EKONOMSKI FAKULTET, BEOGRAD MATEMATIKA II

IIIgodina/zimski semestar/obavezan/modul: Statistika, informatika i kvantitativne finansije/10 ESPB/fond asova (predavanja+vebe): 60+60, ili nedeljno: 4+4 1. CILJ: ovladavanje osnovnim elementima matematike metodologije (pre svega matematike logike, linearne algebre i teorije verovatnoa) koja se primenjuje u ekonomiji. 2. SADRAJ: Osnovni pojmovi. Jezik predikata i logika predikata. Pojam matematike teorije. Pojam modela. Algebarske strukture (polugrupa, grupa, prsten, polje, Bool-ova algebra). Homomorfizam i izomorfizam. Ordinalni i kardinalni brojevi. Neprebrojivost skupa realnih brojeva. Odluive i neodluive teorije. Pojam algoritma i izraunljivost. Deterministiki i nedeterministiki algoritmi. Linearna algebra. Vektorski prostor. Linearna zavisnost vektora, baza i dimenzija vektorskog prostora. Skalarni proizvod. n-dimenzionalni euklidski prostor. Unitarni i normirani prostori. Linearni operatori. Sopstveni vektori i sopstvene vrednosti. Trag matrice. Particija matrice. Kronecker-ovi proizvodi. Matrine funkcije. Matrini polinomi i spektralna teorema. Ortogonalni vektori. Ortonormirani sistemi. Specijalni matrice (idempotentne, simetrine, kososimetrine, Hermit-ove, ortogonalne, unitarne matrice). Uoptena inverzna matrica. Hermit-ove i kvadratne forme. Direktni proizvod. Linearne matrine jednaine. Komutativne matrice. Semidefinitne i definitne matrice. Diferenciranje matrica. Sistemi linearnih diferencijalnih jednainai problem asimptotske stabilnosti. Nenegativne matrice. Teorema Perron-Frobenius-a. Beta i gama-funkcija. Euler-ovi integrali prve i druge vrste. Osnovne osobine. Veza izmedju beta i gama-funkcije. Komplementarna formula i Legendre-ova duplikaciona formula. Funkcionalne jednaine gamafunkcije. Teorija verovatnoa. Algebra sluajnih dogadjaja. Pojam verovatnoe. Uslovna verovatnoa i nezavisni dogadjaji. Bayes-ova formula. Pojam sluajne promenljive. Sluajna promenljiva diskretnog i neprekidnog tipa. Funkcija raspodele i funkcija gustine. Matematiko oekivanje, disperzija, momenti. Neki tipovi raspodela (uniformna, Poisson-ova, eksponencijalna, Gaussova raspodela). Funkcije generatrise verovatnoa i funkcije generatrise momenata. Karakteristina funcija. Granine teoreme. Zakoni velikih brojeva. Princip nepokretne take. Pojam nepokretne take. Teorema Tarskog. Kontraktivna preslikavanja i Banach-ova teorema. Konveksni i kompaktni skupovi. Teorema Brouwer-a. Vieznana poluneprekidna preslikavanja. 3. LITERATURA: B. Borii, Linearna algebra, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009. Lj. Petrovi, Teorija verovatnoa, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012. Napomena: Kao dopunska literatura moe posluiti i svaki drugi kvalitetan univerzitetski udbenik (i zbirka zadataka), na naem ili stranom jeziku, koji se bavi materijom predvienom nastavnim programom. 4. PLAN RADA NA PREDMETU: Nastava e se realizovati kroz 60 asova predavanja i 60 asova vebi, to tokom petnaest radnih sedmica u semestru znai 22 asa predavanja nedeljno i 22 asa vebi nedeljno. Na predavanjima se uvode novi pojmovi i definie njihov status u matematikoj teoriji, dok se na vebama rade primeri-zadaci koji ilustruju konkretne primene i omoguuju neposrednije ovladavanje metodologijom koja se izuava. Predavanja i vebe se odravaju po istom planu za odgovarajuu radnu sedmicu. Gore dati program ovog predmeta e se

vremenski realizovati sa sledeim fondom asova: Osnovni pojmovi (8 asova). Linearna algebra (20 asova). Beta i gama-funkcija (4 asa). Teorija verovatnoa (20 asova). Princip nepokretne take (6 asova). 5. NAIN RADA NA PREDMETU: Na asovima predavanja se obrauju teorijski elementi materije predviene programom, uz mnotvo ilustrativnih primera, dok na asovima vebi dominiraju primeri-zadaci. Na vebama e rad preteno biti interaktivan i studenti e biti u mogunosti da sopstvenim angaovanjem budu osloboeni dela ili celine gradiva predvienog za polaganje kolokvijuma. Na samom kolokvijumu e biti zastupljena materija koja je obraena na predavanjima i vebama do dana odravanja kolokvijuma predvienog za poetak decembra. 6. OBAVEZE STUDENATA: Mada se ne vodi evidencija o prisustvovanju, studenti su duni da redovno pohaaju asove predavanja i vebi. U toku semestra su duni i da polau kolokvijum. 7. OCENJIVANJE STUDENATA: Poloen kolokvijum je neophodan uslov za korienje januarskog ispitnog roka za sve studente koji su prvi put upisali II godinu studija ove kolske godine. Ispit se sastoji od pismenog i usmenog dela. Pismeni deo ispita je eliminatoran. Da bi stekao pravo da pristupi usmenom delu ispita kandidat treba da ostvari najmanje 51 (od 100 moguih) poen na pismenom delu ispita. Na usmenom delu ispita kandidati dobijaju tri teorijska pitanja. Konana ocena se formira na bazi ocene dobijene na pismenom delu ispita i znanja pokazanog na usmenom delu ispita. 8. NASTAVNICI I SARADNICI NA PREDMETU: 1. prof. dr Branislav Borii, prijem studenata: utorak 1416, kabinet 613, tel. 3021005, e-mail: boricic@ekof.bg.ac.rs 2. prof. dr Ljiljana Petrovi, prijem studenata: sreda 10-12, kabinet 328, telefon 3021164, e-mail: petrovl@ekof.bg.ac.rs 3. dr Mirjana Ili, docent, prijem studenata: utorak 1214, kabinet 410, tel. 3021170, e-mail: mirjanailic@ekof.bg.ac.rs 4. Jelena Stanojevi, asistent-pripravnik, prijem studenata: petak 12-16, kabinet 720, tel. 3021183, e-mail: jelenas@ekof.bg.ac.rs Napomena: Vreme prijema studenata moe biti tokom semestra promenjeno, zavisno od raspreda nastave, o emu e studenti biti obaveteni na asu. Beograd, 22.9.2013. PREDMETNI NASTAVNICI