1

Dr Neboja Veljkovi, dipl. in. gra. specijalista sanitarne tehnike

PROCENA I UPRAVLJANJE RIZICIMA U VODOVODNIM SISTEMIMA I INDIKATORI RIZIKA KVALITETA VODE ZA PIE U SRBIJI 2

UVOD Obuhvaenost stanovnika javnim vodosnabdevanjem i kvalitet vode za pie ima direktni uticaj na zdravlje stanovnitva i predstavlja osnovni pokazatelj sanitarno-higijenskih uslova ivota u jednoj sredini. U Srbiji je 77% stanova opremljeno vodovodnim instalacijama koji su prikljueni na javni vodovod i 15% stanova na individualne sisteme za vodosnabdevanje. [4] Prema zvaninim statistikim pokazateljima u odnosu na ukupan broj domainstava, u Srbiji je oko 80% domainstava prikljueno na vodovod. [5] Prema dokumentu Nacionalna strategija odrivog razvoja Srbije, prikljuak na javni sistem vodosnabdevanja ima 63% stanovnitva, dok je lokalnim vodovodima obuhvaeno jo 14% stanovnitva (Vlada republike Srbije, 2008). U svakom sistemu za snabdevanje vodom koji ima ureeno i zatieno izvorite, rezervoar vode, vodovodnu mreu i razvod do toeih mesta, mora se osigurati snabdevanje potroaa higijenski ispravnom vodom za pie. U vodi se moe nai irok spektar merljivih karakteristika, jedinjenja ili sastojaka koji mogu uticati na njen kvalitet. Postoje est kategorija pokazatelja koji mogu kontaminirati vodu za pie, to su: (1) mikroorganizmi, (2) dezinficijensi, (3) nusproizvodi dezinficijensa, (4) anorganske hemikalije, (5) organske hemikalije, i (6) radioaktivni elementi. Kontrola kvaliteta na ove pokazatelje daje ocenu ukupnog uinka sistema i konanog kvaliteta vode za pie koja se isporuuje potroaima. Najvaniji deo procene rizika u vodovodnom sistemu je identifikovanje opasnosti (hazarda), a to su patogene bakterije i hemijske supstancije koji imaju potencijal da prouzrokuju opasni dogaaj. Opasni dogaaj je akcident ili situacija koja moe dovesti do prisustva opasnosti po zdravlje. Rizik je verovatnoa da identifikovane opasnosti utiu na zdravlje. Vaan deo upravljanja rizicima u oblasti javnog snabdevanja stanovnitva vodom za pie su poslovi sanitarnog nadzora koji obavljaju sanitarni inspektori na osnovu ovlaenja utvrenih zakonom. [6] U praksi se sanitarni nadzor vri samo u javnim vodovodima kojima upravljaju javna komunalna preduzea iji su osnivai lokalne samouprave i u retkim sluajevima privatna preduzea u ovoj delatnosti. Ovo znai da se sanitarni nadzor danas u Srbiji ne obavlja nad lokalnim vodosnabdevanjem kojim je obuhvaeno oko 1,050.000 stanovnika, to sa brojem stanovnika koji su prikljueni na individualne sisteme ukupno iznosi oko 2,700.000 stanovnika koji koriste vodu o kojoj nadlene slube nemaju podatke o kvalitetu.
Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije/ Agencija za zatitu ivotne sredine 2 Kvalitet vode za pie, unapreenje energetske efikasnosti i utede u preduzeima vodovoda i kanalizacije, Udruenje za tehnologiju vode i sanitarno inenjerstvo, Meunarodno struno savetovanje Soko banja, 2011, str. 36-45.
1

Principi procene i upravljanja rizicima u vodovodnom sistemu i praenje i izvetavanje o indikatorima rizika kvaliteta vode za pie, izneti u ovom radu, daju okvir za dobro upravljanje i kao preduslov mogu osigurati higijenski ispravnu vodu na mestu korienja, zatitu zdravlja korisnika i ouvanje ivotne sredine.

