Ideja optimalnosti

Da li je na svet najbolji od svih moguih svetova?

Teorija optimalnosti
1. Organizmi su optimalno dizajnirani zahvaljujui ogromnoj moi prirodne selekcije. 2. Relacije u kojima se nalaze organizmi mogue je posmatrati u perspektivi zadataka i njihovih reenja (specifini selektivni pritisci koji deluju na populaciju su zadaci koje organizmi moraju da ree da bi preiveli i/ili se razmnoili) 3. Pojedinane osobine i oblici ponaanja su reenja specifinih zadataka koje pred organizam postavlja ivotna sredina.
2

Modeli optimizacije
1. utvruju koje reenje je najbolje i testiraju da li se u datim okolnostima radi o tom reenju 2. predviaju kako bi organizam trebalo da bude dizajniran da bi bio optimalan: ako otkrijemo ta organizmi treba da rade ako su optimalno adaptirani, moemo otkriti da li priroda zaista odstupa od adaptacionistike paradigme. (Sober, 164.)
3

Optimalni dizajn i adaptacije

1. Optimalnost kao metodoloki pojam (modeli pruaju uvid u niz i forme reenja za opte bioloke probleme) 2. Adaptacija je uvek adaptacija za neto: meanje pojmova adaptacije i adaptivnosti (Razlika adaptivno/adaptacija korespondira sa razlikom izmeu aktuelne korisnosti nekog obeleja i njegove selektivne istorije., Okaa) 3. Adaptacionisti tumae adaptacije i delovanje prirodne selekcije preko pojma optimalnog dizajna.
4

 Fierovo odreenje optimalnog dizajna putem poreenja sa moguim loijim modifikacijama organizma: Organizam se smatra adaptiranim na odreenu (pojedinanu) situaciju ili na ukupnost situacija koje ine njegovu sredinu, samo ukoliko moemo da zamislimo skup malo drugaijih situacija ili sredina na koje bi ivotinja u celini bila loije adaptirana; a isto tako, samo ako moemo da zamislimo skup neznatno drugaijih organskih formi. za adaptacioniste ovakvo odreenje optimalnosti slui kao jedno od merila za prosuivanje da li je neka osobina adaptacija ili nije
5

Problemi
nije mogue tvrditi da je neki organizam optimalno adaptiran ukoliko ne postoje mogue modifikacije koje bi uveale njegovu adaptivnu vrednost kritika: 1. adaptacionistiko uverenje da je svaki aspekt fenotipa optimiziran selekcijom poiva na veri o svrhovitom ureenju sveta, 2. adaptacionistike interpretacije ne mogu empirijski da se provere
6

Darvinova opasna ideja

Prirodna selekcija kao algoritam neutralan u pogledu supstrata (gradualistiki proces) Vanost pojma dizajna: ideja prostora dizajna (ne postoji nikakva znaajna razlika izmeu prirodno nastalih predmeta i artefakata koje je ovek stvorio) Zato o tvorevinama evolucije moemo da govorimo kao o dizajniranim prostor biolokog dizajna je isti onaj prostor koji definie ovekovu kulturu/moral Figura Majke prirode
7

Sebino/nesebino, korisno/tetno, adaptivno/maladaptivno

Odgajiti ivotinju koja sme da obea nije li upravo to onaj paradoksalni zadatak koji je priroda sebi postavila u pogledu oveka? Nije li to pravi problem oveka? Da li je uopte primereno da ponaanje tumaimo polazei od njegove korisnosti? Nie raskida vezu izmeu altruizma kao oblika ponaanja i motivacione ravni
8

 Paul Re (O postanku moralnih oseanja): moralni fenomeni, konano, zahvaljujui Darvinovoj teoriji evolucije, mogu da se svedu na svoje prirodne uzroke, a moral moe da se objasni tako to emo da objasnimo istoriju specifinih oseanja velikodunosti i samilosti koji motiviu nae nesebine postupke prema drugim ljudima egoistini nagon koji je kod svih prirodnih bia dominantan (jer, po pravilu, donosi neposrednu korist sebinoj jedinki), kod oveka potisnut zahvaljujui socijalnom instinktu: socijalni instinkt, iji izvor je roditeljski nagon, davao je ivotinjskim grupama prevlast nad drugim grupama u kojima su lanovi slabije povezani socijalnim instinktom ovek je od svojih ivotinjskih predaka ve nasledio formiranu sklonost da se brine o svojim blinjima koja se u toku evolucije razvila zahvaljujui socijalnom instinktu Moralne kategorije dobro/zlo, dobro/loe su samo oznake naih prirodno stvorenih predstava o vrednosti nesebinosti. Iako danas, po pravilu, dobrotu hvalimo nezavisno od njenih efekata, ranije je njena 9 veza sa socijalnom koristi bila sasvim vidljiva

