ta znam?

Inke
ANRI FAVR u Nacionalnom istraivanje Rukovodilac istraivanja centru za nauno

S francuskog p r e v e o Nikola Bertolino

Naslov originala Henri Favre, Les Incas Presses Universitaires de France, 1972 7. popravljeno izdanje, 1997. ( Q u e sais-je? br. 1504) Knjiga je objavljena uz p o m o Ministarstva kulture Francuske.

Korice Ivan Mesner

I poglavlje PRETEE I SUPARNICI

Kad su panci 1532. godine stigli do Perua, Inke su u visokim delovima Anda i u njihovom priobalskom podnoju ve bili uspostavili svoju vlast. Od Kuska ( C u z c o ) , njihovo se carstvo prostiralo do Kolumbije na severu i do ilea i Argentine na Jugu. Blistanje njihove civilizacije dosezalo je Panamu, pa je ak stizalo i do dalekih atlantskih obala Brazila, u obliku bakarnog orua ili ukrasa od zlata i srebra koji su od plemena do plemena prenoeni kroz amazonsku praumu. U itavoj Junoj Americi samo je Ognjena Zemlja izbegla opinjenost njihovim sjajem iz koje e, kad i na Evropljane d o e red da joj podlegnu, nastati mit o El Doradu. Meutim, poreklo Inka bilo je nejasno, a njihov poetak trnovit, u jednoj oblasti u kojoj su oni dugo predstavljali uljeze. Njihova ekspanzija poela je tek sredinom XV veka, u vreme vladavine Paakutija (Pachacuti), d e v e t o g suverena u Kusku. Mada je do nje dolo p o z n o , ona im je omoguila da postanu naslednici kulturne tradicije ijem su stvaranju i obogaenju doprinosili m n o g i narodi, tokom prolosti duge vie hiljada godina.

I. - avinska civilizacija
Arheolozi malo-pomalo otkrivaju tu andsku prolost u svoj njenoj sloenosti, u smenjivanju njenih

velikih epoha jedinstva i ne manje blistavih perioda regionalne podvojenosti. Pre 14.000 godina male grupe ljudi sklonih nomadskom nainu ivota lovile su pleistocensku divlja i brale bobe i divlje semenke u dolinama koje se na planinskom lancu stepenasto prostiru izmeu 2.500 i 3 0 0 0 m visine. Meutim, usled zagrevanja atmosfere, do kojega je dolo u toku IX milenijuma, fauna od koje je zavisilo njihovo preivljavanje poela je iezavati. To je d o v e l o do p r o m e n e prirodne sredine, to je ljudskom ivotu nametnulo nove tekoe, ali pruilo mu i nove pogodnosti. Te su tekoe navodile lovce i skupljae da ovladavaju sve veim brojem uzgajanih biljki kao to su pasulj i paprika, koje su stanovnici peine Gitarero (Guitarrero) sadili ve o k o 8500. g o d . pre Hr., ili kao to su bundeva i tikva, koje su stanovnici oblasti o k o Ajakua (Ayacucho), izgleda, umeli da gaje izmeu 5700. i 4300. to se pak tie pogodnosti, o n e su bile iskoriene: prostrane visoravni, o s l o b o e n e od gleera koji su se povukli i prekrivene livadama, posluile su za uzgoj lama i alpaka, o ijem pripitomljenju, do kojega je dolo o k o 4000. g o d . pre Hr., svedoi sklonite p o d hridinom Telarmaaj (Telarmachay). Na obali, promena klime i njen uticaj na okolinu naveli su stanovnitvo da se rano opredeli za sedelaki nain ivota. Lovci i skupljai, naime, smestili su se na uima reka to teku niz zapadne padine kordiljera, kako bi iskoriavali bogatstva to ih prua Okean, obilna i postojana u isti mah. Tako su ve o k o 5800. pre Hr. u Palomi, a o k o 3500. u ilki (Chilca), nastala prva ribarska naselja. Ali rasprostiranje kukuruza, biljke bogate hranjivim materijama, ije je prisustvo ustanovljeno u Ajakuu pre IV milenijuma i koja se iz oblasti Huarmeja (Huarmey) irila u podnoju planina

o k o 2500. g o d . pre Hr., p o s t e p e n o je smanjivalo relativni znaaj ribolova, kao to je u planinskom zaleu ve bilo umanjilo znaaj lova i skupljanja plodova. Platforme i piramide od osuenih cigala izgraene su u Rio Seku ( R i o S e c o ) , u Kulebrasu (Culebras), u Asperu. Ti prekeramiki arhitektonski kompleksi odgovaraju onima koji su od kamena graeni u visokim predelima Anda, kao to je hram Ukrtenih ruku u Kotou (Kotosh, 1800. pre H r . ) . Poetkom II milenijuma keramika se, uostalom, javlja skoro istovremeno u dvema oblastima, izmeu Lime i Kasme (Casma) i u Kotou. Pojavom poljoprivrede dolazi do dubokih i surovih promena u ivotu drutvenih grupa. Prva od tih promena tie se demografskog razvoja, koji posle milenijuma relativne stagnacije doivljava iznenadnu ekspanziju. Broj stanita je, naime, umnogostruen, a njihove dimenzije se sve vie uveavaju. Nova boravita, od kojih se neka ukazuju kao krupne naseobine od hiljadu stanovnika, gravitiraju o k o obrednih sredita u kojima vlada svetenika elita, a koja su sainjena od terasa, piramida i hramova. avinska civilizacija [tako nazvana po lokalitetu avin de Huantar (Chavin de Huantar), u oblasti Kaljehon de Huajlas (Callejn de Huaylas)] ije zraenje ispunjava itav I milenijum pre nae ere, izgleda da je nastala kao p r o i z v o d uticaja j e d n o g od tih sredita. Ona odgovara j e d n o m varijetetu lokalnih kultura objedinjenih umetnikim stilom to se verovatno proirio itavim podrujem Anda, zajedno sa n o v o m v e r o m s kojom mora da je bio povezan. Slika p u m e ili jaguara, o k o koje se ta vera iskristalisala, nakon 900. g o d i n e p r e Hr. veoma se brzo rasprostranila, nesumnjivo na talasu prozelitizma, od Piiea (Pichiche) na severu do Okukahea (Ocucaje) i Ajakua na jugu.

Ona se javlja stilizovana na razliite naine, urezana u kamen, uobliena u glini, naslikana na zdanjima, utisnuta u zlatne ploice, od priobalskog podnoja do amazonskih ogranaka kordiljera, na mestima meusobno odvojenim stotinama kilometara. Mlada poljoprivredna drutva, uprkos razdaljinama i planinskim preprekama koje su ih usamljivale, ostvarila su p o d vostvom avinskih svetenika barem ideoloko jedinstvo koje su ouvala t o k o m vie vekova i kojim je j e d n o m zauvek bilo zapeaeno njihovo sudbinsko zajednitvo.

II. - Drave Tijahuanako i Huari

Poetkom nae ere snano su dole do izraaja dotad pritajene regionalistike tendencije i prekratile tu veliku epohu sveandskog jedinstva. Izmeu I i V I I veka, na osnovu p r e t h o d n o ostvarenih tehnolokih inovacija, razvile su se veoma razliite lokalne kulture: na severnoj obali, moikanska ( M o c h i c a ) kultura, za koju je karakteristina dvobojna keramika raena po kalupu; na junoj obali, kultura Parakas-Naska (Paracas-Nasca), za koju su karakteristine fino dekorisane i izvezene tkanine; u junom planinskom podruju, tijahuanakanska (Tiahuanaco) kultura, za koju su karakteristini kiklopska arhitektura, p o l i h r o m n o posue i monumentalni kipovi. Njihova zanatska proizvodnja, mada esto veoma obimna, ipak se odlikuje izuzetnom l e p o t o m . Z b o g nje ovaj p e r i o d zasluuje da se z o v e " p e r i o d o m procvata". Poljoprivredni vikovi kakve zahteva razvoj jednog takvog zanatstva ostvareni su irenjem kanala za navodnjavanje u priobalskom podruju i terasastim ureenjem tla na padinama kordiljera. Umesto avinskih svetenika, o v e su radove organizovali i nji-

ma upravljali svetovni poglavari. Kolika je m o bila usredotoena u njihovim rukama vidi se po ogromnim piramidama nazvanim po Mesecu i Suncu koje se nalaze p o r e d reke M o e ( M o c h e ) , a za iju izgradnju nije toliko bilo p o t r e b n o neko naroito znanje iz arhitekture, koliko raspolaganje o g r o m n i m brojem dodue nekvalifikovanih, ali zato veoma disciplinovanih radnika. Prvi gradovi iz kojih je nova vlast nastojala da se proiri izgraeni su upravo u sreditu i na jugu planinskog podruja. Oni su malo-pomalo rasprostirali svoju m o na seoske populacije, organizujui ih kao politiki strukturisane skupine. Dva od ovih gradova, Tijahuanako i Huari, od kojih se jedan nalazio na obali jezera Titikaka, a drugi u srednjem delu doline reke Mantaro, uspeli su da poev od V I I veka o k o sebe p o n o v o ujedine rasparani andski svet. Ekspanzija Tijahuanaka bila je uglavnom usmerena ka jugu. Izgleda da se uticaj o v o g grada prostirao po itavoj bolivijskoj visoravni, po junom delu Perua sve do doline Mahes (Majes), a na severu ilea do d o l i n e Loa. Meu njegovim ruevinama, p o r e d uvene Kapije Sunca, isklesane iz j e d n o g jedin o g bloka andezita 1 , poznate su impozantne upravne ili o b r e d n e graevine iji se megaliti, teki i do sto tona, m e u s o b n o savreno tano uklapaju. Ta zdanja, vredna panje po nainu na koji su izgraena, predstavljala su, meutim, samo sredinje j e z g r o urbane aglomeracije. Prostrane z o n e namenjene stanovanju, kojima su ta zdanja okruena, zauzimale su m o d a desetak kvadratnih kilometara, kao u Huariju, g d e su bolje prouene.

1 Kamen od ovrsle lave iz Anda, iz vrste diorita. (Prim, prev.)

Drava Huari se p o s t e p e n o irila ka severu, sve do okoline Kahamarke (Cajamarca). Poto se Huari tada ve nalazio p o d uticajem Tijahuanaka, oba ta grada su rasprostirala jednu te istu kulturu, jedva se m e u s o b n o razlikujui stilom keramike. O v o irenje je bez sumnje bilo posledica vojnih osvajanja. Naime, d o k su lokalne kulturne tradicije skoro svuda bile napreac prekidane, istovremeno su poeli da se diu, kako u Pikiljakti (Piquillacta) u dolini reke Apurimak (Apurimac), tako i u Virakoapampi (Viracochapampa) blizu Huamaukoa (Huamachuco), arhitektonski kompleksi koji su izgraeni u istom stilu Huarija, a predstavljali su kasarne i skladita. M n o g i znaci, uostalom, g o v o r e o militaristikom duhu tog doba, koji se vidi u odbrambenom utvrivanju pojedinih mesta, u zidnim dekoracijama koje esto prikazuju ratnike i zarobljenike, pa i u grobovima, g d e se meu komadima p o g r e b n o g nametaja nalaze i glave-trofeji uzete od neprijatelja. Podruje na kojemu se prostirao kulturni uticaj Tijahuanaka i Huarija bez sumnje se nije poklapalo sa teritorijom na kojoj su o v e dve m e t r o p o l e imale politiku prevlast. Pa ipak, Tijahuanako i Huari su t o k o m dva ili tri veka bili prestonice velikih andskih drava koje su ve predstavljale najavu prostranih carstava Cimu i Inka.

III. - Carstvo Cimu

U X I I veku, propau ovih drava, do koje je dolo iz jo uvek nejasnih razloga, z a p o e o je nov period regionalnog podvajanja. Meutim, urbani razvoj je i dalje trajao, a pokuaji vojno-politike integracije su se nastavljali. U j e d n o m od tih pokuaja p l e m e Cimu ( C h i m u ) je konano uspelo da na se-

v e r n o m delu obale stvori veliko centralizovano "hidrauliko" 1 carstvo ija je civilizacija u svojim osnovama bila slinija civilizacijama Egipta ili Mezopotamije n e g o civilizaciji Inka, koja joj je savremena, i na ije e tokove ona, uostalom, i uticati. Prema predanju koje prenosi anonimni autor iz Truhilja (Trujillo), Carstvo Cimu su u dolinama reka ikama (Chicama) i M o e verovatno osnovali ljudi koji su na plovilima od trske dospeli iz zaliva Gvajakil (Guayaquil). Ti useljenici su v e o m a brzo usvojili elemente kulture koju su u toj oblasti ostavili Moikanci. Sredinom XIII veka oni su p o n o v o pustili u rad m r e e kanala za navodnjavanje koje su bile unitene u ratovima, a koje su oni jo i proirili. Jedna od tih mrea uzimala je vodu iz jedne reke, da bi je p o m o u akvadukta prenela u dve susedne doline u ijim je potocima protok v o d e bio slab. M o g u e je da je u doba Carstva Cimu povrina navodnjavanog zemljita u priobalskom podruju bila vea n e g o danas i da je obezbeivala ivot mnogobrojnijeg stanovnitva. Suvereni koji su upravljali tim velikim radovima na ureenju v o d o t o k o v a raspolagali su apsolutnom vlau. panski hroniari Migel Kabeljo (Miguel Cab e l l o ) Valboa i Antonio de la Kalana (Calancha) napominju da je aristokratska klasa iz koje su oni proizali pripisivala sebi boansko poreklo. Tvrdila je da predstavlja vrstu ljudi koja je u isti mah i starija i nadmonija od o n e kojoj pripada obian svet. Njen je ivot bio u znaku neviene raskoi i profinjenosti,

U antropolokoj terminologiji, "hidraulikim" se nazivaju one drutvene zajednice, ili one civilizacije, koje se zasnivaju na velikim radovima na regulaciji vodenih tokova. (Prim, prev.)

o emu i danas svedoe keramike, ukrasi od dragocenih metala i mnogobrojni komadi nametaja koje su arheolozi nali u grobnicama. anan (Chanchan), prestonica Carstva, moda je bio najvea urbana aglomeracija prekolumbovske Amerike, a ujedno i jedna od najbogatijih. Taj o g r o m n i grad, u trenutku kad je b i o na svom vrhuncu, verovatno je imao vie od 80.000 stanovnika. N j e g o v e ruevine, nedaleko od dananjeg Truhilja, prostiru se na 17 km 2 . Ekspanzija plemena imu poela je u XIV veku. Njasempinku (Nasempinku), trei suveren u ananu, verovatno je u to vreme osvojio doline reka Viru, Cao ( C h a o ) i Santa. Sledei vladari su aktivno produavali njegovu aneksionistiku politiku, poto je p o e t k o m XV veka drava Cimu prevazilazila granice podruja u kojemu je zraila nekadanja moikanska kultura. Ta se drava prostirala od Nepenje ( N e p e h a ) na jugu do Lambajekea (Lambayeque) na severu, a moda je ve obuhvatala Piuru i Tumbes u peruansko-ekvadorskoj graninoj oblasti. Ali krajnji sever, neplodan i odvojen od ostalog priobalskog podruja prostranom pustinjom Seurom (Sechura), bio je veoma malo privlaan u poreenju sa bogatim oazama na jugu, ka kojima je u poetku b i o usmeren nalet plemena Cimu. Kasma, Huarmej i Pativilka (Pativilca) ubrzo su ukljueni u Carstvo, p o d iju je zavisnost neto kasnije stavljena i Huaura. U svakoj osvojenoj dolini bilo je podignuto po j e d n o utvrenje. Najuvenije medu njima, Paramonga, predstavlja pravi garnizonski grad sa citadelom od monih bedema i glomaznih kula. Iz Paramonga su sredinom XV veka kretali p o h o d i ka dolinama iljona ( C h i l l o n ) , Rimaka (Rimac) i Lurina koje su se, p o d pretnjom, udruile u savez. Taj je savez pruio estok o t p o r Minansanamu (Minchansanam), po-

slednjem ananskom nezavisnom suverenu, k o m e je ipak uspelo da ga pobedi. Te tri doline su p o t o m sainjavale najistureniju pokrajinu j e d n o g carstva rairenog na 1.200 km pustog priobalskog kraja koji se p o d ljudskom rukom pretvorio u batu. Minansanam je p r e d u z e o jo p o n e k e p o h o d e , kao to je onaj na Kanjete ( C a n e t e ) , ili na inu (Chincha). Moda je d o s p e o sve do Ike ( I c a ) , gde su zapaeni izvesni tragovi uticaja imua. U svakom sluaju, znamo da se e l e o d o m o i visoravni u unutranjosti kontinenta. Imperijalizmu plemena Cimu, poto je teio ka istoku, bilo je sueno da se sudari sa imperijalizmom Inka, koji je u to isto vreme bio na delu u unutranjim udolinama kordiljera. Sudar ta dva imperijalizma m o r a o je biti koban po najblistaviju od svih civilizacija koje su ikad procvale na tlu Anda.

II poglavlje EKSPANZIJA INKA

U trenutku kad je p l e m e imu zapoinjalo osvajanje priobalskih oblasti na severu, j e d n o malo pleme je prodiralo, mada uz dosta muke, u kotlinu Kuska, u unutranjosti Anda u junom Peruu. Danas se, naime, uglavnom smatra da su Inke krajem XIII veka dole na plodnu zemlju koja je, usred jedne udoline u kordiljerima, oiviena rekama Huatanaj (Huatanay) i Tuljumajo (Tullumayo). O v o datiranje je isto tako hipotetino kao i svako drugo koje se pripisuje raznim epizodama iz istorije Inka, ak i onim najznaajnijim. O n o je, meutim, u skladu sa prekidom koji su arheolozi uoili u lokalnoj kulturnoj tradiciji, a koji je po svojoj prirodi takav da njime biva sugerisan upad j e d n o g novog naroda u tu oblast.

I. - Kuskanska konfederacija
Odakle se pojavio taj narod? Kao i sve andske etnike grupe, Inke su verovale u postojanje pakarine, to jest vlastitog plemenskog ishodita iz kojega je, kako su smatrali, izaao njihov predak-osniva. Prvi panski hroniari saoptavaju da je pakarina etnike grupe Inka bila peina kod Pakariktampua (Paqariqtampu) koji se nalazi tridesetak kilometara juno od Kuska. Iz nje su j e d n o m izala etiri brata: Ajar Kai (Ayar Kachi), Ajar Uu ( U c h u ) , Ajar Avka

(Awka) i Ajar Manko ili Manko Kapak (Kapaq). Ti prvobitni ljudi, koji nisu imali ni oca ni majke, ni zemlje ni imanja, d u g o su lutali, neprestano selei svoj pokretni logor, izmeu Tampukira, Paljate (Pallata) i Hajskisra (Hayskisro). Iz Hajskisra je najstariji od njih, Ajar Kai, krenuo natrag i vratio se u ishodinu peinu, da bi se u njoj preobrazio u vaku (waka, lokalno boanstvo). Mlaa braa su nastavila svoje dugo puteestvije, d o k nisu stigla na vrh planine Vanakavri (Wanakawri) koja se uzdie nad d o l i n o m reke Huatanaj. Tu se Ajar Uu skamenio, a Manko Kapak je s tog mesta bacao u raznim pravcima jedan tap od zlata, kako bi njime o d r e d i o taku koja e oznaiti kraj njegovog lutanja. tap se zario u zemlju Vanajpate (Wanaypata), koju je Ajar Kai prisvojio pre n e g o to se i sam skamenio. Ostavi sam, Manko Kapak se nastanio u Vanajpati i tu izgradio grad Kusko. Uz p o m o svoje sestre-supruge, Mame Oklo (Mama O q l l o ) , ujedinio je p o d svojom vlau ratrkane o k o l n e populacije koje su ivele u varvarstvu, kako bi ih priveo civilizaciji. Inke e ubudue uvek smatrati Manka Kapaka praocem svog plemena, osnivaem njihovog Carstva i junakom koji je civilizovao itavo oveanstvo. Bilo bi uzaludno pokuavati da se u toj prii nazru etape jedne istinske istorijske migracije, kao i stvarne okolnosti koje su uslovile nastanjenje useljenika u kotlini Kuska. Kad su Inke upale u tu oblast, u njoj su mnoga plemena ve odavno imala svoje naseobine. Najstarije od njih bez sumnje je bilo pleme Savasiraj (Sawasiray), koje je smatralo peinu kod Pakariktampua svojom pakarinom i verovalo da mu je praotac Ajar Kai. U njegovom susedstvu nalazilo se p l e m e Alkavisa (Allkawisa), ija je pakarina bila planina Vanakavri, a praotac Ajar Uu. Ta dva

plemena sklopila su savez sa p l e m e n o m Mara, koje je tvrdilo da potie od Ajara Avke, pa su u taj savez ule i Inke, koje su se smatrale potomcima Manka Kapaka. Mit o brai Ajar pokazuje se, dakle, kao poznija razrada jedne prie sainjene od raznorodnih elemenata. N j e g o v je prvenstveni cilj bio da ustanovi zajedniko poreklo predaka-osnivaa etiriju razliitih etnikih grupa koje su odluile da se udrue. A njegova je glavna funkcija bila da opravda politiki poloaj Kuska posle dolaska Inka, a ne da opie put kojim su oni proli. Ukljuenje doljaka u kuskansku konfederaciju zacelo nije bilo tako slavno kao to tvrde predanja. Inke su se, u odnosu prema plemenima Savasiraj, Alkavisa i Mara, nale u p o d r e e n o m , moda ak i u zavisnom poloaju. Oni su od svojih monih saveznika preuzeli m n o g e kulturne osobine, a posebno jezik, keuanski, kojemu e kasnije omoguiti da se proiri po Andima. Ali to ipak ne znai da su se odrekli vlastitog jezika kojim su nastavili da se meusobno slue sve do kraja XVI veka. Ako je verovati ocu Bernabeu K o b o u (Bernab C o b o ) , taj je jezik verovatno bio u bliskom srodstvu sa jezikom Tampu Indijanaca koji su iveli u dolini Urubambe i k o d kojega se nasluuje srodnost sa jezicima iz amazonskog podruja. Postoje, uostalom, i drugi znaci koji navode na to da se izvornom postojbinom Inka smatra praumska unutranjost Amazonije. Prvobitna organizacija kuskanske konfederacije zasnivala se na postojanju dveju polovina koje su se nalazile u odnosu komplementarnih, ali i meusobno neuravnoteenih suprotnosti. Hanan, gornja polovina, bila je ujedno i "jaka" polovina koju su sainjavali prvobitni posednici tla. Hurin je predstavljao "slabu", ili donju polovinu, koju su inile Inke. Vlast

je izmeu tih dveju polovina bila tako podeljena da je Hanan raspolagao politikim i verskim funkcijama, d o k je vojna funkcija pripadala Hurinu. Uostal o m , jedina titula prvih poglavica Inka bila je sini (sinchi, ratni v o a ) . Mada je predmet kulta tih sinija jo uvek b i o Inti, b o g Sunca u ijem su hramu stanovali, oni su se i dalje nalazili u obrednoj zavisnosti od vlasti iz suprotne polovine. U XIV veku, Sini Roka, kojega predanje predstavlja kao sina i naslednika Manka Kapaka, a posle njega i Loki Jupanki (Lloki Yupanki), Majta (Mayta) Kapak i Kapa Jupanki, s velikom su energijom vrili dunost ratnog v o e koja im je r e d o m padala u d e o . Preduzeli su mnogobrojne pljakake p o h o d e protiv okolnih naselja, a nesumnjivo su odbili i m n o g e napade. Svojim vojnim uspesima ojaali su poloaj kuskanske konfederacije u tim krajevima, a u isti mah i poloaj plemena Inka u konfederalnom sistemu Kuska. Kad je Kapa Jupanki umro, odnos snaga meu saveznicima b i o je ve dovoljno promenjen u korist plemena Inka da bi se Inka Roka m o g a o doepati kontrole nad konfederacijom. Kao novi sini, na elu svojih ratnika, nasilno je sruio vlast Hanana i u z e o u svoje ruke sve njegove funkcije. Kip Manka Kapaka sveano je prenet u gornju polovinu grada. Kult Sunca, povezan sa kultom plemenskog praoca, nametnut je svim udruenim plemenima koja su se nala potinjena Inkama i osuena da malo-pomalo izgube svoju autonomiju, te da se stope u okviru jedne drave ije su pretenzije bile unitarne. Inka Roka je prvi suveren Inka koji u potpunosti zasluuje taj naziv. On je v o d i o vei broj p o h o d a koji su doveli do prikljuenja desetak periferijskih naselja kao to su Muina i Pinava (Pinawa). Ali d e l o koje je on ostavio za sobom bilo je krhko, i umalo nije

uniteno pobunama za vreme kratkotrajne vladavine njegovog nedoraslog naslednika Javara Vakaka (Yawarr W a q a q ) , kojemu je jedna zavera dola glave. Meutim, Virakoa (Wiraqocha) Inka, koji je doved e n na vlast o k o 1400, uspeo je da obuzda provalu tenji ka autonomiji. Taj suveren, koji je u z e o ime j e d n o g starog sveandskog boanstva, poslao je svoje nemirne saveznike u osvajanje bogatih zemljita p o d k o k o m i kukuruzom u oblasti Kalke (Calca), o k o gornjeg toka Urubambe. Zatim je osvojio teritorije Kane i Kanija (Kanchi) i uinio ih zavisnim od svoje vlasti. Ta pobeda, koja je Inkama obezbedila pristup na visoravan, omoguila mu je da se kao posrednik umea u sukob u kojemu su se nalazile suprotstavljene velike priobalske etnike grupe o k o jezera Titikaka. Drava Inka je od tog trenutka predstavljala m o s kojom se u junim predelima Anda ubudue m o r a l o raunati. Istini za volju, ta je m o bila jo veoma skromna u poreenju sa o n o m koju e Inke kasnije stei, a koja se tada jo ni po emu nije mogla predvideti. Jer m o Virakoe Inke, ma koliko da je bila velika unutar njegove drave, i ma koliko da je mogla biti potovana izvan nje, nikad se nije prostirala dalje od etrdesetak kilometara od Kuska.

II. - Osvajanja careva Inka

Kraj duge vladavine Virakoe Inke bio je pomraen sve izraenijom pretnjom koju je za mladu dravu Inka predstavljalo p l e m e anka (Chanka). O n o je nastanjivalo dolinu Pampas, od jezera o k l o k o a ( C h o c l o c o c h a ) , iz kojega su njegovi pripadnici tvrdili da potiu, do Apurimaka. Taj stari etnos, ija se kultura nadovezivala na naskansku tradiciju, b i o se organizovao kao bogato i m o n o p l e m e p o d vlau

poglavica, koje je imalo pristup resursima iz dveju bogatih andskih udolina. Sa susednim plemenima Sora, Pokra ( P o q r a ) i Rukana, o n o je obrazovalo p o veliku konfederaciju iji se uticaj prostirao u sredinjim i junim predelima kordiljera. O k o 1438. p l e m e anka se doepalo krajeva sa u m e r e n o m i t o p l o m klimom u dolini Abankaja (Abancay), koji su svojom plodnou odavno izazivali njegovu pohlepu. Nakon to su porazili Keuance koji su se tu bili nastanili, prodrli su duboko na jug u pravcu Kuska. Ostareli Virakoa Inka smatrao je svaki o t p o r uzaludnim, pa je odluio da napusti svoju prestonicu i da se sa svojim sinom Urkuom ( U r q u ) , k o m e je nameravao da preda vlast, skloni u tvravu Kalka. Ali jedan od preostalih njegovih sinova, onaj koji e u istoriji ostati poznat p o d i m e n o m Paakuti, odluio je da brani grad. U nameri da zaustavi najezdu osvajaa, on je, uz podrku svojih roaka sa majine strane i uz p o m o koju su mu pruili dvojica ratnih voda, Apu Majta i Vikakirav (Wikakiraw), okupio p o d vlastitim zapovednitvom sve sposobne ljude koji su odbili da prate suverena u njegovo utoite. Do sudara je dolo u neposrednoj okolini Kuska. Previe sigurni u svoj uspeh, anke su n e o p r e z n o izloili opasnosti kip svog praoca-osnivaa, tako da su borci Inka uspeli da ga se doepaju. anke su se na to u rasulu povukli ka Iupampi (Ichupampa), u nameri da tu srede svoje redove. Ali Paakuti im nije dao vremena da to urade. Na elu snaga ojaanih odredima iz potinjenih etnikih grupa, koje su u trenutku opasnosti bile ostale u o p r e z n o m stavu iekivanja, ali koje su se sad odluile da priteknu u p o m o pobednicima, on se stutio na logor anka i unitio ga. Dva sinija koji su zajedno komandovali

neprijateljskom vojskom ubijeni su, a hiljade njihovih ratnika stradale su u pokolju. M o plemena anka bila je zauvek unitena. S njom je nestala jedina prepreka koja je jo smetala uspostavljanju prevlasti Inka nad itavim podrujem Anda, jer u tim planinskim oblastima vie nijedna etnika grupa nije bila u stanju da zaustavi ekspanziju Kuska. Neoekivana p o b e d a Inka, koja je smatrana d e l o m boga Sunca, otvorila je kuskanskoj dravi carski put kojim e Paakuti odluno krenuti. Podran od svojih vojnika, koje je u m e o da pridobije tako to im je velikoduno delio ratni plen, Paakuti je svrgnuo svog oca Virakou Inku i preuzeo maskapaiu (maskapaicha), grimiznu traku koja je bila znamen vrhovne vlasti i koju su svi carevi nosili na elu. Prva briga n o v o g suverena bila je da zauzme teritoriju p o b e d e n i h anka. Vojni pohod koji je on u tom cilju preduzeo, i na ijem se elu lino nalazio, trajao je vie godina. Inke su zauzimali, j e d n o po jedno, utvrena mesta u koja se ankansko stanovnitvo bilo sklonilo. Kad je pacifikacija ve bila dovoljno poodmakla, Paakuti je njeno okonanje p o v e r i o svom bratu Kapa Jupankiju, kako bi se sa glavninom svoje vojske m o g a o okrenuti ka jugu i osvojiti visoravan. Smatra se da je on od 1445. do 1450. v o d i o teke bitke sa plemenima Kola (Kolla) i Lupaka, kao i sa nekim drugim, manje znaajnim skupinama koje su se p o d vlau poglavica obrazovale o k o jezera Titikaka. Te su populacije pripadale kulturi etnike skupine Ajmara (Aymara) i govorile njenim jezikom. Predstavljale su ostatke o n o g a to je nekad bila velika drava Tijahuanaka i produavale su m n o g e vidove njene civilizacije. D o k je Paakuti prodirao na altiplano, prisajedinjujui svojoj dravi njegovu jezersku oblast, Kapa

Jupanki se na severu uputao u bezumnu pustolovinu. Poto je konano p o k o r i o anke, koje je p o n o vo naoruao i ukljuio u vojsku Kuska, odluio je da krene protiv plemena Ankara. P o t o m je produio svoj put kroz dolinu reke Mantaro nastanjenu plem e n o m Huanka (Wanka). Najzad se p r o b i o na visoravan Santa, gde je ivelo p l e m e Huajla (Wayla), i d o s p e o do Kahamarke, g d e je uspostavio garnizon. Ovaj smeoni p o h o d d o v o d i o je dravu Inka u delikatan politiki i diplomatski poloaj. Kapa Jupanki je verovatno raunao na presti koji e njime postii, kako bi svrgnuo Paakutija. I moda bi mu i usp e l o da p r e o t m e tron suverenu, da ovaj, prozrevi njegove namere, nije naredio da ga ubiju. Ali time nisu uklonjene spoljne posledice neodgovornosti koju je pokazao Kapa Jupanki. Kahamarka se nalazila vie od 1.000 km daleko od Kuska, usred neprijateljski raspoloenih naroda koji se nimalo nisu dali potiniti vlasti Inka. Uz to, ova oblast, u kojoj izviru glavne reke to natapaju bezvodna podruja u podnoju planina, imala je velik strateki znaaj za Carstvo imu koje je nju stoga dralo u sopstvenoj zavisnosti. Zato je kuskanski garnizon koji je u njoj bio ostavljen m o r a o da izazove estoko reagovanje velikog priobalskog carstva koje se tada nalazilo na vrhuncu svoje moi. Pa ipak, Paakuti, pre n e g o da napusti to istureno uporite i z l o e n o tako velikoj opasnosti, odluio je da ga brani, makar i po cenu pogibeljnog sukoba sa silom koja je na tako blistav nain vladala severnim i centralnim d e l o m obale. O k o 1463, u nameri da potini o g r o m n e teritorije koje su jo uvek odvajale Kahamarku od granica Kuska, on je p o d i g a o vojsku, poverivi komandovanje nad njom svom m l a d o m sinu Tupa Jupankiju.

