UPRAVNO PROCESNO PRAVO

1) Pojam, svrha i izvori Kada se postupci i radnje koje se odnose na ostvarenje materijalnog prava reguliu odgovarajuim pravnim normama, one postaju predmet procesnog prava. Moemo rei da upravno procesno pravo ine pravni propisi kojima se ureuju upravne procedure. U uem smislu, upravno procesno pravo bi se odnosilo na one procesnopravne norme koje reguliu upravni postupak, dok bi se u irem smislu odnosilo na procesnopravne norme koje reguliu postupak upravnog odluivanja. Svr a upravnog procesnog prava jeste !akonom regulisati ta, ali i kako uprava radi. "a upravno procesno pravo karakteristino je postojanje brojni i ra!novrsni pravni i!vora Kada je u pitanju postupak donoenja upravni propisa, i!vori su# $ Ustav $ %oslovnik &arodne skuptine $ "akon o dravnoj upravi Kada je u pitanju postupak donoenja upravni akata, i!vori su# $ "akon o optem upravnom postupku Kada je u pitanju upravno'sudski postupak, i!vori su# $ "akon o upravnim sporovima (osnovni) $ "akon o parninom postupku (dopunski) 2) Akti uprave pojam i vrste U vrenju upravne delatnosti uprava donosi i vri brojne i ra!liite akte koji se ra!likuju kako po vrsti i oblicima, tako i po pravnoj prirodi. Moemo rei da se pod aktima uprave, sa jedne strane podra!umevaju opti i pojedinani pravni akti (upravni propisi, upravni akti i upravni ugovori ) koje uprava donosi, a sa druge, materijalne radnje (upravne radnje) koje uprava predu!ima u vrenju upravne delatnosti. *erovatno osnovno obeleje akata uprave je to to i donosi sama uprava, onda kada je to !akonom i drugim propisima odreeno. ) Pojam i o!e"e#ja uprav$o% akta Upravni akti su osnovna vrsta pojedinani pravni akata koje u vrenju upravne delatnosti donosi uprava. Upravni akti, kao pojedinani pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinano i konkretno pravilo !a odreeni sluaj i odreeno lice (Definicija po Zakonu o upravnim sporovima Upravni akt je akt kojim dravni organ ili organizacija koja raspolae javnim ovlaenjima reava o nekom pravu, obavezi ili pravnom interesu odreenog pojedinca ili pravnog lica u kakvoj pravnoj stvari). +to se tie osnovni obeleja, tu spadaju# konkretnost, autoritativnost, jednostranost, pravno dejstvo, !asnovanost na !akonu, i!vrnost i upravna stvar. ' ' &o$kret$ost , proi!ila!i i! okolnosti da se upravni akt odnosi na konkretnu pravnu situaciju. Autoritativ$ost , se ne moe u!eti kao njegovo bitno obeleje, iako se u pojedinim sluajevima ono javlja kao njegova karakteristika. -reba napomenuti da autoritativnost u smislu prinudnosti i namentanja odreenog ponanja postoji pre svega kod upravni akata kojima se utvruju i nameu pravne obave!e (dunosti), a to su obave!ujui (onero!ni) upravni akti. 'e($ostra$ost , postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odreuje prava i obave!e druge strane. Prav$o (ejstvo , kao obeleje upravnog akta proi!ila!i i! okolnosti da upravni akt proi!vodi neposredne promene u odnosi na pravni poredak. )as$ova$ost $a zako$u , proi!ila!i i! okolnosti da je donoenje upravnog akta mogue samo ukoliko postoji !akonski osnov !a to. "asnovanost na !akonu !nai primenu principa !akonitosti u donoenju upravni akata. *zvr+$ost , kao obeleje proi!ila!i i! okolnosti da se upravni akt kojim se utvruju obave!e !a stranku mogu prinudno i!vriti (npr. poreska ili vojna obave!a). Uprav$a stvar , kao obeleje upravnog akta proi!ila!i i! okolnosti da se upravni akti i!daju povodom donoenja upravni odluka. %rema naim !akonima, !a upravnu stvar je bitno da se radi o pravnom i konkretnom odluivanju u pojedinanom sluaju. Upravne stvar i predstavljaju konkretne pravne situacije koje se reavaju u upravnom postupku putem upravni akata i one ine glavni predmet upravnog postupka.

' ' ' ' '

,) Vrste uprav$ih akata /a!likujemo nekoliko vrsta upravni akata# %o!itivni i negativni Konstitutivni i deklarativni *e!ani i slobodni 0ednostavni i !birni (sloeni) 1ormalni i ne2ormalni -rajni i trenutni 3ni koji se donose po slubenoj dunosti i oni koji se donose po !a tevu stranke Upravni akti u 2ormi reenja i upravni akti u 2ormi !akljuka %ogreni upravni akti (neispravni i protivpravni, ne!akoniti i necelis odni, ruljivi i nitavi) Pozitiv$i i $e%ativ$i , ova podela pola!i od pravnog dejstva koje upravni akt proi!vodi u pravnom poretku. %o!itivni upravni akt je upravni akt kojim se proi!vodi nekapromena u pravnom poretku. %romena u pravnom poretku moe da ima nekoliko modaliteta i to# a) stvaranje nove pravne situacije4 b) menjanje postojee pravne situacije4 c) ukidanje postojee pravne situacije. &egativni upravni akt je upravni akt kojim se odbija promena u pravnom poretku. U tom smislu negativan je onaj upravni akt i! kojeg i!vire namera odravanja postojeeg stanja. 5rugim reima, negativnim upravnim aktima niti se stiu neka prava, niti se nameu neke obave!e (t!v. utanje uprave spada pod negativan upravni akt). &o$stitutiv$i i (ek"arativ$i , ova podela pola!i od okolnosti da li se upravnim aktom stvara (konstituie) novo stanje u pravnom poretku, ili se upravnim aktom samo konstatuje (deklarie) postojanje nekog novog stanja. Konstitutivni upravni akt je upravni akt koji sam po sebi stvara (menja ili ukida) neku pravnu situaciju. 3vi akti se donose po slubenoj dunosti ili po !a tevu stranke ( dok se deklarativni akti uvek donose po slubenoj dunosti, i to po sili zakona). Kao primer konstitutivnog akta moemo navesti akt o upisu nekog udruenja u registar pravni lica. 5eklarativni upravni akt je upravni akt koji sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju, ve samo konstatuje (utvrue) ispunjenje !akonski uslova da je nastala nova pravna situacija. 5eklarativni akti imaju t!v. retroaktivno dejstvo ( dok konstitutivni upravni akti vremenski deluju od donoenja pa za ubudue ). Kao primer deklarativnog upravnog akta moemo navesti odla!ak nekog lica u pen!iju po sili !akona. Veza$i i s"o!o($i uprav$i akti *e!ani upravni akt je upravni akt kod kojeg je !akonom unapred odreeno kada se ima doneti i kakva mora biti njegova sadrina (npr donoenje akta o prestanku vojne slube po sili zakona ). *e!ani upravni akti su najee istovremeno i deklarativni (mada ponekad mogu biti i konstitutivni), dok su slobodni upravni akti uvek i konstitutivni upravni akti. Slobodni upravni akt je upravni akt kod kojeg je donosilac !akonom ovlaen da po svojoj slobodnoj oceni, u konkretnom sluaju odredi da li e uopte doneti upravni akt, i ako ga donese, kakva e biti njegova sadrina ( npr akt o prijemu u dravljanstvo). 'e($ostav$i i z!ir$i uprav$i akti , ova podela pola!i od okolnosti koliko je ovlaeni subjekata uestvovalo u donoenju konkretnog upravnog akta, odnosno koliko je subjekata uestvovalo u reavanju konkretne upravne stvari. 0ednostavni upravni akt je upravni akt koji donosi jedan ovlaeni donosilac. %osebnu vrstu jednostavni upravni akata predstavlja t!v. generalni (opti) upravni akt. 6eneralni su oni upravni akti u kojima lica na koje se odnose nisu unapred konkretno odreena, ali koja su po nekom osnovu odrediva. "birni upravni akt je upravni akt u ijem donoenju uestvuju dva ili vie ovlaeni donosilaca. "a !birni upravni akt karakteristino je da svi uesnici u njegovom donoenju ele isti pravni e2ekat. -orma"$i i $e.orma"$i , ova podela upravni akata pola!i od okolnosti da li upravni akt ima propisani oblik i sastavne delove koji su predvieni odgovarajuim propisima.