PRINCIPI PROCENE I UPRAVLJANJA RIZICIMA Najefikasnije sredstvo za osiguranje kvaliteta vode za pie i zatitu zdravlja graana, u svim vodovodima bez obzira veliinu, je usvajanje preventivnog pristupa upravljanja koji obuhvata sve korake od izvorita, rezervoara, distributivnog sistema do potroaa. Preventivni pristup upravljanja rizicima je detaljno objanjen u ranijem radu u obliku opte matrice, koja obuhvata elemente HACCP i ISO 9001 i moe se primeniti na sve vodovodne sisteme bez obzira na veliinu. [1], [2], [3] Ova opta matrica upravljanja sadri i obrauje etiri opte oblasti: Obaveza upravljanja kvalitetom vode za pie. Ovo obuhvata razvoj obaveze upravljanja kvalitetom vode za pie u okviru odgovornih u vodovodu, lokalnoj samoupravi ili samih korisnika. Uspena primena zahteva aktivno uee lokalne slube za javno zdravlje i inspekcije u skladu sa zakonskim ovlaenjem. Analiza sistema i upravljanja. Ovo obuhvata razumevanje celokupnog vodovodnog sistema, opasnosti i dogaaje koji mogu ugroziti kvalitet vode za pie i preventivne mere i operativnu kontrolu neophodnu da se osigura higijenski ispravna voda za pie. Preduslovi za zahtevani kvalitet vode za pie. Ovo obuhvataja osnovne elemente dobre prakse, kao to su obuka upoljenika ili izabranih korisnika na odravanju, ukljuenje lokalne samouprave kroz periodinu ocenu funkcionisnja sistema uspostavljanjem dokumentacije i izvetavanja. Nadzor. Ovo obuhvata kontrolu vodovoda od strane nadlenih inspekcijskih slubi i lokalnog sanitarno-higijenskog nadzora zdravstvene slube. Ove komponente obezbeuju osnovu za kontinuirano poboljavanje uslova vodosnabdevanja. S obzirom da se u praksi ove etiri oblasti opte matrice meusobno prepliu i proimaju, u ovom radu su elementi matrice predstavljeni u obliku blok dijagrama: (1) blok dijagram procena rizika, i (2) blok dijagram upravljanje rizicima. (Slika 1 i 2) Prevencija je sutinska karakteristika delotvorne procene i upravljanja rizicima u vodovodnom sistemu. Preventivne mere su one akcije, aktivnosti i procesi koji se koriste da se spree opasnosti od deavanja ili da se one smanje na prihvatljivi nivo. Opasnosti (hazardi) se mogu desiti bilo gde u vodovodnom sistemu i zato preventivne mere treba da budu sveobuhvatne od izvorita do potroaa. Mnoge preventivne mere mogu da kontroliu vie od jedne opasnosti, dok je za neke opasnosti potrebno da se primene vie od jedne preventivne mere da bi bile uspene. Identifikacija i primena preventivnih mera zahteva razmatranje vanog principa pristupa viestrukih barijera. Princip procene rizika viestrukuih barijera je predstavljen na blok dijagramu procena rizika. Snaga ovog pristupa je u tome to se ispad jedne barijere moe nadoknaditi delotvornim radom preostalih barijera i time minimizirati verovatnoa da zagaivai prou kroz celokupni sistem preiavanja i da oni budu u dovoljnoj meri prisutni da prouzrokuju opasnost. Tradicionalne preventivne mere ugraene su u odreeni broj barijera, ukljuujui tu: (1) Upravljanje izvoritem i zatita izvora vode; (2) Fizika i sanitarno-higijenska zatita rezervoara vode; (3) Preiavanje; (4) Dezinfekcija; (5) Zatita i odravanje distributivnog sistema.

TIP RIZIKA ZAGAENJE (faktori sliva) PUT ZAGAENJA (hidrogeoloki faktori)

KARAKTERISTIKE Potencijalna i stvarna zagaenja Slabe take u slivu (podlonost zagaenju) Hidrogeoloke osobine akvifera Monitoring kvaliteta vode Ostali monitoring Sanitarna zatita izvorita Karakteristini projektni elementi za sanitarnu zatitu Praenje kvaliteta vode (vremenska serija)

IZVORITE (faktori vodosnabdevanja)

Procena obuhvaenosti prethodnih saznanja o prisutnim rizicima Procena stepena pouzdanosti saznanja

Procena rizika od zagaenja zasnovana na monitoringu

Dalja istraivanja i inoviranje procene rizika

NE

Da li je procena rizika prihvatljiva?

