo 'ravo% ra&lo%a da se &a'one sa ovom be&oblinom 'orukom) tako nema 'otrebe ni da se ona &akljui. "sger IornC 4ano: EDa3 to bi bilo bol!eP !o dosadni!e3 !o besmisleni!eCG D DeborC #amera se udal!ava od n!egaC 4ano: EIo ubedl!ivi!eCG Cislim da ste tek sada 'oeli da s vatate da ovo nije i%ra.

25
4ano: EKastavi>e seCG

Fe niki 'odaci
*aslov ori%inala> Criti7ue de la s1paration. Glasovi> 8aroline 3ittener (samo tokom B'ice)) Guy Debord. 3eHija i scenario> Guy Debord. Snimatelj> AndrX Cru%alski. 1omo/nk snimatelja> ;ernard Davidson. ContaHa> 8 antal Delattre. @orektura> 8laude ;rabant. I'rema> ;ernard 9ar%emain. 4# mm) crno?beli) <= minuta) Dansk?(ransk +]'erimentalfilms?kom'a%ni) !".=: !".!.

I filmu
(ilm &a'oinje aotinim ni&om slika i tekstualni 'anoa> Uskoro na ovom ekranuS *ajve/i antifilm svi vremenaM S 1ravi ljudiM Istinita 'riaMS Fema kojom nijedan film nije smeo da se baviM . @arolin 3itner (8aroline 3ittener) &a to vreme ita slede/i odlomak i& knji%e Andrea Cartineta (AndrX Cartinet) 8lementi opte lingvistike> @ada se ra&motri koliko je &a oveka 'rirodno i korisno da svoj je&ik 'oistoveti sa stvarnoB/u) uvi2a se koji nivo 'refinjosti on mora da dosti%ne da bi i 'osmatrao odvojeno i 'rouavao kao &asebne fenomene.5 Sve ostale komentare i&%ovara Debor. Slike su 'reu&ete i& ra&ni i&vora R i& stri'ova) lini dokumenata) novina i dru%i filmova. 9judi u filmu su u%lavnom lanovi eki'e i situacionisti (devojke5 koje se najviBe 'ojavljuju u filmu su @arolin 3itner i CiBel ;ernBtajn). 1anoi5 koji se s'ominju u o'isu filma su stranice Deborovi 5emoara (Debor i Dorn) !"#$). (ilm je snimljen tokom se'tembra i oktobra !".=. %odine) a montiran i 'rika&an !".!. Debor je &adrHao i dalje &aoBtrio 'ristu' usvojen u filmu 2 prolasku. Iva forma mu je oi%ledno do'uBtala da svoje 'ro%ramske te&e mno%o slobodnije ukrBta sa 'asaHima najlucidnije 'oe&ije (@njiHevnost koju su odbacili i'ak je imala odloHeno dejstvo) i&raHeno kro& neke afektivne formulacije5) kao Bto je rekao u filmu 2 prolasku). Fo je ono Bto tekstove ova dva filma R s vr uncem koji /e uslediti u filmu In girum (iako o'et moram da s'omenem i (rlike) R svrstava me2u nje%ove najvaHnije tekstove. Ivo% 'uta naslov doslovno i&raHava %lavnu temu R odvajanje) koje je Debor u DruBtvu s'ektakla na&vao alfom i ome%om s'ektakla5. U'ravo u to vreme Debor i 'oinje s 'isanjem te knji%e. (ilm je nastao u 'eriodu inten&ivne (i kratkotrajne) saradnje sa %ru'om Socialisme ou <arbarie- to je vreme kada radniki saveti5 i o'Bte samou'ravljanje5 'ostaju stalne teme situacionista. Godine !".=. 'ojavljuje se i nji ov &ajedniki tekst Kacrt !edinstvenog revolucionarnog programa (8anjures i Debord)) i& koje% je i odlomak o funkciji filma naveden u 'red%ovoru &a ovo i&danje. Ali) ve/ 'oetkom idu/e %odine dola&i do ra&la&a> Debor nije mo%ao da 'ri vati Katelovo (8 atel) lan Socialisme ou <arbarie) miBljenje da Godarov film Do posledn!eg daha 'redstavlja dra%ocen 'rimer5) ali ni sam taj recen&entski 'ristu'. U tekstu ?a revolucionarnuprocenu umetnosti (februar !".!) to je obra&loHio na slede/i nain> U filmu Do posledn!eg daha Katel vidi Tdra%ocen 'rimerU koji 'odrHava nje%ovu te&u da 'romena TsadaBnje% oblika kultureU &avisi od 'rodukcije dela koja /e ljudima 'onuditi T'redstavu o nji ovom so'stvenom HivotuUS Freba odoleti tim reformistikim ilu&ijama o s'ektaklu) 'o kojima bi on mo%ao biti 'oboljBan i&nutra) o'lemenjen delovanjem so'stveni s'ecijalista 'od navodnom kontrolom kvalitetnije informisane javnosti. *a taj nain samo bismo 'ruHili revolucionarno o'ravdanje &a tendenciju) ili makar &a 'rivid tendencije) ka i%ri koju a'solutno ne smemo da i%ramo- ka i%ri koju moramo da odbacimo u 'ot'unosti) u ime suBtinski &a teva revolucionarno% 'rojekta) koji se viBe nikada ne sme baviti nekom estetikom) &ato Bto se ve/ sada nala&i s one strane estetsko% domena. *ije stvar u tome da se bavimo revolucionarnom umetnoB/u) ve/ da ra&vijamo revolucionarnu kritiku svake umetnostiS Umetnika kritika je dru%ora&redni s'ektakl. @ritiar je neko ko 'ravi s'ektakl od svoje ulo%e 'osmatraa R s'ecijali&ovano% i &ato idealno% 'osmatraa) koji i&raHava svoje

26
misli i ose/anja o delu u kojem &a'ravo ne uestvuje. In 'onovo 'redstavlja i 'ostavlja na scenu so'stvenu 'asivnost u svetu s'ektakla. Slabost nasumini i vrlo 'roi&voljni miBljenja o s'ektaklima) koji nas se &a'ravo ne tiu) name/e nam se 'ret odno) u mno%im banalnim ras'ravama i& 'rivatno% Hivota- ali) umetniki kritiar 'ravi 'redstavu od te slabosti) 'redstavljaju/i takvo 'onaBanje kao u&orno. Katel smatra da ako deo 'o'ulacije 're'o&na sebe u filmu) to joj moHe omo%u/iti da Tvidi sebe) da se divi sebi) da kritikuje ili odbaci sebe R u svakom sluaju) da iskoristi slike koje 'romiu ekranom &a svoje 'otrebeUS Sve Bto &namo o me ani&mu s'ektakla) ak i na tom naj'rostijem) filmskom nivou) a'solutno 'rotivrei toj idilinoj vi&iji ljudi jednako slobodni da se dive sebi ili da sebe kritikuju) 're'o&naju/i se u likovima i& filma. Ali) joB ba&inije) nemo%u/e je 'ri vatiti tu 'odelu rada i&me2u s'ecijalista) van svake kontrole) koji ljudima 'redstavljaju vi&iju nji ovo% Hivota i 'ublike koja u tim slikama) u manjoj ili ve/i meri) treba da se 're'o&na. Dosti&anje odre2eno% ste'ena 'reci&nosti u o'isivanju ljudsko% 'onaBanja nije uvek 'o&itivno. ak i da je Godar us'eo da ljudima 'redstavi sliku u kojoj bi ovi mo%li da se ne'o%reBivo 're'o&naju) on bi im neminovno 'redstavio jednu laHnu sliku) a nji ovo 're'o&navanje bilo bi laHno. 3evolucija nije neBto Bto ljudima 'rika&uje Hivot ve/ ono Bto i ini Hivim5) kaHe na kraju Debor) u delu koji kasnije bio esto citiran.

*a'omene
!. _amila ;uire (Djamila ;ou ired)> 1ri'adnica alHirsko% 'okreta ot'ora. U a'Bena !"#$. %odine- 'osle teBko% muenja 'ri&nala da je uestvovala u bombaBkom na'adu na jedan kafe i &atim osu2ena na smrt. Ali) ka&na je bila 'reinaena) a &atim i ukinuta) 'od velikim 'ritiskom francuske javnosti. 9arte%i (Dean 9artX%uy)) desniarski oficir i novinar) &a ko%a se tvrdilo da je uestvovao u muenju _amile. (oto%rafija je re'rodukovana i u SI br. <) !"#". <. Cisterije *jujorka (otu2enja)5> (ilmski serijal i& !"!#. %odine.

27

In %irum imus nocte et consumimur i%ni

!"$0.

U ovom filmu ne/e biti ustu'aka 'ublici. ,erujem da &a to 'ostoji nekoliko dobri ra&lo%a i sada /u 'okuBati da i i&nesem. 6otografi!a bioskopske publike ko!a gleda u ekran3 tako da gledaoci u sali $apravo vide sebeC 1rvo) dobro je 'o&nato da nikada nisam 'ravio bilo kakve ustu'ke vladaju/im idejama ili sna%ama svoje e'o e. Isim to%a) niBta &naajno nikada nije bilo 'reneto 'odilaHenjem 'ublici) ak ni onoj i& doba 1erikla- a u &amr&nutom o%ledalu ekrana %ledaoci danas ne vide niBta Bto bi liilo na uvaHene %ra2ane demokratije. Ali) joB vaHnije> u'ravo ta 'ublika) tako temeljno liBena slobode) s'remna da toleriBe svaki oblik &lostavljanja) ne &asluHuje ni malo ob&ira. 3eklamni mani'ulatori) s drskoB/u ti'inom &a one koji &naju da ljudi nastoje da o'ravdaju sve s ime ne mo%u da i&a2u na kraj) ladnokrvno tvrde kako 9judi koji vole Hivot idu u biosko'5. Ali) taj Hivot i taj film jednako su bedni) tako da nije mno%o vaHno da li jedno &amenjuje dru%o. Seliki kompleks modernih $gradaC D Savremena slu=benica se kupa u kadi sa svo!im malim sinomC #amera ide ka krevetu ko!u krasi istu prostori!uC ;iosko'ska 'ublika) koja nikada nije bila naroito burHujska i koja jedva da joB s'ada u radniku klasu) sada se skoro u celini re%rutuje i& jedno% druBtveno% sloja) doduBe i& ono% koji se &naajno uve/ao R i& sloja niHi ) kvalifikovani sluHbenika ra&ni usluHni 5 &animanja) tako neo' odni &a odrHavanje sadaBnje% 'roi&vodno% sistema. Fo su sluHbenici i& sektora u'ravljanja) kontrole) odrHavanja) istraHivanja) 'oduavanja) 'ro'a%ande) &abave i 'seudokritike. Kto %ovori sve o njima. *aravno) 'ublika koja i da?lje ide u biosko'e obu vata i mlade od iste sorte) koji su tek &a?'oeli obuku &a neku od ti funkcija. L!udi ispred bioskopaC D 4anorama modernih fabrika i n!ihovih deponi!aC D 4rodavnica ode>e s dve mlade =eneC *a osnovu reali&ma i dosti%nu/a ovo% velianstveno% sistema moHemo lako 'roceniti line ka'acitete nje%ovi niHi sluHbenika. Ibmanuti u svemu) oni mo%u komotno da 'onavljaju a'surde &asnovane na laHima R ti bedni najmani radnici koji umiBljaju da su vlasnici nee%a) te mistifikovane ne&nalice koje sebe smatraju obra&ovanim) ti &ombiji koji sanjaju da nji ovi %lasovi neBto &nae. ;eklamna fotografi!a modernog $aposlenog para u n!ihovo! dnevno! sobi3 s decom ko!a se igra!uC @ako je ovaj oblik 'roi&vodnje bio %rub 'rema njimaM U& svo svoje na'redovanje5 us'eli su samo da i&%ube ono malo Bto su imali i da steknu ono Bto nikome nije 'otrebno. Ini dele svu bedu i 'oniHenja i& svi 'roBli sistema eks'loatacije) ne dele/i 'ri tom revolt 'rotiv ti sistema. 1o mno%o emu 'odse/aju na robove) sabijeni u 'renatr'ana) sumorna) ruHna i ne&drava staniBta- slabo u ranjeni be&ukusnom i veBtakom ranom- loBe leni od svoji veiti boleBtina- 'od stalnim sintiarskim nad&orom i drHani u modernoj ne'ismenosti i s'ektakultranom sujeverju) koji samo jaaju vlast nji ovi %os'odara. Gbo% 'otreba savremene industrije) trans'ortuju se daleko od svoji boraviBta ili re%iona i koncentriBu u novim i ne'rijateljskim okruHenjima. Samo brojevi na tabelama koje crtaju idioti. Umiru u %omilama na auto'utevima) u svakoj e'idemiji %ri'a) u svakom talasu vru/ine) &bo% svake %reBke oni koji 'ri'remaju nji ove veBtake obroke i sa svakim te nikim i&umom koji donosi 'rofit brojnim 'redu&etnicima) u ijim ra&vojnim 'odu vatima i%raju ulo%u &amori/a. *ervno 're&a tevni Hivotni uslovi 'roi&vode fi&iku) intelektualnu i 'si oloBku de%eneraciju. Ibra/aju im se kao 'osluBnoj deci R uvek s'remnoj da rade Bta im se kaHe) sve dok im se

28
%ovori da to moraju5. Ali) i&nad sve%a) tretiraju i kao retardiranu decu) 'risiljenu da utuve u %lave sumanuta trabunjanja be&brojni ) nedavno i&miBljeni 'aternalistiki s'ecijali&acija) koje im danas %ovore jedno) sutra verovatno neBto sasvim su'rotno. Ista prostori!a3 sniml!ena odo$go3 ali be$ stanaraC D (ro enici sa 9ahiti!a pleu na pla=iC Idvojeni jedni od dru%i o'Btim %ubitkom svako% je&ika s'osobno% da o'iBe stvarnost (%ubitkom koji s'reava svaki 'ravi dijalo%)) odvojeni svojom besomunom konkurencijom u inten&ivnoj 'otroBnji niBtavila) 'a tako i najneosnovanijom i beskrajno frustriranom &aviB/u) oni su odvojeni ak i od svoje dece) koja su u ranijim e'o ama bila jedino vlasniBtvo ti 'osednika nie%a. @ontrola nad decom odu&ima im se u nji ovoj najranijoj dobi R nad decom koja su ve/ nji ovi rivali) koja se smeju 'ot'unom neus'e u svoji roditelja i koja se viBe ne oba&iru na nji ove u'roB/ene stavove. I& ra&umljivi ra&lo%a 're&iru/i svoje 'oreklo) ta deca se ose/aju viBe kao siroad vladaju/e% s'ektakla ne%o kao nje%ove slu%e- s'ektakl je taj koji i je 'orodio i ona sebe vide samo kao usvojenike ti robova. I&a fasade simulirano% raskida ti 'arova i nji ovi 'otomaka nema nie% osim 'o%leda 'uni mrHnje. #rupni plan istog paraC D #rupni plan iste deceC D 5oderna ma!ka u supermarketu3 s detetom ko!e gura kolicaC D 4ar $aposlenih na vodenom kau%u s telefonomC D #rupni plan deteta sa kolicima u supermarketuC D #rupni plan n!egove nasme!ane ma!keC Ali) ti 'rivile%ovani radnici jedno% totalno komodifikovano% druBtva ra&likuju se od robova 'o tome Bto sami moraju da se 'ostaraju &a svoje odrHavanje. U tom 'o%ledu) oni su viBe kao slu%e) &ato Bto su iskljuivo ve&ani &a odre2enu kom'aniju i &avisni od njeno% us'eBno% 'oslovanja) a da &a u&vrat ne dobijaju niBta- 'osebno &bo% to%a Bto su 'rinu2eni da borave na jednom mestu> u kru%u uvek isti stambeni jedinica) kancelarija) auto'uteva) odmoriBta i aerodroma. Dva 'ara &a'osleni ) &a vreme veere- nji ova sumorna lica. 7 Ga'osleni muBkarac na 'oslovnom 'utovanju) u br&om vo&u. Ali) oni 'odse/aju i na moderne 'roletere) 'o nesi%urnosti svoji sredstava &a i&drHavanje) Bto je u sukobu s ne'rekidnom 'otroBnjom na koju su uslovljeni) kao i 'o tome Bto moraju da se i&najmljuju na otvorenom trHiBtu) ne ras'olaHu/i sredstvima &a svoj rad. 1otreban im je novac da bi ku'ovali robu) &ato Bto je sve 'odeBeno tako da nemaju trajniji 'ristu' bilo emu Bto nije komodifikovano. #amera ide od fasade visokih modernih $grada ka kiosku s natpisom E#uti!a ide!aG3 di$a!niranom da i$a$ove divl!en!eC D #amera $atim ide sa sli%ne fasade ka automobilu u pod$emnom parkinguC I'ak) 'o svojoj ekonomskoj situaciji oni su najsliniji kmetovima) utoliko Bto viBe ni &a trenutak ne ras'olaHu novcem oko koje% se vrti cela nji ova aktivnost. Ini moraju da troBe odma ) &ato Bto ne &ara2uju dovoljno da bi Btedeli. A ak i tada) 're ili kasnije dola&e u situaciju da kon&umiraju kredit- a odobreni kredit im se odbija od 'late) Bto i 'rimorava da rade joB viBe da bi se oslobodili du%a. 1oBto je distribucija dobara 'ot'uno 'ove&ana sa or%ani&acijom 'roi&vodnje i drHavom) nji ova sledovanja rane i 'rostora redukovana su i kvantitativno i kvalitativno. Iako &vanino ostaju slobodni radnici i 'otroBai) 're&reni su svuda i nemaju nikakvu 'ravu Bansu &a &adovoljenje. Keformalno ku>no okupl!an!e nekoliko modernih $aposlenih l!udi3 ko!i !edu i igra!u 5onopolC D Sli%an skup3 s %etvoro gosti!u i nekoliko flaa pi>aC *e/u &a'asti u sim'licistiku %reBku i&jednaavanja ti visoko kotirani najamni robova s 'ret odnim oblicima druBtveno?ekonomsko% i&rabljivanja. 1rvo) ako ostavimo 'o strani nji ov viBak laHne svesti i dva ili tri 'uta ve/u 'otroBnju sme/a koje 'rekriva doslovno celo trHiBte) jasno je da oni dele isti tuHni Hivot kao i ostali najamni radnici. Sa istom naivnom nadom da /e tako skrenuti 'aHnju s ne'odnoBljive stvarnosti) mno%i od nji tru/aju o tome kako im je ne'rijatno &bo% to%a Bto Hive u 'ostojbini obilja) dok ljude u dalekim &emljama slama totalna oskudica. Dru%i ra&lo% &bo% e%a i ne treba brkati s nesre/nicima i& 'roBlosti je to Bto nji ov druBtveni 'oloHaj 'oka&uje neke nesumnjivo moderne crte. 4ult sa fabri%ki proi$vedenom modernom hranom3 ukraenom etiketama ko!e garantu!u EkvalitetGC D Sto $a ko!im sedi nekoliko $aposlenih l!udi3 okrenutih

