:

http://razgovori.wordpress.com , 11. 2012. 18, , . 14, ,

: ,
dez org
*ovako izgleda font pretvoren u krive

FOND ZA OTVORENO DRUTVO - SRBIJA FUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA

: : : , ,

*font moe biti bilo koji standardni serifni font

, , 2011/2012.

, , 2011/2012.

, , 2011/2012.

, , 2011/2012.

INTERSTICIJ
I DEO U specifinom prostoru Salona Muzeja savremene umetnosti u Beogradu bie predstavljen projekat Intersticij, ambijentalna interaktivna instalacija iji je koncept usmeren na pitanja meuvremena i meuprostora. Uvaavajui postojei fiziki sadraj galerije, projekat je definisan i na osnovu implementiranih elemenata, sainjenih, pre svega, od linearnog i zvunog sistema. Linearni sistem ini crte u prostoru, baziran na odnosima dijagonala. Sainjen je od linija u vidu sintetikih traka, od kojih svaka ima dve strane, dva lica, tj. dve boje. Tokovi linija i njihovih boja su raznovrsni, kao i mesta njihovih kontakata sa zidovima i stubovima u galeriji. Linearni sistem predstavlja rikoetirane putanje kroz dijagram razliitih usmerenja. Zvune senzacije koje se pojavljuju u radu detektuju kretanje u prostoru, u kojem aktivno prisustvo posetilaca, na osobit nain, jeste uslov za uspostavljanje interaktivnosti i viestrukih vremenskih relacija. U dosadanjoj, linoj umetnikoj praksi, u mnogim radovima, jedno od karakteristinih interesovanja bilo je razmatranje fenomena praznine zatvorenog prostora, i mogunosti prevazilaenja fizikog ogranienja. Ono se pojavljuje i u ovom ambijentalnom projektu, u vidu vieznanosti elemenata instalacije, koji, sa jedne strane, konkretizuju prostor Intersticija, dok sa druge, imaju tendenciju da ga prevaziu. Branka Kuzmanovi

Branka Kuzmanovi INTERSTICIJ 21/12/2011 15/01/2012 Salon MSUB [1]

Branka Kuzmanovi Diskontinuitet kontinuiteta kontinuitet diskontuinuiteta Galerija Doma omladine Beograda Beograd, 1996. fotografija: Vlada Popovi

Stvarni, prazni prostor galerije kao sredstvo likovnog izraavanja otvara mogunost razliitim oblicima intervencije. Date dimenzije i karakteristike su fiksirane veliine prema kojim umetnik treba da se odredi. Subjektivna predstava prostora koju umetnik pokuava da ostvari, iziskuje pretvaranje fizikih ogranienja u optiji prostor, u istije delovanje prostornih parametara kontinuiteta i diskontinuiteta, punog i praznog, prostiranja i trajanja. To se postie uvoenjem dodatnih elemenata likovnih injenica koje pojaavaju svest o odreenom prostoru, kontrapunktirajui svojim prisustvom nezavisnom, objektivnom postojanju prostora. edomir Vasi

deo iz teksta za katalog izlobe Diskontinuitet kontinuiteta kontunuitet diskontinuiteta galerija Doma omladine Beograda, 1996. godine, izdanje 438, Beograd.

Branka Kuzmanovi INTERSTICIJ 21/12/2011 15/01/2012 Salon MSUB [2]

Branka Kuzmanovi, Diskontinuitet kontinuiteta kontinuitet diskontuinuiteta Galerija Doma omladine Beograda, Beograd, 1996. fotografija: Vlada Popovi

Oseaj celog premeta se u domen imaginacije, mentalnog napora da se u meuprostorima prepoznaju nastavak i take presecanja, zavretka zapoetog slikanog crtea na folijama. I tako kreira jedna, dve ... n celina u okvirima celine koja se takoe samo nasluuje. Ovo multiplikovanje i preklapanje razliitih celina podsea na fukoovsku zamisao dijagrama. Kako Delez tumai, dijagram je nastajanje sila koje se javljaju u svim odnosima izmeu dve take, tj. dijagram je karta, ili tanije, reanje karata jednih preko drugih. A od jednog do drugog dijagrama izvuku se nove karte. Osim toga, nema dijagrama koji, pored taaka koje povezuje, ne sadri relativno slobodne i nevezane take, take kreativnosti, mutacije i otpora; moda bi od njih trebalo poi da bi se razumela celina. Polazei od bitaka odreene epohe i od stila tih bitaka, moemo da razumemo sled dijagrama, ili njihovo nadovezivanje ispod diskontinuiteta* Jasmina ubrilo

Deo iz teksta Ples pod velovima (Diskontinuitet kontinuiteta-Kontinuitet diskontinuiteta, 1996 ili O ambivalenciji) Projekart, broj 8/9, mart 1997, Prometej, Novi Sad

Delez, , Fuko, Sremski Karlovci, 1989, str.49, prevod S. Stojanovi

Branka Kuzmanovi INTERSTICIJ 21/12/2011 15/01/2012 Salon MSUB [3]

Branka Kuzmanovi, Transpositio, izloba Transformacije Galerija Risim, aak, 2011. fotografije: Aleksandar Weisner

