VIDYA YOGA KOLA YOGE DRAGANA LON ARA KURS ZA JOGA INSTRUKTORE TEMA: JUNG I JOGA-POJAM SIMBOLA

SEMINARSKI RAD

TATJANA RADUMILO

BEOGRAD, JUN 2010

Ko druge pozna, taj je mudar. Ko sebe pozna, taj je posve"en. Ko druge pobedi , snaan je. Ko sebe pobedi junak je. Ograni%iti sebe je izobilje. Teiti spoljanjem je volja. Ispuniti svoj udes zna%i: Trajati kroz sva vremena. Umreti a prolaznost izbe"i to je ve%nost. Lao Ce

Ko uspe da pronikne tiinu i dozove je pravim imenom, taj je postigao najvie sto smrtni %ovek moze posti"i. Ona nije vie za njega ni hladna, ni nema, ni pusta, ni strana nego mu slui i nalazi mu se u svakoj nevolji, kao onom junaku iz narodne pesme vila koju on uhvati za kosu i posestrimi i obavee zauvek. Ko uspe da zagreje i osvji samo"u taj je osvojio svet. Ivo Andri"

Biografija Karla Gustava Junga

Karl Gustav Jung ro'en je 26.jula 1875. godine u Kesvilu, malom mestu u vajcarskoj. Jungovi preci sa o%eve strane su se bavili intelektualnim pozivima, a otac mu je bio protestanski svetenik. Jung je poha'ao gimnaziju. eleo je da studira arheologiju, a zatim filologiju ali je ipak izabrao da studira medicinu na Bazelskom univerzitetu. Godine 1900 postaj astent Eugena Blojlera u bolnici za mentalne bolesti. Odlu%o se za specijalizaciju psihijatrije. U svojoj 27 godini je doktorirao, a u 30. je postao docent na Cirikom univerzitetu. Godine 1903 se oenio Emom Rausenbah I iz tog braka su dobili petoro dece . ena mu je bila i verna saradnica do kraja ivota. 1907. Godina je prekretnica u ivotu Junga, upoznaje Sigmunda Frojda u Be%u. Njihov prvi razgovor %uven je po tome to je trajao trinaest sati. Obostrana fascinacija dva velikana biva okon%ana 1912. godine usled sukoba kako na teorijskom tako i na li%nom planu. Jung neposredno posle toga osniva analiti%ku ili kompleksnu psihologiju. Jung je umro 1961. godine u vajcarskom mestu Kisnahtu.

ta Su Simboli?
Simbol poti%e od gr%ke re%i koji u prevodu zna%i oznaka , obeleje, beleg. On moe biti po svojoj formi predmet , slika nekog poznatog spoljanjeg objekta koja upu"uje na neto drugo to je vano, apstraktno, nevidljivo, unutranje . Jung definie simbol kao spoljanju sliku unturanje %injenice (arhetipovi i kolektivno nesvesno). Simbol moe biti neka poznata re%, %ak i pokret, koja pored svog uobi%ajenog poznatog i o%iglednog zna%enja ima jo i neko vie ; nejasnije i dublje zna%nje jer upu"uje na neto nesumljivo postoje"e I bitno ali nedovoljno odre'eno ; skriveno od razuma i svesti: Prime"ivali to ili ne ceo na ivot je prepleten i protkan simbolima. Uz pomo" simbola komuniciramo. Pod uticajima simbola smo u snu kada se pribliavamo prelasku granice u nae nesvesno, ali i na javi, kroz simbole se trudimo da otkrijemo, definiemo i izrazimo sebe i gotovo uvek se javljaju kao nastavak onoga to pokuavamo da doku%imo kada re%i nisu dovoljne. Simbol je neiscrpan i tajanstven. Mogli bi na neki na%in re"i da simboli sadre kompresovan sadraj , kako kae Jung uobli%ene energije. Dakle simbol ima dinami%ku dimenziju, vri uticaj i na proces duhovnog razvoja. arko Trebjeanin u svom delu Re%nik jungovih pojmova i simbola kae: Simboli koji doseu do najdubljih slojeva nesvesnog uma, gde re%i i pojmovi ne dopiru, izazivaju snane emocije , dovode do oslobo'enja od napetosti, razreavaju konflikte, te imaju blagotvorno, lekovito dejstvo na psihu.

