Odvanost

Etimologija Pre nego to zaponem izlaganje na ovu temu, eleo bih da istaknem da je srpski jezik izuzetno irok u pojmovima, stoga se moramo najpre okrenuti etimologiji ove rei. Svoje uporite smestio bih najpre u latinski jezik u kome se ova re moe poistovetiti sa rei audacia, koja bi u svom primarnom znaenju predstavljala hrabrost, smelost, snagu volje u pogledu konkretnog delanja i pridavanje znaaja vrlinama. U srpskom jeziku ova re je izvedena od rei vanost koja upuuje na bitnost i znaaj u osnovi samog pojma, dok e se dodavanjem prefiksa od! dobiti naglaavanje primarne rei i isti"anje konfronta"ije samog pojma u terminu odvanost. Znaenje #ako bih doslov"e uneo ovaj pojam u svrsishodnu upotrebu poiu od postavljanja razlika izme$u sinonima! i time staviti jasnu grani"u upotrebe ove rei u kontekstu koji ona zasluuje. Unato tome hrabrost nee predstavljati istovetan pojam koji oslikava odvanost, jer e se hrabrost odnositi na etiku kategoriju u pogledu nekog ve uinjenog dela pojedin"a ili grupe, nasuprot tome re smelost govorie o nameri koja e u nekoj buduoj jedini"i vremena biti okarakterisana kao hrabrost, odnosno podvig volje pojedin"a u inkorubtibilnom odnosu sa samim sobom i konkretnim delanjem pod voljom. %dvanost pak, predstavljae skup realiteta u pogledu moralnih vrednosti kod pojedin"a kome e misli i dela sutinski predstavljati kontinuitet "elokupnog delanja, fundamentalnu fokus taku kao sinhroni"itet sveopteg i sveobuhvatnog "ilja, nain ivota i nuni prag per"ep"ije sebe u odnosu na svest o sebi & samosvest. #ategorija samosvesti jeste jo jedan od preduslova odvanosti, ali njoj prethode nekoliko karakteristika u kojima e se poten"ijal odvanosti prepoznati i sa kategorinim delovanjem u skladu sa onom platonovskom idejom dobra ostvariti u pogledu konanosti odnosno "ilja postavljenog ispred pojedin"a, a nikako grupe. 'akle, individualizam jeste jo jedan od okvira u kome emo moi da prepoznamo odvanost, putem kategorikog aparata per"ep"ije, odnosno ono to e po naem sudu u pogledu svesnosti aproksimativno oznaiti skup osobina koje inpli"iraju odvanost.

Istinoljublje i pravednost kao esencijalni uslov odvanosti #ako bismo se okrenuli pojmu istine i istinitosti, moramo je najpre definisati, stoga u parafrazirati filozofa i teoretiara nemakog idealizma (.).*. +egela koji je po meni dao najbolju defini"iju istine, rekavi da je istina nita drugo do subjektivni doivljaj, objektivne stvarnosti, a kako subjektivitet polazi od naih ula, odnosno kategorikog aparata per"ep"ije, za koje ,ristotel kae da su nai nepouzdani svedo"i, moemo potraiti korektivni faktor u osloba$anju od ega, odnosno sadraja ega u kontekstu objektivnosti koju emo moi da prepoznamo kada se oslobodimo nusprodukta naeg ega

