Praktikum Hemija

Hemija sa stehiometrijom
Laboratorijske vjebe
Student: ______________________
laboratorijske vjebe
Sadraj vjebi 1. 2. 3 $ ' # ) * !. Identifikacija organskih spojeva-reakcije na funkcionalne grupe............. Kvalitativno odre ivanje ugljikohidrata................................................... "olisaharidi............................................................................................... Kvantitativno odre ivanje gluko%e polarimetrijskom metodom.............. Kvalitativno odre ivanje lipida................................................................. (dre ivanje saponifikacionog broja......................................................... Kvalitativno odre ivanje proteina............................................................. Hidroli%a i hromatografija proteina +hromatografija na tankom sloju,..... -n%imi. (dre ivanje aktivnosti -amila%e............................................... 3 1! 2# 3& 3' $1 $$ '1 ''
Vjeba 1 IDENTIFIKACIJA ORGANSKI S!OJEVA

TEORIJSKE OSNOVE EKS!ERI"ENTA "ostoji fundamentalna ra%lika i%me u kvalitativne anali%e anorganskih materijala i identifikacije organskih supstanci. .norganski spojevi su uglavnom ionski i po/to je broj mogu0ih ra%li1itih ionskih 1estica relativno ograni1en2 mogu0e je postaviti jedan ni% shema na osnovu kojih se moe posti0i kompletna anali%a. 3 druge strane2 organski spojevi su u biti kovalentni i kao posljedica toga2 svaki od i%u%etno velikog broja4 po%natih spojeva je jedinstven i ne moe se postaviti neka 1vrsta shema koja je primjenljiva u svim slu1ajevima. 5%rok sloenosti organske anali%e lei u tome /to su komponente gra e organskih spojeva2 istina malobrojne2 ograni1ene na svega nekoliko elemenata +u% obave%ni 62 tu su jo/ naj1e/0e H2 (2 72 32 halogeni i ",2 ali su mogu0nosti spajanja ovih elemenata u ra%ne strukture prakti1no neograni1ene. (tkuda toliko mnogo spojeva karbona8 5 prvom redu je to re%ultat katenacije karbona2 tj. jedinstvene sposobnosti karbonovih atoma da se ve%uju me usobno stvaraju0i prstenove i lance gotovo neograni1ene duine i da istovremeno stvaraju ve%e sa atomima drugih elemenata. Kompleksnost organske hemije je %natno pojednostavljena %bog 1injenice da se organski spojevi mogu svrstati u klase prema svojim hemijskim osobinama. Karakteristi1ne osobine jedne organske molekule poti1u od i%vjesnih atomskih ve%a koje formiraju jedan atom ili grupa atoma i koje se na%ivaju #un$%i&na'ne (ru)e. 3vaka funkcionalna grupa odraava i%vjesna karakteristi1na svojstva cijele organske molekule2 be% ob%ira na njenu veli1inu i kompleksnost i kada funkcionalna grupa podlijee reakcijama2 ostatak molekule obi1no ostaje nepromijenjen. 7eke najvanije funkcionalne grupe na ene u organskim molekulama date su u 9abeli 1.
Funkcionalna grupa
Klasa spojeva Alken Alkin Karboksilna kiselina Ester
Primjer
Ime prema IUPAC -u (trivijalno ime) -ten +etilen, -tin +acetilen, -tanska kiselina +acetatna kiselina: sir0etna kiselina, -tilmetanoat +etilformijat, -tanamid +acetamid, =etanal +formaldehid,
Upotreba me uprodukt: regulator rasta biljaka me uprodukt: sredstvo %a %avarivanje me uprodukt: kisela komponenta ;sir0eta< .romati1ni dodatak u limunadi (tapalo: aditiv %a plasti1ne mase i %a ;denaturaciju< alkohola "risutan u dimu koji se koristi %a su/enje /unke i ribe
6 6 (
6 6
H26 H6
6H2 6H
6H36((H H6((6H26H3 6H36(7H2
6 (H
( 6 ( 6
( 6 7 ( 6 H
Amid
Aldehid
H6H(
"rema hemijskoj literuturi2 procjenjuje se da organski spojevi 1ine vi/e od !&> od '& miliona i ne/to vi/e ukupno do danas po%natih spojeva. +6hemical .bstract 2&&!,
Hemija sa stehiometrijom ( 6 (H 7 A 6H36(6H3
(tapalo %a lakove: +7emoj ga dovesti u kontakt sa plastikom i ra?onom@, .ktivni sastojak alkoholnih pi0a: otapalo 3redstvo %a /tavljenje koe
Keton
"ropanon +aceton,
Alkohol Amin Haloalkan (Alkilhalo genid) ABC2 6l2 Dr2 I Eter Aren (aromatski karbohidr ogen)
6H36H2(H 6H37H2 6H36l
-tanol +etilalkohol, =etanamin +metilamin, Hlormetan +metilhlorid,
Eokalni anestetik
6H36H2(6H26H3
6H3
-toksietan +etileter,
(tapalo
=etilben%en +toluen,
=e uprodukt: otapalo
(H
direktno ve%ana na ben%enski ciklus
Fenol
(H
Hidroksiben%en +fenol: karbolna kiselina,
Fe%inficijens
Tabe'a *+,1 7eke najvanije funkcionalne grupe
Generalna procedura klasi1ne kvalitativne anali%e nepo%natog organskog spoja moe se podijeliti u nekoliko korakaH
ispitivanje fizikih osobina +i%gled2 boja2 mirisI,2 uklju1uju0i tu i utvr ivanje i%vjesnih fizikih konstanti +ta1ka topljenja2 ta1ka klju1anja2 gustina2 indeks loma svjetlosti2 opti1ka aktivnostI, elementarna analiza: kvalitativno i kvantitativno odre ivanje prisutnih elemenata i postavljanje molekularne formule preliminarna ispitivanja +topivost2 relativna kiselost odnosno ba%nost2 sagorljivostI, detekcija karakteristinih funkcionalnih grupa pomo0u hemijskih reakcija koje ih prevode u karakteristi1ne derivate ili su ve%ane s pojavama koje se na/im 1ulima daju primijetiti +boja2 miris, spektroskopske metode analize koje daju klju1ne informacije o strukturnim karakteristikama organske molekule sinteza karakteristinog analitikog derivata ispitivane supstance2 1ije fi%i1ke osobine treba da potvrde identitet nepo%nate supstance
6ilj ovog eksperimenta nije identifikacija datog spoja kao hemijske individue2 ve0 samo utvr ivanje ra%li1itih reaktivnih grupa u molekuli2 /to omogu0uje da se nepo%nati spoj uvrsti u jednu od potpuno definisanih klasa organsko-hemijske sistematike. 3 ob%irom na ovako skromno postavljen cilj2 mora i i%bor supstanci %a anali%u biti vrlo ograni1en na prili1no malu listu lako pristupa1nih supstanci 1ija se svojstva nala%e u literaturi. 5 ovom eksperimentu2 bi0e obuhva0eno samo nekoliko klasa organskih spojevaH a'$ani- a'$enia'$&.&'i- a'de.idi- $et&ni- $arb&$/i'ne $i/e'ine i #en&'i. Ispitivanjem osobina po%natih spojeva i% svake od ovih klasa2 dobi0e se kratak uvid u karakteristi1na svojstva svake klase spojeva2 /to 0e pomo0i da se identificira nepo%nati spoj pore enjem njegovih osobina sa osobinama po%natih
organskih spojeva. "ri interpretaciji re%ultata vano je imati na umu da su negativni nala%i 1esto vani kao i po%itivni re%ultati u identificiranju nepo%natog spoja. 3vaki od i%abranih testova na odre ene funkcionalne grupe moe se i%vesti u% mali utroak vremena i materijala2 a da pri tome prui vane podatke o tome kojoj klasi dati spoj pripada. TESTOVI NA FUNKCIONA NE !"U#E Karb&.idr&(eni 0u('ji$&v&di%i1 Karbohidrogeni su najjednostavnija klasa organskih spojeva koji sadre samo atome karbona i hidrogena. "rema svojim strukturnim karakteristikama dijele se u dvije velike grupeH a'i#at/$i i ar&2at/$i. .lifatski karbohidrogeni se dalje mogu podijeliti na a'$ane2 a'$ene i a'$ine koji imaju i svoje cikli1ke analoge. A'$ani imaju karbonove atome pove%ane samo jednostrukim kovalentnim ve%ama i jo/ se na%ivaju 3a/i4eni $arb&.idr&(eni. 7ajjednostavniji predstavnik alkana i ujedno najjednostavniji organski spoj je metan koji ima samo jedan karbonov atom.
H H 6 H metan H
.lkani su klasa hemijski relativno inertnih spojeva koji poka%uju negativan test sa iodom kao gotovo univer%alnim reagensom na organske spojeve. =olekule koje sadre -elektrone ili neve%ane elektronske parove grade sa iodom smee obojenu otopinu2 kao posljedica stvaranja kompleksa i%me u ioda i raspoloivih elektrona u tim molekulama.
6 6 I2 H(H I2
sme e obojeni kompleks
(topina ioda i %asi0enih spojeva koji nemaju raspoloivih elektrona i ne uestvuju u ovoj reakciji ostaje ljubiasta. (p0enito2 i%ostanak jednostavnih reakcija %a identifikaciju alkana2 kao re%ultat njihove hemijske indiferentnosti2 je upravo njihov najvaniji %nak raspo%navanja. A'$eni su ne3a/i4eni $arb&.idr&(eni koji imaju jednu ili vi/e karbon-karbon dvostrukih ve%a u molekuli2 dok je karakteristika a'$ina prisustvo karbon-karbon trostrukih ve%a. (vi ne%asi0eni karbohidrogeni su hemijski prili1no reaktivni spojevi i vrlo lako stupaju u reakciju sa bromom koji se adira na njihove dvostruke2 odnosno trostruke karbon-karbon ve%e. K Dr Dr 6 6 Dr 6 6 6 6 K Dr 2
crveno-sme be%bojan
Dr
"otvrda prisustva ne%asi0ene ve%e je i/1e%avanje crveno-smee otopine broma. .lkeni i alkini tako e reaguju sa oksidiraju0im reagensima kao /to je K=n( $ grade0i dihidroksilne alkohole +122-diole,. 9est sa K=n($ po%nat je i pod na%ivom Bae erov test nezasi!enosti. 9amnoljubi1asti permanganat se reducira do sme eg mangan+IJ, oksida.
'
K 2 =n(-$ K $ H2(
ljubi1ast
6 K 2 =n( 2 K 2 (H
sme
H(H .. H(H ..
(vaj test nije strogo selektivan jer mu podlijeu i neke druge funkcionalne grupe koje se mogu oksidirati sa K=n($ +fenoli2 ve0ina aldehida2 1o i 2o alkoholi itd.,2 iako sporije i pod ne/to snanijim uslovima +ve0a koncentracija K=n($2 vi/a temperatura i ra%li1ita pH vrijednost otopine,. A'$&.&'i 3pojevi koji sadre hidroksilnu +-(H, funkcionalnu grupu ve%anu na %asi0eni karbonov atom /vr/tavaju /e u a'$&.&'e. =ogu se smatrati organskim derivatima vode u kojima je hidrogenov atom %amijenjen alkilnom grupom.
6 ( H
"rema vrsti karbonovog atoma koji nosi -(H grupu2 alkoholi se mogu klasificirati kao primarni +1o,2 sekundarni +2o, ili tercijarni +3o,. Kada je -(H grupa ve%ana na 1o karbonov atom2 tj. onaj koji na sebe ima ve%an samo jedan karbonov atom2 alkohol se svrstava u primarne. 3ekundarni alkoholi imaju -(H grupu ve%anu na 2o karbon2 koji je ve%an na dva susjedna karbonova atoma2 odnosno tercijarni alkoholi imaju 3o karbonov atom koji je ve%an na tri druga karbonova atoma. MOO
M 6H2 (H M 6H (H M 6 (H MO MO
2o alkohol 3o alkohol
1o alkohol
3trukturne ra%like i%me u primarnih2 sekundarnih i tercijarnih alkohola imaju posljedicu u ra%li1itoj reaktivnosti ovih spojeva. 9ako svi alkoholi ne podlijeu jednako djelovanju oksidiraju0ih reagenasa. 3amo primarni i sekundarni alkoholi se mogu oksidirati u% gubitak dva hidrogenova atoma i nastanak karbonilnih spojevaH aldehida2 odnosno ketona. =olekule tercijarnih alkohola nemaju H atom na karbonovom atomu koji nosi -(H grupu2 tako da se ne mogu oksidirati dehidrogenacijom. Dr% i jednostavan metod %a ra%likovanje primarnih i sekundarnih alkohola od tercijarnih alkohola je J&ne/&v &$/ida%i&ni te/t2 koji koristi hromnu kiselinu kao oksidiraju0e sredstvo. (ksidiraju0i reagens2 dihromat ion2 6r2()2-2 je svijetlo narandast2 a kada se redukuje de/ava se promjena boje u i%ra%ito %elenu koja poti1e od hrom+III, iona2 6r3K.
M6H2(H ili M26H(H K H26r2() H23($ 6r2+3($,3 K M6((H ili M 26 (
narandast
%elen
9est se %asniva na oksidaciji primarnih alkohola u aldehide i dalje u karboksilne kiseline2 odnosno sekundarnih alkohola u ketone2 dok se tercijarni alkoholi ne mogu oksidirati pod ovim uslovima. "o%itivan Lonesov oksidacioni test daju i aldehidi2 ali ketoni ne. "rimarni2 sekundarni i tercijarni alkoholi mogu se me usobno ra%likovati na osnovu br%ine nastanka hloralkana +alkilhlorida,2 M-6l2 u reakciji sa 5u%a/&vi2 rea(en/&2 koji predstavlja otopinu %ink+II, hlorida2 Nn6l22 u koncentrovanoj hloridnoj kiselini2 H6l.
M (H K H6l
topiv
Nn6l 2
M 6l K H (H
netopiv
7ii alkoholi se otapaju u reagensu2 dok su odgovaraju0i hloralkani2 M-6l2 netopivi u Eucasovom reagensu. 9ercijarni alkoholi reaguju gotovo trenutno i hloralkan se pojavljuje kao %amu0enje ili 1ak potpuno i%dvojen sloj. 3ekundarni alkoholi stvaraju %amu0enje obi1no nakon "-# minuta2 dok primarni alkoholi ne reaguju sa ovim reagensom kod sobne temperature. "rimarni2 sekundarni i tercijarni alkoholi koji imaju manje od 1& karbonovih atoma grade kompleks sa cer+IJ, nitratnim ionom. "o%itivan test je indiciran trenutnom promjenom boje otopine od ute u crvenu. M-(H K P6e+7(3,#Q2ut A'de.idi i $et&ni Cunkcionalna grupa u a'de.idi2a i $et&ni2a je $arb&ni'na (ru)a u kojoj su karbon i oksigen ve%ani dvostrukom ve%om. 5 aldehidima je najmanje jedan hidrogenov atom ve%an na karbonov atom u karbonilnoj grupi2 dok su u ketonima oba atoma koja su ve%ana na karbonilnu grupu karbonovi atomi.
( 6
karbonilna grupa
PM-(-6e+7(3,'Q2- K HK K 7(3crven
( M 6 H
aldehid
( M 6 MO
keton
Karbonilna grupa u aldehidima i ketonima je veoma reaktivna i ove dvije klase spojeva 1esto reaguju sli1no. 3vi aldehidi i ketoni br%o reaguju sa2 *-67dinitr&#eni'.idra3in&2 koji se jo/ na%iva 8rad9ev rea(en/ i grade slabo topive 22$-dinitrofenilhidra%one. Doja ovih kristalnih derivata varira od ute do crvene2 %avisno od prisustva drugih grupa u susjedstvu karbonilne grupe.
H 7(2 K H277H 7(2 HK M6 77H ili M26 77H 7(2 7(2 7(2 7(2
H M6 ( ili M26 (
"ored velikog broja reakcija u kojima reaguju sli1no2 aldehidi i ketoni se ra%li1ito pona/aju prema djelovanju blagih oksidiraju0ih reagenasa. .ldehidi se lako oksidiraju do kiselina koje imaju isti broj karbonovih atoma.
( M 6 H
aldehid
P(Q
( M 6 (H
kiselina
Ketoni koji nemaju hidrogen ve%an na karbonilnu grupu2 mogu se oksidirati samo pod drasti1nijim uslovima +ja1i reagensi i vi/e temperature, po/to njihova oksidacija do kiseline %ahtijeva raskidanje karbon-karbon ve%e. 9estovi koji slue %a ra%likovanje aldehida od ketona %asnivaju se upravo na 1injenici da se ove dvije klase spojeva oksidiraju pod ra%li1itim uslovima. Meakcija /rebren&( &('eda'a uklju1uje oksidaciju aldehida u odgovaraju0u kiselinu u% upotrebu a2&nija$a'ne &t&)ine /rebr& nitrata kao oksidiraju0eg reagensa. (vaj reagens2 po%nat kao T&''en/&v rea(en/2 reducira se do metalnog srebra koje se taloi na %idovima reakcione posude kao srebreno ogledalo.
2 .gK7(3- K 2 7a(H .g2( K $ 7H3 K H2(
.g2(
K H2( K 2 7aK7(3-
2 .g+7H3,2K(H-
( M 6 H K 2 .g+7H3,2 (H
K o
(
2 .g K M 6 (- 7H$K K H2( K 3 7H3
(vaj reagens je vrlo blag tako se da pored ketona2 ni alkoholi ne mogu oksidirati pod ovim uslovima. Kao oksidiraju0i reagens koji se koristi %a ra%likovanje aldehida od ketona moe posluiti i bakar+II, ion2 6u2K2 u alkalnoj otopini2 kompleksiran sa K2 7a-tartaratom2 po%nat kao Fe.'in(&v rea(en/. .ldehidi reduciraju bakar+II, ion2 6u2K u bakar+I, ion2 6uK. (topina se pri tome mijenja i% plave u prljavo %elenu i postepeno se i%dvaja crvenkasti talog bakar+I, oksida2 6u2(.
( M 6 H K 2 6u2K K ' (Hplav
K27a-tartarat
( M 6 (- K 6u2( K 3 H2(
crven
=etilketoni se mogu ra%likovati od drugih ketona pomo0u i&d&#&r2 te/ta, Iodoform test uklju1uje hidroli%u i cijepanje metilketona2 pri 1emu nastaje uti talog iodoforma2 6HI32
( M 6 6H3 K 3 I2 K 3 K(H
( M 6 6I3 K 3 KI K 3 H2( K(H M 6 (- KK K 6HI3