 Vrednosti tumai nezavisno od ontolokog konteksta, nastoji da ih razume pomou jednog genealokog modela Poricanje svakog apsolutnog kriterijuma u moralu (vie relativistika interpretacija morala) Meta Nieove kritike: ideja da je nagon nesebinosti izvor morala (morala sapatnje ili altruistikog morala), i ideja da nas je korist koju su nam donosili neki oblici ponaanja motivisala da im pripiemo moralnu vrednost Darvinov pojam preivljavanja tumai kao samoodranje Ovaj pojam je neprihvatljiv, zato to nuno u sebe ukljuuje momente koristi i prilagoavanja, a to znai i momenat svrhovitosti: Pod pritiskom one idiosinkrazije 'prilagoavanje' se stavlja u prvi plan, tj. jedna drugorazredna aktivnost, puka reaktivnost, ak je i sam ivot definisan kao sve svrhovitije unutranje prilagoavanje na spoljanje prilike (Herbert Spencer)
10

Nie

 Altruizam je istovremeno izraz bolesne volje, ali je bio od vitalnog znaaja za odranje ove volje Ambivalentan odnos prema altruizmu: problem jevrejskog svetenika (bez svih negativnih strana religije u koje spada i altruizam kao strategija skrivanja osvetoljubivosti ili slabosti, ne bi bilo ni dubine, ne bi bilo duha, ne bi bilo ovekovog unutranjeg sveta) Altruistiko ponaanje kao izraz jedne sutinski sebine strategije (transformie se veza izmeu altruizma i motivacije): u genealokom razumevanju hrianskog morala element samoobmane postaje konstitutivan, iluzija o sopstvenoj dobroti je za hrianina, tj. oveka ropskog morala od vitalnog znaaja, jer samo pod pretpostavkom sopstvenog moralnog savrenstva koje ukljuuje i ljubav prema neprijatelju ovek ovog tipa moe da preivi u konfrontaciji sa aristokratom i da ga savlada

Nie i altruizam, moral kao iluzija

11

Jedinice selekcije i problem evolucije altruizma

Evoluciona objanjenja altruizma i pitanje jedinica selekcije

Pitanje jedinica selekcije odnosi se na to da li osobine evoluiraju zato to su korisne za pojedinane organizme ili zato to su dobre za grupe u kojoj se pojavljuju. Altruizam i meugrupna selekcija: grupa sastavljena od altruista ubek e biti u prednosti pred grupom koju sainjavaju sebine jedinke Tekoa vezana za grupnu selekciju: subverzija iznutra (dovoljno je da se u grupi altruista pojavi jedna jedina sebina jedinka, pa da altruizam kao dominantan oblik ponaanja u grupi bude potisnut)

 Paradoks altruizma: ako prirodna selekcija favorizuje osobine i ponaanje koje poveava verovatnou preivljavanja jedinke, onda ulaganje u dobrobit druge jedinke predstavlja smanjivanje verovatnoe sopstvenog preivljavanja i trebalo bi da kao ponaanje nestane pod pritiskom selekcije ...nepopravljivo altruistina svorenja imaju potresnu sklonost da umru pre nego to reprodukuju sopstvenu vrstu..., pa bi zato trebalo da oekujemo da emo u svetu da naemo samo sebina stvorenja
3

 u toku istorije prirode sauvano je samo ono to je adaptivno, pa tako i altruizam mora da ima adaptivan smisao Posledica: altruizam je neto sasvim drugo od onoga to sebi uobiajeno predstavljamo, on je, paradoksalno, neka vrsta sebinosti Generalizacija posledice: nai svesni altruistini motivi postoje samo zato da bi davali podsticaj naim sebinim dispozicijama
4