1ormalni upravni akt je upravni akt koji se donosi na osnovu propisanog postupka donoenja upravni akata ( upravnog postupka) u pismenoj 2ormi ( npr reenja) i sa odgovarajuim sastavnim delovima ( npr uvod, dispozitiv, obrazloenje, pouka o pravnom leku itd ). 3voj grupi pripadaju sva pismena reenja. &e2ormalni upravni akt je upravni akt koji se ne donosi na osnovu strogo sprovedene procedure, koji nema pismenu 2ormu i koji esto nema sve sastavne delove ( npr usmena reenja ! koja se donose u slu"aju #itnosti). /raj$i i tre$ut$i 0o%ra$i1e$i) uprav$i akti , ova podela upravni akata pola!i od okolnosti da li upravni akt proi!vodi trajno pravno dejstvo ili je dejstvo upravnog akta trenutno (ogranieno). Upravni akt sa trajnim vremenskim dejstvom je upravni akt koji stvara trajne pravne situacije, u smislu da proi!vodi pravno dejstvo sve dok se ono i!riito ne ukine (npr voza"ka dozvola, dozvola za noenje oruja). Upravni akt sa ogranienim vremenskim dejstvom je upravni akt koji ne stvara trajne pravne situacije i koji ima ogranieno pravno dejstvo, u smislu da se njegovi pravni e2ekti koriste jednokratnim i!vrenjem njegove sadrine (npr akt o odobravanju javnog skupa). Uprav$i akti po s"u#!e$oj (u#$osti i uprav$i akti po zahtevu stra$ke , ova podela upravni akata pola!i od okolnosti po ijoj je inicijativi pokrenut postupak donoenja upravnog akta. Upravni akt koji se donosi po slubenoj dunosti je onaj upravni akt koji se donosi kada je organu uprave !akonom odreeno da radi ostvarivanja javnog interesa mora doneti upravni akt ( npr kada se mora utvrditi porez nekom licu, ili uru"iti poziv za vojnu slubu). Upravni akt koji se donosi po !a tevu stranke je onaj upravni akt koji se donosi povodom !a teva stranke organu uprave da joj se i!da neki upravni akt (npr za#tev za priznavanje prava na de"iji do#odak). Re+e$ja i zak"ju12i , ova podela upravni akata pola!i od okolnosti da li se upravnim aktom reava o glavnoj (upravnoj) stvari ili se aktom reava o pitanjima u ve!i sa postupkom donoenja upravnog akta. /eenje je upravni akt kojim se odluuje o upravnoj stvari, tj. o pri!navanju konkretnog prava ili utvrivanju konkretne obave!e nekog lica u pojedinanom sluaju. "akljuak je akt kojim se odluuje o pitanjima ve!anim !a postupak donoenja upravnog akta. "akljuak moe biti usmen i pismen. Ukoliko je usmen, !akljuak najee i ne predstavlja upravni akt. Meutim, ako je donet u pisanoj 2ormi, onda veoma lii na reenje i sadri sva obeleja upravnog akta. 3) Po%re+$i uprav$i akti i $jihovo uk"a$ja$je %ogrean upravni akt je opti na!iv !a svaki upravni akt koji sadri bilo kakav nedostatak (manu). %ostoji pravna pretpostavka (presumptio legis) da su upravni akti u trenutku nji ovog donoenja pravno per2ektni, meutim neretko se deava da upravni akti budu pravno de2ektni. &edostatak upravnog akta e se utvrivati i otklanjati samo ukoliko neko to trai (s tim to u odreenim slu"ajevima postoji obaveza dravni# organa da po slubenoj dunosti vode ra"una da li postoji neki upravni akt sa grekom i da ga uklone iz pravnog poretka ). %ogreni upravni akti mogu biti# neispravni i protivpravni, ne!akoniti i necelis odni, ruljivi i nitavi. &eispravan upravni akt je onaj upravni akt koji sadri greku 2aktikog (te nikog) karaktera. -o !nai da je nedostatak neispravnog upravnog akta u tome to sadri greku u i!javljenoj volji ( a ne u samoj volji). 3ve greke se najee javljaju kao greke u pisanju i raunanju ( pogreno napisano ime, otkucan pogrean bro ). 1aktike greke kod upravni akata otklanjaju se tako to postoji obave!a donoenja posebnog akta o ispravci, koji ini sastavni deo upravnog akta koji sadri greku. %osebna vrsta neispravni akata su t!v. neuredni upravni akti. 3vi akti ne sadre 2aktiku greku, ali postoje okolnosti koje i ine praktino neupotrebljivim (loa kopija pa se ne vidi, pocepan, nepismen ). %rotivpravan upravni akt je onaj upravni akt koji sadri greku pravnog karaktera (u samoj volji). &e!akoniti upravni akt je upravni akt koji sadri pravnu greku koja je neposredno protivna !akonu ili drugom propisu koji je !asnovan na !akonu. %rotiv ovoga se moe iskoristiti alba u upravnom postupku i tuba u upravnom sporu.

&ecelis odan upravni akt je upravni akt koji sadri pravnu greku koja nije neposredno protivna !akonu, ali koja je suprotna javnom interesu. &ecelis odnost !nai da slobodna ocena nije pravilno upotrebljena. %rotiv ovoga se moe upotrebiti samo alba u upravnom postupku. %osebnu vrstu protivpravni akata ine i t!v. pravno nepostojei upravni akti. -o bi bio akt koji je donelo lice koje nije ovlaeno !a njegovo donoenje (tzv akt uzurpacije). /uljivi upravni akt je onaj upravni akt koji sadri laku povredu !akona ili drugog propisa koji je !asnovan na !akonu. 3vi akti mogu vremenom konvalidirati tj. steu punu pravnu snagu. &itavi upravni akt je onaj upravni akt koji sadri teku povredu !akona ili drugog propisa koji je !asnovan na !akonu. "a ra!liku od ruljivi upravni akata, nitavi upravni akti nikada ne mogu konvalidirati. Uklanjanje pogreni upravni akata , Svaki pogrean upravni akt mora biti uklonjen be! ob!ira na to koju vrstu nedostatka sadri. "a uklanjanje pogreni upravni akata koriste se odgovarajua pravna sredstav (pravni lekovi), kao to su alba u upravnom postupku i tuba u upravnom sporu. U te nikom smislu uklanjanje pogreni upravni akata vri se tako to se donosi nov upravni akt kojim se van pravne snage stavlja dejstvo akta koji se ima ukloniti. %ola!ei od naina i pravnog dejstva, uklanjanje pogreni upravni akata u naem pravu moe imati sledee modalitete# a) ponitavanje4 b) ukidanje4 c) menjanje4 d) oglaavanje nitavim. 4) Prav$o (ejstvo uprav$o% akta U odnosu na upravne akte vai !akonska pretpostavka !akonitosti upravnog akta. -o !nai da se upravni akt smatra !akonitim sve dok se ne utvrdi suprotno. "akonit upravni akt proi!vodi i odreena pravna dejstva. %ravno dejstvo upravnog akta ogleda se u tome to se njegovim stupanjem na snagu proi!vode odgovarajui e2ekti, odnosno promene u postojeem pravnom poretku. -ako e konstitutivni upravni akti i!a!vati stvaranje, menjanje ili ukidanje neke pravne situacije, dok e deklarativni upravni akti 2ormalno konstatovati da je neko 2aktiko stanje od sada i pravno regulisano. 3snovno pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u njegovoj obave!nosti. 5a bi moglo da proi!vodi odgovarajue pravne posledice i da se one ne bi prostirale vremenski u beskonanost, neop odno je na odgovarajui nain o!naiti poetak i prestanak pravnog dejstva upravnog akta. %oetak pravnog dejstva upravnog akta moe se posmatrati kako u odnosu na donosioca upravnog akta, tako i u odnosu na stranku kao lice na koje se akt odnosi. %oetak pravnog dejstva u odnosu na njegovog donosioca nastupa u trenutku kada je i!dao upravni akt, dok poetak pravnog dejstva upravnog akta u odnosu na stranku nastupa u trenutku kada joj je akt dostavljen. %restanak pravnog dejstva upravnog akta o!naava trenutak u vremenu kada prestaje obave!nost upravnog akta. 5o prestanka pravnog dejstva upravnog akta dola!i usled i!vrenja obave!e, isteka roka, u sluaju smrti lica na koje se upravni akt odnosio, i u sluaju donoenja novog upravnog akta kojim se raniji upravni akt ponitava. 5) Pravos$a#$ost, ko$a1$ost i izvr+$ost uprav$o% akta Kao posledica !akonitosti i pravni dejstava koje ima, upravni akt stie svojstvo pravosnanosti. %ravosnanost je svojstvo upravnog akta koje o!naava njegovu nepromenljivost. %rema naem upravnom !akonodavstvu, upravnim aktima je pri!nato svojstvo pravosnanosti, u! jedan i!u!etak. &aime, dok svi po!itivni upravni akti u naelu mogu da postanu pravosnani, negativni upravni akti nikada ne stiu pravosnanost. /a!likujemo dve vrste pravosnanosti upravnog akta# 2ormalnu i materijalnu. 1ormalna ve!uje stranku i o!naava procesnu nemogunost stranke da pobija neki upravni akt, dok materijalna ve!uje donosioca upravnog akta i o!naava nemogunost organa da naknadno ponitava, ukida ili menja ve doneti upravni akt. Konanost o!naava svojstvo upravnog akta u situaciji kada se protiv njega ne moe koristiti alba kao redovno pravno sredstvo u upravnom postupku. Sa druge strane konanost ne iskljuuje mogunost podi!anja tube u upravnom sporu. Meutim, u odreenim situacijama konanost moe biti i prepreka !a voenje upravnog spora, recimo u sluaju da akt postane konaan tako to je proputen rok !a albu.