ut
"o%itivan test daju i spojevi koji se lako oksidiraju do metilketona pod ovim reakcionim uslovimaH 2 o alkoholi koji imaju metilnu grupu u susjedstvu hidroksilne grupe.
(
.cetaldehid je jedini od aldehida koji daje po%itivan test jer ima grupu %a koju je karakteristi1na iodoform reakcija2 kao i etanol koji se moe oksidirati do acetaldehida. Karb&$/i'ne $i/e'ine Kona1ni produkt oksidacije primarnih alkohola ili aldehida su $arb&$/i'ne $i/e'ine.
( M 6 (H
6H3 6
Karboksilna grupa R6((H ima hidroksilnu R(H grupu ve%anu na karbonov atom karbonilne grupe2 ali njena hidroksilna grupa2 %a ra%liku od alkoholne R(H2 poka%uje kisela svojstva. 9ako karboksilne kiseline reaguju sa natrijum bikarbonatom2 7aH6(3 i natrijum karbonatom2 7a26(32 i grade u vodi topive natrijumove soli i karbonsku +uglji1nu, kiselinu koja se dalje raspada na vodu i karbon+IJ, oksid +ugljendioksid,2 koji se osloba a kao gas. =jehuri0i i%dvojenog gasa2 6( 22 se kre0u ka povr/ini otopine i to je propra0eno karakteristi1nim S/ume0imS %vukom.
( M 6 (H K 7aH6( 3
( K 6(2 K H2( (- 7aK
(va reakcija moe posluiti %a identifikaciju karboksilnih kiselina i posebno %a ra%likovanje od ostalih organskih spojeva kiselog karaktera kao /to su fenoli koji se ne mogu neutrali%irati bikarbonatom.
Fen&'i
Fa bi se neki spoj klasificirao kao #en&'2 njegova molekula mora imati najmanje jednu -(H grupu direktno ve%anu na ben%enov prsten. 7ajjednostavniji 1lan ove familije2 fenol2 dao je ime cijeloj klasifenoli.
(H
fenol
Na ra%liku od alkohola koji tako e sadre -(H funkcionalnu grupu2 fenoli su slabo kiseli i mogu se neutrali%irati natrijum hidroksidom2 a njihovi ben%enovi prstenovi se lako oksidiraju. 9est %a doka%ivanje fenolske funkcionalne grupe %asniva se na stvaranju obojenog kompleksa u prisustvu elje%o+III, iona2 Ce3K. (H 3( Ce K # K Ce 3K K #H
#
ut
ljubi1ast
"o%itivan test daje ve0ina fenola2 a boja varira od inten%ivno ljubi1aste do crvenosme e ili %elene boje. $A%ATAK V&E'(E
7a u%orcima po%natih spojeva i%vesti sve testove na funkcionalne grupe navedene u proceduri. "opuniti tabelu u I%vje/taju nedostaju0im podacima o strukturi po%natih spojeva i navesti svoja %apaanja +boja reakcione smjese2 pojava taloga i sl., pri i%vo enju pojedinih testova na funkcionalne grupe. 5 I%vje/taju opisati testove koji su i%vedeni u cilju identifikacije funkcionalne grupe u u%orku nepo%natog spoja. HE)IKA I&E I "EA!ENSI
Indikator fenolftalein -lementarni iod2 I2 Fihlormetan +metilenhlorid,2 6H26l2 -tanol2 !#> .ceton 1&> vodena otopina 7a(H Drom u dihlormetanu2 2> otopina Dr2 u 6H26l2. Fihlormetan +metilenhlorid, se koristi umjesto uobi1ajenog otapala2 tetrahlormetana +karbontetrahlorida,2 66l$2 jer je manje toksi1an. (topina broma u dihlormetanu treba da je svjee pripremljena i 1uva se u tamnoj boci. Dae?erov reagens-1> vodena otopina permanganata2 K=n($ +&.&# molTE,
3ve navedene reagense dobi0e/ pripremljene od laboranta2 a ovdje je dat opis njihovog prire ivanja u slu1aju potrebe da to student uradi samostalno.
Hemija sa stehiometrijom -
Lonesov reagensH "riredi suspen%iju od 13.$ g 6r( 3 u 11.' mE koncentrovane H23($ i paljivo je dodaj2 u% mije/anje2 u toliko vode koliko je potrebno da ukupan volumen otopine i%nosi '& mE. (vako prire eni reagens ostavi da se ohladi na sobnu temperaturu prije upotrebe. Eucasov reagensH (topi 1#.& g anhidrovanog %ink+II, hlorida2 Nn6l 22 u 1& mE koncentrovane hloridne kiseline2 H6l2 u% hla enje na ledenom kupatilu. 6er-nitratni reagensH (topi $.& g amonijum-cer+IJ, nitrata2 P+7H$,26e+7(3,#Q2 u 1& mE otopine nitratne kiseline2 1.& molTE H7(3. .ko je potrebno2 pripremu reagensa uradi u% %agrijavanje u cilju potpunog otapanja. Drad?ev reagensH (topi 1.& g 22$-dinitrofenilhidra%ina u '.& mE koncentrovane H23($. (va otopina se polako dodaje2 u% mije/anje2 u smjesu od 1& mE H2( i 3' mE !#> etanola. 7akon mije/anja2 ako je potrebno2 profiltriraj otopinu. 9ollensov reagens-amonijakalna otopina srebro nitrataH "ripremi '> vodenu otopinu .g7(32 1& > vodenu otopinu 7a(H i koncentrovanu otopinu amonijaka2 7H $(H2 koji se pomije/aju neposredno prije upotrebe prema datoj proceduri. $anoH Ji/ak 9ollensovog reagensa treba uni/titi sa H7(3 jer moe stvoriti eksplo%ivne fulminate@ 3 .g2( K 2 7H3 +aV, 2 .g37 K 3 H2(
eksplo%ivan
Cehlingov reagens H (topina IH 3#.#$ g kristalnog bakar+II, sulfata2 6u3($2 otopi u vodi koja sadri par kapi ra%blaene sulfatne kiseline i dopuni otopinu vodom do '&& mE. (topina IIH (topi #& g 1istog natrijum hidroksida2 7a(H2 i 1)3 g kalijum2 natrijum-tartarata +Moshelleova so, u vodi2 filtriraj kro% sinterovani stakleni lijevak i dopuni otopinu vodom do '&& mE. (bje otopine se 1uvaju odvojeno2 dobro %atvorene i neposredno prije upotrebe se pomije/aju isti volumeni otopine I i II. Iod u kalijum iodiduH (topi 1& g kalijum iodida2 KI i ' g elementarnog ioda2 I 22 u $& mE vode. 1> vodena otopina natrijum bikarbonata2 7aH6(3 Ce6l3-reagensH 1> neutralna otopina elje%o+III, hlorida +oslobo ena H6l, prire uje se dodatkom ra%blaene otopine natrijum hidroksida u osnovnu otopinu 1> Ce6l3 dok se ne stvori talog elje%o+III, hidroksida2 Ce+(H,3. (dfiltriraj talog i %a test upotrijebi bistar filtrat. #"I(O" I O#"E)A epruvete2 manje "asterove pipete porculanska plo1ica %a testove vodeno kupatilo +1a/a sa vodom, termometar indikator papir
)&E"E O#"E$A Na sve spojeve koje dobije/ kao po%nate u%orke2 koriste0i se raspoloivim priru1nicima ili komercijalnim katalo%ima +konsultuj asistenta@,2 u% podatke o strukturi i fi%i1kim svojstvima2 prikupi informacije o toksi1nim iTili %apaljivim svojstvima koja uklju1uju i specifi1ne mjere opre%a pri radu. "ri identifikaciji nepo%natog organskog spoja2 uvijek imaj na umu da bilo koji takav spoj ima potencijalno opasna svojstva i sve hemijske testove obavljaj u% mjere opre%a koje su neophodne u radu sa toksi1nim i %apaljivim supstancama@ =nogi organski spojevi su %apaljivi i br%o reaguju sa oksigenom u prisustvu vatre ili iskre. 9okom i%vo enja eksperimenta elimini/i otvoreni plamen u bli%ini.
1&
Iod i posebno brom su veoma toksi1ni i mogu i%a%vati opekotine na koi ili udisanjem njihovih para. (bave%no radi u digestoru i koristi %a/titne rukavice. 7eki od reagenasa se pripremaju u% upotrebu koncentrovanih mineralnih kiselina. "ridravaj se op/tih pravila o radu sa ovim agresivnim hemikalijama. Hlorirana otapala2 kao dihlormetan +metilenhlorid,2 6H26l22 su toksi1ni i mogu0e kancerogeni. I%bjegavaj udisanje njihovih para i obave%no radi u digestoru. =nogi spojevi hroma +JI, su mogu0e kancerogeni. I%bjegavaj kontakt sa prahom hrom+JI, oksida2 6r(3. (topina srebro nitrata i%a%iva tamne mrlje na koi. Koristi %a/titne rukavice. I$VOEN&E V&E'(E 5 cilju identifikacije nepo%natog organskog spoja2 dobi0e/ od asistenta L-F.7 u%orak koji predstavlja monofunkcionalni organski spoj +ima samo jednu funkcionalnu grupu,2 /to ga svrstava u jednu od klasa organskih spojeva koje imaju svoje predstavnike me u po%natim u%orcima koji 0e 9i biti na raspolaganju. 3pisak mogu0ih supstanci koje mogu biti date kao po%nati u%orci organskih spojevaH alkaniH heksan2 pentan2 metilcikloheksan alkeniH penten-12 penten-22 cikloheksen aldehidi% ben%aldehid2 propanal2 formaldehid2 gluko%a ketoniH aceton2 cikloheksanon2 acetofenon2 metil etil keton alkoholiH etanol2 cikloheksanol2 terc.butanol2 n-butanol fenoli% fenol karboksilne kiselineH acetatna kiselina2 ben%ojeva kiselina2 buterna kiselina Kako ne postoji neko jedinstveno uputstvo %a rad sa nepo%natim u%orkom2 data je shema koja moe biti pomo0 u planiranju redoslijeda hemijskih reakcija potrebnih u cilju identifikacije funkcionalnih grupa +3lika 2'.2,. 7a ba%i tako dobivenih re%ultata treba i%vesti i druge testove %a potvrdu prisustva pojedinih funkcionalnih grupa. 3ve testove na nepo%natom u%orku i%vodi paralelno sa po%natim spojem koji daje "(NI9IJ.7 test i sa kontrolnom probom +koja sadri otapalo i reagens2 ali D-N anali%iranog u%orka, i koja daje 7-G.9IJ.7 test . 7a ovaj na1in je olak/ana interpretacija po%itivnih reakcija2 a eventualno one1i/0eni ili nedovoljno svjei reagensi mogu se tako otkriti i %amijeniti novim. Jrlo je vano da detaljno opi/e/ sva svoja opaanja i re%ultate pri i%vo enju svakog pojedina1nog testa i to prikae/ u I%vje/taju.
"ri i%vo enju hemijskih testova2 svi reagensi se u%imaju pomo0u kapaljke ili "asterove pipete.
11
e s t
s a
(+
) a H
(- ) a l k a n a l k e n a l d e h i d a l k o h o l k e t o n f e n o l T ( - ) a l k a n k e t o n a l k o h o l T e s t s a 2 , 4 - d i n e s t s a4 K M ( + ) a l k e n a l d e h i d f e n o l n O
( - ) a l k a n a l k o h o l T e s t s a
( + ) nC o l l i t r o f e n i l hT i e d s r t a s3z a i n % - o e e m ( - ) ( + ) a l k e n k e t o n a l d e h i d 2 , 4 - d i n i t r o f e n i l h i d r a z i n o m ( + l d e h i d o m )
! o d o f o r m t e s t e ( r - - ) n i t r ( a + t )o m T e s t s a ( + ) N I & mE e t i l ( - ) ( - ) a l k a na l k o hm o el t k i l e t o n a l k e n k e t o n e s t ( - ) a l k *o s a i o d o m s a d T
aT n e s t ( +
o
) i +
( - ) a l k o
3
o
a l
a e s t s a & r o m ( + ) e n i h r o m a tl ok m T e s t s a r e a ' e h o l ( + k o h o l t e s t
% e h l i n ' o $ i m n s o m )T e s t s r e & r e n o ' o ' l e d a l a ( + )
"
a s o $
t r e n u t n o
o
a l d
e h i d
, a l k o h o l S'i$a *+,* 3hema %a identifikaciju nepo%natih organskih spojeva
12
9-39 3. I(F-K(="E-K3(= 7a bijelu porculansku plo1icu stavi mali kristal ioda2 a %atim dodaj 23 kapi ispitivane te1nosti. .lkani daju negativan test i ljubi1asta boja ioda ostaje nepromijenjena. 3vi ostali organski spojevi koji grade kompleks sa iodom daju sme e obojenu otopinu.
&apomena% 'est se izvodi samo na tenim uzorcima.
9-39 3. DM(=(= 5 manju epruvetu unesi 2 kapi nepo%nate ispitivane te1nosti +ili par kristali0a ako je u%orak 1vrst, i otopi ih u &.' mE dihlormetana. Fodaj 2 kapi 2> otopine broma u dihlormetanu2 u% mu0kanje. Gubitak crvenosme e boje broma je doka% prisustva ne%asi0enog karbohidrogena.
&apomena% &emoj udisati pare reagensa i obavezno izvodi test u digestoru.
9-39 3. "-M=.7G.7.9(=H D.-W-M(J 9-39 7-N.3IX-7(39I 5 manju epruvetu otopi 2 kapi ispitivanog u%orka u &.' mE 1istog acetona +be% primjesa alkohola, i dodaj 2-3 kapi 1> otopine K=n($2 u% mije/anje. "o%itivan test ne%asi0enosti je promjena ljubi1aste boje permanganata u talog sme eg mangan+IJ, oksida2 =n(2.
&apomena% 'est je negativan ako se ne obezbojava vie od ( kapi otopine permanganata.
9-39 3. HM(=7(= KI3-EI7(=H L(7-3(J. (K3IF.6IL. (topi 2 kapi ispitivane te1nosti +ili par kristali0a ako je u%orak 1vrst, u &.' mE 1istog acetona u manjoj epruveti i ovoj otopini dodaj 2 kapi Lonesovog reagensa +hromna kiselina u sulfatnoj kiselini,. "romije/aj otopinu i prati promjenu boje. "o%itivan test je nastanak %elene boje par sekundi nakon dodatka narandasto-utog reagensa. E56.3(J 9-39 5 manjoj epruveti pomije/aj 3 kapi ispitivane te1nosti sa 2 mE Eucasovog reagensa. Fobro i%mu0kaj otopinu i ostavi da malo odstoji. "osmatraj promjenu reakcione smjese i na osnovu vremena potrebnog %a pojavu %amu0enja ili i%dvajanje netopivog sloja2 klasificiraj ispitivani u%orak kao 1o2 2o ili 3o alkohol.
&apomena% )oto se kao sporedni produkt reakcije izdvaja *+l, test izvedi paljivo u digestoru.
9-39 3. .=(7IL5=-6-M+IJ, 7I9M.9(= 9ri kapi ispitivanog spoja dodaj u epruvetu u kojoj se nala%i &.' mE reagensa amonijum cer+IJ, nitrata i promu0kaj sadraj epruvete. 5
13
slu1aju po%itivne reakcije2 blijedouta boja reagensa prela%i crvenu2 koja poti1e od nastalog kompleksa koji je topiv u vodi.
&apomena% -koliko ispitivani uzorak nije topiv u vodi, bi!e prisutna dva sloja. +rvena boja u jednom od slojeva, indikacija je pozitivnog testa.
9-39 3. 22$-FI7I9M(C-7IEHIFM.NI7(=H DM.FW-J 9-39 5 manjoj epruveti otopi 3 kapi ispitivanog u%orka u &.' mE etanola i %atim dodaj 1 mE reagensa 22$-dinitrofenilhidra%ina. Fobro promije/aj smjesu i ostavi da stoji par minuta. 3tvaranje uto do crveno obojenog taloga 22$-dinitrofenilhidra%ona je po%itivan test na karbonilne spojeve.
&apomena% )onekad prvo nastane uljasti talog, ali nakon stajanja postane kristalian.
9-39 3M-DM-7(G (GE-F.E.H 9(EE-73(J. M-.K6IL. 5 istu epruvetu odpipetiraj 1.& mE '> otopine .g7(3 i dodaj 1 kap 1&> otopine 7a(H. 7astali talog srebro oksida otopi u minimalnoj koli1ini koncentrovane otopine amonijaka +2-$ kapi,2 u% mije/anje. Distroj otopini dodaj 1 kap ispitivane te1nosti +ili par kristali0a ako je u%orak 1vrst,2 u% mije/anje i ostavi reakcionu smjesu da stoji ' minuta na sobnoj temperaturi. .ko nema reakcije2 stavi epruvetu u vodeno kupatilo +1a/a sa vodom,2 %agrijano na $&o62 ' minuta. 7astanak srebrenog ogledala je po%itivan test.
&apomena% - .pruveta treba da je temeljito oprana, jer u protivnom ne!e nastati sloj srebrnog ogledala na zidovima epruvete, ve! !e se elementarno srebro istaloiti kao tamni prah na dnu. - - pripremi reagensa, izbjegavaj upotrebu vika amonijaka. - 'ollensov reagens se uvijek koristi svjee pripremljen jer nakon stajanja moe da se raspada, uz stvaranje eksplozivnog /g&(0 - $iak reagensa treba unititi sa *&1(- konsultuj asistenta0 - &itratna kiselina takoe uklanja srebrno ogledalo nastalo u epruveti i nakon izvedenog testa, odmah isperi epruvetu razblaenom otopinom *&1(.
9-39 3. C-HEI7G(JI= M-.G-73(= Fvije kapi ispitivane te1nosti +ili par kristali0a ako je u%orak 1vrst, i 2 mE Cehlingovog reagensa +prire enog mije/anjem jednakih volumena otopine I i II2 neposredno prije upotrebe, %agrij u epruveti2 na klju1alom vodenom kupatilu2 tokom 3-$ minute. 5 slu1aju po%itivnog testa2 i%dvaja se crveni talog bakar+I, oksida2 6u2(. I(F(C(M= 9-39 (topi samo 1 kap ispitivane te1nosti +ili kristali0 ako je u%orak 1vrst, u &.' mE vode i dodaj &.' mE 1&> otopine 7a(H.
1$
&apomena% -koliko uzorak nije topiv u vodenoj fazi, ili snano promu!kaj otopinu, ili dodaj par kapi dioksana 2obavezno u digestoru03 ili 4,5-dimetoksietana da bi se otopina homogenizirala.
7akon otapanja u%orka2 dodaj polako2 u kapima i u% mije/anje2 otopinu ioda u kalijum-iodidu2 dok se tamno sme a boja otopine ne %adri +1-2 mE I2 TKI,. (stavi reakcionu smjesu da stoji 2-3 minute. .ko se ne i%dvoji talog iodoforma kod sobne temperature2 %agrij epruvetu par minuta na vodenom kupatilu na #&o6. 5koliko boja ioda i/1e%ne2 nastavi dodavati reagens dok se sme a boja2 koja poti1e od nei%reagiranog ioda2 ne %adri. Ji/ak ioda ukloni dodatkom par kapi ra%blaene otopine 7a(H2 u% mu0kanje i ostavi reakcionu smjesu da stoji 1& minuta. I%dvajanje utog taloga iodoforma2 karakteristi1nog mirisa2 je doka% po%itivnog testa. 9-39 KI3-E(39I "(=(X5 I7FIK.9(M. a, 7a komad plavog lakmus papira2 nakva/enog destilovanom vodom2 stavi kristal ili kap vodene otopine ispitivane supstance. 5koliko u%orak nije topiv u vodi2 upotrijebi alkoholno-vodenu smjesu ili 1ist alkohol. "romjena boje plavog lakmusa u crvenu govori o kiselom karakteru supstance. b, 7a bijelu porculansku plo1icu stavi 1 kap otopine fenolftaleina kome je predhodno dodata minimalna koli1ina ra%blaene otopine 7a(H +&.&1 mol TE, da bi postao crven. 7a tu kap dodaj malo ispitivane supstance. .ko se kap obe%boji2 test je po%itivan2 tj. supstanca ima kiseo karakter. 9-39 3. 7.9MIL5=-DIK.MD(7.9(= Fodaj oko &.2 g nepo%natog spoja u oko 1 mE '> vodene otopine natrijum bikarbonata. (sloba anje karbon dioksida2 6(22 doka% je prisustva karboksilne grupe. 9-39 3. Y-EL-N(+III, HE(MIF(= Navisno od osobina topivosti2 3 kapi ispitivanog spoja +ili par kristali0a ako je u%orak 1vrst,2 otopi u epruveti u &.' mE vode ili etanola +ili smjese voda-etanol2 1H1, i %atim dodaj 1-2 kapi 1> neutralne otopine Ce6l3. "o%itivan test je promjena ute boje reagensa u crvenu2 ljubi1astu ili %elenu.
&apomena% )rije dodatka reagensa, indikator papirom provjeri p* otopine. - prisustvu fenola, p* treba da je ispod 6.
1'
#"I#"E)NA V&E'(AN&A
1. "o 1emu se organski spojevi ra%likuju od anorganskih8

ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
2. Ispi/i strukturne formule %a sva 1etiri alkohola molekularne formule 6$H!(H i o%na1i svaki kao
1o2 2o ili 3o alkohol.
3. 7avedi funkcionalne grupe koje su prisutne u slijede0im spojevimaH a, b, c, ( 6 H 6H2 6 ( H 6H3 6 6H26H3 d, (H e, f, ( 6H3 6 ( 6 (H 6H ( 6H 6H 6H 6H 3 2 2 2 3
ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
$. Koje je I5".6 ime %aH

a, acetaldehid b, aceton c, n-pentil metil keton8 a, etanol b, 1-propanol c, cikloheksanol d, terc.butanol ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
'. [ta nastaje oksidacijom slijede0ih alkohola sa 6r(3TH23($8

ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
1#
M-N5E9.9I TESTOVI SA !O:NATI" S!OJEVI"A
I2e /)&ja Stru$turna #&r2u'a
Te/t;rea(en/ 3a d&$a3ivanje #un$%i&na'ne (ru)e
O)aanja i re3u'tati
a'$an: a'$en: a'$&.&': a'de.id: $et&n: $arb&$/i'na $i/e'ina: #en&':
TESTOVI SA NE!O:NATI" ORGANSKI" S!OJE" O)aanja i re3u'tati

Te/t;rea(en/ 3a d&$a3ivanje #un$%i&na'ne (ru)e !O:ITIVAN te/t /a )&3nati2 u3&r$&2 NEGATIVAN te/t /a $&ntr&'n&2 )r&b&2 NE!O:NATI <:ORAK
Ne)&3nati &r(an/$i /)&j /adri __________________________#un$%i&na'nu (ru)u,
"I9.7L.H
U
"osebno o%na1i +drugom bojom, atome koji predstavljaju funkcionalnu grupu.
1)
1. Koriste0i se testovima u ovom eksperimentu2 predloi hemijsku reakciju kojom moe/ ra%likovati
spojeve u parovimaH a, pentan i penten-1 ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ b, 2-pentanon i 3-pentanon ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ c, 3-pentanon i pentanal ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ d, aceton i cikloheksanon ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ e, ben%aldehid i acetofenon +fenil metil keton, ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ f, ben%aldehid i salicilaldehid +2-hidroksiben%aldehid, ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ g, etanal i propanal ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ h, etanol i fenol ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ i, terc.butanol i n-butanol ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ j, fenol i ben%ojeva kiselina ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
OVJERA VJE=8E:
1*
Vjeba br&j * KVA5ITATIVNO I KVANTITATIVNO ODRE>IVANJE <G5JIKO IDRATA

1. TEORETSKI DIO
5gljikohidrati +/e0eri2 saharidi, su spojevi koji u svom sastavu sadre 62 H i (2 a u jednostavnim /e0erima +monosaharidima, imaju op0u formulu 6nH2n(n. (ni predstavljaju najrasprostranjenije organske supstance u prirodi. 5 biljnom organi%mu slue kao gradivni materijal +celulo%a, ili re%ervna hranljiva supstanca +/krob,. 5 organi%mu 1ovjeka i ivotinja slue kao i%vor energije2 a u manjoj mjeri kao gradivni materijal. Fijelimo ih na monosaharide2 oligosaharide i polisaharide. =onosaharidi su aldehidi ili ketoni polihidroksilnih alkohola2 koji se procesom hidroli%e ne mogu rastaviti na prostije /e0ere. "o osobinama ra%likuju se od drugih organskih supstanciH O$/ida%ija i redu$%ija 7 monosahatidaH procesom oksidacije monosaharidi prela%e u onske2 uronske i dikarbonske oksikiseline. (nske nastaju oksidacijom aldehidne grupe u karboksilnu2 uronske oksidacijom primarne (H-grupe u karboksilnu2 a dikarbonske kiseline nastaju oksidacijom aldehidne i primarne alkoholne grupe. 7a ba%i oksidacije monosaharida uvedene su reakcije doka%ivanja /e0era u rastvoru2 kao /to suH 9romerova2 Denediktova2 Dottger-ova2 7?lander-ova2 Celingova i dr. =onosaharidi u% prisustvo nekog redukuju0eg sredstva mogu pre0i u odgovaraju0e alkohole2 pri 1emu se redukuje aldehidna grupa aldo%e2 a keto grupa keto%e. [e0eri sastavljeni i% dva ili vi/e monosaharida +npr. oligosaharidi imaju 2-1& monosaharida, mogu %adrati reduciraju0a svojstva ako im jedna reduciraju0a grupa +aldehidna ili keto, nije stupila u gliko%idnu ve%u. O)ti?$a a$tivn&/t - Diot je 1*1' godine otkrio da i%vjesna organska jedinjenja imaju sposobnost da obr0u ravana polari%ovanog svjetla. 9a jedinjenja je na%vao opti1ki aktivne supstance2 ato su supstance koje imaju najmanje jedan asimetri1an ugljikov atom. .simetri1ni ugljikov atom je onaj atom na 1ije su 1etiri valencije ve%ana 1etiri ra%li1ita liganda. 7a ba%i oti1ke aktivnosti moe se odrediti koncentracija odre enog monosaharida u nekom rastvoru. "rimjer je hidroli%e saharo%e2 koja se jo/ %ove inver%ija saharo%e2 jer je saharo%a kao spoj desnogira +%akre0e ravan polari%ovane svijetlosti udesno,2 a produkt koji nastaje hidroli%om je lijevogira Hidroli%om je nastala ekvimolarna smjesa gluko%e i frukto%e. (b%irom da je frukto%a lijevogira2 gluko%a desnogira2 u otopini dva /e0era dominira onaj smjer obrtanja polari%ovane svijetlosti 1iji je specifi1ni ugao %akretanja ve0i. 5 ovom slu1aju to je specifi1ni ugao frukto%e i otopina je lijevogira. Nato se ekvimolarna smjesa gluko%e i frukto%e na%iva invertni e!er. K&n#i(ura%ija 2&n&/a.arida - o%na1ava se velikim slovima F i E2 pa /e0eri koji nose o%naku F imaju desnu2 a /e0eri koji imaju o%naku E imaju lijevu konfiguraciju. 3vi monosaharidi koji imaju raspored H i (H-grupe na posljednjem asimetri1nom2 odnosno pretposljednjem 6-atomu kao i Fgluko%a imaju desnu konfiguraciju be% ob%ira kako obr0u ravan polari%ovane svjetlosti. Je0ina /e0era ima svojstvo %akretanja ravni polari%irane svjetlosti kao posljedicu posjedovanja asimetri1no-ogTih 6-atoma2 /to se koriste %a kvalitativno +provjerom specifi1nog ugla %akretanja, i kvantitativno +mjerenjem ugla %akretanja, odre ivanje. "ou%dano kvalitativno i kvantitativno odre ivanje ugljikohidrata vr/i se brojnim hromatografskim metodama u% primjenu 1istih /e0era kao standarda. =onosaharide dijelimo prema vrsti karbonilne grupe na aldo%e i keto%e2 a tako er dijelimo i prema broju 6-atoma na trio%e2 tetro%e2 pento%e2 hekso%e i hepto%e. Meakcije koje se koriste %a kvalitativno doka%ivanje prisustva ugljikohidrata temelje se naj1e/0e na reduciraju0im svojstvima mono- i disaharida2 oksidaciji mono- i disaharida u% ve%ivanje nastalih produkata pogodnim reagensima u specifi1no obojene komplekse. Jrlo jednostavan eksperiment %a kvalitativno doka%ivanje /e0era je karameli%iranje koje se de/ava na povi/enoj temperaturi kada
1!
nastaju produkti +boja moe varirati od ute preko sme e do crne ovisno o visini temperature i vremenu %agrijavanja, u% i%dvajanje karakteristi1nog i ugodnog mirisa. 9emperatura topljenja +preci%nije temperatura raspadanja, kao fi%i1ka konstanta tako er slui pri identifikaciji /e0era. Fer2enta%ija - pri djelovanju kvasca na otopine ve0ine monosaharida2 nekih disaharida i oligosaharida2 dola%i do selektvne fermentacije. (visno o prisustvu odgovaraju0ih en%ima u pekarskom ili pivskom kvascu fermentacija moe biti alkoholna i mlije1no-kiselinska. Kod prve nastaje etanol2 a kod druge kojoj podlijee mlije1ni /e0er lakto%a nastaje mlije1na kiselina. 3avremene metode %a kvantitativno odre ivanje /e0era u dijagnostici i lije1enju temelje se i na primjeni specifi1nih en%ima koji u reakciji sa supstratom +/e0erom, stvaraju produkt 1ije se nastajanje moe pratiti pogodnom metodom +naj1e/0e spektorfotometrijski,. Koli1ina tog produkta sra%mjerna je koli1ini prisuutnog /e0era u u%orku. Ledan takav set %a odre ivanje nivoa gluko%e u krvi je Glucose Cle\ 9= reagent catridge2 Fimension] sistem klini1ke hemije2 kompanije Fade behring Inc.
*, EKS!ERI"ENTA5NI DIO Redu%iraju4a /v&j/tva 2&n&/a.arida i di/a.arida
4. 'rommerova reakcija
7a ispitivanu probu +1-2 ml otopine /e0era, dodaje se isti volumen 2 = 7a(H i u% mje/anje toliko &22' = otopine 6u3($ dok se ne stvori talog 6u+(H,2 koji se vi/e ne otapa. Nagrijavanjem2 reduciraju0i /e0eri i%dvajaju crveni talog 6u2(H
5. 7ehlingova reakcija
5 epruvetu sipati 1 ml reagensa Cehling I i Cehling II i %agrijavati na klju1alom vodenom kupatilu nekoliko minuta. Natim dodati ispitivanu otopinu /e0era i ukoliko se odmah ne pojavi crveni talog 6u2( nastaviti grijati.
-Cehling IH vodena otopina bakar+II,-sulfata +#22' g 6u3($\'H2( u 1&& ml H2(, -Cehling IIH alkalna otopina kalijum-natrijum tartarata +1' g 7a(H i ' g soli u 1&& ml H2(,
2&
Hemija sa stehiometrijom (. Benedictova reakcija
5 epruvetu se stavi 12' ml Denedictovog reagensa i nekoliko kapi ispitivane probe i %agrijava 2 minute na klju1alom vodenom kupatilu. 6rveni talog 6u2( doka% je prisustva reduciraju0ih /e0era. Denedictov reagensH 1. (topi se 1)3 g be%vodnog 7a-citrata i !& g be%vodnog 7a-karbonata u #&& ml destilovane vode u% grijanje. "o potrebi se filtrata. 7adopuniti sa destilovanom vodom do *'& ml. 2. otopi se 1)23 6u3($\'H2( u 1'& ml H2(. 7akon toga otopina 12 postepeno2 u% mje/anje2 dodaje se u otopinu 2.
". & landerova reakcija