DA

Slika 1: Procena rizika Vrsta potrebnih barijera i opseg primenjenih preventivnih mera razlikuju se za svaki vodovodni sistem i na njih obino utiu karakteristike sirove vode i tip izvorita. Na izbor odgovarajuih barijera i preventivnih mera uticae identifikacija opasnosti i ocena rizika. Rezultati monitoringa kvaliteta vode su konana provera da barijere i preventivne mere koje su primenjene uspeno funkcioniu. Obimom kontrole parametara kvaliteta vode za pie treba obuhvatiti kljune parametre kvaliteta: (a) Indikatore mikrobiolokih osobina vode; (b) Zaostala dezinfekciona sredstva i bilo koje sporedne proizvode dezinfekcije; (c) Sve kljune parametre kvaliteta za koje se racionalno moe oekivati da e premaiti propisanu vrednost, ak i ako se to deava povremeno, a znaajni su za zdravlje; (d) Potencijalne zagaujue materije identifikovane u analizi vode za pie.

PROCENA RIZIKA
3

Mikrobioloka ispravnost vode za pie Najei i najraireniji rizik po zdravlje je zagaenje vode za pie uzrokovano direktno ili indirektno izluivanjem mikroorganizama koji se nalaze u fecesu ljudi ili ivotinja. Ukoliko je kontaminacija svea a osobe koje su joj doprinele i nosioci zaraznih enterinih oboljenja, neki od mikroorganizama koji uzrokuju ova (stomana) oboljenja mogu da budu prisutni u vodi. Konzumiranje kontaminirane vode ili njena upotreba u pripremi hrane moe da izazove nove sluajeve infekcije. Pod najviim rizikom od infekcije su bebe i deca, osobe s oteenim imunim sistemom, bolesnici i stara lica. Patogeni organizmi koji predstavljaju posebnu pretnju su bakterije, virusi i protozoe koji izazivaju razliita oboljenja, od blagog gastroenteritisa to ozbiljnih dijareja, dizenterije, hepatitisa, kolere ili tifusne groznice. Tipina oboljenja koja se prenose vodom izazivaju mikroorganizmi koji vode poreklo iz gastrointestinalnog trakta (eludac, tanko crevo i debelo crevo) ljudi, ali i domaih ivotinja u uslovima kad otpadne materije prodiru u podzemne vode izvorita vode za pie. U bakterije koje se prenose na ovaj nain spadaju Salmonella spp., Shigella spp., enterovirulentne Escherichia coli, Vibrio cholera, Yersinia enterocolitica, Campylobacter jejuni i C. coli. Poto se iz tela domaina izlue u feces ove patogene bakterije postepeno gube sposobnost da se razmnoavaju i rastu i sposobnost da izazivaju infekcije. Stopa propadanja varira od soja do soja i obino je eksponencijalna, a posle izvesnog vremena, patogeni mikroorganizam postaje je nemogue izolovati. Najee bakterije koje se prenose vodom su visoko infektivni sojevi ili sojevi visoko rezistentni na propadanje izvan ljudskog organizma. Patogeni niske perzistencije, odnosno, oni koji ne mogu da opstanu dugo izvan tela domaina, moraju brzo da nau novog domaina i verovatnije e se preneti kontaktom obolele i zdrave osobe. Ovo su okolnosti koje se deavaju zbog loe line higijene ili higijenski neispravne hrane, a ne putem vode za pie. Ako je voda za pie kontaminirana fekalijama, patogene bakterije e se verovatno iroko i brzo disperzovati, odnosno, proiriti. Zato su epidemije oboljenja koja se prenose vodom esto infekcije u celoj zajednici koja koristi vodu za pie iz istog vodovodnog sistema. Postoje razliite vrste bakterija koje se normalno javljaju u ivotnoj sredini i mogu da izazovu infekcije kod ljudi. Tu spadaju tzv. oportunistiki patogeni, odnosno mikroorganizmi koji izazivaju bolest samo ukoliko je izostala normalna otpornost organizma. Najvie su pod rizikom one osobe koje imaju oteene lokalne ili opte mehanizme odbrane: stari, veoma mladi, osobe s opekotinama, osobe koje su bile podvrgnute hirurkoj intervenciji ili one koje su teko povreene, kao i osobe sa ozbiljnim oteenjem imuniteta organizma. Ukoliko ovakve osobe koriste vodu za pie ili kupanje koja je bakterioloki neispravna (odnosno, sadri veliki broj oportunistikih patogena) kod njih se mogu javiti infekcije koe, sluzokoe oka, uha, grla i nosa. Primeri ovakvih oportunistikih bakterija su Pseudomonas aeruginosa i Klebsiella sp. Trea velika grupa mikroorganizama su protozoe koje se mogu javiti u vodi za pie i izazvati razliite neeljene posledice po zdravlje. Protozoe se dele u dve funkcionalne grupe, na enterine protozoe koje se najee javljaju kao paraziti u organima za varenje ljudi i drugih sisara i organizme koji ive slobodno i predstavljaju oportunistike patogene kod ljudi. Ovih mikroorganizama je veoma malo i odgovorni su za ozbiljna cerebralna i ona oboljenja. Velika veina protozoa u sveoj vodi su prirodni vodeni organizmi, koji ne utiu na zdravlje. Oni se, uopteno reeno, hrane drugim mikroorganizmima kao to su bakterije, cijanobakterije ili alge. Najvea raznovrsnost protozoa se moe nai u povrinskim vodama, ukljuujui i izvorita snabdevanja vodom. Postoji, meutim, nekih vrsta protozoa koje se razmnoavaju u vodovodnim cevima, a stepen njihovog prisustva zavisi od zastupljenosti drugih mikroorganizama kojima se one hrane.