Evolucioni i psiholoki altruizam

Psiholoki altruizam: postojanje svesne namere da se unaprede interesi neke druge linosti na raun svojih sopstvenih interesa (motivaciono stanje iji je krajnji cilj uveanje blagostanja drugog) Evolucioni (bioloki) altruizam: odnosi se iskljuivo na posledice postupaka i njihove efekte na preivljavanje jedinki koje ine i primaju altruistine akte (ne ukljuuje nikakve motive niti bilo kakvu svest)
5

 Model selekcije u srodnikom krugu (genska selekcija) 1. jedinica selekcije nije ni grupa niti jedinka, ve autonomni replikator, tj. gen 2. to je vei stepen srodstva izmeu jedinki, tj. vei broj zajednikih gena, to je verovatnije da e selekcija favorizovati meusobno altruistiko ponaanje Model recipronog altruizma: 1. objanjava mogunost altruizma izmeu jedinki koje nemaju zajednike gene 2. jedinka se ponaa altruistiki oekujui da e njoj biti pruena pomo u situacijama kada joj je pomo neophodna
6

Princip individualne selekcije

Ekonomija prirode je kompetitivna od poetka do kraja...Ispostavlja se da impulsi koji navode jednu ivotinju da se rtvuje za drugu poivaju na potrebi da se ostvari neka prednost u odnosu na treu ivotinju...Za svaki organizam je racionalno oekivati da pomogne svom drugu ukoliko je to u njegovom sopstvenom interesu...Ipak, ukoliko mu je data mogunost da postupa u skladu sa svojim sopstvenim interesom, nita osim koristoljubivosti nee ga odvratiti od surovosti, sakaenja, ubijanja sopstvenog brata, prijatelja, roditelja ili dece. Ogrebi altruisti i posmatraj kako licemer krvari. Jedinke su primarne funkcionalne jedinice, a grupno ponaanje je samo produkt interakcije meu jedinkama (grupe nisu funkcionalno organizovane): brzo krdo jelena je samo krdo jelena koji brzo tre, tj. grupa ne tri brzo zato to to predstavlja prednost za grupu, ve zato to to donosi korist jedinkama koje ine grupu

Grupna selekcija i moral

Darvin: ...iako visoki standardi moralnosti daju neznatnu ili ne daju nikakvu prednost svakom pojedinanom oveku i njegovoj deci nad drugim ljudima u njegovom plemenu, ipak e uveanje moralnih standarda oigledno garantovati ogromnu prednost jednog plemena nad drugim. Ne moe biti sumnje u to da e pleme koje ukljuuje veliki broj lanova koji su usled posedovanja visokog stepena patriotizma, vernosti, pokornosti, hrabrosti i saoseajnosti uvek spremni da pomau jedni drugima i da se rtvuju za opte dobro, biti nadmono nad veinom drugih plemena, i to je prirodna selekcija. U svim vremenima od kad je sveta plemena su potiskivala jedna druga, a poto je moral vaan element u njihovom uspehu, onda e moralni standardi i broj ljudi koji ih potuje svuda pokazivati tendenciju da raste.

 Da bi se odrao izvorni pojam evolucionog altruizma neophodno je pokazati da je grupna selekcija bila vana sila u evoluciji, a da bi se odrao pojam psiholokog altruizma potrebno je pokazati da je briga za dobrobit drugih sastavni deo psiholokih mehanizama koji su evoluirali zato da bi obezbeivali motivaciju za adaptivno ponaanje (tj. da su dizajnirani prirodnom selekcijom).

Teorija grupnog funkcionalizma

Funkcionalne jedinice vieg reda pretpostavljaju specijalne uslove i uvek su osetljive na subverziju iznutra Metodoloki adaptacionizam: kako bi izgledala grupa koja bi bila dobro adaptirana na svoju sredinu Filozofska i religiozna tradicija: metafora superorganizma Istinska ljubav znai napredak za itav organizam iji su svi lanovi meuzavisni i slue jedni drugima. To je spoljanja forma unutranje delatnosti duha, organizam jednog tela kojim upravlja Hrist. Istu stvar moemo da vidimo meu pelama koje sve jednako revnosno sakupljaju med. moralno ponaanje i socijalna politika se definiu u terminima opteg dobra u ljudskom drutvu prisutni jaki mehanizmi koji su zamena za genealoke veze: ljudsko ponaanje strogo regulisano socijalnim normama
10