7a 2 ml ispitivane itopine dodaje se &2' ml 7?landerova reagensa i %agrijava do pojave sme eg do crnog taloga od i%dvojenog bi%mutaH
7?landerov reagensH otopi se $g K-7a tartarata u 1&& ml 1& >-og 7a(H. 9ome se dodaje 2 g bi%mutnitrata i %agrijava. 7akon toga filtrirati i ohla eni filtrat koristiti kao reagens.
#. 8eakcija srebrnog ogledala

5 epruvetu sipati 2 ml 1& >-og .g7(3 i dodavati 7H$(H do alkalne reakcije. Natim dodati 2 ml 1 >ne otopine gluko%e i grijati na vodenom kupatilu. 7akon i%vjesnog vremena na %idovima epruvete stvara se ogledalo od i%dvojenog srebra.
O/ta'e b&jene rea$%ije 3a d&$a3ivanje u('jji$&.idrata
4. 9olischeva reakcija
=olischeva reakcija je op0a reakcija na prisustvo /e0era. 7egativna proba isklju1uje njihovo prisustvo u ispitivanom u%orku. 9emelji se na dehidratacionom djelovanju koncentriranih kiselina pri 1emu nastaje furfural ili njegovi derivati koji sa ^-naftolom daju obojene spojeve.
21
)ostupakH na 2 ml ispitivane otopie dodati nekoliko kapi =olischeva reagensa2 potresti i vrlo paljivo2 ni% %idove epruvete dodati 3 ml konc. H23($. 7a dodirnom sloju dvije te1nosti javlja se crvenoljubi1asto obojenje2 koje uka%uje na prisustvo /e0era.
5. :eli;anov test-ra%likovanje aldo%a i keto%a

3pecifi1na reakcija na keto%e i%vodi se 3eli_anovim reagensom +otopina re%orcinola u H6l,. Keto%e se dehidrati%raju sa re%orcinolom do furfurala +derivata furfurala, mnogo bre od aldo%a2 a furfural se konde%ira sa re%orcinolom i gradi kompleks crvene boje. )ostupak% na 2 ml 3eli_anov-og reagensa dodati nekoliko kapi keto%e +frukto%e, i %agrijavati do klju1anja u toku #& sekundi. 7astaje crvenkasto obojenje2 a %atim crveni talog.
Ra3'i$&vanje )ent&3a i .e$/&3a
4. 'auberova reakcija
(va reakcja je selektivno po%itivna na pento%e. Meagens sadri ben%idin u koncentrovanoj acetatnoj kiselini. "ostupakH na &2' ml pento%e +arabino%a2 ribo%a2 ksilo%a, dodati 2 ml 9auberovog reagensa2 %agrijati do klju1anja do smanjenja volumena na polovicu. -pruvetu %atim uroniti u hladnu vodu i dopuniti vodom na pola%ni volumen. 5 toku nekoliko sekundi javlja se vrlo stabilna svijetlo-crvena boja.
5. Bialova reakcija
(va reakcija je po%itivna na pento%e2 a reagens sadri orcinol i elje%o+III,-hlorid u H6l. )ostupakH 7a 12' ml pento%e dodati 22' ml reagensa i grijati na klju1alom vodenom kupatilu. "ento%e %agrijavanjem sa H6l daju furfural koji se u prisustvu feri jona konden%ira sa orcinolom +123-dihidroksi-'metilben%en, pri 1emu se javlja %eleno obojeni kompleks. "onoviti reakciju sa gluko%om i ustanoviti negativan test.
Fer2enta%ija
7a suspen%iju kvasca u vodi dodati otopinu koja se ispituje +2 >-nu frukto%u,. Natvoriti epruvetu +t%v. patkicu,2 okrenuti je i drati u termostatu pri 3) `6. 7akon 3& minuta %apaaju se mjehuri0i i%dvojenog 6(22 koji idu prema vrhu epruvete i potiskuju te1nost. Fok se 1ekaju ova %apaanja2
22
pripremiti eksperiment fermentacije na sljede0i na1inH na 2 ml 2 >-ne frukto%e dodati 2 kapi indikatora fenol-crveno i nekoliko kapi 1 >-og 7a-karbonata +do crvenog obojenja, te staviti na termostat pri ve0 pode/enoj temperaturi. Kada nastupi fermentacija boja indikatora prela%i u utu.
idr&'i3a i inver3ija /a.ar&3e
1. 3a 1-2 ml otopine saharo%e i%vesti neku od reduciraju0ih proba +npr. 9rommerovu ili Denedictovu, i %abiljeiti ishod. 7akon toga2 na ' ml otopine saharo%e dodati &2' ml konc. H6l i %agrijavati 2&-3& minuta na klju1alom vodenom kupatilu. (hladiti i hidroli%at neutrali%irati %asi0enom otopinom 7akarbonata. 2. 7a neutrali%iranoj otipini i%vesti Denedictovu probu i konstatirati prisustvo reduciraju0ih grupa2 nastalih hidroliti1kom cijepanjem gliko%idne ve%e.
@, :ADACI I VJE=8E
-(dgovorite na slijede0a pitanjaH 1. "rika%ati cikli1nu sturkturu F-gluko%e8
2. Koji od navedenih ugljikohidrata 0e dati po%itivnu +K, ili negativnu +-, reakciju sa navedenim reagensima8 Denediktova reakcija Gluko%a Crukto%a Galakto%a 3aharo%a Eakto%a =alto%a I%vr/iti eksperimentalni dio vjebe 3elivanov test Cermentacija Meakcija sa jodom
6, RE:<5TATI
OdreAivanje redu$%i&ni. &/&bina 2&n&/a.arida i di/a.arida 4. 'romerova reakcija ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ 5. 7elingova reakcija ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ (. Benedictova reakcija ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
23
". & landerova reakcija ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ #. 8eakcija srebrnog ogledala ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
O/ta'e b&jene rea$%ije 3a d&$a3ivanje u('ji$&.idrata
4. 9olischeva reakcija ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ 5. :eli;anov test-razlikovanje ketoza i aldoza ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
Ra3'i$&vanje )ent&3a i .e$/&3a
4. 'auberova reakcija ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ 5. Bialova reakcija ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
Fer2enta%ija
7apisati kona1nu reakciju alkoholne i mlije1no-kiselinske fermentacije
2$
idr&'i3a i inver3ija /a.ar&3e
OVJERA VJE=8E:
2'
Vjeba br&j @ !O5ISA ARIDI

1, TEORETSKI DIO
"olisaharidi su sastavljeni od ve0eg broja monosaharida +vi/e od 1&, me usobno pove%anih gliko%idnom ve%om i nemaju reduciraju0a svojstva. 7aj1e/0e imaju koloidni karakter +/krob2 glikogen itd., ili su netopivi u vodi +celulo%a,. Koloidno stanje se moe potvrditi taloenjem. Kod biljaka je velika ra%nolikost polisaharida koji uglavnom ispunjavaju dvije funkcijeH i%gra uju stani1ne stijenke i stani1ne potporne elemente2 ili su re%ervne tvari u obliku /kroba i inulina. Hidroli%om polisaharida nastaju postepeno slijede0i proi%vodi ra%gradnjeH dekstrini2 disaharidi i naj%ad monosaharidi. 9okom hidroli%e gube se karakteristi1ne reakcije polisaharida2 a postepeno se javljaju redukuju0e osobine nastalih di- i monosaharida. Ce'u'&3a R je ra/irena u biljnom svijetu. (bi1no je pove%ana sa ostalim tvarima %a i%gradnju +lignin,. Gotovo 1ista celulo%a nala%i se u stani1nim stijenkama dla1ica pamuka. 9ehni1ka se dobiva naj1e/0e od drveta te ra%li1itim metodama 1isti od lignina i drugih popratnih tvari. "rirodna celulo%a sadri oko *&&&-12&&& jedinica gluko%e pove%ane gliko%idnim ve%ama i%me u 61 i 6$. 6elulo%a se ne rastvara u vodi2 ni u ra%blaenim kiselinama i ba%ama. Mastvara se u 3ch_ei%erovom reagensu P6u+7H3,$QP(HQ2. Hidroli%om sa koncentrovanom sumpornom kiselinom se ra%lae do gluko%e. Hidroli%a se pogodno i%vodi %agrijavanjem sa hloridnom kiselinom. 9retiranjem celulo%e sa du/i1nom kiselinom dobiva se nitrocelulo%a2 koja je eksplo%ivan spoj. B$r&b R je biljna re%ervna tvar2 koja se osobito mnogo nakuplja u sjemnkama +ito, i gomoljima u obliku /krobnih %rnaca. -kstrakcijom i frakcioniranjem /krob se moe ra%graditi na dva ra%li1ita spoja amilo%u i amilopektin. aisti /krob je bijeli prah2 nerastvorljiv u hladnoj vodi2 a u toploj daje koloidni rastvor. "od djelovanjem en%ima +^ i b amila%e, komponente /kroba se postepeno ra%lau na dekstrine +smjesa polisaharida nie molekularne teine,2 +K,-malto%u i kona1no F+K,-gluko%u. 3mjesa svih tih spojeva se nala%i npr. u kukuru%nom sirupu. G'i$&(en R je re%ervni ugljikohidrat unutar ivotinjskih stanica. 3adraj glikogena u jetri ovisi o prehrani jer se ve0 nakon kratkog gladovanja spu/ta na minimalnu vrijednost. Glikogen je veoma ra%granat polisaharid2 velike relativne molekulske mase +od 1&' do 1&), Ma%likovanje polisaharida se %asniva naH rastvorljivosti u vodi +koloidne otopine, specifi1nim reakcijama
*, EKS!ERI"ENTA5NI DIO K&'&idne &/&bine
4. 'aloenje alkoholom
[krob se taloi !' >-tnim etanolom tako /to se na odre eni volumen suspen%ije /kroba u vodi dodaje isti volumen etanola. (topina se promu0ka i ostavi da se i%vr/i taloenje2 a %atim talog odvoji filtriranjem. 7a filtrat i na talog i%vesti reakciju sa jodom. Glikogen se taloi na isti na1in kao i /krob u% due stajanje.
5. 'aloenje amonijum-sulfatom
2#
7a odre eni volumen /kroba dodaje se isti volumen %asi0enog rastvora +7H$,23($. Fobro promu0ka i ostavi da stoji neko vrijeme. [krob se taloi2 a supernatant daje negativnu reakciju sa jodom.
Rea$%ije /a j&d&2 4. 8eakcije na krob