:!vrnost upravnog akta o!naava svojstvo upravnog akta da se moe pristupiti njegovom 2aktikom i!vrenju. :!vrnost kao procesno svojstvo upravnog akta !nai da ne postoje smetnje u pogledu njegove reali!acije. %o pravilu i!vrnost upravnog akta nastupa kada i njegova konanost, ali to ne mora u svakoj situaciji da bude sluaj. 6) Uprav$i postupak istorijat u svetu i ko( $as :storijski posmatrano, dugo se smatralo da obavljanje upravni poslova ne podlee pravilima posebne pravne procedure. 6lavni ra!log protivljenju posebnom upravnom postupku bio je u tome to se dugo smatralo da je praktino jedini pravi postupak parnini (graanski) postupak. Meutim, i pored takvi s vatanja, sveobu vatna !akonska regulacija pravila upravnog postupka, i!vrena je .;7<. god. u =ustriji. 5onoenjem ovog !akona nastaje t!v. opti upravni postupak. 5anas se mogu ra!likovati tri sistema pravnog regulisanja upravnog postupka# a) pravni sistemi koji upravni postupak ne tretiraju kao posebnu vrstu pravne procedure (1rancuska i &emaka) b) pravni sistemi u kojima je upravni postupak na opti nain !akonski regulisan (=ustrija, %oljska, Srbija, +panija) c) meoviti pravni sistemi u kojima, iako ne postoje pravila opteg upravnog postupka, postoje oblici pravne regulacije pojedini instituta upravnog postupka (>ngleska, :talija, +vedska, %ortugal) 7) Pojam i vrste uprav$o% postupka Upravni postupak je postupak donoenja upravni akata. %od upravnim postupkom podra!umevaju se proceduralna pravna pravila koja se primenjuju u ve!i sa donoenjem odluka u upravnim stvarima. %rema situacijama u kojima se primenjuje, ra!likuju se opti i posebni upravni postupak. 5ok opti upravni postupak podra!umeva jedinstvena opta pravila upravnog postupanja u procesu donoenja upravni akata, poseban upravni postupak podra!umeva posebna pravila upravnog postupanja u procesu donoenja upravni akata. %oseban upravni postupak predstavlja odstupanje od opteg upravnog postupka. Kada e postojati opta, a kada posebna upravna situacija, !avisi od konkretnog !akonodavstva svake pojedine !emlje. 18) Uprav$i postupak prema )ako$u o op+tem uprav$om postupku RS ?itavim "akonom o upravnom postupku proteu se dve osnovne ideje# stroga !akonitost i !atita prava i pravni interesa stranaka. Moemo rei da je osnovni cilj "U%'a da osigura 2ormalnu !akonitost upravni akata, kao i postupka u kojem se donose. "ajedno sa uslovom materijalne !akonitosti, upravni akt mora ispunjavati i uslove 2ormalne !akonitosti. 1ormalna !akonitost upravnog akta posebno mora istovremeno obu vatiti i sledee momente# a) nadlenost , (upravni akt je zakonit samo ako ga je doneo nadleni organ) b) postupak , (upravni akt je zakonit samo ako je njegovom donoenju pret#odio zakonom propisan postupak ) c) 2orma akta , (upravni akt je zakonit samo ako je donet u formi koja je propisana zakonom) 11) Os$ov$a $a1e"a op+te% uprav$o% postupka &aela su najoptija pravna pravila koja se primenjuju u situacijama kada postoji dilema da li treba primeniti neku odredbu !akona ili ne. &aela u upravnom postupku se mogu podeliti na opta i osnovna naela, u smislu da su opta naela ona koja vae !a ceo pravni sistem (npr na"elo zakonitosti, javnosti, efikasnosti i dr ), dok su osnovna naela ona koja posebno vae !a upravni postupak ( npr na"elo pravosnanosti, zatite prava stranke i zatite javnog interesa i dr ). &aela opteg upravnog postupka su# ' naelo !akonitosti ' naelo !atite prava graana i !atite javnog interesa ' naelo e2ikasnosti ' naelo istine ' naelo sasluanja stranke ' naelo slobodne ocene doka!a ' naelo samostalnosti u reavanju ' naelo dvostepenosti u reavanju ' naelo pravosnanosti ' naelo ekonominosti postupka

<

' naelo pruanja pomoi stranci ' naelo upotrebe je!ika i pisma u postupku 12) Na1e"a zako$itosti, e.ikas$osti i eko$omi1$osti u uprav$om postupku &aelo !akonitosti u upravnom postupku podra!umeva materijalnopravnu ( da je pravilno primenjen materijalni zakon) i 2ormalnopravnu (da su potovana proceduralna zakonska pravila u pogledu nadlenosti, postupka i forme akta) !akonitost upravni akata. "akonitost upravni akata predmet je kako upravne kontrole uprave, tako i posebne sudske kontrole uprave u upravnom sporu. Sudsku kontrolu !akonitosti upravni akata garantuju svi ustavi. &aelo e2ikasnosti u upravnom postupku podra!umeva obave!u oni koji vode postupak da obe!bede uspeno i kvalitetno ostvarivanje i !atitu prava i pravni interesa 2i!iki i pravni lica, ili drugi stranaka. &aelo e2ikasnosti uneto je kao posebno naelo i!menama i dopunama "U%'a .;@@. godine. &aelo ekonominosti podra!umeva da se postupak mora voditi be! odugovlaenja i sa to manje trokova !a stranku i druge uesnike u postupku, ali tako da se pribavi sve to je potrebno !a pravilno utvrivanje injeninog stanja i !a donoenje !akonitog i pravilnog reenja. 1 ) Na1e"a za+tite prava %ra9a$a i jav$o% i$teresa, pru#a$ja pomo:i stra$2i, upotre!e jezika i pisma u postupku &aelo !atite prava graana i !atite javnog interesa , "U% propisuje da se po slubenoj dunosti mora voditi rauna da se stranci omogue ostvarenje i !atita njeni prava i interesa u upravnom postupku. %ri tom, naravno treba voditi rauna da ostvarenje nji ovi prava ne bude na tetu prava drugi lica niti u suprotnosti sa !akonom utvrenim javnim interesima. Kada ovlaeno slubeno lice sa!na ili oceni da stranka ili drugi uesnik u postupku ima osnova !a ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa, upo!orie i na to. &aelo pruanja pomoi stranci , organ koji vodi postupak starae se da ne!nanje i neukost stranke i drugi uesnika u postupku ne budu na tetu prava koja im po !akonu pripadaju. Slubeno lice koje vodi postupak duno je upo!ori kako stranku, tako i druge uesnike postupka, na nji ova prava u postupku, i da im ukae na pravne posledice predu!imanja odreeni radnji ili nji ovog proputanja. &aelo upotrebe je!ika i pisma u postupku , postupak se vodi na srpskom je!iku u! uprotebu irilinog pisma ( moe i latini"nog, u skladu sa zakonom ). &a podrujima u kojima je u slubenoj upotrebi i je!ik odreene nacionalne manjine, postupak se vodi na je!iku te nacionalne manjine, i u! upotrebu nji ovog pisma. =ko se postupak ne vodi na je!iku stranke, odnosno drugi uesnika u postupku, obe!bedie im se tuma !a prevoenje toka postupka na nji ov je!ik (kao i dostavlja" poziva i drugi# pismena na nji#ovom jeziku ). "nai, ne!nanje je!ika na kojem se postupak vodi ne sme biti smetnja !a ostvarivanje i !atitu ljudski i manjinski prava. 1,) Na1e"a sas"u+a$ja stra$ke, s"o!o($e o2e$e (okaza, i samosta"$osti u re+ava$ju u uprav$om postupku &aelo sasluanja stranke , pre donoenja reenja stranci se mora omoguiti da se i!jasni o injenicama i okolnostima koje su od !naaja !a donoenje reenja. /eenje se moe doneti be! pret odnog sasluanja stranke samo u sluajevima u kojima je to !akonom doputeno. "nai, !a naelo sasluanja stranke u upravnom postupku bitno je da je stranci data mogunost da se i!jasni o pitanjima koja se odnose na nju. 5a li e stranka u svakom konkretnom sluaju to svoje pravo iskoristiti, !avisi od nje same. &aelo slobodne ocene doka!a , koje e se injenice u!eti kao doka!ane, odluuje ovlaeno slubeno lice po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog doka!a posebno i svi doka!a !ajedno. +to se tie doka!ne snage javni isprava, "akon o optem upravnom postupku uvodi pretpostavku tanosti javni isprava u upravnom postupku, to !nai da je nji ova doka!na snaga jaa u odnosu na sva ostala doka!na sredstva ( npr izkaz svedoka, izjava stranke, miljenje vetaka ). &aelo samostalnosti u reavanju !asniva se na naelu !akonitosti i suprostavlja se naelu ijerar ijske subordinacije. &aelo samostalnosti organa u upravnom postupku podra!umeva da su organi uprave koji reavaju upravne stvari duni da se pridravaju !akona i da nisu obave!ni da uvaavaju konkretne intervencije i naloge ijerar ijski vii instanci. "nai, ovlaeno slubeno lice samostalno utvruje injenice i okolnosti i na osnovu utvrenog primenjuje propise na konkretan sluaj.