Savremene psihoterapije koriste simbole kao sredstva za prevazilaenje psihi%kog rascepa i prevladavanja neuroti%kih sukoba, odnosno za povezivanje svesnog ja sa Sopstvom i za ubrzanje procesa ozdravljenja. Ocelotvorenje je zapravo proces individuacije , to je ostvarenje celog %oveka. Ono se postie arhetipskim slikama i simbolima a to mogu biti simboli kruga, ilii %etvorougla sa centralnom ta%kom takozvanom mandalom ili osobe koje su ostvarile ceo svoj ivot kao to su Buda, Isus. Jung o simbolima kae: Na najbolji mogu"i na%in izraavaju ono nepoznato i predstavljaju mostove podignute prema nevidljivim obalama. (Psiholoke rasprave) Me'u mnogim definicijama simbola Mir%e Elijade tvrdi slede"e: Jedna od zna%ajnih crta simbola je simultanost smislova koji otkriva. Vodeni ili lunarni simboli vae na svim nivoima. Simboli%ka misao moe saeti sve. Zagonetka i tajne same daju odgovor, ali u obliku simbola (istorija religije). Helmut Hark u Leksikonu osnovnih jungovskih pojmova kae: Simboli su transformatori energije psihi%kog doga'anja i duevnog doivljanja %oveka. S obzirom da je simbol kao to smo ve" naglasili kompleksna tvorevina i formira se na osnovu svih psihi%kih podataka , zna%ajno je jo re"i da on nije ni racionalan ni iracionalan. On je bremenit u svojim zna%enjima, poseduje bogatstvo slikovitosti i za njegovo razumevanje je potrebna i intuitivna spoznaja.

Simbol Mandale
Mandala poti%e sa sanskrita i zna%i krug, ono to okruuje. Jo je nazivaju i magijski krug. To je simboli%ni dijagram , zamiljen ili prikazan, krug oko kvadrata sa simbolom u sredini, koji moe biti figura. Karakteristi%an crte mandale javlja se kroz sve kulture do dannjih dana. Magijski krug nije isklju%ivo vezan samo za Istok. Ima ih i u drugim kulturama u obliku cve"a, to%ka ili krsta. injenica je da su mandale Istoka najlepe, posebno mandale tibetanskog budizma. Mandala u klasi%nom smislu predstavlja geometrijsku projekciju sveta. Tako'e se naziva imago mundi, ono %ime je ogra'en sveti prostor, ulazak u sveto sredite. Predstavlja kosmi%ku inteligenciju, integracija. Predstavlja jedinstvo makrokosmosa i mikrokosmosa. Mandala predstavalja svemirski duh i obredni je , dijagramski oblik purue. Sredite mandale predstavlja sun%eva ili nebeska vrata, sredstvo koje omogu"ava pristup nebeskom. Kvalitativno se smatra duhom a u svom kvantitativnom zna%enju predstavlja samo postojanje. Mandala je instrument za vizuelizaciju i slui za meditaciju, hodo%a"e due. Osnovu mandale %ini osam puta osam kvadrata, poredak nebeskog sveta uspostavljen na zemlji. Moe biti i devet puta devet kvadrata koji vode u svemir i ogra'uju ga.