Posebnu grupu predstavljaju modrozelene bakterije, cijanobakterije ili modrozelene alge, koje se javljaju kao pojedinane elije, vlakna ograniene duine ili kolonije, a njihova brojnost im omoguava da migriraju ka povrini vode, to je posledica njihove reakcije na svetlost. Cijanobakterije nastanjuju sve prirodne vode, a problem predstavljaju jedino onda kada ih ima u velikom broju (cvetovima). U uslovima eutrofikacije poveava se i cvetanje cijanobakterija. Prisustvo cijanobakterija u vodi za pie znaajno je prvenstveno zbog intracelularnih toksina koje one proizvode. Ovi toksini pripadaju trima vrstama: hepatotoksini, koji oteuju elije jetre; neurotoksini, koji oteuju nervne elije, i cilindrospermopsin, koji moe da izazove oteenja jetre, bubrega, gastrointestinalnog trakta i krvnih sudova. Unoenjem toksina koje lue cijanobakterije nije smrtno opasno, ali konzumiranje vode koja sadri ove toksine moe da izazove gastroenteritis. Neprijatan ukus i miris vode moe da nastane usled jedinjenja koja stvaraju odreene vrste algi, cijanobakterije (modrozelene alge), bakterije i ponekad protozoe. Aktinomicete i cijanobakterije, na primer, proizvode Geosmin i 2-Methylisoborneol (MIB), koji imaju miris zemlje, a prag ukusa i mirisa je oko 0, 00001 mg/ l. Znaaj odreenog patogenog organizma u vodi moe poprilino da varira. Na primer, neki potencijalno patogeni organizam nee uvek izazvati simptomatsko oboljenje kod svih osoba sa kojima doe u dodir. anse da doe do infekcija koje se prenose vodom u nekoj sredini koja se snabdeva iz istog vodovodnog sistema zavisi od vie faktora, i to: koncentracije patogenih organizama u vodi; virulentnosti tog soja; unosu kontaminirane vode per capita; infektivne doze odreenog patogenog mikroorganizma; podlonosti pojedinaca; incidenca infekcije u odreenoj zajednici (to odreuje broj patogenih organizama koji su prodrli u izvorite ili direktno u vodovodnu mreu). Zato idealna bakterija - indikator za odreivanje prisustva patogenih mikroorganizama u vodi za pie bi trebalo da ima sledee karakteristike: da uvek bude prisutan kada su prisutni i patogeni slinog porekla; da bude prisutan u realtivno velikom broju, kako bi se mogao detektovati i posle znatnog razblaenja; da ne bude prisutan u odsustvu kontaminacije; da se moe brzo i lako izolovati i identifikovati; da moe da preivi u vodi onoliko dugo koliko i patogeni mikroorganizmi koji se prenose vodom; i da bude sline osetljivosti na sredstva za dezinfekciju kao i patogeni mikroorganizmi. Ne postoji ni jedan mikroorganizam koji potpuno ispunjava nabrojane karakteristike. Ukupan broj koliformnih bakterija odreen kao najverovatniji broj (MPN/100ml, 370C) i ukupan broj koliformnih bakterija fekalnog porekla odreen kao MPN/100ml na 440C se dugo koristi kao indikator patogenih mikroorganizama u vodi za pie, ali se danas on vie ne preporuuje u ovu svrhu. Ukupan broj koliformnih bakterija se smatra slabim parametrom stepena fekalne kontaminacije u vodi, jer su ove bakterije uobiajeni stanovnici zemljita i vode. U sistemima distribucije vode za pie, rezervoarima i vodovodnoj mrei ovi mikroorganizmi mogu da se razmnoavaju i u odsustvu fekalne kontaminacije. Ova metoda za odreivanje prisustva koliformnih bakterija je jednostavna u laboratorijskim uslovima. Novija regulativa istie bakteriju Escherichia coli kao najpogodniji indikator za eventualno prisustvo patogenih mikrorganizama koji se javljaju usled fekalne kontaminacije. U okviru pristupa upravljanja rizicima, praenje prisustva E.coli u vodi kao najspecifinijeg indikatora svee fekalne kontaminacije direktno ukazuje na rizik po zdravlje ljudi. Druga grupa bakterija koje se nalaze u fecesu ljudi i ivotinja su Enterococcus (fekalni streptokok). Iako su u poreenju po brojnosti u fecesu ljudi malobrojnije od E.coli, Enterococcus u vodi preivljavaju due i smatraju se boljim indikatorom prisustva fekalne kontaminacije vode i namirnica. Enterococcus je rod sa vie vrsta ali samo dve uzrokuju infekciju kod oveka, to su E. faecalis i E. faecium. U sanitarnoj mikrobiologiji virusi su od najveeg znaaja, i tu spadaju: enterovirusi, enterini adenovirusi, rotavirusi i hepatitis A i E virusi. Karakterie ih dugo preivljavanje u vodi, umerena rezistencija na hlor i visoka relativna infektivnost. Dugo vreme inkubacije (3-

