Dzon Rols - Prava Naroda

BIBLIOTEKA 17 x 11 [Knjiga br.
1]
WEB-SITE www.narodnaknjiga.co.yu E-MAIL nknjiga@matgnet.com alfankkl@ eunet.yu
Don Rols Pravo naroda Glavni i odgovorni urednik Miliko Mijovi Urednik Radivoje Miki Dizajn korica Natalija Petrovi Tehniki urednik Jasmina ivkovi
Don Rols
Pravo naroda
S predgovorom Bertrana Gijarma
NARODNA KNJIGA ALFA 2001.
Editions Esprit, 1996 pour la traduction francais Copyright za YU Narodna knjiga, 2001. ISBN 86-331-0366-4
Ova publikacija u celini ili u delovima ne srne se umnoavati, pretampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavaa niti moe biti na bilo koji drugi nain ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnoavana bez odobrenja izdavaa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadrava autor i izdava po odredbama Zakona o autorskim pravima.
PREDGOVOR
Postoje li umesni principi pravde izvan granica demokratskih reima?
Rolsovom normativnom shvatanju uvek se prebacivalo da zanemaruje nepravde do kojih dolazi izvan nacionalnih granica. Ovaj prigovor nalazi se u okviru na koji emo obratiti ovde panju. U poetku svog dela Teorija pravde , Rols kae da e se baviti samo jednim posebnim problemom pravde, jer e, kako kae, biti zadovoljan ako bude mogao da formulie jedno razumno shvatanje pravde prilagoeno osnovnoj strukturi drutva, koje mi zamiljamo (...) kao jedan zatvo2 ren sistem, izdvojen od drugih drutava . On se od te vodee linije udaljuje samo onda kada saeto ukazuje kako njegova doktrina drutvenog ugovora John Rawls. A Theory of Justice, Cambridge, Mass., Harvard Universitv Press, 197.
2
1
J. Rawls. A Theory of Justice, op. cit., str. 34.
moe posluiti i da se opravdaju principi koji upravljaju odnosima izmeu drava. On zamilja prvobitni poloaj, u kome fiktivna bia koja odreuju naela pravde jesu predstavnici, ne sada vie pojedinaca, ve nacija. Ona su smetena iza vela neznanja koji im skriva izvesne informacije o narodu iji su predstavnici, kao to su njegova veliina, snaga i bogatstvo. Rols na taj nain predstavlja filozofsko opravdanje naela samoodreenja i samoodbrane3. Neki autori su kritikovali prvenstvo koje Rols pridaje nacionalnom okviru. Oni su isticali injenicu da su granice arbitrarne sa moralnog stanovita", te tako ponovili samu Rolsovu kritiku protiv toga da se u moralnom zakljuivanju uzimaju u obzir individualne nejednakosti vezane za priroene osobine. Teorija pravde kao pravinosti ne moe uzeti nacionalni okvir kao umesan, jer pravi sistem saradnje - u kojem neki ne dobijaju svoj pravian deo - jeste onaj koji predstavlja svetski ekonomski sistem4. Ovi autori su eleli da meunarodni" prvobitni poloaj, koji je Rols smislio, zamene poetnom globalnom" situacijom u kojoj se fiktivne osobe ponaaju kao predstavnici, ne nacija, ve bilo kojeg pojedinca u svetu. Sutinski uinak ove promene gledanja znatan je, jer bi iz primene naela razlike", bez uzimanja u obzir nacionalnih granica, proizala znatna egalitarna redistribucija svetskih resursa.
3 4
J. Rawls, A Theory of Justice, op. cit., str. 417419. Charles Beitz, Political Theory and International Relations, Princeton. NJ: Princeton University Press, 1979, str. 125-161.
Druga generacija Rolsovih spisa, koje se zavrava knjigom Politiki liberalizam, stvara nove potekoe5. U tom delu, Rols eli da pokae da je njegova teorija pravde stabilna, to jest da stvara sopstveni oslonac. Don Rols eli da objasni zato bi se osobe koje prihvataju jednu raznoliku lepezu moralnih doktrina, slagale u potvrivanju njegovog shvatanja pravde. Rols u reenju koje predlae, koristi injenicu da filozofsko opravdanje naela pravde, formalizovano prvobitnim poloajem, odraava ideale drutva i ideale osobe koji se podrazumevaju u javnoj politikoj kulturi demokratskog drutva. Ova karakteristika objanjava, smatra on, da njegovo politiko shvatanje pravde, koje u vidu ima samo pravdu osnovne strukture drutva, jeste mesto konsenzusa putem podudaranja" razliitih moralnih perspektiva. Sve do pojave ovog dodatka rolsovskoj teoriji, mnogi su alili to se ova usredsreuje na osnovnu strukturu drutva, a ostavlja po strani perspektivu svetske raspodele bogatstva. S druge strane bilo je bar povoljno to to se univerzalizam teorije pravde sastojao u tome da se sva drutava tretiraju na isti nain. Na-suprot tome, u Politikom liberalizmu, saznajemo da je opravdanje egalitarnog liberalizma koje se iznosi u Teoriji pravde umesno samo za drutva koja dele istu demokratsku politiku kulturu. Upravo jer je ideal drutva smatran kao sistem ravnopravne saradnje izmeu slobodnih i ravnopravnih graana, kao sistem implicitan u javnoj
5 John Rawls, Political Liberahsm, New York, Columbia Universitv Press, 1993.
politikoj kulturi demokratskog drutva, rolsovski je kontraktualizam istovremeno i valjan i stabilan unutar tog posebnog drutvenog specifinog prostora. Iako se za izlaganje u Teoriji pravde smatralo da otkriva jednu univerzalistiku viziju, Rols je poeo da sada porie svaku normativnu pretenziju za drutva koja nisu ni liberalna ni demokratska. U svojim Amnesty Lectures iz 1993. godine, Rols je pokuao da odgovori na razliita pitanja koje je izazvalo njegovo gledanje. Pravo naroda", obiman tekst koji je iz tih predavanja proiziao, ponovo preuzima ideju o prvobitnom meunarodnom (ne globalnom) poloaju, a koji je ukratko bio predstavljen i u Rolsovoj Teoriji pravde. Ta je ideja ovde dopunjena uzimanjem u obzir novog razvoja rolsovske doktrine: uvodi se razlikovanje izmeu razliitih tipova drutava, onih koja dele javnu demokratsku kulturu (a koja se nazivaju liberalnim"), te drugih respektabilnih lanova drutva naroda, koje Rols naziva hijerarhijskim drutvima". U analizi u ovom tekstu nastoji se istai vrednost veoma vanog pojma dostupnog univerzalizma. Potom se vri racionalna kritika pozicije koju razrauje Rols: im se prihvati vizija univerzalizma koju on iznosi, primorani smo da dovedemo u pitanje ideju da pravo naroda moe da konstituie jedinstvenu kontraktualistiku poziciju, umesnu izvan granica nacionalnih demokratskih reima. Posebno treba osporiti opravdanje ljudskih prava koje proizlazi iz statusa koji poseduje svaki narod unutar drutva nacija, kao i Rolsovo odbijanje da proce8
njuje delovanja drutava koja ne kre minimalnu normu garantovanja univerzalnih prava.
Skroman i pluralistiki univerzalizam

Univerzalizam u oblasti morala je predmet krajnje suprotstavljenih stavova. Neki se ponosno pozivaju na suprotan stav, te nadmenim tonom odbacuju svaku moralnu filozofiju sa univerzalistikom pretenzijom. Prema njima, jedna takva vizija sasvim je nerealna, poto negira neuklonjivu razliitost ljudskih drutava, a i filozofski je netolerantna, jer eli da procenjuje sve moralne kodove posredstvom posebne vizije morala. Relativista esto za sebe smatra da je upravo on jedini apostol istinske filozofske tolerantnosti, da je sposoban da prepozna izvrsnost u raznolikosti drutvenih moralnosti. Suprotno tome, neki drugi sa estinom odbacuju moralni relativizam, koji rado oznauju opasnim. Pokuaemo najpre da odredimo prirodu opasnosti koju moralni relativizam moe izazvati. Pokuaemo zatim da definiemo uslove koji bi jednu filozofsku univerzalistiku poziciju mogli zatititi od kritike za netolerantnost koju istiu njeni protivnici. Naposletku, videemo kako kontraktualistika doktrina moe ispuniti te uslove.
Opasnosti moralnog relativizma

Moralni relativizam tvrdi da ne postoji jedinstvena norma u odnosu na koju bi se mogli procenjivati svi moralni sudovi, ma kakav bio identitet onog koji ih iznosi, ili onog na koga se oni odnose. Opravdavanje jednog moralnog suda je relativistiko ako se ono ne moe ustanoviti osim pozivanjem na izvesne varijabilne uslove. Jedna relativistika pozicija tvrdi da se razliiti naini definisanja ovih uslova ne mogu moralno opravdati. Relativizam je u tom smislu razliit od univerzalizma koji bi se mogao oznaiti parametrinim, jer u ovom poslednjem tipu opravdanja ono to se zahteva zavisi od okolnosti, ali tako da se ove procenjuju u okviru filozofske teorije prirode pravde koja nema varijanti. U klasinom utilitarizmu, na primer, pertinentna naela pravde zavise od uslova koji 6 doputaju maksimiranje drutvenog blagostanja . Prvi razlog za odbijanje moralnog relativizma je znaaj koji pridajemo stavu da je naa osuda izvesnih nemoralnih postupaka opravdana. Neki relativisti kritikuju tu univerzalistiku ambiciju tvrdei da sudovi koji ukljuuju obaveze {ought to judgements") nisu primenljivi na ljude koji ne priznaju razloge na koje se sud oslanja. Po ovim autorima, nemogue bi bilo izneti sud o Hitlerovom
6 Thomas Scanlon, Fear of Relativism", u Festschrift for Philippa Foot, Cambridge, Cambridge University Press, str. 2-3. Ova definicija relativizma prevazilazi razlikovanje izmeu kognitivnih i nekognitivnih sudova.
10
delovanju, jer ovaj nije priznavao moralne razloge koji sainjavaju temelj nae osude. Oni smatraju da se neka osuda moe legitimno odnositi na nekog delatnika samo ako ovoga moe motivisati moralni razlog koji zasniva sud donet povodom njega. U suprotnom sluaju sudovi koji isputaju element motivacije bili bi lingvistiki neispravni7. Postoji takode i jedan donekle razliit nain da se formulie ova relativistika argumentacija. ak i ako univerzalistiki sudovi nisu lingvistiki neispravni, njih odlikuje izvesna ispraznost: budui da nemaju nikakvu osnovu u onome to je bitno za osobu protiv koje su usmereni, oni su prosto osueni da budu zanemareni. Pa ipak, ove primedbe su zasnovane na jednoj internalistikoj viziji moralne motivacije, u kojoj samo poznavanje moralne objektivnosti daje razloge za delovanje. U eksternalistikoj viziji koju kontraktualizam preferira, bez obzira to razlozi koje mi iznosimo ne motiviu recimo jednog ubicu, sama ta injenica ne ugroava valjanost naeg opravdanja. Naa elja da legitimizujemo nau moralnu osudu izvesnih postupaka ne pretpostavlja da razlozi na koje se mi oslanjamo mogu motivisati svakog oveka. U kontraktualistikim kategorijama, da bi naa moralna osuda bila legitimna, dovoljno je da nijedna osoba privrena ideji meuljudske saglasnosti, ne moe odbaciti razloge koje mi iznosimo.
7 Michael Walzer, Inlerpretatinn and Social Criticism, Cambridge, Mass., Harvard University Press, 1987.
11
Drugi razlog za odbijanje moralnog relativizma je nae htenje da obezbedimo da nai moralni postupci budu opravdani. Ako se pokae da neke osobe, isto tako inteligentne i obavetene kao i mi, moralno vie cene neke druge postupke nego to su oni koje mi smatramo dobrima, mogli bismo pomisliti da su naa moralna verovanja samo rezultat drutvenog usaivanja normi bez temelja. Takva privrenost opravdavanju superiornosti naih moralnih delovanja i sama potpada pod viestruku kritiku. U nieanskoj perspektivi odbacuje se elja za opravdavanjem. Ovaj stav svedoi o nedostatku poverenja u samoga sebe. Subjekt treba da potvruje ideale koje bira, a da nema potrebu da se oslanja na sistem procene unutar koga se njegove vlastite vrednosti i vrednosti drugih ljudi uporeuju. Ostaje naravno kritika nekih filozofa i mnogih antropologa, a koji relativizam smatraju stavom koji bi mogao ostvariti ideal filozofske tolerantnosti. Oni svaku univerzalistiku (neki kau esencijalistiku") filozofiju unapred optuuju i za irealizam u vezi sa prirodom oveanstva i za kulturni imperijalizam.
Kako je mogue biti univerzalista?

Za razliku od naih nedoumica u izboru izmeu univerzalizma i moralnog relativizma, reenje koje predlae Rols u svom tekstu o pravu naroda je zanimljivo: tu se naime uzimaju u obzir primedbe onih koji opravdano isti-
12
u razlike ljudskih drutava. Dve opaske omoguuju da se opie Rolsova strategija. Kao prvo, pouzdanije je definisati univerazalizam pozivanjem na ogranieno podruje etikih pitanja, ono koje se tie pravde drutvenih delovanja, a ne na moralnost u celini, ili ak moralnu ispravnost ili pogrenost. Autori koji brane skromni univerzalizam ove vrste opravdavaju suprotnost koju ustanovljuju izmeu sfere pravde i sfere drugih drutvenih delovanja presudnim znaajem razmatranja pravde, kao i prateim zahtevom da naela pravde budu opravdana razumnom argumentacijom. To nije sluaj sa ostalim sastavnim delovima moralnog ivota kojima, budui da ne poseduju isti znaaj, nije potrebno nikakvo posebno opravdavanje izuzev stava da smo za njih vezani8. Pitanja koja se odnose na linu ast, polni moral, prirodu potovanja ivih i mrtvih, prirodu i mesto prijateljstva u javnom i privatnom ivotu, spadaju u pitanja koja oblikuju ivot jednog drutva. Razliitost reenja koja svako tu unosi, izraz je senzibilnosti odreenog naroda i odreene epohe; ovu razliitost pre treba ceniti nego zbog nje aliti9. Istina je da izvesni radikalniji relativisti odbacuju povoljniji tretman pravde. Tako Volcer (Walzer) smatra da celina moralnih normi zavisi jedino od kriterijuma koje
S. Hampshire, Moralitj and Conflict, Cambridge, Mass., Harvard Univesity Press, 1983, str. 160, i S. Hampshire. Innocence and Experience, Cambridge, Mass., Harvard University Press, 1989, str. 49-79.
9 8
S. Hampshire, Morality and Conflict, str. 126-140.
13
dato drutvo definie samo za sebe, pri emu procena delovanja putem neke filozofske teze neminovno deformie moralne razloge ljudi10. to se tie razlikovanja izmeu pravde kao minimalne moralnosti" i drugih drutvenih delovanja, ona ima znaenje jedino spolja", jer bi bilo nemogue odvojiti naela koja upravljaju tim posebnim podrujem od celine moralnih normi onda kada zauzmemo poziciju unutar drutva": s tog stanovita maksimalna moralnost predstavlja temelj minimalnih normi"11. Kod Volcera su i odbacivanje filozofske argumentacije i odbijanje da prizna specifinost pitanja, povezani sa veoma krutim suprotstavljanjem onoga unutra" i onoga spolja" u pitanju ljudskih zajednica. Ovo potonje i samo poiva na implicitnoj pretpostavci moralne jednodunosti kakva nikada nije postojala u realnim drutvima. Uostalom, kritika zasnovana na pravdi nije jedino delo stranaca koji nedovoljno potuju razlike izmeu naroda; nju takoe iznose oni iji se interesi ili zahtevi zanemaruju pri ustanovljenom drutvenom delovanju. Njihove primedbe se ne odnose na tumaenje zajednikih znaenja" (shared meanings) njihovog drutva, ve na injenici da su postojea drutvena delovanja suprotna pravdi. Oni opravdavaju svoje zahteve pozivajui se na apstraktne teze i principe, pri emu ne zasnivaju potonje na lokalnom shvatanju
10 M. VValzer, Spheres ofJustice, New York, Basic Books, 1983, str. 314. 11 M. VValzer, Thick and Thin: Moral Argument at Home and Abroad, Notre Dame, Ind., University of Notre Dame Press, 1994.
14
drutvenih dobara. eli li se zadrati poseban znaaj koju pitanja pravde imaju za svakog, bitno je odbaciti Volcerovu viziju i insistirati na injenici da delovanja koja spadaju u specifino podruje pravde jesu opravdana prikladnim razlozima. Postoji i drugi nain da univerzalizam bude manje izloen primedbama za netolerantnost, i to tako da se pokae da on moe da prizna razliitost drutava. Tradicionalni univerzalizam zahteva opte i jednoobrazno zasnivanje sutinskih naela, ma kakav bio predmet kojim bi ona elela da obuhvate. Jedna teorija pravde moe da se zadovolji time da eli da bude univerzalna u svom dometu", to jest da se moe razviti na nain da proizvodi naela za sve politiki bitne objekte" 12 . Smisao tog stava moemo proceniti samo ako se za trenutak vratimo na Rolsovo shvatanje praktine objektivnosti. U svojim novijim spisima, Rols smatra da objektivnost naela pravde proizlazi iz injenice da oni mogu biti predstavljeni kao rezultat procedure konstrukcije zamiljene tako da odraava oblik i praktino ispravan sadraj razmiljanja. Na taj nain, Kada je refleksivna ravnotea (izmeu razliitih stupnjeva verovanja) dostignuta, ako je to uopte mogue, naela pravde (...) mogu biti predstavljena kao rezultat procedure konstrukcije (...). Pretpostavljamo da ta procedura sadri sve zahteve praktinog uma te da predstavlja nain na koji naela pravde proizlaze iz
12
J. Rawls, Pravo naroda".
15
(follow from) naela praktinog uma zajedno sa koncepcijama drutva i pojedinca, pri emu su i oni sami ideje praktinog uma13. Dok idealizam tvrdi da su moralne injenice proizvod naeg rasuivanja, realizam negira taj stav smatrajui da se moralne injenice same po sebi konstituiu. Rolsova metaetika pozicija je indiferentna u pitanju proizvoenja objektivnih injenica; ona objektivnost naela definie jedino njihovom mogunou da budu predstavljeni kao rezultat jedne procedure koja odraava strukturu i sadraj ispravnog praktinog miljenja14. Drugo obeleje konstruktivistikog gledanja na objektivnost, znaajno u kontekstu o kome govorimo, moe se objasniti Rolsovim razlikovanjem izmeu dva dela konstruktivistike procedure. Po njegovom miljenju valjalo bi razlikovati naela" od ideja" praktinog uma. Prvi deo procedure bi na taj nain izraavao njenu osnovnu strukturu, a drugi deo odgovarao idealima drutva i osobe, idealima bitnim u upravljanju specifinim objektom. Procedura konstrukcije varirala bi u sadraju prema objektu na koji se odnosi, tako da stvara objektivna naela prilagoena prirodi postavljenog normativnog problema. Jedinstvo odreene konstruktivistike doktrine moglo bi se meriti stabilnou njene strukture, kao i odgovarajuim karakterom sleda koji povezuje njene razliite primene15.
14 15
J. Rawls, Politiki liberalizam, op. cit., str. 123. Ibid., str. 129. J. Rawls. Pravo naroda".
13
16
Ovakvo gledanje na objektivnost doputa jedan vie pluralistiki univerzalizam nego to je onaj koji zahteva potpuno opte i jednoobrazno zasnivanje sutinskih naela, ma kakva da je drutvena struktura kojom bi ona da upravljaju. Konstruktivistika koncepcija se moe, kao posve koherentna, zadovoljiti time da bude univerzalna u svom dometu", to jest podlona da bude razvijena na nain da stvara principe za sve politiki relevantne objekte". Vano je, s jedne strane, obezbediti da je teorija razumno potpuna, a s druge, da su njene razliite formulacije meusobno povezane u skladu sa odgovarajuim sledom, to jest tako da relevantna naela za jedan objekt odreuju nain na koji bi se moglo formulisati opravdanje naela prilagoenih za drugi objekt. Kvalitet doktrine meri se proveravanjem da li je filozofska teza koju ona predlae, u svakoj etapi u refleksivnoj ravnotei sa svim naim ostalim verovanjima, kao i da li je izabrani sled najbolji mogui. Nasuprot konstruktivizmu, vizija koja objektivnost supstancijalnih naela vezuje za opte i jednoobrazno zasnivanje (boanski autoritet, ljudski razum, ili poredak nezavisan od moralnih vrednosti), ma kakav bio objekt kojima ova naela treba da upravljaju, zamilja univerzalnost jedne doktrine kao izravnu posledicu njenog izvora autoriteta i njene formulacije. Jedan poseban sluaj konstruktivizma predstavljaju liberalna shvatanja pravde, to jest ona koje jame relevatnim moralnim osobama jednu celinu prava i sloboda. Ova shvatanja treba da zasnuju svoju stabilnost na poseban
nain, budui da je potrebno predoiti kako ih slobodno potvruju razumno zainteresovane osobe na osnovu naela pravde koje ta shvatanja opravdavaju. Autoritet jedne liberalne konstruktivistike doktrine na taj nain poiva na principima i koncepcijama praktinog uma, kada se zna da su oni uvek tako prilagoeni da se odnose na razliite objekte onako kako se oni predstavljaju, i uvek prihvataju posle prikladne refleksije od strane razumnih delatnika na koje se naela pravde odnose16.
Da li shvatanje pravde kao pravinosti moe biti univerzalno u svome dometu? Kada se praktino razmiljanje odnosi na pitanja socijalne pravde, onda je njegov adekvatni oblik, po Rolsovom miljenju, uslovljen prvobitnim poloajem. Nakon prikladnog razmiljanja koje dovodi do refleksivne ravnotee svih njenih verovanja, razumna osoba e potvrditi da ovaj postupak predstavljanja odraava ispravnu filozofsku tezu o prirodi pravde. Ostaje da tako definisan prvobitni poloaj predstavlja formalni ideal pravinih drutvenih odnosa. On ne moe opravdati sutinske principe a da specifini ideali drutva i osobe, ideali koje on odraava, nisu specifikovani. Sa svoje strane, ovi ideali zavise od
16
J. Rawls, Pravo naroda". 18
prirode objekta koji nas zanima. Oni e biti razliiti, tvrdi Rols, prema tome da li se nastoji oceniti pravednost osnovne strukture drutva, ili je u pitanju pravednost odnosa izmeu nacija. Da bi konstruktivistiko shvatanje bilo univerzalno, nije dakle neophodno da ono predlae identine principe, ili da su ovi principi zasnovani na odreenoj filozofskoj interpretaciji koja je potpuno nepromenljiva bez obzira na razmatrani predmet. Rolsovo kontraktualistiko shvatanje moe dakle da bude univerzalno u svom dometu samo pod uslovom da je mogue razdvojiti valjanost prvobitnog poloaja (kao predstavu jedne filozofske teze o prirodi pravde) od njegovog vezivanja sa nekom specifinom politikom kulturom. To je razdvajanje mogue, jer javna demokratska politika kultura izgleda da ima dve strateke uloge u Rolsovoj teoriji. Kao prvo, ona omoguuje da se definie sadraj filozofske norme pravinog reciprociteta, ili pak priroda onoga to osoba ne bi mogla razumno da odbaci u izvesnom kontekstu. Osim najvanijih dobara iji nedostatak svi smatraju veoma ozbiljnim (sam ivot, odsustvo fizike patnje, telesno i duevno zdravlje), zaista je teko specifikovati sadraj jedne norme pravine recipronosti. Pozivanje na javnu demokratsku kulturu omoguuje Rolsu da zakljui da je sutinski element individualnog blagostanja posedovanje obe temeljne moralne sposobnosti: one koja doputa da se bira, revidira i nastoji ostvariti odreeno shvatanje dobra, i one koja omoguuje da se ima oseaj za pravdu i da se deluje u skladu s njim. Rols tako defi19
nie demokratsko graanstvo kao ravnopravnost pojedinaca u odnosu na posedovanje tih sposobnosti. Prvobitni poloaj ipak moe logino odraavati i druge ideje. Drugim recima, filozofska teza o kontraktualizmu moe se povezati i sa drugim objektivnim dobrima osim posedovanja dve osnovne moralne sposobnosti. to se tie druge funkcije javne politike kulture, ona je drugog reda i proistie iz liberalne prirode naela koja su opravdana povezivanjem kontraktualizma sa posebnim odreenjem blagostanja. Ovaj koncept omoguuje jednom liberalnom shvatanju da obezbedi vlastitu stabilnost ostvarujui liberalni ideal politikog legitimiteta. U stvari, nuno je da kontraktualizam opravdaju svi u meri u kojoj on omoguuje opravdanje sutinskih liberalnih naela. Dakle, pozivanje na javnu politiku kulturu je u ovom sluaju sredstvo da se politika teza o prirodi pravde uini kompatibilnom sa liberalizmom koji ona opravdava. Rols priznaje strateki, ali ne i sutinski karakter pojma politike kulture, tvrdei da se razliite definicije dobra mogu povezati sa prvobitnim poloajem. Teorija pravde kao pravinosti, koju predstavlja prvobitni poloaj, moe da bude univerzalna u svom dometu" zato to jedino struktura kontraktualizma (filozofska norma pravinog reciprociteta) mora da ostane konstantna: njen sadraj treba biti prilagoen objektu za koji se nastoje specifikovati naela pravde. Posedovanje temeljnih moralnih sposobnosti samo je posebna formulacija kontraktualizma prilikom postavljanja pitanja o pravednosti osnovne strukture
20
demokratskih drutava. Ovo dobro ne definie sutinu humaniteta kao Kantov isti praktini um, a ne predstavlja ni izvor univerzalnog autoriteta naela pravde.
Pravo naroda i rolsovska strategija