7a ' ml suspen%ije /kroba u vodi dodati Eugolov reagens +L2 u vodenom rastvoru KL,. Lavlja se i%ra%ito plava boja koja je pri ja1oj koncentraciji tamno-modra.
5. 8eakcija na glikogen
7a ' ml suspen%ije glikogena dodavati kap po kap Eugolovog reagensa. Lavlja se crvenkasto sme a boja. 5koliko je pojava boje oteana moe se dodati 1 kap 1& >-nog 7a6l i jo/ nekoliko kapi reagensa.
Hidroli%a /kroba provodi se u kiseloj sredini u% %agrijavanje. 7a nekoliko mililitara vodene otopine /kroba doda se 2-3 ml H6l +3 molTdm3, i stavi u klju1alo vodeno kupatilo. "oslije svaka dva minuta u%ima se po nekoliko kapi hidroli%ata i i%vodi proba Eugolovim reagensom. (%na1i se vrijeme koje je potrebno %a prvu promjenu boje sa /krobom i nastave probe sve dok reakcija sa jodom ne postane negativna. Fio finalnog hidroli%ata neutrali%irati sa 7a26(3 i i%vesti jednu od reduciraju0ih reakcija2 1iji 0e po%itivni test uka%ati da je /krob ra%loen na disaharid malto%u2 odnosno monosaharid gluko%u.
idr&'i3a C$r&ba
Na)&2ena
9okom hidroli%e /krob daje sljede0e me uproi%vodeH amilodekstrine2 koji sa jodom daju crvenosme e obojenje: eritrodekstrine-sa jodom daje purpurnocrveno obojenje: ahrodekstrine-sa jodom ne daju boju: malto%u i gluko%u-sa jodm ne daju boju2 ali daju po%itivne redukuju0e probe. "roi%vodi hidroliti1ke ra%gradnje /kroba mogu se utvrditi na primjer u hljebu. 7a nekoliko komadi0a hljeba dodati vodu2 homogeni%irati2 ostaviti da stoji i%vjesno vrijeme2 filtrirati kro% ga%u2 a %atim kro% filter-papir. 3a malom koli1inom filtrata i%vesti jodnu probu2 1ija purpurnocrvena boja uka%uje na nastali eritrodekstrin tokm pe1enja hljeba. =alto%a i gluko%a nastaju hidroliti1kom transformacijom jednog dijela /kroba i% bra/na pod uticajem en%ima amila%e i% p/enice2 koja se aktivira temperaturom u toku procesa kvasanja hljeba. 5 hljebu dakle2 postoje istovremeno2 /krob2 dekstrini2 malto%a i gluko%a2 jer proces kvasanja i pe1enja uslovljava prela% jednog dijela /kroba u njegove ra%gradne proi%vode.
idr&'i3a %e'u'&3e
5 posudu %a hidroli%u staviti usitnjeni filter papir ili mikrokristali1nu celulo%u i dodati oko 3 ml hloridne kiseline +# molTdm3,. Fobija se gusti sirup2 koji se paljivo sipa u vodu +oko ' ml, i pusti da klju1a 3& minuta. (hladiti2 neutrali%irati 1&>-tnim 7a(H +paljivo u% lakmus papir,. 7a neutralnom hidroli%atu i%vesti neku od redukuju0ih proba.
Na)&2ena: tokom hidroli%e i% celulo%e nastaju celobio%a i gluko%a2 koje imaju redukuju0a svojstva. @, :ADACI I VJE=8E
-(dgovorite na slijede0a pitanjaH
2)
Hemija sa stehiometrijom 1. Kojom su ve%om ve%ani monisaharidi u di- i polisaharidima8
2. "rika%ati strukturu -F-malto%e8
3. "rika%ati reakciju hidroli%e -F-malto%e8
$. Koji monosaharid nastaje kompletnom hidroli%om skroba8
-I%vr/iti eksperimentalni dio vjebe
6, RE:<5TATI K&'&idne &/&bina )&'i/a.arida
4. 'aloenje alkoholom ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ 5. 'aloenje amonij-sulfatom ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
Rea$%ije /a j&d&2
4. 8eakcija na krob ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ 5. 8eakcija na glikogen
2*
ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
idr&'i3a C$r&ba
idr&'i3a %e'u'&3e
OVJERA VJE=8E:
2!
Vjeba br&j 6
KVANTITATIVNO ODRE>IVANJE G5<KO:E !O5ARI"ETRIJSKO" "ETODO" 21<8.=>$/&?. :/<8@/?/ AL-B1C. 2>C8/@.& - D3 - &.)1C&/'19 -C18B-3 1, TEORETSKI <VOD
"olarimetrija je opti1ka metoda pomo0u koje se prati %akretanje ravni polari%irane svjetlosti. 9o %akretanje ravni polari%irane svjetlosti na%iva se opti1ka rotacija2 a jedinjenje koje %akre0e ravan je opti1ki aktivno jedinjenje. Ledinjenja koja se me usobno ra%likuju prema poloaju atoma i atomskih grupa u prostoru %ovu se stereoi%omeri. 5koliko su ti stereoi%omeri i opti1ki aktivni2 %ovu se enantiomeri ili opti1ki i%omeri. Jeli1ina i pravac skretanja ravni polari%ovane svjetlosti koje prola%i kro% rastvor neke asimetri1ne supstance je reprodukuju0a i stalna veli1ina i moe se kvantitativno odrediti. 3kretanje ravni polari%ovane svjetlosti moe da bude desno +u pravcu ka%aljke na satu, i lijevo +suprotno o pravca ka%aljke na satu,. 3upstanca koja skre0e desno ima desnu rotaciju i obiljeava se sa +K,2 a supstanca koja skre0e lijevo ima lijevu rotaciju i obiljeava se sa +-,. 5slov %a asimetriju jednog organskog molekula je prisustvo jednog asimetri1nog centra u molekuli2 odnosno atoma ugljika sa kod kojeg su sve 1etiri valencije %asi0ene ra%li1itim grupama ili radikalima. 5 takvom slu1aju ne moe se kro% centar molekule postaviti nijedna ravan koja bi mogla dati sliku u ogledalu. (snovu asimetrije kod /e0era 1ine asimetri1ni 6-atomi u molekulu. 7ajrasprostranjenija aldo%a sa asimetri1nim 6-atomom u molekulu je glicerinski aldehid koji ima dva opti1ki aktivna i%omera. +Ei%omer i F-i%omer,. [e0eri koji na asimetri1nom 6-atomu2 najvi/e udaljenom od karboksilne grupe2 imaju strukturnu konfiguraciju E- ili F-glicerinskog aldehida spadaju u E-2 odnosno F- steri1kog rada be% ob%ira na rotaciju ravni polari%ovane svjetlosti. 7pr. F-gluko%a moe biti u %avisnosti od rotacije F+K,-gluko%a ili F+-,-gluko%a. Crukto%a spada u desni steri1ki red2 a %akre0e ravan polari%ovane svjetlosti ulijevo. +F+-,-frukto%a,. Instrument pomo0u kojeg se odre uje vrijednost ugla %akretanja ravni polari%irane svjetlosti %ove se polarimetar. -lementi polarimetra suH I%vor svjetlosti 3o1ivo "ri%ma-polari%ator Xelija sa rastvorom opti1ke supstance "ravac polari%ovane svjetlosti "ri%ma-anali%ator 3kala (kular "olari%irana svjetlost nastaje kada se svjetlost odre ene valne duine i% vidljivog dijela elektromagnetnog spektra propusti kro% sistem 7ikolovih pri%mi. Nnak polari%ovane svjetlosti2 ute svjetlosti i% svjetlosnog i%vora prola%i kro% sabirno so1ivo i pada na nepokretnu pri%mu2 i%ra enu od kalcita koja ima osobinu dvostrukog prelamanja svjetlosti. (na je polari%ator svjetlosti. "olari%ovani %rak svjetlosti i% polari%atora dola%i na drugu pri%mu2 koja se okre0e oko svoje hori%ontalne ose. I% anali%atora %rak kro% sistem so1iva dola%i do oka posmatra1a.
3&
3lika 1H "rincip rada polarimetra

3vjetlost kod koje su smjerovi oscilacija sre eni na neki na1in se na%iva polari%ovana svjetlost. .ko se oscilacije svjetlosnog vektora vr/e samo u jednoj ravni2 svjetlost se %ove ravno ili linearno polari%ovana. Mavan u kojoj oscilra svjetlosni vektor %ove se ravan osciliranja2 a ravan okomita na nju je ravan polari%acije. Mavac oscilitanja i ravan polari%acije su okomite na pravac prostiranja svjetlosti.
3lika 2H "olari%ovana svjetlost

3vjetlost moe biti djelimi1no polari%ovana +kada sadri talase preteno sa svjetlosnim vektorom orijentisanim jednom pravcu2 a manji broj u ostalim pravcima, kao i cilkularno i elipti1no polari%ovana. Kada se linearno polari%ovana svjetlost propusti kro% plo1icu kristala koji ima svojstvo dvojnog prelamanja2 ra%loi0e se na dvije okomite komponente2 od kojih 0e jedna imati svojstvo redovnog2 a druga neredovnog %raka2 pa 0e im i br%ine prostiranja kro% kristal biti ra%li1ite. Nbog toda 0e jedan %rak i%la%iti i% kristala sa odre enim %aka/njenjem2 odnosno fa%nom ra%likom2 ali 0e oba imati istu frekvenciju. 5 %avisnosti pod kojim uglom je postavjena opti1ka os kristala kao i od fa%ne ra%like i%me u dva %raka dobiva se elipti1no polari%ovana svjetlosti. 5 specifi1nim slu1ajevima kada je fa%na ra%lika cT2 i ugao opti1ke osi u odnosu na ravan upadne polari%ovane svjetlosti $'o dobiva se cirkularno polari%ovana svjetlost2 a kada je fa%na ra%lika c dobiva se prava. Jrijednost ugla rotacije ravni polari%irane svjetlosti %a neku opti1ki aktivnu tvar ovisi oH 3trukturi molekule Droju molekula na svjetlosnom putu +koncentraciji, 9emperaturi 9alasnoj duini (tapalu Koncentracija rastvora kao i priroda otapala uti1u na specifi1nu rotaciju. 5 vodenim rastvorima efekat nije od naro1itog %na1aja. 3a porastom temperature raste vrijednost %a specifi1nu rotaciju2 jer pove0ana temperatura u%rokuje /irenje 0elije sa test-rastvorom. (sim toga2 porast temperature smanjuje gustinu rastvora2 te je po jedinici duine 0elije redukuje broj opti1ki aktivnih molekula.3matra se tako e2 da se efekat toplote manifestuje u tendenciji rastvorenih molekula u rastvoru ka asocijaciji2 kada pokretljivost grupa oko asimetri1nog 6-atoma raste. 5ticaj talasne duine upotrebljene svjetlosti je tako er od velikog %na1aja. "reporu1uje se mjerenje opti1ke rotacije u ultravioletnom regionu jer se osjetljivost pove0ava od 1&& do 1&&& puta. 3pecifi1ni ugao rotacije nekog enantiomera je veli1ina ugla rotacije koja poti1e od 12&& g tvari u 1 cm 3 otapala u cijevi duine 12&& dm na odre enoj temperaturi2 valnoj duini svjetlosti i odre enom otapalu.
31
7aj1e/0e se koristi svjetlost valne duine '*!23 nm +natrijumova F linija,. 3pecifi1ni ugao rotacije + [ ] ' < , %a neku opti1ki aktivnu tvar i%ra1unava se i% i%mjerenog ugla rotacije na polarimetru +3 pomo0u slijede0e formuleH
[ ] ' <
gdje jeH
l c
l R duina kivete +dm, 9 R termodinami1ka temperatura F R valna duina volframove lampe koja odgovara utoj natrijevoj liniji pri '*!23 nm. c R koncentracija tvari +gTcm3, =nogi opti1ki aktivni spojevi daju otopine kod kojih se vrijednost ugla %akretanja ravni polari%irane svjetlosti mijenja tokom vremena. (va pojava2 koja se na%iva mutarotacija +lat. mutare B mijenjati, posljedica je aldehid-poluacetalne ravnoteeH
O CH2OH O HO OH OH OH C HO OH OH CH2OH HO H OH CH2OH O OH OH OH
-F-gluko%a
F-gluko%a
2lanani oblik3
-F-gluko%a
3vjee pripremljena otopina -F-gluko%e ima specifi1ni ugao %akretanja K1122 a -F-gluko%e K1*2). 9okom vremena bilo koji od ova dva oblika gluko%e mutarotacijom dostigne kona1nu vrijednost specifi1nog ugla %akretanja od K'22) . "rema tome2 oblik gluko%e koji poka%uje specifi1ni ugao %akretanja od K'22) predstavlja u stvari ravnotenu smjesu i oblika.
*, EKS!ERI"ENTA5NI DIO
"otrebni reagensi
5%orak gluko%e %a anali%u moe biti ra%li1itH krv2 urin +kod dijabeti1ara,2 sokovi +ovdje treba naglasiti da je u sokovima velika %astupljenost i drugih /e0era tako da bi i%mjereni ugao predstavljao ukupnu opti1ku aktivnost, itd. 5 ovoj vjebi u%orak %a anali%u bi0e pripremljen od strane laboranta otapanjem odre ene mase tehni1ke gluko%e u po%natom volumenu destilirane vode. 3tandard-F+K,-gluko%a2 anhidrovana2 3emikem 3arajevo2
)otrebna oprema i pribor
"olarimetar +na raspolaganju je model < polarimetar2 Dellingham K 3tanle? Eimited2 -ngland, sa i%vorom napajanja %a volframovu lampu i kivetom %a u%orak
32
Hemija sa stehiometrijom -
Jaga +ob%irom da se radi o procentnim koncentracijama2 opravdano je koristiti tehni1ku vagu boljih karakteristika,2 na raspolaganju je model +.&'-E-A8/9 balance2 kompanije (H.53 2 Clorham "ark2 7.L. &)!322 53.2 kapacitet 311 g2 1a/e od 1&& ml +' kom., men%ura od '& ml stakleni /tapi0
(pti1ka metoda koja 0e se koristiti je polarimetrija. Fetektija se ostvaruje o1itavanjem ugla %akretanja vr/i se na odgovaraju0oj mjernoj skali koja je pove%ana sa anali%atorom. )81+.<-8/ C/ 8/< "ripremiti po '& ml ' >2 1& >2 1' > i 2& >-tne otopine gluko%e i drati 3& minuta na temperaturi $& '& 62 da bi se mutarotacija svela na minimum +5 svrhu dobijanja boljih re%ultata otopine se pripreme 2$h prije mjerenja i ostave na temperaturu od 2 R * 6,. "rije rada sa otopinama potrebno je na0i korekciju +odstupanje od nule na mjernoj skali, polarimetra pomo0u destilirane vode. 7akon toga %a svaku otopinu i%mjeriti ugao %akretanja na polarimetru i nacrtati grafik na milimetarskom papiru gdje je B f+c,2 gdje je mjereni ugao2 a c koncentracija gluko%e u gT1&& ml2 odnosno u >. Natim se mjeri ugao %akretanja otopine gluko%e nepo%nate koncentracije i na osnovu kalibracione krive o1itava ta koncentracija koja se moe dobiti i ra1unskim putem koriste0i se ' jedna1inom pravca kalibracione krive. "ove%anost mjerenog +3 i specifi1nog + [ ] < , ugla %akretanja i koncentracije +i%raene u > %a otapala gusto0e priblino 1 gTcm3, tako er je data jedna1inomH
c=
gdje jeH
1&& [ ] ' < l
l R duina kivete +dm, 9 R termodinami1ka temperatura F R valna duina volframove lampe koja odgovara utoj natrijevoj liniji pri '*!23 nm. 6 i u% upotrebu volframove lampe prera1unat na [ ] ' < %a vodenu otopinu F-gluko%e pri 2' koncentraciju 1 gTml +1&&>, i%nosi '22).
@, :ADACI I VJE=8E
7 (dgovorite na slijede0a pitanjaH 1. [ta je stereoi%omer2 a /ta enantiomer@ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ 2. Koja je ra%lika i%me u ugla %akretanja i specifi1nog ugla %akretanja i 1emu slue ovi parametri8 ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
33
3. Koriste0i se podacima navedenim %a specifi1ne uglove %akretanja anomernih oblika gluko%e +u teorijskom dijelu, i%ra1unaj procentualnu %astupljenost tih oblika gluko%e u stanju ravnotee@
^ +H2(,
I%vr/iti eksperimentalni dio vjebe Jrijednosti mjerenja ugla %akretanja ^ '> gluko%a ^ 1&> gluko%a ^ 1'> gluko%a ^ 2&> gluko%a ^ 2'> gluko%a nepo%nati u%orak
Koncentracija nepo%natog u%orka
5% i%vje/taj priloiti i grafik kalibracione krive.
OVJERA VJE=8E
3$
Vjeba br&j + KVA5ITATIVNO ODRE>IVANJE 5I!IDA

1, TEORETSKI DIO
Eipidi su jedinjenja esterskog tipa sa kiselinskom komponentom i% reda vi/ih masnih kiselina2 dok je alkoholna komponenta glicerol ili neki visokomolekularni alkohol. Fijele se naH proste i sloene lipide. "rosti +jednostavni, lipidi sadre alkohol i masnu kiselinu2 a sloeni +kompleksni, sadre pored alkohola i masne kiseline i neka druga jedinjenja2 pa ve%a moe biti i estarska i amidna. "rosti lipidi se dijele prema vrsti alkohola koji esterifikuju masne kiseline naH gliceride +masti i ulja, -alkohol je glicerin2 aesterifikuju se tri masne kiseline ceride - alkohol je visokomolekularan alifati1an i esterifikuje jednu masnu kiselinu steride - alkohol je derivat sterola2 a esterifikuje jednu masnu kiselinu. "redstavnik je lanolin2 ester holesterola i masnih kiselina 3loeni lipidi se dijele naH fosfolipide-sadri2 pored osnovnih sastojaka2 i fosfornu kiselinu2 H3"($2 esterificiranu na jednu (H grupu glicerola. 5 %avisnosti od vrste sadranog alkohola2 mogu se dijeliti na glicerofosfolipide +alkohol je glicerol i ve%a je esterska, i na sfingolipide +alkohol je sfingo%in i ve%a je amidna, glikolipide-sadre2 pored osnovnih sastojaka2 i ugljikohidratsku komponentu. Eipidi su jedinjenja uglavnom nepolarne prirode. Kon%instencija masti i ulja %avisi od sadraja masnih kiselina. =asti sadre %asi0ene masne kiseline2 dok ulja sadre ne%asi0ene masne kiseline. 7aj1e/0e %asi0ene masne kiseline su H palmitinska i stearinska2 a naj1e0/e ne%asi0ene kiseline suH oleinska2 linolna2 linoleinska. Kataliti1kom hidrogeni%acijom ulja se mogu prevesti u masti +npr. industrijski postupak dobijanja margarina,. "rirodne masti ili ulja nisu hemijske jedinke2 ve0 sadre veliki broj ra%nih glicerida. (p/te karakteristike lipida su rastvorljivost2 emul%ifikacija i saponifikacija. Nbog svoje nepolarne prirode nerastvaraju se u vodi2 ali se rastvaraju u organskim rastvara1ima. -nergi1nim mu0kanjem vode i ulja dobija se emul%ija2 koja nije stabilna i strajanjem se ra%dvaja na dvije fa%e. "ostoje jedinjenja koja mogu stabili%irati emul%ije2 a naj%na1ajnija su ona koja se nala%e u probavnim sokovima +npr. 7a26(32 u1ne kiseline i njihove soli2 itd...,. 3aponifikacija je alkalna in vitro hidroli%a masti i ulja i ima veliki industrijski %na1aj. 3oli vi/ih masnih kiselina nastali ovim postupkom na%ivaju se sapuni. 3apuni alkalni metala su topivi u vodi +meki sapuni,2 a sapuni %emnoalkalnih metala su netopivi u vodi +tvrdi sapuni,.
*, EKS!ERI"ENTA5NI DIO Ra/tv&r'jiv&/t
5 pet epruveta staviti nekoliko kapi ulja ili malo masti2 a %atim dodati 1-2mlH Hloroforma .cetona Hladnog etanola Nagrijanog etanola Jode 3adraj svake epruvete dobro promu0kati i %abiljeiti svoja %apaanja o rastvorljivosti lipida.
3'
E2u'3i#i$a%ija
5 tri epruvete staviti nekoliko kapi ulja i malo vode. 5 prvu eppruvetu dodati ' kapi &2' >-tnog 7a26(32 u drugu &2' >-tnog 7aH6(32 a u tre0u nekoliko kapi destilovane vode. -pruvete dobro promu0kati i ostaviti da stoje neko vrijeme i posmatrati gdje dola%i do stabili%acije emul%ije.
Sa)&ni#i$a%ija
5 epruvetu u%eti &2' ml ulja2 dodati 1& ml 1&>-tne otopine 7a(H u etanolu i drati u klju1alom kupatilu ' -1& minuta. 7astaje mlije1na emul%ija sapuna2 na koju se dodaje topla2 destilovana voda do otapanja. "odijeliti dobijenu otopinu sapuna na tri epruvete i i%vesti slijede0e probe.
4. >soljavanje sapuna
5 prvu epruvetu dodati malo 1vrstog 7a6l. "romu0kati2 a %atim dodavati i dalje2 sve dok se so rastvara. 3tvara se t%v. isoljeni sapun +jer je dodan vi/ak elektrolita,.
5. &astajanje sapuna netopivih u vodi