13) Na1e"o (vostepe$osti u re+ava$ju i $a1e"o pravos$a#$osti &aelo dvostepenosti u reavanju , protiv reenja donetog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. /eenje koje se donosi po albi je konano, to !nai da se protiv reenja donetog po albi ne moe i!javiti nova alba ( zna"i nema albe na drugostepeno reenje). Samo se !akonom moe propisati da u pojedinim upravnim stvarima alba nije doputena, i to samo ako je na drugi nain obe!beena !atita prava i !akonitosti. &aelo pravosnanosti , ra!likujemo dve vrste pravosnanosti. Materijalna pravosnanost ve!uje organ u smislu da ne moe i!meniti svoje reenje ni u korist, a naroito ne na tetu stranke, dok 2ormalna pravosnanost ve!uje stranku u smislu da vie ne moe koristiti redovna pravna sredstva u upravnom postupku, niti pokrenuti upravni spor. U upravnom postupku, pravosnanost stiu samo po!itivni upravni akti ( akti kojima je priznato neko pravo ili utvrena obaveza), dok negativni ne stiu (reenja o odbijanju za#teva stranke). 14) Na("e#$ost u uprav$om postupku pojam i vrste Uobiajeno je da se nadlenost odreuje kao pravo i dunost nekog organa da odluuje o konkretnim stvarima na odreenom podruju. %itanje nadlenosti u upravnom postupku regulie se !akonom ili drugim pravnim propisom koji je !asnovan na !akonu. %ravila o nadlenosti su veoma stroga i svako nji ovo nepotovanje dovodi do 2ormalne ne!akonitosti reenja. /a!likujemo dve osnovne vrste nadlenosti# stvarnu nadlenost i mesnu nadlenost. Stvarna nadlenost je pravo i dunost jednog organa da vodi postupak i reava o stvari s ob!irom na prirodu materije na koju se upravna stvar odnosi. U okviru stvarne nadlenosti mogu se ra!likovati i pojedini njeni posebni modaliteti# ' delegacija nadlenosti , (ozna"ava ovlaenje jednog organa da reavanje izvesni# poslova iz svoje stvarne nadlenosti prenese, odnosno poveri drugim, prvenstveno niim organim ) ' supstitucija nadlenosti , (ozna"ava ovlaenje jednog organa da izvesnu stvar iz nadlenosti drugog organa $uzme% u svoju nadlenost) ' rekvi!icija nadlenosti , (sli"na je delegaciji nadlenosti, s tom razlikom to organ koji je rekvirirao nadlenost ne obavlja u celini posao iz nadlenosti drugog organa, ve samo odreeni deo posla, ili pojedine procesne radnje ) ' 2unkcionalna nadlenost , (je blie odreivanje stvarne nadlenosti u smislu ta"nog ozna"avanja organa kome se stavlja u nadlenost reavanje konkretne upravne stvari ) Mesna nadlenost je pravno i dunost jednog organa da vodi postupak i reava o stvari s ob!irom na podruje (teritoriju). &a osnovu mesne nadlenosti vri se ra!granienje organa koji su stvarno nadleni !a reavanje isti upravni stvari. 15) Stvar$a i mes$a $a("e#$ost po )ako$u o op+tem uprav$om postupku Stvarna nadlenost , "akon o optem upravnom postupku ne odreuje stvarnu nadlenost organa !a voenje upravnog postupka. %rema "U%'u, stvarna nadlenost se odreuje po propisima kojima se ureuje odreena upravna oblast ili se odreuje nadlenost pojedini organa. "a reavanje u upravnim stvarima u prvom stepenu stvarno su nadleni organi odreeni !akonom ili drugim propisom ( npr Zakonom o patentima). =ko propisima nije odreeno koji je organ uprave stvarno nadlean !a reavanje u odreenoj upravnoj stvari, a to se ne moe utvrditi ni po prirodi stvari, takva upravna stvar spada u nadlenost organa uprave koji je nadlean !a poslove opte uprave. Mesna nadlenost , prema "U%'u, pravila o mesnoj nadlenosti su sadrinskog karaktera i njima se blie preci!iraju pravila o politiko'teritorijalnoj podeli. "U% odreuje mesnu nadlenost na sledei nain# $ U stvarima koje se odnose na nepokretnost, mesna nadlenost se odreuje prema mestu gde se ona nala!i $ U stvarima koje se odnose na delatnost nekog dravnog organa ili pravnog lica, mesna nadlenost se odreuje prema mestu nji ovog sedita $ U ostalim stvarima, mesna nadlenost se !a 2i!ika lica odreuje prema prebivalitu stranke $ =ko se mesna nadlenost ne moe odrediti ni po jednom od pret odni osnova, onda se odreuje prema mestu gde je nastao povod !a voenje postupka $ U stvarima koja se odnose na brod ili va!du oplov, masna nadlenost se odreuje prema matinoj luci broda, odnosno matinom pristanitu va!du oplova.

16) Ov"a+:e$o s"u#!e$o "i2e i os$ovi za $je%ovo izuze:e U okviru nadlenog organa uprave upravni postupak konkretno vodi ovlaeno slubeno lice. Meutim pravi se ra!lika i!meu slubenog lica koje je ovlaeno da vodi postupak i slubenog lica koje je ovlaeno da reava u upravnim stvarima. ?esto se deava da jedno isto slubeno lice obavlja obe navedene stvari. U upravnoj stvari !a ije je reavanje nadlean dravni organ, reenje u upravnom psostupku donosi stareina organa. Stareina moe ovlastiti drugo slubeno lice istog organa da reava u upravnim stvarima i! odreene vrste poslova. +to se tie i!u!ea, ra!likujemo dve vrste# obave!no i 2akultativno. 3bave!no i!u!ee propisano je !akonom i mora se sprovesti im se utvrde !akonom predvieni uslovi, dok 2akultativno i!u!ee nije obave!no i sprovee se samo ako se u konkretnoj situaciji proceni da bi i!u!ee bilo neop odno da se obe!bedi potrebna objektivnost i nepristrasnost slubenog lica (navesti obavezne i fakultativne razloge za izuzee ). 17) Stra$ka u uprav$om postupku Stranka je 2i!iko ili pravno lice po ijem je !a tevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak. Stranka u upravnom postupku moe biti svako 2i!iko i pravno lice. Stranka takoe moe biti i sindikalna organi!acija, ako se upravni postupak odnosi na kakvo pravo ili pravni interes njenog lana. "bog toga to u postupku uestvuju organ i samo jedna stranka, upravni postupak je jednostranaki postupak. Meutim, mogue je da u nekim situacijama u upravnom postupku uestvuju dve, pa i vie stranaka. U tim sluajevima, upravni postupak moe postati dvostranaki, odnosno viestranaki postupak. 5a bi stranka mogla u potpunosti da uestvuje u upravnom postupku, mora da ispunjava odreene uslove, odnosno, mora da ima# $ Stranaku sposobnost ( odgovara pravnoj sposobnosti, odnosno, strana"ka sposobnost zna"i biti nosilac prava i obaveza o kojima se odlu"uje u upravnom postupku) $ %rocesnu sposobnost (odgovara poslovnoj sposobnosti, odnosno, poslovna sposobnost zna"i sposobnost preduzimanja pravni# poslova lice koje nema poslovnu sposobnost u"estvuje preko zakonskog zastupnika, a lice koje ima, moe, ukoliko eli da u"estvuje preko punomonika) $ Stranaku legitimaciju ( zna"i da se u konkretnom upravnom postupku reava o konkretnim pravima ili obavezama konkretnog lica) 28) )astup$i2i i pu$omo:$i2i stra$ke u uprav$om postupku "akonski !astupnik stranke , !a procesno nesposobno lice radnje u postupku vri njegov !akonski !astupnik. "akonski !astupnik se odreuje na osnovu !akona ili aktom nadlenog dravnog organa donetim na osnovu !akona. %ravno lice vri radnje u postupku preko svog predstavnika, odnosno !akonskog !astupnika, koji se odreuje optim aktom (ako nije odreen zakonom ili aktom nadlenog dravnog organa). %rivremeni !astupnik stranke , ako procesno nesposobna stranka nema !akonskog !astupnika, ili se neka radnja predu!ima protiv lica ije je boravite nepo!nato, a koje nema punomonika, organ koji vodi postupak postavie takvoj stranci privremenog !astupnika, ako to trai itnost predmeta, a postupak se mora sprovesti. %ostavljeno lice duno je primiti se !astupanja, a !astupanje moe odbiti samo i! ra!loga koji su predvieni posebnim propisima. "ajedniki predstavnik vie stranaka , dve ili vie stranaka mogu, ako posebnim propisom nije drukije odreeno, u istom predmetu istupati !ajedniki. 3ne su u takvom sluaju dune na!naiti ko e od nji istupati kao nji ov !ajedniki predstavnik ili postaviti !ajednikog punomonika. %unomonik stranke , stranka, odnosno njen !akonski !astupnik, moe odrediti punomonika koji e je !astupati u postupku, osim u radnjama u kojima je potrebno da sama stranka daje i!jave. /adnje u postupku koje punomonik predu!ima imaju isto pravno dejstvo kao da i je predu!ela sama stranka. %unomoje se moe dati pismeno ili usmeno u !apsnik. 3 usmenom punomoju stavie se !abeleka u spisu predmeta. Struni pomaga stranke , je osoba koja se kao struno lice nala!i na uslu!i stranci pomaui savetom i obavetenjem, ali koje je ne !astupa. Struni pomaga se ra!likuje od !astupnika u tome to deluje u! stranku, a ne umesto nje.