Mandala se jo zbog harmonije svojih delova smatra pandanom metafizi%koj ideji o unus mundus (Jung, Mysterium Coniuctionis I-II ). Jung je oko 25 godina pisao o isto%nja%kim u%enjima, o jogi, meditaciji, zen budizmu, alhemiji i komentarisao ih i posmatrao sa kurturolokog aspekta ali i civilizacijskog i filozofskog , s tim to je akcenat stavljan na psiholoko tuma%enje. Jung je bio pionir u svojim nastojanjima jer ni jedan psiholog tog doba nije imao njegovo vizionarstvo i moda ga je upravo zbog takvog pristupa jedan deo kolega smatrao mistikom. Jung je do otkri"a sa mandalom doao po izlasku iz psihi%ke krize, istrazivao je arhetipske sadraje kolektivnog nesvesnog i otkrio da neprstano crta mali kruni crte koji je predstavljao izraz njegovog psiholokog stanja. I tako je doao do spoznaje mandale koja je simbol celine koji se iri od sredita. Jung je trinaest godina drao u tajnosti otkri"e o simbolici mandale, dok se potpuno nije uverio da ovaj simbol nastaje spontano, i u snovima i u fantazijama. Konkretno istraivanje pojma mandale donelo je Jungu lake razumevanje svojih pacijenta u procesu individuacije, naro%ito kod izofreni%ara. Mandala pomae koumunikaciju svesnog i nesvesnog. Mandale sre"emo u mnogim obli%jima, u slikarstvu, religiji, arhitekturi. To se moe videti na rozetama na prozorima katedrala. Zapravo je re% o jastvu koje je preneseno na kosmi%ku dimenziju. U arhitekturi %esto mandala pojavljuje u tlocrtu temelja kako u crkvenim gra'evinama tako i u svetovnim. Jedno do prvih svedo%enja je i Plutarhov opis gradnje Rima. Romul je doveo etrurske graditelje i izgradnja grada po%ela je %itavim nizom ceremonija i prinoenja rtava . Ali stari opis Rima govori o urbs quadrata. etvrtasti grad. Zahvaljuju"i mandali u svom tlocrtu stanovnici grada su se izdigli iznad svetovnih okvira. Sve gra'evine koje su nastale sa mandalom u svom tlocrtu imaju projekciju arhetipske slike iz unutranjosti nesvesnog ka spoljanjem svetu. Jung naravno kae da je projekcija ovakvih sadraja u arhitekturi ipak nesvestan proces. Na hri"anskim freskama Hrist je predstavljen sa oreolom oko glave , tako da i to moemo posmatrati kao jedan od oblika mandale. Mandala ima ome'ano sredite i nosi fokus na centar tj na Sopstvo. Budisti%ke i tibetanske mandale sa okruglim lotosima koji sadre %etvrtasto sveto zdanje sa %etiri kapije u %ijem se centru nalazi Buda su sredstvo za kontemplaciju i podpomau jogju da preobrazi svoju svest u boansku. Vrenjem koncentracije na mandalu praktikant istrauje granice svog nesvesnog uma u kome je mogu"a asimilacija suprotnosti i nova integracija . Mandala predstavalja i zati"eni prostor , %ime se onaj koji ju je nacrtao titi od zlih sila, arhai%na ideja koja je zasnovana na folkloru . Ona titi do raspadanja, dezorjentacije, haosa i stihije. Za razliku od duhovnih aspiranata koji mandalu ve" koriste kao sredstvo za meditaciju kod obi%nog %oveka slikanje mandale predstavlja pokuaj samoizle%enja kome nesvesno i spontano tei. Jung je imao pacijentkinju koja je nacrtala spontano %itavu seriju mandala i koje su plenile svojom lepotom. One se tako'e mogu javiti i kroz snove da bi se odbranila psihi%ka celovitost i o%uvala unutranja ravnotea.

Simbol Jantre
Izme'u jantre i mandale nema strogo podvu%enih granica osim to je ona dijagram sa geometrijskim oblikom dak je mandala ipak stilizovanija i bogatija u slikovnom izrazu. Jantra se sastoji od kvadrata, krugova, trougla , lotosovih latica i ima ta%ku u sredini. U osnovnom tradicionalnom smislu jantru %ine ukrteni trouglovi , konkretno ri jantra ima pet trouglova sa vrhom nadole i %etri sa vrhom nagore. Trouglovi sa vrhom nadole predstavljaju ensku energiju akti . Trouglovi okrenuti nagore predstavljaju muki princip ili ivu. U sreditu jantre se nalazi ta%ka, bindu. To je praizvor , simbol savrenstva, Brahman.