29
ka televi$oru3 u ko!i svi gleda!u sa istom pa=n!omC D Kekoliko $aposlenih ko!i se sami slu=e modernom hranom i !edu !e sto!e>iC 1o 'rvi 'ut u istoriji naila&imo na visokos'ecijali&ovane 'rofesionalce koji) i&van 'osla) moraju u svemu da se 'ostaraju &a sebe. Ini vo&e svoja kola i 'oinju da i lino 'une %orivom- oni idu sami u ku'ovinu i sami se bave tako&vanim kuvanjem- sami se sluHe u su'ermarketima i 'o mestima koja su &amenila restorane duH 'uteva. CoHda im nije bilo 'otrebno mno%o vremena da bi stekli svoje bedne 'rofesionalne kvalifikacije5) ali kada odrade dodeljenu satnicu s'ecijali&ovano% rada) sve ostalo moraju da urade svojim rukama. *aBa e'o a joB nije us'ela da 'reva&i2e 'orodicu) novac ili 'odelu rada- a i'ak se moHe re/i da su ti ljudi skoro 'ot'uno liBeni svoje 'raktine stvarnosti kro& isto iskljuivanje. Ini koji nikada nisu ras'ola%ali bilo kakvom su'stancom) sada su je i&%ubili &bo% senke. 5oderno obu%ena $aposlena =ena u isto tako modernom ambi!entuC Ilu&orna 'riroda bo%astva &a koje sadaBnje druBtvo tvrdi da %a distribuira najbolje dola&i do i&raHaja (ako to ve/ nije bilo oi%ledno na osnovu mno%i dru%i 'oka&atelja) u 'rostoj injenici da se sistem tiranije nikada nije tako loBe starao o svojim lakejima) eks'ertima i dvorskim ludama. Ini danas rade 'rekovremeno u sluHbi 'ra&nine) a 'ra&nima i na%ra2uje novi/ima sa so'stvenim likom. Ivo je 'rvi 'ut da siromaBni vide sebe kao deo ekonomske elite iako svi doka&i %ovore su'rotno. Fi bedni 'osmatrai ne samo da rade) ne%o niko dru%i ne radi &a nji ) a najmanje ljudi koje oni sami 'la/aju. ak i nji ovi mali snabdevai vide sebe viBe kao nji ove nad&ornike) 'rocenjuju/i da li su ovi dovoljno itri u troBenju sintetiki 'roi&voda) koje su duHni da ku'uju. *iBta ne moHe da sakrije u%ra2enu &astarelost celo% nji ovo% 'oseda R ne samo ra'idno 'ro'adanje nji ovi materijalni dobara ne%o i suHavanje nji ovo% &akonsko% 'rava na nekoliko stvari koje mo%u da 'oseduju. *isu stekli nikakvo nasle2e i &a sobom ne/e ostaviti niBta. ?aposleni par s dvo!e dece u kupatiluC D Stari!i $aposleni par sto!i ispred svog automobilaC D ?aposlena =ena pokuava da pre e $akr%enu ulicuC D Dva slupana automobila na autoAputuC D (nitavan!e automobila i imitaci!e putnika prilikom testiran!a u istra=iva%kom odel!en!u neke kompani!eC 1oBto biosko'ska 'ublika Hudi da se suoi sa ovim %orkim istinama) koje doHivljava tako intimno) ali koje su i'ak Biroko 'otisnute) nema sumnje da film koji toj 'ublici ini o'oru uslu%u time Bto joj 'oka&uje da njeni 'roblemi nisu tako misterio&ni) kao Bto se misli) niti moHda tako nei&leivi R ako nam ikada us'e da ukinemo klase i drHavu R ima barem jednu vrlinu. Dru%i ne/e biti. 4onovo ista reklamna fotografi!a modernog $aposlenog para3 u n!ihovo! dnevno! sobi3 dok se kamera polako pomera ka centruC Fa 'ublika) koja najviBe uHiva da se 'ravi kako se ra&ume u sve) iako &a'ravo ne ini niBta osim Bto o'ravdava ono Bto je 'risiljena da %uta) 'asivno 'ri vataju/i sve odvratniju ranu koju jede) va&du koji udiBe i ja&bine u kojima Hivi R ta 'ublika ne%oduje &bo% 'romena samo ako one 'o%a2aju film na koji je navikla- a to je &a'ravo njena jedina navika kojoj se uka&uje 'oBtovanje. Du%o vremena bio sam moHda jedina osoba koja je u tom domenu mo%la da je uvredi. Svi ostali filmski stvaraoci) ak i oni koji su ostali dovoljno aktuelni da bi 'reneli odjeke neki 'itanja koje je Btam'a 'ret odno uinila 'omodnim) i dalje 'ola&e od nevinosti te 'ublike) nastavljaju/i da koriste stare filmske konvencije da bi joj 'oka&ali iste udaljene avanture) sa &ve&dama koje tamo Hive umesto nji R &vedama u ije najintimnije stvari ta 'ublika moHe da &aviri samo kro& medijsku kljuaonicu. 4o%etak na!ave filma: E(skoro u ovom bioskopuGC ?atim naslov: Ka!lepi dani mog =ivotaC D Io !edna na!ava: E(skoro u ovom bioskopuG i E4onovo >ete otkriti u$bu en!a svo!e mladostiGC Kaslov: Crna strela ;obina :udaC D #on!anici3 odapin!an!e strela3 ma%evan!e3 skupovi u dvorcima i umamaC D Iaha% pada pogo en strelomC Spiker: ESretnite se ponovo s %ovekom ko!i !e postao legenda $bog svo!ih smelih dela u korist potla%enihM Crna strela ;obina :uda !e pri%a o %oveku be$ straha3 ko!i nikada ni!e oklevao da se sam bori protiv tiranaC Keki besni plemi> vi%e: E2dla$iteN <e=ite odavde3 sviN ;obin :ud !e mrtavNG Keka vo!ska napredu!e3 peva!u>i3 ka nepri!atel!skom bedemuC ($ odgovara!u>u mu$iku3 spiker $akl!u%u!e: EKeN ;obin :ud !e =ivl!i nego ikad3 a n!egova $adivl!u!u>a smelost ostavi>e vas be$ dahaNG

30
(ilm o kojem %ovorim je 'oreme/ena imitacija 'oreme/eno% Hivota) 'roi&vod veBto osmiBljen da ne 'renese niBta. In nema dru%u svr u osim da oda%na sat vremena dosade odra&om te iste dosade. Fa kukavika imitacija je karikatura sadaBnjice i laHni svedok budu/nosti. Casa njeni fikcija i sjajni 'ri&ora narasta samo do beskorisne %omile slika koje vreme br&o briBe. @akvo detinjasto 'oBtovanje 'rema slikamaM Faj ,aBar taBtine je dobro 'rila%o2en ovim 'lebejskim 'osmatraima) koji stalno osciliraju i&me2u entu&ija&ma i ra&oarenja) be& dovoljno ukusa) &ato Bto nemaju sre/no isksustvo bilo e%a i koji odbijaju da 'ri&naju svoja nesre/na iskustva &ato Bto im) osim ukusa) nedostaje i rabrosti. Fo je ra&lo% &aBto uvek nasedaju na svaku 'revaru) o'Btu ili 'osebnu) koja rauna na nji ovu samo&adovoljnu lakovernost. #ompletna na!ava $a neki osredn!i vesternC Da udo bude ve/e) u'rkos obilju doka&a koji tvrde su'rotno) tu su i dalje neki kreteni) unajmljeni me2u s'ecijali&ovanim 'osmatraima sa &adatkom da 'rosvetle svoje sa'osmatre) koji tvrde da je do%matski5 i&neti neku istinu u filmu) ako ona nije 'otvr2ena i slikom. U skladu s najnovijom modom) te intelektualne slu%e sa &aviB/u %ovore o svemu Bto doka&uje nji ovu servilnost kao o vladaju/em diskursu5. A kada je re o smeBnim do%mama nji ovi 'ravi %a&di) oni se s njima 'oistove/uju do te mere da viBe ne 'rime/uju nji ovo 'ostojanje. Kta je 'otrebno doka&ati slikomL *iBta nije nikada bilo doka&ano osim stvarno% kretanja koje ra&%ra2uje 'ostoje/e odnose R to jest) 'ostoje/e 'roi&vodne odnose i oblike laHne svesti koji se ra&vijaju na osnovu ti odnosa. *ijedna %reBka se nije nikada uruBila &bo% nedostatka dobre slike. Inima koji veruju da su ka'italisti dobro o'remljeni da u'ravljaju stalno rastu/om racionalnoB/u naBe stalno rastu/e sre/e i sve ra&novrsnijim &adovoljstvima naBe ku'ovne mo/i) te cifre mo%u da ulivaju 'overenje- a oni koji veruju da staljinistika birokratija 'redstavlja 'artiju 'roletarijata) vide/e u tome samo le'e radnike loni/e. 1ostoje/e slike sluHe samo 'ostoje/im laHima. 5inistari i$ vlade 4ete republikeC D 6rancuski stal!inisti%ki lideriC D 5ao Ce 9ung pred kra! svo!e vladavineC Dramati&ovane ane%dote bile su %ra2evinski blokovi filma. *je%ovi stalni likovi nasle2eni su i& teatra i romana) iako i%raju na mno%o Biroj i mobilnijoj 'o&ornici) s mno%o vidljivijim kostimima i mi&anscenom. Ivakav film je na'ravilo odre2eno druBtvo) a ne odre2ena te nolo%ija. (ilm je mo%ao da se sastoji od istorijski anali&a) teorija) eseja) memoara. Co%ao je da se sastoji i od filmova 'o'ut ovo%) koji 'ravim ovo% asa. #rupni plan dugog pol!upcaC U ovom filmu) na 'rimer) samo i&nosim nekoliko 'rosti istina 'reko 'o&adine od slika koje su ili trivijalne ili laHne. Ivaj film 're&ire te 'ari/e slika od koji je na'ravljen. *e Helim da sauvam bilo Bta od je&ika te 'reva&i2ene umetnosti) osim moHda obrnuto% snimka jedno% sveta koji je us'ela da u vati i kamere koja leti 'reko iBe&avaju/i ideja jedne e'o e. 9askam sebi da sam na'ravio film od sme/a koje mi se naBlo 'ri ruci- i nala&im da je &abavno kada se &bo% to%a Hale ljudi koji su do&volili da celim nji ovim Hivotom %os'odari svaka vrsta sme/a. ?oro udara nekog na =ele$ni%kim inamaC Stopalo mu se $aglavi i$me u pragovaC So$ se pribli=avaC Kitkov be=iC ?oro u$alud mae rukama3 onda primeti da mo=e da dohvati bi%C Grabi ga3 okre>e n!ime skretnicu i uspeva da se oslobodi trenutak pre nailaska vo$aC D Duga%ak snimak iskrcavan!a save$ni%kih trupa u Kormandi!i3 ,C !una *)//C U svoje vreme navukao sam na sebe o'Btu mrHnju druBtva i bio bi &abrinut da sam u oima takvo% druBtva imao neki dru%i &aslu%a. Ali) 'rimetio sam da sam u'ravo u filmu i&a&vao najekstremniji i ne'odeljeni %nev. Fa odbojnost bila je tako inten&ivna da sam u tom domenu bio ko'iran mno%o manje ne%o u dru%im stvarima) barem do sada. Samo moje 'ostojanje kao filmsko% stvaraoca ostaje o'Bte odbaena i'ote&a. Gato sebe vidim i&van svi &akona Hanra. Ali) kao Bto je 'rimetio Svift) *ije malo &adovoljstvo 'redstaviti delo koje je i&van svake kritike5. Snimak i$ %amca ko!i plovi od ostrva Qudeka prema Seneci!iC Ino Bto je ova e'o a na'isala i snimila) do te mere je dostojno 're&ira da /e neki budu/i istraHivai) koji /e 'okuBati da &a to na2u neko o'ravdanje) mo/i da kaHu samo kako 'rosto

31
nije bilo alternative) da i& neko% ne'o&nato% ra&lo%a niBta dru%o nije bilo mo%u/e. *a veliku Halost oni koji /e 'oHuriti da se o%ranie na taj traljavi i&%ovor) moj 'rimer bi/e dovoljan da %a 'obije. A 'oBto taj %alantni 'osao &a teva relativno malo vremena i 'roblema) nema ra&lo%a da im ne i&a2em u susret. Bena i$ Seneci!eC U'rkos onome u Bta su neki skloni da veruju) teBko je oekivati revolucionarne inovacije od oni kojima nji ova 'rofesija nalaHe da drHe mono'ol nad 'o&ornicom u sadaBnjim druBtvenim uslovima. Dasno je da takve inovacije mo%u do/i samo od ljudi koji su doHiveli o'Bte ne'rijateljstvo i 'ro%on) a ne od oni koji dobijaju sredstva od vlade. DoB o'Btije reeno) u'rkos &averi /utanja o ovoj stvari) moHe se 'ou&dano doka&ati da se 'rava o'o&iciona aktivnost ne moHe oekivati od 'ojedinaca koji su se makar malo druBtveno u&di%li kro& svoje o'o&iciono delovanje) Bto im se si%urno ne bi desilo da je nji ova o'o&icija bila 'otiskivana. Fu lekciju smo dobro nauili R 'o&nat je 'rimer oni ra&ma ani 'olitiki i sindikalni funkcionera) uvek s'remni da &a joB iljadu %odina 'roduHe muke 'roletara) da bi sauvali ulo%u nji ovi branilaca. ?oro3 s pitol!em u ruci3 dr=i na nianu svo!e nepri!atel!eC 2nda be=i u galopu3 s loim momcima $a petama3 puca!u>i una$ad ka n!ima3 s vremena na vreme3 i ne pokuava!u>i da se okreneC D Snimak i$ %amca3 ko!i plovi du= $idina na ostrvu San Qor oC Kto se mene tie) ako sam us'eo da budem tako o&lo%laBen u filmu) to je &ato Bto sam u svemu dru%om bio joB kriminalniji. Id samo% 'oetka 'osvetio sam se ukidanju ovo% druBtva i 'onaBao se u skladu s tim. Gau&eo sam taj stav u vreme kada su skoro svi verovali da ovo bedno druBtvo (u svojoj burHoaskoj i birokratskoj ver&iji) 'red sobom ima svetlu budu/nost. I od tada) &a ra&liku od mno%i dru%i ) nisam 'romenio svoje 'o%lede jednom ili viBe 'uta) kako se menjalo vreme- 're su vremena bila ta koja su se menjala u skladu s mojim 'o%ledima. Fo je jedan od %lavni ra&lo%a &aBto sam i&a&vao toliku netr'eljivost kod svoji savremenika. "vganistanski hrt se sna=no opire da u e u automobilC I &ato) umesto da dodam joB jedan film %omili uobiajeni filmova) radije /u objasniti &aBto to ne/u ni 'okuBati. Sve te frivolne avanture) kojima se film obino bavi) &ameni/u istraHivanjem jedne vaHne teme> sebe. ?oro !ae uporedo sa vo$om3 onda ska%e na posledn!i vagonC 4en!e se u$ vagon3 u$ima mitral!e$ i okre>e ga ka nekim loim momcima3 ko!i se preda!uC D Stari intelektualac3 =rtva ubistva3 pita ?oroa: E"li3 pre nego to umrem3 mogu li da vidim ko si ti@G ?oro poka$u!e ostalima da se udal!e i onda skida maskuC 1onekad su mi 'ri%ovarali R 'o%reBno) verujem R da 'ravim teBke filmove. A sada i'ak 'ravim takav film. Inima koje iritira to Bto ne mo%u da s vate sve alu&ije ili koji 'ri&naju da im uo'Bte nije jasno Bta o/u da kaHem) mo%u samo da od%ovorim da bi &a to trebalo da okrive svoju vlastitu sterilnost i nedostatak obra&ovanja) 're ne%o moje metode- 'rotra/ili su vreme na fakultetima) cenjaku/i se oko ofucani deli/a dru%ora&redno% &nanja. Stati%ni snimak table $a Igru rata s raspore enim figuramaC ?atim krupni planC Imaju/i u vidu moju Hivotnu 'riu) jasno je da ne mo%u da na'ravim filmsko delo5 u uobiajenom smislu te rei. Cislim da /e sadrHaj i forma ove komunikacije svako%a uveriti da je &aista tako. 1re sve%a) moram da odbacim najlaHniju od svi le%endi) 'o kojoj sam ja neka vrsta teoretiara revolucije. Cali ljudi ove e'o e i&%leda veruju da sam stvarima 'rila&io i& u%la teorije) da sam ja neki %raditelj teorija R neke vrste intelektulane ar itekture u koju se oni) u maBti) useljavaju im sa&naju adresu i koju /e) desetak %odina kasnije) ak mo/i da malo 'rila%ode) 'reras'ore2uju/i nekoliko listova 'a'ira) da bi tako sauvali definitivnu teoretsku 'erfekciju koja /e im donesti s'asenje. Ali) teorije se 'rave samo &ato da bi umrle &a vreme rata. @ao vojne jedinice) one moraju biti 'oslate u bitku u 'ravom trenutku- ma kakve da su im vrline ili nedostaci) one mo%u biti iskoriB/ene samo ako su 'ri ruci kada je to 'otrebno. Ine moraju biti &amenjene &ato Bto se