Koncept adaptacija u savremenoj teoriji

Naturalizovana teleologija

Funkcionalna objanjenja
Funkcionalna analiza u podruju artefakata: da li analitika shema iz podruja vetakih tvorevina moe da se prenese na podruje prirodnih objekata? Funkcionalno objanjenje u biologiji kao DN tip iskaza: Funkcija A u sistemu S sa organizacijom C omoguuje da u sredini E S bude ukljueno u proces P Funkcija nekog pojedinanog elementa objanjava njegovo prisustvo u sistemu
2

 Funkcija srca je da omogui cirkulaciju i zato je ono prisutno u organizmu. Svaki sistem S sa organizacijom C u sredini E uestvuje u procesu P. Ako S sa organizacijom C i u sredini E nema A, onda S ne uestvuje u procesu P. ____________________________________ S sa organizacijom C mora imati A.

Problemi
1. Veza izmeu funkcije i onoga to ona omoguuje nije nuna (cirkulacija krvi moe da se obezbedi i na drugi nain, a ne samo aktivnou srca) Pitanje valjanosti druge premise gornjeg zakljuka: da li je za S nuno da poseduje A da bi uestvovalo u procesu P? (ili: da li druga premisa izraava nune ili samo dovoljne uslove?)
4

 Ukoliko bi ovo objanjenje trebalo da bude deduktivan zakljuak, iz injenice cirkulacije krvi morali bismo da izvedemo injenicu postojanja srca. Postojanje funkcionalnih ekvivalenata (isti efekti mogu da se postignu na razliite naine: elementi koji su predmet funkcionalnog objanjenja nisu nuni, ve samo dovoljni uslovi za funkcionisanje organizma. Gornje premise nam dozvoljavaju samo zakljuak da postoji neka struktura koja vri pumpanje krvi, ali to ne mora nuno da bude srce.
5

 DN model funkcionalnog objanjenja: da li je faktor kojim se objanjava postojanje neke organske strukture kauzalno relevantan u datom sluaju ili ne? Nepostojanje veze izmeu specifinosti date strukture i njenih efekata (nejasni kauzalni odnosi) Funkcionalno objanjenje mora tano da izrazi i karakter krajnjeg proizvoda i one odlike sistema koje taj sistem definiu... u odnosu na koje su dati procesi verovatno neophodni.

 2. Kriterijumi na osnovu kojih funkcije razlikujemo od pukih efekata (da li funkciju smemo da izjednaimo sa svim efektima datog elementa?) Da li je poslednji kriterijum objanjenja doprinos elementa preivljavanju organizma iji je deo? (srce uveava telesnu teinu, um srca moe da se koristi u dijagnostike svrhe, um majinog srca kod mladuneta stimulie sisanje i uspostavljanje emotivnih veza) Zato u naem organizmu postoji srce? 1. Srce imamo zato to ono pumpa krv. 2. Srce imamo zato to ga imaju nai roditelji, pa smo ga mi nasledili.
7

Etioloki model funkcionalnog objanjenja

1. Funkcionalno objanjenje mora da sadri iskaze o postanku vrioca ili nosioca funkcije (element kauzalnog nastanka organske strukture omoguava nam da funkciju razlikujemo od pukog efekta) 2. Princip prirodne selekcije je odreujui za objanjenje funkcije: uestalost osobina sa veom adaptivnom vrednou raste, a onih sa manjom opada
8

 3. Funkcija se asocira sa adaptacijom 4. Funkcija se objanjava u terminima selektivnih efekata: funkcija neke osobine je efekat zbog kojeg je ova osobina selektovana. (kimenjaci ne poseduju srce zato to im efekti njegovog rada omoguavaju da preive, ve zato to je ono kod njihovih predaka zbog ovih efekata bilo selektovano) 5. Selektovana osobina je imala efekte koji su pruali adaptivne prednosti u poreenju sa drugim varijantama ove osobine u predakoj populaciji.
9

Kaminzov model: Funkcija kao doprinos kapacitetima organizma

1. Evoluciona istorija je nevana za objanjenje funkcije nekog organskog elementa (dovoljno je postojanje nekog efekta kojim se uveavaju sposobnosti organizma) 2. Analiza se odvija u terminima odnosa izmeu sistema i njegovih delova 3. Adaptacija i funkcija spadaju u heterogene sfere (injenica postojanja nekog dela u organizmu ne objanjava se time to je u prolosti selektovan, ve procesom nasleivanja.
10