Simbol Kvadrata
Kvadrat simbolizuje zemlju , profani svet i kao takav je vezan za enski princip. Kao geometrijsko telo predstavlja savrenu srazmeru pa je simbol lepote, stabilnosti ,nepromenljivosti. Predstavlja integraciju. To je bog manifestovan u stvaranju. Kvadrat tako'e predstavlja ograni%enost, ali i misti%no sjedinjenje %etiri elementa. U njemu je sadrana i kvadratura kruga i krugovanje kvadrata, ve%ita tenja u alhemiji da se krug pretvori u kvadrat jednake povrine. U hinduisti%koj tradiciji ima istaknuto mesto me'u simbolima i on je arhetip reda u Svemiru, savrena mera za %oveka. Kvadrat je posluio i kao osnova za gradnju hrama, oblik koji je utemeljen na savrenstvu. Purua. On je projekcija unutranjosti i ogra'enog prostora. U alhemiji po Jungu kvadrat je simbol sveukupnosti i traganje za kvadraturom kruga predstavalja pokuaj mirenja suprotnosti. Jung u svojim obimnim istraivanjima ukazuje da u mitologiji, religiji, filozofiji, umetnosti kvadrat, kao i mandala i krst predstavljaju stari simbol arhetipa i savrene harmonije. Kada se kroz snove i vizije javlja, predstavlja znak da se osoba kre"e u procesu individuacije u dobrom smeru, ili u psihoteraoiji da se duevni ivot pribliava celovitosti. U umetnosti se %esto kao motiv javlja kvadrat ili pravougaonik . To se naro%ito vidi u savremenoj umetnosti. Slikar Pit Mondrian pravio je kompozicije sa kvadratima u ure'enu sredinu. Kvadrat je simbol materije povezane sa zemljom. U naem vremenu i%ezava veza dve forme i postaje slu%ajna ili vrlo slaba. Tu prepoznajemo %oveka pozicionranog u 21. veku gde se dua moe otkinuti od svojih korena i preti joj stanje entropije... Taj jaz je sve ve"i i postaje nepremostiv.

Simbol Krug
Krug predstavlja celovitost. Prvobitno savrenstvo. Predstavlja beskona%nost, ve%nost. Krug nema po%etka i nema kraja. Moe ukazivati i na ponavljanje. U zenu prazan krug ukazuje na prosve"enost. U budisti%koj tradiciji krug je kolo postojanja i sadri sve to je u pojavnom svetu. U hinduisti%koj tradiciji plameni simbol Prakriti, one to razvija, proizvodi i ra'a. Krug sa kvadratom u sredtu predstavlja sjedinjenje neba i zemlje. Krug je simbol psihe. Simbol kruga u savremenom vremenu naro%ito posle drugog svetskog rata nosi pri%e i glasine o lete"im objektima u poznatijih kao NLO kao projekciju psihi%kih sadraja %iji je simbol u svim vremenima bio krug. Da li kroz snove, svesno ili nesvesno to je pokuaj da se pomo"u simbola kruga zale%e svi rascepi i destrukcije koje nam donosi novo apokalipti%no doba.

Simbol Trougla
Jednokraki trougao predstavlja simbol dovrenosti. Kada su trouglovi okrenuti nagore on je solaran, ima zna%enje ivota, vatre, toplote, muki princip , svet duha. On tako'e predstavlja trojstvo ljubavi istine i mudrosti. Nadole okrenuti trougao je lunaran, enski princip , ozna%ava svet prirode i simbolizuje telo, veliku majku. Isprepletana tri trougla predstavljaju neraskidivo jedinstvo svete Trojice. estokraka zvezda koja je tako'e spojena od trouglova portazumeva princip to je gore to je i dole. Jedinstvo suprotnosti. U alhemiji dva trougla predstavljaju esenciju i supstancu, forma i materija, duh i dua.

Kolektivno Nesvesno
Nesumljivo da je jedno od najve"ih Jungovih otkri"a upravo kolektivno nesvesno i tu moemo pridruiti i spoznaju o arhetipovima. Kolektivno nesvesno je najstariji i najmo"niji sistem celokupne psihe . To je duhovna riznica nasle'ena od predaka , smetena u odre'en na%in %ovekovog doivljaja i reagovanja na okolinu. Tu spadaju mitoloke veze i motivi , slike koje u svakom momentu mogu biti bez istorijske tradicije ili migracije. Kako iz svesnog psihi%kog sadraja i aktivnosti proisti%u proizvodi tako i iz nesvesnog nastaju produkti poput fantazija ili snova. Razlikujemo li%no nesvesno i kolektivno nesvesno.