Tupajupanki je p o k o r i o plemena Ankara, Huanka i Huajli, te p r o d r o do Kahamarke, u kojoj je garnizon Inka uspeo da odbije sve napade koji su protiv njega bili preduzeti. P o t o m se, d o l i n o m reke M o e , stutio sa svojom vojskom ka obali. Prestonica anan bila je zauzeta. Minansanam, koji je u njoj stolovao, primoran je da kapitulira. Uzroci propasti Carstva imu, a naroito oigledna lakoa s kojom su je Inke izazvali, ipak ostaju tajanstveni. Stari autori, koji i o najnevanijim bitkama obino priaju pridajui im akcente epopeje, ne pominju bilo kakav ozbiljniji pokuaj otpora kuskanskoj najezdi. Svojom n e o b i n o m suzdranou navode na pomisao da je Carstvo imu palo p o d vlast Kuska kao prezreli plod. U stvari, Carstvo imu, kao i sva "hidraulika" carstva, bilo je izuzetno ranjivo. Njegova velika zavisnost od navodnjavanja stavljala ga je na milost i nemilost svakome ko bi uspeo da kontrolie izvore i rezervoare v o d e koja je njegovu zemlju inila p l o d n o m i obezbeivala mu uivanje u izobilju. Njegovi su dani bili odbrojani u o n o m trenutku kad su se ratnici Inka uvrstili u njeg o v o m planinskom zaleu, tako da su mogli po svojoj volji skretati rene tokove i p o n o v o pretvarati priobalske cvetne oaze u b e z v o d n e pustinje. Vojska Inka se p o t o m uputila ka severu, g d e je Tupa Jupanki osvojio jo i gradove Kito ( Q u i t o ) i Mantu u dananjem Ekvadoru. Zatim se kroz primorske oblasti vratila u Kusko, pljakajui usput izvanredna bogatstva koja su joj bila nadohvat. Zajedno s riznicama to ih je bila prikupila drevna aristokratija plemena imu, ona je prenela i m n o g e osobine blistave priobalske civilizacije, koje e biti nakalemljene na jo sirovu gortaku kulturu Inka i koje e kasnije duboko uticati na razvoj ceremonijala, obreda i umetnosti u Kusku.

Povratak kuskanske vojske, o k o 1470, oznaio je kraj Paakutijeve vladavine. Suveren, nakon to je odustao od namere da kao svog naslednika nametne Amarua (Amarru), svog sina miljenika, verovatno je bio primoran da ustupi vlast Tupa Jupankiju, koji je za svoje ambicije imao podrku p o b e d o n o s n e vojske. Ipak, usamljenost u kojoj je Paakuti p r o v e o svoje poslednje dane nimalo nije pomraila njegovu slavu. On je i za legendu i za istoriju ostao pravi osniva Carstva Inka. Njegovi ga se podanici nisu seali samo kao velikog osvajaa, ve i kao izvanredn o g organizatora osvojenih podruja i ivota naroda. On je taj koji je naredio da Kusko bude rekonstruisan prema j e d n o m grandiozno zamiljenom planu; on je stvorio iroku mreu komunikacija za prevoz putnika i robe, koja se prostirala sve do granica drave; on je ustanovio snanu vojsku i uspostavio efikasnu birokratiju za upravljanje pokrajinama u kojima je vladao "mir Inka". Zato to je u m e o da tako skladno spoji mudrost organizatora i estinu stvaraoca, on je bolje od svih svojih prethodnika i naslednika ostvario obrazac savrenog vladaoca, onakvog kakvog je na mitskom planu predstavljao Manko Kapak. Tupa Jupanki je nastavio d e l o svog oca. On je najvei d e o svoje vladavine posvetio proirenju Carstva u ijem je stvaranju tako tesno saraivao. Poto je uvrstio svoju vlast u Kusku, krenuo je u p o h o d na narode sa june obale, kojima je do tada uspevalo da ouvaju svoju nezavisnost. Pribegavajui istov r e m e n o diplomatskom delovanju i vojnom pritisku, p r o b i o se u dolinu ine, ali susednu dolinu Kanjetea uspelo mu je da zauzme tek posle tri ili etiri g o d i n e ratovanja. P o h o d je priveden kraju tako to je Carstvu prikljueno uveno o b r e d n o sredite Paaka-

mak (Pachacamac) koje je svojim prorokim kultom o d a v n o privlailo o g r o m n e g o m i l e hodoasnika sa svih strana kontinenta. Svetenikoj hijerahiji koja je upravljala tim verskim centrom ostavljene su njene povlastice, a boanstvo u ijoj se slubi ona nalazila ak je ukljueno u zvanini panteon drave Inka. Prema predanju, p o h o d protiv plemena Anti u amazonskoj praumi preduzet je p o e t k o m vladavine Tupa Jupankija. Uoptenim i p o g r d n i m i m e n o m Anti Inke su oznaavali svekolika plemena Maivenka (Mashiwenka), Nomaivenka (Nomashiwenka), Kampa i Amuea (Amuesha) koja su se nalazila rasparana du reka u istonom podnoju Anda, ili su bila rasprena u meurejima. Da li su Inke eleli da unite stanita iz kojih su ta ne sasvim sedelaka, ljudoderska i par excellence "varvarska" plemena vrila upade sve do okoline Kuska? Ili su pak nameravali da preotmu za sebe nova zemljita sa kokom, kako bi zadovoljili rastue ritualne potrebe zemlje? Bilo kako bilo, z n a m o da je taj p o h o d naglo prekinut. Vojska, naavi se z b o g klime na tekim iskuenjima, izgubila se u dubinama praume. U Kusku, do kojega nisu stizale nikakve vesti o suverenu, ubrzo su poele kolati spletke o raznim pretendentima na naslee koje je glasinama u javnosti ve proglaavano otvorenim. U pokrajinama je stanovnitvo p o e l o da se komea, pa i da se buni. Plemenu Kola i njegovim susedima na visoravni uspelo je ak da se o s l o b o d i tutorstva Inka, u trenutku kad se Tupa Jupanki najzad p o n o v o pojavio sa o n i m ratnicima koje je uspeo da sakupi pri povlaenju. Prie o postojanju fantastinih udovita to spreavaju pristup u praumu nisu bile dovoljne da se prikrije teina neuspeha kojim je bivao obeshrabren svaki novi pokuaj da se krene u ekspanziju ka niim oblastima na Istoku.

Car je lako vratio p o d svoju vlast pobunjenu oblast na visoravni koja mu je posluila kao odskona daska za n o v e vojne p o h o d e . O k o 1480, nakon to je p o n o v o zauzeo ukuito (Chucuito) koji je b i o g n e z d o pobune, p o d e l i o je vojsku na tri korpusa. Prvi je korpus bio upuen ka aku ( C h a c o ) , ali njeg o v o je napredovanje ubrzo zaustavljeno o t p o r o m plemena irivano ( C h i r i w a n o ) . Drugi se korpus uputio ka jugoistoku. On je p o k o r i o oblast Potosi ( P o t o s ) , odakle je produio pokret ka oblastima Huhuj (Jujuy) i Tukuman (Tucuman) u dananjoj Argentini. Trei je pak korpus krenuo ka jugu preko kordiljera. On je osvojio itav severni i centralni ile i stigao do doline Maule u kojoj se, budui da se naao predaleko od svoje pozadine, radije o p r e d e l i o da ne ulazi u sukob sa ratobornim p l e m e n o m Mapue ( M a p u c h e ) i drugim araukanskim plemenima. Na osnovu ovih osvajanja Carstvo je konano ovladalo svojim junim granicama, na kojima e se naseliti preseljeno alogeno stanovnitvo, grupisano o k o pouzdanih garnizona. Tupa Jupankiju se pripisuje osnivanje mnogih gradova kao to su Vilkasuaman (Vilcashuaman), Hauha 0auja), Huanuko ( H u n u c o ) , Kahamarka, a smatra se i da je on izgradio tvravu Saksahuaman (Sacsahuaman) ije se impozantne ruevine i danas diu nad g r a d o m Kuskom. Meutim, uprkos brizi s kojom se posvetio uveanju veliine carske funkcije, Tupa Jupanki je o k o 1493. ubijen. Zavere, koje su se na dvoru neprestano kovale i od kojih on nije uspeo da sprei poslednju, dovele su na presto j e d n o g od njegovih sinova, mladog Huajna (Wayna) Kapaka. Vladavina Huajna Kapaka nije u vojnom p o g l e d u bila tako slavna. Novi car, koji je jo bio dete, stavljen je p o d budno starateljstvo svojih strieva. Ali

ubrzo je nauio kako da u cilju nametanja vlastite vlasti iskoristi njihove suparnike ambicije. O k o 1511. stao je na elo vojske i krenuo s njom iz Kuska ka krajnjem severu, u rat protiv stanovnitva jedne jo nedovoljno p o k o r e n e i stalno nemirne pokrajine. Pre n e g o to e se zaustaviti u Tumipampi, k o d plemena Kanjar (Kanarr), osvojio je teritoriju plemena aapuja (Chachapuya) koje je ivelo na desnoj obali reke Maranjon ( M a r a n o n ) . Zatim je uputio vojsku dalje od Kita, protiv plemena Kara i njegovih saveznika. Tako se upustio u dug i surov rat koji e potrajati desetak godina. O t p o r plemena Kara b i o je u stvari jai n e g o to se m o g l o pretpostaviti na osnovu veliine te etnike grupe. Carska vojska, koja je izgubila na homogenosti o n o to je bila dobila na brojnosti, prolazila je kroz teka iskuenja. Njenu sposobnost delovanja ograniavalo je to to se previe udaljila od izvora snabdevanja. Bes z b o g toga to se nalazi u kripcu smenjivao se u njenim redovima sa rastuim oseanjem zamora, to je dolazilo do izraaja u svakojakim krvoednim ispadima ija je rtva bilo lokalno stanovnitvo. U trenutku kad se najzad nazirala pobeda, na drugom kraju Carstva iznenada je napalo p l e m e irivano, pa je Huajna Kapak bio primoran da smanji broj vojnika na sev e r n o m frontu, a to je plemenu Kara o m o g u i l o da privremeno obnovi neprijateljstvo. Carstvo je prvi put bilo prinueno da p r e e u defanzivu. Meutim, teritorija plemena Kara bila je o k o 1523. zauzeta, ako ne i p o t p u n o umirena, pa je vojska Inka stigla do doline Ankasmaja (Ancasmayo) na dananjoj granici Ekvadora i Kolumbije. Verovatno je dospela do oblasti Pasta, ali izgleda da nije uspela - ili da nije imala ni nameru - da se tu trajnije odri. Suveren je tada ve bio obuzet sasvim drukijom

brigom. Neka nepoznata bolest poela se strahovito brzo iriti ( b e z sumnje variola, ili velike boginje, bolest koju su Evropljani doneli u N o v i svet). D o k je zaraza kosila genetski n e o t p o r n o stanovnitvo, na nebu su se pojavljivali udnovati znaci, a na ponekim mestima na obali uoena su tajanstvena bia koja su izala iz mora. Bogovi, kad su im svetenici postavljali pitanje o t o m e kakvo znaenje valja pridati svim tim udesima, ostajali su neobino utljivi. O k o 1528. i sam je Huajna Kapak postao rtva poasti koja je ve bila odnela dvesta hiljada njegovih podanika. A m o d a je, kako tvrde neki izvori, u stvari bio otrovan. U m r o je nekoliko dana kasnije, ostavljajui Carstvo u stanju najdubljeg nespokojstva i najvee neizvesnosti u pogledu budunosti koja ga eka. panci, predvoeni Fransiskom Pisarom (Francisco Pizarro), izviali su za to v r e m e obalu na koju su se nameravali iskrcati.

III. - Razlozi za ekspanzionizam Inka

Kuskanskoj konfederaciji kojom su upravljale Inke bilo je p o t r e b n o manje od j e d n o g stolea da stvori najprostranije carstvo prekolumbovske Amerike. Teritorije koje je ona osvojila neprekidnim rato2 vanjem pokrivale su povrinu od 950.000 km , jednaku povrini Francuske, Italije, vajcarske i Beneluksa uzetih zajedno. O n e su se prostirale sa severa na jug, shodno osovini kordiljera, na vie od 4.000 km, od doline Ankasmaja do doline Maule. Na zapadu su bile oiviene Tihim okeanom. Na istoku ih je linija utvrenja titila od upada neukrotivih i grabeljivih praumskih plemena iz Amazonije, koja su p o v r e m e n o nastojala da se popnu obroncima Anda i uvrste u planinskom podruju.

Stanovnitvo obuhvaeno granicama Carstva bilo je predmet maglovitih i protivrenih procena koje poivaju na jo uvek nesigurnim osnovama, ali moe se nagaati da je uoi dolaska Evropljana prevazilazilo desetak miliona. Bilo je podeljeno na stotinjak etnikih grupa, m e u s o b n o razliitih kako po veliini, tako i po jeziku i kulturi. Svi ti etnosi, ma koliko da ih je mogla spajati izvesna "zajednika tradicija" nastala u osvitu istorije, za vreme velike e p o h e sveandskog jedinstva, a naavi se p o n o v o na okupu zahvaljujui Inkama, ipak su predstavljali izvanredno disparatnu politiku celinu. Kakva je to neumoljiva potreba primoravala Kusko da o k o sebe okuplja tolike zemlje i narode? ta je to izazivalo toliku glad za osvajanjem? Opravdavajui svoj imperijalizam, Inke su pribegavale skoro istim o n i m objanjenjima kojima e se kasnije sluiti panci da bi opravdali svoj. Tvrdili su da je njima pao u d e o zadatak da civilizuju narode Anda koji su se jo nalazili u stanju varvarstva. Te narode, koje su o b i n o optuivali da ive u rodoskrvnim vezama, da jedu ljudsko m e s o i da se nalaze u stanju stalnog rata, trebalo je da oni, Inke, naue zdravim srodnikim odnosima, gajenju kukuruza i umetnosti ivljenja u miru, dakle o n o m e po emu se "civilizovan" ovek razlikuje od "varvarina". Kusko na izgled nije bio niim p r e d o d r e e n da p r e u z m e na sebe tu misiju, na koju je polagala pravo svaka andska etnika grupa, smatrajui da samo ona uva civilizaciju, da upravo ona predstavlja istinsko oveanstvo. Inke, posmatrani u svetlu o n o g a to z n a m o o njihovoj kulturi, ne izgledaju kao izuz e t n o agresivan narod. Za razliku od svojih actekih savremenika iz centralnog Meksika koji su gajili pravi kult ratovanja, oni, reklo bi se, nisu preterano ve-

liali ulogu i znaaj rata. U molitvenim tekstovima koje je u XVI veku zabeleio Kristobal (Cristobal) de M o lina, rat se naziva nevoljom, a mir vrhovnim d o b r o m koje se stie blagonaklonou bogova. Dodue, taj mir je proizlazio iz bitaka, i uspostavljao se nakon krvavih dogaaja i postupaka proetih istinskom okrutnou. P o b e e n o g neprijateljskog poglavicu o b i n o su dovodili u prestonicu, da tu sa svojim orujem i svojim idolima bude baen pred n o g e cara koji je na taj nain proslavljao svoj trijumf. Zatim su mu odsec ali glavu, pa su od njegove lobanje pravili pehar za pivo, od njegovih kostiju frule, od njegovih zuba ogrlice, a od njegove koe doboe. Ta prefinjena surovost, meutim, karakteristina je za itavo to doba, i nije svojstvena samo j e d n o m etnosu. Imperijalistike tenje Inka bile su posledica njihovih uspeha u ratovima koje su im uglavnom nametali okolni narodi. Neoekivana pobeda Paakutija nad osvajakom vojskom anka naruila je krhku politiku ravnoteu u Andima. S jedne strane, ta je pobeda dovela Kusko u ulogu hegemonistike sile. Ali s druge strane, ona je protiv te hegemonije morala usmeriti neprijateljska oseanja susednih etnikih grupa koje su se smatrale ugroenima i iji su porazi, niui se jedan za drugim, neizbeno dovodili do teritorijalnog irenja moi Kuska. Svako je osvajanje, dakle, d o v o d i l o do n o v o g rata, koji se zavravao novim osvajanjima. Iz tog kolopleta, u koji ih je uveo njihov estoki otpor najezdi anka, Inke nikad nisu p o t p u n o umakle. Jer, to je vea bila njihova drava, to je spoljanji rat bivao noophodniji za stabilnost njenog unutranjeg poretka: on je u stvari postao glavno sredstvo reima. Kao i za svaki imperijalni mir, pretpostavku i za mir Inka predstavljalo je stanje stalne napetosti na granica-

ma, p o m o u kojega je odravano jedinstvo konstitutivnih delova Carstva, primoranih da prihvate vrhovnu vlast Kuska. Smatra se da je Javar Vakak neto pre svoje smrti na brzinu p r e d u z e o ekspediciju na visoravan, s jedinim ciljem da sprei raspad kuskanske konfederacije koju su potresali estoki nemiri. Neki njegovi naslednici kretali su u vojne p o h o d e ne toliko da bi pripojili n o v e teritorije koliko da bi onemoguili centrifugalne sile koje su, delujui na teritorijama to su ve bile p o d njihovom vlau, neprestano d o v o d i l e u opasnost njihovo o g r o m n o , ali krhko plurietniko i plurikulturno politiko zdanje. Osvajaki rat je unutar Carstva bio osnovni inilac integrisanosti i mobilnosti drutva. On je predstavljao kolektivni cilj koji je udruivao p o b e e n e i potinjene narode. Ostvarenje j e d n o g takvog cilja bilo je dovoljno unosno da bi u oima tih naroda postale vidljive i prednosti zavisnog poloaja u kojemu su drani. Ratnici koji bi se istakli u borbi mogli su pretendovati na neka zvanja, na neka dobra, a naroito na ropsku radnu snagu, uzetu iz redova zarobljenika. Ugled koji su sticali svojim podvizima i nagrade koje su uz to ile prenosili su se i na celinu etnike grupe kojoj su pripadali. Ne m o e biti sumnje u to da se v e o m a rano obrazovala "stranka rata", kroz koju su poglavice potinjenih etnosa, moda ak jo vie n e g o pripadnici plemena Inka, stalno vrili pritisak na vlast da krene u nova ratna osvajanja koja bi im pruila priliku da poprave svoj poloaj. Uz to, prenos bogatstava do kojega je dolazilo ekspanzijom Carstva n e m i n o v n o je navodio male etnike grupe, svesne svoje izolovanosti i slabe odbrambene sposobnosti, da se namerno ukljue u orbitu Kuska. Tako se p l e m e ina sa june obale udruilo sa Inkama da ne bi moralo, pre ili posle,

podneti posledice njihove najezde, ali i da bi m o g l o uestvovati u p o d e l i dobitaka koje je donosio njihov imperijalni poduhvat. Ako je verovati poglavicama plemena ina, suvereni Inka su esto nastojali da uvere periferijske populacije kako Carstvo predstavlja jedini mogui politiki okvir, pa su im p o m o u raskonih poklona ukazivali i na korist koju m o g u imati ako se u nj ukljue. Meutim, za vladavine Huajna Kapaka, imperijalizam Kuska se skrio o uporni o t p o r etnikih grupa na krajnjem severu. Velika carska vojska, u kojoj su Inke tada ve predstavljale samo manjinu, zaglibila se u operacijama smirivanja koje nisu dovele ni do kakvih blistavih pobeda, pa ak ni do konanog uspeha. Projekat udruivanja u Carstvo, suoen na laj nain sa neuspehom, p o e o je do te mere gubiti kredibilitet, da je do opasnih ustanaka, koji su bili izraz tenji ka autonomiji, dolo u samom sreditu sveandske drave. Znai li to da je Carstvo, samim tim to je d o s e g l o svoje konane granice, sad bilo o s u e n o da se raspadne? Takvim tvrenjem potcenili bi se napori koje su Paakuti i njegovi naslednici uloili u organizovanje osvojenih teritorija, kao i u to da se mozaik starih etnikih grupa sa Anda ukljui u potku j e d n o g n o v o g drutvenog poretka. Ali Kusko se b i o proirio suvie daleko i - pre svega suvie b r z o da bi ti napori imali vremena da donesu p l o d o v e . Osvajaki rat je nesumnjivo jo uvek bio n e o p h o d a n za koheziju Carstva u trenutku kad ona vie nije bila moguna. Uprkos blistavim ostvarenjima vidljivim u unutarnjem razvoju Carstva, za vladavinu Huajna Kapaka pre bi se m o g l o rei da obeleava poetak opadanja moi Inka n e g o njen vrhunac.

III poglavlje PRIVREDA, DRUTVO, DRAVA

Da li je Carstvo Inka bilo "socijalistiko" ili "totalitarno"? Je li po svom karakteru bilo "feudalno", "patrijarhalno" ili "robovsko"? Da li je svim svojim podanicima prualo blagostanje - ili ih je, naprotiv, dov o d i l o u stanje najvee bede? Ta pitanja, koja su sebi postavljale generacije istoriara i etnologa, danas izgledaju isprazna. Pre nekoliko godina, izvori kojima su se oni inspirisali - uglavn o m hronike konkistadora - ukazuju se u novoj svetlosti, dopunjene novootkrivenim arhivskim dokumentima. Ti dokumenti predstavljaju izvetaje o posetama - to jest, administrativne dopise koje su u XVI veku sastavljali panski inovnici, na osnovu istraivanja vrenih putem upitnika i voenih u upravo osvojenim oblastima, u kojima kolonijalni reim jo nije bio p o t p u n o unitio tradicionalno ureenje. U poreenju sa hronikama - koje, uostalom, nisu toliko sporne z b o g injeninih podataka sadranih u njima koliko z b o g tumaenja koje o tim injenicama nameu - izvetaji o posetama imaju tu prednost to opisuju lokalni ivot u Carstvu pridravajui se fakata posmatranih na sistematian nain, i to bez ikakvih literarnih pretenzija, i ne nastojei da bilo ta opravdaju ili dokau, izvetavaju o t o m e kako se carska vlast odnosila prema najniim slojevima potinjenog stanovnitva. Istraivanja, kojima je korienje ovih dokumenata o m o g u i l o da se usme-

re u n o v o m pravcu, tee da unesu znatne izmene u tradicionalnu sliku jedne andske drave koja organizuje celokupni privredni ivot i upravlja itavim drutvom. Istiui znaaj starih sistema recipronosti u drutvenoj reprodukciji, o n e potvruju nasluivanje Kunova ( C u n o w ) , koji je ve krajem prolog veka mislio da je andsko drutvo iz vremena Inka nesumnjivo pokazivalo manje slinosti sa drutvima antike i srednjovekovne Evrope, s kojima je obino uporeivano, n e g o sa m o d e r n i m i savremenim drutvima iz Afrike ili Okeanije.