Prvobitni poloaj, po Rolsu, mora nuno da se odnosi na razliite objekte i to tako da opravdava naela pravde radi regulisanja naih odnosa sa buduim generacijama, ili radi reavanja izvesnih problema pravde u stvarima javnog zdravlja. Jedna od najvanijih formulacija kontraktualizma, ona koja je predmet teksta o pravu naroda, eli da opravda naela pravde koja treba da upravljaju funkcionisanjem drutva nacija. Rols u svom reenju razvija neke stavove ve sadrane u Teoriji pravde. Tim reenjem nastoji da definie prvobitni poloaj u kome fiktivne osobe vie nisu pojedinci, ve drutva. Uzimajui u obzir vezu izmeu unutranje pravde drutva definisanog kontraktualizmom i javnu politiku kulturu demokratija, Rols tvrdi da su razliita drutva, predstavljena u njegovom superiornom prvobitnom poloaju, dobro ureena razliitim shvatanjima pravde. U svom razmiljanju, Rols vri niz proirenja, najpre od jednog dobro ureenog rolsovskog drutva do prava naroda izmeu liberalnih drutava (od kojih nekima upravljaju naela koja, iako liberalna, nisu tako egalitarna kao ona iz shvatanja pravde kao pravinosti), potom na pravo naroda koje ukljuuje neliberalna
21
drutva koje naziva hijerarhijskim. Sva ta drutva su u superiornom prvobitnom poloaju predstavljena kao ravnopravni lanovi jednog drutva naroda. Proirujui teoriju pravde kao pravinosti na pravo naroda, Rols se odvaja od veine onih svojih tumaa koji su nastojali da njegovu doktrinu primene globalno (to jest apstrahujui skupinu pojedinaca unutar drutava) i izvedu razliite zakljuke distributivne pravde na osnovu globalnog prvobitnog poloaja. Branei vlastito reenje, on insistira na injenici da je shvatanje osobe na kojoj je zasnovan globalni kontraktualizam tipino zapadnjako", kao i na ideji da nacionalne granice mogu biti moralno relevantne. Rols odbacuje komunitarno opravdanje prema kojem granice slue ouvanju kulturne osobenosti nekog naroda, stav koji iznosi Majki Volcer. Rols tvrdi da jedan narod pre definie kolektivna odgovornost njegovih lanova na njegovoj teritoriji, a koja se sprovodi putem politikih institucija, potom sposobnost opstajavanja tog naroda, vie nego osobenost njegove kulture koju bi pokuao da brani. Ovo gledanje ocrtava jedno politiko shvatanje nacije u kojem je etika relevantnost granica zasnovana na argumentu slinom jednom od moralnih opravdanja svojine: ako odgovornost odravanja nekog objekta nije poverena nekom odreenom delatniku, taj objekt tei da se pokvari. Ovde je relevantan objekt teritorija omeena granicama, a delatnik je politiki organizovan narod'7.
17
22
Ova razmatranja navela su Rolsa na pomisao da je superiorni prvobitni poloaj, unutar koga fiktivne osobe predstavljaju drutva, u isto vreme i realistiki i etiki odbranjiv. Taj poloaj omoguuje da se opravdaju izvesni principi pravde drutva naroda, principi koje je Rols ve spomenuo u Teoriji pra\ Nezavisni narodi, organizovani u drave, shvataju se tu kao ravnopravni, isto onako kao graani jednog ustavnog demokratskog reima. Na taj nain mogue je zasnovati princip samoodreenja, princip samoodbrane, kao i princip potovanja ugovora, principe koji strukturiu jus ad bellum. Ista politika teza moe posluiti da se opravdaju neki drugi vani principi radi konstituisanja jus in bello. U svom tekstu o pravu naroda, Rols implicitno tvrdi da superiorni prvobitni poloaj predstavlja jedinstvenu filozofsku tezu o prirodi pertinentne pravde van granica demokratskih reima18. Ova ideja ima u najmanju ruku dve posledice koje valja istai. Kao prvo, ljudska prava su opravdana posredstvom tog superiornog prvobitnog poloaja. Rols pored toga smatra da iz izlaganja svog prava naroda moe izvesti sledei zakljuak: kada su drutva dobro ureena u minimalnom smislu da potuju ljudska prava, onda kontraktualizam ne govori nita o vrednosti 19 liberalnih, odnosno hijerarhijskih drutava . Pokuaemo da pokaemo da su ti zakljuci neutemeljeni, kao i da jedna univerzalna doktrina drutvenog ugovora moe poto18 19
Ibid. ibid.
23
vati naa odmerena uverenja samo ako odvaja opravdanja ljudskih prava i kritiku nepravinih drutava od formulacije prava naroda.
Opravdanje ljudskih prava

Ljudska prava imaju poseban status: njihovo potovanje odgovara minimalnoj normi ponaanja koja se odnosi na sve drave, i opravdava izuzetke od pravila o neintervenciji20. Rols se odluuje da jamstvo minimalnih univerzalnih prava opravda tako da ne mora da specifikuje bilo koju viziju individualnog blagostanja. On smatra da to jamstvo moe zasnovati na moralnoj linosti naroda unutar jednog drutva nacija. Ovakva zamisao ipak dovodi do velikih tekoa zbog kojih treba razmiljati o nekom drugom reenju.
Rols i opravdanje univerzalnih prava

Ovo opravdanje je kod Rolsa povezano sa minimalnim uslovima politikog legitimiteta drave u oima vlastitog naroda. Budui da legitimitet proistie iz jednog shvatanja pravde, a da liberalna koncepcija nije pogodna za upravljanje univerzalnom teritorijom, treba pronai neki drugi temelj. Kriterijumi politikog legitimiteta jedne
20
24
drave potiu, po Rolsu, iz minimalne moralne linosti koju drutva predstavljena u prvobitnom poloaju treba da imaju da bi bila deo drutva nacija pored liberalnih drutava. Ti se kriterijumi svode na sledee: hijerarhijskim drutvima treba da upravlja sistem zakona koji njihovi upravljai treba da iskreno i ne-nerazumno smatraju saglasnim potvrdi jednog shvatanja koje u vidu ima opte dobro. Ovo odreenje objanjava zato se ta drutva nazivaju hijerarhijskim. Iako norma pravinog reciprociteta nije primenjiva, Rols smatra da postoji jedan meuprostor izmeu potpuno razumnog" i potpuno nerazumnog"21: niiji interesi nisu potpuno zanemareni-, ali za razliku od demokratskih reima, temeljni interesi pojedinaca smatraju se neistovetnima. Razume se i zato Rols ta drutva opisuje kao zasnovana na pravednoj konsultativnoj hijerarhiji". Naime iskrenost upravljaa poiva na dva elementa: na njihovom uverenju i na njihovom potovanju mogunosti neslaganja. Iz te poslednje ideje Rols izvodi zakljuak da razliiti glasovi mogu da se uju", jer upravljai ne mogu odbiti da sluaju jedino pod izgovorom o nekompetentnosti onih koji se ale. Ovaj opis hijerarhijskih drutava daje osnovu za opravdanje ljudskih prava. Kao prvo, jedno shvatanje o optem dobru koje nije potpuno nerazumno, treba svima da jami minimalna prava na sredstva za odranje i sigurnost (pravo na ivot), na slobodu (pravo na pruanje otpora ropstvu, suanj21
25
stvu i prisilnom radu), pravo na svojinu (linu), isto kao i pravo na formalnu jednakost koja se izraava pravilima prirodne pravde22. to se tie ostalih prava, ona proizlaze iz zahteva za iskrenost upravljaa i podrazumevaju izvestan obim" slobode savesti i izraavanja, iako te dve slobode nisu jednake za sve lanove drutva, kao to je to sluaj u liberalnim drutvima23. Jasno je da politike slobode nisu garantovane, jer one znatno zavise od ideala slobodnog pojedinca, ideala svojstvenog Zapadu, a koji bi mogao da ugrozi identitet nekih drutava u kojima politiki status osoba prvenstveno odreuje njihovo pripadnistvo grupi.
Tekoe robovskog reenja

Vie kritikih zamerki moe se uputiti ovom opravdanju ljudskih prava. Prva istie nesrazmeru izmeu Rolsove analize i naih odmerenih uverenja. Kao prvo, mnogi od nas smatrae zaelo veoma ogranienim univerzalna prava koja se u toj analizi proklamuju. Mi bismo moda eleli da ukljuimo vie jamstava protiv arbitrarnosti, priznajui u isto vreme da norma koju ta prava specifikuju, treba da ostane minimalna. Ako nam Rolsov spisak ljudskih prava izgleda nepotpun, njihovo opravdanje protivrei i nekim od naih apstraktnijih intuicija. Rolsova
22 23
J. Rawls, Pravo naroda". Ibid.
26
analiza je zasnovana na pretpostavci prema kojoj relevantne moralne osobe jesu dobro ureena drutva. Ali i sam pojam drutva, kao i naroda, izvor je tekoa: postoje ljudi, na primer izgnanici ili apatridi, za koje nije lako utvrditi kojem drutvu pripadaju: da li su ovi pojedinci lieni zatite koju pruaju ljudska prava jer nisu lanovi odreenog drutva? ak i ako bi se takvi empirijski problemi mogli resiti raznim definicijama, ostala bi glavna tekoa koju predstavlja protiv-intuitivni karakter Rolsovog opravdanja. Mi obino ljudska prava ne smatramo posledicom onoga to drutva duguju jedna drugima, ve pre svega onoga to mi, kao ljudska bia, dugujemo drugim ljudskim biima, nama u osnovi slinima. Drugi tip kritike istie unutranju nategnutost rolsovskog opravdanja. Prva protivrenost javlja se u samom izlaganju ljudskih prava. Rols veruje da u opravdanju ljudskih prava moe izbei svako pozivanje na neko shvatanje osobe - shvatanje za koje smatra da e nuno biti predmet sporenja - te nastoji da zaobie prepreku zamenjujui je idejom drutva kao respektabilnog lana drutva naroda. Nije izvesno da ovo filozofsko opravdanje moe dati eljene rezultate. Iz Rolsove stvarne kritike utilitarizma nauili smo da moralnosti opteg dobra uglavnom ne nude koncepciju individualnih prava, jer meaju nepristrasnost i bezlinost. Pozivanje na proceduru odreivanja opteg dobra (koje stoji u vezi sa zahtevom za iskrenou upravljaa) takoe kao da ne moe da zasnuje slobode. Rols objanjava da razliiti glasovi mora da se uju" da
27
bi upravljai mogli iskreno da veruju da njihovo shvatanje dobra nije sasvim nerazumno. Ipak nije jasan razlog zbog ega bi to bilo tako, jer bi najbolje sredstvo da se upozna i shvati opte dobro bilo da se uje glas boji, a to je povlastica samo kompetentnih slualaca. Ipak je mogue da Rolsovo opravdanje ne zavisi od opteg znaenja izraza opste dobro", kao ni od znaenja sredstava za odreenje njegovog sadraja. Moda je potrebno tumaenje tih pojmova koje nije previe udaljeno od tumaenja liberalnih shvatanja: hijerarhijska drutva zapravo treba da budu respektabilni lanovi drutva naroda zajedno sa liberalnim drutvima. Ako je to Rolsova pretpostavka, izgleda da je nuna i koncepcija onoga to se duguje svakoj osobi, i to kao implicitna pozadina njegovog opravdanja ljudskih prava. Rolsova strategija, dakle, vodi u neku vrstu orsokaka: ideja o superiornom" prvobitnom poloaju nije prilagoena zasnivanju temeljnih prava, osim ukoliko se ne pretvori u potvrdu jednog shvatanja osobe koju je Rols nastojao da izbegne. Ovde pronalazimo drugu vrstu unutranje protivrenosti koja proizlazi iz prava naroda, a koje stoji izmeu tog dela rolsovske teorije i ostatka misaone graevine. Pri konstruisanju prava naroda, Rols ne razdvaja dve etape u teoriji pravde (etape moralnog opravdavanja principa i etape kontrole koncepcije), razdvajanje koje je smatrao presudnim u sluaju interne pravde. Ovo razdvajanje bi omoguilo da se opravdanje principa ne
28
smatra rezultatom kompromisa izmeu moralnih doktrina:i. Kada ispituje pluralizam politikih doktrina koje mogu da poslue kao osnova univerzalnih prava, a ne samo pluralizam obuhvatnih doktrina jednog te istog drutva, Rols menja strategiju: sadraj principa pravde i njeno opravdanje odreeni su onim to dati tip drutva (onaj koji predstavljaju hijerarhijska drutva) moe da prihvati. To znai da realistika razmatranja imaju prednost nad moralnim idealom u opravdavanju naela pravde. U svom izlaganju prava naroda, Rols status-u quo pridaje (to je prihvatljivo za odreene uesnike) mnogo vei znaaj nego u sluaja interne pravde, a osnove veoma ogranienog karaktera univerzalnih jemstava bolje se shvataju.
Jedno drugo kontraktualistiko opravdanje univerzalnih prava

Sreom postoji i drugo kontraktualistiko reenje, koje odmah osporava stav da razlozi koje Rols navodi da bi izbegao pozivanje na neko shvatanje linosti, mogu da opravdanje uine relevantnim. Rolsova argumentacija u rekonstruisanom obliku glasi: ideal jednog drutva zamiljenog kao pravedan sistem saradnje slobodnih i jednakopravnih graana nije pogodan za opravdanje ovih prava, jer nije realistiki zahtevati da neliberalna drutva deluju
24
J. Rawls, Politiki liberalizam, op. cit. str. 37.
29
u skladu s tim liberalnim i demokratskim idealom. Isto je uostalom i sa svakim drugim idealom koji podrazumeva neko posebno gledanje na pojedinca. Kao posledica toga, ideja o globalnom prvobitnom poloaju treba da bude odbaena, tako da je bolje pozivati se na superiorni prvobitni poloaj, koji je povezan s pravom naroda. Ali taj je zakljuak nesolidan, dok je paralela sa unutranjom pravdom pouna. Kao liberali, prihvatamo slobodni i javni razum kada se radi o opravdanju prinude koju sprovodi dravna vlast. Predlaemo dakle jedno politiko shvatanje pravde koje bi razumne osobe mogle slobodno da potvrde. Da bismo izrazili taj stav, formuliemo politiko shvatanje u kategorijama ideala implicitnih u javnoj politikoj kulturi naeg liberalnog i demokratskog drutva. Opravdanju ljudskih prava treba pristupiti na slian nain, budui da njihovo krenje doputa intervenciju dravne prinudne vlasti (a iji oblik jo uvek treba odrediti). Ukoliko smo verni politikom liberalizmu, elimo da opravdamo ljudska prava (koja ukljuuju neke temeljne slobode) na osnovi koju bi ljudi koji danas ive u drugim kulturama mogli slobodno da potvrde. Ali u tom sluaju, javni slobodni razum ne moe se pozivati na zajedniku politiku kulturu, budui da ona ne postoji. Koristiti politike ideale naih demokratskih i liberalnih drutava znai ne potovati raznolikost politikih kultura. Ukoliko nam je cilj opravdavanje minimalnih prava, a ne naela koja upravljaju itavom osnovnom strukturom drutava, iskljuivanje ovih politi-
30
kih ideala ne povlai sa sobom mnogo posledica. Mi naime elimo da saznamo ono to ljudska bia, a ne graani demokratskog drutva, duguju jedna drugima. Politiki liberalizam onemoguuje upotrebu demokratskih ideala, ali nikako ne podrazumeva reenje prava naroda. Slobodan javni razum nas vodi do opravdavanja temeljnih prava pozivanjem na normu pravinog reciprociteta povezanu sa odreenim shvatanjem linosti koje nije svojstveno zapadnim drutvima. Ovo shvatanje je definisano minimalnom specifikacijom prihvatljivom za sve ljudske interese. To je osnova globalnog minimalnog" prvobitnog poloaja u kome uesnici poznaju samo najosnovnije interese onih koje predstavljaju. Takva minimalna definicija je mogua, jer su neophodne jedino dve pretpostavke. Prva se tie ljudskih bia, iji osnovni interesi jesu negativni: izbei smrt i velike patnje. Druga se odnosi na drave: s obzirom na ove temeljne interese, drave su veoma opasne tvorevine, u stanju da ubijaju i mue, bilo inei to aktivno, ili zanemarujui svoje obaveze. Ovu ideju izraavaju mnogi autori, posebno Judit klar, koja je branila shvatanje liberalizma straha": svaki pravni sistem podrazumeva izvestan stupanj straha, a ni sam liberalizam straha nije takav da u vidu ima ukidanje moi vrenja prinude. Strah koji on eli da sprei stvaraju dozvoljeni nasilni postupci, koji su arbitrarni, neoekivani i nekorisni, kao i uobiajeni okrutni postupci i torture koje sprovodi armija i poli-
31
ija u svim reimima. Za strah se, bez ikakvog ogranienja, moe rei da je isto tako univerzalan koliko psiholoki25. Iz ovog shvatanja proistie vizija ljudskih prava koja, kada je re o pojedincima, ukljuuje pravo na ivot (sa odgovarajuim sredstvima za odranje), pravo na otpor torturi, kao i pravo na delotvorna sredstva kontrole nad dravama kojima su pojedinci potinjeni26. Ona se moe pokazati spojiva sa jednom vizijom osoba za koje se smatra da su lanovi jedne grupe, ali ako to nije sluaj, to bi jednostavno znailo da se asocijativno shvatanje linosti treba napustiti jer je nepomirljivo sa temeljnim naelima ljudske pravde. Izgleda da ova vrsta opravdanja ljudskih prava moe pre da ostvari refleksivnu ravnoteu sa naim ostalim dobro odmerenim uverenjima, nego to je to rolsovsko shvatanje prava naroda. tavie, ona izgleda vie u skladu s Rolsu dragom metodom opravdavanja, a u kojoj se test konsenzusa preko podudaranja" moralnih doktrina obavlja tek u drugom stadijumu predstavljanja teori25 Judith N. Shklar, The Liberalism of Fear", str. 29, u Nancy Rosemblum, Liberalism and the Moral Life, Cambridge, Mass., Harvard Universitv Press, 1989. Pogledati takoe Les Vices ordinaires, Paris. PUF, 1989, posebno prvo poglavlje u kome se iznosi ideja liberalizma, kao i rad Legalism, Cambridge, Mass., Harvard Universitv Press, 1964, gde autorka opisuje jedan slian pojam pod nazivom liberalizma permanentnih manjina. 26 Henry Shue, Basic Rights, Princeton, NJ, Princeton University Press, 1980, insistira na tom uslovu efikasnosti.
32
je, poto je odreeno shvatanje opravdano saglasnou sa privlanim moralnim idealima. Ovo reenje ima i drugu prednost, koja znai da se uoava injenica da je drutvo u isto vreme drutvo razliitih drava (ili naroda) i drutvo pojedinaca"27. Teorija meunarodne pravde ne t r e b a da se bavi poricanjem statusa moralne linosti nekom od tih entiteta. Ovde elimo da kaemo da doktrina drutvenog ugovora moe da uzme u obzir obe dimenzije, stavljajui pritom jednu na vii rang od druge. Tako se i konstruktivizam sloeniji nego Rolsov moe sagledati saglasno tome koliko se kontraktualistika teorija pravde odnosi na vei broj objekata. Pravo naroda koje opravdava naelo samoodreenja naroda se tako uklapa u sled prvobitnih poloaja posle zasnivanja univerzalnih prava, jer ono pretpostavlja njihovu validnost. Ova prava bi imala prednost slinu onoj koju imaju ustavna naela nad zakonodavnim uredbama. Obogaujui konstruktivizam rolsovske doktrine drutvenog ugovora, izbegava se da se opravdavanje ljudskih prava smatra jednostavnim aspektom odnosa izmeu drutava. Oduzimanje pravu naroda izuzetne privilegije da predstavlja jedinu relevantnu kontraktualistiku poziciju izvan nacionalnih granica od sutinskog je znaaja: zaobilazi se relativizam sadran u Rolsovom reenju.
27
Stanley Hoffmann, "Ideal Worlds"
Odbacivanje relativizma i kritika nepravednih drutvenih postupaka