32
ne'restano 'retvaraju u 're'reke R svojim odluuju/im 'obedama mno%o viBe ne%o svojim deliminim 'ora&ima. 1ored to%a) nijedna vitalna oblast nikada nije nastala i& teorije- one 'oinju kao i%ra ili kao sukob ili kao 'utovanje. Ino Bto je Eomini rekao o ratu mo%li bi se re/i i &a revoluciju> Daleko od to%a da bude e%&aktna ili do%matska nauka) rat je umetnost koja 'oiva na nekoliko o'Bti 'rinci'a i joB viBe od to%a) strasna drama.5 4ukovnik #aster predvodi posledn!i !uri Sedme kon!i%ke brigade kod Litl <ig :ornaC @oje smo to strasti imali i %de su nas one odveleL ,e/ina ljudi) tokom najve/e% dela vremena) sklona je da sledi utabane sta&e) do te mere da ak i kada %ovore o revolucionisanju Hivota od dna do vr a) 'ravljenju isto% re&a i 'romeni sve%a) ne vide kontradikciju i&me2u toka to% istraHivanja i 'reu&imanja ove ili one 'la/ene 'o&icije na svom niovu kom'etencije (ili ak malo i&nad nje%a). Fo je ra&lo% &aBto oni koji nam 'overavaju svoja ra&miBljanja o revoluciji obino ne do&voljavaju da sa&namo kako su &aista Hiveli. #on!i%ka brigada3 potpuno opkol!ena Indi!ancima3 $austavl!a se i sila$i s kon!aC D Snimak s %amca3 ko!i po%in!e od kanala Qudeka i ide ka istoimenom ostrvuC Ali) 'oBto nisam takva osoba) mo%u da 'riam samo o jednoj i&u&etnoj e'o i i njenim vite&ovima i damama) oruHju i ljubavima) %alantnim ra&%ovorima i smelim avanturama.5 Dru%i ljudi mo%u da mere tok svoje 'roBlosti 'o na'redovanju u nekoj karijeri ili 'o sticanju ra&ni dobara ili) u nekim sluajevima) 'rema linoj akumulaciji druBtveno 'ri&nati nauni ili estetski radova. 1oBto nemam takav referentni okvir) ono Bto vidim kada 'o%ledam una&ad) na 'rola&ak to% aotino% vremena) jesu detalji koji su to vreme inili vaHnim &a mene ili rei i lica koji %a evociraju R dani i no/i) %radovi i ljudi i) u srcu sve%a to%a) ne'rekidni rat. 1roveo sam Hivot u nekoliko evro'ski &emalja i bilo je to sredinom veka) u mojoj devetnaestoj %odini) kada sam 'oeo da Hivim 'ot'uno ne&avisno- i odma sam se osetio kao kod ku/e u druBtvu najo&lo%laBeniji sa'utnika. #arta 8vropeC D Debor sa devetnaest godinaC ;ilo je to u 1ari&u) u %radu koji je u to vreme bio tako le') da su mno%i ljudi radije ostajali u njemu da Hive kao siromasi) ne%o da budu bo%ati bilo %de dru%de. #arta 4ari$a s kra!a WIW vekaC @o /e sada) kada niBta od sve%a to%a nije ostalo) mo/i da to ra&ume) osim oni koji se joB se/aju nje%ove slaveL @o /e joB mo/i da u'o&na &adovoljstva i umore koje smo iskusili u tim delovima %rada) koji su sada 'ostali tako sumorniL Snimci 4ari$a3 i$ va$duha3 prika$ani kao stati%ni kadrovi ili u pokretuC Ivde je bila 'restonica drevno% kralja ,ua. Frava sada mirno 'oiva na njenim ruBevinama. Ivde je nekada bila 'alata 8in) nekada tako velianstvena i &astraBuju/a. Sve to je nestalo &auvek R do%a2aji) ljudi) sve ne'restano 'rotie) kao ne'rekidni talasi Dan%cea koji nestaju u moru.5 #uperin3 #ral!evski koncert brC / H4reludi!umJ 1ari& i& to% vremena) sa svoji dvadeset distrikta) nikada nije sasvim tonuo u san- svake no /i ba analija je mo%la da se 'remesti i& jedno% dela %rada u dru%i i tako u beskraj. *je%ovi stanovnici joB nisu bili 'otisnuti i rasterani. Fu je joB bilo ljudi koji su 'ravili barikade na ulicama i 'roterivali svoje kraljeve na desetine 'uta. *isu se &adovoljavali time da Hive od slika. *iko se ne bi usudio da takve ljude 'risili da jedu ili 'iju neBto od 'roi&voda na koje emija tada joB nije smela ni da 'omisli. Gomila na <ulevaru du Crime3 rekonstruisanom $bog filma Deca ra!a H5arcel Carn1 i Iac7ues 4r1vert3 *)/0CJ @u/e i& centra joB nisu bile na'uBtene ili 'rodate filmskim %ledaocima ro2enim ne%de dru%de) 'od nekim dru%im troBnim krovovima. Coderni robni sistem joB nije bio u stanju da 'okaHe Bta moHe da na'ravi od ulice. Gradski 'laneri joB nisu mo%li da 'risile bilo ko%a da 'utuje daleko samo &ato da bi s'avao.

33
Iskvarenost vlasti joB nije bila &acrnila vedro nebo veBtakom ma%luBtinom &a%a2enja) koja sada stalno &astire me aniku cirkulaciju stvari u ovoj o'ustoBenoj dolini. Drve/e nije umiralo od %uBenja- &ve&de joB nisu bile u%aBene 'ro%resom otu2enja. 2pet snimci 4ari$a i$ va$duhaC *a vlasti su bili laHovi) kao i uvek- ali) ekonomski ra&voj joB uvek nije mo%ao da im obe&bedi sredstva &a la%anje o svemu ili &a 'otvr2ivanje nji ovi laHi falsifikovanjem stvarno% sadrHaja celoku'ne 'roi&vodnje. ovek bi se &a'anjio da u to vreme u 1ari&u nai2e na knji%e odBtam'ane ili na'ravljene u cementu i a&bestu ili na &%rade na'ravljene od dosadni sofi&ama) kao Bto bi se &a'anjio da se Fukidid ili Donatelo danas i&nenada 'ojave. Iutro oko pi!ace Les :allesC U Roveku be$ svo!stava) Cu&il 'rime/uje da 'ostoje intelektualne 'otra%e u kojima ovek moHe da stekne ve/u slavu ako na'iBe kratak lanak umesto debeli tom. *a 'rimer) ako bi neko otkrio da 'od odre2enim) do tada ne'rime/enim okolnostima) kamenje moHe da %ovori) bilo bi mu 'otrebno sve%a nekoliko stranica da bi o'isao i objasnio taj revolucionarni fenomen.5 Gato /u se ovde o%raniiti na to da kratko i&javim da 1ari& viBe ne 'ostoji) Bta %od dru%i mislili o tome. UniBtavanje 1ari&a je samo jedan &a'anjuju/i 'rimer fatalne bolesti koja ovo% asa kosi sve velike %radove) a ta bolest je o'et samo jedan od brojni sim'toma materijalno% ras'adanja ovo% druBtva. Ali) 1ari& ima da i&%ubi viBe od bilo ko% dru%o% %rada. ;ila je 'rava bla%odet biti mlad u tom %radu) u vreme kada je 'o 'oslednji 'ut blistao tako inten&ivnim 'lamenom. Snimci 4ari$aP kamera se kre>e u$ SenuC 1ostojao je tada na levoj obali reke R ne moHeB u/i u istu reku dva 'uta) niti dva 'uta dodirnuti istu) nestalnu su'stancu R deo %rada u kojem je ne%ativno 'odi%lo tabor. SI arondisman3 sniml!en s visine3 sa Senom u prvom planuC I'Bte je mesto da u 'eriodima u&drmanim najve/im 'romenama) ak i najinovativniji ljudi imaju teBko/a da se oslobode mno%i 'reva&i2eni ideja) 'okuBavaju/i da &adrHe makar neke od nji ) &ato Bto misle da je nemo%u/e u 'ot'unosti odbaciti) kao laHne i be&vredne) neke o'Bte'ri va/ene stavove. 9ine!d=eri pleuC D Strip: 4rinc Sali!ant $a stolom u E4e>ini vremenaGC Devo!ka mu govori: E2va pe>ina !e soba sa trofe!ima Sremena3 u ko!u se niko ne usu u!e da u eCG D Grafit: EKikada ne radiNG Ali) na osnovu 'raktino% iskustva o toj stvari) treba dodati da te teBko/e %ube svaki &naaj &a %ru'u ljudi koja svoje 'ostojanje u stvarnosti &asniva na svesnom odbijanju ono%a Bto je o'Bte'ri va/eno) kao i na 'ot'unoj ne&ainteresovanosti &a mo%u/e 'osledice. Grupa l!udi $a ankom u kafeu3 na kra!u no>iC D 4rinc Sali!ant odgovara devo!ci: EKe ra$umem $na%en!e tvo!ih re%i3 ali tvo!e vino !e mo>no: ve> mi se vrti u glaviCG Ini koji se oku'ljali u tom delu %rada kao da su javno i od samo% 'oetka) kao jedini 'rinci' delovanja) usvojili tajnu &a koju se 'ria da ju je Starac sa 'lanine) dok je leHao na samrtnoj 'ostelji) 'overio samo najvernijim &amenicima me2u svojim fanatinim sledbenicima> *iBta nije istinito) sve je do'uBteno5. 1onaBali su se be& ikakvi ob&ira 'rema svim savremenicima koji nisu bili s njima i mislim da su tu bili u 'ravu- ako su imali ve&e s nekim i& 'ro Blosti) onda je to bio Artur @ravan) de&erter sedamnaest nacija ili moHda kultivisani bandit 9asner. L!udi sa SenABermenAdeA4rea u bati kafeaC ?atim unutar istog kafeaC ?vuci gitare3 susreti3 ra$govoriC D Lasner Hlik i$ filma Deca ra!aJ se obra>a nekim bur=u!ima: E4otrebne su vam sve vrste l!udi da biste napravili svet T ili ga rasturiliCG 2ni odgovara!u: ESrlo mudroC Samo mala igra re%i3 ali $abavnaCG ESeoma $abavnaCG E?aistaCG U tom okruHenju ekstremi&am se 'ro%lasio ne&avisnim u odnosu na bilo koji odre2eni cilj i s 're&irom odbacio ukljuivanje u bilo kakav 'rojekat. DruBtvo koje se ve/ teturalo) ali koje to%a nije bilo svesno) jer su stara 'ravila joB bila 'oBtovana svuda okolo) na kratko je ostavilo slobodan 'rostor &a taj uvek 'risutni) ali obino 'otisnuti druBtveni sektor> &a ne'o'ravljivi

34
oloB- &a so &emlje- &a ljude sasvim o&biljno reBene da &a'ale svet) samo &ato da bi %a %ledali kako blista. Grad #otoko3 na obali reke KigerC D L!udi i$ istog kafeaC D 2pet tine!d=eri ko!i pleuC D 4otpuno beli ekran i tekst i$ filma (rlici u slavu de SadaC lan 600. 1unoletstvo se stie s navrBenom <! %odinom- osoba te dobi je s'osobna &a 'uno ueB/e u %ra2anskom Hivotu. Freba stvoriti nauku o situacijama koja /e ukljuivati elemente 'si olo%ije) statistike) urbani&ma i etike. Fi elementi moraju biti okrenuti ka 'ot'uno novom cilju> ka svesnom stvaranju situacija. Ali u ovom filmu nema ni rei o de SaduM 1oredak vlada) ali ne u'ravlja. 9udi &a oruHjem. Se/aB se. Fako to ide. *iko nije bio dovoljno dobar &a nas. I'akS @omadi/i %rada na &astavama od stakla. *ikada ne/emo &aboraviti ovu ukletu 'lanetu. lan 60". Idrasla osoba koja je u stanju imbecilnosti ili demencije ili koja ima este na'ade besa mora biti drHana 'od nad&orom ak i ako ima 'eriode lucidnosti. DoB jednom) nakon svi od%ovora dati u 'o%reBno vreme i starenja mladosti) no/ 'ada sa visina. @ao i&%ubljena deca) mi Hivimo svoje nedovrBene avanture. 4ublika sa balkona po$orita revoltirano vi%e: E?avesaNV (ilm koji sam na'ravio u to vreme i koji je) 'rirodno) ra&%nevio ve/inu na'redni esteta) bio je takav od 'oetka do kraja- a te jadne reenice bile su i&%ovarane 'reko 'ot'uno 'ra&no% ekrana i is'rekidane i&u&etno du%akim 'asaHima tiBine) tokom koji je ekran ostajao 'ot'uno crn. *eki si%urno veruju da je kasnije iskustvo vodilo ka sa&revanju moji talenata ili namera. Iskustvo e%aL UsavrBavanja u neemu Bto sam ve/ odbacioL *emojte me &asmejavati. GaBto bi neko ko se u mladosti trudio da bude tako ne'odnoBljiv u filmu) odjednom teo da kao stariji bude 'ri va/enL *eBto Bto je bilo tako loBe nikada se ne moHe 'o'raviti. 9judi mo%u da kaHu) @ako je stario) tako se menjao5- ali je i ostao isti. 5oderna fabrika3 sniml!ena i$ ra$li%tih uglova3 s gustim belim dimom ko!i $astire skoro ceo ekranC D Debor sa %etrdeset pet godinaC D Lasner pri%a Garons Hfilm Deca ra!aJ: EKisam surov3 !a sam samo logi%anC 2davno sam ob!avio rat ovom drutvuCG Garons ga pita: EDa li si ubio mnogo l!udi3 4!erA 6ransoa@G Lasner: EKe3 an ele mo!C 4ogleda!3 ni traga krvi3 samo nekoliko mrl!a mastilaN "li3 pustimo to3 Garons3 sada pripremam neto i$u$etnoM Io kao dete bio sam lucidni!i i inteligentni!i od ostalihC Kikada mi to nisu oprostiliM #akav idioti$amN "li3 kakva neobi%na sudbinaNM Kisam su!etan3 samo ponosanC I siguran sam u sebe3 apsolutno siguranC Sitni lopov po potrebi3 ubica po vokaci!iP mo! put !e ve> $acrtan i !a >u i>i n!ime u$dignute glave T sve dok ne padne na gil!otini3 naravnoNM 5o! otac mi !e uvek govorio: E4!erA6ransoa3 $avri>e na gubilituCG Garons: E<io !e u pravu3 4!erA6ransoa3 treba uvek sluati roditel!eCG Iako je i&abrana 'o'ulacija te 'rola&ne 'restonice nemira ukljuivala i nekoliko lo'ova i) 'ovremeno) nekoliko ubica) naB Hivot je 're sve sve%a odlikovala raskoBna dokolica- a od svi &loina i 'restu'a koje je vlast osu2ivala) na taj se %ledalo kao na najve/u 'retnju. Kekoliko $aputenih likova ula$e u kr%mu Crvenda>C D Lopov prila$i stolu i tra=i od stru%n!aka da mu proceni nakit: EDa li !e pravo ili la=no@M Stru%n!ak se okre>e ka n!emu: EOta ti misli3 glum%e@ Kema nita da ka=e@ 5udar si ti %ovekN Kikada nita ne govoriNG Dounik3 ko!i !e tako e torbar3 ula$i u kr%mu recitu!u>i svo!u uobi%a!enu pri%u: EDa li ste san!ali ma%ke@ Ili pse@ Da li ste videli u$burkanu vodu@ 8vo ob!an!en!a svih vaih snova T prava kn!iga3 sa slikamaN 4o$dravl!a vlasnika i upo$orava ga: ELasner i n!egovi ortaci nisu dalekoC (po$orio sam teCG (la$e Lasner i n!egovi banditiP s n!ima !e i GaronsC ;io je to najbolji mo%u/i lavirint &a neo're&ne 'osetioce. Ini koji bi tu svratili na dva ili tri dana nikada ne bi odla&ili ili barem dok ne bi 'restali da 'ostoje- ali) ve/ina je do tada videla

35
kraj svoji kratki Hivota. *iko nije na'ustio ti vr unac vremena5. nekoliko ulica i stolova %de su doHiveli

?a Lasnerov sto sti=e pi>eC Garons pita: E"ko sam dobro shvatila3 svi vi ste nekakvi filo$ofi@G Lasner: E?ato da ne@G Garons u$viku!e: EDrago mi !e da to %u!emN 6ilo$ofi!a !e tako plemenita3 lepa i prefin!enaNG Iedan Lasnerov %ovek sugrie da i$bace nekog sumn!ivog tipaC Lasner se sla=eC Rovek usta!e i probi!a se kro$ plesa%e ka to! osobiC :vata ul!e$a i i$bacu!e ga kro$ pro$orC Svako je bio 'onosan Bto je 'odneo tako velianstveno 'o%uban i&a&ov- u stvari) verujem da niko od oni koji su tako 'roBli) nikada nije stekao makar najmanju asnu re'utaciju u ovom svetu. Slasnik protestu!e: EOta >emo s mo!im pro$orima@G Lasner mu doviku!e: E?ato3 $ar u Crvenda>u vie nema $abave@G i i$vodi gest re$an!a grkl!anaC Slasnik cvili: E2h3 gospodine Lasner3 !a sam samo mislioMG Svako od nas je svako% dana 'o'io viBe 'i/a ne%o Bto bi neki radniki sindikat mo%ao da i&%ovori laHi &a vreme celo% divlje% Btrajka. 1olicijske bande) vo2ene brojnim u odama) stalno su vrBile u'ade 'od svakakvim i&%ovorima R u%lavnom traHe/i dro%u i maloletnice. *isam mo%ao da se ne setim ti Barmantni uli%ana i 'onosni mladi Hena) s kojima sam visio u tim mranim birtijama) kada sam mno%o kasnije R %odine su 'roletele kao naBe no/i u to vreme) be& i najmanje% u&maka R uo 'esmu italijanski robijaBa> Famo /eB na/i devojke koje /e ti dati sve- 'rvo 'o&drav) onda rukuS Ima jedno &vono u ulici (ilan2eri- svaki 'ut kad &a&voni) neko bude osu2enS *ajbolja deca nam umiru 'o &atvorima.5 Dva polici!ska kombi!a $austavl!a!u se ispred 4esni%kog kafeaC Istr%ava!u polica!ci3 blokira!u sve i$la$e i od svih tra=e legitimaci!eC D Devo!ka prola$i ulicom3 no>uC D 4ogled na $atvor u ko!em su ubi!eni %lanovi grupe <aderA 5a!nhofC D "ndreas <ader i Gudrun 8nslin3 $a vreme su en!aC Iako su 're&irali sve ideoloBke ilu&ije i bili 'ot'uno ravnoduBni 'rema svemu Bto je kasnije mo%lo da im da &a 'ravo) te 'ro'alice nisu oklevale da otvoreno objave ono Bto /e do/i. @raj umetnosti) objavljivanje smrti ;o%a usred katedrale) tajni 'lan da se Ajfelova kula di%ne u va&du R to su bili sitni skandali u koje su se 'ovremeno u'uBtali ti ljudi &a koje je ovaj nain Hivota bio najve/i skandal. 1itali su se &aBto neke revolucije nisu us'ele- i da li je 'roletarijat &aista 'ostojao- i ako jeste) Bta bi mo%ao da bude. 5ukarac sa eirom ula$i u restoran na SenABermenAdeA4reu i pri%a s vlasnikomC D 4i!anci ko!i filo$ofira!u u nekom otrcanom baruC D Glumica i$ nekog drugog filma sumira raspravu: EKeki misle da on misli na nas3 drugi da nas on misliC " neki opet3 da on spava i da smo mi n!egov san T n!egov ru=an sanCG @ada danas %ovorim o tim ljudima) moHda /e se nekome uiniti da im se 'odsmevam. Ali) nije tako. 1io sam nji ovo vino5 i ostao im veran. *e mislim da sam &bo% sve%a Bto sam radio kasnije u bilo emu 'ostao bolji ne%o Bto su oni bili tada. #amera prela$i preko stolova $a ko!ima sede sli%ni sumn!ivi tipoviC Imaju/i u vidu nadmo/ne sile navika i &akona) koje su nas stalno 'ritiskale do take rasturanja) niko od nas nije bio si%uran da /emo &ajedno doekati kraj nedelje. I'ak) sve Bto smo voleli bilo je tu. ,reme je sa%orevalo brHe ne%o bilo %de dru%de i uskoro %a viBe nije bilo. Ise/ali smo kako se &emlja trese. Devo!ka tr%i ni$ ulice3 no>uC D #afe 5oineau3 glavni tab letristaC D ?averenik i$ Seneci!e govori svo!o! saputnici: E(skoro >emo biti na kopnuC 2nda se mo=emo %e>e vi atiCG Samoubistvo je odnelo mno%e. @ao u 'esmi) 'i/e i 2avo odneli su ostale5. L!udi u neko! pod$emno! birti!iC *a sredini 'uta kro& stvarni Hivot naBli smo se okruHeni sumornom melan olijom) kojom su odisale sve te tuHne Bale ra&menjivane u kafeima i&%ubljene mladosti. Devo!ka lagano prola$i kro$ kru=na vrata u istom kra!uC D (nutran!ost kafea i l!udi u n!emuC