I. - Ajlu Privredni temelji drutva

Andsko stanovnitvo je ivelo u mnotvu malih agro-pastoralnih zajednica. Njegova su naselja bila razbacana na v e o m a velikoj visini koja se kretala izmeu 3.600 i 3.800 m iznad nivoa mora i koja danas odgovara granici obraenog zemljita (kishwar) i visoke stepe (puna). D o k se dosta naselja nalazilo na visini i do 4.200 m, pa ak i iznad nje, rea su bila ona koja su bila smetena ispod dananje razmee tih dveju ekoloki znaajnih razina. D n o dolina bilo je nenastanjeno, ako ne i neobraeno. Dolina, uostalom, nije toliko olakavala kontakte koliko im je predstavljala prepreku. Ona je bila jaz koji odvaja drutvene grupe. O b i n o je vodila na neku no man's land kojom su bili odvojeni razliiti, esto neprijateljski etnosi. Zauzvrat, zasneeni prolazi u kordiljerima, useci u padinama urkua, predstavljali su normalne puteve za saobraaj i razmenu u tom delu planete smetenom skoro van sveta. Naselja su bila izgraena na uzvisinama, na stenovitim grebenima ili na planinskim vrhovima. Ku-

e, sa zidovima od grubo spojenog kamenja, rasporeivane su bez vidljivog plana, u funkciji ovlano iskorienog topografskog izgleda tla. Ponekad su bile nanizane na uzanim terasama; ponekad pak stisnute o k o malih dvorita, oblikujui, p o m o u tesnih uliica, odvojene alveole. Takvih je graevina u nekim naseljima bilo i vie stotina, a u drugima tek nekoliko desetaka. Veina njih je sa dve ili tri strane bila zatiena strminom neke litice, a sa prilazne strane, debelim bedemima rasporeenim u cik-cak liniji. Odbrambeni karakter zdanja u kojima su iveli ljudi svedoi o stanju nesigurnosti koje je u Andima vladalo pre n e g o to je uveden mir Inka. Ali injenica da na arheolokim nalazitima nema ni v o d e ni rezervoara, te da je medu ruevinama u o e n malen kapacitet skladita hrane, ukazuje na pravu prirodu ratova koji su mogli izbijati medu susednim naseljima. Naime, do najbliih izvora ponekad treba prei i vie kilometara. to se pak tie etvi, o n e su morale biti ostavljane na poljima, u p o d z e m n i m silosima, a to e rei, nadohvat eventualnom neprijatelju. Svako je naselje nastanjivao skup porodica koje su bile objedinjene srodnikim ili branim vezama, i koje su predstavljale jedan ajlu (ayllu). Meutim, ta grupa, koja je bila vezana za mesto i teila endogamiji, nije predstavljala ni klan ni srodniku skupinu sa zajednikim p o r e k l o m . Izgleda da je unutar ajlua p o r e k l o oznaavano po direktnoj mukoj liniji za mukarce i po direktnoj enskoj liniji za ene, tako da su mukarci poticali od svog oca, a e n e od svoje majke. Ovaj sistem paralelnog potomstva b i o je naroito rasprostranjen u centralnim i junim Andima. Dokumenti iz jednog suenja z b o g idolopoklonstva, odranog u oblasti Arekipe (Arequipa), pokazuju da je u XVII veku dunost sahranjivanja pokojnika jo padala u d e o direkt-

n o m potomku istog spola. Uz to, parohijske knjige, kao to su o n e iz Paukartamboa (Paucartambo) blizu Kuska, otkrivaju da je sredinom sledeeg stolea, u nekim oblastima junog Perua, prezime jo uvek prelazilo od oca na sina i od majke na ker. Sistem paralelnog porekla, formulisan na treem koncilu u Limi koji je pokuao da pronikne u njegova naela, ostao je na snazi sve do kraja kolonijalnog perioda. Porodica, svedena na brani par i njegovu decu koja jo nisu stupila u brak, predstavljala je proizvodnu i potroaku jedinicu unutar koje se obavljala podela rada. eni su padali u d e o kuhinjski poslovi i odravanje nastambe. Mukarcu su sledovali poljski radovi i izvesni zanatski poslovi kao to je lonarstvo, pa ak i izrada tkanina. Brana zajednica bivala je ustanovljena nakon kraeg ili dueg perioda predbranog zajednikog stanovanja, koji su mogui suprunici koristili da bi p o d strogim nadzorom roditelja videli kako se slau. Kad bi j e d n o m i formalno bio uspostavljen, brak, kojim je jedinka sticala potpunu samostalnost i postajala punopravan lan svog ajlua, nije m o g a o biti razveden bez nekog ozbiljnog razloga. Mada su mukarci sa viim drutvenim poloajem ponekad imali i vei broj ena, m o n o g a m n i brak je svuda bio pravilo, a poligamni izuzetak. Konstitutivne domae elije ajlua priznavale su na svom elu poglavicu zvanog kuraka, koji je obino bio p o t o m a k osnivaa grupe. Kuraka je delio zemlju, organizovao zajednike radove i reavao sporove. Ajlu je uz to priznavao sopstveno zatitniko boanstvo zvano vaka, koje je najee bilo predak kurake i na koje se ovaj poslednji pozivao u vrenju svoje vlasti. Vaka je prebivao u nekoj oblinjoj planini, g d e su mu, na mestu o b e l e e n o m nekim stablom, nekim izvorom ili hridinom, prinoene rtve

kako bi o m o g u i o rast stoke i o b e z b e d i o etvu. Pokojnici su ostavljani u stenovitim pukotinama te svete planine, u ijoj je unutranjosti trebalo da se pridrue o b o g o t v o r e n o m pretku. O obredima potovanja vake opirno su izvetavali panski misionari, koji su u p o r n o nastojali da ih dokraje. Ali slinost tih obreda sa m n o g i m oblicima verskog ponaanja koje danas posmatraju etnolozi pokazuje koliko su ti skoro trovekovni pokuaji iskorenjivanja bili uzaludni. Ajlu je imao vlastito zemljite zvano marka. Panjaci marke, iroki stepski prostori koji su se pruali do granica snenog podruja, ostajali su u zajednikoj svojini. T i m stepama, g d e u gustim busenima raste kratka trava, s l o b o d n o je mogla raspolagati svaka porodica, gajei stado ije je uvanje bilo poveravano deci ili mlaima. Oblast Anda, naime, bila je u prekolumbovskoj Americi jedina u kojoj su ljudi gajili stoku. Stoarstvo je poivalo na pripitomljenju dveju vrsta iz p o r o d i c e deva, alpake i lame, iji je divlji predak bez sumnje i v e o na andskoj visoravni. Alpaka je domaoj proizvodnji sukna davala vunu svog gustog runa. Lama je pak sluila kao ivotinja za prenos, jer je na kraim razdaljinama mogla poneti teret teak do 30 kg. Ali od ovih dveju ivotinja bilo je i drugih koristi. Od njihovog mesa, iseenog na tanke trake pa suenog na suncu, pravljeni su arki (charkt). Njihova je koa koriena za izradu sandala, remenja i torbi. Njihove su kosti sluile za izradu igala, kao i razliitih alata. ak je i njihov izmet prikupljan, jer je on, u krajevima sa krljavom vegetacijom od retkih oniskih stabala, m o g a o zameniti drvo za loenje. Za razliku od panjaka, obradivo zemljite je deljeno, i svaka porodica dobijala je svoj d e o . Kad bi p o r o dice kojima su ti delovi bili dati na korienje iezle,

oni su vraani u zajedniki zemljini fond, d o k je za nove brane parove odvajan nov d e o . Svaki takav d e o b i o je sainjen od parcela smetenih u razliitim ekolokim podrujima kojima je upravljao ajlu, tako da je svaka porodica mogla da koristi sve pogodnosti to ih je pruala prirodna sredina. D e o je m o r a o biti dovoljno velik da obezbedi ivot porodici kojoj je dodeljen. Bio je promenljiv, u zavisnosti od kvaliteta zemljita i trajanja njegovog odravanja u stanju ugara, to je uzimano u obzir pri odreivanju zemljine merne jedinice, tupua. Naime, tupu je b i o povrina neophodna za ivot jedne osobe. Jedan tupu suve zemlje, koji se posle svake g o d i n e obraivanja podvrgavao d u g o m periodu odmaranja, nije, dakle, bio istih dimenzija kao tupu navodnjene zemlje koji se iz godine u godinu m o g a o obraivati bez prekida. Odvijanjem agrarnog ciklusa i obavljanjem delatnosti koje je on obuhvatao bila je omoguena i razmena rada m e u lanovima ajlua. Prilikom setve i etve susedne su p o r o d i c e pomagale jedna drugoj. Najrasprostranjeniji oblik te uzajamne i neceremonijalne p o m o i b i o je ajni (ayni). Korisnik ajnija morao je onima koji su mu pruili uslugu, kad bi mu oni to zatraili, da vrati tano onu koliinu rada koju je od njih d o b i o . Uivaoci drugih oblika p o m o i bili su udovice, bolesnici i starci, ija su polja obraivali svi sposobni lanovi ajlua, kao i mladi brani parovi, ije su kue gradili svi stanovnici naselja. Pripadanje ajluu d o n o s i l o je radne obaveze, ali se njime sticalo i pravo na rad zajednice, iz ega su proisticale m n o g o b r o j n e v e z e solidarnosti. M n o g e kulturne osobine koje su stariji autori loe tumaili, a koje su kasnije pruale p o v o d za isticanje "socijalistikog" karaktera drave Inka, proistiu u stvari iz postojanja tih drevnih veza naseljskih solidarnosti, u iju se mre-

u svaki andski seljak oduvek uklapao. O n e nisu svedoanstvo o nekakvom staranju careva da radom svih o b e z b e d e blagostanje svakome, ve o dubokoj potrebi malih agro-pastoralnih zajednica da uvrste svoju unutarnju povezanost u suoenju sa okruenjem koje im je palo u d e o i kojim je valjalo ovladati. Iz tog okruenja, koje je nametalo surove, i u toj surovosti najoprenije uslove, andsko je seljatvo u m e l o da izvue znaajnu korist. Broj biljnih vrsta koje je o n o putem selekcije i sve izrazitije specijalizacije uspelo da uini produktivnima procenjen je na preko etrdeset. Svaka od tih vrsta odgovara jedn o m o d r e e n o m ekolokom pojasu. Krompir, kinoa, kukuruz, pasulj, paprika, tikva, manioka, kikiriki, avokado, p a m u k - da s p o m e n e m o samo o n e glavne - niu se od hladnih zemljita na znatnoj visini do niskih i toplih dolina u podnoju planina. Prehrana je ipak najvie zavisila od uzgajanja gomoljaa iji su bezbrojni varijeteti sluili za razliite specifine upotrebe. Krompir, uluku (ulluku), mava (mashwa) i oka zauzimali su ekoloki pojas neposredno ispod o n o g stepskog, to e rei, relativno ravna zemljita to se diu nad dolinama. Davali su visoke prinose, mada su uzgajani p o m o u lakvaa (motike, lakwash) i akitakle, presavijenog rala snabdevenog osloncem za nogu (chakitaqlla). Ali este klimatske nepravilnosti, na koje su o v e gomoljae p o s e b n o osetljive, inile su proizvodnju veoma nesigurnom. ak i u dananje vreme, najmanja promena u reimu kia i temperatura dovoljna je da uniti berbu koja je obeavala da e biti izobilna. Zato je shvatljivo zato je tako velik znaaj pridavan postupcima konzervacije koji su omoguavali skladitenje. Glavni od tih postupaka sastojao se u dehidraciji gomolja, tako to su naizmenino izlagani sunevoj jari i estokom mrazu to-

kom australne zime. Vikovi tih namirnica, na taj nain d o v e d e n i u stanje nazvano unjo (chuno), ostajali su jestivi t o k o m vie godina. Gomoljaama je pridodavana jedna itarica, kinoa, koja zahteva uvek istu koliinu padavina karakteristinu za via podruja i koja je isto toliko osetljiva na klimatske p r o m e n e . U ishranu siromanu mineralnim solima, taj andski pirina, koji raste u obliku ipraja, unosio je elemente koji su joj nedostajali. to se tie kukuruza, odavno svuda poznatog i svuda cenjenog, on je uzgajan u niim predelima, na padinama iznad dolina, na mestima izloenim suncu i zatienim od vetra i mraza, dakle onima g d e vladaju povoljni mikroklimatski uslovi. Skrenuta je panja na to da su mesta koja ispunjavaju sve te uslove retka u Andima. T o j je biljci, naime, istovremeno potrebno i m n o g o v o d e i m n o g o toplote. Meutim, tamo g d e ima dovoljno v o d e klima je otra, a tamo gde ima dovoljno toplote padavine su krte. M o g u e je, dakle, da se u m n o g i m oblastima u viim podrujima kukuruz d u g o uzgajao uglavnom radi zadovoljenja obrednih potreba, kao to je sluaj sa proizvodnjom piva (ava, ashwa) koje se troilo prilikom svetkovina, ili za izradu brana (sanku) koje je ulazilo u sastav rtvenih i drugih ponuda. Ali Inke su njegovu proizvodnju podsticale kako bi udovoljile rastuim potrebama drave za vikovima koji imaju veu energetsku vrednost nego kinoa, i koji m o g u da se lake skladite i due uvaju n e g o krompir, uluku, mava i oka. Rast proizvodnje kukuruza iao je u p o r e d o sa irenjem Carstva i izgradnjom njegove dravne strukture. Meutim, poto su ga mehanizmi vlasti u potpunosti stavljali p o d svoje, on je slabo uticao na prehrambene navike seljaka koji je uvek ostao papamikuk (papamikuq), "jelac gomolja".

Kukuruz, kao loe prilagoena biljka ije je uzgajanje bilo mogue samo na padinama, zahtevao je da tle bude terasasto ureeno, a esto i da bude navodnjavano. Ti radovi na pripremi terasastih povrina, esto dinovski po svojim razmerama, iznenauju domiljatou s kojom su ostvarivani. U Pisaku (Pisac) blizu Kuska, kao i u Laraosu u gornjem Kanjeteu, terase se prostiru poput ogromnih stepenita od dna doline do vrha planine. Podravane malim zidovima, razliitim po visini u zavisnosti od nagiba terena, o n e se na vie kilometara savreno prilagoavaju svim krivuljama tla. Kanali prihvataju vodu sa susednih gleera i raspodeljuju je tako da sve terase bivaju podjednako navodnjene. Mada je namena terasa i kanala u sutini pre bila u t o m e da se o m o g u i uzgajanje kukuruza n e g o da se o d g o v o r i na nekakav v e o m a hipotetini demografski pritisak - koji je, uostalom, po ne tako visoku cenu m o g a o biti otklonjen osvajanjem novih polja na p l o d n o m pojasu stepe, valja ipak priznati da je znatan d e o tih radova na ureenju tla izvren za v r e m e Inka. Ali tehnika terasiranja i navodnjavanja tla bila je poznata i primenjivana ponekad i na znatnim povrinama, naroito u Huaroiriju (Huarochiri), jo pre ekspanzije Kuska. Inke su se u ovoj oblasti, kao i u m n o g i m drugima za koje su vezali svoje ime, zadovoljile unapreenjem ranijih otkria.

II. - Vlast u plemenskoj zajednici Sistem preraspodele

Ajlu nije bio neki vii oblik drutvene organizovanosti, ve samo element na osnovu kojega se izgraivalo andsko drutvo. Ajlui su se, naime, nalazili u mreama asimetrinih veza. Odravali su o d n o s e ko-

ji su ih ujedinjavali u okvirima zavisnosti od jednoga medu njima, pa su na taj nain bili organizovani kao plemenske zajednice p o d vlau poglavice (chefferie*) koje su po svojoj veliini bile nejednake. Poglavice zavisnih ajlua bili su potinjeni poglavici dominantnog ajlua, koji je d e l o v a o kao kuraka svih ajlua. T a k o isto su vake zavisnih ajlua bile p o d r e e ne vaki dominantnog ajlua, koji je predstavljao boga zatitnika svih podanika glavnog poglavice. Za plemenskog kuraku stanovnitvo svih tih ajlua vezivalo se n i z o m obaveza koje su oznaavale stanje potinjenosti u kojemu je o n o odravano. Svaki je ajlu m o r a o da obrauje o n e delove zemlje kojima je kuraka, na osnovu dodeljenih mu prava, raspolagao na njegovom zemljitu. Odrasli mukarci iz zajednice morali su u toku godine, u vreme koje je odgovaralo pojedinim poslovima, raditi na krenju i sejanju tih delova, kao i na ubiranju plodova s njih, pre n e g o to bi to isto uinili na svojim vlastitim posedima. S druge strane, svaki je ajlu m o r a o stalno davati na raspolaganje kuraki izvestan broj radnika koje je ovaj koristio da mu uvaju stada, da predu i tkaju vunu njegovih ivotinja, te da obavljaju sve poslove potrebne za odravanje njegovog domainstva. Ti su se radnici smenjivali u izvravanju dobivenih zadataka, tako da je kuraka neprekidno koristio njihove usluge. Na sve odrasle mukarce ajlua dolazio je red da obavljaju tu slubu, poznatu p o d i m e n o m mita, koja im je sledovala u pravilnim

* Izvedeno od francuske rei chef (poglavica). Oznaava ne samo onaj deo plemenske zajednice koji se nalazi pod vlau jednog poglavice, ve i sam sistem plemenske vlasti, kao i teritoriju koju ona pokriva. Odgovarajui izraz u naem jeziku ne postoji. (Prim, prev.)

intervalima, a trajala je najee od tri meseca do j e d n e godine. Kuraka je, dakle, p e r i o d i n o sticao pravo na radnu snagu svakog svog podanika, a imao je stalno pravo na radnu snagu j e d n o g dela zajednice koja mu je bila potinjena. Raspolagao je, dakle, izvesnom koliinom ljudske energije koju je u poljoprivrednim i stoarskim poslovima, kao i u drugim proizvodnim delatnostima, koristio iskljuivo u sopstvenu korist. Nikad, meutim, nije imao pravo da neposredno koristi dobra stanovnitva koje mu je bilo potinjeno. Iako je bio korisnik prava na tui rad ( t o jest, na kuluk), on nije imao pravo da od stanovnitva zahteva i davanja u naturi (to jest, p o r e z e ) . Oporezivanje se u Andima pojavilo tek posle panskog osvajanja, pa je kolonijalnoj upravi tim tee bilo da ga uvede to se o n o protivilo vaskolikoj domaoj tradiciji. Znatno posle Konkiste, oni isti Indijanci koji su posluno odlazili u rudnike Potosija ili Huankavelike (Huancavelica), da tamo u uasnim uslovima obavljaju posao koji im je b i o nametnut, pruali su estok o t p o r prikupljanju poreza, smatrajui ga nepodnoljivom nepravdom. Meutim, korienje prava na tui rad nije bilo automatsko. Da bi ga d o b i o , kuraka je m o r a o da podnese formalan zahtev, pa ak i da to ini redovno, kako bi bio u mogunosti da takve zahteve i dalje podnosi. Uz to, m o r a o je poneto i da uini zauzvrat. Tui rad ga je obavezivao da daje p o k l o n e . Primoravao ga je da dokazuje kako je iroke ruke. U Izvetaju o poseti pokrajini Leon de Huanuko ( L o n de H u n u c o ) , a nekoliko godina kasnije i u Izvetaju o poseti pokrajini ukuito, spominju se neki vidovi ispoljavanja te institucionalizovane dareljivosti. U njima se posebno istie da je kuraka b i o od-

govoran za izdravanje svih koji su mu sluili. Ljudima iji je rad iskoriavao m o r a o je davati obilne obroke sainjene od namirnica koje su bile p o s e b n o vredne z b o g svoje relativne retkosti. Te namirnice, kao to su meso, kukuruz, koka, pivo, obino su troene prilikom svetkovina, pa su stoga i poslovi u toku kojih su o n e deljene dobijale izgled sveanosti. Kuraka je isto tako b i o duan da hrani radnike koji su mu uvali stoku, kao i o n e koji su mu, u okviru mite, preli i tkali vunu. Ali d o k g o d ih je drao u svojoj slubi, m o r a o je, p o r e d hrane, da im obezbeuje i stan, da ih odeva, pa ak i da im daje alat. Kad bi se njihovo sluenje zavrilo, vraao ih je kui dajui im neto vune, poneki komad tkanine, a katkad i nekoliko ivotinja koje bi u z e o iz svojih stada. Pored tih neposrednih nadoknada za rad u njegovoj slubi, kuraka se m o r a o starati o materijalnoj obezbeenosti svih lanova plemena koji su mu bili potinjeni. Namirivao je potrebe siromanih, siroadi, udovica, krae reeno vaka (waqcha), ljudi iju je privrenost sticao svojim poklonima. U sluaju loijih prinosa, zadovoljavao je potrebe porodica kojima je pretila glad i koje je, dajui im hranu, d o v o d i o u stanje jo izrazitije potinjenosti. Njegove su rezerve sluile za ublaavanje posledica snanije izraenih i izuzetno estih poremeaja u poljoprivredi, a liberalan nain na koji ih je on koristio uveavao mu je ugled i jaao vlast. T a k o je kuraka vrio preraspodelu, u obliku proizvod, o n o g rada koji je iskoristio. Vaka, ijim se p o t o m k o m on proglaavao, vrio je istu funkciju. On je predstavljao drugi pokretaki element tog sistema preraspodele. Kao i kuraka, p o s e d o v a o je zemlju koja je obraivana kolektivnim radom. I takoe kao kuraka, m o r a o se pokazivati dareljivim prema

onima koji su mu sluili, kako bi i dalje m o g a o koristiti njihov rad. Davao je dobra kako bi stekao pravo na ljudsku radnu snagu, a pravo na korienje te snage imao je samo p o d uslovom da daje dobra. Ali ni kuraka ni vaka nisu preraspodivali sveukupni proizvod o n o g rada koji su koristili. Prvi hroniari skretali su panju, ponekad ne bez zadnje misli, na pozamano bogatstvo ponekih poglavica i lokalnih svetilita ija su skladita bila krcata poljoprivrednim proizvodima, namirnicama, tkaninama i vun o m , i ija su se stada na stepama visoravni pruala u n e d o g l e d . Njihova zapaanja, ma koliko mogla biti preuveliana, ukazuju da je postojei sistem preraspodele u prvom redu koristio onima koji su njim upravljali. On ne samo da nije odravao h o m o g e nost zajednice obuhvaene vlau poglavice, ve je u njoj izazivao socijalnu diferencijaciju koja je tu zajednicu delila na pojedince zvane kapa, priteaoce vlasti, "monike", na jednoj strani, i na obine ljude, naroito o n e iz sloja vaka, na drugoj. Pripadnici grupe kapa izdvajali su se poligamnim nainom ivota, ukrasima i fino otkanom o d e o m koju su nosili, probranom hranom koju su jeli. inili su uzan i zatvoren krug u koji se ulazilo samo na osnovu porekla. Njihova svest da pripadaju eliti ispoljavala se u endogamiji koju su praktikovali iskljuujui iz svojih branih veza p o r o d i c e nieg ranga. Mitske prie koje je Fransisko Davila (Francisco Davila) na sam o m poetku XVII veka prikupio u oblasti Huaroiri uvaju seanje na neku ker poglavice koja je pogreno verovala da je otac njenog deteta nekakav obian seljak, "dera krompira", pa se bacila sa vrha jedne litice, radije n e g o da ivi osramoena. Porodice poglavica sa severnog dela obale tvrdile su da p o tiu od jedne davnanje vrste ljudi, razliite od o n e

koju ini obian svet. Potreba za isticanjem i ouvanjem vlastitog ranga bila je izrazito snana k o d kuraka, koji su sebi pripisivali p o r e k l o od drevnih p o glavica i koji su se nalazili na elu velikog broja ajlua i mnogih znaajnih plemenskih zajednica. Jer kao g o d to je razliite ajlue ujedinjavala potinjenost j e d n o m e od njih, s kojim su inili jednu plemensku zajednicu, razliite su zajednice m o g l e biti ujedinjene potinjenou jednoj od njih, s koj o m su inile jo veu zajednicu. U vioj strukturi ponavljala se nia struktura koja je u nju bila ukljuena, kao to je i vlast koja se vrila na nivou prve bila ista kao ona koja je postojala na nivou druge i koja joj je bila potinjena. Na svakome od tih nivoa, kao i meu njima, funkcionisao je isti sistem preraspodele. Francuski izraz chefferie, kao i kovanica cacicazgo koju su panci napravili polazei od j e d n o g korena ije je p o r e k l o sa Antila, nije, dakle, lien dvosmislenosti. On se m o e primeniti na bilo koju od tih sasvim slinih drutveno-politikih jedinica koje se m e u s o b n o uklapaju, bez obzira na to da li su ire ili ue. Re poglavica, kao i panski izraz cacique kojim se u hronikama i starim tekstovima prevodi domorodaka re kuraka, nije nita manje dvosmislena. Ona se odnosi na bilo koji od tih savreno podjednakih oblika vlasti rasporeenih du itave piramidalne i segmentarne organizacije plemenskih zajednica - bilo da je re o p o d r e e n o j ili nadreenoj vlasti. Ti sistemi vlasti u plemenskim zajednicama pokrivali su manje ili vee teritorije, sa v e o m ili manjom gustinom stanovnitva. Neki su odgovarali etnikim grupama ije se rasprostiranje merilo desetinama hiljada kvadratnih kilometara. Drugi su pak odgovarali tek plemenima koja su ivela u nekoj ma-

loj dolini. Pleme Lupaka, na primer, predstavljalo je pravo "kraljevstvo" koje se prualo du itave zapadne obale jezera Titikaka, od zaliva k o d Punoa do uvale k o d grada Gakija (Guaqui), i koje je p o e t k o m XVI veka imalo vie od 100.000 stanovnika. To "kraljevstvo", iji je uticaj b i o osetan u itavom podruju junih Anda, bilo je sainjeno od est plemenskih zajednica [Sepita ( Z e p i t a ) , Jungujo ( Y u n g u y o ) , Pomata, Huli (Juli), Ljave (Llave) i Akora (Acora)] koje su se nalazile p o d vlau kurake sedme zajednice (ukuito). Najvea od tih zajednica ( H u l i ) imala je 27 ajlua, a najmanja (Jungujo) est. U poreenju sa Lupakama, p l e m e Ankara (Anqara), koje je i v e l o p o r e d obala reke Mantaro u oblasti Huankavelike, predstavljalo je u to isto vreme sa svojih 10.000 do 15.000 stanovnika samo malenu "kneevinu" nastalu ujedinjenjem dveju plemenskih zajednica, obeju sainjenih od dvadesetak ajlua. Etnike grupe sa visoravni i iz krajeva u njenoj okolini uglavnom su bile m n o g o bolje organizovane od stanovnitva kordiljera, koje je bilo rasparano na veoma veliki broj ponekad sitnih politikih entiteta. Ali i o n e su morale iskusiti ogranienost organizacionog m o d e l a koji je, budui nesposoban da zaustavi urotnika vrenja i sprei otpadnitvo pojedinih plemenskih zajednica, odravao u velikoj nestabilnosti sve o n o to su o n e izgraivale i to se m o g l o isto tako lako sruiti kao to je bilo i podignuto. M o jedne plemenske zajednice ispoljavala se ne samo u njenoj veliini, ve i u broju i znaaju kolonija koje je ona posedovala izvan granica vlastitog teritorijalnog podruja. Svaka je zajednica, naime, imala vlastite z o n e uglavljene unutar teritorija politiki nezavisnih etnikih grupa; te su z o n e inile neku vrstu mree njenih kolonija. Kolonije manjih za-

jednica nalazile su se na manjim razdaljinama. esto su bile rasporeene u krugu poluprenika od tri do etiri dana hoda, u ogranienom rasponu visinskih razlika, dakle na nevelikom broju ekolokih podruja. Zauzvrat, do kolonija najveih zajednica ponekad je valjalo putovati 25 ili 30 dana; o n e su bile rasp o r e e n e u svim andskim ekolokim podrujima, od pune do toplih priobalskih krajeva u podnoju Anda i do njihovih padina na amazonskoj strani. Ako je verovati Izvetaju o poseti pokrajini ukuito, "kraljevine" sa obala jezera Titikaka imale su kolonije i u priobalskim dolinama na jugu Perua, skoro 300 km daleko od jezera, pa ak i u jo udaljenijim bolivijskim oblastima Larekaha (Larecaja) i Koabamba (Cochabamba). Iz tih dalekih oblasti o n e su dobijale kukuruz, pamuk, koku i druge tropske ili polutropske namirnice koje se na bezvodnoj visoravni nisu m o g l e proizvoditi. Eksploatacija nije poveravana lokalnoj radnoj snazi. Nju su, izgleda, u celosti obavljali privremeni naseljenici, koji su z b o g setve ili berbe p e r i o d i n o dolazili iz m e t r o p o l e i koji su se u koloniji tokom g o d i n e smenjivali radi uvanja obraenih polja i stada. Nain iskoriavanja kolonija zahtevao je, dakle, sezonska premetanja stanovnitva na ponekad velikim razdaljinama, od vrhova do podnoja obronaka kordiljera. Prema tome, k o d stanovnika Anda, koje je primoravao na tako veliku geografsku pokretljivost, on je pretpostavljao postojanje izvanredne sposobnosti biolokog prilagoavanja v e o m a velikim klimatskim promenama. Preko svojih tako rasporeenih kolonija plemenske su zajednice nastojale da steknu neposredan pristup to v e e m m o g u e m broju bogatstava koja je pruala prirodna sredina. Pokuavale su dospeti u stanje autarhije koje sve do naih dana, za sva and-

ska drutva, nikad nije prestajalo da se postavlja kao ideal. Taj je ideal, dodue, retko bivao ostvaren. Ali vertikalna kontrola koju je svaka zajednica vrila nad ekologijom, kao i privredna integrisanost koju je polazei od te kontrole svaka od njih ostvarivala za vlastiti raun, v e o m a su smanjivale obim razmene. Trgovinska delatnost, koju su neke priobalske etnike grupe po svoj prilici ipak obavljale, esto je bila ograniena na neredovite transakcije, u kojima su kao vrednosne jedinice ponekad sluile bale koke ili ipke soli. Ona je jo ee bila svedena na obinu trampu. Trgovina, izrazito marginalna u p r i v r e d n o m ivotu uzetom kao celina, nije mogla da d o v e d e do stvaranja istinske monete, ni do irenja trinih institucija ije je postojanje ipak u o e n o na krajnjem severu Anda. Na koji je nain plemenskim zajednicama uspevalo da stvore kolonije u dalekim oblastima, m e u tuim narodima? N e m a sumnje da je u nekim sluajevima pravo plemenskih zajednica na kolonijalne enklave koje su bile u njihovom posedu poivalo, prosto-naprosto, na odnosu snaga. U tekstu Fransiska Davile dosta je mesta posveeno ratovima koje je v o d i l o p l e m e Javju (Yawyu) iz oblasti Huaroiri u nastojanju da se uvrsti u t o p l o m priobalskom podruju plemena Junka (Yunka), kao i ratovima kojima su Junke, zauzvrat, pokuavale da prodru na visoke panjake tog istog plemena Javju. Ali ta su prava isto tako mogla da budu uspostavljena na bazi reciprociteta. N e k o bi p l e m e pristalo da na njegovoj teritoriji enklavu obrazuje neka druga plemenska zajednica, s tim da ona njemu prui povlasticu da na njenoj teritoriji osnuje vlastitu koloniju. Naseljenici iz o n e prve odgovarali su za bezbednost naseljenika iz druge. Meutim, enklave od veeg privrednog znaaja

uglavnom su zaposedali naseljenici iz vie razliitih plemenskih zajednica, nadmeui se u njihovom iskoriavanju. Naroito su nalazita kamene soli predstavljala takva multietnika ostrvca, do kojih je stanovnitvo iz svih okolnih krajeva dolazilo da se s l o b o d n o snabdeva. Teritorijalno preplitanje prava plemenskih zajednica i interesa na kojima su se ta prava temeljila svakako je moralo da bude izvor sve uestanijih sukoba.