21) Vi(ovi op+te$ja or%a$a sa stra$kom %odnesci , podnescima se stranka i drugi uesnici u upravnom postupku obraaju organu koji vodi upravni postupak. %rema "U%'u, podnesak je svaki !a tev, predlog, prijava, molba, prigovor, alba i drugo saoptenje kojima se graani ili pravna lica obraaju organima. %odnesak se moe predati neposredmo organu, poslati potom u pisanoj 2ormi ili se moe usmeno saoptiti na !apisnik ( samo u slu"ajevima neuke ili nepismene stranke ). =ko je podnesak poslat organu koji nije nadlean, slubeno lice organa upo!orie na to podnosioca i uputiti ga organu nadlenom !a prijem. 5a bi se po podnesku moglo postupati, podnesak mora biti uredan. %odnesak je uredan ako je ra!umljiv i ako sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. %o!ivanje , je procesna radnja u upravnom postuku iji je cilj da obe!bedi 2i!iko prisustvo stranke ili drugog uesnika u upravnom postupku, po pravilu u slubenoj prostoriji organa koji vodi postupak. %o!vano lice je duno da se oda!ove po!ivu, a u sluaju da to ne uini, moe biti kanjeno novanom ka!nom ili privedeno. %o!ivanje se vri pismenim po!ivom, ako posebnim propisima nije predvien drugi nain po!ivanja. U pismenom po!ivu o!naie se na!iv organa koji po!iva, ime, pre!ime i adresa lica koje se po!iva, mesto, dan, i as dolaska po!vanog, predmet !bog koga se po!iva i u kom svojstvu, a !atim i koja pomoa i doka!na sredstva po!vani treba da ponese. U odreenim situacijama, naroito kada je u piatanju vei broj stranaka, organ uprave, umesto pojedinani po!iva, moe uputiti t!v. opti po!iv kojim sevri opte javno po!ivanje veeg broja lica da i!vre svoje pojedinane obave!e ( npr prijava i plaanje poreza do odreenog roka). "apisnik , je materijalni akt koji predstavlja slubenu ispravu sa evidencijom o pojedinim procesnim radnjama koje su i!vedene u toku upravnog postupka. "akon o optem upravnom postupku predvia da se o usmenoj raspravi ili drugoj vanijoj radnji u postupku sastavlja !apisnik. 3 manje vanim radnjama koje nemaju bitni uticaja na reenje stvari, nee se sastavljati !apisnik, ve e se u samom spisu staviti !abeleka, koju potvruje slubeno lice koje ju je stavilo. "apisnik mora biti voen uredno i u njemu se ne sme nita brisati. %re !akljuenja !apisnik e se proitati sasluanim licima i ostalima koji uestvuju u ranji postupka. 3va lica imaju pravo da i sami pregledaju !apisnik i da stavljaju svoje primedbe. U ve potpisanom !apisniku ne sme se nita dodavati i menjati. Ukoliko je ipak potrebno dopuniti ve !akljueni !apisnik, onda e se ponovo potpisati i overiti. /a!gledanje i prepisivanje spisa i obavetavanje o toku postupka , stranka ima pravo da ra!gleda spise predmeta i da o svom troku prepisuje, odnosno 2otokopirapotrebne spise. /a!gledanje i kopiranje spisa vri se pod nad!orom odreenog slubenog lica. Stranka i svako drugo lice koje ima pravni interes u predmetu, kao i !ainteresovani dravni organi, imaju pravo da se obavetavaju o toku postupka. 22) ;ostav"ja$je u uprav$om postupku 5ostavljanje je materijalna radnja koja je od velikog praktinog i pravnog !naaja u voenju upravnog postupka. 5ostavljanjem se stavljaju do !nanja stranci i drugim uesnicima u upravbom postupku ra!ni po!ivi, reenja, !akljuci i drugi slubeni spisi koji se !ajedniki na!ivaju pismena. %re dostavljanja, po pravilu, organ koji je i!dao akt ne moe po njemu postupiti. +to se tie naina dostavljanja, ono se po pravilu vri tako to se pismeno predaje licu kome je namenjeno. 5ostavljanje se vri preko pote ili ga vri organ preko svog slubenog lica. 5ostavljanje se vri samo radnim danom i to danju. :! osobito vani ra!loga moe se odrediti da se dostavljanje pismena i!vri u nedelju ili na dan dravnog pra!nika, pa ak i nou, ako je to neodlono potrebno. %ostoji vie modaliteta dostavljanja i to# $ posredno dostavljanje $ obave!no lino dostavljanje $ posebne situacije dostavljanja $ dostavljanje javnim saoptenjem (ediktalno saoptenje)

%osredno dostavljanje , kada se lice kome se dostavlja pismeno ne !atekne u svom stanu, dostavljanje se vri predajom pismena nekome od odrasli lanova njegovog domainstva, a ako se ni oni ne !ateknu, onda moe komijama, ako na to pristanu. 5ostavljanje advokatu moe se i!vriti i predajom pismena licu !aposlenom u advokatskoj kancelariji. =ko se utvrdi da je lice kome se dostavljanje ima i!vriti odsutno i da mu navedena lica ne mogu pismeno na vreme predati, vratie se pismeno organu koji ga je i!dao, u! na!naku gde se odsutni nala!i. Ukoliko se dostavljanje ne moe i!vriti na propisan nain, a nije utvrno da je lice kome se dostavlja pismeno odsutno, , dostavlja e na vrata stana ili poslovne prostorije pribiti pismeno saoptenje gde se pismeno nala!i. &a saoptenju e se o!naiti i ra!log ovakvog dostavljanja, kao i dan kada je saoptenje pribijeno na vrata. 5ostavljanje se smatra i!vrenim onog trenutka kada je saoptenje pribijeno na vrata ( docnije poteenje ili unitenje ovog saoptenja nema uticaja na valjanost dostavljanja). 3bave!no lino dostavljanje , dostavljanje se mora i!vriti lino licu kome je pismeno namenjeno kad je takvo dostavljanje odreeno !akonom ili drugim propisom, ili kad to naroito odredi organ koji je naredio dostavljanje. Kad se lice kome se dostavljanje ima lino i!vriti ne !atekne u stanu, ili poslovnoj prostoriji, dostavlja e se obavestiti kad i na kom mestu ga moe nai, pa e mu kod neki od lica kojima se inae moe i!vriti posredno dostavljanje ostaviti pismeno obavetenje da u odreeni dan i as bude u stanu ili poslovnoj prostoriji radi primanja pismena. =ko i posle toga dostavlja ne !atekne lice, pristupie se dostavljanjem putem pribijanja saoptenja gde se pismeno nala!i i tada se smatra da je dostavljanje i!vreno. %osebni sluajevi dostavljanja , stranka moe ovlastiti odreeno lice kome e se dostavljati sva pismena !a nju. %unomonik !a primanje pismena duan je da svaki akt be! odlaganja poalje stranci. 5ostavljanje pismena punomoniku !a primanje pismena smatra se da je dostavljanje i!vreno stranci kojoj je pismeno namenjeno. +to se tie dostavljanja dravnim organima, predu!eima i drugim pravnim licima, vri se predajom pismena slubenom licu u organu, odnosno ovlaenom licu odreenom !a primanje pismena. =ko dostavlja u odreenom radnom vremenu ne nae lice odreeno !a primanje pismena, predaju pismena moe i!vriti ma kom licu !aposlenom u tom organu, odnosno organi!aciji, koje se !atekne u nji ovim prostorijama. +to se tie dostavljanja pismena licima i ustanovama u inostranstvu, dostavljanje se vri preko organa uprave nadlenog !a spoljne poslove, ako meunarodnim ugovorima nije drukije odreeno. =ko lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva odbije be! !akonskog ra!loga da primi pismeno, dostavlja e u tom sluaju pismeno ostaviti u stanu ili prostoriji u kojoj lice stanuje, odnosno gde je !aposleno, ili e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. 2 ) Rokovi i povra:aj u pre9a+$je sta$je U pravnom smislu rok se moe odrediti kao jasno de2inisan vremenski ra!mak u kojem treba ili u kojem se ne sme predu!eti i!vesna procesna radnja. /okovima se postupak usmerava tako da se be! odugovlaenja i sa to manje trokova !a stranku i druge uesnike u postupku, pribave svi doka!i potrebni !a pravilno i potpuno utvrivanje injeninog stanja, i !a donoenje !akonitog i pravilnog reenja. /okovi se raunaju na dane, mesece i godine, a mogu se raunati i na asove. %oetak i tok rokova ne spreavaju nedeljni dani i dani dravni pra!nika. =ko poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dravnog pra!nika, rok istie istekom prvog narednog radnog dana. S ob!irom na pravne posledice koje nastaju proputanjem roka, ra!likuju se preklu!ivni, dilatorni i instrukcioni rokovi. %reklu!ivnim rokovima se predu!imanje procesne radnje ograniava na odreen vremenski period ijim protekom prestaje mogunost !a predu!imanje procesne radnje. 5ilatorni rokovi predstavljaju vremenski period u kome se ne sme predu!imati procesna radnja. -ek protekom dilatornog roka stie se pravo na predu!imanje odreene radnje u postupku. :nstrukcioni rokovi su oni koje su duni da potuju organi nadleni !a voenje upravnog postupka, a ijim protekom ne nastupaju negativne posledice po stranku ili drugog uesnika u upravnom postupku. /okovi takoe mogu biti produivi i neproduivi, apsolutno odreeni i relativno odreeni itd. %ovraaj u preanje stanje je pravno sredstvo koje stranka moe upotrebiti u sluaju kad je i! opravdani ra!loga propustila da u roku i!vri neku radnju postupka ( npr podnoenje albe), pa je usled tog proputanja iskljuena od vrenja takve procesne radnje. %ovraaj u preanje stanje pokree stranka predlogom koji se podnosi u roku od osam dana (subjektivni rok), raunajui od dana kada je prestao ra!log koji je prou!rokovao proputanje. %osle isteka roka od