 4. Specifina struktura organizma (koja ukljuuje npr. srce) objanjava se time to je organizam od svojih predaka nasledio takav plan grae (selekcija moe da deluje samo na ve postojei plan, tj. strukturu) 5. Etioloko objanjenje poiva na jednoj parazitskoj upotrebi jezika (osobini ne pripisujemo funkciju zbog njene adaptivne vrednosti, ve je obrnuto sluaj) 6. Prirodna selekcija ne obezbeuje kauzalnu vezu izmeu funkcije nekog elementa i njegovog postojanja u sistemu (primer sa morskim i slatkovodnim protozoama)
11

Problemi Kaminzovog modela objanjenja

1. Preterana liberalnost u pogledu odreenja ta je funkcija: svaki efekat koji doprinosi sposobnosti organizma moe se smatrati funkcijom (karakteristina teina srca moe se oznaiti kao njegova funkcija) 2. Preterana liberalnost u pogledu odreenja ta je deo, a ta celina (pozitivna funkcija patolokih procesa u elijama raka) 3. Kaminzov model objanjenja podrazumeva da se funkcija normalno vri (bolesno srce ne spada u klasu funkcionalnih objekata)
12

Viestruka realizacija
Postoji najmanje jedno svojstvo F takvo da je za F mogue da ono bude proizvedeno u razliitim okolnostima na temelju toga to je realizovano putem razliitih fizikih svojstava. Ima svojstava koja su takva da ne postoje fizika svojstva sa kojima su ona koekstenzivna (npr. razmena na tritu i novac kao apstraktni ekvivalent vrednosti predmeta: kauzalna uloga novca nema veze sa njegovim fizikim svojstvima)
13

 Ne postoji korespondencija izmeu razliitih segmenata stvarnosti (niti mogunost svoenja jednog na drugi): Pretpostavimo da funkcionalna organizacija nervnog sistema preseca njegovu neuroloku organizaciju (tako da potpuno razliite neuroloke strukture mogu da slue identinim psiholokim funkcijama u razliitim vremenskim odsecima i kod razliitih organizama. Onda egzistencija psihologije zavisi...od injenice da neurologija ne postulira prirodne vrste koje psihologija zahteva.
14

 Biologija se dominantno slui funkcionalnim kriterijumom koji prirodne vrste sistematizuje na poseban nain: predmeti koji nemaju istu ili slinu fiziku strukturu mogu prema nekom drugom kriterijumu da se nau u istoj vrsti predmeta U biolokoj sferi, sve dok razliiti organi vre istu funkciju, mi u objanjenju ove funkcije moemo da apstrahujemo od njihovih strukturnih i ostalih razlika.
15

ta je sociobiologija?

 Edvard O. Vilson: sociobiologija je prouavanje biolokih osnova svih oblika drutvenog ivota svih vrsta organizama, ukljuujui i oveka sintetika disciplina koje se razvila iz starog evolucionistikog pokuaja da se objasni fenomen altruizma u prirodi sociobiologija je sistematsko prouavanje svih oblika socijalnog ponaanja, a osnovni princip objanjenja je prirodna selekcija za sociobiologiju karakteristian adaptacionizam
2

Adaptacionizam
Sredinje pitanje odnosi se na mo prirodne selekcije: da li je prirodna selekcija najvaniji, tj. jedini vaan mehanizam koji uzimamo u obzir u naim modelima evolucije? Adaptacionista oekuje da e u populaciji evoluirati karakteristike sa najveom adaptivnom vrednou, tj. one koje jedinki daju najveu ansu preivljavanja i razmnoavanja: sve osobine bi morale da budu optimalna prilagoenja
3

 Empirijska teza adaptacionizma: prirodna selekcija je najmoniji evolucioni mehanizam i ona proizvodi optimalne karakteristike (Organizmi su savreno adaptirani na svoju ivotnu sredinu.) Metodoloka teza adaptacionizma: Najbolji pristup biolokim sistemima je da tragamo za svojstvima adaptacija i dobrog dizajna. Selekcija ima jedinstvenu eksplanatornu ulogu meu evolucionim faktorima, ak i pod pretpostavkom da one nije najmonija sila u evoluciji (zato to je dizajn najvanije bioloka injenica) adaptacionisti veruju da je svaki aspekt ivog sveta optimiziran putem selekcije
4