36
Ivo je samo Ba ovska tabla dana i no/i) na kojoj se Sudbina s ljudima koU sa fi%urama i%ra'omera i tamo i vamo) Ba i mat im daje i jedno% 'o jedno% na&ad u kove% Balje.5 Oahisti HBanA5iel 5ension i 4!er 6uilet3 letristiJC @ro& koliko /e joB doba ova naBa u&viBena scena biti i%rana) u joB nero2enim drHavama i na ne'o&natim na%lascimaM5 Ivan ReglovC Kta je 'isanjeL uvar istorijeS Kta je ovekL 3ob smrti) 'utnik namernik) %ost na &emljiS Kta je 'rijateljstvoL Dednakost 'rijatelja.5 Bil B SolmanC D ;ober 6ontaC D Bislen de 5arboC ;ernar) Bta oekujeB od svetaL Kta misliB) da li iBta moHe da te &adovoljiLS Ina nestaje) iBe&avaju/i kao du koji) 'odarivBi nam neku vrstu &adovoljstva i ostaju/i u nama) ostavlja &a sobom samo nemir... ;ernar) ;ernar) imao je obiaj da kaHe) ta &elena mladost ne/e trajati veno.5 Debor sa dvadeset godinaC D 2na ko!a !e bila na!lepa te godineC H8len3 %lanica E4lemenaG3 i$ letristi%kih danaJ D "rt <leki3 Whisper KotC Ali) niBta ne i&raHava bolje tu nes'okojnu i be&i&la&nu sadaBnjost od te drevne fra&e) koja se u celini stalno vra/a u sebe) kao lavirint i& koje% je nemo%u/e 'obe/i) is'isane na nain koji savrBeno sjedinjuje formu i sadrHaj 'rokletstva> In %irum imus nocte et consumimur i%ni. @ruHimo kro& no/ i 'roHdire nas vatra. 5u$ika se $avravaC D 4usti pariski trg3 no>uC D Ko>ni snimak pi!ace Les :allesC D #amera prela$i preko trga i nekih ku>a i $austavl!a se na svetlima nekog kafea ko!i !o radiC D 4onavl!a!u se isti snimciC Dedna %eneracija odla&i) dru%a dola&i) ali &emlja traje veno. Sunce i&la&i i &ala&i i o'et Huri ka mestu s koje% i&la&iS Sve reke u more otiu- ali) more se nikada ne 'reliva- jer tamo odakle su doBle) sve reke se i&nova vra/ajuS Svaka stvar ima svoje doba) &a svaki cilj 'ostoji 'ravo vremeS vreme &a ubijanje i vreme &a iceljivanje- vreme &a ruBenje i vreme &a &idanje- vreme &a Hetvu i vreme &a setvu- vreme &a /utanje i vreme &a 'riuS ;olje je videti ono &a ime Hudimo) ne%o Hudeti &a onim Bto ne 'o&najemo- osim to%a) to je o olost i bolest du aS *aime) kojem bi to onostranom cilju mo%ao da Hudi taj smrtnik koji nije sa&nao Bta je &a nje%a dobro ni &a svoji dana na &emlji) tokom vremena koje mu je 'romaklo kao senkaL5 Dugi kadar s %etom vo!nika ko!a i$la$i i$ neke sporedne ulice i tr%i du= kanlaP mnogo vo!nika pada pod nepri!atel!skom vatrom3 ali3 uspeva im da pre u mostC *e) 're2imo reku i odmorimo u senci ono% drve/a tamo.5 Sena i $apadni pic Xle de la Cit1C Famo smo stekli vrstinu koju smo &adrHali tokom svi dana naBe% Hivota i koja je nekima od nas omo%u/ila da tako laka srca ostanemo u ratu s celim svetom. Kto se mene tie) 'ret'ostavljam da su okolnosti to% vremena bile neka vrsta Be%rtovanja) koje mi je omo%u/ilo da tako instiktivno idem svojim 'utem kro& kasniji lanac do%a2aja) koji je ukljuivao tako mno%o nasilja i tako mno%o raskida) u kojima su mno%i ljudi 'roBli tako loBe. @ao da sam kro& sve te %odine 'roBao s noHem u rukama. Snimak s %amca ko!i ide du= $idina veneci!anskog "rsenalaC CoHda ne bismo bili tako nemilosrdni da samo naBli neki ve/ &a'oeti 'rojekat koji bi &asluHivao naBu 'odrBku. Ali) nije bilo takvo% 'rojekta. Dedinu stvar koju smo 'odrHavali) definisali smo i 'okrenuli sami. *ije bilo nie% i&nad nas Bto je &asluHivalo naBe 'oBtovanje. *eko ko ra&miBlja i deluje na takav nain) ne moHe 'redu%o da sluBa one koji nala&e neBto dobro ili makar vredno tolerancije u sadaBnjim uslovima- niti one koji skre/u sa sta&e koju je on reBio da sledi- niti) u nekim sluajevima) one koji 'rosto nisu dovoljno bistri. Godinama kasnije) neki dru%i ljudi su 'oeli da &a%ovaraju revoluciju svakodnevno% Hivota svojim krotkim %lasovima i 'rostituisanim 'erima R ali) sa distance i s ladnom uverljivoB/u astronomsko% osmatranja. Ali) neko ko je &aista u&eo ueB/e u 'odu vatuima ove vrste i ko je 'roBao kro& &anosne katastrofe koje i 'rate ili slede 'osle nji ) ne moHe da se na2e u tako

37
la%odnoj 'o&iciji. ,reline i mra&evi takvo% vremena ostaju vam u kostima. Corate da otkrijete kako da 'roHivite 'reostale dane na nain dostojan tako le'o% 'oetka. Eelite da 'roduHite to 'rvo iskustvo Hivota van &akona. I tako je) malo 'o malo) &a'oela nova era veliki 'oHara) kojima niko od nas koji smo joB Hivi ne/e videti kraj. 1osluBnost je mrtva. Divno je videti kako su nemiri i& jedno% o&lo%laBeno% i efemerno% dela %rada na kraju u&drmali ceo svetski 'oredak. (Fakve metode ne bi nikada u&drmale bilo Bta u nekom armoninom druBtvu s'osobnom da kontroliBe sve svoje sna%eali) sada je oi%ledno da ovo druBtvo uo'Bte nije takvo.) Kto se mene tie) nikada nisam &aHalio &bo% ono%a Bto sam radio- budu/i ono Bto jesam) 'ri&najem da sam i dalje 'ot'uno nes'osoban da &amislim kako sam mo%ao da bilo Bta uradim nekako dru%aije. U'rkos oBtrini 'rve fa&e sukoba) naBa strana je na%injala statinoj) isto defan&ivnoj 'o&iciji. *aBi s'ontani eks'erimenti nisu bili dovoljno samosvesni- 'oBto je sve bilo o%ranieno na odre2eni lokalitet) bili smo skloni tome da 'otcenjujemo &naajne mo%u/nosti &a subver&iju u oi%ledno ne'rijateljskom svetu koji se 'rostirao svuda oko nas. @ada smo videli da naBa odbrana 'o'uBta i da neki naBi dru%ovi 'oinju da se kolebaju) nekoliko nas je osetilo da bi trebalo da krenemo u na'ad> umesto da se uko'avamo u &anosna utvr2enja trenutka) trebalo je da i&bijemo na otvoren 'rostor) i&vrBimo 're'ad) &adrHimo taj stav i onda se 'osvetimo totalnom uniBtavanju ovo% ne'rijateljsko% sveta R da bismo %a 'onovo i&%radili) ako je mo%u/e) na nekim dru%im osnovama. Imali smo 'ret odnike) ali oni su bili &aboravljeni. Corali smo da otkrijemo %de vodi tok do%a2aja i da mu se su'rotstavimo tako temeljno) ne bi li %a naterali da 'oste'eno 'romeni 'ravac) u skladu s naBim ukusima. @ao Bto je @lau&evic (8lauseQit&) Hiva no 'rimetio) @o %od ima %enija) duHan je da %a u'otrebi R to je jedno od 'ravila i%re.5 Ili ;alta&ar Grasijan (;altasar Graci`n)> CoraB 'rese/i 'utanju vemena) da bi sti%ao do 'rave 'rilike.5 #asterova !ednica3 u kru=nom rasporedu3 puca i$lo=ena stalnim !uriima Indi!anaca3 ko!i !e opkol!ava!u sa svih stranaC K!egovi vo!nici ginu !edan $a drugimC Indi!anci $au$ima!u n!ihov plo=a! i ubi!a!u ihC D #aster osta!e samC <aca svo!e pra$ne pitol!e3 grabi ma% ko!i !e bio $aboden u $eml!u ispred n!ega i %eka da ga pobednici posekuC Ali) kako bi mo%ao da &aboravim ono%a ko%a sam vi2ao u svim naju&viBenijim trenucima naBi avantura R nje%a) koji je ti nei&vesni dana otvorio novu sta&u i krenuo na'red tako br&o) biraju/i one koji bi mo%li da %a 'rateL *iko mu nije bio ravan te %odine. ;io je u stanju da menja %rad 'rosto %ledaju/i %a. Ga samo %odinu dana otkrio je dovoljno materijala &a ceo vek istraHivanja- dubine i misterije urbano% 'rostora bile su nje%ovo otkri/e. Ivan ReglovC D Strip: Iau>i u potra$i avanturom 4rinc Sali!ant Eprila$i ta!anstvenom i$voru svetlosti ko!i dola$i s mesta gde ne bi trebalo da =ivi ni!edno l!udsko bi>eCG D Ko>na panorama neke palateC D Senka neke osobe na raskr>uC D E9re>i %ovekG se $a trenutak po!avl!u!e ispred ku>eC D Strip: 4rinc Sali!ant i n!egov saputnik3 prerueniC E(nutar citadele ose>ao se teki muk nesre>nih l!udiC Dok su se dvo!ica pri!atel!a probi!ala ka palati3 $a%uo se i$nenadni prasak trubaCG Sile koje vladaju ovim svetom) sa svojim bednim) faklsifikovanim informacijama) kojima &avode sebe isto koliko i &atu'ljuju svoje 'odanike) joB nisu i&raunale koliko i je koBtao br&i 'rola&ak to% oveka. Ali) &ar je to viBe vaHnoL Imena olu'ina vide se samo u vodi. Stari $amakC D 4rinc Sali!ant prila$i pored nekih $grada u plamenuC D Ivan ReglovC D #uperinov Kovi koncert brC ** H4rvi stavJ D Deo stripa: 4rinc Sali!ant3 ogrnut platem: E4osle dugog !ahan!a on sti=e do mora3 nad ko!im se sprema velika olu!aCG Dola$i do sela na obali: ESvetla ko!a bledo si!a!u kro$ olu!u uka$u!u na mogu>e skloniteCG (la$i u kr%mu: EKala$i kr%mu3 u ko!u dola$e mornari i putnici i$ dalekih i ta!anstvenih $emal!aCG 4utnici pri%a!u $a svakim stolomC EDok napol!u besni olu!a3 pri%a!u se %udne pri%e o basnoslovnim ostrvima i %udesnim utvr enim gradovimaCG D Rovek ko!i putu!e peke: E?a to vreme3 kr%mi se pribli=ava iscrpl!eni putnik3 ko!i donosi $apan!u!u>u novostC HSlede>e nedel!e: U;im !e paoNVJG D 5u$ika se utiavaC

38
(ormulu &a ruBenje ovo% sveta nismo traHili u knji%ama) ve/ u lutanju. U tim odlascima) koji su trajali danima) niBta nije bilo kao jue) niti je imalo kraj. Ga'anjuju/i susreti) &astraBuju/e 're'reke) o%romna i&dajstva) 'o%ubne o'injenosti R u toj 'otra&i &a nesvetim Gralom niko nije oskudevao u onome &a ime je Hudeo. ak ni kada bi) neko% nesre/no% dana) neki od najbolji i%raa nestali u Bumama ludila R Ali) nema ve/e% ludila od sadaBnje or%ani&acije Hivota. ?ora na ulici des InnocentsC D Strip: E?ora otkriva velelepni dvorac3 skriven u dolini3 u srcu planinaCG Io !edan dvoracC D Dvorac Ludviga II <avarskogC Da li smo na kraju naBli ono &a ime smo tra%aliL Co%lo bi se re/i da nam je us'elo da %a makar &a trenutak u%ledamo- &ato Bto je nes'orno da smo od te take bili su stanju da ra&umemo laHni Hivot u svetlosti ono% 'ravo% i da smo stekli vrlo udnu mo/ &avo2enja> naime) od tada nam niko nije 'riBao bli&u) a da nije 'oHeleo da nas sledi. 1onovo smo otkrili tajnu deljenja ono%a Bto je bilo sjedinjeno. *ismo iBli na televi&iju da bismo objavili svoja otkri/a. *ikada nismo traHili subvencije od akademski fondacija ili naklonost intelektualaca koji 'iBu &a novine. Samo smo dolivali ben&in tamo %de je ve/ buktao 'lamen. Snimak i$ %amca: ula$ u luku na ostrvu San Qor oC D Skrovita i kri!um%ari u radni%kom delu Seneci!eC Fako smo se ne'ovratno svrstali u 'artiju _avola R istorijsko% &la5) koje 'ostoje/e uslove vodi ka uniBtenju) loBe strane5 koja stvara istoriju 'odrivaju/i sva uvreHena &adovoljstva. Qavo3 i$ filma Se%ern!i posetioci3 ko!i !e upravo uao u glavni hol dvorca: E2h3 kakva divna vatraN 5nogo volim vatruN I ona voli meneC 4ogleda!te kako su umil!ati ovi plamenovi3 kako mi li=u prste kao ku%i>iC 9o !e tako %arobnoNM 2prostite3 nisam se predstavioC Iako !e istina da vam mo!e ime i titule ne>e $na%iti nitaC Dola$im i$ dalekaC ?aboravl!en u svo!o! $eml!i3 nepo$nat drugde3 takva !e sudbina putnikaCG D Ka!ava filma: peva% lagera u modernom ambi!entu i$ *)0+AihC Ini koji joB nisu 'oeli da Hive) ne%o se Btede &a bolja vremena i &ato moraju da se suoe sa uHasom starenja) oekuju niBta manje ne%o veiti raj. *eki od nji taj raj smeBtaju u totalnu revoluciju) dru%i u na'redovanje u karijeri) neki ak i u jedno i u dru%o. U svakom sluaju) oni ekaju na 'ristu' onome u Bta su samo &urili u i&okrenutom 'rika&u s'ektakla> sre/nom jedinstvu veite sadaBnjosti. Ali) oni koji su i&abrali da u nekom trenutku udare) &naju da je vreme nji ovo oruHje) ali i nji ov %os'odar. I ne Hale se &bo% to%a) jer &naju da je taj %os'odar joB suroviji 'rema onima koji se nisu latili oruHja. Ako se jasno ne svrstaB u& ovaj i&okrenuti svet) bi/eB) makar u oima oni koji veruju u taj svet) kontrover&na le%enda) nevidiljivi i &loesti du ) 'erver&ni 1rinc Fame- Bto je &a'ravo le'a titula R asnija od bilo e%a Bto moHe da ti 'riBije ovaj sistem bljeBtavo% 'rosvetljenja. 4ano: E(skoro u ovom bioskopuCG D 4anorama no>nog osvetl!en!a na sadan!em <ulevaru SenABermenC D Ko>ni snimak fasada na Xle SaintALoiusC I tako smo 'ostali emisari 1rinca 1odele R ono% koji je &%reBio5 R i 'osvetili se tome da dovedemo do oaja one koji su se 'oistovetili s oveanstvom. Qavo pita l!ude ko!i igra!u ah: EDa li sam prekinuo vau igru@G Iedna od n!ih mu odgovaraP EKi!e va=no3 gubio sam od po%etkaCG Qavo pomera !ednu figuru: E5islite@ OahAmatC Sidite3 pobedili steC Oah !e tako prosta igraNG D Bil i Dominik Hi$ istog filmaJ se pribli=ava!u dvorcu u ko!i su doneli toliko nevol!aC ( po$adini se %u!e melodi!a n!ihove pesme3 E9u=na3 i$gubl!ena decaGC D 9okom no>u u dvorcu3 Dominik govori Bilu: EDrugi l!udi su nas voleli i patili $bog nasC 5i smo ih gledali i onda samo otiliC ?aista lepo putovan!e3 o troku QavolaCG Fokom naredni %odina) ljudi i& dvadesetak &emalja 'rikljuili su se toj mranoj &averi be&%ranini &a teva. @oliko itni 'utovanja) koliko burni ras'ravaM I koliko tajni susreta u svim lukama +vro'eM "sger Iorn3 Qu$epe 4inoAGalicio3 "tila #otan!i3 Donald KikolsonASmitC D 4rola$ak vo$aC Fako je nastao najbolji mo%u/i 'ro%ram &a obraun s celim druBtvenim Hivotom 'rema kojem smo ose/ali krajnje ne'overenje> nje%ovim klasama i s'ecijali&acijom) radom i &abavom)