& sujete i paradoksa nae .ne/moi doslovno opisane u delu ). 0iea 1olja za mo!, koji predpostavlja da mo polazi od onoga to bi #.(. 2ung oznaio kao 3', odnosno most izme$u podsvesti i super ega. %slobo$enje od pomenutih nusprodukta prepostavlja kontinuirano miljenje i delanje u skladu sa verom, koja e predstavljati okosni"u potrage za sobom tj. prepoznavanje 4oga unutar svakog pojedin"a, ne samo kao korektivni faktor u kontekstu delanja, ve duhovnu spoznaju u svakoj misli i tenji ka onom duhovnom 2,, koje e poput jedinsvenog Svetla biti prepoznato u svesti pojedin"a i prihvaeno kao jedinstvo telesnog, umnog i spiritualnog razvoja. 0ie tako$e u svom spisu (eneologija morala! direktno nastavlja misao 3. #anta i njegovog spisa #ritika moi su$enja!, koja predstavlja most izme$u njegova dva kapitalna spisa #ritika istog uma! i #ritika praktikog uma! u kome #ant pretpostavlja estetiki aparat kao osnov za etiko rasu$ivanje, a polazna taka jeste ist um, oslobo$en predrasuda, odnosno sujete i malefine manifesta"ije ega. 'akle, da bismo .p/ostali istinoljubivi u sutinskom znaaju ovog pojma, moramo konstantno raditi na svojoj veri, odnosno prepoznavanju i jaanju iste, jer istina jeste i bie ono u ta verujemo, a nae delovanje u skladu sa ovom tvrdnjom predstavljae put kome se kraj ne vidi, ali emo na tom putu pratiti krajnju instan"u ovog puta & istinu kao "ilj, a ne sredstvo i nikada sa njega neemo skrenuti. 0a ovaj pojam naslanja se pojam pravednosti koji prepostavlja pravdu kao svoj osnov, ali u domenu prepoznavanja postojanja iste. Pravda polazi od istine i svoju jedinu relevantnu egzisten"ijalnu formu donosi 4oga, kao istinitog i pravdoljubivog, odnosno merodavnog u kontekstu kategorikog suda, a veru kao aparat per"ep"ije i preduslov pravednosti. Pravednost parti"ipira i impli"ira odvanost u etikom smislu i prethodi borbi fihteovkog 2, sa 0562,. %va borba pretstavlja nunost u svakoj osobi otvarajui dva puta7 8redo i 8ogito ergo. Prvi jeste put 1ere, a drugi put Sumnje, odnosno mnenja. %ba puta imaju istinu i pravednost kao polaznu taku, s tim to prvi impli"ira na odvanost u svojoj primarnoj manifesta"iji, dok drugi na odvanost gleda s distan"e koju e moda dosei u svom punom obliku, kada zastave sumnje postanu prolost i kada 1era zauzme primat. Odvanost kao osobina uzvienih 0a pragu 0ovog doba u kome se moral moe okarakterisati kao proizvoljni prin"ip dualnosti, odnosno sistem vo$en dvostrukim arinima, to u biti predstavlja nounsens, odnosno kontradiktornu pretpostavku samom sistemu, %'1,90%S: ostaje samo mrtvo slovo na papiru, puka re izreena bez vibra"ije & spe"ifine energije fokusirane u jednu taku, taku u kojoj se spajaju vera, misli i oseanja, a u emu se ogleda snaga molitve kao spe"ifine verbalne envoka"ije. 3pak, kako izuze"i formiraju pravila, tako e samo oni izuzetni, nadproseni i po svom ustrojstvu i duhovnoj snazi istaknuti pripadni"i oveanstva u dananjem vremenu biti sposobni da u sebi prepoznaju %'1,90%S: kao vrlinu kojoj treba teiti, kao nain ivota i oruje pred kojim e svako zlo pokleknuti, bedem od koji e se svako li"emerje odbiti i kulu u kojoj e svako dostojan i dosledan biti doekan kao 4rat.

%dvanost predstavlja viteki tit kada se na njega odruavaju strele izreenih optubi, ma koji e bez zamaha zaustaviti svaku neistinu i nepravdu i plat pod koji emo sakriti one kojima je zatita i krov najpotrebniji. %dvanost e svoju manifesta"iju imati i u vitekoj rukavi"i baenoj u li"e li"emera, kamen kojim 'avid pobe$uje (olijata, temelj +rama u koji se unosi #rst kao simbol vere i ogledalo verujueg. %dvanost dolazi tihovanjem, molitvom i snagom smetenoj unutar nas samih, spremnou da sa naom 1erom pre$emo bezdan, sluei samo 0ebu nad nama i ispunjavanjem svrhe 1itezova :emplara. #ao zakljuak "itirau misli 3. #anta u kojima se odvanost ne pretpostavlja, ve predstavlja aksiom i unikum7 <vezdano 0ebo nada mnom i moralni zakon u meni.!

U svavu venog imena ADONAI, EHEJEH, JEHOVA i AGALA i svavu neiz ecivog imena IAO !o"aem ove ei u teme"# H ama u $ome is!ovedam svo#u ve u.

!onizno, s ve om u %oga, !o u$ama &i a, Lu'avi i %"agostan#a, s !uno (vet"a, &i"o) Dimit i#evi*