Rolsovo miljenje da pravo naroda moe da reava sva pitanja pravde koja nastaju izvan nacionalnih granica demokratija, obavezuje ga da prihvati jedan za autora Teorije pravde neobian zakljuak: kontraktualizam nita ne govori o relativnim vrednostima liberalnih i hijerarhijskih drutava, im ova jame ljudska prava28. Samo bi jedna obuhvatna liberalna doktrina mogla da saini temelj za kritiku neliberalnih drutava, a pravo naroda ne eli da bude takva doktrina. Budui da ne postoji nijedna druga formulacija pravde izvan nacionalnih granica demokratskih reima, iz toga treba zakljuiti da se drutvene prakse kojima se aktivno ne kre univerzalna prava, nalaze izvan polja procene kontraktualistike teorije pravde. Ovaj zakljuak navodi na pomisao da se Rolsova teorija moe izloiti kritici relativizma. Ako se zna da nepravedna drutva, koja potuju minimalna univerzalna prava, ne mogu biti predmet nikakvog daljeg procenjivanja u stvarima pravde, Rols izgleda da odustaje od univerzalizma, koji ipak odreuje onu ambiciju koju sam on pripisuje svojoj teoriji pravde. Bilo bi teko braniti iskljuenje tih drutava iz polja teorije tvrdei da ona ne mogu, sama po sebi, da predstavljaju relevantni politiki objekt. Namera opravdavanja moralne nadmonosti naih praksi i kritikovanja praksi drugih, u meri u kojoj se one
28
34
razlikuju od naih, zaelo je krajnje sumnjiva. Ovakvo predstavljanje univerzalizma ipak ne odgovara formulaciji njegovih najzanimljivijih verzija, koje su u isto vreme skromnije i vie pluralistike, kao to smo videli ranije. U stvarima pravde valja razlikovati izmeu temeljnih pitanja povodom kojih zahtevamo da svi deluju na osnovu istih ideala, i pitanja zbog kojih ne smatramo legitimnim da silom nameemo drugima da prihvate te ideale. Ljudska prava definiu minimalnu i urgentnu normu, koja je povezana sa prinudnim intervenisanjem, dok se prilikom njihovog opravdavanja treba uzeti u obzir ta specifina priroda uz korienje ideala politikog liberalizma. Ovaj stav je spojiv i komplementaran sa kritikom drutvenih praksi koje, iako potuju univerzalna prava, ostaju u biti nepravedne. Rols uzgred priznaje razliku izmeu kritike i prinudnog delovanja29, ali je spaja sa zahtevom za posebnom paralelom sa unutranjom situacijom: nae shvatanje pravde je, po naem miljenju (nas, predstavnika posebnog liberalnog drutva), bolje nego ono ostalih drutava, na isti onaj nain kako mi (graani posebne liberalne demokratije) smatramo da naa obuhvatna moralna koncepcija vie zadovoljava nego one koje potvruju ostali graani. Ova paralela je takva da rolsovsko shvatanje liava mogunosti da izbegne relativizam. Naime, moralni karakter koji pripisujemo naim osnovnim principima izgleda da zavisi od krajnje specifinih kulturnih ideala, te dakle od injenice
29
J. Rawls, Pravo naroda". 35
da smo odrasli u posebnoj politikoj kulturi. Neki drugi pojedinci, odrasli u sasvim razliitim uslovima, mogli bi legitimno da ospore moralnu prirodu tih principa. Mogue je dakle da poverenje koje ulaemo u njihovu opravdanost bude time ugroeno. Postoji ipak jedna sutinska razlika izmeu pluralizma politikih kultura i pluralizma obuhvatnih moralnih doktrina koje Rols proputa da spomene, i ije bi uzimanje u obzir ojaalo njegovu poziciju. Kritika ostalih reima nije nuno takva da ne potuje razlike izmeu drutava, jer ispravnost koju pripisujemo izvesnim naelima ne zavisi od nekih krajnje specifinih ideala. Ovi ideali poseduju svoju valjanost na osnovu filozofske teze koja karakterie kontraktualizam, i koja bi se mogla izraziti u nekim drugaijim idealima nego to su oni koji se podrazumevaju u politikoj kulturi liberalnih demokratija. Politike kulture su beskonano raznovrsnije i fleksibilnije nego to su to moralne doktrine, a mi te specifine kvalitete mogli da iskoristimo radi konstruisanja ideala kao takvih. Relativistiki argumenti uopte uzev koriste mnogo grublje pojmove radi definisanja kulturnih pozicija. U stvari, ne postoji politika kultura koja bi bila potpuno jednoobrazna, Tako na primer Amartija Sen pie: Pogled zvaninog svetenstva u Iranu nije privilegovan u odnosu na pogled brojnih protivnika u pitanju definisanja iranskog poloaja"30.
Amartya Sen, Positional Objectivity", Philosophy and Public Affairs, sv. 22, br. 2, Princeton University Press, prolee 1993, str. 139.
30
36
Izbegavanjem relativizma se zapravo tvrdi da je filozofska teza o sadraju pravde invarijantna: ako smo kontraktualisti, nemogue nam je da smatramo pravednima naela nespojiva sa pravinom filozofskom normom recipronosti, a koju predstavlja prvobitni poloaj. U zapadnim drutvima mogue je formulisati sadraj te filozofske teze zahvaljujui shvatanjima osobe i drutva, shvatanjima koja se podrazumevaju u javnoj politikoj kulturi. Pa ipak, povezivanje te filozofske norme i ovih ideja ne iscprljuje resurse kontraktualizma. Sa tom normom meulinih odnosa na umu, na je zadatak da analiziramo politiku kulturu jednog drugog drutva u cilju da tu pronaemo - u obliku implicitnih ideala - osnovu primene te norme. Nije izvesno da je taj sadraj istovetan u svim drutvima, ali bogatstvo politikih kultura nam omoguuje da budemo razumni optimisti u pogledu mogunosti da u njima identifikujemo ideale koji sadre ideju pravine recipronosti. Igrajui ulogu drutvenih kritiara, mogli bismo pomiriti cilj izbegavanja moralnog relativizma sa potovanjem razlika izmeu drutava. Naravno, ako politika kultura na alost ne sadri nijedan neophodan resurs za primenu norme pravine recipronosti, ne bi nam preostalo nita drugo nego da zakljuimo da je ona u biti slaba, a da se ta slabost verovatno moe pripisati dubokom uticaju jedne ideologije, koja doputa jednoj od grupa drutva da na sistematian nain nametne vlastite interese. Uzme li se za ozbiljno rolsovska vizija univerzalizma koji se ne moe razdvojiti od konstruktivistikog shvata-
37
nja objektivnosti, onda se mora napustiti ideja po kojoj pravo naroda predstavlja jedinu relevantnu formulaciju kontraktualizma izvan granica demokratskih reima. Ovaj poloaj protivrei naim dobro odmerenim uverenjima u stvarima pravde, bilo da se ona odnose na opravdanje univerzalnih prava, ili se tiu opasnosti relativizma. Pokuali smo da pokaemo da teorija pravde kao pravinosti moe dosegnuti vri univerzalizam, pod uslovom da se potvruju njeni pluralistiki potencijali i da se obogauje niz prvobitnih poloaja koji zasniva jedinstvo rolsovskog shvatanja: ukoliko pravo naroda mora da potuje opravdavanje univerzalnih prava, fiktivne linosti svih nacionalnih prvobitnih poloaja morae da se prilagode stavovima onih koji su defmisali univerzalna prava pojedinaca i naroda. Bertran Gijarm Preveo s francuskog D. J.
38
Pravo naroda
Kao jedan od ciljeva ovog predavanja postavio sam sebi zadatak da ukratko predstavim - a to je sve to mogu da uinim na ovako skuenom prostoru - kako se pravo naroda31 moe ustanoviti na osnovu liberalnih ideja pravde koje su, mada optije, sline onome to sam nazvao shvatanjem pravde kao pravinosti, a koje sam izloio u svojoj knjizi Teorija pravde (1971). Pod pravom naroda smatram odreeno politiko shvatanje prava i pravde32, koje
Izraz pravo naroda" potie od tradicionalnog izraza ius gentium, a nain na koji ga koristimo blizak je njegovom znaenju u reenici Jus gentium intra se" (uzajamno pravo naroda). U tom smislu se odnosi na ono to pravo svih naroda ima zajedniko. Pogledati R. J. Vincent, Human Rights and International Relations (Cambridge, England: Cambridge Universitv Press, 1986), str. 27. Smatrajui te zakone kao jezgro pridrueno naelima pravde koja se odnose na pravo naroda na svakom mestu, dobija se smisao blizak mojoj upotrebi izraza pravo naroda.
32 Jedno politiko shvatanje pravde ima sledee tri karakteristike: (1) razraeno je da se odnosi na temeljne politike, ekonomske i drutvene institucije; u sluaju unutranjeg drutva, na njegovu osnovnu strukturu, u sadanjem sluaju, na pravo i prakse drutva politikih naroda: (2) predstavljeno je nezavisno od svake obuhvatne verske, filozofske i moralne doktrine, i iako moe da bude izvedeno ili iz vie doktrina toga tipa, ili povezano sa njima, nije razraeno na 31
39
se odnosi na naela i norme meunarodnog prava i njegovu primenu. U 58. odeljku moje knjige pokuao sam da ukazem na nain kako se pravo naroda moe ustanoviti na osnovu shvatanja pravde kao pravinosti, a sa ogranienim ciljem reavanja nekih pitanja povezanih s pojmom pravednog rata. Prikaz ovog prava u ovom predavanju pokriva iru oblast, pri emu razmatram i ulogu ljudskih prava. Iako je shvatanje pravde koje koristim u tu svrhu optije nego shvatanje pravde kao pravinosti, ono ostaje povezano sa doktrinom drutvenog ugovora. Procedura konstrukcije, kao i njeni razliiti stadijumi, umnogome su slini u oba sluaja. Drugi cilj predavanja je objanjenje dometa politikog liberalizma u sluaju kada se jedno liberalno politiko shvatanje pravde proiri na pravo naroda. Posebno se pitamo kakav oblik u tom kontekstu dobija tolerantnost drutava koja nisu liberalna. Tiranski i diktatorski reimi zaelo ne mogu biti prihvaeni kao dostojni lanovi jednog razumnog drutva naroda. Ali isto tako se ne moe razumno zahtevati od svih reima da budu liberalni, jer u protivnom ni samo pravo naroda ne bi bilo izraz liberalistikog naela tolerantnosti prema drugim razumnim nainima ureivanja drutva, kao ni liberalistikog nastojanja da se pronae osnova za sporazum izmeu razumtaj nain; (3) njegov sadraj je izraen izvesnim temeljnim idejama koje se smatraju implicitnim u politikoj kulturi liberalnog drutva. Pogledati moj rad Polilical Liberalism (New York: Columbia University Press, 1993), str. 11-15.
40
nih naroda. Upravo kao to graanin liberalnog drutva mora da potuje obuhvatne verske, filozofske i moralne doktrine drugih ljudi, pod uslovom da su one u skladu sa razumnim politikim shvatanjem pravde, tako i liberalno drutvo mora potovati druga drutva organizovana u skladu sa obuhvatnim doktrinama, pod uslovom da politike i drutvene institucije u njima ispunjavaju izvesne uslove koji ta drutva vode ka prihvatanju nekog razumnog prava naroda. Tanije, pitanje glasi: gde postaviti razumske granice tolerantnosti? Deava se da i dobro ureeno neliberalno drutvo prihvati isto pravo naroda k'oje priznaju dobro ureena liberalna drutva. Kada to kaem, smatram da je dobro ureeno drutvo miroljubivo i da nije ekspanzionistiko; da njegov pravni sistem zadovoljava neke neophodne uslove legitimnosti u oima vlastitog naroda, te da shodno tome, potuje osnovna ljudska prava (pogledati IV deo). Neliberalno drutvo koje ispunjava te uslove, u nedostatku boljeg izraza, nazivam dobro ureenim hijerarhijskim drutvom. Kao takvo, ono je primer koji ilustruje glavnu ideju moje argumentacije, prema kojoj nije nuno da sva drutva budu liberalna, iako svako drutvo mora da jemi osnovna ljudska prava. Ono takoe ukazuje na znaaj ljudskih prava u okviru razumnog prava naroda.
41
I. Kako je doktrina drutvenog ugovora univerzalna po svom dometu

Najpre u objasniti nain na koji jedna doktrina drutvenog ugovora, sa svojom procedurom konstrukcije, jeste univerzalna po svom dometu. Svako drutvo mora da poseduje odreeno shvatanje naina na koji je povezano sa drugim drutvima i naina na koji mora da se ponaa prema njima. Ono ivi zajedno sa njima u istom svetu, i izuzev veoma posebnog sluaja kada je neko drutvo izdvojeno od svih ostalih - to su stvari koje pripadaju dalekoj prolosti - ono treba da formulie izvesne ideale i principe da bi odreivalo svoju politiku prema drugim narodima. Isto kao shvatanje pravde kao pravinosti, optija liberalna perspektiva koju imam na umu - onako kako je odreujem u treem delu - poinje pretpostavkom o zatvorenom i samo-dovoljnom liberalnom demokratskom drutvu, i tie se jedino politikih vrednosti, a ne itavog ivota. Sada se postavlja pitanje kako ovo shvatanje proiriti da bi ono upravljalo odnosima jednog drutva sa drugim drutvima i stvorilo odreeno razumno pravo naroda. Bez takvog proirenja na pravo naroda, liberalno shvatanje politike pravde moglo bi se initi kao istoricistiko i kao da se odnosi samo na drutva ije su politike institucije i kultura liberalni. Odgovarajua odbrana shvatanja pravde kao pravinosti, kao i slinih ali optijih liberalnih pogleda, treba da pokae da to nije tako.
42
Problem prava naroda jeste samo jedan od mnotva problema proirenja pomenutih ideja pravde. Postoji i problem da se ove ideje razviju tako da se primene i na budue generacije, u ta spada i problem odreenja pravedne tednje. Budui da ove ideje o pravdi uzimaju u obzir ljude kao normalne i potpuno kooperativne lanove drutva u toku itavog njihovog ivota, ljude koji poseduju potrebne sposobnosti za takvo ponaanje, postavlja se i pitanje kako se odnositi prema onima koji ne ispunjavaju taj uslov, privremeno ili trajno. U to pitanje spada i vie pitanja pravde u stvarima javnog zdravlja. I konano, moralo bi se ustanoviti kako se odnositi prema ivotinjama i prirodi u celini. Voleli bismo da moemo dati odgovor na sva ova pitanja, ali sumnjam da to moemo uiniti u okviru ideja pravde koje se razmatraju kao politika shvatanja. One u najboljem sluaju mogu dovesti do razumnih odgovora na tri prva problema proirenja: na ostala drutva, na budue generacije i na neke sluajeve u vezi sa javnim zdravstvenim staranjem. to se tie pitanja na koja ove liberalne ideje pravde ne mogu dati odgovor, mogue je izneti niz primedbi. Jedna je ta da politika pravda ne obuhvata sve mogue stvari, te da mi to i ne treba da oekujemo. Neki problem se moe odnositi na politiku pravdu, iako se ideje pravde, pogodne za reavanje drugih problema, ne mogu primenjivati na njega. Iako bi trebalo dotino pitanje ispitati da bi se procenila veliina takvog nedostatka, ne srne se oekivati da te ideje, a rekao bih i
43
svako shvatanje politike pravde, omogue taan odgovor u svim tim stvarima. Vratimo se na proirenje liberalnih ideja pravde, slinih ali opstijih od shvatanja pravde kao pravinosti, na pravo naroda. Postoji jasna suprotnost u univerzalnosti izmeu tih shvatanja i nekih drugih poznatih stanovita. Tako na primer, Lajbnicove i Lokove doktrine jesu univerzalne i u svom izvoru autoriteta i u svojoj formulaciji. elim naime da kaem da je njihov izvor autoritet Boga ili pak boanski um; univerzalne su i jer su njihova naela tako izraena da se odnose na sva razumska bia i to svuda. Lajbnicova doktrina jeste etika stvaranja; tu se ideja morala shvata kao imitatio Dei, i odnosi neposredno na nas kao stvorenja koja je Bog obdario razumom. U Lokovoj doktrini, Bog koji ima legitimnu vlast nad svakim stvorenjem, a to je prirodni zakon - tj. onaj deo boanskog zakona koji mi moemo spoznati zahvaljujui naim prirodnim razumskim sposobnostima - ima autoritet svuda i obavezuje kako nas, tako i sve ostale narode. Najpoznatija filozofska shvatanja - kao to su racionalni intuicionizam, (klasini) utilitarizam i perfekcionizam - jesu uglavnom formulisana na uopteni nain, tako da se odnose izravno na nas u svim sluajevima. Iako ona nisu zasnovana teoloki, mogue je rei da je njihov izvor autoriteta (ljudski) razum, neki poredak nezavisan od moralnih vrednosti, ili neka osnova opteg znaaja. U svim ovim stanovitima univerzalnost doktrine je direktna
44
posledica njihovog izvora autoriteta i naina na koji je formulisana. Suprotno tome, konstruktivistiko shvatanje, kao to je ono o pravdi kao pravinosti, kao i neke optije liberalne ideje, ne polaze od univerzalnih osnovnih naela koja bi vaila u svim moguim sluajevima33. U shvatanju pravde kao pravinosti, naela pravde koja se odnose na osnovnu strukturu drutva nisu sveopta i ne odnose se na sve mogue subjekte: na crkve i univerzitete, na osnovne strukture svih drutava, kao i na pravo naroda. Ova naela su pre konstruisana razumnom procedurom u kojoj racionalni uesnici usvajaju, ve prema sluaju, naela pravde prilagoena svakom tipu subjekta. Jedna konstruktivistika doktrina ima, tipino, za pretpostavku niz subjekata, poev npr. od naela politike pravde koja se odnose na osnovnu strukturu nekog zatvorenog i samo-dovoljnog demokratskog drutva. Kada se ovaj zadatak ispuni, dolazi se do naela u vezi sa zahtevima buduih generacija, ukoliko doktrina uzima u obzir budunost, zatim do naela prava naroda kada uzima u obzir spoljanjost, te do naela posebnih drutvenih pitanja kada se usredsredi na unutranjost. Konstruktivistika procedura se svaki put preinaava da bi se resio odreeni problem. Tako u eljenom vremenu raspolaemo svim glavnim naelima, ukljuujui i ona koja su nuna da bi se definisale razliite dunosti
U ovom paragrafu i u sledea dva. pozivani se na prvi deo mog spisa Basic structure as Subject" (1978), a koji je pretampan u radu Political Liberalism.
33
45
i politike obaveze pojedinaca i udruenja34. Na taj nain liberalna konstruktivistika doktrina postaje univerzalna u svom dometu im je tako proirena da proizvodi naela pravde za sve politiki bitne objekte, ukljuujui i pravo naroda za najoptiji meu onima kojima pristupa, to jest za politiko drutvo naroda. Njena snaga poiva na naelima i shvatanjima praktinog uma, pod uslovom da su ova uvek prilagoena tako da se odnose na razliite objekte u skladu s tim kako se oni pojavljuju i bivaju uvek, posle odgovarajueg razmiljanja, prihvatani od strane razumnih delatnika na koje se odnose naela pravde. Na prvi pogled, konstruktivistikoj doktrini ove vrste kao da nedostaje sistematinost. Kako su doista naela koja odgovaraju razliitim sluajevima medusobono povezana? I zato mi, suoeni s razliitim objektima, idemo pre jednim nego drugim redom? Konstruktivizam ipak pretpostavlja da postoje i drugi oblici jedinstva osim onih definisanih temeljnim naelima koja su sasvim opta i koja tvore suvislu celinu. Jedinstvo se moe pronai i u pogodnom nizu sluajeva, ako se pretpostavi da uesnici u nekom prvobitnom poloaju (kako sam ga ja nazvao) moraju napredovati unutar tog niza sluajeva znajui da
34 Za podroban primer kako ovo moe da se uradi u sluaju sleda u etiri etape, a koji sainjava izvorni poloaj, ustavne konvencije, zakonodavstvo i sudovi, pogledati A Theory of Justice (Cambridge, Mass.: Harvard Universitv Press, 1971), 195-201. Krai prikaz dat je u Basic Liberties and Their Priority" (1982), koji je pretampan u radu Political Liberalism.
46
naela prilagoena predmetu svakog sporazuma moraju biti subordinisana onima koja se odnose na predmete svih prethodnih dogovora, ili koordinisana i prilagoena drugima putem pravila prioriteta. Kasnije u ispitati jedan poseban niz i istai njegove vrednosti u svakom stadijumu. Kako unapred ne postoji jemstvo da se radi o najpogodnijem poretku, moe se desiti da napravimo mnogo pokuaja i greaka. Razraujui shvatanje pravde u vezi s temeljnom strukturom jednog drutva ili s pravom naroda, ili u vezi s bilo kojim predmetom, konstruktivizam ne smatra da valjanost raznih naela pravde zavisi od broja ljudi kojih se ona tiu. injenica da su porodice manji entiteti nego ustavne demokratije ne objanjava zato se na njih odnose razliita naela. Zato postoje razliiti principi za razliite vrste predmeta pre moe da objasni razliita struktura drutvenog okvira, kao i svrha i uloga njegovih razliitih delova. Dakle, karakteristino je za jednu konstruktivistiku ideju pravde da smatra da priroda i cilj, svojstveni sastavnim delovima jednog drutva, kao i drutvu naroda, zahtevaju od ljudi da deluju na osnovu naela razraenih za posebne funkcije tih razliitih entiteta, a u granicama koje doputaju ostala naela. Kao to emo videti razraujui pravo naroda, ova naela su definisana u svakom sluaju od strane racionalnih delatnika situiranih s obzirom na okolnosti, pravino ili razumski. Ona nisu izvedena iz naela koja su potpuno opta, kao to je naelo korisnosti ili naelo perfekcionizma. 47
II. Tri preliminarna pitanja