39
robom i urbani&mom) ideolo%ijom i DrHavom. 1oka&ali smo da sve to mora biti odbaeno. *aB 'ro%ram nije obe/avao niBta osim autonomije be& ikakvi o%ranienja i 'ravila. Fa 'ers'ektiva je sada 'oela da se uveliko usvaja i ljudi se svuda bore &a nju ili 'rotiv nje. U ono vreme) to bi si%urno i&%ledalo sumantuo) da 'onaBanje moderno% ka'itali&ma nije bilo joB sumanutije. (%esnici SIII #onferenci!e Situacionisti%ke internacionale u Seneci!iC D 9rupe raspore ene u ealon na bo!nom pol!uC (sporen snimak3 odo$goC ;ilo je &aista nekoliko 'ojedinaca koji su se) u manjoj ili ve/oj meri) sla%ali s nekim as'ektima kritike koju smo ra&vijali- ali) nije bilo nijedno% ko bi i 're'o&nao sve) a kamoli neko% s'osobno% da i artikuliBe i ra&vije u 'raksi. I to je ra&lo% &aBto nijedan dru%i revolucionarni 'okuBaj i& to% 'erioda nije imao ni najmanje% uticaja na 'romenu sveta. *aBi a%itatori su svuda 'ronosili ideje s kojima klasno druBtvo nije mo%lo da Hivi. Intelektualci u sluHbi sistema R sami u mno%o ve/em o'adanju ne%o sistem R sada o're&no istraHuju te otrove u nadi da /e 'rona/i neke 'rotivotrove- ali) ne/e us'eti. Isto tako u'orno 'okuBavaju da i i%noriBu R ali) jednako u&aludno) tolika je mo/ istine i&%ovorene u 'ravom trenutku. 4omorska bitka i$ Drugog svetskog rataC D 4lotun i$ svih topova nekog ratnog brodaC Dok su se buntovne intri%e Birile +vro'om i ak 'oele da &a vataju dru%e kontinente) 1ari&) u kojem je bilo lako ostati ne'rime/en) i dalje je bio u srediBtu svi naBi 'utovanja) naBe naj'ose/enije sastajaliBte. Ali) nje%ov 'ejsaH bio je uniBten- sve se klatilo i ras'adalo. Sena3 centar 4ari$aC D (lica #lervoC D Snimak 4ari$a i$ va$duha: 9rg de la Contrescarpe3 $atim u$ Senu3 du=a ke!a de <ercyC I'ak) &ala&e/e sunce ovo% %rada ostavilo je na nekim mestima neBto svetlosti) u kojoj smo uHivali %ledaju/i je kako bledi ti 'oslednji dana) u okruHenju koje /e uskoro biti &brisano) us i/eni tom le'otom koja se nikada ne/e vratiti. Ubr&o smo morali da %a na'ustimo R taj %rad koji je &a nas bio tako slobodan) ali koji se s'remao da 're2e u ruke naBi ne'rijatelja. Sle'i &akon se ve/ neumoljivo 'rimenjivao) i&nova %a 'rave/i 'o svojoj slici R 'o slici %roblja> @akav jad) kakva tu%aM 1ari& se trese.5 "rt <leki3 Whisper KotC D Bena ko!a luta ulicamaC D Io pri$ora i$ 4ari$aC D 5u$ika se $avravaC Corali smo da %a na'ustimo) ali ne 're ne%o Bto joB jednom 'okuBamo da %a &au&memo na silu- na kraju smo morali da se 'ovuemo) kao Bto smo na'ustili toliko dru%i stvari) da bismo sledeli 'ut &acrtan neumitnostima to% udno% rata) koje su nas odvele tako daleko. Dve vo!ske raspore ene na tabli Igre rataC *aBa jedina namera bila je da 'odstaknemo 'raktinu i otvorenu 'odelu i&me2u oni koji Hele 'ostoje/i 'oredak i oni koji su reBili da taj 'oredak odbace. Dru%e e'o e su imale svoje velike sukobe) koje nisu i&abrale) ali u kojima je uvek trebalo i&abrati stranu. Fo su bili %eneracijski 'odu vati) u kojima su nastajala i nestajala itava carstva i kulture. Froju morate da osvojite ili da je branite. Svi ti do%a2aji 'odse/aju donekle jedni na dru%e> ti trenuci kada borci) reBeni da u'adnu u ne'rijateljski lo%or) konano bivaju ra&dvojeni) da se viBe nikada ne vide. 4anorama mape anti%kog sveta3 od ;imske imperi!e do #ineskog carstvaC D Ka po%etku ameri%kog Gra anskog rata3 kadeti i$ Sest 4ointa kre>u na ra$li%ite straneC Rita!u im $akletvu na odanost (ni!iC D Glavnokomandu!u>i pukovnik na akademi!i ka=e: ESvaki oficir ili kadet ko!i ne ose>a da mo=e po dobro! savesti udovol!iti $ahtevima ove $akletve3 treba da istupi na desno od ovog batal!onaCG Istupa kon!i%ki oficir: EGospodo s Iuga3 istupite i$ stro!aNG Iu=n!aci se svrstava!u i$a n!egaC 4ukovnik $bi!a redove preostalih vo!nika3 orkestar po%in!e da svira EDiksiG3 a Iu=n!aci odla$e marevskim korakomC Fo je uistinu le' 'ri&or) kada 'oinje juriB na ovaj svet. Laka kon!i%ka brigada u borbeno! formaci!i $apo%in!e %uveni !uri kro$ EDolinu smrtiG kod <alaklaveC H#rimski rat3 *'&/A*'&,J

40
,e/ u 'rvim trenucima) skoro ne'rimetno) is'unjava vas sa&nanje da uskoro) kakav %od bio is od) viBe niBta ne/e biti kao 're. DuriB 'oinje 'olako) la%ano se ubr&ava) 'rela&i taku 'osle koje nema 'ovrtaka i konano se sudara sa onim &a Bta se mislilo da %a je nemo%u/e na'asti> s bedemom koji je bio tako vrst i dobro branjem) ali i'ak osu2en da bude u&drman i baen u 'ometnju. Fo je ono Bto smo uradili) i&ranjaju/i i& no/i) 'odiHu/i joB jednom &astavu staro% dobro% cilja5 i marBiraju/i na'red 'od to'ovskom 'aljbom vremena. U tom na'adu mno%i od nas su 'o%inuli ili 'ali u &arobljeniBtvo- mno%i su bili ranjeni ili trajno i&baeni i& stroja- a nekima je ak us'elo da se i&vuku) jer nisu imali dovoljno rabrosti- ali) mislim da se moHe re/i da naBa formacija) kao celina) nikada nije odstu'ila sa linije) sve dok nije bila i&loHena totalnom uniBtenju. ;uski komandant !e $apan!en ludo>u tog frontalnog napada engleske kon!iceC D 9opovi otvara!u vatruC D #on!ica3 !uria!u>i pravo na n!ih3 biva desetkovanaC D Laka brigada kre>e u galop i nastavl!a !uri u raireno! formaci!iC D <rigada !e sada ve> skoro potpuno unitenaC *ikada nisam mo%ao da 'ot'uno ra&umem one koji su mi toliko 'uta rekli da sam te sjajne tru'e 'ro/erdao 'oslavBi i u besmislen na'ad) moHda u nekoj vrsti neronsko% samo&adovoljstva. 1ri&najem da sam ja bio taj koji je birao vreme i 'ravac na'ada i &ato 'reu&imam 'unu od%ovornost &a sve Bto se do%odilo. Ali) Bta su ti kritiari oekivaliL Da li je trebalo da odustanemo od borbe s ne'rijateljem koji je ve/ iBao ka namaL I &ar nisam uvek stajao nekoliko koraka is'red 'rve linijeL Ini koji nikada nisu 'redu&eli bilo kakvu akciju vole da misle kako u takvim situacijama moHeB slobodno da odre2ujeB kvalitet svoji saboraca) kao i vreme i mesto &a ne&austavljiv i konani udarac. Ali) u stvarnosti) moraB da delujeB sa onim Bto ti je 'ri ruci) da kreneB u i&nenadni na'ad na ovu ili onu realno na'adljivu 'o&iciju) u trenutku kada ti se ukaHe 'rilika- inae ti ostaje da veneB) a da nisi uradio niBta. Strate% Sun 8u je odavno 'rimetio da svaki manevar ima svoje 'rednosti i o'asnosti5. A @lau&evic 'rime/uje da u ratu nijedna strana ne &na 'ravu situaciju svo% 'rotivnika. Gato se treba navi/i na delovanje u skladu sa o'Btom verovatno/om- ilu&ija je da 'ostoji vreme kada se moHe biti svestan sve%a5. U'rkos fanta&ijama 'osmatraa istorije) koji 'okuBavaju da se 'rodaju kao strate&i i koji na sve %ledaju s be&bedne udaljenosti) ni najsu'tilnija teorija ne moHe da 'ruHi %arancije &a neki do%a2aj. *a'rotiv) samo ra&voj do%a2aja moHe da 'otvrdi ili os'ori neku teoriju. CoraB da 'reu&meB ri&ik i 'latiB &a mesto u 'rvom redu) ako o/eB da vidiB ono Bto sledi. Dru%i) jednako udaljeni) ali manje o oli 'osmatrai) koji su videli kraj na'ada) ali ne i nje%ov 'oetak) 'ro'ustili su da u&mu u ob&ir ra&liku i&me2u te dve fa&e i onda otkrili neke %reBke u ras'oredu naBi tru'a i &akljuili da do te take naBe uniforme viBe nisu bile jasno e%alitarne. Cislim da se to moHe 'ri'isati ne'rijateljskoj vatri) kojoj smo bili i&loHeni tako du%o. @ada se borba 'ribliHava vr uncu) is od 'ostaje vaHniji od drHanja. A ako sluBate one koji se Hale Bto bitka nije ekala na nji ) is'ada da je %lavni is od bila injenica da je u tom sudaru avan%arda bila Hrtvovana i smrvljena u 'ra . 1o mom miBljenju) u'ravo to i jeste bila njena svr a. Avan%arda ima 'red sobom samo jedno vreme- i najbolje Bto moHe da joj se do%odi jeste da to vreme 'roHivi) ali tako da %a ne nadHivi. 1osle nje) o'eracije se 'remeBtaju na Biri teren. SuviBe esto smo videli kako elitne tru'e) koje su obavile svoj junaki &adatak) ostaju na ras'ola%anju &a 'arade) oki/ene ordenjem i kako se onda okre/u 'rotiv cilja &a koji su se nekada borile. *iBta od to%a se nije mo%lo do%oditi onima koje je nji ov na'ad doveo do take uniBtenja. 1onekad se 'itam emu su se neki ljudi nadaliL 1ojedinano se aba u borbi. Istorijski 'rojekat nikada nije %arantovao besmrtnoj mladosti da /e je sauvati od svi udaraca. Sentimentalne 'rimedbe su u&aludne kao i 'seudostrateBke dosetke> @osti /e vam biti rasute i &ako'ane na 'oljima Froje) &bo% cilja ije ostvarenje ne/ete videti.5 1ria se da je (rederik II) 'ruski kralj) jednom mladom oficiru koji je 'red 'oetak bitke 'oeo da okleva) rekao slede/e> Kta je) 'setoL Cislio si da /eB Hiveti venoM5 A u Dvanaestoj knji&i Ilijade Sar'edon kaHe Glaukosu> 1rijtelju moj) kada bismo ti ja mo%li da i&be%nemo ovu bitku i Hivimo veno) be&vremeni i besmrtni) ja se viBe nikada ne bi borioS Ali) okruHuje nas deset iljada smrti i nijedan ovek tome ne moHe da umakne. Gato krenimo u na'ad.5

41
@ada se dim ra&i2e) sve i&%leda dru%aije. Dedna e'o a je &avrBena. *ema svr e is'itivati koliko su naBa oruHja bila mo/na> ona su ostala &arivena u %rkljan vladaju/e% sistema sveo'Bte obmane. *a nje%ovom licu viBe nikada ne/e &ai%rati smeBak nevinosti. Kekoliko pre=ivelih kopl!anika i$ Lake brigade3 ko!i su uspeli da stignu do nepri!atel!ske bateri!e3 $abada!u svo!a kopl!a u i$da!nikaC 1osle to% sjajno% rasturanja) s vatio sam da moram br&o da se sklonim od slave koja je 'retila da 'ostane viBe ne%o sumnjiva. Dobro je 'o&nato da ovo druBtvo 'ot'isuje neku vrstu mirovno% s'ora&uma sa svojim najistaknutijim ne'rijateljima) dodeljuju/i im neko mesto unutar s'ektakla. Da sam) &a'ravo) jedini 'ojedinac s nekom ne%ativnom ili 'od&emnom re'utacijom s kojim to druBtvo nije us'elo da 'osti%ne taj ste'en i&mirenja. ;atni brodovi men!a!u kurs i nesta!u u dal!ini3 ostavl!a!u>i $a sobom nepro$irnu dimnu $avesuC D 5ukarac prela$i preko pustog raskr>a u Seneci!iC D 4redvode>i svo!u flotu na $adatku3 admiral pita: E#oliko nam !e goriva ostalo@G K!egov kapetan mu odgovara: E5ora>emo da i$a emo i$ borbe $a dva sata3 gospodineCG "dmiral podi=e cvikere ka o%imaC Scenu prati mu$i%ki kre%endoC D 4ano: E( ovo! ta%ki3 posmatra%3 ko!i !e ve> lien svega3 bi>e lien i slikaCG D 8kran se $amra%u!eC FeBko/e se tu ne &avrBavaju. *ikada nisam 'omiBljao da 'ostanem nekakav autoritet unutar o'o&icije ovom druBtvu) kao Bto) najblaHe reeno) nisam 'okuBavao ni da 'ostanem autoritet unutar to% druBtva. Gato sam odbio da 'reu&mem vode/u ulo%u u ra&nim subver&ivnim 'odu vatima u nekoliko re%iona) od koji je svaki bio viBe anti ijerar ijski od dru%o%) ali koji su se i'ak nudili da se stave 'od moju komandu &bo% mo% talenta i iskustva u tim stvarima. Pteo sam da 'okaHem da je mo%u/e da neko 'osti%ne i&vestan istorijski us'e ) a da o'et ostane siromaBan u vlasti i 'restiHu kao Bto je bio i ranije (ono Bto sam imao na isto linom 'lanu) od 'oetka mi je bilo sasvim dovoljno). Fako2e sam odbijao ras'ravu s brojnim tumaima i 'la/enicima oko iljadu i jedno% detalja ono%a Bto je ve/ bilo uinjenio. *ije me &animalo da stiem 'ri&nanja u nekoj vrsti fantastine ortodoksije) niti da biram i&me2u ra&ni naivni ambicija) koje su se uruBavale same od sebe. Fi ljudi nisi bili svesni da vreme ne eka- da dobre namere nisu dovoljne- i da i& 'roBlosti ne moHe biti steeno ili sauvano niBta Bto viBe ne bi mo%lo biti os'oreno. 1o&adinsko kretanje koje nosi naBe borbe) onoliko daleko koliko je to mo%u/e) ostaje jedini sudija 'roBlosti R sve dok se to kretanje nastavlja u svom vremenu. 1ostu'ao sam sa stvarima na nain koji je s'reavao svako laHno nastavljanje i falsifikovanje istorije naBe% delovanja. Ini koji moHda 'osti%nu viBe) ima/e 'ravo da komentariBu svoje 'ret odnike) a nji ovi komentari ne/e 'ro/i ne&a'aHeno. 1ronaBao sam naine da interveniBem sa ve/e udaljenosti) svestan) kao i uvek) da bi ve/ina 'osmatraa viBe volela da sam ostao nem. Du%o sam nastojao da Hivim na obskuran i neu vatljiv nain) Bto mi je omo%u/ilo da dalje ra&vijem svoje strateBke eks'erimente) koji su &a'oeli tako dobro. @ao Bto je neko) oi%ledno 'rilino veBt) jednom rekao) ovo je 'olje u kojem niko nikada ne moHe 'ostati eks'ert. 3e&ultati ti istraHivanja R i to je jedina dobra vest u ovoj komunikaciji R ne/e biti 'redstavljeni u obliku filma. #rupni plan bitke na tabli Igre rataC Ali) svi ideali su nuHno u&aludni) ako se u&viBenost viBe ne moHe 'rona/i u svakom danu Hivota R sabrana dela briHljivo kljukani mislilaca) koja se 'rodaju u ovoj fa&i robne dekom'o&icije) ne mo%u da sakriju ukus 'omija kojima su ranjeni. Fo je ra&lo% &aBto sam te %odine Hivota 'roveo u &emlji u kojoj nisam bio toliko 'o&nat. 1rostorni ras'ored jedno% od najbolji %radova koji je ikada 'ostojao) druBtvo odre2eni osoba i ono Bto smo radili sa svojim vremenom R sve to je oblikovalo scenu u mno%ome slinu najsre/nijim or%ijama moje mladosti. Gruba rekonstrukci!a oficirskog bala stare <ritanske Indi!ske "rmi!e u reklami $a neko moderno pi>eP $atim flaa tog pi>a3 usred raskonog dekoraC D Stara slika 6irence3 dok !e !o bila slobodan gradC D "lis Debor i SelestC D Devo!ka i mladi> na pla=i3 goliC *i%de nisam traHio miroljubivo druBtvo R Bto je sre/a) jer %a ni%de nisam ni naBao. U Italiji sam Biroko oklevetan) 'ria se da sam terorista. Ali) 'ot'uno sam ravnoduBan 'rema