Kolektivno nesvesno su najdublji i najmra%niji delovi ljudske psihe. Tu su iskustva hiljade generacije unazad. Kolektivno nesvesno je lekovito i zna%ajno ali moe bito opasno, nekad tragi%no pa i uasavaju"e. Osnovna jedinica nesvesnog jesu arhetipovi. Kolektivno nesvesno je utisnuto u vidu tragova u strukturu mozga, i ono odre'uje nae opaanje, ose"anje i podpomae adaptaciju na svet u kome treba iveti. Jung kae da mala beba kada se rodi nije tabula rasa , dakle sada na scenu stupaju instikti i arhetipovi koji podpomau proces asimilacije. Kada dolazi do bu'enja kolektivnog nesvesnog uvek se nosimo sa nekim %udnim ose"ajem , kao da nas je obuzela neka atipi%na sila. To su ti momenti kada se iskustvo celog %ove%anstva pretvorilo i preto%ilo u nama shvatljivu informaciju. Joga u pogledu nasle'a u vidu kolektivno nesvesnog deli miljenje sa Jungom. Kauzalno telo je zapis svih iskustava koje nosimo. Karana arira. Posle smrti ostaju nae impresije koje se sele u druge ivote. Naa individualnost se ugasila i ne ravna se vie sa statusom; od svega ostaju iskustva koja su pothranjena u uzro%nom telu-karana arira. Karana ili kauzalna dimenzija je ono to odgovara nesvesnom umu i sadri: Suupi, to je stanje dubokog sna, kosmi%ke kolektivne samskare i memoriju. Dakle, svako iskustvo, pojedina%no ili grupno zapisano je u kauzalnoj svesti. Arhetip je Jung uobli%io nakon dugogodinjeg iskustva na polju psihologije sna i mitologije. Arhetipovi stoje u neposrednoj blizini instikta. esto su Junga pitali kako i odakle vode poreklo arhetipovi. To su na neki na%in koncentrisana iskustva, naslage iskustava kroz %ove%anstvo koje se stalno ponavlja. Arhetipovi se manifestuju u bajkama, religiji, raznim u%enjima. Mogu se pojaviti i u snovima, vizijama i tada se javljaju u individualnom vidu. Jung veliku panju poklanja arhetipu sopstva jer ga smatra sreditem celokupne svesne i nesvesne li%nosti a ispoljava se kroz drevne mitoloke simbole kao to su mandala, cvet, kamen... ovek dananjice je potpuno dezorjentisan i jungova u%enja poput simbola i kolektivnog nesvesnog nude mu mogu"nost povezivanja sa sopstvenim indetitetom. Nije slu%ajno to se u vremenu duhovne oskudice javlja simbol mandale koja je svreni kosmi%ki, duhovni i psihi%ki red. Pravi se veliko %i"enje i unosi se mir i spokoj. Sve ve"i gubitak %oveka sa svojim unutanjim svetom dovodi do haosa, i uteha jeste da se tada javljaju arhetipovi kolektivnog nesvesnog koji "e pomo"i pojedincu pa i dritvu da se premosti nastali jaz, dok pokidano mesto u nama ne zaceli. Jer, zaista simboli mo"no govore svuda oko nas, potrebno je samo malo paljivije posmatrati ta nam se to na putu nalazi. I kona%no oslunuti ta nam simboli poru%uju.

Angkor Vat, Kamboda, primer mandale u religijskoj arhitekturi

Isceliteljski to%ak, Nacionalni park Bighorn, Wyoming

Palmanova, Italija

L`Etoile, Pariz, deset ulica stvara oblik mandale

Mandale

Leonardo Da Vinchi, kvadriranje kruga

Zvucna vibracija

Noterdam, Pariz, rozeta

Vodeni kristali

Yantre

Bibliografija

1.Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola-D. K. Kuper 2. ovek i njegovi simboli Karl Gustav Jung 3. Leksikon osnovnih jungovskih pojmova- Hermut Hark 4. Re%nik Jungovih pojmova i simbola-arko Trebjeanin 5. Jungova mapa due- Marej Stajn 6. Kulture istoka , asopis za knjievnost i umetnost Istoka filosofiju