.C

tri meseca (objektivni rok), od dana proputanja, ne moe se traiti povraaj u preanje stanje. 3 predlogu odluuje !akljukom organ kod koga je trebalo i!vriti proputenu radnju. %rotiv ovog !akljuka do!voljena je posebna alba samo ako je !akljuak doneo prvostepeni organ. 2,) O(r#ava$je re(a u toku postupka i tro+kovi uprav$o% postupka "a odravanje reda u toku upravnog postupka posebno je !adueno slubeno lice. U tom smislu slubeno lice koje vodi postupak moe# $ :!rei opomenu $ Udaljiti lice koje remeti red $ :!rei novanu ka!nu Udaljenje i novana ka!na mogu se, prema okolnostima sluaja, i!rei istovremeno (kumulativno). =ko bude udaljena stranka koja nema punomonika (ili punomonik iji vlastodavac nije prisutan), slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka po!vae lice koje se udaljava da postavi svog punomonika. Ukoliko po!vano lice to ne uini, slubeno lice moe odloiti radnju na troak lica koje je odbilo da postavi svog punomonika, a moe mu samo i postaviti punomonika ako je to potrebno. +to se tie trokova upravnog postupka, opte je pravilo, u! odreene i!u!etke, da u upravnom postupku svako snosi svoje trokove. 3 trokovima se odluuje u reenju, istovremeno kada se donosi odluka o glavnoj stvari, ali se moe odluivati i posebnim !akljukom. "a tev !a naknadu trokova mora biti sastavljen na vreme, tako da organ koji vodi postupak moe o njemu odluiti u reenju. U protivnom stranka gubi pravo na naknadu trokova. -rokove postupka u ve!i sa i!vrenjem snosi i!vrenik. "akon o optem upravnom postupku predvia i odrene sluajeve oslobaanja od trokova, tako da organ koji vodi postupak moe oslobodi stranku od snoenja trokova u celosti ili delimino, ako nae da ona ne moe podneti trokove be! tete po nuno i!dravanje sebe i svoje porodice. 3vo osloboenje odnosi se na osloboenje od takse, i!dataka organa koji vodi postupak i sl. 23) -aze uprav$o% postupka %od 2a!om u osnovnom toku upravnog postupka podra!umevaju se procesne sekvence koje su relativno i!dvojene jedna od druge. &ajee se govori o pet relativno i!dvojeni 2a!a upravnog postupka# $ 1a!a pokretanja (prvostepenog) upravnog postupka (obavezna faza) $ 1a!a upravnog postupka do donoenja reenja, tj.2a!a ispitnog i doka!nog postupka ( obavezna faza sa moguim izuzecima kod tzv skraenog postupka) $ 1a!a donoenja reenja (obavezna faza) $ 1a!a (drugostepenog) postupka po albi (eventualna faza) $ 1a!a administrativnog (prinudnog) i!vrenja (eventualna faza) Koje e se eventualne sekvence upravne procedure aktivirati, !avisi od konkretnog sluaja i okolnosti. 24) Pokreta$je postupka Upravni postupak se moe pokrenuti# a) povodom !a teva neposredno !aiteresovane stranke, i b) po slubenoj dunosti. 1ormalnopravno gledano, upravni postupak uvek pokree nadleni organ, bilo da ga pokree po svojoj inicijativi (tj po slubenoj dunosti), bilo da ga pokree povodom !a teva stranke. %o pravilu, ako se radi o pri!navanju nekog prava upravni postupak pokree stranka svojim !a tevom, dok ako se radi o utvrivanju neki obave!a (npr.plaanje pore!a), upravni postupak pokrenue nadleni organ uprave. %oto je postupak pokrenut, stranka moe do donoenja reenja u prvom stepenu proiriti stavljeni !a tev, ili umesto ranijeg !a teva staviti drugi ( pod uslovom da se takav za#tev zasniva na bitno istom "injeni"nom stanju ). Stranka takoe moe odustati od svog !a teva u toku celog postupka. Stranka odustaje od svog !a teva i!javom koju daje organu koji vodi postupak, koji potom donosi !akljuak kojim se postupak obustavlja. +to se tie poravnanja, ono se moe javiti samo u dvostranakim i viestranakim upravnim postupcima (nikada u jednostranakim). %oravnanje se okonava !apisnikom o poravnanju koji se i!jednaava sa reenjem. %orvnanje se ne moe !akljuiti ako je protivno javnom interesu ili na tetu trei lica.

..

25) *spit$i postupak i pretho($o pita$je u uprav$om postupku "akon o optem upravnom postpku propisuje da se pre donoenja reenja imaju utvrditi sve injenice i okolnosti koje su od !naaja !a reenje. Slubeno lice koje vodi postupak moe u toku celog postupka upotpunjavati injenino stanje i i!voditi doka!e i o onim injenicama koje ranije u postupku nisu bile i!nete ili jo nisu utvrene. ?injenino stanje na kome !asniva svoj !a tev stranka je duna da i!nese tano, istinito i odreeno. =ko se ne radi o injenicama koje su opte po!nate, stranka je duna da !a svoje navode ponudi doka!e i da i po mogunosti podnese. Stranka daje svoju i!javu usmeno, a moe i pismeno. "akon o optem upravnom postupku propisuje opte pravilo da se upravni postupak u naelu prvo ima voditi kao t!v.skraeni postupak, u okviru kojeg se ne i!vode posebne procesne radnje ( npr usmena rasprava radi sasluanja svedoka ili obavljanje uviaja). Ukoliko ne postoje uslovi !a to, postupak e se voditi kao redovni. %oseban ispitni postupak se sprovodi kada nije sproveden skraeni ispitni postupak. "nai, poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to potrebno radi utvrivanja injenica i okolnosti koje su od !naaja !a ra!janjenje stvari ili davanja strankama mogunosti da ostvare i !atite svoja prava i pravne interese. Slubeno lice koje vodi postupak odreuje koje se radnje u postupku imaju i!vriti i i!daje nareenja !a nji ovo i!vrenje, odreuje redosled kojim e se pojedine radnje vriti i rokove u kojima e se i!vriti, ako oni nisu propisani !akonom. Stranka ima pravo da uestvuje u ispitnom postupku i da brani svoja prava i !akonom !atiene interese. %ret odno pitanje u upravnom postupku je samostalna pravna celina od koje !avisi reenje glavne stvari ( npr u vezi sa zasnivanjem radnog odnosa u nekom dravnom organu, kao pret#odno pitanje moe se pojaviti da li lice uopte ima dravljanstvo, s obzirom na to da dravljanstvo predstavlja jedan od zakoniski# uslova za prijem u slubu ). %ostoje dva osnovna sistema reavanja pret odnog pitanja u upravnom postupku. . ' %rema =ustrijskom sistemu, kada organ u toku upravnog postupka naie na pret odno pitanje, on ima slobodu da odlui da li e to pret odno pitanje sam reiti ili e ga dostaviti nadlenom organu da ga taj organ rei. 7 ' %rema 2rancuskom sistemu, organ koji naie na pret odno pitanje nema slobodu i!bora, ve mora prekinuti postupak i obave!no uputiti pret odno pitanje nadlenom orgaanu na reavanje, pa tek na osnovu odluke nadlenog organa o pret odnom pitanju nastaviti sa prekinutim postupkom. &a "akon o optem upravnom postupku usvaja =ustrijski sistem. 26) Usme$a rasprava i (okaz$i postupak u uprav$om postupku Usmena rasprava je posebna procesna radnja u upravnom postupku iji je cilj ra!janjenje injenica i okolnosti koje mogu biti od uticaja u reavanju glavne stvari. Moe se rei da je usmena rasprava u upravnom postupku, ono to je roite u sudskom. U upravnom postupku usmena rasprava ima dva modaliteta# a) obave!na usmena rasprava (npr. u viestranakom postupku i b) 2akultativna usmena rasprava. Usmena rasprava je javna, meutim u odreenim sluajevima moe se iskljuiti javnost !a celu usmenu raspravu ili samo !a jedan njen deo, i to# $ ako to !a tevaju ra!lo!i morala ili javne be!bednosti $ ako postoji o!biljna opasnost ometanja usmene rasprave $ ako treba da se raspravlja o odnosima u nekoj porodici $ ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju slubenu, poslovnu, pro2esionalnu tajnu 3 iskljuenju javnosti donosi se !akljuak koji mora biti obra!loen i javno objavljen. :skljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, nji ove punomonike i strune pomagae. 3rgan koji vodi postupak duan je da preu!ima sve to je potrebno da se usmena rasprava obavi be! odugovlaenja i po mogunosti be! prekidanja i odlaganja. &a usmenoj raspravi treba da se pretrese i utvrdi ono to je predmet ispitnog postupka. 5oka!ni postupak je deo ispitnog postupka u smislu da se u okviru doka!nog postupka i!vode procesne radnje doka!ivanja. Kao doka!no sredstvo upotrebie se sve to je podesno !a utvrivanje stanja stvari i to odgovara pojedinom sluaju kao to su# isprave, uverenja, svedoci, i!java stranke, vetaci, uviaj. 5a li neku injenicu treba doka!ivati ili ne, odluuje slubeno lice koje vodi postupak. &e treba doka!ivati injenice koje su optepo!nate (notorne "injenice), kao i injenice ije postojanje !akon pretpostavlja (npr valjanost javne isprave).