III. - Carstvo Prelazna dravna struktura

Po zamisli njegovih upravljaa, koji su nadahnuli i m n o g e panske hroniare, Carstvo je predstavljalo svet organizovan od strane naroda Inka. O n o je bilo isto to i kosmos, izvuen iz stanja haosa neprekidnim civilizatorskim delovanjem ljudi iz Kuska. Izvan njega mogli su da postoje samo nered i varvarstvo. Dve zamiljene linije, ukrtajui se u sreditu prestonice i nastavljajui se sve do granica, delile su Carstvo na etiri dela, ime je o n o d o b i l o naziv Tavantinsuju (Tawantinsuyu), "etiri zemlje". O n e su odvajale inansuju (Chinchasuyu) na severu, Kolasuju (Kollasuyu) na jugu, Antisuju (Antisuyu) na istoku i Kuntisuju (Kuntisuyu) na zapadu. U hronikama se dodaje da je svaki od tih delova i sam b i o podeljen na jedinice od 10.000 porodica, a o v e o p e t na jo manje jedinice od 1.000, 100 i 10 porodica. Za svaku od tih jedinica bio je odgovoran jedan inovnik kojemu su odgovarali inovnici zadueni za neposredno p o d r e e n e jedinice. Takvo ideo-mitsko vienje Carstva, uvek d u b o k o o b e l e e n o g svojim plemenskim poreklom, m o r a l o je dati uverljivost tezi o jednoj despotskoj dravi sa

krutim i centralizovanim strukturama. Carstvo Inka se, meutim, prvenstveno ukazivalo kao integrator tradicionalnog drutvenog poretka. O n o je ostvarivalo sintezu piramidalne i segmentarne organizacije andskih etnikih grupa na kojima je poivalo. Predstavljalo je produetak i vrh plemenskih vlasti, kao g o d to su o n e predstavljale produetak i vrh sistema vlasti u ajluima. U stvari, Carstvo, plemenska zajednica i ajlu nalazili su se u odnosu meusobne podudarnosti: reprodukovali su se tako to su se uzajamno obuhvatali. Veze to su spajale cara i sunano boanstvo sa zajednicama koje su sainjavale Carstvo bile su nalik onima to su povezivale kuraku i vaku sa ajluima koji su bili sastavni delovi bilo koje od tih zajednica. Car i Sunce, zvanini b o g Tavantinsujua, raspolagali su u svakoj plemenskoj zajednici stadima o ijem se uvanju moralo starati stanovnitvo, kao i z e m l j o m koju su morale obraivati lokalne poljoprivredne zajednice. Ta zemlja bez sumnje nije svuda predstavljala dve treine ukupne povrine, kao to se tvrdilo na osnovu poverenja poklonjenog nesigurnim podacima nekog Garsilasa (Garcilaso) de la V e g e . Jedan dokument u kojemu se g o v o r i o dolini Ike sadri podatak da su ta zemljita u ovoj oblasti, u kojoj prisustvo Inka ipak nije bilo ba neupadljivo, zauzimala povrinu manju od 400 fanega, i da je meu njima bilo "i dobrih i loih". Inke, dakle, nisu sistematino prisvajali najbolju zemlju. Uz to, oni su prilino esto uzimali zemlju sa obronaka, koja dotle nije bila koriena, ali koju su oni inili p l o d n o m uredujui je terasasto, kako bi na njoj uzgajali kukuruz. Car i svetenici Sunca starali su se da obaveze prema njima budu uredno izvravane, ali ne samo one, ve i dunosti koje su njima samima zauzvrat

padale u d e o . Prvu od tih dunosti predstavljalo je izdravanje, shodno uobiajenim normama, svih koji su za njih radili, a car i svetenici su to izvravali tako to su delili poljoprivredne namirnice, odeu, tkanine i druge p r o i z v o d e nastale radom u njihovoj slubi. Sve je to skupljano u javnim skladitima zvanim kolka (kollka). Ukljuujui se u mreu starih uzajamnih obaveza, oni su za ljudsku radnu snagu morali davati dobra, te tako iriti postojei sistem preraspodele na sve teritorije p o d njihovom vlau. Carstvo nije reprodukovalo plemensku zajednicu samo u oblasti njene strukture, ve i u oblasti njenog funkcionisanja. P o l o de Ondegardo, istaknuti inovnik kolonijalne uprave, insistira u j e d n o m od svojih izvetaja na injenici da su Indijanci "dugovali samo svoju linu slubu". Oni nisu bili poreski obveznici ve davaoci rada. Svi odrasli, to jest oenjeni ljudi, bili su primorani da kulue. M o g u e je da su Inke i pre panaca mestimino vrili pritisak da mladi ljudi stupaju u brak to ranije, kako bi to pre postali duni da kulue. Bilo kako bilo, m n o g i hroniari daju naslutiti da sklapanje brakova nije izmicalo kontroli carske vlasti, kada tvrde - mada protivno svakoj verovatnoi - da niko nije m o g a o uzeti suprugu bez pristanka cara, ili da niko nije m o g a o uzeti drugu suprugu osim o n e koju mu je namenio car. U dravi koja osim radne snage stanovnitva nije imala drugih resursa, birokratska kontrola d e m o grafskih tokova pokazivala se n e o p h o d n o m . Vlast je u svakom trenutku morala da zna s kojom koliin o m ljudske radne snage m o e raunati, kako bi je mogla racionalno raspodeliti meu raznim konkurentskim oblastima privrede. Bilo joj je, dakle, neop h o d n o da aurno v o d i spisak svojih podanika koji

e se stupanjem u brak ukljuiti u kategoriju kuluara, kao i onih koje e bolest, starost ili smrt iskljuiti iz te kategorije. To je bio jedini cilj sveobuhvatnih i podrobnih popisa stanovnitva, koji su konkistadore utoliko pre impresionirali to im u Evropi XVI veka nije bilo slinih. Njih su r e d o v n o sprovodili strunjaci, na osnovu decimalnog numerikog sistema, a njihovi su rezultati beleeni na konopiima sa vorovima ili kipuima. To bi m o g l o dati izvesnu uverljivost tvrenjima hroniara da je itavo stanovnitvo Carstva bilo podeljeno na jedinice od 10.000, 1.000, 100 i 10 porodica. Ali njihova je zabluda u t o m e to su kao administrativnu stvarnost shvatili neto to je u stvari predstavljalo samo dosetljiv postupak u raunanju. Stanovnitvo koje je bilo popisano kao p o g o d n o za kuluenje drava je upotrebljavala u poljoprivrednim i stoarskim poslovima, ali i u drugim delatnostima, kao to su ureenje tla za poljoprivredu, graevinski radovi i rat. Gradove koje e nastanjivati carski inovnici i koji e, drei p o d svojim uticajem o k o l n e etnike grupe, postati sredita pokrajina, Inke su izgradili kulukom. Na isti nain je stvorena i ona o g r o m n a mrea puteva i mostova koja i danas izaziva divljenje i ija je rasprostranjenost procenjena na vie od 16.000 km. Ona se granala o k o dveju glavnih cesta ija je izgradnja zapoeta po nareenju Paakutija, a p o d vladavinom njegovih naslednika nastavljana kao rezultat njihovih osvajanja. Prva se cesta pruala du obale od Tumbesa do Arekipe, odakle se nastavljala prema ileu. Druga, paralelna s njom, povezivala je, preko visoravni i preko udolina u unutranjosti kordiljera, Kito u Ekvadoru sa Tukumanom u Argentini; na njoj su se nalazili Kahamarka, Hauha, Vilkasuaman i Kusko. M n o g i popre-

ni putevi, vodei iz planinskih oblasti u primorje, spajali su te dve ceste iji su mnogi delovi bili poploani ili ureeni u obliku stepenita, a p o n e g d e su bili iri od 6 metara, iako njima nisu prolazila nikakva kola. Pored tih cesta mestimino su se nalazila konaita zvana tampu. Sluila su u isti mah i kao usputna prenoita i kao potanske stanice. Lokalno stanovnitvo koje ih je uvalo moralo je da u njima dri i dvojicu ili trojicu skorotea, uvek spremnih da prime eventualne poruke i smesta ih prenesu skoroteama iz susednog tampua. Skorotee ili aki (chaski) inili su slubu za prenos poruka koju su panci zadrali, toliko je bila efikasna i brza. Caski su za manje od jedne sedmice, od tampua do tampua, poruku upuenu sa severne granice Carstva prenosili do Kuska, na razdaljini od skoro 2.000 km. Mrea puteva i sluba za prenoenje poruka nisu naroito doprinosili irenju kuskanske kulture i jezika - koje Inke, uostalom, nisu ni nastojali da sistematino nameu. Ali o n e su omoguile tenji nadzor nad provincijama, bre slanje vojske na granice i u pojedine pokrajine, kao i u unutranjost pobunjenih oblasti, kako bi imperijalni mir poivao na sigurnijim temeljima. Znatno su doprinosile uvrenju Carstva, uslovljavajui njegovu centralizovanost i sposobnost da intervenie svuda unutar granica Tavantinsujua. Uz to, o n e e izrazito pojaati uticaj drave na drutvo p o d njenom upravom, to e voditi ka preobraaju tradicionalnog drutvenog poretka. T e e i promenama, drava je usmerila svoje delovanje ka politici prisilnog preseljavanja stanovnitva. Tvrdi se da je tu politiku uveo Paakuti: on je navodno premestio prvobitne stanovnike doline Kuska, kako bi plemenu Inka o m o g u i o da se doepa

zemlje koje je bilo eljno. Veliki vladar je docnije takvu politiku m e t o d i n o sprovodio u itavom svom Carstvu, u okviru napora na ostvarenju imperijalnog mira, ne samo na utrb podvrgnutih etnikih grupa, ve i svoje vlastite. Delovi onih naroda koji su, budui tek nedavno pokoreni, jo uvek ispoljavali izvesne prohteve za nezavisnou, premeteni su u oblasti koje su bile solidno zaposednute i nalazile se p o d vrstom upravom, a na njihovim teritorijama naseljeno je stanovnitvo koje je, prihvativi Inke, u politikom pogledu bilo sigurno. O n o je smeteno u blizinu mostova, skladita i utvrenja, du glavnih puteva i o k o oblasnih sredita, kako bi ih u sluaju p o b u n e obezbedili i pruili im zatitu. Preseljavanje stanovnitva uzelo je velike razmere za v r e m e vladavine Tupa Jupankija, a naroito Huajna Kapaka. Ovaj poslednji, u elji da uvrsti severnu pokrajinu Carstva, masovno je premetao stanovnike dananjeg Ekvadora, na ije je mesto dovod i o p o r o d i c e iz starih i lojalnih etnikih grupa iz oblasti Kuska. Tako su, na primer, pripadnici plemena Kanjar sa juga Ekvadora i plemena aapuja iz severoistonog Perua bili razbacani sve do krajeva u junom Peruu, g d e su u trenutku panskog osvajanja sainjavali velike kolonije. Izgleda da su andske etnike grupe u veini sluajeva bile, ako ne rascepkane, a o n o liene svog demografskog potencijala, a sistem plemenskih zajednica u kojemu su bile organizovane, p o e v od onih najmanjih, bio je snano uzdrman. Preseljeno stanovnitvo, zvano mitmak (mitmaq), ipak je ostajalo teorijski potinjeno vlasti kurake svoje plemenske zajednice. Deavalo se, uostal o m , da o n o bude dvaput prebrojano pri prvim popisima koje su obavili panci: j e d n o m na mestu g d e

je ivelo, i zajedno sa lokalnom etnikom grupom, a drugi put na mestu odakle je poticalo, i zajedno sa etnikom g r u p o m kojoj je i dalje pripadalo. Ali udaljenost, u sprezi sa ekolokom slinou prvobitne postojbine i nove sredine, nije pogodovala odranju etnike pripadnosti. M n o g i autori, meu njima i izvrsni hroniar kakav je Sjesa de Leon (Cieza de L e n ) , zapazili su da je mitmak stanovnitvo porek l o m iz planinskih podruja uvek bilo preseljavano u visoke oblasti, a da je mitmak stanovnitvo poreklom iz niih podruja uvek bilo premetano u priobalske oblasti. Takvu praksu oni su tumaili kao izraz brige Inka za zdravlje stanovnika, koje bi m o g l o biti u g r o e n o z b o g preseljenja u kraj sa drukijom klim o m od o n e na koju su navikli. No u tome e m o radije videti izraz bojazni carske vlasti da mitmak stanovnitvo, rasporeeno u oblastima razliitim po visini i po ekolokim osobenostima, ne uspostavi meu sobom i sa svojom plemenskom zajednicom odnose ekonomske komplementarnosti, te da na taj nain ne osnai organizovanost etnikih grupa iz kojih je istrgnuto. Naime, izolovani u nepoznatim oblastima i meu narodima koji su imali dobre razloge da prema njima budu neprijateljski nastrojeni, mitmak naseljenici su predstavljali drutvenu kategoriju koja je dravi i njenim lokalnim inovnicima pruala neposredan oslonac. Dodue, dobijali su panjake, zemlju za obraivanje i sve to im je bilo potrebno da bi na mestu koje im je o d r e e n o obnovili svoj dotadanji nain ivota, ali su zato bili pritisnuti m n o g o b r o j n i m i tekim obavezama. Medu njima je moda bila i dunost da u okviru dravne privrede obavljaju specijalizovane poslove. Uzrokujui nastanak te nove socijalne kategorije, drava je u isti mah svesno sprovodila politiku pod-

jarmljivanja i time podsticala sve raireniju pojavu ropskih grupa. A k o je verovati starim tekstovima, te grupe v o d e poreklo od stanovnitva j e d n o g kraja iz okoline Kuska koje je Tupa Jupanki, nakon j e d n e izuzetno estoke p o b u n e koju je o n o izazvalo, p o k o r i o i p o d e l i o meu ljudima iz svoje okoline. Meutim, u trenutku kad je ta pobuna izbila, ropski poloaj postojao je u Andima ve odavno. Kurake su skoro svuda uobiajile da iz svojih plemenskih zajednica uzimaju izvestan broj "stalnih potinjenika". Poput kurak, i vladari Inka su uzimali "stalne potinjenike" iz etnikih grupa koje su inile Tavantinsuju. Ali poevi od Tupa Jupankija, taj danak u ljudstvu dobio je znatno vee razmere. On je, izgleda, preuziman ne samo u pokrajinama carstva, ve takoe i prvenstveno meu ljudima zarobljenim t o k o m ratova u graninim podrujima. "Stalni potinjenici", zvani jana (yana), sluili su iskljuivo caru, ili osobama visokog ranga kao to su vojskovoe, visoki inovnici, kurake, kojima je car te ljude dodeljivao kao znak svoje zahvalnosti ili velikodunosti. Oni nisu bili robovi u o n o m smislu kakav istoriari sredozemnog Starog veka daju toj rei. Mada lieni svakog etnikog atributa i svega to ih vezuje za njihov narod, zadravali su pravo da imaju zemlju i da u vlastitoj svojini poseduju dobra i stoku. Nisu se mogli osloboditi svog poloaja koji je b i o nasledan, ali zato su ga prenosili na samo j e d n o svoje dete, koje je birao njihov gospodar, kako bi o n o zamenilo svog oca posle njegove smrti. Taj je poloaj uz to obuhvatao v e o m a razliite statuse. Jana koji je sluei caru b i o uesnik u raskonom ivotu dvora u Kusku nalazio se u sasvim drukijem poloaju od onoga kojemu je, igrom sluaja pri raspodelama, d o p a o neki mali provincijski kuraka. Po-

znato je da su neki od jana raspolagali dovoljnim bogatstvom i u g l e d o m da su mogli imati isto toliko ena koliko i neki lokalni poglavica, te da je medu njima bilo vie njih koji su vrili istaknute funkcije u carskoj upravi. Kao to je uzimala mukarce, vlast je mogla da uzima i e n e - ili, tanije, v e o m a mlade devojke, d o k su jo bile u detinjstvu. Te "izabranice", zvane akla (aqlla), bile su zatvarane u manastire Sunca, gde su dobijale obrazovanje p o d nadzorom starijih ena koje su pripadale plemenu Inka. Poto bi prole kroz pubertet, neke su postajale careve drugostepene supruge, d o k su druge davane u brak osobama kojima je car e l e o izraziti zahvalnost. Veina njih, meutim, ostajala je unutar manastira. ivot su provodile u najstrooj ednosti i najpotpunijoj usamljenosti, kao slubenice kulta Sunca. Ali p o r e d verskih funkcija koje su izvravale, pripadala im je i izuzetno znaajna uloga u privrednom ivotu, jer su prele i tkale vunu stada koja su se nalazila u posedu Sunca. Manastiri, iji je broj rastao u p o r e d o sa brojem oblasnih gradskih sredita, i u kojima je ponekad ivelo i vie od 2.000 akla, predstavljali su prave tekstilne radionice u kojima su se u izobilju proizvodile sve vrste tkanina i o d e e . Krajem vladavine Huajna Kapaka, stanovnitvo iz grupa mitmak, jana i akla ve je predstavljalo radnu snagu koja je u izvesnim oblastima privredne delatnosti obezbeivala vlastima masovnu proizvodnju, a inila ih je sve manje zavisnim od tradicionalnih recipronih obaveza i u drugim sektorima u kojima su ih o n e bile preuzele. Uostalom, te su uzajamne v e z e bile ugroene slabljenjem plemenskih zajednica koje su im sluile kao okvir i iji su temelji bili podriveni preseljavanjem stanovnitva. Reju,

stari plemenski poredak p o e o je da se raspada p o d pritiskom n o v o g drutva nastalog delovanjem dravne strukture i p o v e z a n o g s njom. Drutveni poredak koji je drava nastojala da uspostavi jasno je pokazivao tenju da se ukoreni o k o Kuska, g d e se p l e m e Inka nametalo kao klasa dokonih ljudi, nasuprot o n i m potinjenim koji su zadovoljavali njegove potrebe. Ali i u m n o g i m drugim oblastima Tavantinsujua p r o m e n e koje su bile u toku otkrivale su razliite stepene razvoja tih klasa u sazrevanju. Njima je nedostajalo samo vreme da ostvare preobraaj tog tradicionalnog Carstva u jednu veliku, ve modernu dravu.

IV poglavlje CARSKA VLAST

Mitom o Manku Kapaku ne objanjava se samo p o r e k l o vlasti Inka. Njime se ukazuje i na njenu prirodu, kao to se u isti mah otkrivaju i njena ogranienja. U izvesnom smislu, on predstavlja povelju Carstva. Uprkos promenama kroz koje je uloga cara prolazila od jedne vladavine do druge, a koje su bile usmerene ka p o s t e p e n o m jaanju uloge vladara, lik legendarnog osnivaa Tavantinsujua uvek je zadravao vrednost primera za ugled. Svaki suveren je reprodukovao taj lik u njegovim glavnim crtama, nastojei da ga obogati i uini jasnijim.

I. - Vladar
Kao i Manko Kapak, koji nije imao ni oca ni majke, car se predstavljao kao "siroe i siromah". Te dve rei bile su, uostalom, uveliko sinonimi, a bila je dovoljna jedna te ista re, vaka, da ih izrazi, jer svako onaj ko je b i o bez roditelja nije uivao nikakva druga prava osim onih koja je sebi pribavio sopstvenim sredstvima i iskljuivo vlastitom snagom. Car je b i o vaka, poto nije priznavao da ima roditelje. Uzimajui grimiznu traku, on je sebe iskljuivao iz svoje srodnike grupe, te prema tome i iz nasledstva na koje bi normalno m o g a o polagati pravo. Preputao je svojim roacima zemlju svog oca i ljude koji su je obraivali, da bi stvorio svoje vlastito

imanje. U vreme Inka Roke, kad su vladari prestali da stanuju u Hramu Sunca, on je svojoj brai m o r a o da ustupi i oinski d o m , te da izgradi svoj vlastiti dvorac, kanu (kancha). Posle njegove smrti, dobra koja je stekao prelazila su u posed njegove dece, koja su, odstranjena od vlasti, postajala pokojnikov jedini r o d (panaka). Ta su dobra sainjavala batinu tog roda, iji su lanovi ovekoveavali uspomenu na pokojnika, veliali slavu njegove vladavine i obavljali o b r e d e pred njegovim mumificiranim leom. Kad su panci stigli u Kusko, u gradu je postojalo jedanaest carskih rodova koji su odgovarali jedanaestorici nekadanjih vladara Tavantinsujua. Kao i Manko Kapak, car se enio j e d n o m od sestara, koja je postajala njegova glavna supruga ili koja (koya). Tim rodoskrvnim brakom on je sveano poricao svoje poreklo, na oi celog sveta kidao s njim, inei na taj nain oiglednim svoj izuzetni poloaj izvan svih porodinih veza. Dodue, taj carski incest uao je u praksu tek u poznije vreme. Nametnuo se tek u trenutku kad je careva brana veza prestala da donosi bilo kakvu politiku korist. Sve do vladavine Paakutija, vladari Inka su kao glavnu suprugu birali ker nekoga od susednih kuraka, ije su saveznitvo, ili pak samo blagonaklonu neutralnost, eleli na taj nain da o b e z b e d e . U stvari, samo su se Tupa Jupanki i Huajna Kapak oenili sestrom, s tim to je k o d prvoga bila re o sestri njegovog oca. Car, dakle, nije imao prethodnika, a ukoliko je imao potomke, nije m o g a o imati naslednika. Poreklo njegove vlasti bilo je samo u njegovoj linoj vrednosti. Ta vlast, koja je bila njegova lina svojina, razlikovala se od vlasti nekoga kurake po t o m e to nije proisticala iz poloaja njenog priteaoca u mrei rodbinskih veza, steenih bilo brakom bilo pore-

klom, ve se nalazila izvan i iznad njih, ne podleui nikakvim obavezama ili ogranienjima to bi ih te veze nametale. panski su inovnici u XVI veku uzalud pokuavali da razaberu pravila nasleivanja carskog prestola, kako bi medu mnogobrojnim srodnicima ranijih vladara mogli razlikovati, shodno veoma etnocentrinim kriterijumima zakonitog i nezakonitog porekla, "legitimne p o t o m k e " od onih "nelegitimnih". Morali su, meutim, ustanoviti da carsku vlast nije nuno nasleivao prvoroeni carev sin, kao u Evropi, pa ak ni neki od sinova koje je car imao sa svojom glavnom suprugom, ve da je nju u stvari dobijao onaj kojega bi dravni dostojanstvenici ocenili kao najsposobnijeg. A t o m e valja dodati i to da se svojstvo kojim se taj izabranik pokazivao sposobnim da vri carsku vlast pokazivalo, pre svega, kao njegova vetina da je se doepa. Vlast, naime, nije bila neto to se nasleuje, ve neto to se osvaja. Nije se prenosila putem institucionalizovanih procedura: uzimala se silom. Zavretak svake vladavine istovremeno je bio i poetak jedn o g perioda anarhije, dueg ili kraeg, ali uvek obel e e n o g nasiljem. Sinovi preminulog cara, koji su jedan drugom osporavali pravo na maskapaiu, stupali su u meusobnu borbu. Careva braa i neaci, koji su isto tako m o g l i pretendovati na grimiznu traku kao i svi oni kojima je njihov poloaj u vlasti omoguavao da na nju polau pravo, postajali su jedan d r u g o m ljuti dumani. Potomstva pojedinih careva, koja su podravala njihove suparnike ambicije, pretvarala su se u neprijateljske stranke koje su unosile razdor u narod Inka. Plemenske zajednice sa periferije Carstva iskoriavale su paralizu dravn o g aparata da bi se oslobodile i p o n o v o uspostavile svoju nekadanju autonomiju. Reju, Tavantinsuju

se raspadao. Ureeni svet vraao se u stanje haosa iz kojeg ga je car bio izvukao. P o n o v o bi zavladalo doba varvarstva koje bi trajalo sve d o k jedan od pretendenata ne bi uspeo da savlada svoje suparnike i da o k o svoje osobe obnovi jedinstvo plemena, te da zajedno s njim p o n o v o pokori pobunjene plemenske zajednice. Sa svakim novim carem p o n o v o se raalo Carstvo. Tako je svaka promena vladaoca vraala istoriju njenim tamnim poecima. Taj povratak izvorima imao je i svoj obredni izraz, u obliku lutanja praoca-osnivaa koje je svaki novi vladar, pre n e g o to preuzme vlast, m o r a o da obnovi u drutvu svojih pristalica. Hronike kazuju da je Paakuti otiao u peinu k o d Pakariktampua, koja je za Inke bila pupak sveta. On je iz te peine izaao kroz isti onaj otvor koji je o m o guio prolaz Manku Kapaku i njegovoj brai, a p o t o m se, istim putem kojim su oni proli, vratio u Kusko, da bi se tu ovenao maskapaiom. Izgleda da su kasniji carevi obnavljali samo poslednju etapu tog prvobitnog puteestvija. Tupa Jupanki i Huajna Kapak otili su samo do planine Vanakavri, na kojoj je Manko Kapak imao poslednji zastanak pre n e g o to je stigao u Kusko. Drei se puta kojim je pre njih proao taj mitski junak, obojica su u povorci sili s te planine i uli u grad, da nad narodom, okupljenim da im klie, preuzmu vlast koja se upravo bila simboliki okupala u svom izvoru. Obred preuzimanja carske vlasti poinjao je na vrhu Vanakavrija. Na t o m su mestu, uostalom, ve u samom poetku bile ustanovljene sve pojedinosti tog obreda. Meutim, u politikom sistemu Inka nije postojao nikakav dinastiki princip kojim bi se ureivao redosled nasleivanja, to se osealo kao ozbiljan nedostatak. Poslednji carevi, pokuavajui na razlii-

te naine da umanje tetne posledice takvog stanja stvari, nastojali su da carskoj vlasti o b e z b e d e izvestan kontinuitet. Tako je, poevi od Paakutija, careva smrt mesec dana drana u tajnosti. T i m e se elelo postii da borba za upranjeni presto ostane ograniena na pokojnikovu okolinu. Ali ta mera nije se pokazala dovoljnom da p o t p u n o sprei tradicionalnu pobunu plemenskih zajednica koja je, izbijajui prilikom svakog okonanja neije vladavine, uzrokovala komadanje Carstva. Neki carevi, meu kojima i Virakoa Inka, Paakuti i Tupa Jupanki, za ivota su odreivali ko od njihovih sinova, po njihovoj elji, treba da im bude naslednik, pa su nastojali da on kao takav bude priznat i od njihove okoline. Pa ipak, to imenovanje, praeno priznanjem drugih kandidata, koje nije moralo obavezivati i koje je esto bivalo i povueno, retko je imalo eljeni ishod. O n o je, u najboljem sluaju, davalo vee pravo ozvanienom pretendentu da suzbije ambicije svoje brae i svojih strieva, neaka i roaka, da obezbedi priklanjanje carskih panaka, da pridobije linu pokornost lokalnih kuraka, to drugim reima znai da je car uvek m o r a o biti neimar vlastitog Carstva. Paradoksalno je, meutim, to to je kontinuitet Carstva m o g a o biti o b e z b e e n tek dravnim udar o m . Kriza vlasti, naime, bivala je svedena na svoj najjednostavniji oblik onda kad bi do p r o m e n e vladara koja ju je izazvala dolazilo tako to bi ratnici svrgli cara i na njegovo mesto doveli nekog p o b e d o nosnog sinija. Vlast je tada prelazila bez meuvlaa, ako ne i bez sukoba, od j e d n o g nosioca na drug o g . Interregnum, sa svim neredima koji su za nj o b i n o bili karakteristini, bivao je izbegnut. Caru je, uostalom, ozbiljno pretila opasnost od vojne p o b u n e . Da bi nju otklonio, starao se da na

elo vojske d o v e d e nekog od svojih sinova, ili pak nekog roaka - osobu kojoj je, kako je verovao, m o gao pokloniti puno poverenje. Ali ta se predostronost esto pokazivala iluzornom. im bi vladar napustio komandovanje vojskom, kako bi se posvetio upravnim poslovima, im bi odustao od u l o g e osvajaa u nameri da se posveti ureenju ivota na osvojenim teritorijama, izloio bi se opasnosti da mu neki vojskovoa, ovenan slavom pobednika, ospori pravo na maskapaiu, a na kraju mu je i p r e o t m e . To se desilo Virakoi Inki, kojega je istisnuo s prestola njegov sin Paakuti, pobednik nad ankama. Izgleda da se to desilo i samom Paakutiju, koji je n e m o n o posmatrao uspon Tupa Jupankija, sve d o k najzad nije bio prinuen da abdicira. Uspesi m l a d o g osvajaa, daleko od toga da ga obraduju, ispunili su ga podozrenjem, pa je v e o m a loe doekao pobednika nad carstvom imu, bez obzira na to to je ovaj prisajedinio njegovoj dravi bogate oaze iz severnog primorja. Malo je, dakle, verovatno da ga je on svoj o m voljom, kao to sugeriu neki hroniari, pridru i o sebi u vrenju vlasti, te da je u njegovu korist uspostavio nekakav sistem "suvladavine". Uostalom, tako snano personalizovana vlast kakvu je imao vladar Inka nije nimalo bila spremna da se s nekim deli. Paakuti je u stvari shvatio da vie ne raspolae sil o m iju je upotrebu n e o p r e z n o p o v e r i o drugome, te da mu stoga ne preostaje drugo n e g o da se povue p r e d o n i m koji je tu silu prigrabio u celosti. Vlast, proizala iz nasilja, odravala se samo nasiljem. Kontrola nad vojskom bila je preduslov kako za sticanje prava na nju, tako i za njeno vrenje. Ali svi kojima je uspevalo da je se doepaju nastojali su da joj daju nekakvu sakralnu osnovu, koja bi bila kadra da je uini legitimnom i da joj prui zatitu od