12 dana) i opta kompleksnost metoda onemoguavaju rutinsko praenje njihovog prisustva u vodi. Enterovirus u vodi moe da se nae usled fekalne kontaminacije prodorom iz kanalizacije i izazove gastroenteritis i druga oboljenja, esto bez simptoma. Verovatno moe da se iri preko vode za pie. Adenovirus izaziva faringitis, konjunktivitis, gastroenteritis. iri se udisanjem unoenjem u organizam ili direktnim kontaktom. Vodu kontaminira prodiranjem iz kanalizacije. Rotavirusi su iroko rasprostranjeni u ivotnoj sredini i mogu da izazovu teak gastroenteristis kod dece, starijih i bolnikih pacijenata, a u vodi za pie prodriru putem fekalnog efluenta iz kanalizacije. Virusi Hepatitisa A i E se mogu iriti preko vode za pie koja je kontaminirana fekalnim sadrajem iz kanalizacije. Fiziko-hemijska ispravnost vode za pie Fizike karakteristike vode, boja, mutnoa, ukus, miris, pH i temperatura, odreuju ono sa ime se ljudi prvi put suoe kada popiju vodu i ocenjuju njen kvalitet. Druge fiziko-hemijske karakteristike, sadraj sulfata, soli kalcijuma i magnezijuma i rastvorenog kiseonika, utiu da korozija ili enkrustacija predstavljaju znaajan problem u cevima ili postrojenjima. Uopteno reeno, ove fiziko-hemijske karakteristike vode nisu znaajne za zdravlje potroaa, ali opredeljuju ljude da piju odreenu vodu. Ako voda nije prijatnog ukusa ili izgleda kao da je loeg kvaliteta iako je potpuno higijenski ispravna, potroa e moda, pogotovu kod lokalnog i individualnog vodosnabdevanja, traiti druge izvore vode iji kvalitet moe da ima vei zdravstveni rizik. Sa zdravstvene take gledita kod kvaliteta vode za pie mnogo znaajnije je prekoraenje koncentracija hemikalija organskih i neorganskih, ukljuujui i pesticide. Razlog tome je to su te hemikalije toksine, za neke je dokazano da izazvaju rak kod ljudi, dok neke od njih utiu na pojavu raka kod ivotinja. Neorganske materije u vodi za pie se obino javljaju kao rastvorene soli (kao karbonati i hloridi vezani za suspendovane estice ili kao kompleksi sa organskim jedinjenjima koja se prirodno javljaju u vodi). Njihovo prisustvo moe da bude posledica: prirodnog proceivanja iz mineralnih slojeva u izvorita vode, eksploatacije i obrade mineralnih sirovina, tehnolokih procesa metalurgije i termo-energetike, hemijske industrije, poljoprivrede, saobraaja i deponija komunalnog i industrijskog otpada. Organske supstance su obino prisutne u vodi za pie u veoma malim koncentracijama i javljaju, najee, kao posledica antropogenih aktivnosti. Mogu se podeliti u dve grupe: nusproizvodi dezinfekcije i ostala organska jedinjenja. Nusproizvodi dezinfekcije nastaju u reakcijama dezinfekcionih sredstava, a posebno hlora i organskih materija koje su prisutne u vodi. To su huminske i fulvinske kiseline koje nastaju raspadanjem biljnih i ivotinjskih ostataka u zemljitu. Od svih nusproizvoda dezinfekcije u najveoj koncentraciji se stvaraju trihalometani (THM). Takoe, poviene koncentracije koagulacionih i flokulacionih sredstava u vodi za pie, a tu spadaju kao koagulanti soli aluminijuma i gvoa i organski polimeri kao flokulanti, imaju znaajan zdravstveni rizik. Upravljanje rizicima Najvaniji rizici su akcidenti ili vanredne okolnosti koji mogu ugroziti kvalitet vode za pie i imaju sutinski znaaj za zatitu zdravlja ljudi. Potrebno je utvrditi scenario za vanredne okolnosti i isplanirati i dokumentovati protokole za akcidente i vanredne okolnosti, ukljuujui tu i postupke za komunikaciju na relaciji korisnici - lokalna samouprava sanitarna inspekcija. Vodovod i lokalna samouprava treba to vie da naue iz akcidenta da bi poboljali svoju spremnost i planiranje za budue mogue dogaaje. Preispitivanje akcidenta moe da ukae na neophodne izmene postojeih protokola kod redovnog upravljanja vodovodnim sistemom, a sama procedura upravljanja rizicima na zakljuak da li je sprovedena procena rizika dovoljno argumentovana, ili je potrebno ponoviti. (Slika 2)

