Svet

NESRE]AURIGIMASOVNOUBISTVO
PredsednikLetonijeAndrisBerzin{izjaviojedaru{ewetrgovinskogcentraMaksimauRigikadajestradala51osobapredstavqaubistvonevinihqudi.Tojemasovno
ubistvonevinihqudi.Krivcimorajubitika`weni.Tiquditrebadaoduuzatvor,rekaojeBerzin{uizjavizaLetonskuteleviziju.Berzin{smatradajeneophodnodaLetonijapromeni,kakosvojegra|evinskepropise,takoipoliti~kisistemuop{te.

11

nedeqa24.novembar2013.

KAKOJELIHARVIOSVALDPRERAVNOPOLAVEKAPOSTAOIKONATEORETI^ARAZAVERE

\avo}egaznatikoje(sve)ubio
YonaFicyeraldaKenedija
J

ednaodupe~atqivihscena
u filmu Teorija zavere
je kada Yeri (igra ga Mel
Gibson),in`ewerteorijazavera i paranoi~ ar, kao rezultat
kvazinau~niheksperimenatakojima je bio podvrgnut, obja{wava tu`iteqki Elis (Yulija Roberts) jedno od svojih epohalnih in`ewerskih otkri}a: sve
poznateserijskeubicezvani~no
su imale samo ime i prezime,
doksupoznatiatentatoriimali po dva prezimena. Kolika je
bila{ansadateor
 eti~arzaverepajo{ufilmuTeorijazavere!uovomkontekstunepomeneLijaHarvijaOsvalda?
Nikakva, naravno, budu}i da
se u opskurnom svetu teoreti~arazaveraOsvaldjo{odavno
etablirao kao jedna od va`nih
ikonadabudemoprecizni,od
ubistvapredsednikaSADYona
F.Kenedija,22.novembra1963.
godineuDalasu.Ukolikojezaistaonipo~inioatentat,aako
jeipucao,izvesnojepa,tose,
je li, sasvim lepo ~uje na ~uvenom tv snimku!  i da nije bio
usamqeni strelac. Usamqeni
strelac? Ha, pa to tvrdi samo
zvani~naVorenovakomisija,~ijijejediniposaotosevidelo
iz avion
 a  bio da zata{ka zaveru, ~iji je Osvald mo`da bio
deoamo`dainije.Tosesvakakonebinikadsaznalo,~akida
ga,predsvimonimpolicajcima
i TV kamerama, nije upucao izvesniYekRubi,kojijebiopovezan s podzemqem, a kome su se
Kenedijevi, tako ka`u, opasno
zamerili...Paakotonijedokaz
zavere, to {to je u}utkan samo
dvadananakonatentatanaYFK
eondazaverainepostoji!
Azaverazaubistvoverovatno postoji, tako je, naime, zakqu~io jo{ krajem 70-ih Specijalni komitet Predstavni~kog
domazaistraguoubistvuYFK.
Sveusvemu:kombinacijamotiva  spoqa{wih i unutra{wih,
politi~kih okolnosti  globalnih i unutra{wopoliti~kih, te
smrt kqu~nog aktera, pa potom
ionogakojimujepresudio,u~inila je, zahvaquju}i medijima,
izdava~kim ku}ama, samostalnim istra`iteqima i koterijomteor
 eti~arazavere,danad
ubistom YFK ve} pet decenija
opstajeoreoljedneodnajve}ih
misterija20.veka.I,onajetoliko mo}na da danas, posle toliko godina, ~ak 90 posto Amerikanaca veruje da ona nikada
ne}ebitire{ena,uzne{tovi{eod60postoonihkojisumwaju u zvani~nu verziju po kojoj je
Osvaldjediniatentator.
Za sam `ivot Lija Harvija
Osvalda (ro|enog 1939. u Wu
Orleansu) i wegovu smrt, 24.
novembra1963.direktnosevezuje najmawe tri (od nekoliko
velikih) teorija zavere oko
ubistva YFK. Wegova odu{evqenostmarksizmomiboravak
u SSSR upu}ivali su na ume{anost KGB, a javno propagirawe ideala kubanske revolucije
natluSADnakuhiwuFidelaKastra.
Teoriju po kojoj je Osvald
prodaoSovjetimatajnuo{pijunskom avionu U-2, pa ga je KGB
zavrbovao, a potom, nakon trogodi{weg boravka 1962. poslao
sazadatkomuSAD,ozbiqnoje
uzdrmao lakonski iskaz jednog
od bogova isto~nonema~kog
[tazija,MarkusaVolfa.^oveka bez lica (kako glasi podnaslovwegoveautobiografije)kojije34godinevodioobave{tajni deo te ozlogla{ene slu`be,
zakojuseprenegozaKGVvezuje
obuka Kastrovih agenata i planirawe operacija, poznavaoci
{pijunskogsvetazaistasmatraju najve}im majstorom {pijuna`e komunisti~kog sveta. A kad