svih osporavanja. Svojoj vojnoj moi, da bi je ojaali, uravnoteili, a po potrebi i neutralisali, oni su dodavali magijsku i versku mo. Poto su u poetku bili samo ratnici, kasnije su teili da steknu i izvesne atribute koji su po svom karakteru bili sveteniki. etvrti suveren, Majta Kapak, ostao je zapamen kao veliki gatar. Ali i neki drugi carevi posedovali su sposobnost predvianja koje je esto dobijalo vid prorotva. Paakuti je imao jedan komad kristalizirane stene koji mu je pao s neba i u kojemu mu se nav o d n o ukazalo otkrovenje njegove blistave budunosti. U toj steni on je "kao u ogledalu" posmatrao prolost, sadanjost i budunost. Tupa Jupanki i Huajna Kapak obraali su se vakama, da bi uli njihovo miljenje, i nita nisu preduzimali dok ne bi dobili njihov savet. Proricanje je bilo j e d n o od sredstava carske politike. Car je p o m o u njega manipulisao natprirodnim, kako bi opravdao svoje postupke i pridao im teinu neega nunog. Prvi od njegovih postupaka za koje je traio boansko odobrenje b i o je onaj kojim se d o e p a o vlasti. Pre n e g o to bi kroio u Hram Sunca, da u njemu bude zvanino proglaen vladarem, traio je od svetenik da u utrobi rtvovanih ivotinja proitaju izriitu volju b o g o v a da upravo njemu bude poverena vrhovna vlast. Proglaenjem koje je vrio veliki svetenik car je postajao Sin Sunca, Intip urin (Churin), i bivao oznaen kao ovlaeni posrednik u odnosima izmeu o v o g i o n o g sveta. U t o m svojstvu, suveren je imao kljunu ulogu u svim obredima iji je cilj b i o da se o b e z b e d i materijalno i moralno blagostanje ljudi. Poetkom svake godine, on bi p o m o u zlatn o g tapa prvi ugario zemlju, kako bi tlu vratio plodnost. Kad bi se pribliila sezona kia, m e t l o m bi uklonio bolesti iz Carstva, kako bi svojim podanici-

ma o b e z b e d i o zdravlje i dug ivot. Car je predstavljao vezu izmeu p r i r o d n o g i drutvenog poretka. Nalazei se na samom mestu ukrtanja kosmikih sila, usmeravao je njihov tok i odravao ih u ravnotei. Nije bilo takvog njihovog divljanja koje on ne bi m o g a o ukrotiti. Za vladavine Paakutija, blizu Arekipe dolo je do vulkanske erupcije. Car je otiao u ugroenu oblast. Poao je, sam, prema krateru, bacajui iz prake, u njegovom pravcu, kugle od gline u m o e n e u krv rtvovanih lama. Vulkan se smesta umirio. Kult sunca, svojstven narodu Inka, pre n e g o to je postao dravna religija, verovatno je b i o nametnut kuskanskoj konfederaciji od strane Inka Roke. Taj kult je istisnuo kultove drugih boanstava ( p o sebno onaj kojim je tovan sveandski b o g Virakoa), mada ih ipak nije p o t p u n o uklonio. Svetenika hijerarhija koja je bila duna da mu slui uzimala je svoje pripadnike iz j e d n o g o d r e e n o g plemenskog ajlua. Carevi su tu hijerarhiju stavljali p o d svoj sve stroi nadzor, tako da su se verske i upravne funkcije p o s t e p e n o spajale, da bi se na kraju p o t p u n o stopile. Paakuti se u p l e o u verske poslove, ak i u o n e najdelikatnije, kakvo je formulisanje d o g m e . Tupa Jupanki je sebi dao povlasticu da imenuje i o p o z i v a velikog svetenika kojega je birao meu svojim bliskim roacima. A Huajna Kapak je sam p r e u z e o najvie sveteniko zvanje, koje je, uostalom, izgubilo svoj raison d'etre. Naime, poslednji vladar je traio da bude priznat ne vie kao sveti predstavnik Sunca, ve kao njegova boanska inkarnacija. Od svih careva, on je b i o jedini kojemu su se klanjali kao i v o m bogu N j e g o v o proglaenje za cara bilo je apoteoza. Njegova je m o bila vea od o n e koju su imali svekolike vake u Carstvu, tolika da je on bez oklevanja

ruio svetilita onih boanstava koja na njegova pitanja nisu pruala o d g o v o r kakav je on e l e o . Dodue, evolucija kroz koju je prola kuskanska konfederacija, od drave sa v o j n o m upravom do boanske monarhije sa pretenzijom da bude univerzalno priznata, u znatnoj je meri bila uslovljena drutvenim i privrednim razvojem drave t o k o m p o slednjih vladavina. Meutim, lako se da uoiti dub o k uticaj koji je narod imu imao na spoljanje forme tog monarhijskog sistema u nastajanju. Znamo da je Tupa Jupanki uveo u Kusko ceremonijal sa dvora u ananu, kao i moanski obred kojim su kurake obnavljale svoju vernost suverenu i iji likovni prikaz, uostalom, nalazimo na veoma starim keramikama sa severnog dela obale. M n o g e raskone p o jedinosti n e o b i n o g sjaja kojim se okruio Huajna Kapak bez sumnje su bile preuzete od imu kulture. Car se kretao iskljuivo p o d baldahinom, u raskonoj nosiljci na leima ljudi. Gomila slugu istila je metlama put ispred njega, d o k se narod pri njeg o v o m prolasku bacao niice licem na zemlju. ak i najvii dravni dostojanstvenici prilazili su mu uvek samo na kolenima, bosonogi, nosei neki teret na ramenu kao znak poniznosti. Na odei koju je nosio i predmetima koje bi dotakao ostajala je zabrana, pa je sve to skupljano u kovege da bi bilo spaljeno. Kad je Huajna Kapak umro, vie od 4.000 njegovih ena i slugu bilo je rtvovano da bi ga pratilo u grob. Sahranjen je sa neverovatnom g o m i l o m bogatstava. Praznina koju je ostavio za sobom bila je po meri mesta koje je zauzimao. Otrina krize koja je usledila po njegovom nestanku, i koja je pancima omoguila da se uvrste u Peruu, pokazuje da je institucija Carstva, bez obzira na carevu svemo, ostala isto onako krhka kao i u vreme njenih poetaka.

II. - inovnici vlasti

1. Carska birokratija. - Caru je u vrenju njegovih vladarskih poslova p o m a g a o etvorolani savet, ije je miljenje on traio pre n e g o to bi d o n e o bilo kakvu znaajniju odluku. lanovi tog saveta, koji su nosili titulu apu, predstavljali su etiri dela Carstva na koja je b i o podeljen Tavantinsuju i odgovarali su za upravu nad njima. O d m a h ispod apua nalazili su se guverneri pokrajina, sa titulom tukrikuk (tukriquq). Oni su stolovali u glavnim mestima okrug za koje su bili zadueni i koji su obuhvatali jednu ili vie plemenskih zajednica. Bili su predstavnici cara pred lokalnim stanovnitvom i presuivali su, u njegovo ime, u svim stvarima koje su izlazile iz okvira nadlenosti tradicionalnih poglavica. Starali su se o odravanju puteva, mostova i javnih zdanja. Skupljali su dobra proizvedena kuluenjem koje su sazivali kad su hteli, i iji su tok nadzirali. Povremenim kontrolama, kojima je podvrgavan svaki tukrikuk, spreavane su z l o u p o t r e b e do kakvih je m o g l o doi z b o g velikih ovlaenja koja su ovim inovnicima bila data. Tukrikuk je garantovao ouvanje poretka Inka, to jest ostvarivanje o n e mirotvorake i civilizatorske uloge kakvu je taj poredak smatrao da ima. M e u potinjenim osobljem kojim je tukrikuk b i o okruen, inovniku zvanom kipukamajok (kipukamayoq) pripadala je v e o m a znaajna i visoko specijalizovana funkcija. On je bio zaduen da p o m o u traka sa vorovima belei koliko se robe unosi u dravna skladita ili iznosi iz njih, te da uvek ima uredne podatke o brojanom stanju stanovnitva d u n o g da kului. Svake g o d i n e uklanjao je sa svog kipua pokojnike, starce i bolesnike, a na spisak onih koji

m o g u da kulue dodavao o n e mlade ljude koji su se, nakon poslednjeg popisa, sklapanjem braka svrstali meu odrasle. Sva ova upravna zvanja d u g o su poveravana lanovima pojedinih carskih rodova, ili pak onih ajlua iz Kuska koji su bili bliski vladaru. Svaki apu, tukrikuk ili kipukamajok pripadao je, dakle, onoj etnikoj grupi koja je osnovala Carstvo i koja je samim tim imala odluujuu ulogu u poslovima Tavantinsujua. U svesti lokalnog stanovnitva carski su inovnici, uostalom, bili tako tesno vezani za etniku grupu Inka, da su kulturne karakteristike o v e poslednje esto predstavljale znamenja vlasti. Inke su, kao i sve ostale etnike grupe nad kojima su vladali, posedovali vlastitu, sebi svojstvenu kulturu, u koju su se nailazee generacije uklapale kroz niz obreda vezanih za o d r e e n e ivotne trenutke. Najznaajniji i najpoznatiji od tih obreda b i o je onaj p o d i m e n o m huaraikuj (warachikuy), koji je oznaavao kraj mladikog doba i ukljuenje u ivot plemena. Svi mladi mukarci iz plemena Inka prolazili su kroza nj u vreme puberteta. T o m su prilikom dobijali odeu mukarca i oruje ratnika, a ui su im bivale probuene zlatnom i g l o m koja je ostajala u probijenom otvoru. Na mesto te igle p o t o m su stavljane ploice, sve vee u preniku, kojima je una resa p o s t e p e n o bivala proirena, te je tako nastajala ona neobina deformacija z b o g koje su panci nazvali Inke "dugouhima" (orejones). P o e t k o m XVI veka kultura Inka bila je ve iroko rasprostranjena izvan svoje prvobitne postojbine. Etnika grupa koja je bila njen nosilac najpre je apsorbovala sve narode iz doline Kuska, s kojima je bila stupila u konfederaciju. P o t o m je asimilovala najstarije saveznike kuskanske konfederacije, kao to

su plemena Keua, Kana i Kani, koja su, svako na svoj nain, doprinela porazu anka. Uoi najezde Evropljana, ta se kultura prostirala od doline Apurimaka na severu do doline Vilkanote (Vilcanota) na jugu, i mada nije bila najrasprostranjenija u okviru Tavantinsujua, bila je na putu da obuhvati najmnogobrojnije stanovnitvo. No ta etnika grupa, iako joj je carska politika pruala prednosti svojim sistemom preraspodele koji je delovao u njenu korist, ipak nije uspela da se nametne kao vladajua klasa u Carstvu. Upravna zvanja koja je ona drala u svojim rukama uklapala su se u okvir jedne dravne birokratije. Ta zvanja ne samo da nisu bila nasledna, ve je vladar koji ih je dodelio m o g a o u svakom trenutku da ih p r o m e n i ili o p o z o v e . Uz to, s njima se nije sticala nikakva povlastica, niti su davala nekakvo pravo u okruzima u kojima su vrena. inovnici su imali slobodan pristup javnim skladitima, iz kojih su, u skladu sa svojim rangom, dobijali hranu, odeu, kao i sve ostalo to im je bilo potrebno za izdravanje. Ali nisu bili ovlaeni da od ljudi p o d svojom upravom zahtevaju bilo kakva davanja u sopstvenu korist. Sva njihova plata bila je careva zahvalnost koja se velikoduno ispoljavala u dodeljivanju jan ili drugostepenih supruga uzimanih iz manastira Sunca. Ponekad su dobijali i zemlju u mestima iz kojih su poticali, to e rei u teritorijalnom podruju naroda Inka, a ne u podruju o n o g naroda k o d kojega su slubovali. To nagraivanje u vidu zemljita nije d o v o d i l o do stvaranja privatnih poseda. Izvetavajui o toj carskoj dareljivosti, Sjesa de L e o n i P o l o de O n d e g a r d o su smatrali potrebnim da istaknu kako se zemlja koju je vladar davao svojim miljenicima uvek nalazila u okolini Kuska, te je prelazila p o d upravu o n o g ajlua kojemu je

pripadao onaj to ju je d o b i o , pa je sluila svim lanovima tog ajlua, jer su svi imali jednako pravo da njom raspolau. Odvajanje vlasti nad ljudima (koja je uvek bila individualizovana) od vlasti nad zemljom (koja se uvek ostvarivala kolektivno) spreavalo je birokratiju da se pretvori u zemljinu aristokratiju, ak i onda kad su njeni redovi prestali da se popunjavaju iskljuivo iz naroda Inka. Naime, ta birokratija, p o m o u koje su Inke upravljale osvojenim teritorijama, gubila je p o e t k o m XVI veka svoj etniki karakter. U stvari, kao to carska m o vie nije bila u posedu jedne porodice, tako ni vlast koja je iz nje proisticala nije vie pripadala jednoj etnikoj grupi, ma koja da je bila u pitanju. Car, koji je bio simbol Tavantinsujua, nije m o g a o da se poistoveti sa jednim od njegovih delova, makar i p r e k o osoba koje su ga predstavljale u pokrajinama. Kad je Paakuti krenuo u obilazak svog Carstva, u svakoj oblasti kroz koju je prolazio oblaio je odeu koja je u njoj bila uobiajena, "to se m n o g o svidelo svim njegovim podanicima". Poslednji su se carevi trudili da se o s l o b o d e svojih etnikih korena sa istom odlunou s kojom su nastojali da se oslobode svojih porodinih veza. Tupa Jupanki je jasno naznaio distancu koju je nameravao da odrava u odnosu na Inke. Huajna Kapak je u t o m e iao jo mnogo dalje. On je sa mnogih znaajnih poloaja uklonio pripadnike p a n a k koji su ih do tada drali, da bi ih z a m e n i o ljudima koji su se razlikovali po etnikoj pripadnosti, ali ija mu je vrednost pala u oi. Napredovanje inovnik p o r e k l o m iz periferijskih plemenskih zajednica, naroito onih sa severa, g d e je etniki uticaj Inka bio jo uvek slab, bilo je samo jedan od vidova politike koja je teila odravanju carske ekvidistance u odnosu na sve konstitutivne

d e l o v e Tavantinsujua. Izmeu vladara i naroda Inka, estoko privrenog svojim tradicionalnim povlasticama, ta je politika izazivala sve veu napetost koju je jedan omanji incident pretvorio u otar sukob. Navodei kao izgovor neuspeh koji su odredi iz Kuska pretrpeli u toku rata sa p l e m e n o m Kara, Huajna Kapak je postao jo uzdraniji u svojoj dareljivosti prema Inkama. Vojskovoe, pripadnici naroda Inka, odluili su tada da se povuku sa bojnog polja i da se sa svojom vojskom vrate u Kusko, nosei sliku Sunca koje je - napominjali su sasvim umesno - bilo boanstvo njihovog plemena pre n e g o to je postalo boanstvo itavog Carstva. Rascep je izbegnut samo zahvaljujui posredovanju vladareve rodbine sa majine strane. 2. T r a d i c i o n a l n e p o g l a v i c e . - Nasuprot carskoj birokratiji, mada u isti mah kao njen produetak i njen d e o , nalazili su se kurake. Mnogi od njih bili su iz rodova lokalnih poglavica koji su odavno, ve onda kad je Manko Kapak izaao iz svoje legendarne pilje, vladali ponekad prilino prostranim teritorijama. Rodoslovi koje su oni p o n o s n o pokazivali svojim osvajaima, najslavnijim ljudima plemena Inka, govorili su o d r e v n o m poreklu njihovih porodica, i na izvestan nain su stavljali na znanje da su vladari iz Kuska u stvari skorojevii. Uostalom, potiniteljskoj vlasti Inka kurake su stalno suprotstavljale svoju potinjenu vlast kojoj je dublja ukorenjenost u jednoj davnoj prolosti davala i nadmoniji legitimitet. Njihove su pretenzije odravale jednu stalnu tenju ka osporavanju, ije m n o g e odjeke nalazimo u delu Huamana Pume de Ajale (Waman Puma de Ayala). Uloga istaknutijih kuraka u unutranjosti Tavantinsujua nije se svodila na slubu potinjenih inovni-

ka. Kuraka je, dodue, izvravao careve naredbe koje mu je prenosio nadreeni tukrikuk. Ali on je pred carem i njegovom administracijom takoe predstavljao svoju etniku skupinu. U njegovoj se osobi ostvarivala veza centralne vlasti, ije je delovanje kuraka prenosio na regionalni i lokalni nivo, sa stanovnitvom koje je bilo potinjeno toj vlasti i iji je on bio zastupnik. Taj kljuni poloaj koji je on zauzimao u politikom sistemu drave Inka bez sumnje mu je ostavljao iroko manevarsko polje za preduzimanje inicijativa. Veze velikih kuraka sa carem bile su i uvek ostajale izrazito line prirode. Oni su ostajali van domaaja kako birokratije, tako i birokratizacije, jer su sebe stavljali iznad inovnika. Kad bi neki kuraka doao na e l o plemenske zajednice, m o r a o je iskazati vernost vladaru koji je potvrivao njegovo zvanje i smenjivao ga samo u sluaju otvorene pobune. Jemac da e iskazana vernost biti i odrana b i o je onaj sin ili roak kurake koji je shodno lokalnim obiajima bivao oznaen kao njegov naslednik, a koji je m o r a o da boravi na carskom dvoru. Postavi na taj nain talac, zakoniti naslednik poglavara zajednice usvajao je zvanini jezik i vladajuu kulturu drave i pripremao se za izvravanje svojih buduih zadataka shodno nadama koje je u nj polagao vladar. Glavni vaka plemenske zajednice, koji je najee predstavljao pretka kurake, takoe je zadravan kao talac. N j e g o v kip je postavljan u n e k o m e od svetilita u Kusku, g d e je potovan kao predmet kulta. A k o bi se etnika grupa koju je on zastupao pobunila, kip je bivao izloen javnom vreanju od strane stanovnika prestonice. Caru, dakle, nisu nedostajala sredstva za vrenje pritiska na kurake, koje je kontrolisao preko njihovih potomaka i naslednika, ali isto tako i preko njihovih o b o g o t v o r e n i h predaka.

Kurake su esto davale caru neku od svojih keri ili sestara kao drugostepenu suprugu, a zauzvrat su dobijali ene ili potinjenike. Svake godine, posle sabiranja letine, odlazili su u Kusko da simbolino predaju vladaru d e o dobara proizvedenih radom svoje etnike skupine u korist drave. Suveren im je prireivao velianstven doek. Dozvoljavao im je da se vrate u svoju pokrajinu tek poto bi ih obasuo svojim linim poklonima i najraznovrsnijom r o b o m iz raznih krajeva Tavantinsujua, koju su kurake potom delili u svojoj plemenskoj zajednici, kako bi stekli jo vei ugled kod svojih podanika i ojaali svoju vlast nad njima. M o g a o bi se stei utisak da su se carevi tek retko uplitali u unutranje stvari velikih plemenskih zajednica. Tako je Tupa Jupanki krenuo protiv pobunjenog plemena Lupaka, porazio ga i d o e p a o se njeg o v o g poglavice koji je kao zarobljenik o d v e d e n u Kusko; ali p o t o m je p o k o r e n o m i obezglavljenom plemenu dopustio da izabere n o v o g poglavicu, shodno lokalnim obiajima koji su odreivali nain nasleivanja. Ali zato su carevi teili uvoenju centralizovane lokalne vlasti u andskim etnikim grupama koje su se esto raspadale u mnotvo siunih autonomnih drutveno-politikih jedinica, bilo tako to su n e k o m e od malih lokalnih kuraka, kao u oblasti aapuja, poveravali vlast nad drugima, njemu jednakima, bilo tako to su nekoga od svojih neposrednih potinjenika dovodili na elo veeg broja malih plemenskih zajednica, kao u dolini Rimaka, g d e je jedan suverenov jana u XVI veku vrio dunost vrhovnog kurake. Da bi odgovorili na toliku carsku predusretljivost, kurake su morale pristati na znatna ogranienja svog suvereniteta. Mir Inka je za njih predstavljao

okvir u kojemu vie nisu mogli da se uputaju u o n e neprestane ratove to su se nekad vodili meu susednim plemenskim zajednicama. Stari autori saoptavaju da su oni, sa pravom voenja rata, izgubili i pravo da prestupnike kanjavaju smrtnom kaznom, koju je samo car b i o ovlaen da izrekne. Meutim, nije sigurno da su kurake ikada imale to pravo u svojoj plemenskoj zajednici, i da su, pre n e g o to su izgubili nezavisnost, izricali pravdu koja bi po svom karakteru pre bila represivna n e g o arbitrana. O n o z b o g ega je njihova m o bila osuena da nestane nije toliko b i o gubitak njihovih nekadanjih prerogativa koliko injenica da je njihovu lokalnu vlast polagano i neumoljivo podrivalo smanjivanje broja njihovih podanika, do kojega je dolazilo z b o g sve masovnijeg preseljavanja stanovnitva. Dodue, Huajna Kapak je m n o g i m kurakama p o v e r i o visoke administrativne funkcije. Ali taj pokuaj njihovog vraanja u sedlo bio je u njihovim oima samo daj-ta-da. Korist koju su imali od ukljuenja u carsku birokratiju bez sumnje je predstavljala slabu nadoknadu za onu od koje su malo-pomalo bili primorani da odustanu. Barem je takav zakljuak na koji navodi njihov proevropski stav tok o m krize koja e dokrajiti Tavantinsuju.

III. - Sedite vlasti

Carska vlast, koja je u poetku bila ukljuena u jedan o d r e e n i etniki kontekst, nalazila se isto tako i u jasno utvrenom geografskom okviru. N j e n o je sedite b i o grad Kusko, u kojemu se p l e m e Inka nastanilo na kraju svog lutanja, pa su je za to mesto vezivale m n o g e snane spone. Kusko je d u g o bio samo aglomeracija kueraka natrpanih bez reda o k o rustinog svetilita u koje-

mu je bila smetena slika Sunca. Ali Paakuti je tu neuglednu varoicu pretvorio u prostrani k o s m o p o litski grad koji je na vrhuncu svog sjaja m o d a imao i vie od 60.000 stanovnika. panci, koji su ga otkrili 1533, bili su impresionirani njegovom veliinom, skladnou plana po kojemu je podeljen na etvrti, nainom izgradnje njegovih zdanja i bogatstvom njihove dekoracije. Sano de la Os (Sancho de la H o z ) smatrao ga je "dostojnim da ga vide u paniji". "Prepun je velikakih dvoraca, jer u njemu ne ivi siromani svet. Svaki velika tu gradi svoje prebivalite, ak i ako ne mora da u njemu stalno boravi. Te su zgrade v e i n o m od kamena, dok druge imaju pola fasade od tog materijala. Ima i m n o g o kua od cigala, i sve su o n e l e p o rasporeene, du ulica ukrtenih p o d pravim uglom, veoma uskih, uvek poploanih, sa kamenim kanalom po sredini. Jedina mana tih ulica je to to su uske, jer sa svake strane kanala ima mesta samo za j e d n o g konjanika. Grad je smeten na obronku jedne planine i u dolini. Trg, skoro sasvim ravan, etvrtast je i poploan. O k o njega se nalaze etiri kue koje su glavne u tom gradu; o n e su od klesanog kamena i obojene." Nad gradom se dizala impozantna tvrava Saksahuaman. U toj su se citadeli nalazili razliiti arsenali i kasarne, kao i monumentalna kula sa etiri ili pet nivoa, koja je poivala na etvrtastoj osnovi. Tvrava je bila zamiljena tako da u njoj 5.000 ratnika m o g u bez tekoa odravati garnizon i odolevati opsadi. Sano de la Os, koji ju je v i d e o pre n e g o to je sruena, pie da je ona, od svih lepota u toj zemlji, bila najdostojnija divljenja. "Bedemi su napravljeni od tako velikih stena da svakome ko ih vidi biva neshvatljivo da je njih na to mesto donela ljudska ruka. Velike su poput odvaljenih delova planina ili hridina;

neke su od njih visoke i trideset pedalja, druge pak dvadeset pet ili petnaest, ali nijedna nije toliko mala da bi tri zaprege bile dovoljne da ih prenesu." Sa strane suprotne gradu tvravu su titila tri bedema sa izboenim i uvuenim uglovima, nanizana jedan za drugim na trima stepenastim terasama. Ti su bed e m i bili napravljeni od megalitskih blokova kiklopskog izgleda meu kojima su neki bili i do 4 m visoki. Tupa Jupanki, po ijem su nareenju izgraeni, mobilisao je za taj posao tridesetak hiljada svojih podanika koji su radili godinama. Ali najznaajnije zdanje u gradu, najvie potovano u itavom Carstvu, bio je hram Sunca ili Korikana (Qorikancha), koji su carevi tokom svoje vladavine neprestano ulepavali i darivali. Bila je to, prema reima Sjese de Leona, prostrana pravougaona dvorana od 400 koraka u opsegu, ograena suh o z i d o m od savreno isklesanih stena spojenih jedino bitumenom. P o l o v i n o m visine zida pruala se zlatna kornia iroka etiri pedlja. Kroz vrata, koja su bila p o t p u n o prekrivena zlatom, izlazilo se u vrt posut komadima finog zlata i zasaen kukuruzom ije su stabljike, lie i klipovi takoe bili od zlata. M e u tim vetakim rastinjem paslo je dvadesetak zlatnih lama prirodne veliine. U unutranjosti vrta podignuta su etiri svetilita iji su zidovi, kako sa spoljanje tako i sa unutranje strane, bili o b l o e n i ploicama od dragocenog metala. U najprostranijem od tih svetilita nalazila se slika sunanog boanstva, ukraena velikom koliinom dragog kamenja kojega se panci nikad nisu uspeli doepati. Pored nje su bili nanizani kipovi preminulih careva, lica okrenutog ka gradu koji su titili. Bili su napravljeni od gline, ali su na sebi imali odeu, ukrase, pa ak i kosu i parad nokata onih vladara koje su predstavljali.

Ostala tri svetilita bila su posveena Mesecu (Killa), Munji (Illapa) i Dugi (Amarru). Plan Kuska je u grubim crtama oponaao izgled pume, iju je glavu trebala da predstavlja tvrava Saksahuaman, a iji je rep nastajao spojem dveju reka koje teku kroz grad. N j e n o telo, sredinji d e o grada, oblikovalo se o k o Korikane. U njemu su se nalazili dvorci u kojima su panake ljubomorno uvale mumiju o n o g nekadanjeg cara ije su potomstvo predstavljale, kao i zgrade u kojima su iveli lanovi onih carskih rodova koji su sainjavali dvor vladajueg suverena. Ta centralna zona bila je rezervisana iskljuivo za Inke, i niko se drugi tu nije mogao nastaniti. Jednom zamiljenom linijom, koja je odvajala gornji grad, ili Hanan Kusko, od donjeg grada, Hurin Kuska, bila je podeljena na dve teritorijalne celine, razliite u socijalnom pogledu. Ta podela bila je v e o m a davno ustanovljena. Njena je svrha nekad moda bila da se uspostavljanjem razlike izmeu dozvoljenih i zabranjenih veza uvede red u sklapanje brakova, kao to je jo i danas sluaj u m n o g i m amerikim plemenima. U okviru kuskanske konfederacije ona je odreivala odnose izmeu starosedelakih etnikih grupa i pridolog etnosa Inka koji im je bio p o d r e e n . Ali i znatno nakon to je Inka Roka objedinio Hanan i Hurin p o d svojom vlau, stanovnici gornjeg i donjeg dela nastavili su da se m e u s o b n o otro suprotstavljaju, shodno t o m dualistikom sistemu koji e Paakuti, uostalom, postaviti na novu osnovu. Svuda u o k o l o tog urbanog jezgra prostirala se periferijska zona koja je bila preputena doljacima iz pokrajina i strancima - reju, svim podanicima Carstva koji nisu pripadali dominantnoj etnikoj grupi. I ona je, kao i itav Tavantinsuju, bila podelje-

na na etiri odseka. Svaka je grupa imala svoju etvrt u o n o m odseku te z o n e koji je odgovarao o n o m odseku Carstva g d e je imala postojbinu. Njen vaka je tu bio smeten u svoje svetilite. Njen kuraka je tu p o s e d o v a o zgradu u kojoj je stanovao kad bi dolazio vladaru, i koju je, zajedno sa pripadajuom poslug o m , ostavljao nasledniku svog zvanja, o n o m e to je u svojstvu svojevrsnog taoca stalno boravio pri carskom dvoru. Starosedelaka etvrt koju su Inke prvu stavili p o d svoju vlast nalazila se blizu centra grada. No zato je etvrt onih starosedelakih grupa koje su kasnije potinjene bila podalje od centra. Kusko je b i o neka vrsta mikrokosmosa u kojemu se odraavalo Carstvo iju je glavu on predstavljao. U gradskim strukturama tano se odslikavala organizacija Tavantinsujua, pa ak i istorija njegovog irenja. Kusko nije b i o samo politika prestonica, ve i verska metropola, z b o g same injenice da je vlast koja je u njemu stolovala bila sakralnog karaktera. ivot njegovih stanovnika - te neobine arene gomile uvek zahvaene vrevom, krajnje raznovrsne z b o g razliitosti rasa, kultura i jezik - tekao je u ritmu velikih svetkovina kojima je, od jedne meseeve m e n e do druge, bivao ispunjen obredni kalendar. Svakom mesecu u godini, naime, odgovarala je jedna sveanost na kojoj je car vrio obred, okruen dravnim velikodostojnicima. Panake su iz svojih dvoraca iznosile mumije svojih osnivaa i na nosiljkama ih pronosile kroz grad, slavei njihove vrline, pevajui im slavopojke, buno oivljujui uspomenu na velika dostignua njihove vladavine. Narod, navikao na javnu raspodelu namirnica, koja se u obinim vremenima zbivala svakog etvrtog dana, tada je dobijao hranu i pie u veim koliinama i buno se ukljuivao u sve te ceremonije.