Pre nego to pokaemo kako se moe ostvariti proirenje prava naroda, razmotriu tri preliminarna pitanja. Kao prvo, treba razlikovati izmeu dva dela shvatanja pravde kao pravinosti i svake druge sline ideje pravde koja bi istovremeno bila liberalna i konstruktivistika. Jedan deo se odnosi na unutranje institucije demokratskih drutava, njihov reim i njihovu temeljnu strukturu, kao i na zadatke i obaveze graana. Drugi se odnosi na drutvo politikih drutava", pa tako i na politike odnose izmeu' naroda35. Poto smo usvojili naela pravde za unutranje pravo, ideja o prvobitnom poloaju se ponovo koristi, ali na najbliem viem nivou36. Kao i ranije, uesnici su predstavnici, ali oni koje predstavljaju sada su narodi ije osnovne institucije zadovoljavaju naela pravde izabrana na prvom nivou. Poinjemo sa porodicom drutava koja su dobro ureena nekim liberalnim shvatanjem koje ispunjava izvesne uslove (shvatanje pravde kao pravinosti jeste za to primer), a potom razraujemo naela koja reguliu njihove uzajamne odnose. Ovde spominjem samo prvu etapu razrade prava naroda. Kao to emo videPod narodima smatram osobe i one koji zavise od njih, a shvaene kao korporativno telo, organizovane putem njihovih politikih institucija koje ustanovljuju mo drave. U demokratskim drutvima osobe su graani, dok su u hijerarhijskim i drugim drutvima oni lanovi.
36 Ovaj proces je kratko opisan u radu A Theorv of Justice, str. 378 i dalje. 35
48
ti u etvrtom delu, jednako je nuno razraditi naela koja reguliu odnose izmeu liberalnih i onih koje nazivam hijerarhijskim. Pokazuje se da se liberalna i hijerarhijska drutva mogu sloiti oko istog prava naroda, pa u tom sluaju treba rei da ovo pravo ne zavisi od aspekata svojstvenih zapadnoj tradiciji. Takvom prilazu neko bi mogao istai zamerku da se prihvata tradicionalno shvatanje drave sa svim njenim uobiajenim obelejima suvereniteta. Tu najpre spada pravo voenja rata radi sprovodenja dravne politike. To Klauzevic naziva voenjem politike drugim sredstvima, pri emu se podrazumeva da su ciljevi politike definisani istovremeno racionalnim i razboritim interesima drave37 . Tu dalje spada i pravo drave da po svom nahoenju postupa prema onim ljudima koji ive na njenoj teritoriji. Primedba ne vai iz sledeeg razloga: u prvoj upotrebi naBilo bi nepravedno prema Klauzevicu da ne dodamo da interesi jedne drave, prema njegovom miljenju, mogu ukljuivati moralne ciljeve bilo koje vrste, a ciljevi rata mogu biti odbrana demokratskih reima protiv tiranskih, kao to se otprilike desilo tokom Drugog svetskog rata. Za njega, politiki ciljevi nisu deo teorije rata, iako su uvek prisutni i mogu uticati na voenje rata. O ovome, pogledati poune opaske Petera Pareta, ,,Clausewitz", u Peter Paret (ed.), The Makers of Modem Strategy (Princeton, N.J.: Princeton Universitv Press, 1986), str. 209-213. Shvatanje opisano u mom tekstu karakterie raison d'Etat slian onome koji je u praksu eleo da uvede Fridrih Veliki. Tako barem kae Gerhard Ritter u Frederick the Great, prev. Peter Paret (Berkelev: California Universitv Press, 1968). Pogledati poglavlje 10, kao i opasku na strani 197.
37
49
eg prvobitnog poloaja, unutranje drutvo se shvata kao zatvoreno jer apstrahujemo odnose sa drugim drutvima. Oruane snage tu nisu neophodne, a pitanje prava vlade da se vojno priprema ne postavlja se, a ukoliko se i postavi onda se negira. Naela unutranje pravde doputaju postojanje policijske sile radi obezbeenja javnog reda, ali tu je re o neem drugom. Iako su ova unutranja naela spojiva s pravom voenja rata u drutvu naroda, ona sami po sebi ne zasnivaju to pravo. To zasnivanje spada u pravo naroda koje tek valja konstruisati. A kao to emo videti, ovo pravo postavlja i ogranienja unutranjeg suvereniteta drave, njene slobode da deluje kako eli unutar vlastitih granica. Vano je, dakle, prilikom razrade prava naroda, shvatiti da vlada kao politika organizacija svog naroda nije, da tako kaemo, tvorac svoje moi. Prava voenja rata izmeu drava, ma kakva da su, prihvatljiva su samo u okviru razumnog prava naroda. Pretpostavka postojanja drave, posredstvom koje neki narod poseduje unutranju organizaciju koja ukljuuje institucije osnovne pravde, ne reava unapred ova pitanja. Treba da preformuliemo obeleja suvereniteta u svetlu razumnog prava naroda, te proskribujemo pravo voenja rata, kao i pravo na internu autonomiju, koja su bila element (pozitivnog) meunarodnog prava tokom dve stotine pedeset godina nakon Tride38 setogodinjeg rata, kao deo sistema klasinih drava .
arls Bejc (Charles Beitz) smatra da ove moi spadaju u ono to on u drugom delu svoje knjige Political Theorr and International
38
50
tavie, ove ideje se slau sa korenitom promenom u savremenom gledanju na meunaradno pravo. Nakon Drugog svetskog rata, meunarodno pravo je postalo zahtevnije nego ranije. Ono tei da ogranii pravo drave da vodi rat u sluaju samoodbrane (to je rezultat stvaranja kolektivne sigurnosti), kao i da ogranii pravo unutranjeg suvereniteta39. Kao deo nastojanja da se da odgovarajua definicija unutranjeg suvereniteta jedne drave i ogranienja koje se na nju odnose, uloga ljudskih prava je oito povezana sa ovim drugim tipom promene, ak i ako nije sasvim nezavisna od prvog. U ovoj taki izlaganja ostavljam po strani brojne tekoe tumaenja tih prava i ogranienja, i pretpostavljam da su njihovo znaenje i njihovo opte usmerenje dovoljno jasni. Od sutinskog je znaaja da naa razrada prava naroda odgovara tim dvema promenama - a videemo da je tako - i daje im prihvatljivo objanjenje. Drugi preliminarni problem glasi: zato prilikom razrade prava naroda poinjati (kao to sam ranije rekao) sa drutvima koja su dobro ureena putem liberalnih shvatanja koja su optija nego to je shvatanje pravde kao pravinosti? Ne bi li bilo bolje poeti sa svetom u celini, sa jednim da tako kaemo globalnim prvobitnim poloajem,
Relations (Princeton, New Jersey. Princeton University, 1980), naziva moralnou drava. One zavise, smatra on, od pogrene analogije izmeu drava i pojedinaca. Stanlev Hoffman, Janus and Minerva (Boulder, Colo. and London: Westview Press, 1987). str. 374.
39
51
i raspraviti pitanje da li, i u kojem obliku, drave i narodi treba uopte da postoje? Neki autori o kojima u kasnije podrobnije govoriti, smatraju da konstruktivistiko shvatanje drutvenog ugovora treba upravo to da ima za pretpostavku, a to bi od samog poetka dalo univerzalnost. Ne verujem da postoji jasan a priori odgovor na to pitanje. Moramo da isprobamo razliita reenja i odmerimo njihove prednosti i nedostatke. Budui da u razradi shvatanja pravde kao pravinosti poinjem od unutranjeg drutva, krenuu odatle pretpostavljajui da ono to je do sada uinjeno jeste manje ili vie korektno. Nastavljam dakle svoje razmiljanje od take do koje sam ve doao, budui da to kao da daje dobro polazite za proirenje na pravo naroda. Dopunski razlog za takav postupak jeste to to narodi kao konstituisana tela, organizovana od strane njihovih drava, postoje u ovom ili onom obliku u itavom svetu. U istorijskom smislu, sva naela i norme za pravo naroda, moraju, da bi se mogli ostvariti, biti prihvatljivi za promiljeno javno mnjenje naroda i njihovih politikih vlasti. Pretpostavimo, dakle, da smo lanovi jednog dobro ureenog drutva (ak ako u stvarnosti to i nije sluaj). Naa uverenja u stvarima pravde su gotovo ista kao i ona kod graana (ako oni postoje) porodice drutava koja su dobro ureena liberalnim shvatanjima pravde, drutava koja imaju sline drutvene i istorijske preduslove kao naa. U njima postoji isti onaj tip razloga kakav je i na za potvrdu vlastitog oblika vladavine. Ovo isto razumevanje
52
liberalnih drutava daje pogodnu polaznu taku za proirenje na pravo naroda. I konano, istiem razliku izmeu prava naroda i prava nacija ili meunarodnog prava. Potonje predstavlja postojei, ili pozitivni pravni poredak, ma kako on nepotpun u odreenim aspektima bio, jer npr. ne poseduje delotvornu shemu sankcija, kakva normalno postoji u unutranjem pravu. Nasuprot tome, pravo naroda jeste skup politikih koncepata koji sadre naela prava, pravde i zajednikog dobra, a koji specifikuju sadraj jedne liberalne koncepcije pravde, razraene da bi se proirila i primenjivala na meunarodno pravo. Pravo naroda sadri pojmove i naela pomou kojih se moe procenjivati meunarodno pravo. Ova razlika izmeu prava naroda i prava nacija treba da bude jasna. Ona nije nejasnija nego ona koja postoji izmeu naela pravde koji se odnose na osnovnu strukturu unutranjeg drutva i postojee politike, drutvene i pravne institucije koje ostvaruju tu strukturu.
III. Proirenje na liberalna drutva