DA DA Da li su postojee mere upravljanja rizicima dovoljne? NE Koje su budue mere upravljanja rizicima tehno-ekonomski opravdane? Posle svake znaajne promene redovno ponoviti procenu rizika i mere upravljanja Nema aktivnosti

UPRAVLJANJE

RIZICIMA

Mere za sanitarnu zatitu izvorita

Tehniko-tehnoloke procedure upravljanja postrojenjem za preiavanje vode za pie

Sanitarno-tehniki nadzor nad distributivnim sistemom

NE

DA LI JE PROCENA RIZIKA DOVOLJNO ARGUMENTOVANA?

DA REDOVNO UPRAVLJANJE VODOVODNIM SISTEMOM.

Slika 2: Upravljanje rizicima Razvoj odgovarajuih protokola podrazumeva kontrolu opasnosti i dogaaja koji mogu dovesti do vanrednih situacija kao to su: (1) Prekoraenje koncentracija opasnih i tetnih materija u vodi od propisanih vrednosti i drugih zahteva; (2) Dogaaji koji poveavaju nivo zagaenja (npr. zagaenje u zoni sanitarne zatite izvorita); (3) Havarija na hidro-mainskoj opremi ili prskanje distributivnih cevovoda; (4) Dui nestanak struje; (5) Ekstremne vremenske promene (tj. poplave); (6) Prirodne katastrofe (tj. poari, zemljotresi, oteenja elektrinih vodova od groma); (7) Ljudske greke (npr. ozbiljni propusti u upravljanju tehnolokim postupkom na postrojenju za preiavanje vode za pie).