Najznaajnija je bila svetkovina Intip rajmin (raymin) koja se slavila u ast Sunca. Ona se dogaala svake g o d i n e u vreme letnjeg suncostaja. Car, kojega su smatrali o d g o v o r n i m za njen uspeh, d u g o se za nju pripremao uzdravajui se od svake slane ili ljute hrane, kao i od seksualnih odnosa. Pre n e g o to bi svanuo dan, odlazio je na glavni trg koji je b i o ve prepun panaka i stanovnika grada, i d o k bi se javljali prvi zraci zore, u slavu zvezde koja se raala prosipao je po zemlji kukuruzno pivo iz zlatnog pehara. Briljivo odabrane lame prinoene su na rtvu. Svetenici su ih klali, a p o t o m stavljali na lomau paljenu p o m o u pareta pamuine ka kojemu je j e d n o konkavno o g l e d a l o usmeravalo sunane zrake. Vatra kojom je sam Inti palio lomau preuzimana je i uvana na ognjitu smetenom u hramu Sunca, a svetenici su je tokom itave te g o d i n e morali odravati danju i nou. Mada re kusku ili kusko ne znai "pupak", kao to su tvrdili neki stari autori, grad koji je nosio to ime ipak je bio sredite sveta iju je sliku v e r n o predstavljao. On je bio mesto iz kojega je car unosio red u haos, kako bi ga pretvorio u kosmos. Bio je, takoe, osovina i okosnica tog kosmosa. U njemu se uspostavljala veza izmeu triju delova svekolikog stvorenog sveta: nadzemaljskog sveta bogova, zemaljskog sveta ljudi i p o d z e m n o g sveta mrtvih. Kusko je b i o mesto gde su se bogovi, posredstvom cara, ukazivali oveanstvu. Tu je Sunce inilo sebe vidljivim kroz svog izabranog sina. Prema legendi, uostalom, Kusko je osnovan na mestu g d e se u zemlju zario zlatni tap koji je Manko Kapak zavitlao s vrha Vanakavrija. To je o b r e d koji se u oblasti centralnih Anda vri i u dananje vreme, p o m o u noa ili sulice, da bi se pronala mesta p o g o d n a za prino-

enje rtve ili prorokovanje. Njime se odreuju mesta zvana unu (ushnu), to jest o n e izuzetne take na kojima bogovi ili obogotvoreni preci pristaju da budu prizvani. Takav jedan unu par excellence b i o je Kusko, grad svetih otkrovenja. Njegova je sakralnost prelazila na svakoga ko je u njemu i v e o ili ko bi mu se pribliio, pa ako bi se dve osobe istog ranga srele na cestama Carstva, ona koja je dolazila iz Kuska oekivala je da bude pozdravljena od strane o n e koja je ila k njemu, do te mere je sebe smatrala sudeonikom u svetosti grada. Kusko je d o i v e o vrhunac svog sjaja za vladavine Tupa Jupankija. U XVI veku on ve vie nije bio u punoj meri upravno sredite Tavantinsujua. Poslednji car, Huajna Kapak, napustio ga je da bi uspostav i o svoj dvor na severu, u Tumipampi, gradu u kojemu je r o e n . Tumipampa, na ijim e ruevinama panci kasnije podii grad Kuenku (Cuenca) u Ekvadoru, nalazila se na teritoriji plemena Kanjar koja se tek o d n e d a v n o nalazila p o d vlau Carstva. Bila je smetena na granici severne krajine u kojoj je neprestano vrenje sputavalo najvei d e o carske vojske. Premetanje vlasti u tu uzburkanu oblast odgovaralo je pre svega stratekoj potrebi, poto je vladaru prualo mogunost da podvrgne stroem nadzoru najnemirnije plemenske zajednice u svojoj dravi. Ali o n o je odgovaralo i politikoj nunosti koja se m o da jo neumoljivije nametala, naime, potrebi da se car oslobodi tradicionalnog pritiska kuskanskih panaka i, ire uzeto, sve tee podnoljivog uticaja Inka. Huajna Kapak je vie od svojih prethodnika oseao potrebu da prekine sponu koja ga je vezivala za Kusko, kako bi m o g a o da se pokae kao vladar svih naroda Tavantinsujua, ravnopravnih u njegovim oima, a ne vie kao voa jedne povlaene etnike

grupe. Naputanje i obezglavljenje stare m e t r o p o l e na jugu bili su p r e d o d r e e n i razvojem carskih funkcija koji je malo-pomalo navodio cara da se otrese svojih etnikih atributa. Izgradnju T u m i p a m p e pratile su velike ritualne mere predostronosti. Plan n o v o g grada, sa njegovim hramom Sunca, njegovim dvorcem i manastirima, s njegovim skladitima i kasarnama, bio je sainjen tano po ugledu na Kusko. ak su i stene za temelje zdanja dovuene iz stare prestonice koja je ipak bila udaljena skoro 2.000 km. Meutim, Tumipampa, nastanjena kurakama sa severa koji su jo d o b r i m d e l o m bili varvari, sinijima vrbovanim po plemenskim zajednicama krajine, ljudima iz naroda koje je car iznenada uzdigao do visokih poloaja, kao i g o m i l o m slugu i jana, nikad nije mogla da dostigne Kusko. Kusko je grad u kojemu je Huajna Kapak primio maskapaiu. Kusko je takoe grad u koji je njegovo mrtvo telo bilo vraeno i sahranjeno. Uostalom, Tumipampa nije ni pretendovala na to da pomrai sjaj suparnike prestonice, jer, za vladavine poslednjeg cara, nijedan grad vie nije m o g a o biti o n o to je nekada bio Kusko. Osoba cara, naime, postala je pravo sedite carske vlasti i jedini centar Carstva.

V poglavlje UMETNOSTI I ZNANJA

Carska je vlast nalazila svoje opravdanje u civilizaciji koju je - kako je tvrdila - donosila p o k o r e n i m narodima. Danas se ne m o e prelaziti preko injenice da je to tvrenje bilo daleko od toga da bude o d r i v o . Naime, civilizacija Inka je slabo uticala na veinu andskih kultura iji je razvoj zaustavila, ali iju tradiciju nije dublje promenila. Ona je ostavila traga samo na plemenima u blizini Kuska i uticala samo na poglavice onih etnosa koji su uli u sastav Carstva, a ije je stanovnitvo, uzeto u celini, nastavilo da ivi s h o d n o svojim starim obiajima. Uz to, ta civilizacija, ak i nakon to se obogatila o n i m to je preuzela od carstva imu, ostala je slika i prilika svog okruenja. Surova pre n e g o stroga: takvom se ona ukazuje u svojim delima, a i u poreenju sa m n o g i m a koje su joj prethodile u Andima. Inke, poznato je, nisu d o n e l e m n o g o toga nov o g . Preuzele su naslee jedne duge prolosti tok o m koje su umetniki i zanatski postupci, koji su k o d njih nali svoju najbogatiju primenu, ve bili pronaeni, isprobani, a ponekad i dovedeni do svog najsavrenijeg izraza. Njihova originalnost, pre n e g o iz o n o g a to su sami dodali t o m nasleu, proistie iz izbora na osnovu kojega su preuzimali d e l o v e tog naslea, kao i iz naina na koji su preuzeto upotrebljavali i prilagoavali.

I. - Knjievnost, muzika i ples

Izgleda da Inke nisu imale pismo, za razliku od Acteka koji su njihovi savremenici. Bilo je m n o g o nastojanja da se dokae kako crtei kojima su ukraene tkanine iz Kuska u stvari predstavljaju piktograme ili ideograme, ali nijedan od tih pokuaja nije dao ubedljive rezultate. to se pak tie tvrenja Montesinosa, po kojemu su stanovnici Anda raspolagali izvesnim sistemom znakovnog pisma koji je navodno zaboravljen nakon to su Inke zabranile njegovu upotrebu, najmanje to se o njemu m o e rei jeste da je nedovoljno ozbiljno. N e m o g u e je i za trenutak zamisliti da bi se upotreba tako znaajnog sredstva za komunikaciju kao to je pismo mogla izgubiti p o d vladavinom suverena iz Kuska, i da su oni sebe svesno osudili na to da pri prenoenju njihovih naredbi u pokrajine Carstva zavise od memorije askija. Knjievnost Inka nije dakle nikad bila zabeleena. N e k o l i k o mitova o poreklu, neto vie pria u kojima su od zaborava sauvani podvizi i dela svih careva r e d o m , i koje su koliko-toliko v e r n o pribeleili evropski zapisivai: to je sve to je od nje ostalo. U s m e n o prenoenje inilo je tu knjievnost posebno ranjivom u uslovima pritiska kolonijalnog drutva. Ali ona se, bez sumnje u osiromaenom obliku, u potaji odravala i znatno posle Konkiste. Zacelo je doprinela, u meri koju je teko proceniti, o n o m kratkotrajnom i zanimljivom procvatu hispano-keuanske knjievnosti iz XVIII veka, iji su karakteristini primeri duga p o e m a Apu Inka Ataw Wallpaman i obimna drama Ollantay, sa licima preuzetim iz istorije Inka, a u ijem govoru - mada na njihovom autohtonom jeziku - dolazi do izraaja evropski nain miljenja.

uvari tradicije i poluistorijskih, polulegendarnih pria koje su sainjavale hronike iz prolosti Inka, bili su ljudi zvani amavta (amawta). Kao to izvetava Sjesa de Leon, svaki se car okruavao izvesnim brojem tih strunjaka, od kojih je svaki b i o u isti mah p o m a l o vra i p o m a l o bard, kako bi oni slavili njegovu veliinu i sauvali uspomenu na nj. Kad bi car umro, amavtama je padalo u d e o da "odlue da li je on b i o dovoljno uspean u svojim pothvatima da bi zasluio svoje mesto u istoriji, dovoljno hrabar u borbi i dovoljno dobar prema svojim narodima da bi glas o njemu ostao zauvek prisutan meu ljudima". U saglasnosti sa potomcima preminulog, iz prie o vladavini koja se upravo zavrila uklanjali su sve injenice koje bi m o g l e pomraiti njen sjaj. Zatim su tu priu uobliavali kao neku vrstu epa ili pesme o junakim podvizima koju su pevali u razliitim prilikama. Sjesa dodaje da su oni ija je dunost bila da rade na stvaranju zvanine istorije, i da je p o t o m uvaju u njenoj ortodoksnosti, bili i te kako cenjeni, te da su dobijali raskono izdravanje od carskih rodova u ijoj su se slubi nalazili. Za hronike koje su nam ostavili, m n o g i stari autori dobili su polazni materijal od amavta ije se znanje u nekim porodicama prenosilo od pokolenja na pokolenje. Stoga nas ne udi to to se meu tim hronikama ponekad javljaju znatne razlike, pa ak i oigledne protivrenosti. Epovi Inka, naime, m n o g o manje tee da slave Carstvo time to bi otkrivali kontinuitet delovanja njegovih vladara, n e g o to nastoje da pevaju slavopojke vladarima time to istiu upravo diskontinuitet njihovih vladavina. Oni su izlagali ne jednu jedinu, ve vie istorija vojevanja, od kojih je svaka odgovarala n e k o m e od carskih rodova, i u kojima se oitovao presti kakav su te panake, u

ime svojih predaka-osnivaa, u m e u s o b n o m suparnitvu zahtevale za sebe. Na taj nain se u njima odraavala rasparanost istorijske svesti meu rivalskim grupama potomaka, i videlo se koliko je, u drutvenoj eliti, krhka saglasnost o prolosti. P o r e d knjievnosti istorijskog karaktera, postojala je i knjievnost verskog karaktera iji e razvoj na surov nain prekinuti panski misionari, duni da prekrate svako oitovanje starosedelakih kultova. Kristobal de Molina je u svom Izvetaju o mitovima i obredima Inka ipak sauvao izvestan broj himni i molitava koje su svetenici iz Kuska upuivali svojim boanstvima. Od tih himni, u kojima su se moralne preokupacije preplitale sa materijalnim brigama, nav e e m o onu koja se obraala bogu Virakoi: O tvore, Blaeni stvaraoe, budi milosrdan; Smiluj se ljudima, svakom tvom oveku i slugi Kojega si ti nainio i kojemu si rekao da bude. Smiluj se njima; Neka uvek budu zdravi i itavi Sa svojom decom i celim svojim potomstvom; Neka idu pravim putem ne mislei na zlo; Neka dugo ive i ne umiru mladi; Neka jedu i ive u miru. Jedan tako bogat i podatljiv jezik kao to je keuanski udesno se prilagoavao poetskom izraavanju svih nijansi oseanja. Poezija, naroito ona ljubavna i elegina, bila je v e o m a cenjen i upranjavan knjievni rod. Pesnik je u kratkim pesmama g o v o r i o o usamljenosti o n o g a koji voli kad je voljeno bie odsutno, o patnji oveka koji voli bez nade, o nostalgiji za v r e m e n o m koje prolazi, o neumoljivosti

sudbine. Veliki Paakuti, oseajui da mu se blii kraj, navodno je sastavio sledee stihove, proete stoikim mirenjem sa sudbinom: Roen sam kao to se raa cvet u vrtu. Tako sam i odrastao. Potom su minule godine i ja sam ostario, A kad je dolo vreme za smrt, uvenuo sam I umro. Kao i e p o v i i verske himne, o d e i elegije su esto pevane u pentatonskoj melodici koja je i danas karakteristina za andsku muziku. Pesmu su pratili duvaki instrumenti, a ponekad je ritmovana z v e k o m praporaca, udaranjem u doboe ili trubljenjem u morske koljke. Od duvakih instrumenata na ceni su najvie bile frule. Poneke od njih, kao to je maleni pinkulu (pinkullu), izrezan od kosti, ili duga kena, napravljena od trske, sastojale su se od jedne jedine cevi probuene rupama iji je broj bio promenljiv. Druge pak, koje su bile nalik sirinksima, imale su vie cevi, koje su m o g l e biti oblikovane u glini, ili ak izvajane u kamenu. Izgleda da se u Andima pre XVI veka nije znalo za bilo kakav gudaki instrument. Keuanska re taki, koja u isti mah oznaava i ples i pesmu u ijem se ritmu on izvodi, ukazuje na tesnu vezu koja je postojala izmeu knjievnosti, muzike i izraavanja p o m o u tela. Najuobiajenije igre bile su aravi (arawi) i, naroito, huajno ( w a y n o ) koji se - bez sumnje u znatno izmenjenom obliku rasprostranio u itavom savremenom Peruu. Huaman Puma spominje i neke druge, kao to su lamaja (llamaya), igra pastira; haravajo (harawayo), igra ratara; kaiva (kachiwa), ples kojim se izraava

selost; hajli aravi (haylli arawi), ples likovanja posle p o b e d e u borbi. On dodaje da su "te igre, i onda kad nisu bile praene pijankama, predstavljale izraz najsavrenijeg oseanja sree". Naime, m n o g e od njih bile su ukljuene u o b r e d n e ceremonije, t o k o m kojih su igrai, prerueni u odeu sa praporcima, ispijali obilne koliine piva da bi dospeli u stanje mistikog transa. Igre koje su se u vreme setve izvodile u Huaroiriju da bi se zemlja uinila p l o d n o m dobijale su n e o s p o r n o orgijastiki vid.

II. - Astronomija i matematika

Budui da nisu imale pismo, Inke nisu m o g l e p o hraniti u tekstovima p l o d o v e svojih posmatranja zvezda, kao to su to sa o n o l i k o m briljivou uinili stari stanovnici Meksika. Oni za s o b o m nisu ostavili nikakav dokument, slian o n i m srednjoamerikim spiskovima umrlih, koji bi nam danas o m o g u i o da p r o c e n i m o o b i m i tanost znanja to su ih, polazei od te vrste posmatranja, stekli u oblasti preraunavanja vremena. Pa ipak, kao i u svim agrarnim drutvima, znanja iz astronomije nisu bila zanemarena u Andima. Z n a m o da je godina k o d Inka odgovarala solarnoj godini. A k o je verovati Molini, poinjala je u v r e m e letnjeg suncostaja, to jest t o k o m meseca juna. Drugi hroniari tvrde, meutim, da je poinjala u decembru, na dan zimskog suncostaja. Bila je podeljena na dvanaest lunarnih meseci ija je imena o k o kojih se stari autori nita bolje ne slau - navodno smislio Majta Kapak, etvrti vladar u Kusku. Svaki je mesec obuhvatao niz obrednih postupaka koji su izvravani u prestonici, kao i niz privrednih poslova koji su obavljani u pokrajinama.

Meseci Gregorijanski nazivi Decembar Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Nazivi kod Inka

Glavne obredne i poljoprivredne aktivnosti

Rajmi Huaraikuj, obred sticanja (Raymi) zrelosti kod mladih ljudi Kamaj (Kamay) Katun pukuj (Qatun pukuy) Paa Pukuj (Pacha pukuy) Arivakis (Ariwakis) Katun kuski Berba (Qatun kuski) Avkaj kuski Intip rajmin, svetkovina po(Awkay kuski) sveena boanstvu Sunca Cava huarkis (Chawa warkis) Japakis Setva (Yapakis) Koja rajmi Sitva (Sitwa), obred ukla(Koya raymi) njanja neistoe i bolesti Uma rajmi (Uma raymi) Ajamarka (Ayamarka)

[Prema dokumentima iji su autori Polo de Ondegardo, Kabeljo (Cabello) Valboa i Murua (Mura).]

Solarna se godina, meutim, nije tano poklapala sa dvanaest ciklusa meseevih mena. Naime, ona sadri 10,9 dana vie n e g o lunarna godina. Ali poto su se za svaki meseev ciklus vezivali odreeni kult-

ni obredi, a naroito poljoprivredni radovi kao to su setva i berba, to odstupanje, iz g o d i n e u godinu sve vee, moralo je p e r i o d i n o bivati otklanjano. Da bi se to postiglo, trebalo je da se prekobrojni dani ili rasporede na razne mesece, ili pridodaju dvanaestom lunarnom mesecu, ili pak okupe u trinaestom mesecu stavljenom na kraj trinaeste lunarne g o d i n e . Nije p o z n a t o koje je od ovih reenja, od kojih nijedno nije sasvim zadovoljavajue, na kraju bilo usvojen o . Ali z n a m o da su vlasti u Carstvu ozbiljno bile zaokupljene p r o b l e m o m slaganja solarnog i lunarnog vremena. Z b o g svojih pokuaja da uspostavi to slaganje, Virakoa Inka je zasluio da u istoriji ostane zabeleen kao pravi pronalaza kalendara. Ali ti pokuaji nesumnjivo nisu bili ovenani trajnijim uspeh o m , jer je sledei vladar, Paakuti, kojemu se u zaslugu pripisuje isti taj pronalazak, m o r a o da ih ponovi. Paakuti je navodno naredio da se istono od prestonice izgradi dvanaest kula, kako bi o d r e d i o tano mesto na kojemu se sunce raa p o e t k o m svakog meseca, te da tako uini o i g l e d n o m vezu izm e u dvaju sistema proraunavanja. Ne bi se m o g l o rei da je kalendar k o d Inka imao tako znatnu ulogu u proricanjima kao, na primer, k o d Maja, g d e je oznaavao dobre i loe dane, te sluio pogaanju individualnih i kolektivnih sudbina. Pa ipak, granica izmeu astronomije i astrologije ostajala je nejasna. Nebeska tela su na izvestan nain uticala na ljude, a njihovo je kretanje imalo vrednost upozorenja. Mesec je svojim poloajem na nebu najavljivao oploujuu kiu ili pak suu ija je posledica bila glad. Svakom meseevom m e n o m poinjao je period koji je b i o povoljan za neke delatnosti, a nepovoljan za druge. Prolazak kometa predskazivao je epidemije, glad ili ratove. Naroito se

strahovalo od pomraenja, jer su ona predstavljala opasnost za itavo oveanstvo. Astrologija je prvenstveno pruala o d g o v o r e nespokojstvu agro-pastoralnih zajednica i brigama njihovih stanovnika. Odgovorni ljudi u dravi, koji su raspolagali drugim sredstvima delovanja na natprirodno, izgleda da joj nisu pribegavali kao nainu vladanja. Prorauni koji su pretpostavka za razvoj astronomije i uspostavljanje kalendara vreni su na osnovu decimalnog numerikog sistema. Posao je bio olakan i z u m o m neke vrste abaka1 o kojemu govori Kobo i koji je na j e d n o m od svojih priprostih crtea prikazao Huaman Puma. Inkanski abak se sastojao od pet redova sa po etiri pregraena dela, meu kojima su se rasporeivali nizovi od j e d n o g do pet zrna kukuruza. Rezultati koji su p o m o u njega dobijani beleeni su na kipu, o kojemu je ve reeno koliko je bio znaajan pri popisima stanovnitva to ih je drava, utemeljena na sistemu kuluenja, morala r e d o v n o da sprovodi. Kipu se sastojao od vrpce duge od nekoliko centimetara do vie od j e d n o g metra, koja je drana u horizontalnom poloaju. S te vrpce visile su uzice sa vorovima, raznih boja i na razliite naine izuvijane. T a k o uinjena osobitom, svaka je uzica odgovarala predmetima iste vrste, d o k su na njoj nanizani vorovi izraavali numeriku vrednost tih predmeta. Obian vor oznaavao je broj 1. Sve vei vorovi oznaavali su brojeve od 2 do 9. Pojam nule se podrazumevao. Zavisno od toga da li su se vorovi nalazili na donjem, srednjem ili gornjem delu uzice, broj koji su oznaavali imao je vrednost jedinica, desetica, stotina ili pak hiljada, s tim to su o v e posled1

Primitivna raunaljka. (Prim, prev.)

nje o b i n o predstavljale onaj stepen umnogostruenosti do kojega su ili brojevi uneti u kipu. O i g l e d n o je da je sadrinu kipua m o g a o razumeti samo onaj kipukamajok koji ga je napravio, ili pak onaj pojedinac kojemu je kipukamajok usmeno saoptio znaenje to ga je pridao svakoj od tih uzica. Da bi se kipu protumaio, trebalo je znati koji je smisao pripisan bojama uzica i nainu na koji su ispresavijane - a to strunjaci, kako izgleda, nikad nisu uspeli da podvedu p o d neka pravila. Kipu, to domiljato p r o n a e n o sredstvo za pamenje, ni na koji se nain ne m o e uporediti sa nekom raunovodstvenom knjigom ije je itanje samo sebi d o v o l j n o .

III. - Arhitektura i urbanizam

Od najuvenijih ostvarenja spomenike umetnosti Inka, koji su Kusku davali neuporediv sjaj i doprinosili slavi Carstva, danas je preostalo samo neto malo stena uglavljenih u z i d o v e andaluzijskih kua. Ta spomenika umetnost sastavni je d e o arhitektonske tradicije podruja u viim predelima Anda, koja je nastajala u Kotou sredinom II milenijuma pre nae ere, da bi se kasnije razvila u doba avinske civilizacije, a doivela procvat u vreme Tijahuanaka. Za tradiciju tih planinskih krajeva karakteristina je upotreba kamena, i po t o m e se ona razlikuje od primorske arhitekture koja je kao graevinski materijal koristila iskljuivo ciglu suenu na suncu ( a d o b e ) . Hramovi i dvorci uglavnom su graeni u j e d n o m j e d i n o m nivou, na osnovi u vidu pravougaonika. Arhitekta je najpre pravio njihovu maketu, koja je zidarima p o t o m sluila kao nacrt. Iz oblinjih kamen o l o m a dobavljan je kamen, najee andezit, koji je klesan alatkama od bakra ili bronze, a p o t o m bri-

 n o glaan mokrim peskom. Zidovi su ponekad bili napravljeni od mnogougaonih nepravilnih blokova koji su tako savreno prianjali jedni uz druge, da se na njihovom sastavku nije mogla uvui ak ni otrica noa. Ponekad je zid b i o sainjen od pravougaonih blokova koji su bili rasporeeni u pravilnim slojevima, a spoljanja im je strana bila malice ispupena p o p u t jastuia. M o g l o je izgledati da ta dva tipa gradnje, kojima je zajedniko neupotrebljavanje bilo kakvog vezivnog sredstva, ipak pripadaju razliitim dobima. No oni su u stvari postojali istovremeno, pa se u m n o g i m graevinama nalaze u kombinaciji jedan s drugim. Zdanja su bila pokrivena obinim k r o v o m od slam e . Umesto tog krova, kad bi njihove dimenzije to dozvoljavale, stavljan je lani kameni svod iji je nain izrade verovatno preuzet od naroda sa visoravni, koji su gradili o n e okrugle nadgrobne kule nazvane ulpa (chullpa). Lani svod je odavno bio poznat ne samo u Boliviji, ve i na severu Perua, u oblasti Kaljehon de Huajlas. Glavna karakteristika arhitekture Inka je trapezoidalni oblik otvor ija gornja poprena greda, ua od osnove, poiva na kosim ili konvergentnim nosaima. Meutim, ni ti uvis ustremljeni otvori, ni lani prozori ili nie nanizane na razliitim visinama zida, nisu dovoljni da uklone utisak o teini to ga ostavljaju ta dodue velianstvena, ali masivna zdanja sa jako naglaenim horizontalnim linijama. Tu i tamo poneka figura zmije, lame ili pume, isklesana na okviru vrata, donekle ublaava strogost tih fasada. Ali nigde nema onih dekoracija u reljefu koje ukraavaju avinska zdanja, ili onih monumentalnih kipova koji se uklapaju u arhitektonske komplekse civilizacije Tijahuanako. Arhitektura i skulptura, tako

skladno udruene u ranijim epohama, razdvojene su k o d Inka - koji, uostalom, u vajarstvu ni nemaju znaajnijih dostignua. Tvrave Saksahuaman u Kusku i Olantajtambo (Ollantaytambo) u planinskoj dolini Urubambe predstavljaju najlepe primere vojnih graevina. Utvrenje (pukara) Olantajtambo okruuju, jedan za drugim, dva bedema koji su - p o p u t trostrukog bedema o k o tvrave Saksahuaman - neka vrsta kiklopskih zidova sainjenih od megalitskih blokova. Svako od tih zdanja naslanja se na padinu p r i r o d n o g breuljka nad kojim se uzdie ogromna kula. U podnoju breuljka pruao se graevinski kompleks od kojega su sauvani samo temeljni zidovi. Stil civilne gradnje vidljiv je u kuama iz tog kompleksa, a u jo veoj meri u onima iz Mau Pikua (Machu Picchu), ouvanima u d o b r o m stanju p o d umom koja ih je sve do poetka o v o g veka drala sakrivene. Pravougaoni plan po kojemu su izgraene ini ih razliitima od porodinih nastambi sa krunom o s n o v o m , kakve su, izgleda, bile najbrojnije u najveem delu Anda, naroito u sredinjim i severnim krajevima planinskog podruja. Zidovi su im bili od suenih cigala ili od grubih stena spojenih zemljom. Podravali su krov ije su dve jednake strane svojim spojem inile v e o m a otar ugao. Vrata u obliku trapeza, koja su esto bila jedini otvor, mora da su se zatvarala zastorom od koe ili zavesom od slame ili trske. Ali, za razliku od spomenike arhitekture o b r e d n o g ili vojn o g karaktera, civilna arhitektura Inka nije se irila u pokrajinama Carstva. Inke nisu bile samo veliki arhitekti, ve i veliki graditelji gradova koji su snano, mada i na razliite naine (zavisno od oblasti) ubrzavali optu tenju ka urbanizaciji, nastalu ve u epohi Tijahuanaka. Tumi-

pampa, Kahamarka, Huanuko, Hauha, Huajtara (Huaytar), Vilkasuaman: to su glavne gradske aglomeracije koje su oni izgradili u sreditima osvojenih teritorija. Veina tih gradova, koji su u poetku vein o m bili upravna, vojna i obredna sredita, u reim sluajevima nastanjena mnogobrojnijim i stalnijim stanovnitvom, nije preivela ratove do kojih je dolo u v r e m e i nakon najezde Evropljana. Tumipampa, prestonica Huajna Kapaka, bila je zbrisana s lica zemlje. Od Kahamarke sauvan je samo Cuarto del rescate, u kojemu je Pisaro navodno preuzeo otkup za Atahualpu (Ataw Wallpa). Huanuko i Vilkasuaman, ije podruje panci nisu zauzeli, bolje su se ouvali od skoro sistematskog unitavanja, mada Indijanci iz okoline nisu t o k o m etiri veka prestajali da iz tih gradova uzimaju kamenje za gradnju svojih kua. Vilkasuaman, koji se nalazi u oblasti Ajakua, grad je sa zanimljivom piramidalnom i stupnjevitom strukturom, na ijem se vrhu nalazi kameno sedalo, koje je navodno bilo prekriveno zlatnim listiima. Najzad, najbolje ouvan grad u pokrajinama drave Inka moda je T a m b o K o l o r a d o ( C o l o r a d o ) , u donjem delu doline reke Pisko ( P i s c o ) . N j e g o v e kam e n e graevine, kao i o n e koje su u isto vreme, tak o e od kamena, sagraene u verskom sreditu Paakamaku, pokazuju da se sa Inkama arhitektonska tradicija iz planinskih oblasti proirila i u primorju, g d e je nastojala da istisne arhitekturu koja je kao materijal koristila suene cigle. Meutim, urbane celine kuskanskog stila, mnogobrojne na severu i u sreditu kordiljera, m n o g o su ree kako u priobalskim krajevima Perua, tako i u Boliviji. Treba li iz toga izvesti zakljuak da su Inke u tim dvema prostranim oblastima svog Carstva koristile ve postojee gradove? Ili je prikladnije pretpostavljati da je njihov

uticaj na teritoriji drave imu i u velikim plemenskim zajednicama Ajmara b i o slabiji n e g o u drugim krajevima? Druga od ovih dveju hipoteza ini se verovatnijom. U svakom sluaju, ona je u skladu sa injenicom da panci, t o k o m itavog svog puta kroz primorje na koji su krenuli 1532, nee naii ni na jedan carski garnizon, pa ak ni sresti j e d n o g jedinog inovnika sredinje vlasti.