42
najra&liitijim o'tuHbama) &ato Bto mi je bilo su2eno da i 'rovociram %de %od da sam tumarao) a &nam i &aBto. Dedino Bto mi je vaHno jeste ono Bto me je osvojilo u toj &emlji i Bto nisam mo%ao da na2em ni%de dru%de. ,idim o'et) nju) koja je bila kao strankinja u svom %radu. Svako od nas samo u jednom 'ravom %radu Hivi- a &a mene reci) on je svoj &emljaski 'ro%on 'roveo u Italiji.5 ,idim 'onovo obale Arna) 're'une rastanaka5. Bena i$ 6irenceC D 4anorama 6irence3 ko!a se lagano sputa ka reci "rnoC I ja sam) kao i toliki dru%i) bio 'roteran i& (irence. "rt <leki3 Whispers KotC D Selestino liceC D Gola devo!kaC D 2pet lice neke devo!keC T 5u$ika se $avravaC U svakom sluaju) kro& jednu e'o u se 'rola&i kao 'ored rta Do%ana R naime) 'rilino br&o. Snimak i$ %amca dok prola$i pored rta DoganaC HSeneci!aJ U 'oetku) dok mu se 'ribliHavate) skoro da %a ne 'rime/ujete. Inda %a u%ledate dok se 'omalja 'red vama i uvi2ate da je na'ravljen tako da bude vi2en u'ravo na taj 'oseban nain) a ne nekako dru%aije. Ali) ve/ smo 'roBli 'ored rta i ostavljaju/i %a &a sobom) u'lovljavamo u ne'o&nate vode. @ad bejasmo mladi) uitelju smo iBli) da bi s 'onosom uene besede vodili. A na kraju) %de smo sti%liL ;ili smo bujica) odneli nas vetrovi.5 6otografi!a pariske dadaisti%ke grupe H<reton3 ;igo3 8li!ar3 ;ibmonADesen!3 6rankl3 4ere3 Cara3 SupoJ D #ardinal de ;ecP general fon #lau$evicC D 4anorama sniml!ena i$ aviona ko!i mitral!ira trupe ko!e se iskrcava!u na obaluC D 4role su godine i svi glavni likovi i$ filma Deca ra!a su postali po$nati3 na ova! ili ona! na%inC Lasner i Garons se ponovo sre>uC 2na ga pita: E"li3 reci mi3 ta se dogodilo s tobom@G 2n odgovara: E4ostao sam slavanC I$veo sam nekoliko malih $lo%ina ko!i su i$a$vali poprili%nu sen$aci!u T ime Lasnera !e vie no !ednom ispunilo stranice sudskih hronikaCG Garons se osmehu!e: E23 pa to !e prava slava3 4!erA6ransoaCG Lasner: EDa3 ali to !e samo po%etakC Ipak3 vie bih voleo da sam postigao $adivl!u!u>i literarni uspehCG U ras'onu od dvadeset %odina moHete da Hivite na relativno malo mesta. Fa moja bila su sva redom siromaBna) ali uvek dobro 'ostavljena. Ini koji su to &asluHivali) uvek su bili dobrodoBli. Istali su bili vra/ani s vrata. Sloboda nije imala mno%o takvi 'alata. #u>e u ulicama #lervo3 SenABak i SenA5artinC D #u>a u brdima #!antiC D #u>a u 6irenciC #u>a na planini 2vern!C Gde su sada oni sre/ni dru%ari i& 'roBli vemenaL5 *eki su mrtvi- neki su Hiveli joB brHe) sve dok se %vo&dena ka'ija ludila nije &alu'ila &a njima. Bislen de 5arboC D ;ober 6ontaC D "sger IornC D Strip: Stra=ari hvata!u princa Sali!antaC D 2kovan u $atvoru3 u filmu Se%ern!i posetioci3 Bil peva: E9u=na3 i$gubl!ena deco3 mi lutamo kro$ no>C Gde su sada cve>e dana3 $adovol!stva l!ubavi3 svetlost =ivota@ 9u=na3 i$gubl!ena deco3 mi lutamo kro$ no>C Qavo nas lukavo odvla%i $a sobom3 daleko od naih vol!enihC Kaa radosna mladost !e prola3 a i nae l!ubavi sa n!omCG D 4osle posledn!e dve re%enice3 mu$ika i$ filma se nastavl!a preko slede>ih slika: lice nepo$nate =eneP Laka kon!i%ka brigada u !uriu Hi$ nove ver$i!e starog filmaJP biva mlada l!ubavnicaP sadan!a l!ubavnicaP !o !edna i$ prolostiC T Letristi u kafeu Hu prvom planu3 dve l!ubavnice i$ tog vremena: 5iel <ernta!n i 8len3 ko!a sedi 5iel u kriluJC Iduvek sam Hivo ose/ao kako vreme 'rola&i- to me je 'rivlailo kao Bto neke ljude i'notiBu vrto%lavi visovi ili voda. U tom smislu) mo%u da kaHem da sam voleo svoju e'o u) u kojoj smo videli kraj svake 'ostoje/e si%urnosti) rastakanje sve%a Bto je bilo druBtveno ure2eno. Fo su &adovoljstva koja ak ni u'raHnjavanje naju&viBenije umetnosti nikada ne bi mo%lo da mi 'ruHi. Debor sa devetnaest godinaC D Sa -& D Sa -. D Sa 0* D Sa /& D ;embrantov posledn!i autoportretC

43
@ada je re o onome Bto smo uradili) kako bismo mo%li da ocenimo ovakav is odL 1rola&imo kro& 'redeo o'ustoBen ratom koji je ovo druBtvo 'ovelo 'rotiv sebe) 'rotiv so'stveni mo%u/nosti. 1oruHnjavanje sve%a je be& sumnje nei&beHna 'osledica to% sukoba. *e'rijatelj je u svojim %reBkama otiBao toliko daleko) da smo 'oeli da 'obe2ujemo. Ki$ d=inovskih torn!eva ko!i okru=u!e stari deo 4ari$aC D 4ogled na sadan!i novi 4ari$ i druge pe!sa=e upropa>ene robnom ekspan$i!omC D Devo!ka ko!a tr%i preko dokova3 $atim kora%a du= $ida neke rafineri!eC *ajvaHnija stvar sa ovim ratom) &a koje je dato toliko laHni objaBnjenja) jeste da to viBe nije borba i&me2u kon&ervativi&ma i 'romene- borba se vodi oko to%a do kakve /e 'romene do/i. ,iBe ne%o iko dru%i) mi smo ljudi 'romene u vremenu 'romene. Da bi &adrHali svoje 'o&icije) %os'odari ovo% druBtva su morali da teHe 'romeni su'rotnoj od naBe. @ao i oni) teli smo da i&nova i&%radimo sve) ali na dijametralno su'rotan nain. Ino Bto su oni 'osti%li je dovoljno ne%ativna demonstracija naBe% 'rojekta. *ji ovi o%romni 'odu vati vodili su samo ka sadaBnjoj iskvarenosti. *ji ova mrHnja 'rema dijalektici donela im je samo ovu se'tiku jamu. 2pet simnici starog !e$gra 4ari$a okru=eni i isprobadani modernim gra evinamaC D Centar 4ompiduC D Deponi!a $a industri!ski otpadC Corali smo da uniBtimo) s dobrim oruHjima kojima smo ras'ola%ali) svaku ilu&iju o dijalo%u i&me2u te dve anta%onistike 'ers'ektive. injenice su onda mo%le da %ovore same &a sebe. @ao Bto su i %ovorile. Okotske trupe se iskrcava!u na obalu Kormandi!e u$ $vuke ga!diC 1ostala je neukrotiva) ova 'ustara ije su nove 'atnje sakrivene i&a imena stari &adovoljstava i u kojoj su ljudi toliko &astraBeni. Ini kruHe u no/i i nestaju u 'lamenu. ;ude se u 'anici i oajniki va'e &a Hivotom. A okolo kruHi %las da su oni koji su im taj Hivot oteli) &avrBili i&%ubivBi sebe. ;atni brod u plamenuC T 8vakuaci!a ran!enihC D Seliki kompleks novih stambenih $gradaC Iva civili&acija je u 'lamenu. Sve se uruBava i tone. @akvo divno tor'edovanjeM ;atni brod se nagin!e i po%in!e da toneC I Bta je ostalo od mene) usred to% &astraBuju/e% kola'sa R samo olu'ina) Bto je) si%uran sam) bilo nei&beHno i &a Bta se moHe re/i da sam na tome ak i radio) budu/i da sam svakako i&be%avao da radim bilo Bta dru%o. DeborC Da li bi na ovom mestu u svojoj 'rii mo%ao da se 'o&ovem na &a'is jedno% 'esnika i& 'erioda FUan%) i& nje%ovo% 3astanka sa sa'utnikomL Keki 5eksikanac na kon!u3 ko!i vodi $a sobom !o !ednog tovarnog kon!a i sputa se ka reciC Sja avBi s konja) 'onudio sam mu vino &a rastanak i u'itao %a &a cilj nje%ovo% 'utovanja. In mi je od%ovorio> T*isam us'eo u svetovnim stvarima i sada se vra/am u DuHne 'lanine da bi 'ronaBao mir.U5 ;el!efna mapa planine 2vern!C D Se> prika$ana ku>a u planini3 ovog puta pod snegomC Ali) ne> suviBe dobro &nam da &a mene nema mira. 1re sve%a &ato Bto mi niko nije odao 'oast misle/i kako nisam us'eo u svetovnim stvarima- ali) sre/om) ne bi se mo%lo re/i ni da sam u tim stvarima bio us'eBan. Gato treba 'ri&nati da nije bilo ni us'e a) niti neus'e a &a Gija Debora i nje%ove ekstra%avantne 'reten&ije. Snimak i$ %amca3 kamera ide od !ednog do drugog kra!a veneci!anskog kanalaC ;ilo je to u &oru) 'osle joB jedno% iscr'ljuju/e% dana) kada je Carks 'isao 3u%eu> *e moHeB re/i da imam suviBe visoko miBljenje o naBem vremenu. I'ak) ne oajavam &bo% to%a) &ato Bto me nje%ova oajna situacija is'unjava nadom.5

44
1ri'remanje jedne e'o e &a 'utovanje kro& ledene vode istorije nije ni na koji nain 'oto'ilo te strasti) &a koje sam ovde 'ruHio nekoliko le'i i tuHni 'rimera. Ramac prola$i pored posledn!ih ku>a du= kanala i pogled se otvara ka nepregledno!3 pra$no! vodiC @ao Bto ova &avrBna ra&miBljanja o nasilju nastavljaju da doka&uju) &a mene nema 'ovratka na staro) niti i&mirenja. *e/u se o'ametiti. 9itl: 4ro>i !o !ednom3 i$ po%etkaC

Fe niki 'odaci
3eHija i scenario> Guy Debord. Asistenti reHije> +lisabet Gruet) Dean?Dac[ues 3as'aud. Snimatelj> AndrX Cru%alski. 1omo/nik snimatelja> 3ic ard 8o'ans. ContaHa> Ste' aniX Granel. 1omo/nik montaHe> 8 ristine *ael. I'rema> ;ernard 9ar%emain. Gvuk> Domini[ue Dalmaso. Gvuni efekti> DXrbme 9evy. Dokumentarni materijal> Doclle ;arjolin. Cu&ika> (randois 8ou'erin- ;enny 8olson (Y is'er *ot) u i&vo2enju Art ;lakey and t e Da&& Cessan%ers). Glas> Guy Debord. 1roducent> GXrard 9ebovici. 1rodukcija> Simar (ilms) !"$0. 4# mm) crno?beli) !=# minuta.

I filmu
(ilm je snimljen !"$0. %odine) ali nije mo%ao da se vidi sve do !"0!) &ato Bto nijedan distributer nije teo da %a 'rikaHe. I'ak) 'ublika je bila u'o&nata s nje%ovim sadrHajem &a valjuju/i Sabranim filmskim delima) koje je iste %odine objavila 8 am' 9ibre) i&davaka ku/a Deborovo% 'rijatelja i 'roducenta Eerara 9ebovicija. (!) Dru%o) kritiko5 i&danje 'ojavilo se !""=. %odine) 'roBireno Deborovim na'omenama. (ilm je konano bio 'rika&an u biosko'u euintette?1at e) a odma je usledila i jedna 'iratska 'rojekcija na televi&iji) u 6 i&jutra) 4. juna !"0!. %odine. 1osle to%a) film je bio du%o 'rika&ivan u Studio 8ajus) uvenom biosko'u i& 9atinsko% kvarta) koji je 9ebovici ku'io samo &ato da bi u njemu 'rika&ivao taj i dru%e Deborove filmove. @ritike reakcije na film bile su objavljene &a 8 am' 9ibre) be& ikakvi komentara) u malom bukletu 'od naslovom Keotpakovane trice i ku%ine napabir%ene povodom ob!avl!ivan!a In girum imus nocte et consumimur igni. Ga ovaj film Debor je snimio najviBe ori%inalno% materijala. *eki od ti snimaka (1ari&) ,enecija) smatraju se &a vr unska dosti%nu/a) ak i me2u najri%oro&nijim &anatlijama. Ali) kao i ranije) ve/inu materijala ini ukradena roba5) iju je u'otrebu Debor o'isao na slede/i nain> Sa filmom In girum stvari stoje dru%aije) &bo% nekoliko vaHni ra&lika> direktno sam snimio odre2en broj slika- &a film sam na'isao 'oseban tekst- a tema filma nije s'ektakl ve/ stvarni Hivot. @adrovi i& dru%i filmova) koji 'rekidaju taj diskurs) &a'ravo %a 'o&itivno ilustruju) iako sa odre2enom do&om ironije (9asner) _avo) odlomci i& @oktoovo% filma ili @asterova 'oslednja bitka). DuriB 9ake bri%ade je iskoriB/en da bi na najsiroviji i naj'ristrasniji nain T'redstavioU dvadesetak %odina delovanja SIM Kto se tie mu&ike) iako je njeno koriB/enje 'omereno) kao i sve dru%o) svako /e je doHiveti na normalan nain- ona nikada nije udaljena i uvek ima 'o&itivne) TlirskeU namere.5 (;eleBka i& ruko'isa) 4!. maj !"0".) Iako je re o nje%ovom si%urno naj%ledljivijem5 du%ometraHnom filmu) do te mere da i&%leda da je Debor odustao od svoji neumetniki namera) on ni jedno% trenutka ne i&la&i u susret 'fkom 'osmatrau. *a 'rimer) dve tre/ine filma) koje slede 'osle o'Bte% kritiko% uvoda) ine e&oterina autobio%rafija i istorija letristike: situacionistike) %ru'e. *e s'ominje se nijedno ime- is'od foto%rafija nema nikakvo% teksta- to'onimi su jedva na&naeni- &naajni do%a2aji i& dalje i bliHe istorije evocirani su na ra&ne naine) samo ne i datumima. Ukoliko 'ret odno niste makar &akoraili u samostalno istraHivanje) dos'evate na teren na kojem

45
'raktino nema nikakvi orijentira. *iko vam ne/e i&a/i u susret) najmanje sam autor. Ali) &a one koji su odbacili stav i oekivanja 'asivno% %ledaoca) sve se otvara kao najlina 'oruka) ije su Bifre dovoljno dobro savladane. Samo je 'otrebno da se sve 'ro2e joB jednom) i& 'oetka5) kao Bto 'iBe na kraju filma (i kao Bto su%eriBe naslov- tu je i 'oslednja Deborova na'omena) koja to joB malo objaBnjava). Fome) na udan nain) do'rinose i 'ret odna i&danja teksta ovo% filma> i& neko% ra&lo%a) u francuskom i u dva en%leska i&danja) neki o'isi koji 'rate tekst nisu tani ili dovoljno 'reci&ni- 'otrebna je joB jedna intervencija da bi se mo&aik R koji nuHno ostaje ne'ot'un R sloHio malo bolje. Ivakva i&danja nai&%led naruBavaju taj du ) ali ovde 'rosto imamo dru%aiju situaciju> na ovaj nain 'renosimo i dru%e 'oruke- a sva mo%u/a objaBnjenja i na'omene) koje je kasnije dodao i sam autor) ne/e ni najmanje 'omo/i onima koji sve oekuju na tacni. Fo je bila stalna Deborova 'reoku'acija) koju ovi filmovi veoma dobro ilustruju> ne da se naruBi forma filma ili neke dru%e umetnosti) s ime ostajemo na terenu umetnike ili antiumetnike 'rovokacije) ve/ da se ra&ori 'rinci' neintervencije) naBa 'asivnost) %lavni temelj sadaBnje% 'oretka. Da bi se to 'osti%lo) nije dovoljno 'o'unjavati ru'e u mo&aiku neko% teksta ili filma R Bto je omiljena &animacija mno%i knjiBki i umetniki moljaca R ali) s\m ovaj uvid vodi dalje od 'fke rado&nalosti ili kontem'lacije. Istalo &avisi od nas- 'oruka je 'reneta- ne moHemo viBe da se 'ravimo da je nismo uli. 1raktine 'osledice ovi ra&matranja tiu se naBe% odnosa 'rema svim una'red 'ri'remljenim sadrHajima) ukljuuju/i i kritiku. I tu 'reovla2uje 'asivan) korisniki stav. @oliko 'uta smo uli R ili sami i&lanuli) makar jednom u Hivotu R one uo'Btene) beskrajno leHerne utiske o nedoreenostima ili 'ro'ustima odre2eni kritiki 'okuBaja) kao da je re o nekim knjiHevnim sastavima) konce'tualnim 'rovokacijama ili veHbama na 'arteru. @ritiku5 i teoriju5 troBimo na isti nain kao i reklamu ili bilo koji dru%i s'ektakularni sadrHaj> oekujemo da oni iji je to 'osao5 urade sve i 'oiste sve &a sobom) umesto nas. U'ravo i& te 'odele rada i&viru autoritarni is odi svi dosadaBnji revolucija5) ali i sve mo%u/e ijerar ije svakodnevno% Hivota (s jedne strane s'ecijalisti) menadHeri i 'olitiki komesari) s dru%e strane 'ublika) sluHbenici i i&vrBioci). Ga kritiku i teoriju R naBe istraHivanje i dijalo% o odnosima i uslovima u kojima Hivimo R vaHi isto ono Bto je Isidor Dikas) 9otreamon) rekao &a 'oe&iju> 1oe&iju treba da 'iBu svi.5 DruBtvo s'ektakla je us'elo da falsifikuje i tu formulu> &ar kritiara i teoretiara nema na svakom /oBku) &a svakim kafanskim stolom) is'red svako% televi&oraL Ali) taj 'rivid je i'ak suviBe tanak. *ismo baB toliko naivni. Su'rotnost tom falsifikatu R socijalnom dijalo%u5) demokratskoj ras'ravi5) slobodi %ovora5) 'olitikom komentaru5 R jesu ljudi koji ne do'uBtaju da o nji ovim Hivotima ras'ravlja i odluuje bilo ko osim nji sami . 1riamo o svojim Hivotima- sami odre2ujemo Bta je tu uo'Bte 'roblem. Ako ta 'itanja diktira neko dru%i) 'ot'uno je svejedno do kakvi od%ovora dola&imo. Inicijativa je stalno na dru%oj strani. *eko dru%i odluuje kako /emo i &bo% e%a da Hivimo. Ali) ovde nema ni rei o filmuM5 I filmovima ovde 'riamo samo na te nikom i ane%dotskom nivou. Ino najvaHnije nala&i se s one strane s\mo% medija i &a'ravo nastoji da uniBti uslove koji stvaraju taj medij i 'otrebu &a 'orukama ove vrste. Dedno% dana) uskoro) bavi/emo se 'ot'uno dru%aijim 'roblemima i mo%u/nostima. Fo je 'ers'ektiva koju na svaki nain 'okuBavamo da otvorimo. *e Helimo Hivot koji /e stalno stvarati 'otrebu &a knji%ama i filmovima kao Bto su DruBtvo s'ektakla ili In %irum. *ismo 'ublika) nismo kolekcionari ili aktivisti5- si%urno ne Helimo da ova ras'rava traje veno. *a osnovu naslova filma) teksta i kasniji na'omena) oi%ledno je da nas je Debor svesno 'ovukao &a sobom u taj starinski lavirint> sam film) ije 'ra&nine i nedoreenosti %ledaoca (ili itaoca ovo% i&danja) vra/aju na 'oetak i u'u/uju na joB jedno ra&matranje) naslov koji je &a'ravo stari latinski 'alindrom) koji se stalno vra/a u sebe5) iji je simbol daHdevnjak) al emiarski totemS Faj flert sa okultnom i e&oterinom tradicijom ovde je &aista imao neoekivane 'oslediceM U slinom du u je na'isan i slede/i odlomak i& Deborovi ruko'isa> 8eo film (ukljuuju/i slike) ali i tekst i&%ovarani TkomentaraU)) 'oiva na temi vode. Idatle citati i& tekstova 'esnika koji su evocirali 'rola&nost sve%a (9i 1o) Imar Pajam) Peraklit) ;ose) KeliL)- kod svi nji voda je bila metafora &a 'roticanje vremena. Fu je) &atim) tema vatre- trenutno% bljeska R revolucije) Sen?Eermen?de?1rea) mladosti) ljubavi) ne%acije no/u) _avola) bitaka i strasti u ovoj no/i sveta (Tnocte consumimur i%niU). Ali) voda vremena je ta koja ostaje i koja na kraju 'obe2uje i %asi vatru. Fako su se i blistava mladost Sen?Eermen?