5 drugu epruvetu dodati 2 ml otopine 6a6l 2 +&2' molTdm3,. 7astaje netopljivi 6a-sapun +t%v. tvrdi sapun,.
(. )recipitacija sapuna
5 tre0u epruvetu dodavati kap po kap konc. H6l ili konc. 6H36((H i dobro promu0kati. 3tvara se bijeli talog2 jer se %akiseljavanjem2 topivi sapun prevodi u netopive masne kiseline.
D&$a3ivanje /a/t&ja$a jedn&/tavni. 'i)ida
4.<okazivanje alkoholne komponente a, Foka%ivanje glicerola

5 suhu epruvetu staviti nekoliko kapi ulja2 dodati malo anhidrovanog 6a6l2 i grijati na plamenu. Jjebu obave%no raditi u digestoru. 7astali akrolein napada disajne organe.
6H2(H 6H(H 6H2(H b3 <okazivanje holesterola 4. :alkovskijev 2:alko;sk 3 test na holesterol 2&& 6 6a6l2 be%vodni +ve%e vodu, 6H2 6H akrolein 6
( H
5 epruvetu staviti 2ml hloroformne otopine holesterola. "aljivo dodati 2ml koncentrovane H 23($ i blago promu0kati. (staviti kratko vrijeme i utvrditi da gornji hroloformni dio postaje crven2 a donji ut sa %elenom fluorescencijom.
5. Libermanova 2Liebermann3 reakcija
3#
5 epruvetu nasuti oko 2ml hloroformne otopine holesterola2 dodati 1& kapi anhidrida acetatne kiseline i 2 kapi konc. H23($. I%mje/ati staklenim /tapi0em. Kao po%itivan test javlja se prvo rui1asto2 %atim plavo obojenje2 koje prela%i u %elenkasto. Holesterol se djelovanje H23($ dehidrati%ira i oksidira. I% dvije molekule holesterola konde%acijom nastaju ugljikovodici sa dvostrukim ve%ama koji daju ra%li1ite proi%vode H23($ i acetanhidridom2 /to je u%rok prela%a boje jedne u drugu boju.
5. <okazivanje kiselinske komponente a, Foka%ivanje masnih komponenti

Kao doka% prisustva masnih kiselina slue po%itivne reakcije saponifikacije i precipitacije sapuna.
b, Foka%ivanje ne%asi0enih masnih kiselina

7a 2 ml hroloformne otopine u%oraka lipida +i%vestu probu na puter i jestivo ulje, dodavati u kapima otopinu joda u hloroformu u% mu0kanje i blago %agrijavanje na vodenom kupatilu. 5koliko je u u%orku prisutna neka od ne%asi0enih masnih kiselina2 otopina joda 0e se obe%bojiti.
D&$a3ivanje )ri/u/tva /'&eni. 'i)ida i nji.&vi. /a/t&ja$a
4. <okazivanje prisustva lecitina

7a otopinu umanca jajeta dodati %asi0enu alkoholnu otopinu kadmij-klorida. 5koliko u u%orku ima lecitina i%dvaja se bijeli talog kompleksnog spoja glicerolfosfolipida sa kadmijem. 9ako er2 i%vesti reakciju na alkoholnu otopinu u%orka lecitina po%nate 1isto0e.
5. *idroliza lecitina
3taviti u epruvetu # ml otopine lecitina2 dodati 2-3 ml otopine 7a(H i paljivo kuhati ' minuta. Hidroli%at je potrebno ra%dijeliti u 1etiri epruvete.
a3 <okazivanje holina 2trimetiletanolamin3

"ri klju1alju2 tokom hidroli%e2 moe se osjetiti karakteristi1an miris rasola2 svojstven trimetilaminu2 koji nastaje i% holina. "ostavleni crveni lakmus papir +na otvor epruvete u kojoj se vr/i hidroli%a, poplavi ulijed isparavanja ba%nog trimetilamina.
b3 <okazivanje fosfata
7a 2 ml hidrolo%ata lecitina dodavati 1& >-tnu H7(3 do neutrali%acije. 7a neutrali%iranu otopinu dodati 2 ml amonijum-molibdata2 pri 1emu nastaje karakteristi1na uta boja amonijum-fosfomolibdata.
c, <okazivanje kisele komponente a3 <okazivanje masnih kiselina

(vaj eksperiment %asniva se na istom principu kao i doka%ivanje prisustva masnih kiselina +saponifikacija i precipitacija,. 5 ovom slu1aju i%ve/0emo samo precipitaciju. 7a 2-3 ml hidroli%ata lecitina dodavati u kapima 1& >-tnu H6l do kisele reakcije. 5 kiseloj sredini se i% natrijevih soli masnih kiselina +nastalih ba%nom hidroli%om, stvaraju slobodne masne kiseline koje
3)
isplivavaju na povr/inu otopine i grade masni2 odnosno uljasti sloj. Laka kiselina H6l istiskuje slabu organsku kiselinu.
b3 <okazivanje prisusutva nezasi!enih masnih kiselina

7a 2 ml otopine nehidrolo%iranog lecitina ili njegovog ekstrata dodavati jod u hloroformu +raditi u digestoru,. 5 kapima u% mu0kanje i %agrijavanje.
(. <okazivanje glicerola
Foka%uje se na isti na1in kao i kod prostih lipida s tim /to se u%ima suhi ekstrakt lecitina +akroleinska proba,.
@, :ADACI I VJE=8E
(dgovorite na slijede0a pitanjaH
1. 7api/i stukturu linoleinske kiseline8 Na/to se ova kiselina na%iva ne%asi0ena masna kisleina8
2. 9a1ka topljenja stearinske kiseline je )&&62 a oleinske $&6. (bjasni ra%liku8

ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ 3. [ta je funkcionalna grupa kod triglicerida8
$. "rika%ati jedna1inu esterifikacije i hidroli%e gliceriletanoata8
'. Koji tip rastvara1a je potreban da bi se otklonila fleka od ulja8 Na/to8 ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ I%vr/iti eksperimentalni dio vjebe
6, RE:<5TATI Ra/tv&r'jiv&/t
3*
E2u'3i#i$a%ija
Sa)&ni#i$a%ija 4. >soljavanje sapuna

5. &astajanje sapuna netopljivih u vodi

(. )recipitacija sapuna
D&$a3ivanje /a/t&ja$a jedn&/tavni. 'i)ida 4. <okazivanje alkoholnih komponenti

a, Foka%ivanje glicerola
b, Foka%ivanje holesterola 4.:alkovskijev 2:alko;sk 3 test na holesterol

5. Libermanova 2Liebermann3 reakcija

5. <okazivanje kiselinske komponente a, Foka%ivanje masnih kiselina - saponifikacija 3!
b, Foka%ivanje ne%asi0enih masnih kiselina

D&$a3ivanje )ri/u/tva /'&eni. 'i)ida i nji.&vi. /a/t&ja$a 4. <okazivanje prisustva lecitina

5. *idroliza lecitina
a3 <okazivanje holina
ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
b3 <okazivanje fosfata
c3 <okazivanje kisele komponente a, Foka%ivanje prisustva masnih kiselina

b, Foka%ivanje prisustva ne%asi0enih masnih kiselina

(. <okazivanje glicerola
OVJERA VJE=8E:
$&
Vjeba br&j D ODRE>IVANJE VA=NIJI E"IJSKI KONSTANTI <:ORAKA 5I!IDA

1, TEORETSKI DIO
Na karakteri%aciju u%oraka lipida2 u praksi2 se pored ostalog2 naj1e/0e koriste hemijske i fi%i1ke konstante kao na primjerH saponifikacijski broj2 kiselinski broj2 esterski broj2 jodni broj2 odre ivanje neosapunjenih tvari2 indeks loma itd. Sa)&ni#i$a%ij/$i br&j predstavlja broj miligrama K(H ili 7a(H potreban %a potpunu saponifikaciju 1g masti. I% vrijednosti saponifikacijskog broja dobija se uvid o %astupljenosti masnih kiselina u u%orcima lipida. (vaj broj je manji ukoliko je molekulska masa masnih kiselina ve0a. Ki/e'in/$i br&j je broj miligrama K(H ili 7a(H potreban %a neutrali%aciju slobodnih masnih kiselina u 1 g masti. 5 praksi ima vanost pri odre ivanju ispravnosti namirnica2 uka%uje na proces raspadanja tokom stajanja masti ili ulja. E/ter/$i br&j predstavjlja ra%liku saponifikacijskog i kiselinskog broja2 a uka%uje na broj ve%anih R 6((H grupa. J&dni br&j je broj grama L2 koji se adira na 1&& g masti ili ulja. (vaj broj je ve0i ukoliko su masti ili ulja te1niji tj. ukoliko je sadraj ne%asi0enih masnih kiselina2 na 1ije dvostruke ve%e se i vr/i adicija joda2 ve0i.
*, EKS!ERI"ENTA5NI DIO OdreAivanje /a)&ni#i$a%ij/$&( br&ja
(dvagati &.'-12& g masti u suhoj erlenmajerovoj tikvici2 dodati '& ml 7a(H etanol +cB &21 molTl, i kuhati jedan sat na vodenom kupatilu u% povratno hladilo. 7akon toga smjesa se retitrira sa o21 molTl H6l u% indikator fenolftalein. Fobijeni volumen predstavlja volumen H6l koji je utro/en na titraciju vi/ka 7a(H +koji se nije saponificirao,. "ored glavne i%vodi se i kontrolna proba koja sadri istu koli1inu alkohola i ba%e koji su dodani pri saponifikacijin +radi u/tede hemikalija i vremena moe se odmjeriti 1&2&& mE o.1 = 7a(H i titrirati sa H6l2 1iji se utro/ak u tom slu1aju mnoi sa ',2 a titrira se sa H6l. 5tro/ena koli1ina H6l odgovara koli1ini 7a(H koja je bila prisutna prije po1etka procesa saponifikacije. I% ra%like ove koli1ine i koli1ine 7a(H koji se nije saponificirao dobije se koli1ina 7a(H koja se saponificirala sa masnim kiselinama u u%orku masti. .ko je ra eno sa ta1no 1 g masti dobijena masa 7a(H i%raena u miligramima2 predstavlja saponifikacijski broj2 a ako to nije slu1aj prera1unati na 1g.
OdreAivanje $i/e'in/$&( br&ja
(dvagati 1 g lipida i u digestoru otapati u 3& ml smjese alkohol-eter +1H1, u% blago grijanje na vodenom kupatilu. 7akon /to se u%orak otopi2 dodati dvije kapi indikatora fenolftaleina u etanolu sa B &21 molTdm3 otopinom K(H do pojave rui1aste boje. Nabiljeiti utro/ak K(H2 a potom blago
$1
%agrijavati probu na vodenom kupatilu. 5koliko rui1asta boja nestane2 nastaviti titraciju dok boja ne bude stabilna. Na i%ra1unavanje kiselinskog broja +K. Dr., potrebno je odrediti ta1nu koncentraciju K(H. 5 tu svrhu sipati 1& ml otopine K(HTetanol u tikvicu2 dodati 1-2 kapi indikatora fenolftaleina u etanolu i titrirati sa &21&&& molTdm3 otopinom H6l do nestanka rui1aste boje. Nabiljeiti utro/ak H6l i na osnovu reakcije H6l i K(H i%ra1unati koncentraciju K(H. 7akon toga i%ra1unati K.br. po obra%cuH
K,br, E 20KO 1 E %0KO 1 F V0KO 1 F "0KO J+K(H, - volumen K(H utro/en %a titraciju u%orka lipida @, :ADACI I VJE=8E -(dgovorite na slijede0a pitanjaH 1. Na/to se produkt saponifikacije na%iva so8
2. Na/to su sapuni vi/e rastvorljivi u vodi nego masne kiseline8

3. Kako sapun otklanja uljne fleke8

ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
I%vr/iti eksperimentalni dio vjebe
6, RE:<5TATI OdreAivanje /a)&ni#i$a%ij/$&( br&ja
$2
Hemija sa stehiometrijom OdreAivanje $i/e'in/$&( br&ja
OVJERA VJE=8E:
Vjeba br&j G
KVA5ITATIVNO ODRE>IVANJE !ROTEINA