Poto se odgovori na tri preliminarna pitanja, prelazi se na proirenje liberalnih ideja pravde na pravo naroda. Smatram da te ideje pravde sadre tri glavna elementa: (i) spisak odreenih osnovnih prava, sloboda i mogunosti (dobro poznatih iz demokratskih ustavnih reima); (ii) snaan prioritet tih temeljnih sloboda, posebno s obzirom 53
na zahteve opteg dobra i perfekcionistike vrednosti; (iii) mere koje svim graanima jame pristup odgovarajuim sredstvima koja omoguuju delotvorno korienje njihovih sloboda. Shvatanje pravde kao pravinosti tipino je za te ideje, uz tu razliku da su njegova egalitaristika obeleja jae izraena. U izvesnoj meri, tri egalitaristike karakteristike koje predstavljaju pravina vrednost politikih sloboda, pravina jednakost prilika i naelo razlike, odsutne su iz optijih liberalnih ideja. U konstrukciji jednog razumnog prava naroda nisu potrebne ove karakteristike, a injenica da ih i ne pretpostavljamo, daje naoj teoriji veu optost. Postoje dve glavne etape u procesu proirenja prava naroda, a svaka od njih i sama je sastavljana od dva koraka. Prvu etapu proirenja nazivam idealnom teorijom, ili teorijom stroge poslunosti; ukoliko ne naglasimo, radiemo u okviru te teorije. Tu se uesnici u zakljuenim sporazumima strogo pokoravaju bitnim konceptima i principima, a ostvareni su i nuni povoljni uslovi za liberalne i hijerarhijske institucije. Na prvi cilj je da razmotrimo ta jedno razumno pravo naroda, ukoliko se u celosti potuje, zahteva i ustanovljuje u tom sluaju. Da bismo uprostili na pristup, pretpostaviemo da postoje samo dva tipa dobro ureenih drutava, liberalna i hijerarhijska. Najpre u ispitati sluaj dobro ureenih liberalnih demokratskih drutava. To pak dovodi do ideje o dobro ureenom politikom drutvu drutava demokratskih naroda. Potom u prei na drutva, koja kao pravedna i
54
dobro ureena, jesu esto religiozna pri emu crkva nije odvojena od drave. Politike institucije u tim drutvima specifikuje jedna pravedna konsultativna hijerarhija, kao to u je ja nazvati, dok osnovne drutvene institucije zadovoljavaju ideju pravde koja izraava prikladno shvatanje zajednikog dobra. Od sutinske je vanosti za nau verziju prava naroda da ova ideja bude prihvaena kako od hijerarhijskih tako i od liberalnih drutava. Ona su zajedno respektabilni lanovi dobro ureenog drutva pravednih naroda sveta. Druga etapa razrade prava naroda jeste neidealna, a ona je takoe sastavljena od dva koraka. Prvi korak je teorija neposlunosti. Ona se tie kategorije pravinih drutava, demokratskih ili hijerarhijskih, koja su suoena sa dravama koje odbijaju da se pokoravaju jednom razumnom pravu naroda. Drugi korak te druge etape tie se nepovoljnih uslova. On postavlja razliit problem o tome kako siromanija i manje tehnoloki napredna drutva mogu stvoriti istorijske i drutvene uslove koji bi im omoguili da ustanove pravedne i odrive institucije, bilo da su one liberalne ili hijerarhijske. U postojeem svetu, neidealna teorija je od izuzetnog praktinog znaaja i tie se problema koje susreemo svakog dana. Pa ipak, usled nedostatka prostora, o njoj u govoriti samo ukratko (u estom i sedmom delu). Pre nego to ponemo sa proirenjem, treba se uveriti da je prvobitni poloaj sa svojim velom neznanja zapravo postupak prikladnog predstavljanja u sluaju liberal55
nih drutava. U prvoj upotrebi prvobitnog poloaja, njegova funkcija kao naina predstavljanja takva je da on izraava ono sto mi smatramo - vi i mi, ovde i sada40 pravinim uslovima pri kojima njegovi uesnici, inae predstavnici slobodnih i ravnopravnih graana, odreuju uslove saradnje koji upravljaju osnovnom strukturom njihovog drutva. Budui da taj poloaj podrazumeva veo neznanja, on izraava i ono to mi smatramo prihvatljivim ogranienjima razloga za usvajanje politikog shvatanja pravde. Shvatanje koje e uesnici usvojiti, odreuje, dakle, shvatanje pravde koje vi i ja, ovde i sada, smatramo pravinim i zasnovanim na najboljim razlozima. Postoje tri sutinski znaajna uslova: 1. prvobitni poloaj predstavlja uesnike (ili graane) pravino, ili razumno; 2. on ih predstavlja kao racionalne delatnike; 3. on ih predstavlja kao pojedince koji su sposobni da odluuju izmeu dostupnih naela na osnovu prikladnih razloga. Valja utvrditi da su ta tri uslova zadovoljena i to posmatrajui da li su graani pravino ili razumno predstavljeni, i to simetrinou ili jednakou poloaja njihovih predstavnika u prvobitnom poloaju. Graani su predstavljeni kao racionalni delatnici na osnovu cilja da njihovi predstavnici treba da uine to vie mogu radi ostvarenje njihovih sutinskih interesa kao osoba. I konano, oni su predstavljeni kao pojedinci koji odluuju u korist
40 Nota bene: Vi i ja" smo sada i ovde" graani istog liberalnog demokratskog drutva i razraujemo liberalnu koncepciju pravde o kojoj je re.
56
izvesnih principa iz prikladnih razloga: veo neznanja spreava njihove predstavnike da navode neodgovarajue razloge, kada se zna cilj predstavljanja graana kao slobodnih i jednakopravnih osoba. U sledeem stadijumu, kada se prvobitni poloaj koristi da se jedno liberalno shvatanje proiri na pravo naroda, on je sredstvo predstavljanja jer izraava ono to mi - vi i ja, ovde i sada41 - smatramo pravinim uslovima u kojima uesnici, sada predstavnici drutava koja su dobro ureena na osnovu liberalnih shvatanja pravde, moraju da formuliu pravo naroda i pravedne uslove njihove saradnje. Prvobitni poloaj je postupak predstavljanja jer su, kao i ranije, slobodni i ravnopravni narodi predstavljeni kao delatnici koji su u isto vreme situirani i razumno i koji su racionalni, te koji donose odluke na osnovu pogodnih razloga. Uesnici za koje se smatra da su predstavnici demokratskih naroda jesu situirani simetrino, a narodi koje oni zastupaju predstavljeni su razumno. Osim toga, uesnici vre svoj izbor izmeu naela koja su raspoloiva za pravo naroda pozivajui se na osnovne interese demokratskih drutava, u skladu sa nainom na koji ih liberalna naela unutranje pravde definisu ili pretpostavljaju. Konano, uesnici se nalaze iza vela neznanja: njima, na primer, nije poznata veliina teritorije, broj stanovnika, kao ni relativna snaga naroda ije osnovne interese predstavljaju. Iako znaju da ostvarenje razumno
41
U ovom sluaju vi i ja" smo graani liberalnih demokratskih
drutava, ali ne i graani istog drutva.
57
povoljnih uslova ini demokratiju moguom, oni ne poznaju ni obim njihovih prirodnih resursa, ni nivo njihovog ekonomskog razvoja, niti uopte imaju bilo kakvu informaciju te vrste. Ovi uslovi odraavaju ono to bismo mi, lanovi drutava koja su dobro ureena preko liberalnih shvatanja pravde, prihvatili - ovde i sada - kao osnovne uslove saradnje izmeu naroda koji se smatraju slobodnim i ravnopravnim. U tom drugom stadijumu upotrebljavamo prvobitni poloaj kao postupak predstavljanja na isti nain kao to smo to inili u toku prve etape. Pretpostavljam da e razrada prava naroda za demokratska liberalna drutva za rezultat imati jedino usvajanje izvesnih poznatih naela pravde, kao i da e omoguiti razliite oblike kooperativnog udruivanja izmeu demokratskih naroda, a ne jednu svetsku dravu. Ovde sledim primer Kanta, koji u svom delu Projekt venog mira (1795), pretpostavlja da bi svetska drava - pod kojom smatram jedinstveni politiki reim sa legalnim ovlaenjima koje normalno vri centralna vlada - bila ili globalni despotizam, ili krhko carstvo rastrgnuto stalnim graanskim ratom jer razna podruja ili narodi pokuavaju da ostvare politiku autonomiju42. Mogue je pak, kao to u pokuati da kasnijem obrazloim, da postoje i mnoge vrste
Kant u svom delu Projekt venog mira (VIII: str. 367), kae: Ideja meunarodnog prava pretpostavlja recipronu nezazvisnost susednih i posebnih drava, lako i ovaj uslov jeste stanje rata (ukoliko federativna zajednica ne sprei izbijanje neprijateljstava), ovo je ipak bolje nego stapanje drava pod jednom dominantnom silom, a to
42
58
razliitih organizacija, potinjenih sudu prava demokratskih naroda, a ija je uloga da reguliu saradnju izmeu tih naroda, pri emu imaju odreene dunosti. Neke od tih organizacija (npr. Ujedinjene Nacije) mogu imati pravo da izriu osudu unutranjih institucija koja kre ljudska prava, a u krajnjim sluajevima, da ih kanjavaju nametanjem ekonomskih sankcija, pa ak i da vojno interveniu. Ova ovlaenja dele svi narodi, a njihovo polje primene jesu njihove unutranje stvari. Ukoliko je sve to ispravno, smatram da e naela pravde izmeu slobodnih i demokratskih naroda ukljuivati izvesna poznata naela koja su odavno priznata kao sastavni deo prava naroda, a u koje spadaju i sledea naela: 1. Narodi (kao organizovani od strane njihovih drava) jesu slobodni i nezavisni i njihovu slobodu i nezavisnost moraju da potuju ostali narodi;
bi se zavrilo u univerzalnoj monarhiji. Zakoni uvek gube na snazi ono to vlada drava dobija na veliini; bezduni despotizam zapada u anarhiju poto je uguio seme dobroga". Ovaj stav prema univerzalnoj monarhiji delili su i drugi autori XVIII veka. Pogledati na primer, Hjumovo delo On the Balance of Power" (1752). F. H. Hinslev, u delu Power and the Pursuit of Peace (Cambridge, England: Cambridge Universitv Press, 1966), str. 162 i dalje, spominje i Monteskjea, Voltera i Gibona. Hinsli takoe pouno raspravlja o Kantovim idejama u etvrtom poglavlju. Pogledati i Patrick Riley, Kani' s Political Philosophy (Towanda, Pa.: Rovvman and Litlefield, 1983), poglavlja 5 i 6. Tomas Nejdel (Thomas Nagel) u svom spisu Equality and Partiality (New York: Oxford University Press, 1991), str. 169 i dalje, str. 174, daje jake razloge kao podrku istom miljenju.
59
2. Narodi su ravnopravni i sami zakljuuju sporazume izmeu sebe; 3. Narodi imaju pravo na samoodbranu, ali ne i pravo na voenje rata; 4. Narodi moraju da potuju obavezu neintervencije; 5. Narodi moraju da potuju sporazume i preuzete obaveze; 6. Narodi su obavezni da potuju odreena specifina ogranienja u voenju rata (za koji se smatra da predstavlja samoodbranu); 7. Narodi su obavezni da potuju ljudska prava. Ovaj spisak naela oito nije potpun; treba mu prikljuiti jo neka. Osim toga, ona zahtevaju primenu i tumaenja, a neka su i suvina u jednom dobro ureenom drutvu demokratskih naroda, na primer esto naelo, koje se tie voenja rata, ili sedmo, koje se odnosi na ljudska prava. Od sutinskog znaaja je to, kada se zna za ideju jednog drutva slobodnih i nezavisnih demokratskih naroda, spremnih da priznaju izvesne temeljne principe politike pravde koji bi upravljali njihovim ponaanjem, da naela ove vrste zapravo predstavljaju povelju njihovih 43 asocijacija" . Naravno, jedan takav princip kao to je etvrti - onaj o neintervenciji - trebalo bi da bude preciziran u optem sluaju. Iako on odgovara jednom dobro ureenom drutvu demokratskih naroda koji potuju ljudska
Pogledati Terry Nardin, Lavi, Morality and the Relations of States (Princeton, NJ.: Princeton University Press, 1983), str. 269 i dalje, koji insistira na toj taki.
43
60
prava, on nije primeren u sluaju drutava u stanju nereda u kojima su ratovi i teke povrede ljudskih prava endemske pojave. Isto tako, pravo na nezavisnost i samoodreenje postoji samo u izvesnim granicama koje treba da budu odreene pravom naroda. Na taj nain, nijedan narod ne poseduje pravo na samoodreenje ili na secesiju po cenu porobljavanja drugog naroda44, isto kao to nijedan narod ne sme odbaciti osudu koju mu izrie svetsko drutvo kada njegove unutranje institucije kre ljudska prava neke manjine. Njegovo pravo na nezavisnost ne predstavlja tit protiv osude, pa ak ni protiv prinudne intervencije ostalih naroda u ozbiljnim sluajevima. Postojae, dakle, odreeni principi stvaranja i ureivanja federacija (asocijacija) naroda, isto kao i standardi pravinog postupanja u trgovini i drugim vrstama saradnje. Treba predvideti izvesne mere uzajamne pomoi izmeu naroda u sluaju gladi ili sue, a ako se to moe ostvariti, kao to i treba da bude, odredbe kojima se omoguuje da u razumno razvijenim liberalnim drutvima osnovne 45 potrebe ljudi budu zadovoljene . Ove odredbe specifikuju
44 Kada je re o secesiji jasan primer daje pitanje da li je ameriki Jug imao pravo da se otcepi u periodu 1860-1861. Po ovom naem testu nije imao takvo pravo, jer ako bi se otcepio nastavio bi da odrava svoju unutranju instituciju ropstva. To bi bilo ozbiljno krenje ljudskih prava, a ono bi se proirilo na gotovo polovinu stanovnitva. 45 Pod osnovnim potrebama uglavnom mislim na one koje se moraju zadovoljiti da bi graani bili u poziciji da iskoriste prava, slo-
61
oblici pomoi u nekim situacijama, a one e u svojoj strogosti zavisiti od ozbiljnosti datog sluaja. Vana uloga politike vlasti, ma koliko sa istorijskog stanovita mogle izgledati arbitrarne granice nekog drutva46, jeste da bude predstavnik i stvarni delatnik jednog naroda. Narod preuzima odgovornost za svoju teritoriju i brojnost svog stanovnitva, kao i za ouvanje integriteta svoje okoline i sposobnosti da se sam odrava. Ova ideja podsea na trenutak ustanovljenja vlasnitva: ukoliko se nekom delatniku ne nametne odgovornost za ouvanje nekog dobra, kao i nunost nadoknade eventualne tete, postoji tenja da to dobro propadne. U ovom sluaju to dobro jeste teritorija odreenog naroda i njegova sposobnost da se odri; delatnik je politiki organizovan narod. On je obavezan da prizna da ne srne nadoknaivati svoju neodgovornost u brizi za svoju teritoriju i u ouvanju prirodnih resursa preduzimanjem ratnih pohobode, kao i mogunosti u drutvu. One ukljuuju ekonomska sredstva, kao i institucionalna prava i slobode. Iz injenice da su granice istorijski arbitrarne ne sledi da se njihova uloga u pravu naroda ne moe opravdati. To to su granice izmeu drava u SAD istorijski arbitrarne ne govori u prilog uklanjanja naeg federativnog sistema, na jedan ili drugi nain. Insistirati na njihovoj arbitrarnosti znai instistirati na pogrenoj stvari. Pravo pitanje se tie politikih vrednosti koje nude drave u federativnom sistemu, u poreenju sa vrednostima koje se nude u centralistikom sistemu. Odgovor zavisi od funkcije i uloge drava, od politikih vrednosti koje one tite kao pojedince, eventualne nunosti da se njihove granice redefiniu, i od jo mnogo stvari.
46
62
da ili naseljavanjem teritorije drugog naroda bez njegovog pristanka47. Ove opaske pripadaju idealnoj teoriji i ukazuju na izvesne odgovornosti naroda u jednom pravednom drutvu dobro ureenih liberalnih drutava. Budui da granice naroda esto u istorijskom smislu predstavljaju rezultat nasilja i agresija, a da su neki narodi nepravedno potinjeni drugim, pravo naroda u svom neidealnom delu trebalo bi, koliko god je to moguc'e, da sadri naela i norme - ili barem neke niti vodilje - za reavanje tih problema. Da bi se dopunio ovaj kratak prikaz prava naroda koji se odnosi samo na dobro ureena liberalna drutva, razmotrimo pod kojim uslovima je mogue razumno prihvatiti taj deo ovog prava naroda i smatrati ga opravdanim. Osim tri zahteva, koja smo ranije opisali u razmatranju prvobitnog poloaja kao postupka predstavaljanja, postoje i dva dodatna uslova. Podsetimo da su ovi zahtevi glasili: da uesnici (kao predstavnici slobodnih i ravnopravnih naroda) treba da budu predstavljeni kao razumno situirana bia, racionalna, kao i da donose odluke u skladu sa prikladnim razlozima. Prvi od dva dodatna uslova jeste da politiko drutvo demokratskih dobro ureenih drutava treba da bude stabilno na pogodan nain48. Pri postojanju
Ova opaska podrazumeva da narod ima barem kvalifikovano pravo da ogranii imigraciju. Ostavljam po strani kakve te kvalifikacije mogu da budu. 48 Pogledati The Domain of the Political and Overlapping Consensus", New York Universitz Law School Review 64 (1989): 245, sec. VII.
47
63
politikog drutva takvih naroda, njegovi lanovi e sve vie teiti prihvatanju njegovih principa i stavova u meri u kojoj budu shvatali ideje pravde izraene pravom koje ih povezuje, i ije e dobrobiti ceniti za sva liberalna drutva. Drutvo demokratskih drutava je stabilno na pravi nain ako je stabilno u odnosu na pravdu, to jest ako institucije koje deluju i prakse koje se sprovode izmeu naroda, uvek vie ili manje zadovoljavaju bitna naela pravde, iako se drutveni uslovi verovatno stalno menjaju. Ono je stabilno ne samo ako se pravo naroda potuje zbog srene ravnotee snaga - koju nijedan narod nema interesa da osporava - ve pre svega jer su svi, uprkos promenljivoj srei naroda, podstaknuti da potuju njihovo zajedniko pravo kao pravedno i korisno za sve. To znai da pravda drutva demokratskih naroda jeste stabilna u vezi sa raspodelom sree i nesree medu njima. Ovde srea ne znai vojni uspeh ili neuspeh jednog drutva, ve ostale vrste uspeha: stvarnu politiku i drutvenu slobodu, bogatu i ispunjenu kulturu, kao i ekonomsko blagostanje svih graana. Istorijsko iskustvo svedoi da je ovaj uslov stabilnosti, barem to se tie naela koje zabranjuje rat, zadovoljen u drutvu pravednih demokratskih naroda. Iako su demokratska drutva esto bila ukljuena u ratove kao i nedemokratske drave49, i iako su ona esto estoko brani49
Pogledati Jack. S. Levy, Domestic Politics and War". u Ro-
bert Rotberg and Theodor Rabb, (eds.), The Origin and Prevention of
64
la svoje institucije, Majki Doji (Michael Doyle) je istakao da od 1800. godine vrsto ustanovljena liberalna drutva nisu nikad ula u rat jedna protiv drugih50. A u ratovima u kojima su uestvovale neke velike sile, na primer u oba svetska rata, demokratske drave su se borile kao saveznici na jednoj strani. Odsustvo rata izmeu demokratija potpuno je u skladu sa empirijskim zakonom u vezi sa odnosima izmeu drutava51. Pretpostavljam stoga da e druMayor Wars (Cambridge, England: Cambridge University Press, 1989), str. 87. Levi se poziva ne neke istorijske studije koje su potvrdile otkrie Smola i Singera (Small and Singer) u Jerusalem Journal of International Relation, vol. 1, 1976, spomenuto u beleci br. 21. 50 Pogledati Dojlov dvodelni lanak Kant, Liberal Legacies, and Foreign Affairs", Philosophy and Public Affairs 12 (1983): 205, 323. Pregled dokaza nalazi se na stranama 206-232. Doji kae: Ove konvencije (one koje su zasnovane na meunarodnim implikacijama liberalnih naela i institucija) uzajamnog potovanja stvorile su izuzetno delotvornu kooperativnu osnovu za odnose izmeu liberalnih demokratija. Iako su ove liberalne drave bile ukljuene u mnoge ratove sa neliberalnim dravama, ustavno dobro utvrene liberalne drave jo nikada nisu vodile rat jedna protiv druge. (Kurziv u originalu). Niko ne bi trebalo da dokazuje da su takvi ratovi nemogui; ali preliminarni dokaz kao da ukazuje ... na bitnu nesklonost u odnosu na voenje rata izmeu liberalnih drava" (213). Pogledati Levy, Domestic Politics", 88. U ovim studijama veina definicija demokratije se moe uporediti sa definicijama Smola i Singera koje Levi navodi u beleci: (1) redovni izbori i uestvovanje opozicionih partija (2) barem 10% odraslog stanovnitva je sposobno da glasa za (3) parlament koji je ili kontrolisan od izvrne vlasti ili ima jednaka ovlaenja kao ona (ibid., 88). Naa definicija liberalnog reima znatno izlazi iz ove definicije.
51
65
tvo demokratskih naroda koja poseduju sve temeljne institucije, koje su dobro ureene na osnovu liberalnih shvatanja pravde (ali ne nuno na osnovu istog shvatanja), biti stabilno na adekvatan nain, u napred definisanom smislu. Nacrt prava takvih naroda izgleda stoga da zadovoljava uslov politikog realizma, koga pak postavlja onaj uslov koji zahteva da shvatanje bude stabilno iz pogodnih razloga. Treba rei da ono to nazivam Dojlovim zakonom vredi kada se radi o dobro ureenim i dobro ustanovljenim liberalnim demokratijama, koje predstavljaju sile, a da pritom nisu dominantne. Razlozi valjanosti tog zakona (pod pretpostavkom da je valjan), mogu se uskladiti sa postojeim demokratijama, u kojima su prisutne nepravednost i oligarhijske tenje, a koje esto tajno interveniu u manjim zemljama gde su demokratski reimi slabije ustanovljeni i manje vrsti nego njihov. 0 tome svedoi obaranje od strane Sjedinjenih Amerikih Drava demokratske vlade Aljendea u ileu, Arbenca u Gvatemali, Mosadeka u Iranu, a neki e dodati i sandinista u Nikaragvi. Ma kakve da su vrline tih reima, dravna birokratija je mogla da povede tajne operacije protiv njih na podsticaj oligarhijskih interesa, bez znanja javnosti ili kritike koja bi dola od strane ove, pri emu je ta javnost zapravo stavljena pred svren in. Sve je to bivalo olakano udobnim pribegavanjem argumentu o nacionalnoj bezbednosti, koji je u situaciji suparnitva izmeu supersila u doba hladnog rata omoguio da se ovi demokratski sistemi neo-
66
pravdano smatraju opasnou. Iako demokratski narodi nisu ekspanzionistiki, oni brane svoju bezbednost, ime oligarhijska vlada moe lako manipulisati u razdoblju suparnitva da bi opravdala tajne intervencije u sluaju da se one razotkriju52. Ovaj nacrt prava demokratskih naroda mogao bi biti prihvatljiv pod uslovom da mi, kao graani liberalnih drutava, moemo da branimo principe i stavove tog prava nakon zrelog razmiljanja. Morali bismo da budemo sposobni da tvrdimo da doktrina prava naroda, koja govori o odnosima izmeu drutava, bolje nego ijedna druga doktrina, povezuje u skladnu celinu naa' politika uverenja i nae dobro odmerene moralne sudove svih nivoa optosti, to jest i one najoptije i one posebnije.
IV. Proirenje na hijerarhijska drutva