Postojale su dve zvani~ne komisije koje su istra`ivale atentat na Yona Ficyeralda Kenedija,
ubijenog 22. novembra 1963. godine u Dalasu. Vorenova komisija (1963-1964)
utvrdila je da je Li Harvi Osvald delovao sam prilikom atentata
na predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava,
dok je Specijalni odbor za istragu o atentatu (1976-1979)
zakqu~io da su vrlo verovatno ipak dvojica strelaca pucali na Kenedija
i da je ubistvo pre posledica pa`qivo pripremqene zavere nego sumanut ~in pojedinca

DEJVID FERI
Pilot Isto~noavionskog
prevoza otpu{ten 1961.
iz moralnih razloga.
1962-63: Radi za advokata
iz Wu Orleansa
Yi Vrej Yila koji brani
mafija{kog bosa iz
Luizijane Karlosa Mar~ela
KARLOS MAR^ELO
Bio je predmet istrage
u slu~aju koji je
vodio dr`avni tu`ilac
Robert F. Kenedi. Odbor
za istragu o atentatu je
utvrdio da je Yek Rubi
bio blizak Mar~elovim
saradnicima

Dejvid Feri
LI HARVI OSVALD
18. oktobar 1939: Ro|en u Wu Orleansu,
kao najmla|i od tri brata. Osvald je
odrastao u siroti{tu

1955: Osvald se prikqu~io

patroli civilnog
vazduhoplovstva. Kadeti
su u~ili da ga|aju iz
pu{ke u vodu kojim je
komandovao Dejvid Feri

1956-58:
Prikqu~uje se
ameri~kim
marincima

oktobar 1959:
Osvald
odlazi
u SSSR

maj 1962:
SAD obnavqaju
Osvaldov
paso{

jun:
Povratak
Osvaldove
porodice
u SAD

Yeki Kenedi
Predsednik Kenedi

mart 1963:
Osvald
kupuje
revolver
i pu{ku
Guverner Koneli

22. novembar, 12.30:

Kolona s predsedni~kim
parom dolazi na Trg Dilej u
Dalasu. Osvald navodno ispaquje
tri pu{~ana metka s prozora
na {estom spratu
Teksa{kog skladi{ta {kolske
kwige, ubija predsednika
Kenedija i te{ko rawava
guvernera Teksasa
Yona Konelija

YIM GARISON
Oblasani tu`ilac
u Wu Orleansu
1967: Hapsi i optu`uje
Kleja [oa za u~e{}e u
planirawu atentata
na predsednika Kenedija
uz pomo} Osvalda
i Ferija, koji je po~inio
samoubistvo pre nego
{to je po~elo su|ewe

april:
Osvald se
vra}a u
Wu Orleans

19. novembar:
Objavqena
putawa
predsedni~ke
kolone

26. sept. - 3. oktobar

Meksiko: Osvald obilazi
kubanske i sovjetske
konzulate u bezuspe{nim
poku{ajima da obezbedi
vize. Slu`benica
kubanskog konzulata
Silvija Duran opisuje
~oveka koji se
predstavio da je Osvald
kao niskog rasta s
prore|enom svetlom
kosom. Raspolo`ive
fotografije odgovaraju
tom wenom opisu

26. septembar:
Osvald
putuje u
Meksiko
siti

septembar:
Osvald se
pojavquje
na `urkama u
Ferijevom
stanu

KLEJ [O
Direktor Me|unarodne
trgovine u Wu Orleansu
povezan sa CIA-om od
1948-1956.
septembar 1963: Dru`ewe
na `urkama na kojima su
Klej [o i Peri Ruso
(u krugu). Ruso je
tvrdio da su [o,
Feri i Osvald
razra|ivali
plan za
atentat na
Kenedija

KARIJERA U MARINCIMA
Pristupa mornari~koj
avijaciji u Japanu. Radi na
radaru kao podr{ka tajnoj
operaciji CIA-e preletawa
i snimawa teritorije
SSSR-a avionima U2.
septembar 1959: oslobo|en
aktivne slu`be
Navodno je odao Sovjetima
tajne o misiji U2. Osvald
upu}en u Minsk na rad u
fabrici za proizvodwu
radio aparata.
Tu upoznaje i `eni
Marinu Prusakovu
maja 1960: U letu iznad SSSR-a
oboren U2
YORY DEMOREN[ILD
juna 1962: Osvaldu, Marini i wihovoj
bebi Yejn odobrene izlazne vize za
povratak u SAD. Socijalista iz Dalasa
Yory Demoren{ild, koji je bio poreklom
iz Rusije, do~ekuje porodicu u Fortu
Vort i upoznaje ih s lokalnom ruskom
zajednicom. Demoren{ild nagovara
Osvalda da radi za CIA.
Demoren{ildova prijateqica,
prva dama SAD Yeki Kenedi,
prihvata da postane po~asni
predsednik Fondacije za
cisti~nu fibrozu
1963, 5. april: Marina Osvald
daje Demoren{ildu ~uvenu
fotografiju na kojoj Osvald
pozira s pu{kom. Pet dana kasnije Osvald
poku{ava da puca na penzionisanog generala
Edvina Vokera. Demoren{ild prosle|uje
fotografiju CIA

