0.6. Pedologija. Pedologija i pedoloki horizonti. 0.6.01. ta je zemljite i kako nastaje 06.02. Tipovi zemljita 0.6.01.

ta je zemljite i kako nastaje Arheoloki predmeti, pa i cela nalazita, javljaju se u zemljitu. Laiki pod zemljom, ili zemljitem, esto se podrazumevaju razliite tvorevine: za zemljoradnike zemlja je obradivi sloj, u kome rastu gajene biljke za gredjevinare i geotehniare zemlja je mekani, odnosno rastresiti materijal !koji mo"e da se kopa#, koji se prote"e sve do konsolidovanih stena koje se moraju razbijati. $ pedologiji, nauci o zemljitima, zemljite se de%inie kao speci%ina prirodna tvorevina nastala na odredjenom geolokom supstratu pod uticajem %izikih, hemijskih i biohemijskih procesa. &o je tro%azni sistem koji se sastoji iz vrste %aze !mineralni ' organski deo#, tene %aze i gasovite %aze. (osle talo"enja na odredjenom mestu, na sediment deluju hemijski i %iziki procesi. (odzemne vode, oboga)ene ugljen dioksidom !okiseljene#, rastvaraju i redeponuju soli i okside, i tako zapoinje proces dijageneze * pretvaranja sedimenta u stenu. Ako se u ovaj proces ukljue "ivi organizmi * oni pomeraju, meaju i usitnjavaju deli)e materijala u sedimentu, i uz pomo) vlage i temperature proizvode hemijske promene, zapoinje proces pedogeneze. +ormiranje zemljita je proces koji zapoinje na stabilnom supstratu !na kome se ne odvija ni talo"enje ni erozija#, a prestaje kada dodje bilo do zatrpavanja, bilo do erozije. ,ok su sedimentacija i erozija dogadjaji, bez obzira na to to se mogu odvijati kroz kratko, ali i vrlo dugo vreme, %ormiranje zemljita je proces. Faktori od kojih zavisi formiranje zemljita su klima, organski svet, topogra%ija, stenska podloga i vreme. -lavni %aktori klime su temperatura i vla"nost, pa su to istovremeno i %aktori od kojih najvie zavisi %ormiranje zemljita. (ri tome, ekstremne vrednosti temperature i vla"nosti ne pogoduju pedogenetskim procesima, tj. pedogenetski procesi se odvijaju u rasponu tememperature i vla"nosti izmedju ekstremnih vrednosti, dok se na ekstremnim vrednostima pedogenestki procesi zaustavljaju. .apr. %ormiranje zemljita ispod nivoa podzemnih voda izostaje / nema oksidacije, koja je inae tipina za aktivno zemljite, nema uslova za opstanak organizama, i pedogenetski proces se zaustavlja. 0z istih razloga, zemljite se ne %ormira ni u ekstremnim aridnim uslovima, ni u perma%rostu. 1rganski svet uestvuje u pedogenezi na dvojak nain: daje zemljitu organski materijal u vidu uginulih biljaka i "ivotinja, i aktivno)u koja dovodi do usitnjavanja i meanja materijala. ,ejstvo "ivih organizama u ovom smislu naziva se bioturbacija. 2akterije i veliki broj vrsta "ivotinja "ivi i hrani se u zemljitu: crvi, gliste, larve, mravi, mekuci, bubojedi, glodari i zeevi. 3re)u)i se u potrazi za hranom, ili grade)i svoja stanita, "ivotinje premetaju materijal, a neke od njih 4vare4 svakodnevno znatnu koliinu sedimenta. 3ine gliste, na primer, proputaju organske ostatke kroz svoj probavni trakt zajedno sa mineralnim materijama, a zatim ih izbacuju u zemljite i utiu na