Podsetimo, kao to smo rekli u treem delu, da se proirenje liberalnih ideja pravde na pravo naroda odvija u dve etape, od kojih svaka sadri dva koraka. Upravo smo zavrili ispitivanje prvog koraka prve etape, posveene idealnoj teoriji, to jest razvoj prava naroda jedino u vezi sa dobro ureenim liberalnim drutvima. Drugi korak idealne teorije je sloeniji: on zahteva da se definie drugi
O ovom pitanju pogledati Alan Gilbert, ,,Power-Rivalry Motivated Democracy", Political Theory 20 (1992): 681, i posebno 684 i dalje.
52
67
tip drutva - koji u ja nazvati hijerarhijskim drutvom a potom da se odredi pod kojim uslovima drutvo te vrste jeste dobro ureeno. Cilj nam je da proirimo pravo naroda na dobro ureena hijerarhijska drutva, i da pokaemo da ona prihvataju isto pravo naroda kao i ono koje odobravaju liberalna drutva. Ovo pravo koje dele dobro ureena drutva, liberalna i hijerarhijska, odreuje sadraj idealne teorije. Ono specifikuje tip drutva dobro ureenih naroda koje svaki narod treba da eli, a postavlja i regulativni cilj njihove spoljne politike. Njegova nuna posledica, a to je za nas vano, jeste da neliberalna drutva moraju potovati ljudska prava. Da bismo sve to pokazali, postupiemo na sledei nain. Najpre iskazujemo tri zahteva koje hijerarhijski reim mora da zadovoljava da bi bio dobro ureen. Jasno je da ispunjenje tih uslova samo po sebi ne stvara liberalni reim. Potom emo se uveriti da li su, u prvobitnom poloaju sa velom neznanja, predstavnici hijerarhijskih dobro ureenih reima razumno situirani, da li su racionalni i motivisani dobrim razlozima. Prvobitni poloaj je i ovde postupak predstavljanja radi usvajanja prava izmeu hijerarhijskih naroda. I konano, pokazujemo da e u prvobitnom poloaju, predstavnici hijerarhijskih dobro ureenih drutava usvojiti isto pravo naroda kao i ono koje usvajaju predstavnici liberalnih drutava. Ovo pravo slui kao zajedniko pravo za jedno pravedno politiko drutvo dobro ureenih naroda. Prvi od tri uslova da bi neko hijerarhijsko drutvo bilo dobro ureeno, jeste da je ono privreno miru i da 68
svoje legitimne ciljeve tei da ostvaruje diplomatijom i trgovinom, kao i drugim mirnim sredstvima. Iz toga sledi i da njegova verska doktrina, za koju se smatra da je obuhvatana i uticajna u politici vlade, nije ekspanzionistika jer potpuno potuje graanski poredak i integritet drugih drutava. eli li to drutvo da proiri svoj uticaj, onda ono to nastoji ostvariti sredstvima spojivim sa nezavisnou drugih drutava i ouvanjem sloboda unutar njih. Ova osobina njegove religije pojaava institucionalni temelj njegovog pacifikog ponaanja i ini da se to drutvo razlikuje od evropskih drava u doba verskih ratova iz XVI i XVII stolea. Drugi temeljni uslov, koji podrazumeva jednu ideju Filipa Sopera (Philip Soper), sastavljen je od vie delova. Kao prvo, pravni sistem jednog hijerarhijskog drutva mora da bude takav da namee moralne zakone i obaveze 53 svim ljudima koji ive na njegovoj teritoriji . Jednako je
Ovde se pozivam na delo Filipa Sopera (Philip Soper) -4 Theory of Law (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1984), posebno strane 125-147. Soper smatra da pravni sistem, kao razliit od sistema pukih nareenja koja se nameu, mora biti takav da dovede, kao to sam ukazao, do moralnih dunosti i obaveza kod svih lanova drutva, dok sudije i drugi funkcioneri moraju iskreno i razumno verovati da zakonom vlada shvatanje pravde kao opteg dobra. Sadraj shvatanja pravde kao opteg dobra takvo je da namee moralne obaveze svim lanovima drutva. Ovde spominjem neke pojedinosti Soporovog gledanja, ali to inim dosta slobodno i bez namere da objanjavam njegovo miljenje. Kao to tekst pokazuje, moj cilj je da se ukae na shvatanje pravde koje, iako nije liberalno, ipak ima obeleja koja drutvima regulisanim u skladu s njim daje
53
69
neophodno da pravni sistem tog drutva bude voen takvim shvatanjem pravde koje za cilj ima opte dobro, to jest shvatanjem koje nepristrasno i nipoto nerazumno, uzima u obzir temeljne interese svih lanova drutva. Interesima nekih ljudi se nikako ne srne davati prednost, a interese drugih potpuno zaboravljati. Naposletku, sudije i ostali funkcioneri koji upravljaju pravnim sistemom moraju iskreno i ne-nerazumno verovati da je u osnovi prava zaista jedno shvatanje koje za cilj ima opte dobro. Ovo uverenje mora se dokazati njihovom voljom da javno brane stav da nareenja koja izdaje drava imaju opravdanje u pravu. Sudovi predstavljaju delotvorno sredstvo u tom pogledu54. Ovi aspekti pravnog poretka nuni su da bi se ustanovio legitimitet reima u oima vlastitog naroda. Drugi uslov emo saeti ako kaemo da je on
potreban moralni status da bi bila lanovi politikog drutva koje je privreno razumnom pravu naroda. Pa ipak, moramo da budemo oprezni u razumevanju ovog drugog zahteva. Po Soperu, on je deo definicije pravnog sistema. On je zahtev koji shema pravila mora da zadovolji da bude u pravom smislu pravni sistem. Pogledati poglavlje 4, 91-100. Ne slaem se sa Soperom u tom pogledu; takode ne odbacujem tu ideju, na kojoj Soper snano insistira. Ona je ostavljena po strani, a zahtev je usvojen kao sutinsko moralno naelo koje se moe objasniti kao deo prava naroda razraeno na osnovu liberalnog shvatanja pravde. Razlog da se to uini jeste da se izbegne dugo raspravljani pravniki problem definicije prava. Isto tako ne elim da branim tvrdnju da Jug pre secesionistikog rata nije imao pravni sistem. Zahvalan sam Samjuelu Frimanu (Samuel Freeman) za valjano razmatranje ovih pitanja.
54
P. Soper, A Theory of Law, op. cit., str. 112, 118.
70
potvren kada se moe iskreno i ne-nerazumno rei da pravnim sistemom vlada shvatanje pravde koje za cilj ima opte dobro. Taj sistem uzima u obzir sutinske interese naroda i namee moralne obaveze i dunosti svim lanovima drutva. Drugi uslov mogli bismo podrobnije odrediti ako dodamo da politike institucije jednog dobro ureenog hijerarhijskog drutva predstavljaju jednu razumnu konsultativnu hijerarhiju. One sadre jednu porodicu predstavnikih organa, ili drugih skuptina, iji je zadatak staranje o sutinskim interesima svih elemenata drutva. Iako se osobe u hijerarhijskim drutvima ne smatraju slobodnim i ravnopravnim graanima, kao to je to sluaj u liberalnim drutvima, one se shvataju kao odgovorni lanovi drutva, sposobni da prepoznaju svoje moralne obaveze i dunosti, a imaju i svoju ulogu u ivotu drutva. Konsultativna hijerarhija omoguuje da se uju razliiti glasovi, ne naravno na nain koji omoguuju demokratske institucije, ve na nain koji odgovara verskim i filozofskim vrednostima dotinog drutva. Pojedinci, dakle, nemaju onu slobodu govora kao u liberalnom drutvu, ali kao lanovi asocijacija i korporativnih tela, oni u procesu konsultacije imaju pravo da izraavaju svoje politiko neslaganje, a vlada ima obavezu da uzme za ozbiljno to neslaganje, kao i da prui obziran odgovor. Neophodno je da se moe uti mnotvo glasova, jer iskreno verovanje sudija i drugih funkcionera ima dva elementa: njihovo isto uverenje i potovanje mogunosti neijeg nes71
laganja55. Sudije i funkcioneri moraju biti spremni da raspravljaju o primedbama koje su im upuene. Oni ne smeju odbiti da sasluaju ove primedbe sa izgovorom da su oni koji ih iznose nestruni ili nesposobni da ih razumeju. Bez tog uslova reim bi bio ne konsultativna hijerarhija, ve isto paternalistiki sistem. Na osnovu ovog opisa institucionalnog temelja jednog hijerarhijskog drutva, mogue je tvrditi da njegovo shvatanje pravde kao opteg dobra jami za sve pojedince barem neka minimalna prava na sredstva za opstanak i sigurnost (pravo na ivot)56, na slobodu (slobodu od ropstva, potinjenosti i prinudnog rada), na (linu) svojinu, kao i pravo na formalnu jednakost koja se izraava pravi57 lima prirodne pravde (npr. zahtev da se slini sluajevi tretiraju na slian nain). To pokazuje da dobro ureeno hijerarhijsko drutvo ispunjava i trei uslov: ono potuje temeljna ljudska prava.
P. Soper, A Theory of Law, op. cit, str. 141. Henry Shue, Basic Rights: Substance, Affluence, and U. S. Foreign Policy (Princeton, New Jersey, Princeton Universitv Press, 1980). u, str. 23 i Vinsent (Vincent), u Human Rights, tumae odravanje kao pojam koji sadri minimalnu ekonomsku sigurnost, a obojica tvrde da su prava na odravanje temeljna. Moramo se sloiti u tom pitanju sa njima, budui da razumno i racionalno sprovoenje svih sloboda, bilo koje vrste, kao i pametna upotreba vlasnitva uvek podrazumevaju posedovanje odreenih optih svenamenskih ekonomskih sredstava.
56 57 O pravilima prirodne pravde pogledati H.L.A. Hart, The Concept of Law (Oxford: Clarendon Press), str. 156 i dalje. 55
72
Argument u korist tog zakljuka jeste injenica da drugi zahtev iskljuuje svako krenje ovih prava. Da bi mu udovoljio, pravni poredak jednog drutva treba da nametne moralne obaveze i dunosti svim pojedincima na svojoj teritoriji, a takoe i da predstavlja razumnu konsultativnu hijerarhiju koja e tititi ljudska prava. Iskreno i razumno verovanje od strane sudija i drugih funkcionera da u osnovi pravnog sistema lei shvatanje pravde koja kao cilj ima opte dobro dovodi do istog rezultata. Jedno verovanje je naprosto nerazumno, ako ne i iracionalno, kada su ta prava prekrena. Izriito treba spomenuti i jedno 'pitanje koje se tie verske tolerancije. Dok u hijerarhijskim drutvima dravna religija moe u nekim pitanjima da predstavlja najvii autoritet unutar drutva, kao i da odreuje vladinu politiku u vanim oblastima, ovaj autoritet se politiki (kao to sam rekao) ne proiruje na ostala drutva. Stavie, (obuhvatne) verske i filozofske doktrine tih drutava nisu nerazumne: one doputaju izvestan stupanj slobode savesti i miljenja, ak i ako nisu, uopte uzev, jednake za sve lanove drutva, kao to je to sluaj u liberalnim reimima58 . Hijerarhijsko drutvo moe imati zvaninu i povOvde se moe postaviti pitanje zato verske i filozofske doktrine koje odbacuju punu i podjednaku slobodu savesti nisu nerazumne. Ja ipak nisam rekao da su one razumne, ve samo da nisu nerazumne. Trebalo bi, smatram, ostaviti prostora izmeu razumnog ili potpuno razumnog, koje zahteva punu i jednaku slobodu savesti za sve, i nerazumnog, koje je potpuno porie. Tradicionalne doktrine koje doputaju izvesnu meru slobode savesti, ali je ne doputaju potpuno,
58
73
laenu religiju. Pa ipak, da bi bilo dobro ureeno, od sutinskog je znaaja da nijedna vera nije progonjena, i da nijednoj osobi nisu uskraeni drutveni i graanski uslovi koji omoguavaju upranjavanje vere u miru i bez straha59. Jednako je neophodno, na osnovu nejednakosti verskih sloboda, ako ne i iz drugih razloga, da hijerarhijsko drutvo dopusti pravo na emigraciju60. Ovde pobrojana prava se smatraju ljudskim pravima. U petom delu, vratiemo se na njihovu ulogu i njihov status. Institucionalna osnova koja ujedinjuje tri zahteva moe imati vie oblika. Ovo zasluuje da se istakne poto sam razmatrao jedino sluaj religije. Ne nastojimo da opisujemo sve mogue oblike drutvenog poretka koji su spojivi sa statusom respektabilnog lana jednog razumnog drutva naroda. Iskazali smo pre svega tri nuna uslova za lanstvo u jednom razumnom drutvu naroda, a potom smo na primeru dokazali da ovi uslovi ne zahtevaju da drutvo bude liberalno. Ova napomena dopunjuje opis zahteva koji se postavljaju osnovnim institucijama jednog dobro ureenog hijejesu shvatanja koja se nalaze u tom prostoru i nisu nerazumne. 0 ovom pogledati moj spis Political Liberalism, predavanje II, deo 3. 59 O vanosti ovoga, pogledati Judith Shklar. Ordinary Vices (Cambridge, Mass.: Harvard Universitv Press, 1984), spis u kome ona predstavlja ono to naziva liberalizmom straha". Pogledati posebno uvod i poglavlja li 6, Ona je jednom nazvala ovu vrstu liberalizma liberalizmom stalnih manjina". Pogledati njen spis Legalism (Cambridge, Mass.: Harvard Universitv Press, 1963), str. 224.
60
Uz izvesne kvalifikacije, liberalna drutva moraju dopustiti ovo
pravo.
74
rarhijskog drutva. eleo sam da dam nacrt jednog shvatanja pravde koje, iako udaljeno od liberalnih shvatanja, ipak poseduje karakteristike koji drutvima upravljanim na taj nain daje moralni status nuan da bi ona bila respektabilni lanovi jednog dobro ureenog drutva naroda. Vano je uoiti, kao to sam istakao, da ugovor o pravu naroda koji jami ljudska prava nije ugovor koji mogu sklopiti jedino liberalna drutva. Sada treba da potvrdimo taj stav. Hijerarhijska drutva su dobro ureena u skladu sa njihovim vlastitim shvatanjima pravde61. Budui da je tome tako, njihovi,e predstavnici u prikladnom prvobitnom poloaju usvojiti iste one principe, o kojima smo ranije govorili, a koje e usvojiti i predstavnici liberalnih drutava. Predstavnici svakog hijerarhijskog drutva shvatie interese tog drutva u skladu sa shvatanjem pravde u tom drutvu, ili u skladu sa nainom kako ih to shvatanje pretpostavlja. Ovo nam omoguuje da kaemo da je prvobitni poloaj i u ovom sluaju postupak predstavljanja. Dva stava upravo su to potvrdila. Kao prvo, imajui u vidu shvatanje pravde koje za cilj ima opte dobro, shvatanje prihvaeno u jednom hijerarhijskom drutvu, kaemo da se uesnici staraju o dobru drutva koje predstavljaju, isto kao i njegovoj sigurnosti koju jame zakoni protiv rata i agresije. Oni se isto tako staraju oko korisnosti trgovine i meunarodne pomoi u vremenu oskudice.
Ovo nisu politike koncepcije pravde u smislu kako ih ja podrazumevam; pogledati beleku broj 2.
61
75
Sve ovo doprinosi zatiti ljudskih prava. Mogue je imajui sve to u vidu rei da su predstavnici hijerarhijskih drutava racionalni. Iz drugog stava proizlazi da oni ne pokuavaju da proire svoje verske i filozofske doktrine na druge narode ratom ili agresijom, kao i da potuju civilni poredak i integritet ostalih drutava. Oni dakle prihvataju - kao to bismo vi i ja to prihvatili62 - stav da je prvobitni poloaj izmeu naroda pravedan, te podravaju pravo naroda koje su usvojili njihovi predstavnici, jer ono specifikuje pravedne odnose politike saradnje izmeu drutava. Shodno tome, predstavnici su racionalno situirani, a to je dovoljno da se prvobitni poloaj koristi kao postupak predstavljanja u proirenju prava naroda na hijerarhijska drutva63. Napominjem da sam pretpostavio da uesnici kao predstavnici naroda moraju da budu situirani na ravnopravan nain, ak i ako shvatanje pravde hijerarhijskog drutva koje oni predstavljaju doputa bitne nejednakosti izmeu njegovih lanova. Ono moe na primer da ne dozvoljava jednaku slobodu savesti nekima. Tu ipak ne postoji nikakva protivrenost: narod koji iskreno zagovara jedno neliberalno shvatanje pravde ipak moe smatrati da
Ovde vi i ja" jesu lanovi hijerarhijskih drutava ali ne jednog te istog. 63 Ovde sam zahvalan Lei Brilmajer (Lea Brilmayer) sa Njujorkog Univerziteta, jer mi se skrenula panju da u mom nacrtu prava naroda (oktobar 1990), nisam prikazao ove uslove na zadovoljavajui nain.
62
76
njegovo drutvo mora da bude tretirano ravnopravno u okviru dobrog prava naroda, iako njegovi lanovi prihvataju temeljne nejednakosti izmeu samih sebe. ak i ako u jednom drutvu nedostaje temeljna jednakost, nije nerazumno da to drutvo zahteva jednakost u odnosu na druga drutva. Mogue je izneti dve opaske o ovoj poslednjoj taki. Kao prvo, iako prvobitni poloaj prvog stepena, te jest kada se radi o internoj pravdi, ukljuuje politiko shvatanje osobe ukorenjeno u javnu kulturu liberalnog drutva, prvobitni poloaj drugog stepena, onaj koji govori o pravu naroda, to ne podrazumeva. Istiem to, jer ova injenica doputa da se jedno liberalno shvatanje pravde tako razvije da zasnuje optije pravo naroda, a da unapred ne stvara sud protiv neliberalnih drutava. Ovo pak vodi do druge napomene. Kao to sam gore pomenuo, pravo ljudi moglo bi da bude razraeno poev od jednog prvobitnog sveobuhvatnog poloaja sa predstavnicima svih ljudi na svetu64. U tom sluaju, o pitanju da li e postojati odvojena drutva i kakvi su odnosi izmeu njih, odluie uesnici smeteni iza vela neznanja. Na prvi pogled nije jasan razlog zbog koga bi takav
Brajan Beri (Brian Barry), u svojoj izvanrednoj knjizi Theories of Justice (Berkeley: University of California Press, 1989), raspravlja o vrednostima te strategije. Pogledati 183-189 i dalje. On stavlja ozbiljne primedbe onome to smatra da je moj stav u pitanju naela distributivne pravde za pravo naroda. Ovde nec'u raspravljati o ovoj vanoj kritici, ali u kasnije spomenuti pitanja koja su sa njom povezana.
64
77
pristup tom pitanju, ili pak, kao to sam ja uinio, polaenje od razliitih drutava okrenutih ka spolja, dovelo do razliitih rezultata. U krajnjoj liniji, mogue je da e se doi do istog prava naroda u oba sluaja. Tekoa sa jednim sveobuhvatnim ili globalnim prvobitnim poloajem, jeste to to je tu upotreba liberalnih ideja problematina, jer u tom sluaju sve osobe, ma kakvo bilo njihovo drutvo i njihova kultura, tretiramo kao slobodne i ravnopravne pojedince, kao razumne i racionalne ljude, to jest takve kakvi se oni shvataju u liberalnim koncepcijama. To osnovu prava naroda suvie ograniava. Miljenja sam zato da je bolje sluiti se jednom uzlaznom procedurom sa dva nivoa65, poev od naela pravde za osnovnu strukturu internog drutva, napredujui do proirenja prava naroda. Takvim postupanjem, spoznaja naina na koji su narodi i njihove vlasti delovali u istoriji, daje nam uputstvo kako dalje da postupamo i sugerie pitanja i mogunosti o kojima inae ne bismo ni razmiljali. Pa ipak, tu se radi samo o jednom metodolokom pitanju, pri emu se ne reava nijedan sutinski problem. Sutina zavisi od onoga to e zaista moi da se razradi.
65 Moemo prei na treu etapu, i na kasnije, im pomislimo na grupe drutava koja se okupljaju u regionalne organizacije ili federacije raznih tipova, kao to je Evropska zajednica, ili konfederacija republika biveg Sovjetskom Savezu. Prirodno je gledati na budue svetsko drutvo kao sastavljeno uglavnom od federacija tog tipa, zajedno sa nekim institucijama, kao to su Ujedinjene Nacije, koje mogu da iznose miljenje u ime svih drutava sveta.
78
Moglo bi se posumnjati u mogunost stvaranja takve ideje liberalne kontraktualistike i konstruktivistike pravde66 koja bi dovela do prava naroda koje bi bilo univerzalno po dometu i podjednako se odnosilo na neliberalna drutva. Naa analiza hijerarhijskih drutava trebalo bi da ublai te sumnje. Istakao sam uslove pod kojima bismo mogli prihvatiti kao ispravno i opravdano pravo liberalnih naroda, koje smo ukratko prikazali. U tom smislu smo ispitivali da li je to pravo stabilno u odnosu na pravdu, i da li posle zrelog razmiljanja, moemo da prihvatimo sudove na koje nas ti principi i propisi podstiu. Ako su obe pretpostavke ispravne, rekli smo, pravo liberalnih naroda, kakvo smo formulisali, bie opravdano na osnovu kriterijuma koje od sada moemo da primenjujenio. Sline opaske odnose se i na ire pravo naroda ukljuujui i dobro ureena hijerarhijska drutva. Ovde samo dodajem, bez argumenata i dokaza, ali sa nadom da to izgleda uverljivo, da e ta drutva potovati pravino pravo naroda iz razloga manje ili vie slinih onima koji motiviu liberalne narode, te da emo i mi i oni smatrati da su sudovi do kojih ovo pravo vodi, prihvatljivi s obzirom na naa uverenja. Smatram da je vano istai da dobro ureena hijerarhijska drutva nisu ekspanzionistika, i da njihovim pravnim poretkom upravlja shvatanje pravde koja ima u vidu opte dobro i koje jemi da e taj porePravda kao pravinost jeste takva ideja. Za nau svrhu se u isti opis uklapaju i druge optije liberalne ideje pravde. injenica da njima nedostaju tri egalitaristika elementa pravde kao pravinosti, spomenuta u prvom paragrafu treeg dela, nema uticaja.
66
79
dak potovati ljudska prava. Ova drutva na taj nain podravaju jedno pacifiko drutvo naroda i od toga imaju koristi kao i liberalna drutva. Sva ona imaju zajedniki interes da promene nain na koji je politika izmeu naroda - rat i pretnje ratom - voena do danas. U skladu s reenim moemo smatrati da ovo proireno pravo naroda jeste korektno i opravdano. Ovaj temeljni stav zasluuje da ga istaknemo: ne postoji nikakva bitna razlika izmeu naina na koji je pojam pravde kao pravinosti razraen u unutranjem sluaju u Teoriji pravde, i naina na koji je pravo naroda razraeno na osnovu optih liberalnih ideja pravde. U oba sluaja koristimo istu temeljnu ideju o razumnoj proceduri konstrukcije u kojoj racionalni delatnici, pravino situirani (tj. uesnici kao predstavnici u prvom sluaju graana, a u drugom drutava), biraju naela pravde za bitan predmet, bilo da se radi o unutranjim institucijama ili zajednikom pravu naroda. Kao i uvek, uesnike vode razlozi koje odreuje veo neznanja. Na taj nain, jedno drutvo ne namee obaveze i dunosti drugom drutvu; umesto toga, razumna drutva se dogovaraju o meusobnim odnosima. Ako je jedno interno drutvo, ili jedno drutvo naroda, poto su njime poeli da vladaju umesni principi pravde, stabilno u odnosu na pravdu (takvu kakva je definisana), i ako mi moemo da podrimo ove principe posle zrelog razmiljanja, onda su ideali, zakoni i principi pravde na isti 67 nain opravdani u oba domena .
Ipak postoje neke razlike. Tri zahteva legitimnosti o kojima smo raspravljali u ovom odeljku treba posmatrati kao nune uslove
67
80
V. Ljudska prava
Recimo neto o ljudskim pravima koja smo opisali. Kao prvo, ova prava ne zavise od bilo koje obuhvatne moralne doktrine ili filozofskog shvatanja ljudske prirode, kakvo je, na primer, shvatanje da su ljudska bia moralne i jednako vredne osobe, ili pak da ona poseduju izvesne moralne i intelektualne sposobnosti koje opravdavaju dodelu tih prava. To bi zahtevalo jednu prilino duboku filozofsku teoriju koju bi odbacila mnoga hijerarhijska drutva, ako ne i veina njih, kvalifikujui je kao liberalnu ili demokratsku, ili na izvestan nain, kao shvatanje svojstveno zapadnjakoj politikoj tradiciji, koje nanosi tetu drugim kulturama. Stoga mi idemo drugim putem i kaemo da temeljna ljudska prava izraavaju jednu minimalnu normu dobro
da bi neko drutvo bilo respektabilni lan razumnog drutva naroda; a mnoge verske i filozofske doktrine sa razliitim shvatanjima pravde mogle bi da dovedu do institucija koje zadovoljavaju ove uslove. Specifikujui razumno pravo naroda, drutva sa takvim institucijama se smatraju dobro ureenima. Pa ipak, ovi zahtevi ne specifikuju politiko shvatanje pravde u mom smislu (pogledati beleku br. 2). Ja naime pretpostavljam da se shvatanje pravde koje u vidu ima opte drutveno dobro smatra delom obuhvatne verske ili filozofske doktrine drutva. Isto tako nisam sugerisao da je takvo shvatanje pravde konstruktivistiko: pretpostavljam da nije. Da li se tri zahteva legitimnosti mogu sami konstruisati unutar drutvenog ugovora, jeste drugo pitanje. Ostavljam ga otvorenim ovde. Stvar je u tome to nijedna od ovih razlika ne utie na zahtev u tekstu da u oba domena ideali i naela pravde budu opravdani na isti nain.
81
ureenih politikih institucija za sve narode koji, kao respektabilni lanovi, pripadaju pravednom politikom drutvu naroda68. Svako sistematsko krenje ovih prava jeste ozbiljna stvar i naruava drutvo naroda kao celinu, bilo da su ta drutva hijerarhijska ili liberalna. Budui da ljudska prava treba da izraavaju minimalnu normu, zahtevi koji ih podstiu treba da budu relativno slabi. Podsetimo da smo pretpostavili da pravni sistem jednog drutva treba da namee moralne obaveze i dunosti svim svojim lanovima, kao i da bude regulisan onime to sudije i drugi funkcioneri razumno i iskreno smatraju shvatanjem pravde iji je cilj opte dobro. Da bi taj uslov bio ispunjen, pravni sistem treba barem da podrava izvesna temeljna prava kao to su pravo na ivot i sigurnost, na linu svojinu, kao i elemente vladavine zakona, a takoe i pravo na izvesnu slobodu savesti i slobodu udruivanja, zajedno sa pravom na emigraciju. Ta emo prava oznaiti kao ljudska prava. Potom emo ispitati ta nametanje ovih dunosti i obaveza podrazumeva,. ukljuujui (1) shvatanje pravde koje u vidu ima opte dobro, i (2) iskrenu nameru funkcionera da objasne i opravdaju pravni poredak onima kojima se on namee. Da bi se to ostvarilo nije neophodno pribegavati liberalnoj ideji po kojoj su osobe najpre
Ovde se pozivam na pounu raspravu T. M. Skanlona (T. M. Scanlon) u Human Rights as a Neutral Concern", u P. Brown and D. MacLean, eds., Human Rights and U.S. Foreign Policy (Lexington, Mass.: Lexington Books, 1979).
68
82
graani, i kao takvi, slobodni i ravnopravni lanovi drutva koji smatraju ta osnovna prava kao prava graana. Treba samo pretpostaviti da su osobe odgovorni i kooperativni lanovi drutva, sposobni da prepoznaju svoje moralne obaveze i dunosti i da deluju u skladu s njima. Bilo bi teko odbaciti te uslove (kao to su shvatanje pravde koje u vidu ima opte dobro, i iskrenost u zvaninom opravdanju prava), sa obrazloenjem da su prestrogi za reim koji kao takav ispunjava minimalne zahteve prihvatljivosti. Ljudska prava shvaena kao rezultat ovih zahteva ne bi mogla da budu odbaena kao posebno liberalna ili svojina nae zapadne tradicije. U tom sluaju, ona bi bila politiki neutralna69. Da bismo potvrdili poslednji stav, ispitau navodnu tekou. Mnoga drutva imaju politike tradicije koje se od zapadnjakog individualizma viestruko razlikuju. Kada pristupaju osobama sa politikog stanovita, misli se da ove tradicije smatraju pojedince ne u prvom redu kao graane sa graanskim pravima, ve pre svega kao lanove grupa: zajednica, asocijacija ili korporacija70 . Prema tom shvatanju, koje bismo mogli nazvati asocijacijskim,
69 Skanion istie ovo pitanje u Human Rights", 83, 89-92. To e biti vano kada mi kasnije u estom i sedmom delu budemo rekli da odbrana ljudskih prava treba da predstavlja jedan aspekt spoljne politike dobro ureenih drutava. 70 Pogledati R. J. Vincent, The Idea of Rights in International Ethics", u Terry Nardin, ed. with David Mapel, Traditions of International Ethics (Cambridge, England: Cambridge University Press, 1992), 262-265.
83
sva prava koja ljudi poseduju, potiu iz njihovog prethodnog lanstva, i jesu normalno kvalifikativna prava, to jest prava koja omoguuju osobama da ispunjavaju njihove dunosti unutar grupa kojima pripadaju. Da navedemo jedan primer koji se tie politikih prava: Hegel odbacuje ideju o sistemu glasanja jedan ovek jedan glas", sa obrazloenjem da ona izraava demokratsku i individualistiku ideju prema kojoj svaka osoba, kao osnovna jedinica, poseduje osnovno pravo da ravnopravno uestvuje u politikom odluivanju71. Nasuprot tome, u dobro ureenoj racionalnoj dravi, kakvu Hegel predstavlja u svojoj Filozofiji prava, osobe najpre pripadaju staleima, korporacijama i udruenjima. Budui da ti drutveni oblici predstavljaju racionalne interese72 lanova unutar onoga to Hegel naziva pravednom konsultativnom hijerarhijom, neke osobe e uestvovati u politikom predstavljanju ovih interesa u procesu konsultovanja, ali e to initi kao lanovi stalea i korporacija, a ne kao pojedinci. Osim toga u tom procesu nee uestvovati svi pojedinci. Sutinski je vano da ljudska prava koja smo opisali mogu da budu zatiena u dobro ureenoj hijerarhijskoj dravi sa njenom konsultativnom hijerarhijom, u kojoj heHegel, Filozofija prava (1821), odeljak 301. Ovde je znaenje racionalno blie razumnom nego onome racionalnom u mojoj uobiajenoj upotrebi tih izraza. Nemaka re vernunftig izraava punu snagu razuma u nemakoj filozofskoj tradiciji. Izraz racionalan u znaenju kako ga upotrebljavaju ekonomisti, a koji u nemakom glasi zweckmssig ili rationell, ima dosta drugaije znaenje.
72 71
84
gelovska shema politikih prava vai za sva prava73 . Pravni sistem te drave moe ispunjavati postavljene uslove i tititi prava na ivot, sigurnost, na linu svojinu i elemente vladavine prava, kao i pravo na izvestan stupanj slobode savesti i slobode udruivanja. On garantuje ova prava, naravno, osobama koje se smatraju lanovima stalea i udruenja, a ne graanima. Pa ipak, vano je da su ova prava garantovana, i da je zadovoljen zahtev prema kome pravni sistem mora da nametne moralna prava i obaveze. Prava oveka shvaena u svetlu tog uslova ne mogu biti odbaena kao karakteristina za nau zapadnu tradiciju. Ljudska prava su jedna posebna vrsta prava koja igraju posebnu ulogu u razumnom pravu naroda u dananjoj epohi. Podsetimo da su prihvaene ideje u vezi sa meunarodnim pravom menjane u dva sutinska stava posle Drugog svetskog rata, te da se taj razvoj osnovnih moralnih verovanja moe uporediti sa ostalim dubokim istorij74 skim promenama . Rat vie nije prihvatljivo sredstvo dravne politike. On je opravdan samo u sluaju samoodbrane, a interna suverenost drave je postala ograniena.
73 Postoji jedna tekoa u Hegelovom shvatanju jer su neka prava zapravo prava pojedinaca. Za njega je pravo na ivot, sigurnost, kao i (linu) svojinu, zasnovano na pojmu linosti; injenica da je neko moralni subjekt sa slobodom subjektivnosti zasniva slobodu savesti. Ovde sam zahvalan Frederiku Nojhojzeru (Frederick Neuhouser) za raspravu o ovim pitanjima.
Pogledati Keith Thomas, Man and the Natural World (New York: Pantheon Books, 1983) za objanjenje istorijske promene u stavovima prema ivotinjama i prirodi.
74
85
Jedna od uloga ljudskih prava i jeste ta da odredi granice te suverenosti. Ljudska prava su dakle razliita od ustavnih prava, ili prava demokratskog graanstva75, ili drugih vrsta prava svojstvenih nekim tipovima politikih institucija, koje su individualistike ili asocijacijske. Ona predstavljaju posebnu vrstu prava ija je primena univerzalna i ne daje povoda za kontroverzu. Ona su deo razumnog prava naroda i odreuju granice unutranjih institucija koje se tim pravom nameu svim narodima. U tom smislu, ona specifikuju spoljnu granicu unutranjeg prava drutava, koje je prihvatljivo za respektabilne lanove jednog pravednog drutva naroda76.
Pogledati izvanrednu raspravu Judith Shklar o tome, u njenom radu American Citizenship (Cambridge, Mass.: Harvard Universitv Press, 1991), sa njenim naglaskom na istorijsko znaenje ropstva. 76 Ova karakteristika ljudskih prava mogla bi se objasniti ustanovljujui razlike izmeu prava koja su pobrojana kao ljudska prava u raznim meunarodnim deklaracijama. Uzmimo na primer Deklaraciju o ljudskim pravima iz 1948. Kao prvo, postoje ljudska prava u uem smislu, a o kojima se govori u lanu 3: Svako ima pravo na ivot, slobodu, sigurnost"; kao i u lanu 5: Niko ne srne da bude podvrgnut torturi ili okrutnom, poniavajuem postupanju ili kazni". lanovi 3-18 mogu biti smatrani kao ljudska prava u uem smislu, ali im je potrebno izvesno tumaenje. Zatim postoje ljudska prava koja oigledno proizlaze iz prethodnih. Radi se o ekstremnim sluajevima koji opisuju posebne konvencije o genocidu (1948) i aparthejdu (1973). Ove dve kategorije sadre ljudska prava. Kada je re o drugim deklaracijama, neke izgleda kao da iznose liberalne aspiracije, kao to je lan 1. Univerzalne deklaracije o ljud75
86
Ljudska prava imaju sledee tri uloge: 1. Ona predstavljaju nuan uslov legitimnosti jednog reima i prihvatljivosti njegovog pravnog poretka. 2. Njihovo potovanje je dovoljno da iskljui opravdanu i nasilnu intervenciju drugih naroda, na primer putem ekonomskih sankcija ili, u ozbiljnim sluajevima, vojnom silom. 3. Ona postavljaju granice pluralizmu medu narodima77.
VI. Neidealna teorija: neposlunost