februar 1963:
Li Osvald
po~iwe da vre|a i
nasilan je prema
Marini, supru`nici
1977, 29. mart: Istog dana kada ga Odbor za
se razdvajaju.
istragu o atentatu poziva na odgovornost,
Demoren{ild upoznaje
Demoren{ild poku{ava samoubistvo
Osvaldove sa
Rut Pejn (gore).
YEK RUBI
Marina i }erka se
Vlasnik no}nog kluba
sele kod we
u Dalasu.
oktobar: Pejn navodi
24. novembar 1963:
Osvalda da konkuri{e
Tokom hap{ewa Osvalda,
za posao u Teksa{kom
dok su ga vodili u
skladi{tu {kolske kwige
glavni policijski
{tab, Rubi mu puca
u stomak. Rana je bila
smrtonosna

avgust:
Osvald
osniva komitet
Pravda
za Kubu

Osvald kupuje revolver

specijalni smit&veson
kalibra 38 od Lu~ne
trgovine, kao i pu{ku
manliher karkano
kalibra 6,5 milimetara
od Klajnove sportske
opreme poruybenicom
na po{tanski fah 2915
u Dalasu na ime
Alek Yejms Hajdel

KONTROLA ORU@JA

Osvaldova jednostavna
kupovina oru`ja
po{tanskom
naruybenicom
dovela je do
velikih promena
u zakonodavstvu
mart 1969: [o
SAD i 1968. Zakona
oslobo|en odgovornosti o kontroli oru`ja

sugajednomnovinariupitalio
Kenedijevom ubistvu, uzvratio
im je ovako: Ne pitajte mene o
tome,pitajteFidelaKastra!.
Verovatnonemaosobekojana
internetu nije pro~itala famoznispisaksli~nostiizme|u
ubistava Kenedija i Abrahama
Linkolna. Osim toga {to su
ubiceobojicepredsednikaimala,hm,dvaprezimena(Linkolna
jeubioYonVilksBut),nagla{avaseitodajeButizvr{ioubistvo u pozori{tu, a da je uhva}enunekomskladi{tu;Osvald

je,pak,zvani~no,triputapucao
naYFK(odtogasudvahicabilasmrtonosna)sa{estogsprata skladi{ta kwiga, da bi bio
uhap{en u bioskopu. Najpre je
biootpu`enzaubistvopolicajcakojijeOsvaldazaustaviojer
je odgovarao opisu atentora, a
tek nekoliko sati kasnije i za
ubistvo35.ameri~kogpredsednika.Tokomvi{esatnihispitivawaporicaojeobaubistva,da
posedujepu{kukaoitodajekomunista.Jasammarkista,govoriojeagentimaEf-Bi-Aja.

TEORIJA VORENOVE KOMISIJE O JEDNOM METKU

Exhibit
CE-399

Dvadananakonhap{ewa,bila
je nedeqa, 24. novembar 1963,
tokom sprovo|ewa u okru`ni
zatvor,Osvaldajeupodzemnom
delu policijske stanice, pred
novinarima i TV kamerama, u
grudi upucao Yek Rubi, vlasnik
no}nogklubai~ovekoko~ijepovezanostisorganizovanimkriminalomibosovimavelikogkalibra i daqe ne postoji saglasnost.Uglavnom,onikojiveruju
u povezanost, Rubijev ~in javne
egzekucije koji je on pravdao
skidawem qage s Dalasa i po-

Izve{taj zakqu~uje da je jedan od tri Osvaldova pucwa proma{io

metu raniv{i posmatra~a. Jedan metak je pogodio Kenedija u glavu
nanev{i mu smrtonosnu povredu. I sve ostale rane izazvane su jednim
metkom marke CRE-399 koji je pro{ao kroz Kenedijev vrat i Konelijeve
grudi i slomio mu rebro pre no {to mu je razbio zglob i zabio se u butinu

{te|ivaweudoviceKenediprisustva su|ewu ubici svog mu`a

 oceweno je kao na~in da se
Osvald onemogu}i da vlastima
ispri~aosvojimnalogodavcima  organizovanom kriminalu,
s kojim su i Yon i brat mu Robertdo{liuozbiqansukob.Rubijeumroodraka1967.~ekaju}i
izvr{ewe smrtne kazne, ne uspev{i da ~lanove Vorenove komisije ubedi u to da mu je bezbednostuzatvoruugro`enaida
pravuistinumo`edaiznesejedinouVa{ingtonu.

Pet godina nakon ubistva

YFK Rolingstonsi su objavili
pesmu Simpatija za |avola, u
kojojjeistihKojeubioKenedijeve?,aludiraju}iinatragi~nu
smrtRobertaKenedija.Te{koje
poverovati u to da su jo{ tada
mogli da zamisle da }e im taj
stihbitiaktuelaniovegodine.
Jer,javnost,iporedtoga{tose
zvani~no zna ko je ubio YFK, i
daqe traga za odgovorima  ko
gajeubio,kostojiizaubistvai,
povrhsvega-{tagajeubilo.
n DenisKolunyija