Potrebno je unapred ustanoviti jasno definisane protokole za unutranje i spoljne komunikacije, uz ukljuenje lokalne samouprave, ukljuujui i republike inspekcije za vodoprivredu, zdravlje i zatitu ivotne sredine. Ovi protokoli treba da sadre listu kontakata kljunih ljudi, organa i preduzea, detaljne formulare za obavetavanje, postupke za unutranje i spoljnje izvetavanje i definisane odgovornosti i ovlaenja. Procedure za kominikaciju sa javnou i medijima treba razraditi pre nego to se uopte desi neki akcident ili vanredna situacija. drediti i odgovarajue obueno autoritativno lice koje e voditi sve komunikacije u sluaju incidenta ili vanredne situacije. Potroaima je potrebno saoptiti kada se zavrio neki akcident i obavestiti ih o uzroku i merama koje su preduzete da se deavanje takvih stvari u budunosti svede na minimum. Ovakva vrsta komunikacija pomoi e da se povrati poverenje u kvalitet vode za pie. INDIKATORI RIZIKA KVALITETA VODE ZA PIE Monitoring kvaliteta vode za pie je samo onoliko dobar koliko i prikupljeni podaci, tako da je potrebno da se uloe maksimalni napori da se osigura da podaci budu reprezentativni, pouzdani i potpuno validni. O ovome treba da brinu odgovorni u vodovodima i lokalna samouprava, javna zdravstvena sluba i sanitarna inspekcija svojim nadzorom. Higijenska ispravnost vode za pie utvruje se sistematskim vrenjem pregleda iji broj zavisi od prosene dnevne koliine proizvedene vode tokom jedne godine (m3/dan) prema vaeem Pravilniku. Metodoloki pristup procenjivanja kvalitativnog uticaja vode za pie na zdravlje korienjem opisnog indikatora rizika kvaliteta vode za pie i njegovog odgovarajueg procenta neispravnosti prikazan je u tabelama 1 i 2. [7] Kvalitativni indikatori uticaja na zdravlje iz izvora ivotne, indikatora rizika kvaliteta vode za pie, odreuju se kao rizik od izloenosti mikrobiolokim agensima (Escherichia coli, Enteroccocus) i fiziko-hemijskim agensima, tako da nikada ne premae maksimalno dozvoljene koncentracije. Indikator prati udeo uzoraka vode za pie koji ne zadovoljavaju propisane vrednosti parametara za vodu za pie u ukupnom broju uzoraka vode za pie dobijenih iz javnih vodovoda i van javnih vodovoda. Kontrola obuhvata sisteme sa vie od pet domainstava, odnosno vie od 20 stanovnika, kao i snabdevanje iz sopstvenih objekata preduzea i drugih pravnih lica i preduzetnika koji proizvode i/ili vre promet ivotnih namirnica i snabdevanje javnih objekata (obrazovno-vaspitne organizacije), turistikougostiteljske, saobraajne i dr. Tabela 1. Indikator rizika kvaliteta vode za pie u pogledu mikrobioloke neispravnosti Nivo 1 2 3 4 5 % neispravnosti <2 2,1 5 5,1 10 10,1 25 > 25,1 Opis Neznatan Mali Umeren Veliki Ogroman

Indikator obezbeuje informacije o rizicima od negativnih uticaja vode za pie na ljudsko zdravlje i pokazuje u kojoj meri je snabdevanje vodom za pie u skladu sa sanitarnohigijenskim uslovima i standardima. [7]

Tabela 2. Indikator rizika kvaliteta vode za pie u pogledu fizikohemijske neispravnosti Nivo 1 2 3 4 5 % neispravnosti <5 5,1 10 10,1 20 20,1 50 > 50,1 Opis Prihvatljiv Delimino prihvatljiv Lo Veoma lo Alarmantan

Dugorona ocena rezultata kvaliteta vode za pie zasnovana na monitoringu i indikatorima rizika uz stalni inspekcijski nadzor predstavlja deo informacione piramide za izvetavanje prema donosiocima odluka. (Slika 3) Ovakav metodoloki pristup je sastavni deo procene i upravljanja rizicima i omoguava da se rizici kvantifikuju u odnosu na ciljeve i pomae da se otkriju mogunosti za poboljanja. Sistematska kontrola rezultata higijenske ispravnosti vode za pie tokom dueg perioda (minimum prethodnih 12 meseci ili due) potrebna je da bi se: Ocenila kvalitativna odstupanja od propisanih vrednosti kvaliteta vode za pie; Utvrdili problemi i trendovi; Utvrdili prioriteti za poboljanje kvaliteta vode za pie.