Do sada smo se bavili jedino idealnom teorijom. Razrada liberalne teorije pravde omoguila nam je da pregledamo filozofske i moralne temelje idealne teorije jednog dobro ureenog drutva naroda, kao i naela koja se odnose na njegovo pravo i na njegove postupke. Ovo shvatanje trebalo bi da upravlja ponaanjem naroda jednih prema drugima, isto kao i izgradnju zajednikih institucija koje za cilj imaju njihovu zajedniku dobrobit.
skim pravima iz 1948: Sva ljudska bia su roena slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona imaju razum i svest i treba da uzajamno postupaju u duhu bratstva". Druge izjave izgleda da pretpostavljaju specifinu vrstu institucija, kao to je pravo na drutvenu sigurnost, u lanu 22, i pravu na jednaku platu za jednak rad, u lanu 23. 77 . Nardin, Law, Morality and the Relations of States, 240, koji navodi Lubanov (Luban) spis The Romance of the Nation-State", 396.
87
Na nacrt prava naroda ipak nee biti potpun pre nego to problemi koji proizlaze iz krajnje neidealnih uslova naeg sveta sa njegovim stranim nepravdama i optim drutvenim nedaama ne budu raspravljena, ak i ako ovde ne mogu biti analizirana na odgovarajui nain. Neidealna teorija nastoji da odredi sredstva nuna za ostvarenje idealnog shvatanja drutva dobro ureenih naroda, ili barem onih neophodnih sredstava da bi se ka tome ostvarenju ilo postupno. Ona ispituje politike i strategije koji bi mogle da budu delotvorne, politiki mogue i moralno prihvatljive, da bi se dosegao taj cilj. Tako zamiljena, neidealna teorija prepostavlja da ve postoji idealna teorija, jer u nedostatku jednog identifikovanog ideala, barem u glavnim crtama, neidealna teorija nema cilja na koji bi se pozivala pri reavanju svojih pitanja. Iako posebni uslovi naeg sveta u svakom trenutku - status quo - ne odreuju idealno shvatanje drutva dobro ureenih naroda, oni utiu na odgovore na pitanja neidealne teorije. To su pitanja tranzicije: ona poinju, u svakom sluaju, ispitivanjem stanja jednog drutva, a zatim trae delotvorna sredstva koja doputa pravo naroda da bi drutvo napredovalo u pravcu utvrenog cilja. Mogue je razlikovati dva tipa neidealne teorije. Prvi tretira uslove neposlunosti, to jest sluajeve kada neki reimi odbijaju da priznaju razumno pravo naroda. Drugi tip neidealne teorije tretira nepovoljne okolnosti, to jest istorijske, drutvene i ekonomske okolnosti kod izvesnih naroda koji oteavaju, ako ne onemoguuju, ostvarenje dobro ureenog reima, bilo da je on liberalan ili hijerarhijski. 88
Poinjem teorijom neposlunosti. Kao to smo videli, jedno razumno pravo naroda vodi dobro ureene reime kada se oni suoavaju sa reimima izvan zakona, tako to specifikuju cilj koji ti reimi uvek moraju imati na umu, i ukazuju na sredstva koja mogu koristiti ili koja moraju izbegavati da bi ostvarili taj cilj. Reimi izvan zakona su prilino razliiti. Na elu nekih stoje vlasti koje kao da ne priznaju nikakvo shvatanje prava ili pravde. Njihov pravni poredak esto je zapravo sistem prinude i terora. Nacistiki reim jeste u tome smislu demonski primer. ei sluaj, filozofski interesantniji, jeste sluaj onih drutava - kojima nije vano to su ih oznaili reimima izvan zakona - a iji upravljai potvruju obuhvatne doktrine koje ne priznaju geografske granice legitmnog autoriteta njihovih zvaninih verskih ili filozofskih ideja. panija, Francuska, kao i Habzburgovci, pokuali su, u jednom trenutku u svojoj istoriji, da potine veliki deo Evrope i sveta svojoj volji78. Ove sile su se nadale da e proiriti istinsku veru i civilizaciju, teile su dominaciji i slavi, a posebno bogatstvu i irenju svojih teritorija. Takva drutva su savladana samo ravnoteom snaga, ali kako je ova promenljiva i nestabilna, takozvana teorija hegemonistikog rata sasvim je prikladna79.
0 ovom pitanju pogledati Ludwig Dehio, The Precarious Balance (New York, Knopf, 1962).
79 Robert Gilpin, The Theory of Hegemonic War", u Rotberg and Rabb ured., The Origin and Prevention of Major Wars.
78
89
Drutva koja potuju zakon - bilo da su liberalna ili hijerarhijska - mogu u najboljem sluaju uspostaviti modus vivendi sa ekspanzionistikim reimima izvan zakona, kao i braniti svoj integritet na osnovu prava naroda. Ova drutva postoje zajedno sa reimima izvan zakona u jednom prirodnom stanju, i poseduju obavezu prema svom integritetu i blagostanju, kao i prema integritetu drutava koja potuju zakon. Ova obaveza postoji i u odnosu na blagostanje naroda potinjenih reimima izvan zakona, ali ne i prema njihovim upravljaima i elitama. Ovih nekoliko obaveza nemaju podjednaku snagu, ali uvek postoji dunost da se ispitaju obuhvatniji dugoroni ciljevi i da se afirmie njihova uloga kao vodilja u spoljnoj politici. Jedini legitimni temelji prava rata protiv reima izvan zakona jesu odbrana drutva dobro ureenih naroda, a u tekim sluajevima, nevinih ljudi potinjenih reimima izvan zakona, kao i zatita njihovih ljudskih prava. To se slae sa Kantovom idejom prema kojoj je naa prva politika dunost da napustimo prirodno stanje i potinimo se, zajedno sa drugima, autoritetu razumnog i pravednog zakona80. Odbrana dobro ureenih naroda samo je prvi i najhitniji zadatak. Drugi dugoroni cilj, specifikovan pravom naroda jeste da se sva drutva privedu potovanju prava, kao i da postanu punopravni i respektabilni lanovi drutva dobro ureenih naroda, kao i da na svakom mestu garantuju ljudska prava. Pitanje kako to ostvariti treba da
80
Kant, Rechtslehre, odeljci 44 i 61.
90
reava spoljna politika. To trai politiku mudrost a uspeh zavisi delom i od sree. to se tih pitanja tie, politika filozofija ima malo ta da doda. Ja u ipak izneti nekoliko uobiajenih primedbi. Da bi se ostvario taj dugoroni cilj, dobro ureeni narodi treba da uspostave izmeu sebe nove institucije i prakse koje bi igrale ulogu federativnog centra i javnog foruma uiniti radi iskazivanja ili u njihovog okviru miljenja i njihove to su zajednike politike prema drugim reimima. To se moe zasebno, institucija kao Ujedinjene Nacije, stvaranjem saveza dobro ureenih naroda oko izvesnih pitanja. Ovaj federativni centar moe se koristiti istovremeno da bi se formulisalo, kao i izrazilo miljenje dobro ureenih drutava. Ona tu mogu javno obznaniti koje su nepravedne i okrutne institucije ugnjetakih i ekspanzionistikih reima, kao j kako oni kre ljudska prava. ak i ti reimi nisu posve ravnoduni prema toj vrsti kritike, posebno kada je njena osnova razumno i dobro zasnovano pravo naroda koje se ne moe lako odbaciti pod izgovorom da je jednostavno liberalno i zapadnjako. Vremenom, dobro ureeni narodi poee da vre pritisak na reime izvan zakona, da oni promene postupanje; pa ipak, malo je verovatno da e taj pritisak sam po sebi biti delotvoran. On mora da bude pojaan vrstim odbijanjem svake vojne, ekonomske ili druge pomoi; a reimi izvan zakona ne smeju biti od strane dobro ureenih naroda prihvaeni kao respektabilni lanovi u uzajamno korisnu saradnju.
91
VII. Neidealna teorija: nepovoljni uslovi

Treba da kaemo nekoliko rei o drugom tipu neidealne teorije, a koja se odnosi na nepovoljne uslove. Pod tim izrazom, podrazumevam uslove u drutvima kojima nedostaju politike i kulturne tradicije, ljudski potencijali i znanje, kao i materijalni i tehnoloki resursi koji omoguuju postojanje dobro ureenih drutava. Teorija neposlunosti nam je pokazala da je cilj dobro ureenih drutava bio delom i to da se drave izvan zakona privedu dobro ureenom drutvu naroda. Drutva izvan zakona u istorijskim sluajevima o kojima smo upravo govorili, nisu bila drutva optereena nedostatkom resursa, bilo materijalnih, tehnolokih ili onih povezanih sa ljudskim potencijalom i znanjem; naprotiv, ta su drutva pripadala svojevremeno politiki i drutveno najnaprednijim drutvima. Nedostatak u tim drutvima su predstavljale njihove politike tradicije, njihove osnovne institucije prava i vlasnitva, njihova klasna struktura, kao i verovanja i kultura koji su ove jaali. Sve bi to trebalo promeniti pre nego to razumno pravo naroda moe da bude prihvaeno i branjeno. Valjalo bi postaviti jedno paralelno pitanje: ta je cilj koji specifikuje neidealna teorija za sluaj nepovoljnih uslova? Odgovor je jasan. Svako drutvo optereeno u datom trenutku nepovoljnim okolnostima mora na kraju da bude uzdignuto na nivo uslova koji omoguuju dobro ureeno drutvo, ili barem treba da bude podrano na tom putu.
92
Neki autori su predloili da se radi reavanja tog problema prihvati naelo razlike, ili neko drugo liberalno naelo distributivne pravde, a da se u skladu s tim rese i ekonomske nejednakosti unutar drutva naroda81. Ja ipak smatram da naelo razlike, koje je razumno kada se odnosi na unutranju pravdu demokratskih drutava, nije pogodno sredstvo za reavanje opteg problema nepovoljnih uslova u nekim drutvima. Kao prvo, ono je deo idealne teorije jednog demokratskog drutva i nije razraeno za problem koji mi nastojimo da resimo. Ozbiljnije je to to postoje razliiti tipovi drutava unutar drutva naroda, a od svih njih ne moe se oekivati da prihvate neko posebno naelo distributivne pravde. ak i razliita liberalna drutva prihvataju razliita naela za vlastite institucije. S druge strane, hijerarhijska drutva odbacuju sva liberalna naela unutranje pravde. Ne moemo pretpostavljati da e ona smatrati prihvatljivim takva naela u reavanju odnosa sa drugim narodima. Stoga u naoj konstrukciji liberalnog prava naroda, liberalna naela unutranje distributivne pravde nisu uoptena da bi odgovorila na pitanje o nepovoljnim uslovima. Uz to ide i injenica da u jednoj konstruktivistikoj koncepciji, ne postoji razlog da se smatra da su naela
Beitz, Political Theory and International Relations; pt. III daje podubljenu raspravu. Ovo naelo sam definisao u svom radu A Theory ofJustice, odeljak 13. Ovde ne spominjem to naelo jer, kako ukazujem u mom tekstu, smatram da su sva liberalna distributivna naela nepogodna za sluaj koji razmatramo.
81
93
koja se odnose na unutranju pravdu, pogodna i za reavanje nejednakosti u drutvu naroda. Kao to smo videli u poetku rasprave, svakim tipom objekta - bilo da se radi o instituciji ili nekom pojedincu, politikom drutvu ili drutvu politikih drutava - mora biti upravljano po njegovim vlastitim naelima. Kakva e ova naela biti, mora da se odredi pomou prikladne procedure, a poev od korektnog polazita. Pitamo se kako e racionalni predstavnici, odgovarajue motivisani i razumno situirani jedni prema drugima, biti najvie podstaknuti da biraju izmeu ostvarivih ideala i naela koja se odnose na dotini objekt. Budui da su problem i predmet razliiti u svakom sluaju, isto to moe da bude i sa idealima i usvojenim naelima. Kao i uvek, itava procedura i naela koja ona stvara moraju da budu prihvatljivi nakon zrelog razmiljanja. injenica da nijedno liberalno naelo distributivne pravde nee biti usvojeno da bi se resila pitanja koja se odnose na nepovoljne uslove, ne podrazumeva da bogata 1 dobro ureena drutva nemaju nikakve obaveze i dunosti prema drutvima optereenim takvim okolnostima. U stvari, idealno shvatanje drutva naroda, koje je potvreno od strane dobro ureenih drutava, zahteva da sva ona u odreenom vremenu ostvare uslove koji omoguuju jedno dobro ureeno drutvo, ili da u tome budu pomognuta. Ovo podrazumeva da ljudska prava budu priznata i osigurana svuda, kao i da osnovne ljudske potrebe budu zadovoljene. Temelj obaveze pomaganja nije dakle jedno liberalno naelo distributivne pravde. Njega pre svega usta-
94
novljuje idealno shvatanje drutva naroda, sastavljenog od dobro ureenih drutava, koja su sva njegov respektabilni i autonomni lan, sposoban da se stara o svom politikom ivotu i odrava u prihvatljivom stanju politike i drutvene institucije kakve su specifikovane pomou tri ranije ispitivana zahteva82. Ovde neu pokuavati da raspravljam kako bi se taj cilj mogao ostvariti, jer je raspodela ekonomske i tehnoloke pomoi veoma sloeno pitanje, i razlikuje se od jedne zemlje do druge. tavie, problem se esto ne sastoji u nedostatku prirodnih resursa. Mnogim drutvima u nepovoljnim uslovima ne nedostaju resursi. Dobro ureena
Pravo naroda se slae sa mnogo im u Bejcovim shvatanju. Tako izgleda da Bejc smatra naelo razlike izmeu drutava kao princip redistribucije resursa koji e svakom drutvu dati pravednu priliku da razvija pravedne politike institucije i ekonomiju sposobnu da zadovoljava osnovne potrebe njegovih lanova" (141). Dalje, Ovo naelo garantuje osobama u drutvima oskudnih resursa da ih njihova nemila sudbina nee spreiti da ostvare dovoljne ekonomske uslove kojim bi se podravale pravedne drutvene institucije i titila ljudska prava" (142). Pravo naroda prihvata Bejcove ciljeve za pravedne institucije, koje osiguravaju ljudska prava i osnovne ljudske potrebe. Ali, kako sugeriem u sledeem paragrafu, ljudi dospevaju u loe stanje ee u iskrivljenoj i korumpiranoj politikoj kulturi nego u zemljama lienim resursa. Jedini princip koji uklanja ovu nesreu jeste onaj kojim se politike tradicije i kultura svih naroda ine i razumnim i sposobnim da brane pravedne politike i drutvene institucije koje osiguravaju ljudska prava. Upravo to naelo dovodi do dunosti i obaveza pruanja pomoi. Radi toga nam nije potreban neki liberalni princip distributivne pravde.
82
95
drutva mogu da funkcioniu sa skromnim resursima, jer se njihovo bogatstvo vie sastoji u politikim i kulturnim tradicijama, u njihovom ljudskom kapitalu i znanju, kao i sposobnosti za ekonomsku i politiku organizaciju. Tekou najee predstavlja priroda javne politike kulture, te verske i i filozofske tradicije koje lee u osnovi tih institucija. Velika drutvena zla u siromanim drutvima jesu uglavnom ugnjetaka vlast i korumpirane elite, potinjenost ena koju ohrabruje nerazumna religija, a to je praeno prenaseljenou koju privreda drutva teko podnosi. Verovatno ne postoji nijedno drutvo na svetu iji narod, kada bi se njim razumno i racionalno upravljalo, i kada bi broj njegovih lanova bio razborito prilagoen postojeim resursima i privredi, ne bi mogao da vodi pristojan ivot vredan ivljenja. Ove opte primedbe pokazuju ta je u stvari esto izvor problema: javna politika kultura, ukorenjena u drutvenu strukturu u pozadini. Obaveza bogatijih drutava da pomau da se ispravljaju nepravde nipoto nije umanjena; jedino ju je tee ostvariti. I ovde, na nain koji nije neophodno opisivati, treba insistirati na ljudskim pravima, kada ih podravaju ostali vidovi pomoi, i tu u cilju da se umanje, makar i polako, dravno ugnjetavanje, korumpiranost elita i potinjenost ena83.
Da insistiranje na ljudskim pravima moe biti od pomoi govori rad Amartije Sena (Amartva Sen) o gladi. On je u svom delu Poverty and Famines (Oxford: Clarendon Press, 1981), empirijskim pruavanjem etiri dobro poznata istorijska sluaja gladi (Bengal,
83
96
VIII. Zakljuna razmatranja