obrazovanje zrnaste strukture zemljita. 2iljke takodje menjaju strukturu zemljita * korenje se kroz zemljite probija, i razdvaja ga, a kada ugine i istruli, prazne prostore u kojima se nalazilo ispunjavaju deli)i ispremetanog materijala. $ticaj topogra%ije na %ormiranje zemljita proizilazi iz e%ekta nagiba. 5to je padina strmija, e%ekat gravitacije je izra"eniji, intenzivnija je erozija i manja stabilnost naslaga, pa se na vrlo strmim padinama zemljita uopte ne mogu %ormirati. .admorska visina i !aspekat !osunanost## utiu na mikroklimu, pa time i na organizme koji uestvuju u procesu %ormiranja zemljita. $ticaj stenske podloge ogleda se u tome to od stenske podloge potie primarno neorganska materija koja uestvuje u izgradnji zemljita. 6tenska podloga se karakterie sastavom, veliinom zrna, rastvorljivo)u i strukturnim sklopom razliite konzistencije, to sve utie na osobine i brzinu razvijanja zemljita. 3ako se zemljite razvija, tako je uticaj stenske podloge sve manji, odnosno pedogenetski procesi modi%ikuju stensku podlogu. .eki karakteristini tipovi zemljita vezuju se iskljuivo odredjenu vrstu stenske podloge, napr. mediteranska crvenica koja nastaje na krenjacima. ,a bi se na stenskoj podlozi, pod uticajem pedogenetskih procesa %ormiralo zemljite, potrebno je da protekne odredjeno vreme. 0 pored velike raznovrsnosti %aktora koji utiu na pedogenetske procese, proces %ormiranja zemljita ima neke opte osobine. $ organskom materijalu koji se nalazi na povrini zemljita, tj u povrinskom sloju, usled raspadanja organske materije dolazi do stvaranja humusnih kiselina. 7oda iz atmos%erilija u dodiru sa ovim kiselinama postaje kisela, i kao takva prodire u dubinu zemljita, gde rastvara soli, okside i gline. 8orizont u kome je rastvarako dejstvo kiselih rastvora preovladjuju)e naziva se eluvijalni, a proces eluvijacija. 1vaj rastvoreni materijal se prenosi u dublji horizont, i u njemu talo"i, i taj horizont, u kome preovladjuje talo"enje materijala naziva se iluvijalni, a proces iluvijacija. (edogenetski procesi, prema tome, %ormiraju u zemljitu horizonte, koji su paralelni povrini slojevitosti, i koji nastaju, utvrdjenim redosledom, od povrine ka dubini. 6led pedolokih horizonata ini pedoloki pro%il. .ikako ne treba zaboraviti da pedoloki horizonti .06$ slojevi, i da se razlikuju od geolokih i arheolokih9kulturnih slojeva po tome to nastaju od materijala na mestu, a ne prinosom i talo"enjem materijala, i po tome to %ormiranje pedolokih horizonata ide u suprotnom pravcu * od povrine ka dubini. (edoloki horizonti ne samo da nisu slojevi, nego oni menjaju, i na kraju unitavaju geoloke i9ili arheoloke9kulturne slojeve. .erazlikovanje pedolokih horizonata i arheolokih9kulturnih slojeva mo"e dovesti do drastinih greaka u interpretaciji stratigra%ije arheolokih nalazita u zemljitu: razdvajanje arheolokog sloja na osnovu granica pedolokih horizonata, ili, spajanje razliitih arheolokih slojeva u jedan, tamo gde su intenzivni pedoloki procesi modi%ikovali ili izbrisali granice izmedju slojeva. 06.02. Tipovi zemljita :emljita su vrlo raznovrsna po boji, mehanikom sastavu, dubini, plodnosti i drugim osobinama. .ajva"niji tipovi zemljita su ernozem smonica, gajnjaa, podzol i crvenica.

ernozem !ukrajinski ;<=><?@A, crna zemlja# je zemljite sa visokim sadr"ajem humusa !BC/DEF# i veoma plodno. .astaje u uslovima suve ili umerene klime, u ravnicama pokrivenim travnatim pokrivaem. &o je tip zemljita koji se razvija na lesu . (ro%il ernozema je A, AG i G. $ svetu se javlja u dva velika pojasa. Hedan se pru"a od (anonske nizije, preko $krajine i ju"ne Iusije do 6ibira, a drugi u svernoamerikim prerijama. Havlja se takodje u 3ini. !moni"a je narodni naziv za zemljite crne boje, glinovitog sastava, koje je lepljivo kao smola. .aje)e se razvijaju na blago zatalasanom relje%u, na tercijarnom supstratu. $ 6rbiji su este na nadmorskoj visini DEE/JEE m, naroito u 5umadiji, oko :ajeara i u 7ranjskoj kotlini. KeLunarodni naziv vertisol !lat. vertere * okrenuti# ukazuje da je speci%inost ovog tipa zemljita da usled nejednakog bubrenja i bonih pritisaka dolazi do meanja povrinskih sa donjim horizontima. 1vo je relativno plodno zemljite, iji humusni horizont dose"e do B m debljine. 3ada ima dosta vlage glina bubri i zemljite ima smolast izgled. $ sunom periodu dolazi do stvaranja pukotina. .a pro%ilu su zastupljeni horizonti A i G. #ajnja$a je smeLe zemljite koje nastaje procesom 4ogajnjaavanja4 ve) postoje)eg zemljita !ernozem, smonica, i dr.# ili direktno na odgovaraju)oj geolokoj podlozi. 1vaj proces je dugotrajan i podrazumeva oglinjavanje. .aziv potie od rei gajMumica. .astaje u umereno vla"noj i umereno toploj klimi, u oblasti listopadnih uma, na nadmorskoj visini CE/CEE m, na veoma raznovrsnoj geolokoj podlozi !na jezerskim sedimentima, aluvijonu, lesu#. (ro%il zemljita je A/!2#/G. Podzol je tip zemljita koje se stvara u polarnim i umerenim oblasti, u kojima vladaju relativno niske temperature, a organska materija se sporo razla"e i na taj nain obrazuje veliku koliinu humusa. 2oja zemljita je prete"no svetlo siva, a debljina mo"e dosti)i BE/DE metara. $ sluaju prezasi)enosti vodom, podzolski proces je usmeren na %ormiranje blatnih zemljita, to je karakterstina pojava u zonama tundri ili na viim geogra%skim irinama umerenih oblasti !u graninom pojasu prema polarnim oblastima#. 7egetacij je predstavljena etinarskim umama i tresavama. Iazvija se na supstratu bogatom silicijumom. 8orizonti A, 2 i G. 3od nas je ovaj tip zemljita slabo zastupljen, a zauzima vie polo"aje planinskih podruja, iznad NEE m nadmorske visine. %rveni"a !italijanskiMterra rossa# je tip zemljita karakteristian za Kediteran. Iazvija se na krenjacima i dolomitima, a prirodna vegetacija je makija zimzelenog i listopadnog iblja, ili umska zajednica crnog jaseena i primorskog hrasta. &o je relativno plitko zemljite, dubine CE/JE cm, i obino se prostire na relativno maloj povrini, u depresijama * krakim poljima, i vrtaama. (ro%il zemljita je A/!2#/G.