1, TEORETSKI DIO
.minokiseline su organske kiseline koje u svojoj molekuli sadre najmanje jednu amino i jednu karboksilnu grupu. "rema broju karboksilnih2 odnosno amino-grupa aminokiseline dijelimo naH "&n&a2in&72&n&$arb&$/i'ne koje se dalje dijele na alifatske nerazgranate +glicin2 alanin2 b-alanin2 ^-aminobuterna kiselina2 d-aminobuterna kiselina2 norvalin2 norleucin,: alifatske razgranate +valin2 leucin2 i%oleucin,: oksiaminokiseline +serin2 treonin,: tioaminokiseline +cistein2 cistin2 homocistein2 metionin,: cikline aminokiseline +fenil-alanin2 tiro%in2 triptofan2 histidin2 prolin2 oksiprolin,. "&n&a2in&7di$arb&$/i'ne $i/e'ine +asparaginska2 glutaminska2 oksiglutaminska, Dia2in&72&n&$arb&$/i'ne $i/e'ine +ornitin2 citrulin2 arginin2 li%in2 oksili%in,. "rema sposobnosti ljudskog organi%ma da ih sinteti/e dijelimo ih u dvije grupeH
$3
E/en%ija'ne koje moramo unositi stalno unositi putem hrane +valin2 leucin2 i%oleucin2 metionin2 treonin2 fenil-alanin2 triptofan i li%in, 7ee/en%ija'ne koje organi%am sam sinteti%ira
Histidin je esencijalna kiselina %a pacove2 a neki autori ubrajaju i arginin kao esencijalnu kiselinu %a 1ovjeka koja se moe sinteti%irati u organi%mu2 ali sinte%a se sporo odvija. O)Cte &/&bine a2in&$i/e'ina Ra/tv&r'jiv&/t - "rirodne aminokiseline su kristalne i be%bojne supstance. 3ve su osim prolina i oksiprolina rastvorljive u vodi2 a ne u alkoholu i drugim organskim rastvara1ima. A2#&terne &/&bine a2in&$i/e'ina - Nbog toga /to imaju amino i karboksilnu grupu tj. ba%nu i kiselu komponentu tako u ba%nom podru1ju pH disociraju karboksilnom2 a u kiseloj amino komponentom. "rema tome aminokiseline su amfoterna jedinjenja. Jrijednost i%oelektri1ne ta1ke se dobije ako se vrijednosti negativnog logaritma konstante disocijacije kisele +pK1, i ba%ne grupe +pK2, saberu i podijele sa dva.
O)ti?$a a$tivn&/t - 3ve prirodne aminokiseline osime glicina2 b-alanina2 d-aminobuterne kiseline imaju jedan ili vi/e asimetri1nih 6-atoma u molekuli pa su opti1ki aktivne supstance. K&n#i(ura%ija a2in&$i/e'ina 7 3ve prirodne aminokiseline imaju lijevu konfiguraciju +E,. Rea$tivn&/t a2in&$i/e'ina - .minokiseline stupaju u reakcije s 1itavim ni%om jedinjenja2 pri 1emu nastaju derivati2 pomo0u kojih se neke aminokiseline mogu identificirati2 a druge se kvantitativno odre uju2 a neke od njih se mogu i%olirati. Kao amfoterna jedinjenja reaguju sa jakim kiselinama i ba%ama pri 1emu nastaju soli. (p/ta hemijska svojstva su pove%ana prisutno/0u karboksilne i aminogrupe2 a s druge strane prisutnost reaktivnog M ostatka obja/njava specifi1na svojstva pojedinh aminokiselina.
Meakcije karakteristi1ne na karboksilnog grupi suH -sterifikacija alkoholima u prisustvu jakih kiselina Meakcija dekarboksilacije i nastajanje amina +mogu0a je hemijskim i en%imskim putem, 3tvaranje amida +reakcija aminokisliena sa aminima, Na ve0inu aminokiselina pK1 e 12' R 22' pK2 e !2' R 1&2 ' pHi e'2'-#2' Meakcije karakteristi1ne na amino grupi suH Fe%aminacija +sa nitratnom kiselinom2 u% nastajanje kiseline +alkohola, i osloba anje nitrogena, 3tvaranje imina +konde%acijom sa aromatiskim aldehidima, Meakcije sa fenili%otiocijanatom u ba%noj sredini
$$
Fen%iliranje aminokiselina sa den%ilhloridom pri 1emu nastaje fluorescentni derivat.
$'
9abela 1H 3trukturne formule i o%nake aminokiselina
.lanin +.la T .,
.rginin +.rg T M,
.sparagin +.sn T 7,
.sparaginska kiselina +.sp T F,
6istein +6?s T 6,
Glutaminska kiselina +Glu T -,
Glutamin +Gln T f,
Glicin +Gl? T G,
Histidin +His T H,
I%oleucin +Ile T I,
Eeucin +Eeu T E,
Ei%in +E?s T K,
=etionin +=et T =,
Cenilalanin +"he T C,
"rolin +"ro T ",
3erin +3er T 3,
9reonin +9hr T 9,
9riptofan +9rp T g,
9iro%in +9?r T W,
Jalin +Jal T J,
Fvije ili vi/e aminokiselina se mogu me usobno pove%ati tako da 1ine amid i%me u ^-karboksilne skupine jedne aminokiseline i ^-amino skupine druge aminokiseline. 9u posebnu vrstu ve%e -. Cischer na%vao je )e)tidna ve3a.
$#
=olekule koje sadre dvije amonokiseline pove%ane peptidnom ve%om su di)e)tidi2 a koje sadre vi/e aminokiselina me usobno pove%anih u lanac peptidnim ve%ama %ovu se tri)e)tidi- tetra)e)tidi)enta)e)tidi itd. "eptidi i%gra eni od 1& amnikiselina su &'i(&)e)tidi- a sa vi/e od 1& )&'i)e)tidi. "eptidi imaju vrlo bitnu biolo/ku ulogu. 7ajpo%natiji peptidi su sa jedne strane hormoni +oksitocin2 va%opresin2 adrenokortikotropni hormon2 in%ulin,2 a sa druge antibiotici +penicilin,. Imaju ulogu i kao modani neuroprijenosnici kao /to je glutation. =olekule biolo/kog porijekla i%gra ene uglavnom od aminokiselina me usobno pove%anih petidnom ve%om u duga1ke lance %ovemo )r&teini. Na ra%liku od peptida2 proteini imaju karakteristi1nu vi/estepenu strukturu. 7jenu osnovu predstavlja polipeptidni lanac2 u kome su aminokiseline poredane odre enim redom i pove%ane peptidnim ve%ama. (vaj lanac se o%na1ava kao primarna struktura proteina2 a redoslijed aminokiselina u njemu je genetski uslovljen2 s ob%irom da po%iciju jedne aminokiseline u lancu determinira poloaj odgovaraju0eg tripleta purinskih i pirimidinskih ba%a u strukturi odgovaraju0e F7K odgovorne %a sinte%u doti1nog peptidnog lanca. 5sljed karakteristika bo1nih grupa2 primarna struktura uslovljava i sve ostale stupnjeve strukture2 a to su H sekundarna2 tercijarna2 kvarterna. "roteini se mogu podijeliti naH !r&/te +koji predstavljaju polipeptide koji su i%gra eni i% velikog broja aminokiselina me usobno pove%anih peptidnim ve%ama, 9u spadaju protamini i histoni2 prolamini i glutelini2 skleroproteini2 albumini i globulini S'&ene +pored polipeptidnih lanaca sadre i neku neproteinsku komponentu va%anu %a te lance,. 9u spadaju hromoproteidi2 nukleoproteidi2 glikoproteidi i fosfoproteidi. "roteini se doka%uju velikim brojem bojenih reakcija2 karakteristi1nih %a funkcionalne grupe i radikale pojedinih aminokiselina. 9alone reakcije tako er mogu posluiti %a kvalitativno doka%ivanje proteina2 a neki %ahvaljuju0i tom svojstvu mogu se ra%dvojiti. 9alone reakcije mogu se podijeliti na rever%ibilne +sa solima lakih metala i amonijevim solima, i irever%ibilne +sa solima te/kih metala2 kiselinama i alkaloidnim reagensima,. Irever%ibilno taloenje je ustvari denaturisanje proteina.
*, EKS!ERI"ENTA5NI DIO 8&jene rea$%ije 3a &dreAivanje )r&teina
4. &inhidrinska reakcija
7apravi se svjea &22 >-tna vodena otopina ninhidrina. Nagrijavanjem otopine proteina sa otopinom ninhidrina nastaje plava boja. (vu reakciju daju proteini koji imaju slobodnu amino grupu i sve amonokiseline.
5. Bsantoproteinska reakcija
5%mi u epruvetu malo ra%rije ene otopine proteina +npr. otopina bjelanca jajeta i otopina elatine, i istu koli1inu konc. H7(3. Nagrij opre%no do klju1anja i pri tome 0e nastati uti talog. 7a ohla eni talog dodaj konc. 7H$(H2 uta boja prela%i u narandastu. Meakcija je po%itivna kod proteina koji u
$)
sebi sadre aromatske amonokiseline. Meakciju i%vesti i sa otopinom triptofana ili tiro%ina +aromatske aminokiseline, i nekim od alifatskih aminokiselina +alanin2 glicin,2 te uo1i ra%like.
(. Biuret reakcija 28eakcija na peptidnu vezu3

7a 2 ml otopine proteina dodaj 2-3 ml 1& >-tne otopine 7a(H i 1-2 kapi 1 >-tne otopine 6u3( $ nemije/aju0i. 7a povr/ini nastaje plavi talog 6u+(H,22 a i%me u tih plavo obojenih dijelova ljubi1asti prsten kao %nak po%itivne Diuret reakcije. Meakciju i%vesti i sa nekom od aminokiselina.
". +isteinska proba

7a 2 ml otopine proteina dodaj 2-3 ml ' >-tne otopine 7a(H i nekoliko kapi '>-tnog olovnog acetata. Nagrijavanjem nastaje crni talog "b3. Meakcija je po%itivna kod proteina koji sadre aminokiseline sa sumporom. 5raditi reakciju i sa cisteinom +aminokiselina sa sumporom, i nekom od aminokiselina koje ne sadre sumpor2 te uo1i ra%liku.
#. /damkijevieva reakcija
7a 2 ml ra%rije ene otopine bjelanca jajeta dodaju se $ ml konc. glacijalne acetatne kiseline i epruveta protrese. Natim se paljivo dodaje ni% %id epruvete2 2 ml konc. H23($. 7astaje ljubi1asti prsten na nivou kontakta dvije te1nosti. .ko se lagano promu0ka +u% hla enje,2 ljubi1asta boja difunduje u cijelu otopinu. Meakcija je karakteristivna %a triptofan +slobodan ili u sastavu proteina,. Nasniva se na reakciji i%me u glioksalne kiseline +sadrane u glacijalnoj acetatnoj kiselini, i triptofana2 a nastali spoj ima ljubi1asto obojenje kada do e u kontakt sa H23($.
Ta'&ne rea$%ije 4. 8everzibilno taloenje

(topini proteina dodati 1vrsti amonijum-sulfat. 7astale talog koji dodatkom vode nestaje.
5. >reverzibilno taloenje
5%mi u epruvetu 2-3 ml otopine proteina2 dodaj nekoliko kapi konc. .cetatne kiseline i kap po kap kalijum ferocijanata PK$Ce+67,#Q. 7astaje bijeli talog koji se dodatkom vi/ka reagensa ne otapa.
<ti%aj ) $&d ta'&enja t&)'&t&2
5 tri epruvete nasuti po 2 ml otopine bjelanceta jajeta. 5 prvu dodati nekoliko kapi acetatnog pufera +pH B $2),2 u drugu 2 kapi konc. H6l2 a u tre0u 2 kapi 1& > 7a(H. Eagano %agrijavati i uo1iti gdje dola%i do taloenja. 7akon toga u epruvetama gdje nije do/lo do taloenja dodati &2' ml acetatnog pufera te ponovo %agrijavati. Komentirati u1inak pH.
$a3eina 2'ije$a
5 pet epruveta stavljaju se ra%li1iti omjeri acetatne kiseline +c B &22 molTdm3, i vode i na to dodaje po &22 ml otopine ka%eina +o2$ > u &22 molTdm3 7a-acetatu,. Fodavanjem ka%eina u 7a-acetatu u epruvete koje sadre ra%li1ite omjere acetatne kiseline postie se skala pH od 32* do '23H Dr. epruvete 1 2 3 $ ' ml acetatne kiseline 12# &2* &2$ &22 &2&# ml vode &2$ 122 12# 12* 12!$ ml ka%eina &22 &22 &22 &22 &22 pH 32* $21 $2$ $2) '23
$*
5 svim epruvetama se javlja %amu0enje ra%li1itog inten%iteta2 u% taloenje nakon i%vjesnog vremena. 5 epruveti u kojoj je najve0a koli1ina taloga postignut je pHi2 pa treba %abiljeiti tu vrijednost.
@, !RI!RE"NA VJE=8ANJA
1. Na koje spojeve je karakterisit1na 7inhidrinska reakcija i prika%ati njen mehani%am8
2. 6isteinilalanin +6?s-.la, je dipeptid sastavljen i% aminokiselina cisteina i alanina. "redloi metodu kojom moe/ doka%ati strukturne sastojke ovog dipeptida8 ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ 3. (pi/i primarnu2 sekundarnu2 tercijarnu i kvarternu strukturu proteina8 ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
6, RE:<5TATI 8&jene rea$%ije 3a &dreAivanje )r&teina
4. &inhidrinska reakcija
5. Bsantoproteinska reakcija
$!
(. Biuret reakcija
". +isteinska proba

#. /damkijevieva proba
Ta'&ne rea$%ije
-8everzibilono taloenje
->reverzibilno taloenje
<ti%aj ) &d ta'&enja t&)'&t&2
$a3eina 2'ije$a
OVJERA VJE=8E:
'&
Hemija sa stehiometrijom Vjeba br&j H
IDRO5I:A I
1, TEORETSKI DIO Denatura%ija i )r&te&'i3a
RO"ATOGRAFIJA !ROTEINA
Ji/estepena struktura proteina u1vr/0uje se ve%ama ra%li1ite ja1ine. 5 stvaranju primarne strukture angairane su isklju1ivo kovalentne peptidne ve%e. =e utim u formiranju i obe%bje enju drugih +natprimarnih, ^-struktura mnogo ve0i %na1aj pripada slabim ve%ama2 prije svega vodikovoj ve%i. Nbog toga 0e %a ra%aranje ovih ve%a2 a i time %a naru/avanje pojedinih stupnjeva strukture proteina biti potrebno primijeniti sile ra%li1ite ja1ine. 3vi ovi procesi mogu se podijeliti u dvije skupineH 9o su procesi u kojima se naru/avaju natprimarni stupnjevi strukture2 be% afekcije osnovnog polipeptidnog lanca tj. primarne strukture. 9i procesi se ostvaruju primjenom slabijih sila2 a na%ivaju se procesima denaturacije proteina. Kao denaturi/u0i agensi mogu se primijeniti fi%i1ki i hemijski postupci kao /to suH %agrijavanje2 djelovanje rengenskih ili ultravioletnih %raka2 djelovanje ultra%vuka2 promijene pH dodavanjem kiselina ili ba%a2 efekti nekih specifi1nih hemijskih agenasa +urea,2 te en%imi. "rocesi kojima se naru/ava primarna struktura proteina tj. kojima se cijepa polipeptidni lanac2 predstavljaju procese proteoli e i'i hidroli e proteina2 1ime nastaju krupniji ili sitniji fragmenti +peptidi, o%na1eni kao albumino%e i peptoni. "roteoli%a se moe posti0i djelovanjem proteoliti1kih en%ima +pepsin2 tripsin i dr,2 kao i kuhanjem rastvora proteina u% dodatak mineralnih kiselina. Hidroli%a proteina moe se vr/iti kiselinama2 ba%ama i en%imima. (d kiselina se naj1e/0e radi sa rastvorom H6l koncentracije # molTdm3 +kuhanjem 1& sati na temperaturi *&-!& ` 6, ili sa 3' > H23($2 sa kojom se hidroli%a vr/i 12 R 1$ sati na temperaturi 1&' R 11& `6. r&2at&(ra#ija .minokiseline i% hidroli%ata proteina se mogu odvojiti i identificirati primjenjuju0i metodu hromatografije +npr. papirne2 tankoslojne2 jonoi%mjenjiva1ke2 te1ne hromatografije pri visokom pritisku R eng. High performance liVuid chromatograph? H"E6 itd.,. Hromatografija na tankom sloju spada u podionu hromatografiju kod koje se ra%dvajanje %asniva na kontinuiranoj raspodjeli molekula hromatografirane supstance i%me u dviju fa%aH stacinarne +silika gel2 koji se u tankom sloju nanosi na staklene plo1e odgovaraju1ih dimen%ija, i mo!ilne +smjesa otapala obi1no ra%li1ite polarnosti,. Ma%li1ite molekule putovat 0e ra%li1itom br%inom +raspodjela %avisi od strukture,2 a ta br%ina je definirana Mf vrijedno/0u kao ben%dimen%ionalnim parametromH
R# E d1;d*
d1 R put hromatografirane molekule +cm, *, EKS!ERI"ENTA5NI DIO
5%eti 1 g proteina i 1' ml # molTdm3 H6l. Hidroli%a se moe vr/iti u tikvici sa povratnim hladilom ili u staklenoj ampuli koja je uronjena u vodeno kupatilo na navedenoj tmeperaturi ili se moe drati u su/nici na toj temperaturi. "rije aplikacije potrebno je hidroli%at proteina upariti na mali volumen. Kao mobilna fa%a %a tankoslojnu hromatografiju aminokiselina sluiH hloroform H metanol H 1) > otopina 7H3 u volumnom omjeru $&H$&H2&. (d 1istih aminokiselina u%eti npr. &2' > otopine alanina2 triptofana2 li%ina i leucina +kao standarda,.
d2 R put mobilne fa%e R eluenta +cm,
'1
7a lijevu po%iciju startne linije apli%irati po pet kapljica +ne aplicirati narednu kapljicu dok se prethodna ne osu/i, hidroli%ata bjelanceta2 %atim standarde aminokiselina2 a na desnu po%iciju hidroli%at 1>-tnog ka%eina. 7akon /to se kapljice osu/e2 plo1a se stavi u posudu %a ra%vijanje +u kojoj se ve0 nala%i mobilna fa%a, pa%e0i da mobilna fa%a bude barem 1 cm ispod startne linije. "lo1a se vadi kada mobilna fa%a dospije 2 cm prije kraja plo1e i ostavi da se osu/i na sobnoj temperaturi u digestoru. Natim se plo1a prska sa &22 > ninhidrinom u acetonu i nakon 2-3 minute ostavi u su/nicu na !& `6 1& minuta. "ojavi0e se ra%li1ito obojene mrlje +naj1e/0e ljubi1aste2 ali boja moe da bude na prijela%u od narandaste2 preko crvene do ljubi1aste,. .ko se Mf vrijednost obojene mrlje i% u%orka proteinskog hidroli%ata poklapa sa Mf vrijedno/0u obojene mrlje standardne aminokiseline moe se re0i da je data aminokiselina identificirana u ispravnom u%orku.
@, !RI!RE"NA VJE=8ANJA 1. 7avesti naj%na1ajnije biolo/ke uloge proteina8

ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
2. 3truktura i hemijski sastav jajeta8

3. 9opivost proteina i faktori koji uti1u na topivost8

ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
6, RE:<5TATI r&2at&(ra#ija
<3&ra$ idr&'i3at bje'an%eta A'anin Tri)t&#an 5i3in 5eu%in idr&'i3at 1I $a3eina
d1
d*02&bi'na #a3a1
R#
'2
Hemija sa stehiometrijom Komentar re%ultata
ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
OVJERA VJE=8E:
'3
Hemija sa stehiometrijom Vjeba br&j J
EN:I"I
1, TEORETSKI DIO
-n%imi su globularni proteini tercijarne ili kvarterne sturkutre koji na povr/ini imaju ve0inu polarnih aminokiselinskih ostataka2 doku su nepolarni ostaci okrenuti prema unutra/njosti molukule. (vako organi%ovane proteinske molekule na%vane en%imi imaju visoku kalatiti1ku mo0 i specifi1nost %a pojedine hemijske reakcije i supstrate u ivim organi%mima. Kataliti1ka mo0 en%ima se manifestira njegovom sposobno/0u da smanjuje energiju hemijskih reakcija. -n%imi ubr%avaju reakcije i vrlo 1esto katali%iraju samo jednu hemijsku reakciju ili skup vrlo srodnih reakcija2 a specifi1nost %a supstrat je naj1e/0e potpuna.
5 trenutku kataliti1ke promjene supstrat je s en%imom pove%an uglavnom slabim nekovalentnim ve%ama +vodikove2 hidrofobne ili Jan der galsove ve%e, /to omogu0ava br%u i%mjenu molekula supstrata na en%imu. 9a i%mjena se doga a u jednom dijelu en%imu na%vanom aktivno mjesto. .ktivno mjesto predstavlja mali broj aminokiselina smje/tenih u unutra/njosti u hidrofobnom dijelu proteinske molekle2 1ije prostorno ure enje odgovara molekuli supstrata. 9aj prostoj u hidrofobnoj unutra/njosti je odgovoran %a njegovu kataliti1ku mo0. Internacionalnom konvencijom en%im se svrstava u jednu od /est vrsta na osnovu hemijske reakcije koju katali%ira. 3vaka vrsta se dijeli prema prirodi hemijske grupe2 koen%ima i drugih grupa uklju1enih u reakciju. 3aglasno pravilima -vropske komisije +-6,2 svaki en%im moe se o%na1iti jedinstvenim kodom od 1etiri broja i nedvosmislenim sistemtivnim imenom %asnovanim prema katali%iranoj reakciji. [est vrsta en%ima suH O$/id&redu$ta3e2 koje prenose atome hidrogena2 oksigena ili elektrone od jednog substrata na drugi Tran/#era3e2 koje prenose hemijske grupe i%me u substrata idr&'a3e2 koje katali%iraju hidroliti1ke reakcije 5ia3e2 koje ra%lau substrate reakcijama ra%li1itim od hidroli%e I3&2era3e2 koje pretvaraju i%omere jedanu drugi intermolekularnim premje/tanjem
'$
5i(a3e 0/inteta3e1- koje katali%iraju nastajanje kovalentne ve%e2 sa odgovaraju0im cijepanjem nukleo%id trifosfata.
Jedini%a 3a en3i2/$u a$tivn&/t Ledna en%imska jedinica definira se kao koli1ina en%ima koja pri optimalnim uvjetima +2'`62 1 bar,2 ra%loi 1 hmol supstrata %a jednu minutu. 3pecifi1na aktivnost en%ima moe se i%ra%iti kao broj en%imskih jedinica po miligramu proteina. 7ova internacionalna jedinica +I5, odre ena od strane -6 je katal +kat,. Fefinira se kao koli1ina en%ima koja pri optimalnim uvjetima +2' `62 1 bar, ra%loi 1 mol supstrata %a jednu sekundu. I% prakti1nih ra%loga u upotrebi su manje jedinice kao mikrokatal +hkat,2 pikokatal +pkat,2 nanokatal +nkat, itd. .mila%a spada u grupu hidrola%a koja se %ove karbohidra%e2 jer katali%iraju hidroli%u oligo- i polisaharida *sloenih karbohidrata,. Hidroli%a se vr/i ra%laganjem gluko%idnih ve%a i%me u monosaharida2 koji i%gra uju oligi- i polisaharide. ^-amila%a se nala%i u svim organima 1ovjeka i drugih sisara +ubikvitaran en%im,2 a najve0a aktivnost je u pljuva1ki +gdje se nala%i ptijalin, i u pankreasnom soku +gdje se na%iva dijasta%a,. 3pecifi1na je %a 1^-$ gliko%idna ve%a u polisaharidima +/krob i glikogen,. "o/to ne moe da cijepa 1^-# gliko%idnu ve%u2 ra%lae se oko *&> molekule /kroba tj. potpuno hidroli%ira amilo%u i amilopektin. Krajnji produkti koji nastaju hidroli%om /kroba ovim en%imom su malto%a i grani1ni dekstrini koji nastaju na mjestima grananja u amilopektinu2 tj. gdje se nala%i 1^-# gliko%idna ve%a. Nato se ^-amila%a jo/ na%iva i endoamila%a +unutra/nja, ili2dekstrinogena amila%a. Na ra%liku od ^-amila%e2 b-amila%a je biljnog porijekla. 3pecifi1na je2 tako e2 %a 1^-$ gliko%idnu e%u2 ali djeluje na krajevima polisaharidnog lanaca. Nato novi na%iveg%oamila%a +spolja/nja, i krajni produkti njenog djelovanja su molekule malto%e. "epsin spada u peptid-hidrola%e2 en%ime koji katali%iraju hidroli%u proteina i peptida na nie produkte. Hidroli%a proteina i peptida se vr/i ra%laganjem peptidnih ve%a i%me u aminokiselina2 koje i%gra uju protein odnosno peptide. "epsin je i%ra%ito aktivan u kiseloj sredini i djeluje na peptidne ve%e unutar molekula proteina. .ktivan je na prirodne i denaturirane proteine. Ima proteoliti1ko i laktokoaguliraju0e djelovanje. "o%nato je da pepsin ima i dodatno djelovanje kod odraslih sisavaca2 a to je koagulacija mlijeka. (vu funkciju kod mladih sisavaca vr/i en%im himo%in koji nije %astupljen u elu1anom soku odraslih sisavaca. Koagulacija mogu0ava due %adravanje u elucu i samim tim ve0i proteoliti1ki efekat pepsina.
*, EKS!ERI"ENTA5NI DIO D&$a3ivanje a$tivn&/ti i ter2&'abi'n&/ti )tija'ina 0K7a2i'a3e i3 )'juva?$e1
3kupiti 2-3ml pljuva1ke2 profiltrirati je2 podjeliti na dva dijela. Ledan dio proklju1ati na plameniku ili re/ou. 5 /est epruveta pripremiti smjese prema datoj tabeliH .pruveta Fkrob Lugolov reagens &eprokuhana pljuvaka )rokuhana pljuvaka I 2-3ml II 2-3ml 2-3 kapi 7ekoliko kapi III 2-3ml I" 2-3ml 2-3 kapi 7ekoliko kapi 7ekoliko kapi 7ekoliko kapi " 2-3ml "I 2-3ml 2-3 kapi
3vih /est epruveta staviti u vodeno kupatilo na 3) `6 na inkubiranje od 3& minuta. 7akon tog vremena i%vaditi epruvete i %aklju1iti /ta se desilo u epruvetama.
''
I%vesti Celingovu reakciju na sadraje u prvoj2 tre0oj i petoj epruveti. 5 svaku dodati po 1-2ml pripremljenog Celingovog reagensa i %agrijavati do klju1anja. Naklju1iti /ta se desilo u ovim epruvetama.
!ra4enje a$tivn&/ti )e)/ina
4. )roteolitika aktivnost
5 tri epruvete odmjeriti po 12& ml 1 > otopine pepsina u &2' > otopini H6l. 5 1etvrtu epruvetu odmjeriti 12& ml iste otopine pepsina2 ali prethodno prokuhanog na )& - 1&& `6 +u tu svrhu %a 1itavu grupu studenata odmjeriti manju 1a/u 1& ml otopine pepsine i prokuhati,. 7akon toga dodaj po slijede0oj /emi u epruveteH -pruveta 1 dodaj $ ml destilovane vode -pruveta 2 dodaj $ ml &2'> H6l -pruveta 3 dodaj $ ml &2'> 7a26(3 -pruveta $ dodaj $ ml &2'> H6l 5 svaku epruvetu dodati ta1no 12&& ml svjeeg2 ra%rije enog +1H1, bjelanca jajeta2 a %atim ih staviti u termostat pri 3#2' `6 i drati 3& minuta. 7akon toga vi%uelno ocjeniti u kojoj epruveti ima najmanje supstrata +bjelanceta,2 te sve upruvete podvr0i Diuret testu na slijede0i na1inH 7a 12&& ml vodene otopine 7a(H +# >, dodati 12& ml Diuret reagensa i sadraj protresti. 7a to dodati &2$ ml otopine u%orka i% epruvete i prmomije/ati. 7akon 1' minuta na spektrofotometru i%mjeriti apsorbansu pri '$' nm prema slijepoj probi pripremljenoj na slijede0i na1inH 7a 12& ml otopine 7a(H dodati 12&& ml Diuret reagensa i sadraj protresti. 7a to dodati &2$ ml otopine pepsina i promije/ati. Nabiljeiti i%mjerene vrijednosti apsorbanse.
5. Laktokoaguliraju!e djelovanje pepsina

5 dvije epruvete odmjeriti po '2& ml mlijeka2 a %atimu prvu dodati 12& ml kisele otopine pepsina2 a u drugu isti volumen prethodno prokuhane otopine pepsina. 3adraj promu0kati2 uroniti na 3#2' `6 i nakon 3& minuta utvrditi gdje mlijeko koagulira.
@, !RI!RE"NA VJE=8ANJA
1. Kinetika en%ima je rje/ena preko =ichael-=entenove konstante. "rona i jedna1inu i prikai je grafi1ki8
'#
Hemija sa stehiometrijom 2. Koji je %na1aj ove konstante8
ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
6, RE:<5TATI D&$a3ivanje a$tivn&/ti i ter2&'abi'n&/ti )tija'ina 0K7a2i'a3e i3 )'juva?$e1 .pruveta I II III I" " "I
Capaanja
.pruveta
III
"
Capaanja
A$tivn&/t )e)/ina 4. )roteolitika aktivnost R,br, e)ruvete 1 * @ 6 A)/&rban/a 0A1
Komentar re%ultata ')
5. Laktokoaguliraju!e djelovanje pepsina

OVJERA VJE=8E:
Student je 3avrCi& i &vjeri& /ve vjebe: Datu2:______________________ !&t)i/:_________________
'*

Praktikum Hemija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Praktikum Hemija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Hemija sa stehiometrijom

Vjeba 1 IDENTIFIKACIJA ORGANSKI S!OJEVA

Klasa spojeva Alken Alkin Karboksilna kiselina Ester

6H36((H H6((6H26H3 6H36(7H2

Hemija sa stehiometrijom ( 6 (H 7 A 6H36(6H3

6H36H2(H 6H37H2 6H36l

-tanol +etilalkohol, =etanamin +metilamin, Hlormetan +metilhlorid,

Hidroksiben%en +fenol: karbolna kiselina,

Tabe'a *+,1 7eke najvanije funkcionalne grupe

sme e obojeni kompleks

2 .gK7(3- K 2 7a(H .g2( K $ 7H3 K H2(

( M 6 H K 2 6u2K K ' (Hplav

( M 6 6I3 K 3 KI K 3 H2( K(H M 6 (- KK K 6HI3

( K 6(2 K H2( (- 7aK

% e h l i n ' o $ i m n s o m )T e s t s r e & r e n o ' o ' l e d a l a ( + )

, a l k o h o l S'i$a *+,* 3hema %a identifikaciju nepo%natih organskih spojeva

1. "o 1emu se organski spojevi ra%likuju od anorganskih8

$. Koje je I5".6 ime %aH

'. [ta nastaje oksidacijom slijede0ih alkohola sa 6r(3TH23($8

Te/t;rea(en/ 3a d&$a3ivanje #un$%i&na'ne (ru)e

a'$an: a'$en: a'$&.&': a'de.id: $et&n: $arb&$/i'na $i/e'ina: #en&':

TESTOVI SA NE!O:NATI" ORGANSKI" S!OJE" O)aanja i re3u'tati

Ne)&3nati &r(an/$i /)&j /adri __________________________#un$%i&na'nu (ru)u,

"osebno o%na1i +drugom bojom, atome koji predstavljaju funkcionalnu grupu.

Vjeba br&j * KVA5ITATIVNO I KVANTITATIVNO ODRE>IVANJE <G5JIKO IDRATA

*, EKS!ERI"ENTA5NI DIO Redu%iraju4a /v&j/tva 2&n&/a.arida i di/a.arida

Hemija sa stehiometrijom (. Benedictova reakcija

". & landerova reakcija

#. 8eakcija srebrnog ogledala

O/ta'e b&jene rea$%ije 3a d&$a3ivanje u('jji$&.idrata

5. :eli;anov test-ra%likovanje aldo%a i keto%a

Ra3'i$&vanje )ent&3a i .e$/&3a

idr&'i3a i inver3ija /a.ar&3e

O/ta'e b&jene rea$%ije 3a d&$a3ivanje u('ji$&.idrata

Ra3'i$&vanje )ent&3a i .e$/&3a

ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ

7apisati kona1nu reakciju alkoholne i mlije1no-kiselinske fermentacije

idr&'i3a i inver3ija /a.ar&3e

Vjeba br&j @ !O5ISA ARIDI

*, EKS!ERI"ENTA5NI DIO K&'&idne &/&bine

Rea$%ije /a j&d&2 4. 8eakcije na krob

Hemija sa stehiometrijom 1. Kojom su ve%om ve%ani monisaharidi u di- i polisaharidima8

2. "rika%ati strukturu -F-malto%e8

3. "rika%ati reakciju hidroli%e -F-malto%e8

$. Koji monosaharid nastaje kompletnom hidroli%om skroba8

-I%vr/iti eksperimentalni dio vjebe

6, RE:<5TATI K&'&idne &/&bina )&'i/a.arida

3lika 1H "rincip rada polarimetra

3lika 2H "olari%ovana svjetlost

)otrebna oprema i pribor

1&& [ ] ' < l

Koncentracija nepo%natog u%orka

5% i%vje/taj priloiti i grafik kalibracione krive.

Vjeba br&j + KVA5ITATIVNO ODRE>IVANJE 5I!IDA

*, EKS!ERI"ENTA5NI DIO Ra/tv&r'jiv&/t

5. &astajanje sapuna netopivih u vodi

D&$a3ivanje /a/t&ja$a jedn&/tavni. 'i)ida

4.<okazivanje alkoholne komponente a, Foka%ivanje glicerola

5. Libermanova 2Liebermann3 reakcija

5. <okazivanje kiselinske komponente a, Foka%ivanje masnih komponenti

b, Foka%ivanje ne%asi0enih masnih kiselina

D&$a3ivanje )ri/u/tva /'&eni. 'i)ida i nji.&vi. /a/t&ja$a

4. <okazivanje prisustva lecitina

, a l k o h o l S'i$a +, 3hema %a identifikaciju nepo%natih organskih spojeva

Student je 3avrCi& i &vjeri& /ve vjebe: Datu2:______ !&t)i/:_