46
de?1rea i Har smelo% juriBa 9ake bri%ade) koja je na'redovala T'od to'ovskom 'aljbom vremenaU) uto'ili u strujama svoji vekova.5 (<<. decembar !"$$) Deborovi filmovi si%urno nisu 'oBte2eni dvosmislenosti5) o kojoj je sam %ovorio) i&me2u revolucionarno% karaktera neko% 'osebno% s'ektakla i reakcionarno% elementa 'risutno% u svim oblicima s'ektakla5. Fo su i'ak filmovi) 'redstave. I &ar nije u'ravo Debor) u 'rvoj te&i Drutva spektakla) na'isao> Sve Bto je nekada bilo ne'osredno doHivljavano) udaljeno je u 'redstavu.5 Ali) nema tu nikakve fatalne kontradikcije. Dokle %od delujemo u ovakvim uslovima) neki oblik 'osredovanja i 'redstavljanja je nei&beHan. Eivot joB nije ra&otu2en) oslobo2en 'ritisaka robe i mo/i) 'a tako ni 'otrebe &a ovom vrstom kritike- 'roblem mora biti 'redstavljen. Fo je 'rvi uslov komunikacije koja bi trebalo da vodi ka nje%ovom 'reva&ilaHenju. ;orba koja se tu vodi donosi i neke teBke u&make) u Bta s'ada i injenica da se Deborovi filmovi i tekstovi danas %ledaju i itaju suviBe la%odno) kao bilo koje umetniko delo ili dokument i& 'roBli vremena (ta sudbina 'reti svakoj 'ravoj kritici). Ali) 'rava namera s kojom su ti radovi nekada bili baeni u lice svima) joB nije sasvim 'otisnuta. Idatle i ova knjiHica. Gnamo da joB nije sve %otovo i da ovakvi si%nali joB mo%u da 'ruHe o rabrenje i nada nu/e u uslovima koji 'odstiu samo re&i%naciju i cini&am. U svom i&danju Deborovih Sabranih filmskih dela) @en *eb je dobro &akljuio celu ovu ras'ravu> *e kaHem da su Deborovi filmovi i&van svake kritike ve/ samo da je ve/ina ti kritika bila 'o%reBna ili be&naajna. 1odra&umeva se da oni koji 'rema njemu 'oka&uju 'asivno divljenje tako 'otiru sve &a Bta se &ala%ao. Stvar je u tome da se otvorite &a ono Bto je imao da kaHe) da u&mete ono Bto vam i&%leda vaHno) a da ostalo i%noriBete. 1ravo 'itanje koje 'ostavljaju ovi filmovi nije Bta je Debor uradio sa svojim Hivotom ve/ Bta /ete vi uraditi sa svojim.5 (@en @nabb) <==4.) U svemu ostalom) film je toliko samoobjaBnjavaju/i da su ak i na'omene koje slede) najve/im delom) i&liBne.

!. Eerar 9ebovici (GXrard 9ebovici) !"4<?!"06)> 'o&nati filmski 'roducent. 1osle !".0. %odine bio je veoma aktivan kao i&dava situacionistiki i dru%i radikalni sadrHaja. Ubijen !"06. %odine) i& &asede) 'od okolnostima koje su do danas ostale nera&jaBnjene. 1ret'ostavlja se da je ubijen 'o nalo%u Fajne sluHbe) &bo% ve&a sa Eakom Cesrinom) tada najtraHenijim odmetnikom (rancuske. Debor je iste %odine &abranio 'rika&ivanje svi svoji filmova u (rancuskoj. (Gabrana je 'ovuena !""4. %odine.)

*a'omene
Sve na'omene> Gi Debor (!""=)) osim (N). *aslov filma) In %irum imus nocte et consumimut i%ni (@ruHimo kro& no/ i 'roHidre nas vatrasrednjovekovni latinski 'alindrom) ne'o&nato% autora)> Godine !"$0) taj 'ristu' je bio ilustrovan filmom. Fa vrsta filma nikada nije imala bilo kakvo mesto u biosko'ima) kao Bto ni biosko' danas nema nikakvo mesto u druBtvu. Ali) sam tekst filma (s nekoliko na'omena koje 'ojaBnjavaju smisao) trebalo bi da bude dovoljan. *aBa e'o a /e ostaviti joB sve%a nekoliko s'isa koji su se tako otvoreno bavili o%romnim 'romenama kro& koje je 'roBla. *aime) kakvi se uvidi mo%u oekivati od oni koji su delili ambicije i ilu&ije to% dobaL N 'alindrom> re ili fra&a koja se ita isto u oba smera. 9judi koji vole Hivot idu u biosko'5 (str. .")> 3eklamni slo%an i& to% vremena) koji i'ak nije naveo 'ubliku da se vrati u biosko'e. S drHani u modernoj ne'ismenosti i s'ektakultranom sujeverju5 (str. $=)> Coderna ne'ismenost je tada &naila o'Bte ne&nanje koje je 'roi&vodila s'ektakularna kultura. *ekoliko %odina kasnije) 'ostalo je oi%ledno da ta kultura 'roi&vodi ne'ismenost u stro%om &naenju te rei. S ti 'osednika nie%a5 (str. $!)> Fo je i&vorno &naenje latinske rei proletarius.

47
Sa istom naivnom nadom da /e tako skrenuti 'aHnju sa ne'odnoBljive stvarnostiS5 (str. $4)> Ivu druBtvenu 'otrebu danas &adovoljavaju najve/i deo informativni medija i komercijalne aktivnosti dobrotvorni 5 or%ani&acija. A to je &a'ravo njena jedina navika (konvencionalni film) kojoj se uka&uje 'oBtovanje.5 (str. $#)> Fo viBe nije sluaj. 1osle ukidanja toliko dru%i stvari) ekonomski 'ro%res sada ukida i biosko') kojem je 'ublika bila 'rilino 'rostoduBno odana. *ovi im'erativi) kojima su isti %ledaoci 'ot'uno 'odre2eni) us'eli su da i nateraju da &avole mno%o 'reci&niji i&ra& vladaju/e racionalnosti> video kli'. U skladu s najnovijom modom) te intelektualne slu%eS5 (str. $$)> Cislim se na kratak 'eriod medijske 'romocije *ovi filo&ofa5. Fa odbojnost bila je tako inten&ivna da sam u tom domenu (filmu) bio ko'iran mno%o manje ne%o u dru%im stvarima) barem do sada.5 (str. $")> *eki ljudi su teli da &a'onu s time !"0<. %odine- ali) tada je ve/ bilo kasno &a 'okretanje karijere u toj umetnosti koja se ras'adala. U'rkos onome u Bta su neki skloni da verujuS moHe se 'ou&dano doka&ati da se 'rava o'o&iciona aktivnost ne moHe oekivati od 'ojedinaca koji su se makar malo druBtveno i&di%liS5 (str. $")> *ema i&u&etaka od ovo% istorijsko% 'ravila. Fo je srediBnji 'roblem svi antika'italistiki revolucija) kao Bto je 3ober CiBel (3obert Cic els) 'oka&ao joB !"!<. %odine u svojoj knji&i A''roac es dUune sociolo%ie du 'arti dans la democratie modern> 3ec erc e sur les tendances oli%arc i[ues de la vie de %rou'e. (Sociolo%ija 'artije u modernoj demokratiji> IstraHivanje oli%ar ijski tendencija u %ru'nom 'onaBanju) S deo %rada u kojem je ne%ativno 'odi%lo tabor.5 (str. 0.)> Godina !"#<) u srcu ,I arondismana. S %de su doHiveli Tvr unac vremenaU.5 (str. "=)> (ra&a Fomasa Pobsa) kojom je o'isao burna vremena. *ajbolja deca nam umiru 'o &atvorima.5 (str. "!)> 1orta romana bella) milanska 'uka 'esma. 1io sam nji ovo vino i ostao im veran.5 (str. "!)> (eudalni &avet na vernost ukljuivao je i fra&u> Deo sam nje%ov leb.5 1i/e i 2avo odneli su ostale.5 (str. "4)> 3. 9. Stevenson) 'esma i& romana Istrvo s bla%om. Kto se mene tieS 'ri&najem da sam i dalje 'ot'uno nes'osoban da &amislim kako sam mo%ao da bilo Bta uradim nekako dru%aije.5 (str. "$)> U&alud se ras'ravljalo da li je ovaj &akljuak skroman ili aro%antan. Cislim da sam o svojim manama i 'orocima %ovorio 'rilino objektivno. Ali) kako bi mo%ao da &aboravim ono%a ko%a sam vi2ao u svim naju&viBenijim trenucima naBi avantura.5 (str. "$)> Ivaj i naredni 'asus 'osve/eni su Ivanu ,ladmiroviu e%lovu. N Ivan ,. e%lov> 1rvi 'si o%eo%rafski5 istraHiva) autor Kacrta novog urbani$ma (!"#<) objavljen u SI br. !"#0). @ratko vreme lan 9etristike internacionale. U nekim &ajednikim sao'Btenjima 'ot'isan kao Eil Iven. Godine !"#6. 'lanirao da dekonstruiBe5 (sruBi) Ajfelovu kulu) 'osle e%a je) na dojavu svoje Hene) bio u a'Ben i &atvoren u ludnicu. Famo je naredni 'et %odina bio 'odvr%avan redovnim insulinskim i Bok tera'ijama. Iako 'osle to%a 'raktino nisu bili u kontaktu) ostao je stalno 'risutan me2u situacionistima) a Kacrt novog urbani$ma jedan je od najeB/e re'rodukovani i citirani tekstova i& situacionistike orbite. Imena olu'ina vide se samo u vodi.5 (str. "0)> Ivde leHi ovek ije se ime vidi samo u vodi.5 Fo je e'itaf koji je 1ersi Keli) koji je inae nestao na moru) na'isao samom sebi. U svakom sluaju) oni ekaju na 'ristu'S sre/nom jedinstvu veite sadaBnjosti.5 (str. "")> Fa jedinstvena slika oi%ledno sluHi samo tome da sakrije bedu ne'restane 'odele i ras'adanja. I tako smo 'ostali emisari 1rinca 1odele R Tono%a koji je &%reBioU5 (str. !=!)> *eke milenaristike sekte su koristile taj i&ra& kao eufimi&am &a _avola- isti i&ra& su koritili i italijanski anar isti &a ;akunjina) &bo% naina na koji je bio tretiran u Ce2unarodnom radnikom udruHenju. I to je ra&lo% &aBto nijedan dru%i revolucionarni 'okuBaj i& to% 'erioda nije imao ni najmanje% uticaja na 'romenu sveta.5 (str. !=<)> Ivo je bio vek kontrarevolucija i dalje% usavrBavanja

48
ro'stva. 1odu vati istinski reBeni da 'reokrenu taj tok bili su retki. ,e/ina ti 'okuBaja) kombinuju/i teoretsku i 'raktinu niBtavnost) nije ra&umela kako se klasno druBtvo ra&vija) niti koje bi mo%le biti nje%ove nove slabe take. Corali smo da %a na'ustimo) ali ne be& joB jedno% 'okuBaja da %a &au&memo na silu.5 (str. !=4)> Alu&ija na maj !".0. Fo je uistinu le' 'ri&or) kada 'oinje juriB na ovaj svet.5 (str. !=4)> Ivaj i naredni 'asusi sumiraju istoriju Situacionistike internacionale (!"#$?!"$<). ... 'odiHu/i joB jednom &astavu Tstaro% dobro% ciljaU5 (str. !=#)> I&ra& koji su koristili 9evelersi) &a vreme +n%leske revolucije u Z,II veku. CoraB da 'reu&meB ri&ik i 'latiB &a mesto u 'rvom redu) ako o/eB da vidiB ono Bto sledi.5 (str. !=.)> Iva fra&a istovremeno aludira na 'oker) %de 'onekad morate da 'latite da biste videli 'rotivnikove karte i na @lau&evicovu ras'ravu o tr%ovini5 u ratu) deo u kojem o'isuje onaj trenutak bitke kada ostajete be& kredita i kada morate da 'latite svoje) u krvi. Gato sam odbio da 'reu&mem vode/u ulo%u u ra&nim subver&ivnim 'odu vatimaS5 (str. !=$)> Definitivni sud o 'rosituacionistima5 ('ro?situs) i %odinama kada su umiBljali da su moHda u stanju da o'onaBaju SI. Pteo sam da 'okaHem da je mo%u/e da neko 'osti%ne i&vestan istorijski us'e ) a da o'et ostane siromaBan u vlasti i 'restiHu kao Bto je bio i ranije...5 (str. !=")> *eka vrsta du%oveno% lino% autoriteta) koji si%urno nikada nije 'retio da se uve/a bilo kakvim druBtvenim 'ri&nanjima. S ovo je 'olje u kojem niko nikada ne moHe 'ostati eks'ert.5 (str. !=")> Gakljuak admirala @olinjija (8oli%ny) o umetnosti i&a&ivanja 'odela i 'olitiki nemira) naveden u Cemoarima5 @ardinala de 3eca (de 3et&). N @ardinal 3e& (3et&)) &vani Gondi (Dean?(randois?1aul de Gondi)> ,ode/a linost u (rondi) sloHenoj seriji buna i druBtveni sukoba koja je 'otresala (rancusku u 'eriodu !.60?!.#4. U jednoj na'omeni u 1otlau br. <. (aso'isu 9I)) Debor je 'o valno 'isao o ra&i%ranosti 3ecovi intri%a) ime je najavio nameru da tu temu obradi i na filmu. 3e&ultati ti istraHivanjaS ne/e biti 'redstavljeni u obliku filma.5 (str. !=")> DoB !"$0. %odine i&javio sam da /e ovo biti moj 'oslednji film. *e'rijatelj je u svojim %reBkama otiBao toliko daleko) da smo 'oeli da 'obe2ujemo.5 (str. !!4)> @omentatori se joB nisu usudili da ra&motre koliko je nuklearna katastrofa u ernobilu !"0.. %odine uticala na kola's totalitarne birokratije u 3usiji) koji je 'oeo tri %odine kasnijeniti koliko su sve mo/nije s'ektakularno?demokratske metode u'ravljanja i nji ova inte&ivna 'rimena do'rineli &a'anjuju/oj atrofiji ose/aja &a strate%iju kod oni koji u'ravljaju tim uslovima. *ji ova mrHnja 'rema dijalektici donela im je samo ovu se'tiku jamu.5 (str. !!4)> Fo &a%a2enje se 'o 'ravilu 'ri'isuje sluajnim nesre/ama- ali) to je ne&ibeHna 'osledica sre/e5 koju je i&abralo robno?s'ektakularno druBtvo) nje%ov tajni) ali stalno 'risutni sastojak. Fitl> 1ro/i joB jednom) i& 'oetka.5 (str. !!#)> Ga ra&liku od tradicionalni &avrBetaka filmova) kao Bto su kraj5 ili nastavi/e se5) ovu fra&u treba s vatiti u 'unom &naenju francusko% %la%ola re'rendre5 ('onoviti) 'oeti i&nova) 'ro/i joB jednom) 'onovo ra&motriti) kori%ovatina'. 'rev.). Fo) 're sve%a) &nai da film) iji je naslov 'alindrom) treba odma 'o%ledati joB jednom i tako se i&loHiti nje%ovom 'unom ra&oaravaju/em efektu R kada &nate kraj) 'oetak /e vam biti jasniji. Fo &nai i da treba 'onovo ra&motriti evocirane akcije) kao i nji ove komentare. *aj&ad) to &nai da sve treba ra&motriti i& 'oetka) is'raviti %a i moHda osuditi) da bi se) jedno% dana) 'osti%li bolji re&ultati. 8itirani 'esnici i dru%i autori (delimian 're%led) s ob&irom da u tekstu ima mno%o skriveni citata) 'arafra&a i alu&ija- na'. 'rev.)> Ariosto (Irlando furioso) str. 04)) 9i 1o (str. 04)) Dante (3aj) Z,) str. 0#- istiliBte) ZIII) str. !!=)) Peraklit (str. 0.)) Imar @ ayyam (str. "4) !!=)) S aeks'eare (Dulius 8easar) str. "4)) Alcuin (str. "4)) ;ossuet (str. "6)) ,. Pu%o (8 atiments) str. !<<)) Ilijada (str. !=.)) Cusset (9oren&accio) str. !!=)) (. ,illon (str. !!!) I& dru%o%) kritiko% i&danja teksta filma) +ditions GXrarad 9ebovici) !""=- Gallimard) !""".