Razlog zato nisam mnogo rekao o onome to bi se moglo nazvati filozofskom osnovom ljudskih prava, treba traiti u tome to ona predstavljaju, uprkos njihovom
1943, Etiopija, 1972-74; Zahel, 1972-73; Banglade, 1974), dokazao da nedostatak hrane ne mora biti glavni pa ak ni jedan od uzroka gladi, pa ak da u razmatranim sluajevima nije bilo oskudica. Pa ipak, taj nedostatak moe biti vaan uzrok gladi, kao to se na primer desilo u Irskoj 1840, i u Kini u periodu 1959-1961. U sluajevima koje Sen prouava, iako je dolo do smanjenja proizvodnje hrane, to ipak ne bi bilo dovoljno da dovede do opte gladi da je postojala pristojna vlada koja bi se starala o blagostanju- itavog naroda, i imala pripremljen program za distribuciju postojee hrane kroz javne institucije. Za Sena glad je ekonomska katastrofa, a ne kriza hrane" (162). U dobro poznatim istorijskim sluajevima glad je otkrila slabosti u politikoj i drutvenoj strukturi i njenu nesposobnost da vodi politiku koja bi zalecila uinke naglog opadanja proizvodnje hrane. Na kraju krajeva, u svim modernim zapadnim demokratijama dolazilo bi do masovne gladi da ne postoje pripremljeni programi kojima se nadoknauju gubici u prihodu nezaposlenih. Drava koja doputa da njen narod umire od gladi kada se to moe izbei kri ljudska prava; a ako dobro ureeni reimi koje smo opisali to ne doputaju, onda insistiranje na ljudskim pravima znai vrenje pritiska u pravcu postojanja pristojne vlasti i pristojnog drutva naroda. Senova knjiga koju je napisao zajedno sa anom Drezom (Jean Dreze), Hunger and Public Action (Oxford: Clarendon Press, 1989) potvruje ova stanovita i istie uspeh demokratskih reima u suoavanju sa tim problemima. Pogledati kratak pregled njihove analize u poglavlju 13: 257-79. Takode pogledati znaajan rad Parte Dasgupte (Partha Dasgupta), An Inquiry into Well-Being and Destitution (Oxford: Cla-rendon Press, 1993), poglavlja 1-2, 5 i passim.
97
imenu, posebnu klasu prava koju objanjava njihova uloga u jednom liberalnom shvatanju prava naroda prihvatljivom i za dobro ureena liberalna, kao i za hijerarhijska drutva. Za uzvrat sam dao kratak pregled naina kako bi se jedno takvo pravo moglo razraditi na osnovu jedne liberalne koncepcije pravde84. Unutar tog okvira, ukazao sam na nain na koji je potovanje ljudskih prava jedan od uslova nametnut svakom politikom reimu da bi ovaj mogao da bude prihvatljiv kao respektabilni lan pravednog politikog drutva naroda. Kada to shvatimo, kao i kada shvatimo kako je razumno pravo naroda razraeno na osnovu jednog liberalnog shvatanja pravde, te.kako ovo shvatanje moe da bude univerzalno u svom dometu, postaje potpuno jasno zbog ega ova prava nadilaze ekonomske i kulturne granice, kao i granice izmeu nacionalnih drava, ili drugih politikih entiteta. Zajedno sa naa dva druga uslova, ova prava odreuju granice tolerantnosti unutar razumnog drutva naroda.
84 Moglo bi se postaviti pitanje zato je pravo naroda, kakvo je ovde konstruisano, nazvano liberalnim kada ga prihvataju i dobro ureena hijerarhijska drutva. Nazvao sam ga liberalnim jer je pravo naroda predstavljeno kao proirenje liberalnih koncepcija unutranje pravde. Ipak ne elim da poriem da dobro ureeno hijerarhijsko drutvo moe imati koncepcije pravde koje se mogu proiriti na pravo naroda, kao i da bi sadraj potonjeg bio isti kao sadraj liberalnih shvatanja. Za sada ostavljam to pitanje otvorenim. Nadam se da postoje takva shvatanja u svim dobro ureenim hijerarhijskim drutvima, jer bi to proirilo i ojaalo podrku prava naroda.
98
Povodom tih granica treba rei jo neto. Pod uslovom da poinjemo od jednog dobro ureenog liberalnog drutva koje ostvaruje jedno egalitarno shvatanje pravde kao pravinosti85, lanovi tog drutva e ipak u drutvo naroda prihvatiti ostala liberalna drutva ije su institucije mnogo manje egalitarne. To se podrazumeva naim poinjanjem sa optijim liberalnim idejama nego to je shvatanje pravde kao pravinosti, idejama koje smo definisali u treem odeljku naeg rada. Pa ipak, graani dobro ureenog egalitarnog drutva i dalje e smatrati da im unutranji reimi tih drutava manje odgovaraju nego reim njihovog vlastitog drutva. Vidljivo je kakve su posledice proirenja oblasti tolerantnosti: kriterijumi razumnosti postaju manje strogi86. U sluaju koji smo razmatrali, nastojali smo da osim liberalnih drutava kao respektabilne lanove jednog razumnog drutva naroda ukljuimo i druga drutva. Prelazei na ispitivanje ovih drutava, smatramo da njihovi unutranji reimi nama manje, a esto mnogo manje, odgovaraju. Time se postavlja problem granica tolerantnosti. Gde one treba da budu? Tiranski i diktatorski reimi treba na85 Tri egalitarna elementa su pravina vrednost jednakih politikih prava i sloboda, pravina jednakost mogunosti, kao i naelo razlike. Njih bi sve trebalo tumaiti na nain koji je naznaen u mojoj knjizi Teorija pravde. 86 U internom sluaju na slian smo nain navedeni da razumnim smatramo mnoge obuhvatne doktrine, koje mi ne bismo u naem vlastitom sluaju, smatrali dostojnim ozbiljnog razmiljanja. Pogledati moje delo Political Liberalism, predavanje II, od. 3.1 kao i beleku.
99
ravno da budu stavljeni izvan zakona, a takoe i ekspanzionistike drave kao one koje su vodile verske ratove. Predlaem da se razmotre tri nuna uslova koja je potrebno ostvariti da bi reim bio dobro ureen: da potuje naela miroljubivosti i da nije ekspanzionistiki, da njegov pravni sistem ispunjava sutinske kriterijume legitimnosti u oima vlastitog naroda, te da potuje osnovna ljudska prava. Ovi uslovi oznaavaju barijeru izvan koje ne moemo da idemo. Videli smo koliko su mnoga drutva u svetu uvek bila, i jo su uvek danas, daleko od ispunjavanja ova tri uslova da bi postala respektabilni lanovi razumnog drutva naroda. Pravo naroda daje nunu osnovu za procenu ponaanja svakog postojeeg reima, bilo da je on liberalan ili ne. Poto je nae gledanje na pravo naroda razraeno na osnovu liberalnog shvatanja pravde, moramo da odgovorimo na pitanje da li je liberalno pravo naroda etnocentrino i iskljuivo vezano za Zapad. Da bismo to uinili, podsetimo da smo razraujui pravo naroda pretpostavili da se liberalna drutva ponaaju prema ostalim drutvima u skladu sa njihovom vlastitom liberalnom politikom koncepcijom. Ona i ne mogu drugaije da se ponaaju budui da smatraju da je to shvatanje ispravno i da zadovoljava sve kriterijume za procenu koje mogu da primene. Tom nainu postupanja neki su prebacivali da je etnocentrian i da je isto zapadnjaki. To ipak nije nuno tako. Sve naime zavisi od sadraja politike koncepcije koju usvajaju liberalna drutva, kao i od
100
njene razrade kojom se eli dati barem jedan nacrt prava naroda. Treba uoiti razliku izmeu ovog prava naroda i onog koje bi ekspanzionistike i religiozne drave koje odbacuju liberalno shvatanje mogle da stvore. Liberalno shvatanje zahteva od ostalih drutava samo ono to ona mogu razumno prihvatiti, ne dospevajui u inferioran poloaj, a pogotovo ne u poloaj potinjenosti. Od sutinskog je znaaja da liberalno shvatanje prava naroda ne namee dobro ureenim hijerarhijskim drutvima da napuste njihove verske i usvoje liberalne institucije. Mi smo, dodue, u naem nacrtu pretpostavili da tradicionalna drutva prihvataju pravo naroda koje vai u pravednim liberalnim drutvima. Dakle, to je pravo univerzalno po svom dometu: od ostalih drutava zahteva samo ono to ona mogu da prihvate kada budu spremna da stanu u ravnopravan odnos sa svim ostalim drutvima, i kada njihovi reimi prihvate kriterijum legitimnosti u oima vlastitog naroda. U kojoj bi drugoj vrsti odnosa neko drutvo i njegov reim mogli da uestvuju? Pored toga, liberalno pravo naroda ne opravdava ekonomske sankcije niti vojni pritisak na dobro ureena hijerarhijska drutva da bi ona promenila ponaanje, pod uslovom da ta drutva potuju pravila mira a njihove politike institucije zadovoljavaju sutinske uslove koje smo razmotrili. Pa ipak, ako su ti uslovi prekreni, moe biti opravdan neki vid spoljnog pritiska, ve prema ozbiljnosti i okolnostima prekraja. Ouvanje ljudskih prava treba 101
stalno da bude cilj spoljne politike liberalnih i hijerarhijskih drutava. Vraajui se kratko na nau raspravu, setiemo se da smo osim pravljenja nacrta za nain kako bi se pravo naroda moglo razraditi na osnovu liberalnih shvatanja prava i pravde, eleli da definiemo domet politikog liberalizma za ire svetsko drutvo kada se jedno liberalno politiko shvatanje pravde proiri na prava naroda. Posebno smo postavili sledee pitanje: koji oblik, u tom sluaju, ima tolerantnost neliberalnih drutava? Iako tiranski i diktatorski reimi ne mogu da budu prihvaeni kao respektabilni lanovi jednog razumnog drutva naroda, od svih reima se ne moe razumno zahtevati da budu liberalni. Pravo naroda u tom sluaju ne bi izraavalo naelo tolerantnosti svojstveno liberalizmu zbog drugih razloga upravljanja drutvom. Liberalno drutvo mora da potuje druga drutva organizovana na osnovu obuhvatnih doktrina pod uslovom da njihove politike i drutvene institucije zadovoljavaju izvesne kriterijume koji drutvo navode da prihvate jedno razumno pravo naroda. Nisam izneo argumente za taj zakljuak. Smatrao sam da je jasno da ako neliberalna drutva ispunjavaju izvesne uslove, kao to su ona tri koja smo izneli u etvrtom odeljku, njih e takoe prihvatiti i liberalna drutva kao respektabilni lanovi drutva naroda. Nema politikog razloga da se ta neliberalna drutva vojno napadaju, ili da im se nameu ekonomske ili druge sankcije kako bi ih se navelo da reformiu svoje institucije. Kritiki komentar unu-
102
tar liberalnih drutava bie potpuno u skladu sa graanskim slobodama i integritetom tih drutava. Kakvo shvatanje tolerantnosti za ostala drutva izraava pravo naroda? U kakvoj vezi ono stoji sa politikim liberalizmom? Na pitanje da li su liberalna drutva u moralnom smislu bolja nego hijerarhijska, te dakle da li bi svet bio bolji kada bi sva drutva bila liberalna, oni koji prihvataju obuhvatno liberalno stanovite mogli bi potvrdno da odgovore. Ali to miljenje ipak ne bi bilo podrka nameri da se svet oslobodi neliberalnih reima. Ono ne bi moglo da ima nikakvu operativnu snagu da ostvari ono to bi ona, de jure, mogla uiniti politiki. To lii na problem tolerantnosti drugih shvatanja dobra u internom sluaju. Neko ko prihvata obuhvatnu liberalnu koncepeciju mogao bi da tvrdi da bi njegovo drutvo bilo bolje kada bi itav svet prihvatio tu koncepciju. Ovaj ovek bi se mogao prevariti u svom sudu, ak i sa njegovog vlastitog stanovnita, budui da ostale doktrine mogu biti moderatori i protivtea s obzirom na iru pozadinu verovanja i uverenja, jer pomau da se kultura drutva obogati i produbi. Dakle, miljenje da je odreeno obuhvatno shvatanje superiorno, potpuno je spojivo sa potvrivanjem neke politike koncepcije koja ga ne namee, a tako i sa samim politikim liberalizmom. Politiki liberalizam smatra da obuhvatne doktrine imaju samo ogranieno mesto u politikom ivotu liberalnih demokratija u sledeem smislu: osnovna ustavna pitanja i ona koja se tiu osnovnih prava i sloboda treba da
103
budu reavana javnom politikom koncepcijom pravde, na primer liberalnim politikim koncepcijama, a ne obimnijim doktrinama. S obzirom na pluralizam demokratskih drutava - pluralizam koji se najbolje shvata kao rezultat delovanja ljudskog razuma unutar slobodnih institucija, a koji moe da bude ugroen jedino represivnom upotrebom dravne vlasti - valja rei da potvrivanje takve javne koncepcije i osnovnih politikih institucija koje je ostvaruju, jeste najrazumniji temelj drutvenog jedinstva kojim raspolaemo. Pravo naroda, koje sam kratko prikazao, samo je proirenje istih politikih ideja na politiko drutvo dobro ureenih naroda. Ovo pravo, koje regulie sutinska ustavna pitanja i temeljna pitanja pravde kada se ona postave pred drutvo naroda, treba da bude zasnovano na javnoj politikoj koncepciji pravde, a ne na nekoj obuhvatnoj verskoj, filozofskoj ili moralnoj doktrini. Pokuao sam da dam nacrt sadraja takve politike koncepcije i objasnim kako bi je jedno dobro ureeno drutvo, liberalno ili hijerarhijsko, moglo prihvatiti. Izuzev kao osnovu za nekakav modus vivendi, ekspanzionistika drutva bilo koje vrste ne bi mogla da je prihvate. Ali to se njih tie, ne postoji mirno reenje osim dominacije jedne strane, ili mira koji proizlazi iz iscrpljivanja.
104
Don Rols PRAVA NARODA 2001. Izdaje NARODNA KNJIGA ALFA Beograd, afarikova 11 Za izdavaa Sneana Mijovi Plasman Svetislav ari Virmanska prodaja 011/848-70-31, 848-70-34, 848-70-35 Velimir Milievi Klub italaca 011/3229-158 Rua Vasiljevi Marketing 011/3227-426 Vida Basara Tira 500 primeraka tampa ALFA - Beograd
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 14 Rols D. 172 Rols D. 172 321.01 ROLS, Don Pravo narodi / Don Rols ; s predgovorom Bertrana Gijarma ; [preveo s francuskog Duan Janji], - Beograd : Alfa). - 105 str. ; 21 cm. - (Biblioteka 17 x 11 ; knj. br. 1) Prevod dela: Les droit des gens / John Rawls. - Tira 500. Predgovor: str. 5-38. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 86-331-0366-4 a) Pravda b) Liberalizam c) Rols, Don (1921) COBISS-ID 94345740
U svojim Amnesty Lectures iz 1993. godine, Rols je pokuao da odgovori na razliita pitanja koje je izazvalo njegovo gledanje. Pravo naroda", obiman tekst koji je iz tih predavanja proiziao, ponovo preuzima ideju o prvobitnom meunarodnom (ne globalnom! poloaju, a koji je ukratko bio predstavljen i u Rolsovoj Teoriji pravde. Ta je ideja ovde dopunjena uzimanjem u obzir novog 'azvoja rolsovske doktrine: uvodi se razlikovanje izmeu razliitih tipova drutava, onih koja dele javnu demokratsku kulturu (a koja se nazivaju liberalnim"), te drugih respektabilnih lanova drutva naroda, koje Rols naziva hijerarhijskim drutvima". U analizi u ovom tekstu nastoji se istai vrednost veoma vanog pojma dostupnog univerzalizma. Potom se vri racionalna kritika pozicije koju razrauje Rols: im se prihvati vizija univerzalizma koju on iznosi, primorani smo da dovedemo u pitanje ideju da pravo naroda moe da konstituie jedinstvenu kontraktualistiku poziciju, umesnu izvan granica nacionalnih demokratskih reima. Posebno treba osporiti opravdanje ljudskih prava koje proizlazi iz statusa koji poseduje svaki narod unutar drutva nacija, kao i Rolsovo odbijanje da procenjuje delovanja drutava koja ne kre minimalnu normu garantovanja univerzalnih prava.

Dzon Rols - Prava Naroda

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dzon Rols - Prava Naroda

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BIBLIOTEKA 17 x 11 [Knjiga br.

WEB-SITE www.narodnaknjiga.co.yu E-MAIL nknjiga@matgnet.com alfankkl@ eunet.yu

NARODNA KNJIGA ALFA 2001.

Postoje li umesni principi pravde izvan granica demokratskih reima?

J. Rawls. A Theory of Justice, op. cit., str. 34.

Skroman i pluralistiki univerzalizam

Opasnosti moralnog relativizma

Kako je mogue biti univerzalista?

S. Hampshire, Morality and Conflict, str. 126-140.

J. Rawls, Pravo naroda".

J. Rawls, Pravo naroda". 18

Pravo naroda i rolsovska strategija

J. Rawls, Pravo naroda".

Opravdanje ljudskih prava

Rols i opravdanje univerzalnih prava

J. Rawls, Pravo naroda".

J. Rawls, Pravo naroda".

Tekoe robovskog reenja

J. Rawls, Pravo naroda". Ibid.

Jedno drugo kontraktualistiko opravdanje univerzalnih prava

J. Rawls, Politiki liberalizam, op. cit. str. 37.

Stanley Hoffmann, "Ideal Worlds"

Odbacivanje relativizma i kritika nepravednih drutvenih postupaka

J. Rawls, Pravo naroda".

J. Rawls, Pravo naroda". 35

I. Kako je doktrina drutvenog ugovora univerzalna po svom dometu

II. Tri preliminarna pitanja

III. Proirenje na liberalna drutva

U ovom sluaju vi i ja" smo graani liberalnih demokratskih

drutava, ali ne i graani istog drutva.

Pogledati Jack. S. Levy, Domestic Politics and War". u Ro-

IV. Proirenje na hijerarhijska drutva

P. Soper, A Theory of Law, op. cit., str. 112, 118.

Uz izvesne kvalifikacije, liberalna drutva moraju dopustiti ovo

VI. Neidealna teorija: neposlunost

Kant, Rechtslehre, odeljci 44 i 61.

VII. Neidealna teorija: nepovoljni uslovi

VIII. Zakljuna razmatranja

You might also like