IV. - Keramika i izrada tekstila

S keramikom Inka zavrava se dug razvojni put grnarstva u Andima, ija je plodna i raznovrsna proizvodnja poela t o k o m II milenijuma pre nae ere. Z b o g nepostojanja toka, grnar je jo uvek b i o primoran da posudu oblikuje rukom. Smesa je uglavn o m bivala pretvarana u traku, koja se p o t o m smotavala kako bi se dobili zidovi eljenog predmeta. Dodue, kad je na severnom delu obale p o e t k o m nae ere otkriven kalup, to je o m o g u i l o serijsku proizvodnju. T o m otkriu naroito dugujemo o n e uzbudljivo realistine antropomorfne i z o o m o r f n e keramike predmete u kojima su se moikanski zanatlije pokazali kao ljudi obdareni izvanrednim smislom za likovni izraz. Ali tehnika oblikovanja p o m o u kalupa nikad nije p o t p u n o odstranila postupak umotavanja, koji je jedini o m o g u a v a o izradu najveih posuda kao to su are za skladitenje. N a k o n oblikovanja, posue je ukraavano reljefima, urezanim ili otisnutim pojedinostima, sa oslikavanjem ili bez njega. Ponekad je bivalo samo oslikano. Posude iz Naske, ije su strane ukraavane prikazima v e o m a stilizovanih udovinih ivotinja, ostvarenim u sedam ili osam boja, svedoe o snanom razvoju polihromije na junim obalama Perua. O n e

su se p o t o m pekle u pei, bilo postupkom oksidacije, bilo postupkom redukcije. U prvom sluaju, izlagane su snanoj vatri, podsticanoj jakim strujanjem vazduha. Dobijale su se veoma tvrde posude, u o n i m tonovima svetlosmede, crvene i krem boje koje su svojstvene moikanskom stilu. U drugom sluaju, stavljali su ih u pei s niskom temperaturom, u koje su dospevale ograniene koliine kiseonika. Posude su na kraju bivale crne i dobijale onaj blistavi izgled po kojemu je stil grnarije u civilizaciji imu jedinstven. Zdele, inije, vaze sa blago konveksnim bokovima, a naroito sferoidne b o c e sa dva otvora spojena ravnom preagom, ili sa o t v o r o m u obliku stremena napravljenog od dva cevasta leba ijim spojem nastaje grli posude, predstavljaju najreprezentativnije p r o i z v o d e andske keramike. Od tih uzora, ponekad v e o m a starih, Inke su preuzimale forme koje su k o d njih dole do izraaja nakon to je Tupa Jupanki privukao u Kusko zanatlije iz carstva imu, da u sam o m sreditu njegove drave o b n o v e umetnost grnarstva. Ali formu koju su oni stvorili, i k o j o m je ostvarena likovna novina jedinstvena u itavim Andima, predstavlja onaj maleni up sa dugim i uzanim vratom i kupastim ili ravnim dnom, koji podsea na grki aribal 1 , ije mu je ime dato. Posue Inka uglavnom je veoma fino izraeno, d o b r o uglaano i skladnih proporcija. Meutim, o n o nema estetske kvalitete moikanske ili naskanske grnarije. Naime, dekoracija mu je siromana, a u svakom sluaju nenadahnuta i nematovita. Ponekad su posude ukraene ivotinjskim glavama u reljefu. Ali najee su samo oslikane crno i b e l o na
1

Mala okrugla grka vaza sa uskim vratom. (Prim, prev.) 97

crvenoj osnovi. Boje su unoene u geometrijske crtee (kvadrate, rombove, trouglove, m e a n d r e ) koji su rasporeeni u horizontalnim linijama i neumorno ponavljani. Mada smatrana niom vrstom umetnosti, keramika ipak dobija kapitalan znaaj u arheologiji. Parad grnarije, skrivena u zemlji, esto su jedini elementi kojima raspolae arheolog pri definisanju neke kulture i odreivanju podruja njenog rasprostiranja. Stratigrafska analiza tih komadia pokazuje redosled smenjivanja kultura u nekoj oblasti, d o k se prouavanjem njihovog svrstavanja u serije otkriva kako je neka kultura uticala na druge kulture iz njenog susedstva. Te metode, kad se primene na keramiku Inka, potvruju koliko je slab b i o kulturni uticaj Kuska na andske etnike grupe koje su mu bile politiki potinjene. D o k je u okolini prestonice ima u znatnim koliinama, ta keramika je retka u pokrajinama Carstva. Ima je samo na nalazitima k o d oblasnih metropola koje su nastanjivali dravni inovnici, kao i na mestima gde su se nalazili ajlui to ih je obrazovalo preseljeno stanovnitvo (mitmak) p o r e k l o m iz Kuska, a ponekad i u boravitima kurak. Ne samo da ona nije uticala na razliite regionalne ili lokalne vrste grnarije, koja je i dalje proizvoena s h o d n o autonomnim likovnim i stilskim tradicijama, n e g o se nije ni irila u koliinama koje bi joj bile dovoljne da u n e k o m znaajnijem procentu uestvuje u celokupnoj grnariji koja se nalazila u upotrebi u bilo kojoj oblasti Anda - sa izuzetkom doline reke Ika, koji je, mada vredan panje, jo uvek neobjanjen. Razvoj proizvodnje tkanina, koja je poela i pre od proizvodnje grnarije, bio je isto tako spektakularan. Sirovina se dobijala od pamuka koji se gajio u

primorju, te od alpake i vikunje 1 iz planinskog p o d ruja. Vlakna su u poetku bojena prirodnim bojama, na osnovu kojih e zanatlije sa junog dela obale ustanoviti gamu sa vie od 190 nijansi. Zatim su predena na preslicama, a p o t o m tkana na razliitim vrstama rudimentarnih razboja. Najrasprostranjeniji razboj, koji se u Andima jo i danas nalazi u upotrebi, sastojao se od dveju preki smetenih na horizontalnoj plohi, od kojih je jedna bila privrena za neko stablo ili direk, d o k je druga bila vezana za rem e n koji bi tkalac o m o t a o o k o bokova. Peruanske tkanine s pravom su izazivale zadivljenost svih koji su ih prouavali. Skoro svi danas poznati postupci bili su u upotrebi ve k o d nekadanjih stanovnika Perua. O n i m najjednostavnijim pribegavalo se pri izradi pregaa ili ponoa (poncho) koje su nosili mukarci, kao i enske o d e e koja se sastojala od alova (liklla) i od tunika (anaku) stegnutih u struku pojasom. Pribegavalo se i o n i m sloenijima, kao to su izrada brokata, vezova, tapiserija, da bi se proizvele tkanine za o b r e d n e svrhe, a meu njima se svojim izuzetnim kvalitetom izdvajaju o n e to su izlazile iz radionica na poluostrvu Parakas (Paracas), na j u n o m delu obale. Te izvanredne tkanine, od kojih su neki primerci dui od 20 metara, dekorisane su, sa savrenim u m e e m i v e o m a sigurnim ukusom, ivotinjskim motivima ostvarenim u polihromiji. O n e bez imalo sumnje oznaavaju vrhunski domet u sveukupnoj umetnosti izrade tkanina. Od svih ovih postupaka, koji su oni koji su se naroito razvili kod Inka? Da bi se o d g o v o r i l o na to pitanje, trebalo bi imati bogatiji uzorak njihove proizVrsta lame; ivi uglavnom u planinskim oblastima Perua i Bolivije. (Prim, prev.)
1

vodnje od onoga kojim raspolaemo. Ali klimatski uslovi u planinskim oblastima, za razliku od onih u primorju, veoma su malo p o g o d o v a l i ouvanju tkanina. Poznato je, meutim, da je proizvodnja tekstila u doba Inka bila v e o m a plodna, te da su iz manastir Sunca izlazile, u o g r o m n i m koliinama, sve vrste tkanina, naroito oni uveni umpi (chumpt), ili kumpi, neuporedivi po svojoj finoi i lakoi. Ali njihova dekoracija, sainjena od geometrijskih elemenata u dve ili tri boje, bila je isto onako stereotipna kao i dekoracija posua. M o d a bi se, uostalom, m o g l o rei da su o kvalitetu nekog proizvoda Inke sudile vie na osnovu tehnolokih n e g o estetskih kriterijuma - to ipak ne znai da je njihova umetnost bila isto utilitarna, kao to se preesto tvrdi.

V. - Proizvodnja i obrada metala

O n o to je u oima o k o l n o g junoamerikog stanovnitva inilo veliinu Inka, bilo je to to su mu se oni ukazivali prvenstveno kao "gospodari metala". Nije im bila poznata upotreba gvoa, ali stekli su veliko iskustvo u radu sa zlatom, srebrom i bakrom, koji su umeli da spoje sa kalajem da bi dobili bronzu. Upotrebljavali su i platinu, koju e Evropa upoznati znatno kasnije, tek posle 1730. Predmeti od tih metala, koji su sa Anda dospevali u Amazoniju, u ako 1 , pa ak i do pampasa, predstavljali su za itav taj potkontinent, jo uvek upuen samo na klesanje i glaanje kamena, svedoanstvo o njihovoj moi. U prekolumbovskoj Americi oblast Anda je bila najstariji i najznaajniji centar proizvodnje i obrade metala. Pojavivi se verovatno izmeu Paname i
1

Oblast na severu dananje Argentine. (Prim, prev.)

Ekvadora, u dananjoj Kolumbiji, metalurgija se najvie razvila u Peruu. Pojavivi se na severu ve pre poetka nae ere, u doba avinske civilizacije, proizvodnja i obrada zlata su se iz oblasti pored severne obale proirile i na planinsko podruje. Zlatna zrnca, dobijana uglavnom ispiranjem u koritima reka, pretvarana su kovanjem u fine listie koji su p o t o m na reljefnoj p o d l o z i oblikovani "na hladno". T o m postupku, nazvanom "iskovavanje", pridodato je u doba moikanske civilizacije taljenje u peima koje su l o e n e drvima. Pei su dobijale vazduh kroz dugake cevi u koje je duvalo vie osoba, ili, jo jednostavnije, od vetra koji je brisao preko obronaka g d e su o n e o b i n o bile izgraene. Temperatura je bila dovoljna d a d o v e d e do stapanja rude srebra, bakra i kalaja, te da se postignu raznovrsne smese i legure. Rudaa tih metala uzimana je iz v e o m a bogatih rudnih ica, bilo p o d otvorenim nebom, bilo u plitkim rudnikim oknima iskopavanim p o m o u primitivnih pijuka koji su izraivani od paroaka jelena. Legure su najee pravljene od zlata i bakra, zlata i srebra, bakra i srebra, bakra i kalaja, te od bakra, zlata i srebra, koji su se stapali u veoma razliitim srazmerama. Meutim, izgleda da je procenat kalaja koji se spajao sa bakrom da bi se proizvela bronza uvek b i o manji od 12%. Taj je procenat b i o prenizak da bi bronzi dao stvarnu vrstou, te je legura na kraju esto bivala manje tvrda od bakra koji se kalio kovanjem na hladno. Z b o g takve svoje osobenosti, ta bronza je navodila na sumnju da su Inke svesno elele da upravo nju proizvedu. Nain proizvodnje metalnih predmeta najee je bio onaj koji je nazvan postupkom sa otapanjem voska. On se sastojao u t o m e da se od voska najpre oblikuje predmet koji se eli proizvesti. M o d e l je

p o t o m bivao prekriven debelim o v o j e m od gline. Kad bi glina ovrsnula, izlagana je vrelini pei. Vosak, koji bi se o t o p i o i istekao kroz otvor u ovoju, zamenjivan je rastopljenim metalom. Kad bi se metal ohladio, bilo je dovoljno razbiti glineni ovoj i izvaditi predmet, s kojega su glaalom uklanjana hrapava mesta. Taj postupak, koji je u radu s metalima bio poznat u itavom starom svetu, nije omoguavao serijsku proizvodnju. Metalni predmeti su esto bivali inkrustirani dragim ili poludragim kamenjem. Ponekad im je davana boja p o m o u prirodne kiseline koja je bakar inila smeim ili ga rastvarala na povrini, otkrivajui sjaj zlata ili srebra s kojim je bio spojen. Jer uprkos svojoj izuzetnoj razvijenosti, proizvodnja metala uvek je ostajala vie okrenuta ukraavanju n e g o utilitarnosti. Radionice su proizvodile o n e velike ploe, umetniki obraene, kojima su bili prekriveni zidovi hramova i dvoraca, i koje su panci pohitali da p r e t o p e u zlatne p o l u g e . Izraivale su, za potrebe vladara, carskog dvora, dravnih dostojanstvenika, telesne ukrase kao to su prsni titovi, narukvice, ogrlice, ploice za ui, p r e d m e t e kojima su se obeleavale razlike u drutven o m poloaju. Proizvodile su i m n o g o b r o j n e obredne predmete, kao to su uveni tumi, neka vrsta noeva-satara, karakteristinih za doba Inka. Ali predmeti od metala proizvodili su se i u seoskim zajednicama. Izuzev tapa za kopanje iji je iljak ponekad bio od bakra, i drobilice koja je imala zvezdast oblik, a u ratu je sluila i kao toljaga, poljoprivredne alatke su uvek bile napravljene od kamena. Dleta, noevi, srpovi, neprestano su izraivani u lokalnoj radinosti proizvod od kamena, iju je tradiciju, u veini oblasti u Andima, seljatvo odravalo o d pamtiveka, barem d o kraja XVII veka.

VI poglavlje NAJEZDA I PROPAST

Smru Huajna Kapaka, o k o 1528, p o e o je n o v p e r i o d meuvlaa. Plemenske su se zajednice kao i o b i n o pobunile, Carstvo se raspalo, centralna vlast je sruena, a svakojaki pretendenti na maskapaiu stupali su u meusobnu borbu, svaki od njih u nameri da za svoj raun o b n o v i Tavantinsuju. Istorija se spremala da p o n o v o krene od poetka. I zacelo bi se i ponovila, da se tih dana na obale Perua nije iskrcala grupa stranaca koji e potiniti svet Inka, vezujui ga za sudbinu Evrope.

I. - Najezda Evropljana ( 1 5 3 2 - 1 5 3 6 )
U stvari, u borbi za vlast ostala su samo dvojica sinova Huajna Kapaka, Atahualpa i Huaskar (Waskarr), koje je pokojni car imao od razliitih supruga. Atahualpa, iako verovatno r o e n u Kusku, uivao je veliku popularnost na severu, g d e je p r o v e o detinjstvo i mladost. On je za sebe p o t p u n o pridobio monu vojsku koja je u toj pokrajini bila ukonaena o k o Kita, a koju je on esto pratio u borbu i rado s njom delio njene surove ivotne uslove. Njemu se uz to priklanjala i nova elita, nastala razvojem dravnog aparata i regrutovana u periferijskim pokrajinama. Kao i Huajna Kapak, Atahualpa je v o l e o da se okrui kurakama koji su nedavno postali zavisni od Carstva, kao i obinim ljudima koji su se nekim blista-

vim p o d v i g o m izdigli iznad svog ranga. Pored toga, on je m n o g e svoje ratovoe m o r a o da bira u etnikim grupama sa severa koje nisu pretrpele neki naroit uticaj kuskanske kulture. to se pak tie Huaskara, on je raspolagao solidnim uporitima na jugu, meu plemenskim zajednicama koje su odavno bile snano o b e l e e n e uticaj e m Inka, kao i meu samim Inkama. Poto je tok o m poslednjih deset godina vladavine svog oca upravljao Kuskom, izvlaio je korist iz nezadovoljstva nastalog u svim junim oblastima z b o g prenosa carske vlasti u Tumipampu. Svetenstvo u Kusku, iju je ulogu Huajna Kapak namerno umanjio, kao i dostojanstvenici koji su pripadali plemenu-osnivau Carstva, a koje je poslednji car p o s t e p e n o liio znatn o g dela njihovih politikih funkcija, videli su u njemu sredstvo koje e im omoguiti da se revaniraju upravljaima sa severa. Meutim, panake iz starog kuskanskog plemstva, ma koliko da su elele p o n o vo stei svoje povlastice, nisu se jednoduno priklanjale Huaskaru. Naime, Atahualpa, iako je v o d i o poreklo od Tupa Jupankija iji je r o d b i o smeten u p o l o v i n i grada zvanoj Hurin, pripadao je p r e k o svoje majke ne manje uglednoj panaki - onoj koja je poticala od velikog Paakutija, a koja je zauzimala istaknut poloaj u suprotnoj polovini grada, Hananu. Igrajui na svoje maternje p o r e k l o i na veze koje mu je o n o obezbeivalo, pretendent sa severa je protiv udruenih panaka iz gradske p o l o v i n e svog polubrata povukao za sobom p o r o d i c e iz svog dela grada. Borba koja se povela za osvajanje carske vlasti liene naslednika nije, dakle, predstavljala samo suprotstavljanje severa, jo uvek "varvarskog", d u b o k o "civilizovanom" jugu zemlje. Ona nije bila samo sukob novih drutvenih snaga i onih starih koje su se, za-

j e d n o sa p l e m e n s k o m strukturom Carstva, nalazile u stanju propadanja. U njoj - unutar te zastarele strukture koja je poivala na srodstvima, branim vezama i poreklu - do izraaja je dolazilo i davnanje rodovsko suparnitvo Hurina i Hanana, to jest, stari antagonizam panaka iz Donjeg i Gornjeg Kuska. Posle dugih meseci ekanja, koje su oba protivnika nastojala da iskoriste za jaanje sopstvenog poloaja, Huaskar se odluio da o t p o n e neprijateljstva. Da bi zastraio Hanan, naredio je da nekoliko roaka Atahualpe bude pogubljeno, a p o t o m je poslao vojsku na sever. Ratna srea mu je neko vreme bila naklonjena, poto su vojnici Kuska dospeli ak do okoline Kita. Ali pokrajinska vojska, koju je Atahualpa reorganizovao i p o v e r i o trojici uspenih sinija, Kiskisu, Ruminjaviju (Ruminawi) i alkuimaku (Challkuchimaq), ubrzo je p o n o v o zauzela Tumipampu, doepala se Kahamarke, i ve se spremala da se sa Bombonske visoravni stuti na Hauhu kad se kroz Carstvo zahvaeno razdor o m pronela vest o pojavi udnovatih ljudi dospelih sa mora. Bilo je to aprila 1532. Fransisko Pisaro, koji se nekoliko nedelja ranije bio iskrcao na ostrvo Puna predvodei 180 panaca, upravo je stigao u Tumbes 1 . panska ekspedicija bila je d u g o pripremana. Pisaro je 1524. izviao obale Kolumbije. Tri g o d i n e kasnije, 1527, d o k mu je brod bio usidren pred o b a l o m Perua, istraivao je te primorske oblasti i prikupio korisne podatke o krajevima u andskom zaleu. N j e g o v o je kretanje bilo p o m n o praeno od strane tadanje carske vlasti, koja je, navodno, vie puta upuivala izaslanike na njegov brod. panska prisutnost na mestima g d e je ve i ranije bila uoavana nije, dakle, imala
1 Grad na krajnjem severnom delu obale dananjeg Perua. (Prim, prev.)

onaj efekat iznenaenja koji joj je esto pripisivan. U svakom sluaju, izgleda da su ti beli i bradati ljudi, s konjima koje su jahali, sa vatrenim orujem kojim su se sluili, izazvali pre radoznalost n e g o zauenost ili strah Atahualpe, ionako p o t p u n o zaokupljenog nastojanjem da povea svoju prednost nad Huaskarom. Njemu se, dodue, nije svidelo dranje doljak, koji su protiv njegovih predstavnika podbunjivali kurake iz primorja i koji su pustoili hramove i javna zdanja. Ali njihova brojana inferiornost inila mu se takvom da je verovao kako e lako moi da ih odbaci u more, im mu se za to ukae prilika. Meutim, za Huaskarove pristalice, primorane da na jugu preu u defanzivu, iskrcavanje panaca u oblasti p o d vlau njihovih protivnika predstavljalo je dogaaj koji je m o g a o da preokrene odnos vojno-politikih snaga, samo ako na odgovarajui nain bude iskorien. M o g u e je da su ga neki od njih protumaili kao intervenciju natprirodnih sila u njihovu korist, pa ak i da su svetenici u Kusku p o v o d o m njega spominjali stari mit o Virakoi - sveandskom bogu koji je trebalo da se iz p e n e morskih talasa vrati u Tavantinsuju, kako bi u njemu p o n o v o uspostavio vladavinu pravde i mira. No bez obzira na to jesu li ili nisu bili poistoveeni sa Virakoama, panci su Huaskarovim ljudima izgledali kao potencijalni saveznici. Huaskar je u tajnosti uputio Pisaru svoje poslanike. Oni su od ovoga uli ohrabrujue, mada i dvosmislene rei, koje su utoliko pre smatrali obeanjem da e dobiti podrku to su videli kako se panci zaista spremaju da krenu protiv Atahualpe. Naime, poto je uvrstio saveznitva koja je b i o uspostavio na severnom delu obale, i poto je u sreditu te oblasti, jula 1532, osnovao grad San Migel de Pijura (San Miguel de Piura), Pisaro se uspeo uz zapadnu pa-

dinu prvog planinskog lanca, ne nailazei pri t o m ni za trenutak na bilo kakav otpor. 15. novembra 1532. uao je u Kahamarku. Atahualpi, iji su logori bili rasp o r e e n i u okolini grada, uputio je te iste veeri p o z i v da mu d o e u posetu. Bila je to prilika na kakvu je p o glavica Inka ekao kako bi se otarasio tih stranaca koji su u njegovim oima bili ne toliko opasni koliko dosadni. Sledeeg dana, 16. novembra, otiao je u grad, okruivi se briljivo smiljenom p o m p o m , u nameri da time zastrai pance koje je vojska Ruminjavija, rasp o r e e n a po okolnim planinama, imala da pohvata ive d o k budu beali. Uz to je o d r e d i o o n e lanove svoje pratnje m e u kojima je trebalo da beli zarobljenici budu raspodeljeni kao jane. Ostvarenje tog plana, koji je m n o g o vie odgovarao n e k o m o b r e d n o m lovu (chaku) n e g o bici, teklo je, meutim, sasvim drukije. N e k o l i k o trenutaka nakon to je Atahualpa uao na glavni trg, Pisaro je nar e d i o da se otvori vatra, pokrenuvi u isti mah konjicu i pustivi pse dresirane za borbu. Meu Indijancima, kojima je put za povlaenje bio preseen, zavladala je panika. Uprkos samoportvovanju slugu, koji su o k o svog vladara napravili b e d e m od sopstvenih tela, Atahualpa je strgnut sa nosiljke i odvuen u j e d n o od zdanja u kojima su se panci bili utvrdili. Ruminjavijeva vojska je na okolnim visovima nemono prisustvovala njegovom hvatanju. Kad je palo vee, Ruminjavi, radije n e g o da p o v e d e napad na grad i na taj nain izvrgne zarobljenog cara odmazdi, naredio je da se celokupna vojska povue prema Kitu. Pad Atahualpe u zarobljenitvo ipak nije prekinuo p o b e d o n o s n u ofanzivu vojske sa severa protiv Huaskarovih pristalica. alkuimak je n e d u g o p o t o m p r o d r o u kotlinu reke Mantaro, dok je Kiskis nastavljao napredovanje ka jugu, slomivi o t p o r k o d

Angojaka (Angoyaco) i usput zauzevi grad Vilkasuaman. N e k o l i k o nedelja kasnije uao je u Kusko, te poto je Huaskara smestio iza brave, prepustio je Hurin strahovitoj osveti stanovnika Hanana. Mumija Tupa Jupankija, osnivaa panake kojoj je pripadao nesreni pretendent na vrhovnu vlast, bila je oskrnavljena i spaljena. Usmreno je vie stotina njegovih potomaka, meu njima i devedesetoro dece. lanstvo njegovog roda bilo je desetkovano, a leevi ubijenih baeni su da budu hrana grabljivim pticama. Staro kuskansko plemstvo, p o t p u n o nesvesno bele opasnosti, meusobno se istrebljivalo. Carstvo je, dakle, p o e t k o m 1533. g o d i n e p o n o vo bilo ujedinjeno, ali car koji je to postao silom oruja nalazio se u rukama panaca: Huaskar je b i o zarobljenik Atahualpe, d o k je sam Atahualpa b i o zarobljenik Pisara. Pravo govorei, obnovljeno jedinstvo Carstva pre je bilo prividno n e g o stvarno. P o d k o n t r o l o m oruanih snaga nalazile su se prestonica, oblasni centri i glavne saobraajnice. Ali to nije b i o sluaj i sa veinom plemenskih zajednica. Kurake, o d b o j n e prema svakoj vlasti koja bi im bila nadreena, hitale su u Kahamarku da od stranaca zatrae p o m o n e o p h o d n u za osloboenje od tutorstva Inka. Nastavljajui politiku koju je v o d i o od samog svog dolaska, Pisaro se p o n u d i o da podri njihovu pobunu protiv drave i p o n o v o uspostavi njihovu suverenu vlast. Na taj je nain uspeo da pridobije vernost plemen Kanjar i aapuja, kao i mnogih drugih, manje znaajnih etnikih grupa. Aprila 1533. njegov brat Ernando ( H e r n a n d o ) d o n e o mu je sa svog p o h o d a na jug jo jednu zakletvu vernosti, koja je ovaj put bila od presudnog znaaja, onu od plemena Huanka. Pri povratku iz Paakamaka, kuda je poslat da opljaka bogate riznice uvenog hrama,

Ernando je u Hauhi zakljuio ugovor o saveznitvu sa poglavicama tog velikog i m o n o g plemena iz kotline Mantara, koje je trpelo prevlast Inka isto tako nevoljno kao Kanjari i aapuje. Izuzetno vrsto saveznitvo koje je uspostavljeno izmeu panaca i Huanka imalo je i te kako velik uticaj na kasniji tok zbivanja. O n o je bilo neto m n o g o vie od obine e p i z o d e u Konkisti: u znatnoj je meri bilo presudno za budunost m o d e r n o g i savremenog Perua. Pobuni plemenskih zajednica koje su ulazile u sastav Carstva pridodala se i pobuna jan, koju su panci isto tako umeli da podstaknu i usmere. Taj sve rasprostranjeniji ropski stale pokuao je da iskoristi sveopti mete za ustanak protiv svojih gospodara. Pisaro je iz Kahamarke razglasio ukaz o njih o v o m osloboenju. On je na taj nain pretvorio lokalne pobunjenike pokrete u pravu socijalnu revoluciju. Organizovane lutajue bande jana, osloboene bilo kakvih plemenskih veza, razmilele su se po svim oblastima, uklanjajui usput simbole i predstavnike dravne vlasti. M n o g i od njih pridruili su se pancima. Huaman Puma de Ajala, koji se ipak ne m o e osumnjiiti za simpatije prema Inkama, opisao je zverstva to su ih poinile jane i ukazao na njihovu odgovornost za pad Tavantinsujua. Vest o t o m e da Pisaro namerava da vrati slobodu Atahualpi, s tim da zauzvrat dobije basnoslovnu otkupninu koja je trebala da ispuni itavu jednu prostoriju, i ija je vrednost procenjena na 4,800.000 zlatnih dukata, zacelo je i te kako onespokojila sve te kurake i jane, n o v o p e e n e saveznike panaca. Na panskog v o u i njegove drugove oni su na svakojake naine, esto i veoma lukavo, vrili pritisak kako bi postigli da zarobljenik bude ubijen. Rairili su glas da je on iz svoje tamnice naredio vernim odre-

dima svoje vojske da osvoje Kahamarku i pobiju sve belce. Svakodnevno su izvetavali o izmiljenim p o kretima neprijateljske vojske u krajevima o k o grada. Da li je Pisaro p o v e r o v a o tim glasinama? Da li je b i o rtva znalaki pripremanog psiholokog trovanja? Bilo kako bilo, injenica je da je on, navodei kao razlog ubistvo Huaskara koje se d o g o d i l o nekoliko nedelja ranije, naredio da Atahualpa bude 29. avgusta 1533. pogubljen z b o g bratoubistva i uzurpacije. Tvrdilo se da je to pogubljenje, kojemu je prethodila nezgrapna parodija suenja, predstavljalo ozbiljnu politiku greku. I zaista, Atahualpa je u rukama panaca m o g a o postati izvanredno korisno sredstvo. Odravajui fikciju nekakve carske vlasti, Pisaro je m o g a o potedeti andski svet od o n o g stanja anarhije koje je tako d u g o bilo prepreka uspostavljanju kolonijalnog reima. Ali, usamljen u Kahamarki sa aicom ljudi, on nije b i o u stanju da o d o l i pritiscima kojima je bio izloen, jer da je to uinio, p r e d njegovim bi se oima raspala mrea saveznitava koju je tako briljivo bio ispleo, i on bi na taj nain n e m i n o v n o m katastrofom okonao svoj osvajaki poduhvat. S druge strane, prolivi krv poglavice Inka, on je za svoju stvar konano p r i d o b i o nepokorne kurake i pobunjene jane. U oima i jednih i drugih obistinjavalo se njegovo obeanje da e on biti taj koji e plemenskim zajednicama vratiti njihovu nekadanju nezavisnost, a podjarmljenim drutvenim grupama njihovu oduzetu slobodu. P o e v od tog trenutka, panska je najezda dobijala tako rei vid trijumfalnog pohoda. Pri nailasku osvajaa, lokalno stanovnitvo im je masovno izlazilo u susret, nudei im namirnice, nosae i ratnike potrebne za nastavak njihovog napredovanja. Carstvo se suavalo prema svom sreditu. Malo-pomalo,

svodilo se na p l e m e koje ga je osnovalo. Pisaro je 15. novembra 1533. stigao p r e d Kusko koji je Kiskis upravo b i o napustio. Na kapiji grada doekao ga je mladi Manko Inka, polubrat Atahualpe i Huaskara, kojega je iskrvareno i za trenutak p o m i r e n o kuskansko plemstvo o d r e d i l o za svog predvodnika. Pa ipak, bile su potrebne jo duge dve g o d i n e da bi Spanci, uz p o m o Manka Inke kojemu su dopustili da simb o l i n o preuzme carsku traku, izali nakraj sa svuda ratrkanim odredima pristalica Atahualpe.