49

50

*eostvareni filmski 'rojekti

:urlements en faveur de Sade (Urlici u slavu de Sada) 'rva ver&ija) 1rvobitni scenario) objavljen u letristikom aso'isu Ion br. ! (a'ril !"#<) i re'rodukovan u ;erebijevoj (GXrard ;errXby) knji&i Dokumenti o nastanku Situacionisti%ke internacionale (Documents relatifs g la fondations de lUInternationale Situationniste> !"60?!"#$) str. !!4?!<4) !"0#)) bio je dosta dru%aiji od konane ver&ije (iako s mno%im istim reenicama) i uka&ivao je na odre2en broj slika. Ubr&o 'osle to%a Debor je 'reradio scenario i i&bacio sve slike) tako da ta ranija ver&ija nikada nije ura2ena.

La belle !eunesse (Divna mladost) *aveden) &ajedno sa filmovima koje su 'redloHili ostali lanovi 9I) u Internationale 9ettriste br. 4) !"#4.

4ortratit dVIvan Chtcheglov (1ortret Ivana e%lova) Les aspects ludi7ues manifestes et latents dans la 6ronde (,idljivi i skriveni ludiki as'ekti 'obune (ronde) Yloge de ce 7ue nous avons aim1 dans les images dVune 1po7ue (U slavu sve%a Bto smo voleli u slikama jedne e'o e) 4r1face Z une nouvelle th1orie du mouvement r1volutionnaire (1red%ovor &a novu teoriju revolucionarno% 'okreta) Iva etiri naslova bila su navedena na &adnjim koricama Contre le Cin1ma (!".6)) kao filmovi koje bi Debor snimio ako na2e 'roducenta koji bi mu omo%u/io 'ot'unu umetniku slobodu. Fo se nije do%odilo sve dok ) nekoliko %odina kasnije) nije u'o&nao Eerara 9ebovicija. (Cno%o skromnije troBkove 'rodukcije &a rane) kratke filmove 'okrio je As%er Dorn.) Iako nijedan od ovi 'rojekata nije bio ostvaren) elementi i& nji su verovatno bili ukljueni u kasnije Deborove filmove.

9rait1 de savoirAvivre Z la usage des !eunes g1n1rations (3as'rava o svakodnevnom Hivotu &a dobro mlade %eneracije) U jednom internom 'ismu SI) od <$. a'rila !"$=) Debor je s'omenuo da bi u& ekrani&aciju svoje knji%e) Drutvo spektakla) snimio i film 'o knji&i 3aoula ,anei%ema ('o&natoj i kao ;evoluci!a svakodnevnog =ivota). I%oreni raskid i&me2u nji dvojice) do koje% je doBlo iste %odine) osujetio je taj 'lan.

De lV8spagne (I K'aniji) U Des Contracts se nala&i i u%ovor i& !"0<. %odine) i&me2u Debora i So'rofilms (tako2e u vlasniBtvu 9ebovicija) ali odvojeno od Simar (ilms)) koji je Deboru dodeljivao sredstva &a 'eriod od !0 meseci) u kojem je trebalo da istraHi mo%u/nost &a snimanje du%ometraHno% filma (<?6 sata)) koji bi bio iscr'no i definitivno istraHivanje du a moderne K'anije) od Z, veka do danas. I&be%avaju/i e%&otici&am i 'atrioti&am) taj film ne bi i&raHavao Bta stranci (+vro'ljani) Amerikanci) Da'anci) itd.) mo%u da misle o toj temi) ali ni ono u Bta sami K'anci moHda veruju) ve/ ono Bto K'anija &aista jeste.5 (ilm bi se bavio savremenom K'anijom) ali bi obu vatio i istorijski osvrt- a i& nekoliko oi%ledni istorijski i kulturni ra&lo%a5 bio bi usredsre2en na Andalu&iju5. Istalo je nejasno koliko je o&biljno Debor radio na ovom

51
'rojektu. U svakom sluaju) 'osle ubistva 9ebovicija) dve %odine kasnije (mart !"06)) Debor je 'rekinuo svaku aktivnost u tom 'ravcu. 1reu&eto i&> @en @nabb) Guy Debord: Complete Cinematic Works) <==4.

Istali i&vori
Gi Debor> Drutvo spektakla) dodatak> Gi Debor i Situacionisti%ka internacionala *)&+A*))/) anar ija: blok 6#) 1orodina biblioteka br. 6 ) <==4. Situationist International "nthology) edited and translated by @en @nabb) ;uerau of 1ublic Secrets) !"0!- !"0"- !""#. 9en ;racken> Guy Debord3 ;evolutionary: " Critical <iography- (eral Pouse) !""$. Dean?Cic el Cension> 9he 9ribe:Contributions to the :istory of Situationist International and Its 9ime) ,ol. I) ,erso) 9ondon?*eQ hork) <==<.

Yeb ar ive
;ureau of 1ublic Secrets (@en @nabb)> QQQ.bo'secrets.or% Situationist International Inline> QQQ.cddc.vt.edu:sionline:inde]. tml *ot ;ored (A. Dorn) G. Yolman) itd.)> notbored.or% S.I. Arc ives> QQQ.not in%ness.or%:SI: Debordiana> QQQ.c e&.com:debordiana:debordiana. tm

Gi Debor> biblio%rafija i filmo%rafija

<ibliografi!a 8ette mauvaise rX'utationS) 1aris) Gallimard) !""4. 8onsidXrations sur lUassassinat de Gerard 9ebovici) 1aris> Gerard 9ebovici) !"0#. 8ommentaires sur la sociXtX du s'ectacle) 1aris) Gerard 9ebovici) !"$"- 1aris) Gallimard !""<. 8ontre le cinXma) Aar aus) Denmark) Institute scandinave de vandalisme com'are) !".6. Des 8ontrats) 9e tem's [uUil fait) !""#. 9e DXcline et la c ute de lUXconomie s'ectaculairemarc ande) 1aris) Dean?Dac[ues 1auvert Au] ;elles 9ettres) !""4 (esej ori%inalno objavljen u Internationale Situationiste br. !=) !"..) (in de 8o'en a%ue) Debord?Dorn) 8o'en a%en> ;au aus Ima%iniste) !"#$- 1aris) Allia) !"0.. In %irum imus nocte et comsumimur i%ni (!"$0)) 1aris Gerard 9ebovici) !""=. 9e TDeu de la %uerreU> relevX des 'ositions successives de toutes les forces au cours dUune 'artie) 1aris) Gerard 9ebovici) !"0$. CXmoires) (koautor As%er Dorn)) 1aris) International Situationniste) !"#"- 1aris> 9e ;elles 9ettres) !""4. Ieuvres cinemato%ra' i[ues com'l^tes !"#<?!"$0. 1aris) 8 am' 9ibre) !"$0- 1aris) Gallimard !""6.

52
Irdures et dXballXs a la sortie du film In %irum imus nocte et cosumimur i%ni5) 1aris) 8 am' 9ibre) !"0<. 1anX%yri[ue> volume !. 1aris> editions Gerard 9ebovici !"0". 1reface g la [uatriXme Xdition italienne de 9a SociXtX du s'ectacle5. 1aris) 8 am' 9ibre !"$". 1aris) Gallimard !""< 9a SociXtX du s'ectacle. 1aris) ;uc et8 astel !".$. 1aris) 8 am' 9ibre !"$!) !"04) !"0$. 1aris) Gallimard !""<. 9a ,Xritable scission dans lUInternationale (koautor Gianfranco San%uinetti). 1aris) 8 am' 9ibre !"$<.

6ilmovi *a'omena> Svi filmovi mo%u da se na2u na '<' mreHi. (ilmovi (rlici (!"#<)) #ritika odva!an!a (!".!)) Drutvo spektakla (!"$4)) 2 odbi!an!u svih mil!en!aM (!"$#) i In girum (!"$0)) u celini> QQQ.ubu.com:film Informacije o najnovijem i&danju Deborovi filmova (D,D)> QQQ.%uydebordcineaste.com 8riti[ue de la sX'aration) !".!. Dansk?(ransk +]'erimentalfilmskom'a%ni (<= min.) Guy Debord) son art et son tem's (koautorka ;ri%itte 8ornand). 8anal i) !""6. (.= min.) Purlements en faveur de Sade. (ilm 9ettristes) !"#<. ("= min.) In %irum imus nocte et cosumimur i%ni. Simar (ilms) !"$0. (!=# min.) 3Xfutation de tous les ju%ements) tant Xlo%ieu] [uU ostiles) [ui ont XtX jus[uiUici 'ortes sur le fim 9a SociXtX du s'ectacle. Simar (ilms) !"$#. (<# min.) 9a SociXtX du s'ectacle. Simar (ilms) !"$4. ("= min.) Sur le 'assa%e de [uel[ues 'ersonnes a travers une asse& courte unite de tem'. Dansk? (ransk +]'erimentalfilmskom'a%ni) !"#". (<= min.)

53

1orodina biblioteka
;ob ;lek> 4roleteri svih $emal!aCCC 2pustite seN- (kidan!e rada i dru%i eseji) <==<. 1jer @lastr> Drutvo protiv dr=ave- eseji i& 'olitike antro'olo%ije) <==<. CarBal Salins> 4rvobitno drutvo blagostan!a- esej o ekonomiji lovaca?saku'ljaa) <==<. Gi Debor> Drutvo spektakla) <==4. (redi 1erlman> ;eprodukci!a svakodnevnog =ivota i drugi ese!i) Uvod u Gver (!)) <==4. Eak @amat> 4rotiv pripitoml!avan!a[ Lutan!e Rove%anstva) Uvod u Gver (<)) <==4. Situacionistika internacionala> <eda studentskog =ivota) 'amflet) <==6. D=on ?er$an u=ivo u <eogradu) u okviru turneje DHona Ger&ana 'o Prvatskoj i Srbiji- A%encija &a rjeBavanje nerjeBivi druBtveni 'roblema R Ga%reb) anar ija: blok 6# i 1rijatelji) a'ril?maj <==#- tt'>::&er&an.d&abalesku.net Gi Debor> (rlici u slavu de Sada) filmovi) <==.. *a 'rivremenom sajtu anar ije: blok 6#) 'ored ovi naslova) objavljen i esej 1jera @lastra 9uga divl!eg ratnikaC tt'>::anar ija?blok6#.modukit.com kontakt> blok6#Jd&abalesku.net) aleksa.%olijaninJ%mail.com ar iva mailin% liste blok 6#> tt'>::%rou's.%oo%le.com:%rou':blok6#

54

I'eracija abalesku
9ekst sa unutran!ih korica svih tampanih i$dan!a 4orodi%ne biblioteke

9udikom (ludus j i%ra) nainu 'roi&vodnje od%ovara sistem distribucije &asnovan na 'oklonu. emu viBe ku'ovina i 'rodajaL 1reviBe 'a'irolo%ije. 1reviBe 'osla.5 7 ;ob ;lek) Kema budu>nosti $a radno mesto) !""<. Svoj druBtveni U%ovor 'rimitivno druBtvo ne ostvaruje kro& DrHavu) ve/ kro& instituciju 1oklona. 1oklon je nain na koji 'rimitivno druBtvo 'ostiHe mir) koji u %ra2anskom druBtvu moHe da obe&bedi samo DrHava.5 7 CarBal Salins) Stone "ge 8conomics) 'art 6> F e S'irit of Gift) '. !.") !"$<. Fr%uje se samo sa strancima i sa ne'rijateljima.5 7 Dedno od o'Bti naela ekonomije e%alitarni druBtava (divljaka5). +konomija je najistrajnija laH ovi desetak iljada %odina koje smo olako 'ri vatili &a istoriju. I& nje i&viru sve vene istine i sveti ciljevi koji su u'ravljali %os'odarima i robovima 'odjednako) istine i ciljevi kojima su %eneracije ljudski bi/a) ro2ene da bi 'rosto Hivele) bile nemilosrdno Hrtvovane.5 7 3aoul ,anei%em) 4okret Slobodnog Duha) !"0.. I'eracija abalesku nije samo stvar bes'latni knji%a) niti samo knji%a. Fo je naB 'redlo% &a i&la&ak i& 'ermanentne ekonomske kri&e na jedini racionalan i od%ovoran nain> 'utem ukidanja ekonomije i 'roterivanja odnosa robe i 'rinude u sferu naji&ritiiji druBtveni tabua. Sve knji%e koje smo i&abrali) na ovaj ili onaj nain) 'ri&ivaju isto> smrt sveta?robe) na'ad na svet?robu) svim sredstvima i na svim nivoima stvarnosti. *ajmanje Bto smo mo%li da uradimo bilo je da te knji%e oslobodimo statusa robe. Sami odredite oblik svoje 'odrBke ili se ukljuite u I'eraciju) ukoliko se is'ostavi da vam ove knji%e) i&bor koji na%oveBtavaju ili sama ova namera neBto &nae. I'eracija abalesku (u uHem smislu) kao ekonomija 'oklona5) nije neki alternativni ekonomski model. Dru%im reima) to nije nikakva ekonomija5) 'a ni ekonomija 'oklona5. Fo je ista neekonomska lo%ika 'rimenjena u nemo%u/im) trHiBnim uslovima. DoB 'rostije) to je) %ledano 'o svim ekonomskim 'arametrima) ista 'ro'ast. Ali) tu su i dru%i 'arametri> ljudi kojima je stalo da se I'eracija nastavi. Dru%i s'on&ora nema) niti /e i biti. Imajte u vidu da je @lub abalesku 'ot'uno otvoren i da radi non?sto'.

U1UFSF,I GA U1IF3+;U (kra/a ver&ija) *e moHete da date toliko malo) koliko malo mi moHemo da traHimo. (*e traHimo niBta.)5 7 9e'i Sr2a 1rilo%e ili 'oklone moHete dati !) odma ) tamo %de ste 'reu&eli knji%u ili onome od ko%a ste je dobili) <) da i date kasnije) na isti nain ili nama direktno ili 4) da i ne date uo'Bte. Sve tri o'cije su 'odjednako is'ravne. *iko nije duHan da se 're'o&na u ovome Bto radimo. Samo je 'oHeljno da se sve ovo *ASFA,I. Idatle ove su%estije) do koji smo doBli &ajedno sa onima koji su do sada 'ruHili svu mo%u/u 'odrBku. *e oslanjajte se samo na line resurse. 1ustite maBti na volju. ,idite ko%a biste joB mo%li da ojadite. Fu je i etvrta o'cija> da knji%u vratite tamo %de ste je 'reu&eli ili da je odma date dalje u& istu 'oruku. Ivo 'oslednje se 'odra&umeva. FiraHi su mali- &ato treba 'osti/i Bto ve/u cirkulaciju. *e &adrHavajte knji%u ne'otrebno kod sebe. Imajte u vidu staro tibetansko verovanje o Gladnim avetima> ljudi o'sednuti 'osedovanjem u slede/em Hivotu 'ostaju %ladne aveti5) bi/a kojima svaki 'ut kada 'oHele da neBto &%rabe i &adrHe samo &a sebe) na %lavi i&raste 'o jedan ro%. Fo nije nikakav tibetanski s'ecijalitet. Sindrom Gladne aveti ara svuda.

55

+@I*ICIDA 1I@9I*A> IS*I,*A *A+9A 1rvo i osnovno naelo ekonomije 'oklona %lasi da od ekonomije 'oklona nema niBta ako samo jedan 'oklanja. Dru%o naelo ekonomije 'oklona %lasi da od ekonomije 'oklona nema niBta ako se 'rvo naelo name/e kao uslov. *ema nikakvo% uslovljavanja) cene) vrednosti) mere) ucene. Slobodni smo da u&imamo) dajemo i ne dajemo) 'o so'stvenom na o2enju. 1a kako nam bude. I to bi) u%lavnom) bilo sve. Sve 'atke su Hute) a ima i 'lavi .

N @ratkoroni cilj anar ije: blok 6# je ukidanje ka'italistike civili&acije (ili samo ka'itali&ma5 ili samo civili&acije5) odnosno masovno% druBtva5) na svim nivoima stvarnosti) od svakodnevno% do 'lanetarno%) u svim njenim ideoloBkim i %eo%rafskim modalitetima. Du%oroni ciljeva nemamo. anar ija: blok 6# nema nikakve ve&e ni sa jednom 'olitikom ili nevladinom or%ani&acijom) niti sa bilo kojom %ru'om koja se u ;eo%radu) Srbiji ili u ovom delu sveta 'redstavlja kao anar istika (o leviarima) ma Bta to &nailo danas ili oduvek) da i ne %ovorimo). Ga anar iju: blok 6# ideolo%ija anar i&ma je be& ikakvo% &naaja. I&vesna terminoloBka 'odudarnost je sluajna i &a sada 'redstavlja i&vor mno%i &abavni ) ali 'onekad i vrlo &amorni nes'ora&uma. Iva avantura nema ime. Fo nikada ne treba %ubiti i& vida. @oje ime) koji i&am 'rikaiti toj Helji da Hivot bude udo) a ne samo uHas) rmbanje i 'atnjaL Da ne &nam nijedno) niti sam %a ikada traHio. Anar ijaL Anar i&amL *emojte me &ajebavati.5 7 4o%nimo l!ubav i$ po%etka) blok 6#) <==<.