INTERSTICIJ
II DEO U opisu dananjeg globalnog trenutka, u kojem se esto kae da je multidimenzionalno i multiplicirano vreme drutava nestabilne strukture, prepoznaje se mesto u kojem se Intersticij moe pozicionirati na svoj nain. ivljenje u senzorskoj kulturi preplavljenoj vizuelnim i auditivnim senzacijama sa mogunou beskrajnog reprodukovanja, gde u svakom sistemu prenosa informacija konstantno postoji neka varijabla, ini se kao veliki hologram privremenog karaktera, sa uvek moguim promenama pravca usled delovanja sila koje se iznenada pojavljuju. U takvom mnogostrukom pretapanju, nastaju intersticiji meuprostori i meuvremena. Slojevi rada u kojima se vri razmena izmeu posmatraa i rada, gde se u postojanom kretanju van fokusa traga za centrom, perspektive i preseci opstaju kao ambivalenti koji odravaju nae vreme, nae trajanje u interakciji sa svetom. Fenomen vremena u sluaju Intersticija proishodi i iz sadejstva audio vizuelnih sadraja, ijim se preklapanjima dobijaju gustina ili razreenost, rastegljivost ili koncentrisanost, razliita trajanja, vremena koja odlikuju, samo naizgled, potpuna subjektivnost u proceni line i pozicije drugog, prepoznavajui u toj praznini svega principe jedinstva suprotnosti, kontrapunkta, i drugih kombinatorika. Mnoga spajanja, razdvajanja, poklapanja, transverzalni, (dis)kontinuirani tokovi linija, kontaktna mesta, (ne) vidljive trajektorije, vazdune ravni, spoljanje i unutranje linije, perspektivni prozori, zajedno sa zvunim senzacijama odraavaju napetosti unutar instalacije i konkretizuju rad. Navedene komponente omoguavaju (ne)predvidive, ali mnogostruke pozicije pogleda i tela, osobito istaknute na onim mestima prolaza koja svojim nevidljivim infracrvenim linijama iniciraju zvuk. Iako postoji relativno vrsta struktura u prostoru, ona biva (de)stabilizovana indukovanim dogaajima, to zapravo ini utvreno mesto disperzivnim. U tom nestabilnom ambivalentnom sistemu, u kojem je interakcija sa posmatraem zasnovana manje vie na sluaju, otvara se prostor za dijaloge u meuslojevima i ire od materijalnih datosti. Branka Kuzmanovi

Branka Kuzmanovi INTERSTICIJ 21/12/2011 15/01/2012 Salon MSUB [4]

Branka Kuzmanovi
RADNA BIOGRAFIJA Na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu diplomirala (1994) i zavrila magistarske studije (1997) kod prof. edomira Vasia. Na istom fakultetu upisala doktorske umetnike studije. Umetniku izlagaku aktivnost, koja se do danas kontinuirano odvija kroz samostalne i grupne izlobe, zapoela 1992. godine. Na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu radila od 1996. do 1998. godine. Na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu radi od 1998. godine. Pored rada na fakultetu, angaovana na projektima u vezi sa vizuelnom kulturom i likovnim aktivnostima mladih. Dobitnica stipendija: 2005 Kunststadt Berlin stipendija Goethe Instituta, 2003 stipendija DAAD na Bauhaus Univerzitetu Weimar, 2000 program Artist in Residence, Kulturkontakt Austria. Uestvovala na mnogim kolonijama i simpozijumima po pozivu, u zemlji i inostranstvu. U vie navrata, zapaeni su radovi/izlobe: Velika nagrada prolene izlobe 2009; Nagrada medalja Anala, izlobe Grad / Lice grada, 2008; u selekciji izlobe Kritiari su izabrali 1997. godine; Nagrada istoriara umetnosti na 19. Memorijalu Nadede Petrovi, 1996; Oktobarska nagrada grada Beograda za stvaralatvo mladih, 1994. godine i druge. Radovi se nalaze u mnogim privatnim i javnim kolekcijama. lanica Udruenja likovnih umetnika Srbije od 1995. godine, Saveta galerije Doma omladine Beograda od 2000. do 2002. godine, a od 2010. Saveta Akademija Centra za grafiku i vizuelna istraivanja.

E-mail adresa: branka_art@hotmail.com

Branka Kuzmanovi INTERSTICIJ 21/12/2011 15/01/2012 Salon MSUB [5]

 :: http://www.seecult.org/v/galerija_umetnika/Branka-Kuzmanovic/ http://serbiancontemporaryart.info/umetnici.php?id=22&lang=1

: - , , - ? - ? - ? - ? - () ?

Na predlog kustostkinje Salona Muzeja savremene umetnosti Une Popovi, u sredu, 11. januara 2012. godine bie organizovan razgovor u okviru projekta Umetnik kao publika, autorke projekta Mirjane Bobe Stojadinovi. [videti o forumu Umetnik kao publika na sajtu http://razgovori.wordpress.com]

Zahvaljujem na saradnji i izuzetnoj pomoi u pripremi i realizaciji projekta: Svetozaru Mirkovu gospoi Veri Mareti Draganu Novkoviu Marku Mijatoviu Milanu Bjelici Nikoli Mladenoviu Aleksandru Muzeju Savremene umetnosti u Beogradu

Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd Pariska 14, Beograd tel/fax: +381 (0)11 2630 940 msub@msub.org.rs www.msub.org.rs Radno vreme: 1220 asova / osim utorkom

Trajanje izlobe: 22/12/2011 16/01/2012 Neradni dani za vreme novogodinjih i boinih praznika: nedelja 1, ponedeljak 2. i subota 7. januar 2012.

Branka Kuzmanovi INTERSTICIJ 21/12/2011 15/01/2012 Salon MSUB [6]