.7

27) ;okaziva$je i (okaz$a sre(stva u uprav$om postupku 5oka!ni postupak je deo ispitnog postupka u smislu da se u okviru doka!nog postupka i!vode procesne radnje doka!ivanja. Kao doka!no sredstvo upotrebie se sve to je podesno !a utvrivanje stanja stvari i to odgovara pojedinom sluaju kao to su# isprave, uverenja, svedoci, i!java stranke, vetaci, uviaj. :sprave , isprava se moe s vatiti u irem i uem smislu . U irem smislu, isprava je svaki predmet na kome postoji vidan !nak koji moe posvedoiti neki dogaaj, okolnost ili injenicu (npr. granini !nakovi). U uem smislu, isprava je pismeno kojim se potvruje neka injenica ili drugo svojstvo (npr. uverenje o dravljanstvu). :sprave u uem smislu mogu biti privatne i javne. /a!likovanje javni od privatni isprava poosledica je nji ove ra!liite doka!ne snage. 5ok doka!na snaga privatni isprava podlee naelu slobodne ocene doka!a, doka!na snaga javni isprava poiva na pretpostavci njene tanosti. :sprave koje slue kao doka! podnose stranke ili i pribavlja organ koji vodi postupak. U skladu sa Ustavom i !akonom, stranka ima pravo da podnosi isprave na je!iku nacionalne ili etnike !ajednice kojoj pripada. Uverenja , su naj!naajnija vrsta javne isprave. "akon o optem upravnom postupku ra!likuje dve vrste uverenja# a) uverenja koja se i!daju na osnovu podataka o kojima se vodi slubena evidencija i b) uverenja koja se i!daju na osnovu podataka o kojima se ne vodi slubena evidencija. Uverenja koja se i!daju na osnovu slubene evidencije imaju doka!nu snagu javne isprave, dok uverenja koja se ne i!daju na osnovu slubene evidencije imaju doka!nu snagu privatne isprave. Svedoci , svedok je lice koje je u stanju da neku injenicu ili okolnost ulno opa!i i da je kasnije saopti (reprodukuje). Svako lice koje se po!iva kao svedok duno je da se oda!ove po!ivu. &e moe se ispitati kao svedok lice koje bi svojim iska!om povredilo dunost uvanja slubene, dravne ili vojne tajne ( dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti). Svedok, pod odreenim uslovima, moe uskratiti svedoenje i to# ukoliko bi odgovorom na odreena pitanja i!loio sebe i svoje srodnike tekoj sramoti, !natnoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenju4 ukoliko bi odgovorom povredio obave!u uvanja poslovne, pro2esionalne ili naune tajne itd. Svedoci se sasluavaju pojedinano be! prisustva oni svedoka koji e se docnije sasluati. Svedok e se pret odno upo!oriti da mora govoriti istinu, da ne sme nita preutati i predoie mu se posledice davanja lanog iska!a. :!java stranke , opravdano se tvrdi da je stranka u upravnom postupku najbolje upo!nata sa svim injenicama i okolnostima koje su vane !a reenja stvari, i samim tim stranka moe da prui i najpou!danije podatke o njima. *erodostojnost i!jave stranke ceni se po naelu slobodne ocene doka!a. %re u!imanja i!jave stranke slubeno lice koje vodi postupak duno je upo!oriti stranku na krivinu i materijalnu odgovornost !a davanje lane i!jave. *etaci , su strua lica koja svojim !nanjem doprinose utvrivanju injenica i okolnosti koje su od !naaja !a reavanje stvari. U ve!i sa vetaenjem treba ra!likovati nala! vetaka ( objektivne "injenice i okolnosti) od miljenja vetaka (subjektivna stru"na ocena utvreni# "injenica i okolnosti ). +to se tie i!u!ea vetaka, primenjivae se odredbe o i!u!eu slubeni lica. Uviaj , je posebna procesna radnja kod koje slubeno lice pristupa t!v. neposrednom ulnom opaanju neke stvari ili okolnosti. %oseban oblik uviaja u upravnom postupku predstavlja t!v. uvid u spise nekog predmeta koje najee obavlja slubeno lice u slubenim prostorijama u toku voenja upravnog postupka. Slubeno lice koje rukovodi uviajem pa!ie da uviaj ne bude !loupotrebljen i da ne bude povreena niija poslovna, pro2esionalna, nauna ili umetnika etika. 8) Re+e$je u uprav$om postupku 0or%a$ koji (o$osi re+e$je) /eenje doneto u upravnom postupku predstavlja upravni akt nadlenog organa kojim je reena upravna stvar. "akon o optem upravnom postupku sadri detaljne odredbe o sadrini reenja, i to konkretno o# a)organu koji donosi reenj4 b)obliku i sastavnim delovima reenja4 c)vrstama reenja ( delimi"no, dopunsko i privremeno)4 d)rokovima !a donoenje reenja4 e)postupku ispravljanja greaka u reenju. 3rgan koji donosi reenje

.8

3rgan nadlean !a reavanje u upravnom postupku donosi reenje o stvari koja je predmet postupka. U sluaju kada je !akonom ili drugim propisom odreeno da je nadleni organ duan da pre donoenja reenja pribavi miljenje drugog organa, reenje se moe doneti samo posle pribavljenog miljenja. 3rgan ija je saglasnost ili miljenje potrebno !a donoenje reenja, duan je da tu saglasnost ili miljenje donese u roku od mesec dana od dana kad mu je !atraeno. =ko slubeno lice koje je vodilo postupak nije ovlaeno da donese reenje, duno je da podnese nacrt reenja organu koji donosi reenje. U sluaju kada je !akonom ili drugim propisom odreeno da o jednoj stvari reavaju dva ili vie organa, svaki od nji je duan da rei o toj stvari, a meusobno e se spora!umeti koji e od nji i!dati reenje ( a u reenju mora biti naveden akt drugog organa). Kada je u !akonu ili drugom propisu odreeno da reenje donosi jedan organ u! pret odnu saglasnost drugog organa, reenje se donosi poto je drugi organ dao saglasnost. 1) O!"ik i sastav$i (e"ovi re+e$ja u uprav$om postupku< (iskre2io$a o2e$a /eenje se donosi pismeno. :!u!etno, u !akonom predvienim sluajevima reenje se moe doneti usmeno. %ismeno reenje sadri# a) uvod b) dispo!itiv (i!reku) c) obra!loenje d) uputstvo o pravnom sredstvu e) na!iv organa sa brojem i datumom reenja, potpisom slubenog lica i peatom organa. $Uvod reenja sadri# na!iv organa koji donosi reenje, propis o nadlenosti tog organa, ime stranke i njenog !akonskog !astupnika ili punomonika, i kratko o!naenje predmeta postupka. $5ispo!itivom se reava o predmetu postupka u celosti i o svim !a tevima stranaka. 5ispo!itiv mora biti kratak i odreen, a kad je potrebno, moe se podeliti na vie taaka. =ko se reenjem nalae i!vrenje kakve radnje, u dispo!itivu e se odrediti i rok u kome se ta radnja ima i!vriti. $3bra!loenje reenja moe sadravati samo kratko i!laganje !a teva stranke i po!ivanje na pravne propise na osnovu koji je stvar reena. $Uputstvo o pravnom sredstvu stranka se obavetava da li protiv reenja moe i!javiti albu ili pokrenuti upravni spor ili drugi postupak pred sudom. Kad se protiv reenja moe i!javiti alba, u uputstvu se navodi kome se i!javljuje i u kojem roku. Ukoliko se protiv reenja moe pokrenuti upravni spor, u uputstvu se navodi kom se sudu tuba podnosi i u kom roku. Kad je u reenju dato pogreno uputstvo, stranka moe postupiti po vaeim propisima ili po uputstvu. Stranka koja postupi po pogrenom uputstvu ne moe !bog toga imati tetni posledica. $/eenje potpisuje slubeno lice koje ga donosi. /eenje koje je doneo kolegijalni organ potpisuje predsedavajui. Kada je organ doneo reenje, strankama se i!daje overen prepis reenja. 2) ;e"imi1$o, (opu$sko i privreme$o re+e$je, i rok za iz(ava$je re+e$ja =ko nadleni organ nije reenjem odluio o svim pitanjima koja su bila predmet postupka, on moe, po predlogu stranke ili po slubenoj dunosti, doneti posebno reenje o pitanjima koja ve donetim reenjem nisu obu vaena (tzv dopunsko reenje). =ko predlog stranke !a donoenje dopunskog reenja bude odbijen, protiv !akljuka o tome doputena je posebna alba. 5opunsko reenje smatra se u pogledu pravni sredstava i i!vrenja kao samostalno reenje. =ko je prema okolnostima sluaja neop odno pre okonanja postupka doneti reenje kojim se privremeno ureuju sporna pitanja, takvo reenje donosi se na osnovu podataka koji postoje u asu njegovog donoenja. U takvom reenju mora biti i!riito naglaeno da je privremeno. /eenjem o glavnoj stvari koje se donosi po okonanju postupka ukida se privremeno reenje doneto u toku postupka. %rivremeno reenje smatra se u pogledu pravni sredstava i i!vrenja kao samostalno reenje. Ukoliko pre donoenja reenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi ra!lo!i !bog koji se ne moe doneti reenje be! odlaganja, nadleni organ duan je doneti reenje i dostaviti ga stranci to pre, a najdocnije u roku od mesec dana od dana predaje urednog !a teva. U ostalim sluajevima, nadleni organ je duan doneti reenje i dostaviti ga stranci najdocnije u roku od 7 meseca, ako posebnim propisom nije odreen krai rok. =ko organ ne donese reenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na albu kao da je njen !a tev odbijen (slu"aj $utanja% prvostepenog organa). ) )ak"ju1ak u uprav$om postupku "a ra!liku od reenja, !akljukom se ne reava upravna stvar. U veini sluajeva u 2ormi !akljuka odluuje se o pitanjima procesnog karaktera (npr o odlaganju usmene rasprave). Kao posledica toga !akljuci se po pravilu donose u