II. - Rat za ponovno osvajanje Carstva

(1536-1545)
Da carstvo Inka nije u t o m trenutku prolazilo kroz jednu od onih ciklikih kriza do kojih je dolazilo prilikom smrti svakog njegovog vladara, panci zacelo ne bi tako lako njime zagospodarili. Sekretar Fransiska Pisara, P e d r o Sano de la Os, kao i njegov roak i pa P e d r o Pisaro, i sami su na to skrenuli panju. "Da tu zemlju nije razdirao rat izmeu Atahualpe i Huaskara, mi se na njoj ne bismo mogli uvrstiti kako bismo je osvojili", pie ovaj poslednji u Izvetaju o otkriu i osvajanju peruanskih kraljevstava koji nam je ostavio. Uprkos tome, izvanredna lakoa s kojom su oni uspeli da ovladaju tako velikim prostranstvima i tako mnogoljudnim stanovnitvom smatrana je u to doba udesnom. Danas, da bi se ona objasnila, radije se g o v o r i o razlikama u naoruanju. Zahvaljujui arkebuzi i b o r b e n o m konju, Spanci su u toj oblasti n e o s p o r n o bili u prednosti. Ali ma kakve bile vatrena m o artiljerije i jurina sposobnost konjice, ta prednost u sredstvima nije bila dovoljna da nadoknadi onako veliki zaostatak u brojnom stanju. Ona

ni na koji nain nije mogla da bude od presudnog znaaja za p o b e d u koju je manje od dvesta ljudi izvojevalo nad vojnim odredima od kojih je svaki imao vie desetina hiljada prekaljenih ratnika. Ukazivalo se i na razliitost taktika kojima su pribegavale jedna i druga strana. Indijanska vojska zapoinjala je borbu samo danju, nakon to bi d u g o izazivala neprijatelja vikom i lupanjem u koljke. Ona ni najmanje nije bila pripremljena za nonu borbu, za o n e muke napade, za o n e smele upade kojima je bila izloena. Jedno ovakvo objanjenje pre bi trebalo imati u vidu n e g o o n o p r e t h o d n o . Pa ipak, i j e d n o i drugo v o d e ka precenjivanju veliine oruanih sukoba do kojih je dolo izmeu panskih i indijanskih snaga. A o n o to prvenstveno pada u oi u toku Konkiste, jeste to da su panci, izvanredno v o e n o m politikom i diplomatskom akcijom, uspeli da sami Indijanci za njih osvoje teritorije koje su oni tako arko eleli, te da su na taj nain sopstveno vojno angaovanje sveli na minimum. U stvari, ukoliko pancima i treba priznati da su imali izvesnu nadmo, nju treba m n o g o pre videti na planu obavetenosti n e g o na planu naoruanja ili taktike. Indijanci nisu ni nasluivali ta je pravi cilj Pisarovog iskrcavanja, kao ni to kakve bi stvarne p o sledice o n o m o g l o imati po njih. S druge strane, Pisaro je poznavao stanje u zemlji koju je nameravao da osvoji. Prilikom svoje prethodne ekspedicije pov e o je sa s o b o m u paniju mlade Indijance sa obale, koji e mu kasnije sluiti u isti mah i za prevoenje i za pruanje potrebnih podataka. Obavetenja do kojih je zahvaljujui njima doao, a koja su govorila o aspiracijama raznih suparnikih grupa i razliitih antagonistikih delova drutva Tavantinsujua, o m o g u ila su mu da preuzme tri u l o g e koje su mu se same

po sebi nudile: ulogu arbitra medu pretendentima na vrhovnu vlast; ulogu oveka koji potinjenim plemenskim zajednicama vraa nezavisnost; te ulogu oslobodioca podjarmljenih stalea. Igrajui ih istov r e m e n o sve tri, i to sa vetinom velikog politiara, on je uspeo da do te mere zaotri unutarnje protivrenosti andskog drutva, da su o n e same d o v e l e do uruavanja drave Inka. panci su, meutim, jo uvek bili slabo uvreni u Peruu, i njihov e poloaj biti ozbiljno ugroen. Ponosito p l e m e Inka nije se mirilo s tim da predstavlja samo obinu plemensku zajednicu, istu kao i sve ostale. N j e g o v poglavica Manko Inka nije se zadovoljavao isto dekorativnim ulogama koje su mu sve krtije dodeljivane. Znajui kolika je gramzivost osvajaa koji su se dali u grabe po njegovoj prestonici, ustrajno im je priao o neverovatnim gomilama blaga kojih bi se jo m o g l i doepati u dalekim oblastima na krajnjem jugu. N a d a o se da e na taj nain udaljiti pance iz Kuska i odvui ih do ileanskih pokrajina, g d e e ih divlji araukanski ratnici sasei na komade. Njegove su se nade delimino ostvarile. Dijego de Almagro, sudeonik u Pisarovom pothvatu, koji je o v o m e osporavao jedan d e o plena i smatrao se oteenim pri teritorijalnoj podeli zemlje, odluio se da za sopstveni raun osvoji taj ElDorado na jugu. Jula 1535. p o e o je da okuplja vojsku kojoj je Manko Inka kao vodia p o n u d i o vlastitog brata Pavlua (Pawllu). Januara sledee godine p r o d r o je u ile, ostavljajui Fransiska Pisara u Limi, a njegovu brau Ernanda, Gonsala ( G o n z a l o ) i Huana 0uan) u staroj m e t r o p o l i Inka. Manko je najpre priekao da Almagro zae dovoljno d u b o k o u te nepoznate i puste krajeve, a pot o m je dao naredbu o dizanju ustanka koji je potajno pripremao. Krajem aprila 1536. izigrao je bud-

nost straara i kriom napustio svoj dvorac. Nekoliko dana kasnije, predvodei 40.000 svojih saplemenika, stavio je Kusko p o d opsadu. T i m e je z a p o e o dug i surov rat za p o n o v n o osvajanje Carstva. Iako su im plemena Kanjar i aapuja pruila estok o t p o r koji je organizovao Ernando Pisaro, Inke su se doepale tvrave Saksahuaman, bitne za odbranu prestonice. Rovovi koje su iskopali spreili su jurie panske konjice. Od poara koji su podmetnuli, a koji se malo-pomalo proirio na sve nie gradske etvrti, dizao se stub gustog dima koji je p o d udarima vetra padao na branioce. P o r e d tog dima, ivce je i o n i m najprekaljenijim pancima kidala neprestana vika napadaa, njihovo u p o r n o urlikanje koje je dopiralo sa svih strana. Opsaenici su sedamnaest dana i sedamnaest noi pokuavali da zadre Inke koji su u talasima napredovali od ulice do ulice, od kue do kue, potiskujui uljeze ka glavnom trgu. U trenutku kad je sve izgledalo izgubljeno, Ernando se odluio na oajniki pokuaj proboja. Po cenu v e o m a velikih gubitaka, usp e o je da p o n o v n o zauzme grad i njegovu tvravu. Ali Kusko je i dalje b i o izolovan od ostatka zemlje i izlo e n novim napadima. U t o m poloaju ostae jo itavu jednu dugu godinu. Svi Ernandovi pokuaji da prekrati tu izolovanost zavravali su se munim neuspesima. Naroito je to b i o sluaj sa njegovim smelim poh o d o m na tvravu Olantajtambo u dolini Urubambe, kuda se Manko b i o sklonio, a to se za pance umalo nije pretvorilo u katastrofu. Saznavi u kakvom su se dramatinom poloaju nala njegova braa, Fransisko Pisaro je u Limi organiz o v a o dve ekspedicije kako bi im pritekao u p o m o . Prva, sastavljena od vie hiljada domorodaca i 80 konjanika, trebala je da krene cestom ka unutranjosti zemlje. U drugoj, p o r e d jednakog broja domoroda-

kih p o m o n i h boraca kao i u prethodnoj, nalazilo se 150 panaca. Ova je morala da se kree du obale do Piska, a zatim da se k o d Vilkasuamana pridrui onoj prvoj. Nijedna, meutim, nije stigla do mesta g d e je trebalo da se spoje. Inke su ih presrele i unitile, pobivi indijanski d e o vojske do poslednjeg oveka, zarobivi o n o malo panaca koji su preive li, te zaplenivi oruje i konje, u nadi da e se sami njima koristiti. Trea i etvrta ekspedicija, koje je Pisaro p o t o m uputio jednu za drugom, doivele su istu sudbinu. to se tie pete, ona je malo posle svog polaska morala navrat-nanos da se povue. Naim e , Mankova vojska, koja je p o n o v o osvojila itav juni d e o Perua, nezadrivo se sputala ka Limi, u nameri da razrui grad i pobije njegove stanovnike. Pre n e g o da istraje u pokuajima osvajanja Kuska, koji mu je ionako b i o preputen na milost i nemilost, Manko je glavninu svojih snaga uputio ka obali. e l e o je spreiti pance da iz drugih krajeva Amerike dobiju pojaanja koja je Pisaro u sve veoj teskobi traio i koja su poela i da pristiu. Ali opsednuta Lima p o b e d o n o s n o je odolela napadu vojske Inka. Okupivi sve indijansko-panske o d r e d e kojima je grad raspolagao, Alonso de Alvarado je postigao odluujuu p o b e d u k o d Akotonga (Acotong o ) , nakon ega su se Mankovi sledbenici povukli u kordiljere. Alvarado ih je i tamo g o n i o . Da bi osujetio njihove pokuaje da se uvrste u pojedinim mestima, p o e o je sistematski sprovoditi taktiku spaljene zemlje. Kuda g o d je prolazio, prinosi su bili uniteni a naselja spaljena. Naroito surovoj represiji panci su podvrgli o n o stanovnitvo Juga koje je, budui da se nalazilo p o d jaim uticajem Inka, bilo sklono da prua otpor. P o n e g d e su njihovim maevima bile saseene sve ene, zajedno sa d e c o m . Dru-

g d e su mukarcima odsecali desnu ruku, ui, ili nos. U Hauhi je 3.000 zarobljenika igosano usijanim g v o e m , a njihove su poglavice bile ive spaljene. No Spanci nisu imali m o n o p o l na teror. Ve u sam o m poetku neprijateljstava Manko je izdao veoma jasna nareenja, p o kojima su o n e jane koje su bile u slubi neprijatelja morale biti pobijene do poslednjeg. Uostalom, Manko je sve Indijance koji su prili protivnikom taboru smatrao pobunjenim podanicima, kojima je kao takvima sledovala smrtna kazna. Takvom nepomirljivou, koja je inila etnose iz sredinjih i severnih oblasti zarobljenicima njih o v o g saveza sa pancima, spreavalo se irenje pobune. S druge strane, zarobljeni panci mogli su sauvati ivot ukoliko bi pristali da obuavaju vojnike Inka u evropskoj vetini ratovanja. Bilo je dosta onih panaca koji su, izdavi stvar za koju su se borili, pristajali na takvu slubu. Zahvaljujui njima, Manko je formirao konjiki eskadron i artiljerijsku jedinicu koji su ne ba neuspeno uestvovali u nekim okrajima. Aprila 1537, d o k je Pisaro nastojao da prokri put Od Lime za Kusko, Almagro se iznenada vratio iz ilea. Prethodno je m o r a o da p r o e kroz strahovita iskuenja koja mu je nametnula izuzetno neprijateljska sredina. N a k o n to je pre vie od godinu dana otiao iz Perua, trebalo je da najpre savlada kordiljere i p r o e kroz zasneene klance u kojima su hladnoa i glad vie n e g o desetkovali ljudstvo njegove ekspedicije. Stigavi u Araukaniju, saznao je od j e d n o g panca, koji je z b o g nekog svog prestupa bio primoran na izgnanstvo, da je ta oblast nastanjena samo primitivnim i divljim Indijancima, te da su bogatstva na koja je raunao da e ih tu nai postojala j e d i n o u mati onih koji su mu ih opisali. N j e g o v vodi Pavlu, dopustivi da iz njega izmame istinu, potvrdio je paneve rei, otkri-

vajui ta je b i o pravi cilj zadatka koji mu je p o v e r i o Manko. Almagro je tada odluio da smesta p o e natrag, i to kreui se du obale, ali d o k je prolazio o g r o m n i m pustinjskim prostranstvima Atakame (Atacama), vruina i e su jo vie smanjili brojno stanje ljudstva koje je uspeo da spase od leda u planinama Anda. O g o r e n i duboko razoaran, spremao se da brai Pisaro uzvrati osvetom koju je ve dugo smiljao. Stoga Almagrov povratak ne samo da nije pojaao panske redove, ve je, unosei neslogu u njih, doprin e o njihovom slabljenju. Oznaio je poetak d u g o g niza njihovih meusobnih sukoba koji su nepokornim Inkama omoguili da jo dui niz godina zadre kontrolu nad j u g o m Perua. Ali on je i u samom plemenu Inka uzrokovao raskol koji je spreio Manka da iz nesuglasica medu svojim neprijateljima izvue svu korist koju je od njih m o g a o oekivati, kako bi borbu za p o n o v n o osvajanje Carstva preneo izvan skuenih granica junog Perua. Almagro se, naime, vratio sa Pavluom, kojemu je pre toga p o n u d i o maskapaiu. Taj postupak, sam po sebi lien veeg znaaja, d o v e o je, meutim, u zavisnost od panaca onaj d e o kuskanskog plemstva nad kojim je Mankov brat jo imao izvestan uticaj. Pavlu e se pokazati dovoljno vetim da dri po strani od sukoba izmeu almagrista i pisarista o n e Inke koji su se opredelili da ga slede na putu kolaboracije. Nakon to je njegov zatitnik 8. jula 1538. ubijen, znao je kako da postigne da i Pisaro prizna povlastice koje je tim Inkama dao Almagro. A kad je 26. jula 1541. ubijen i Pisaro, uspeo je da ista jemstva dobije kako od onih osvajaa koji su se pobunili protiv panske krune, tako i od kraljevskih inovnika koje je madridski dvor poslao da u zemlji zavedu kakav-takav red. N j e g o v se poloaj poboljavao i time to se proevropska stranka koju je predstavljao stalno uveavala

pristupanjem otpadnika iz Mankove vojske, umornih od rata iji je ishod postajao sve neizvesniji. Taj se rat, naime, otezao unedogled. N a k o n neuspeha njegove velike ofanzive iz godina 1536. i 1537, Manko je pokuao da skri odbranu plemena Huanka, kako bi se d o e p a o doline Mantara i p o t o m se stutio ka severu. Ali iako je tu i tamo i postizao poneki uspeh, kao pri napadu na svetilite Huari Vilka (Wari Willka), p o h o d i koje je 1538. i tokom sledeih g o dina preduzimao protiv Huanka nisu doveli do zauzea te strateki znaajne oblasti. Huanke su predstavljale neprelazan bedem, p o d ijom su se zatitom panci sasvim spokojno mogli m e u s o b n o ubijati. Manko je m o r a o odustati od svog nauma da obnovi Carstvo, te potraiti nekakav astan k o m p r o m i s sa osvajaima. Zahvaljujui nekadanjim almagristima koji su kod njega nali utoite, bio je uspostav i o vezu sa panskim vlastima, kad su ga, 1545. g o dine, u prilino nejasnim okolnostima, ubili n o e m oni isti ljudi koje je izabrao da mu budu poslanici. O t p o r Inka nije b i o slomljen nestankom herojske Mankove linosti. Ali o v o m pogibijom ipak je najavljen kraj rata koji je osam godina pustoio Peru i pri t o m kotao ivota 1.500 panaca i moda vie od 200.000 ili 300.000 Indijanaca.

III. - Poslednji pokuaji pruanja otpora (1545-1572)

Posle Mankove smrti Inke su se povukle m e u umovite vrleti Vilkabambe (Vilcabamba). Ta oblast strm o v i t o g reljefa nalazila se na istonoj strani Anda, izmeu Urubambe i Apurimaka. Pristup k njoj spreavala je impozantna zasneena barijera kordiljera. Manko je nju izabrao 1538. kao bazu za operacije protiv

plemena Huanka. Smestivi svoju vojsku u tvravu Vitkos (Vitcos), on je od tog nekadanjeg isturenog vojnog poloaja u amazonskoj pokrajini napravio prestonicu j e d n e dravice u kojoj e se carska tradicija, u sve nezgrapnijem i skoro parodijskom obliku, odravati do 1572. Tu su pohranjene slika sunanog boga i o n e riznice iz Kuska koje su m o g l e da budu spasene od pljake. Tu su obnovljeni obredi tovanja boanstava Carstva, koje su, kao i nekad, vrili svetenici i akle. ak je, shodno pravilima nekadanjeg ceremonijala, rekonstruisan i dvorski ivot. Meutim, ma koliko odan toj slavnoj tradiciji, Manko je ipak b i o svestan n e o d l o n e potrebe da je prilagodi, kako bi joj o b e z b e d i o dalji ivot. Spanci su bili iznenaeni kad su na b o j n o m polju videli da njih o v carski protivnik ima na sebi o k l o p i elini lem, da jae ratnog konja i da je naoruan maem. Izloeni juriima indijanskih konjanika, ili nalazei se p o d paljb o m domorodakih ratnika naoruanih arkebuzom, bili su impresionirani brzinom s k o j o m su Inke ovladale v o j n o m vetinom za koju su oni, panci, verovali da je u njihovom iskljuivom posedu. Ali Inke su uile od Evropejaca i u drugim oblastima, a ne samo u umeu ratovanja. Izgleda da je M a n k o bio svestan da ukoliko eli odolevati osvajaima sa nekakvim izgled o m na uspeh - mora da p r e u z m e m n o g e elemente njihove kulture koji su se na delu pokazali tako efikasnima. O n o to ga je navodilo da potedi zarobljene pance, ili da prihvati sve belce koji su k o d njega zatraili utoite, nije toliko bila neka nezainteresovana velikodunost koliko n j e g o v o staranje da sebi otvori vrata u svet evropske kulture. Meuproimanje civilizacije Inka i panske civilizacije, kroz oruane ili miroljubive kontakte, nastavilo se i za vladavine Sajri Tupaka (Sayri T u p a q ) , Manko-

v o g sina kojega su 1545. velikai iz Vitkosa v e o m a mlad o g doveli na elo drave Vilkabamba. Upadima na panska imanja, koja su poela da niu u krajevima sa u m e r e n o m klimom u oblasti Abankaja, Inke su dolazile do "kastiljske stoke", kao i do gvozdenih ili elinih alatki, ija se upotreba brzo rairila. Presretanjem karavana koji su prolazili cestom od Lime ka Kusku, nabavljali su tkanine i raznovrsne manufakturne proizv o d e koje su s nita manjim oduevljenjem cenili. Najzad, krijumarska trgovina, koja je cvetala o k o "skrovita Inka", omoguavala im je da, plaajui zlatom, nabave robu do koje nisu m o g l i da d o u na neki drugi nain. panske vlasti, da bi prekratile stanje nesigurnosti koje je indijanski o t p o r odravao na jugu zemlje, pokuale su da se nagode sa Inkama. Bile su spremne na ustupke, utoliko vee to jo nisu m o g l e ni pomiljati da protiv Vilkabambe upute vojnu ekspediciju, iji se rezultat, uostalom, inio neizvesnim. Posredstvom jedne tetke Sajri Tupaka, koja se udala za panca i ivela u Kusku, zapoele su p r e g o v o r e sa mladim vladarem. Sajri Tupak se pokazao zainteresovanim za o n o to mu se nudilo u zamenu za njegovu saradnju sa pobednicima. Kad je doao u g o d i n e u kojima je svojim uzdranim savetnicima m o g a o da nametne svoju volju, odluio je da prihvati p o n u e n o . G o d i n e 1555. definitivno je napustio Vitkos. Nakon to se zakleo na vernost panskoj kruni, povukao se na prostrana imanja koja su mu ustupljena u okolini Jukaja (Yucay). Tu je u m r o nekoliko godina kasnije, 1560, okruen potovanjem i obasut poastima. Za Sajri Tupakom poao je samo jedan d e o Inka iz Vitkosa. Meutim, otpadnitva izazvana njegovom predajom u redovima boraca Inka, iji je o t p o r sad p r e d v o d i o drugi Mankov sin, Titu Kusi, bila su dovolj-

na da oslabe dravu Vilkabamba i da poveaju njenu zavisnost od Kampa, Maivenka i drugih umskih plemena. Poto nisu mogli da osvoje njihova podruja, Inke su zadravale te "varvare" u niim predelima istonog podnoja Anda. Ali poto je evropska najezda i njih same potisnula ka tim oblastima, morali su da savladaju odbojnost koju su oseali prema njima, i da od njih zatrae p o m o koju su okolnosti inile dragoc e n o m . Nakon to je Titu Kusi p r e u z e o vlast, ta se pom o pokazala preko p o t r e b n o m . Da bi o b e z b e d i o odbranu za svoju prestonicu i strau za svoj dvorac, novi vladar se ak naao prinuenim da upotrebi vie stotina ratnika ija su lica bila obojena dreavim bojama, a tela ukraena nakitom od perja. U stvari, jedini nain za Inke da i dalje izmiu panskoj dominaciji b i o je da prihvataju sve nesnosniji uticaj varvara iz praume. Taj uticaj, protivan pokuajima ostvarenja indijansko-panske kulturne sinteze koji su preduzimani u vreme Mankove vladavine, n e o d o ljivo je teio da vrati kuskansku kulturu njenim nejasnim korenima. Z b o g takvog stanja stvari nije bilo nade za dravu Vilkabamba, iji je ivot Titu Kusi nastojao da produi sprovodei politiku koja je elela da bude suptilna, ali koja je mogla da bude samo zbrkana. G o d i n e 1565. on se udostojao da primi vicekraljev o g poslanika u linosti Dijega Rodrigesa de Figeroa ( D i e g o Rodriguez de Figueroa) koji nam je ostavio priu sa slikovitim o p i s o m njegovog boravka u Vitkosu. Ali Titu Kusi je tvrdoglavo odbijao da primeni sporazume koje je s njim postigao. Sledee godine, meutim, pristao je da bude pokrten i o d o b r i o je dvojici augustinaca da se nastane u Vilkabambi kako bi propovedali hrianstvo. Jednome od njih, fra Markosu Garsiji (Marcos Garcia), izdiktirao je svoju Hroniku Mankovog ivota, namenjenu kralju Filipu I I , u kojoj

opravdava stav svog oca, mada u isti mah uverava panskog suverena u svoju vlastitu lojalnost. Ali budui nesposoban da odoleva pritisku svetenik Sunca, koji su surevnjivim o k o m gledali uspeh misionarskog propovedanja, uskoro je poslao fra Markosa natrag u Kusko. to se tie drugog redovnika, fra Dijega Ortisa ( D i e g o O r t i z ) , on je b i o stavljen na muke kad je Titu Kusi, kojega nije uspeo da izlei, umro 1571. od zapaljenja plua, i kad se inilo da antievropska reakcija, p o d slabim vladarem Tupa Amaruom, p o n o v o trijumfuje. Vladavina brata i naslednika Titu Kusija bila je jedna od najkratkotrajnijih. panske vlasti, razoarane neuspehom beskonanih pregovora, odluile su da o t p o r Inka skre silom. Vicekralj T o l e d o , koji je u Peru doao sa preciznim uputstvima Madrida i sa v e o m a odlunim vlastitim namerama, organizovao je vojni p o h o d kojim je lino upravljao. Dve vojne k o l o n e upale su na teritoriju Vilkabambe, iji prilazi ak vie nisu bili ni uvani, toliko je raspad drave ve bio poodmakao. Vitkos je pao ne pruivi nikakav otpor. Tupa Amaru je pokuao da p o b e g n e u dubine praume, ali su ga panci stigli i odveli kao zarobljenika u Kusko. Iako se katoliko svetenstvo za nj zauzelo k o d vicekralja, osuen je na smrt, i maja 1572. odrubljena mu je glava na glavnom trgu stare m e t r o p o l e Inka, usred o g r o m n e g o m i l e potitenih Indijanaca. T i m nepotrebnim ubistvom ugaen je r o d skupljaa zemalja i narod koji su vladali nad itavim podrujem Anda i ija se slava raznela po itavoj Junoj Americi. Njime je njihovo nasledstvo, koje su uzalud potraivali Manko i njegovi sinovi, definitivno prelo u ruke stranaca. Ubudue se vie nita i niko nee suprotstavljati panskoj volji u o n o m e to je ranije bilo Carstvo Inka.

Bibliografija

1. STARI D O K U M E N T I Veinu hronika koje su ostavili osvajai Carstva Inka objavili su H o r a c i o Urteaga i Carlos R o m e r o , od 1916. do 1939. u Limi, u Coleccin de libros y documentos referentes a la historia del Peru. G e o grafske izvetaje koji se tiu Ekvadora, Perua i Bolivije prikupio je i objavio Marcos Jimenez de la Espada, p o d naslovom Relaciones geogrficas de Indias, krajem prolog veka u Madridu, g d e su 1965. imali i p o n o v n o izdanje u Biblioteca de Autores Espanoles (knj. 183, 184 i 185). Ovim dokumentima valja d o dati i sledee tekstove od ne manje bitnog znaaja: Betanzos (Juan de), Suma y narracin de los Incas, priredila Maria del Carmen Martin Rubio, Madrid, Atlas, 1987. Cieza del Leon (Pedro), Crnica del Per, Madrid, EspasaCalpe, 1941. - El senorio de los Incas, Lima, Instituto de Estudios Peruanos, 1967. Cobo (Bernab), Historia del Nuevo Mundo, 2 knj., Madrid, Atlas, 1964. Davila (Francisco), Rites et traditions de Huarochiri, priredio Gerald Taylor, Paris, L'Harmattan, 1980. Diez de San Miguel (Garc), Visita hecha a la provincia de Chucuito, Lima, Casa de la Cultura del Peru, 1964. Ortiz de Zniga (Inigo), Visita de la provincia de Len de Hunuco, 2 knj., Hunuco, Universidad Nacional Hermilio Valdizn, 1967-1972.

Sarmiento de Gamboa (Pedro), Historia ndica, Buenos Aires, Emec, 1942. Waman Puma de Ayala (Felipe), Nueva cornica y buen gobierno, Paris, Institut d'Ethnologie, 1936. 2. NOVIJI RADOVI Altroy (Terence N. d'), Provincial Power in the Inka Empire, Washington D. C, Smithsonian Institution Press, 1992. Bauer (Brian S.), The Development of the Inca State, Austin, University of Texas Press, 1992. Hemming (John), The Conquest of the Incas, London, Macmillan, 1970. Kendall (Ann), Everyday Life of the Incas, London, B. T. Batsford, 1973. Lavalle (Daniele) i Lumbreras (Luis Guillermo), Les Andes, de la prhistoire aux Incas, kol. "L'Univers des Formes", Paris, Gallimard, 1985. Moseley (Michael E.), The Incas and their Ancestors. The Archaeology of Peru, London, Thames & Hudson, 1992. Murra (John V . ) , Formaciones econmicas y polticas del mundo andino, Lima, Instituto de Estudios Peruanos, 1975. - La organizacin econmica del estado inca, Mexico, Siglo XXI, 1978. Rowe (John. H.), Inca Culture at the Time of the Spanish Conquest, in Handbook of South American Indians, Washington D. C, Smithsonian Institution, 1946, knj. 2. Zuidema (Tom R.), The Ceque System of Cuzco. The Social Organization of the Capital of the Inca, Leide, E. J. Brill, 1964.

Sadraj

I poglavlje - PRETEE I SUPARNICI I. - avinska civilizacija, 5. II. - Drave Tijahuanakoi Huari, 8. III. - Carstvo imu, 10. II poglavlje - EKSPANZIJA I. - Kuskanska konfederacija, 14. - II. Osvajanja careva Inka, 19. - III. - Razlozi za ekspanzionizam Inka, 27. III poglavlje - PRIVREDA, DRUTVO, DRAVA I.-Ajlu. Privredni temelji drutva, 33. - I I . Vlast u plemenskoj zajednici. Sistem preraspodele, 40. - III. Carstvo. Prelazna dravna struktura, 49. IV poglavlje - CARSKA VLAST I. Vladar, 59. - II. inovnici vlasti, 68. - III. Sedite vlasti, 75. V poglavlje - UMETNOSTI I ZNANJA I. - Knjievnost, muzika i ples, 84. - II. Astronomija i matematika, 88. - III. Arhitektura i urbanizam, 92. - IV. Keramika i izrada tekstila, 96. V. Proizvodnja i obrada metala, 100. VI poglavlje - NAJEZDA I PROPAST I. - Najezda Evropljana (1532-1536), 103. I I . Rat za ponovno osvajanje Carstva (15361545), 111. - III. Poslednji pokuaji pruanja otpora (1545-1572), 118. BIBLIOGRAFIJA

14

32

59

83

103

123