Teorija optimalnosti
1. Organizmi su optimalno dizajnirani zahvaljujui ogromnoj moi prirodne selekcije. 2. Relacije u kojima se nalaze organizmi mogue je posmatrati u perspektivi zadataka i njihovih reenja (specifini selektivni pritisci koji deluju na populaciju su zadaci koje organizmi moraju da ree da bi preiveli i/ili se razmnoili) 3. Pojedinane osobine i oblici ponaanja su reenja specifinih zadataka koje pred organizam postavlja ivotna sredina.
5

Evoluciono stabilna strategija

Strategija je unapred programirana politika ponaanja. Evoluciono stabilna strategija: najbolja strategija koju neka jedinka moe da odabere zavisi od onoga to ini veina populacije ...evoluciono stabilna strategija je strategija od koje, ako je veina pripadnika neke populacije usvoji, neka altrernativna strategija ne moe biti bolja.
6

 Metodoloki prigovor: sociobiolozi priaju prie koje su naelno neproverljive, tj. nije mogue smisliti nain na koji bi one mogle da budu potvrene ili opovrgnute (adaptacionistike interpretacije ne mogu empirijski da se provere) Sociobiologija je strategija legitimacije neokonzervativizma, zato to: 1. tvrdi da stabilnost graanskog drutva proizlazi iz prirodnosti njegove hijerarhije, 2. mea ono to je uroeno sa onim to je nasleeno, tj. genetiko 3. preterano istie vanost ovekove prirode
7

Kritika

Genetiki kod se izjednaava sa etikim kodom Drutveno naslee predstavlja se kao bioloko naslee Uspostavlja se prirodna veza izmeu naslea i hijerarhije Vrednost ili vrednosti se zasnivaju na faktikom stanju: vea prisutnost nekog gena u genskom kompleksu Sociobiologija zamenjuje svaku normu modelom borbe za opstanak (vrednost sistema legitimie se stalnim regresivnim kretanjem, tj. vrednost neke drutvene organizacije se legitimie navodnim prirodnim vrednostima) Adaptacionistiko uverenje da je svaki aspekt fenotipa optimiziran selekcijom poiva na veri o svrhovitom ureenju sveta.
8

Bioloki determinizam
Oblici ovekovog ponaanja su proizvod evolucije putem prirodne selekcije. Ksenofobinost, agresivnost, teritorijalnost, podlonost indoktrinaciji itd. su ovekove karakteristike koje su evoluirale zato to je postojala selekcija u njihovu korist. Sociobioloki scenario: 1. u predakoj populaciji postojala je varijabilnost navedenih osobina 2. oni koji su bili agresivniji, ksenofobiniji itd. imali su vee anse da preive od ostalih 3. ove osobine su nasledne, tj. postoji gen ili geni za agresivnost, ksenofobiju itd.

Da li postoji gen za ksenofobiju?

mehanizmi genetike determinacije su u najveem broju sluajeva toliko komplikovani da nije mogue uspostaviti neposredan odnos izmeu gena i osobine (tj. fenotipa) poznavanje genetike omoguie nam da pravimo statistiki preciznija predvianja, ali ne i da objanjavamo ponaanje i sklonosti konkretne individue; za ovo drugo neophodna su nam dodatna , specifina obavetenja
10

Problem metodolokog individualizma

inspirisan atomistikim programom u prirodnoj nauci sva socijalna objanjenja treba da budu u terminima individua (klasina ekonomija, ugovorna teorija drutva) Svaka drutvena teorija se u naelu moe redukovati na teoriju koja referira iskljuivo na individue. Teorije koje referiraju iskljuivo na individue u potpunosti mogu da objasne sve drutvene pojave.
11

Da li je sociobiologija neto donela etici?

Napredak u etikim raspravama: unosi nove deskriptivno-eksplanatorne elemente Pomae da se razviju pragmatini kriterijumi za norme i normativne sisteme Biologija je nevana za etiku: 1. ovekove odluke i njegovi postupci nisu bioloki determinisani. 2. Naturalistika greka 3. ovek u moralno relevantnim pitanjima moe da deluje protiv svojih gena.
12