.9

usmenoj 2ormi i o njima se stavlja !abeleka u !apisnik. U odreenim sluajevima, kada je to "U%'om propisano, protiv !akljuka se moe i!javiti t!v. posebna alba i tada se !akljuci moraju podneti u pisanom obliku. &aj!naajni !akljuak je !akljuak o obustavi postupka (zbog odustanka stranke, zbog postignutog poravnanja ). ,) ;ru%ostepe$i uprav$i postupak pravo $a #a"!u 5rugostepeni upravni postupak je postupak po albi. %ostupkom po albi ostvaruje se t!v. instanciona kontrola !akonitosti i celis odnosti donetog reenja od strane vie upravne instance. U upravnom postupku pri vaen je princip dvostepenosti, to !nai da se protiv reenja donetog po albi (drugostepenog reenja) ne moe i!javiti alba. 5a li e se uopte pokrenuti upravni postupak !avisi pre svega od toga da li je stranka !adovoljna reenjem nadlenog organa uprave. Dalba se takoe moe i!javiti u sluaju kada reenje nije doneto u propisanom roku (t!v.utanje uprave). U upravnom postupku alba ima dva karakteristina dejstva# $ 5evolutivno dejstvo , to !nai da o albi ne odluuje organ koji je doneo reenje protiv kojeg se alba ulae. $ Suspen!ivno dejstvo , to !nai da i!javljena alba odlae i!vrenje reenja. U postupku po albi uobiajeno je da se ra!likuju dve 2a!e# $ %ret odni postupak , u kojem se ispituje doputenost albe, blagovremenost i legitimacije lica koje podnosi albu. $ /edovni postupak , ispituje se !akonitost iEili celis odnost reenja protiv kojeg je alba i!javljena. 5rugostepeni organ prilikom odluivanja o albi moe# $ 3dbiti albu kao neosnovanu , samim tim reenje ostaje na sna!i. $ Usvojiti albu kao osnovanu , a ovim se napadnuto reenje ponitava. U odreenim sluajevima ukoliko se alba usvoji, umesto ponitavanja reenja moe doi do njegove i!mene ( ukoliko je to povoljnije za stranku). 3) =a"!a $a("e#$ost za re+ava$je, rok za #a"!u, sa(r#aj i pre(ava$je #a"!e %rema "U%'u, !a reavanje u drugom stepenu nadlean je organ odreen !akonom. "U% propisuje da se !a reavanje u drugom stepenu ne moe utvrivati nadlenost u okviru organa koji je u upravnoj stvari reavao u prvom stepenu. %o albi protiv prvostepenog reenja podrune jedinice osnovane !a vrenje upravni poslova reava ministar. %o albi prvostepenog reenja predu!ea ili druge organi!acije reava organ odreen statutom tog pravnog lica. Dalba se podnosi u roku od .< dana, ako !akonom nije drukije odreeno. /ok !a albu rauna se od dana dostavljanja reenja. U toku roka !a albu reenje se ne moe i!vriti ( suspenzivno dejstvo roka za albu ). :!u!etno reenje se moe i!vriti u albenom roku kao i poto je alba i!javljena, ako je to predvieno !akonom, ako se radi o predu!imanju itni mera u skraenom upravnom postupku ili ako bi usled odlaganja i!vrenja nekoj stranci bila naneta neka teta koja se ne bi mogla popraviti. U albi se mora navesti reenje koje se pobija, na!iv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum reenja. 5ovoljno je da alilac i!loi u albi u kom je pogledu ne!adovoljan reenjem, ali albu ne mora posebno obra!loiti. U albi se mogu i!nositi nove injenice i novi doka!i, ali je alilac duan da obra!loi !bog ega i nije i!neo u prvostepenom postupku. -reba ra!likovati predavanje (predaju) albe od podnoenja (i!javljivanja) albe. %redaja je 2aktika procesna radnja, dok ponoenje albe predstavlja ostvarenje prava na albu. %ravilo je da se alba predaje prvostepenom organu ( iako se u stvari podnosi drugostepenom organu). /a!log tome je to prvostepeni organ mora da ispita da li alba ispunjava propisane uslove kao to su# doputenost, blagovremenost, ovlaenje lica da je podnese itd. Dalba se neposredno predaje ili alje potom organu koji je doneo prvostepeno reenje. 4) Ra( prvostepe$o% i postupa$je (ru%ostepe$o% or%a$a po #a"!i /ad prvostepenog organa po albi pre svega podra!umeva ispitivanje da li su ispunjene 2ormalne procesne pretpostavke !a odluivanje po njoj. Kad primi albu prvostepeni organ ispituje da li je alba doputena, blagovremena i i!javljena od ovlaenog lica. &edoputenu, neblagovremenu i od neovlaenog lica i!javljenu albu organ prvog stepena odbacie svojim !akljukom. =ko organ koji je doneo reenje nae da je alba opravdana, a nije potrebno sprovoditi nov ispitni postupak, moe se stvar reiti drukije i novim reenjem !ameniti reenje koje se albom pobija. -akoe ako organ koji je doneo reenje nae povodom albe da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a da je to moglo biti od uticaja !a reavanje o stvari, on moe postupak upotpuniti.

.<

Kad organ koji je doneo reenje nae da je podneta alba doputena, blagovremena i i!javljena od ovlaenog lica, (a nije novim reenjem !amenio reenje koje se albom pobija), duan je be! odlaganja, a najkasnije u roku od .< dana od dana prijema albe, poslati albu nadlenom drugostepenom organu. 5rugostepeni organ sprovodi drugostepeni upravni postupak, tj. odluuje o albi. U tom smislu, drugostepeni organ moe# $ Dalbu usvojiti ' i napadnuto reenje ponititi (reenje prestaje da proizvodi pravna dejstva od trenutka donoenja ) $ Dalbu odbiti ' i napadnuto reenje potvrditi (reenje ostaje na snazi) %od odreenim uslovima, drugostepeni organ moe reenje i!meniti, ali ga ni u kom sluaju ne moe ukinuti. 5) Pretho($i i re(ov$i postupak po #a"!i, i #a"!a ka(a prvostepe$o re+e$je $ije (o$eto 0:uta$je uprave) U reavanju po albi mogu se ra!likovati dve posebne 2a!e# pret odni postupak po albi i redovni postupak po albi. %ret odni postupak po albi , podra!umeva da ako je alba nedoputena, neblagovremena ili i!javljena od neovlaenog lica a prvostepeni organ je propustio da je !bog toga odbaci, odbacie je organ koji je nadlean !a reavanje po albi. /edovni postupak po albi , u redovnom postupku drugostepeni organ moe albu ili odbiti ( reenje ostaje na snazi) ili je usvojiti (reenje se ponitava). Ukoliko poniti reenje, drugostepeni organ moe# $ sam reiti tu upravnu stvar $ uputiti je na reavanje nadlenom organu $ vratiti prvostepenom organu na ponovno reavanje Dalba kad prvostepeno reenje nije doneto , ako je albu i!javila stranka po ijem !a tevu prvostepeni organ nije doneo reenje, drugostepeni organ e traiti da mu prvostepeni organ saopti ra!loge !bog koji reenje nije doneto u roku. =ko nae da reenje nije doneto u roku i! opravdani ra!loga ili !bog krivice stranke, odredie prvostepenom organu novi rok !a donoenje reenja koji ne moe biti dui od jednog meseca. =ko ra!lo!i !bog koji reenje nije doneto u roku nisu opravdani, drugostepeni organ e traiti da mu prvostepeni organ poalje spise predmeta. =ko drugostepeni organ moe reiti stvar prema spisima predmeta, donee svoje reenje, a ako ne moe, sam e sprovesti postupak i svojim reenjem reiti stvar.

.A