Slika 3: Informaciona piramida izvetavanje o kvalitetu vode za pie

ZAKLJUAK Veliki broj informacija zasnovanih na naunim principima, dobre inenjerske prakse i zakonske regulative treba uzeti u obzir da bi se obezbedila higijenski ispravna voda za pie. Kao zakljuni stavovi, sledee osnovne principe procene i upravljanja rizicima treba uvek imati u vidu: 1. Najveu opasnost za potroae vode za pie predstavljaju patogeni mikroorganizmi. Zatita izvorita, preiavanje i dezinfekcija vode imaju najvei znaaj. Patogene bakterije u vodi za pie mogu da izazovu epidemije bolesti koje ugroavaju veliki deo zajednice i u ekstremnim sluajevima prouzrokuju smrt. Koji obim preiavanja je neophodan zavisi od nivoa zatite izvorita vode. 2. Svaka iznenadna ili ekstremna promena kvaliteta vode i proticaja ili hidrolokih i meteorolokih uslova (npr. ekstremne padavine ili poplave) treba da ukau na sumnju da je voda za pie verovatno zagaena. Epidemije bolesti izazvane vodom za pie skoro uvek su povezane sa promenama merljivih parametara kvaliteta vode ili sa nemogunou da procesi preiavanje vode odgovore na ekstremne uslove kao to su velike padavine ili akcidentna zagaenja. 3. Odgovorni u vodovodnom sistemu i korisnici moraju biti sposobni da brzo i efikasno reaguju na upozoravajue kontrolne signale. Iznenadne promene u kvalitetu ili proticaju vode verovatno su znak predstojeih problema, to mora da rezultira odgovarajuom reakcijom. 4. Odgovorni u vodovodnim sistemima moraju da imaju lini oseaj odgovornosti i da su posveeni obezbeivanju higijenski ispravne vode za pie i nikada ne smeju da ignoriu albe potroaa na kvalitet vode. Potroai su krajnji ocenjivai kvaliteta vode za pie. Potroai nisu u stanju da otkriju koncentracije pojedinih zagaujuih materija, ali ne sme se zanemariti njihova sposobnost da raspoznaju promene. 5. Osiguranje kvaliteta vode za pie zahteva primenu pristupa upravljanja racionalnim rizicima. Upravljanje rizicima je proces odravanja vode za pie higijenski ispravnom. Ovo zahteva upravljanje osetljivim tokom izmeu ekstrema, odnosno, preduzimanja mera samo kada je to potrebno. LITERATURA [1] AUSTRALIAN DRINKING WATER GUIDELINES, Australian Goverment, National Health and Medical Research Council, 2004. [2] MICROBIAL RISK ASSESSMENT (MRA) TOOL, Urban Water, CHALMERS UNIVERSITY OF TECHNOLOGY, Gothenburg, Sweden, 2005, Report 2005:7. [3] UNAPREENJE KVALITETA VODE KOD LOKALNIH VODOVODA I KANALISANJE MANJIH MESTA U SRBIJI, Publikacija, N. Veljkovi: Poglavlje Upravljanje rizicima u lokalnim vodovodnim sistemima, str. 38-57, Udruenje za tehnologiju vode i sanitarno inenjerstvo, Beograd, 2010. [4] Nacionalna strategija odrivog korienja prirodnih resursa i dobara Republike Srbije, Radna grupa za vodne resurse, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede/Republika direkcija za vode, 2007. [5] Republiki zavod za statistiku, Snabdevanje pitkom vodom, 2007-2009, http://webrzs.stat.gov.rs [6] Zakon o sanitarnom nadzoru ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) [7] Pravilnik o nacionalnoj listi indikatora zatite ivotne sredine (Slubeni glasnik RS broj 37/2011)

10