Na osnovu lana 99. stav 1. taka 7. Ustava Republike Srbije, lana 9.

Zakona o vanrednim situacijama ("Slubeni glasnik RS", broj 111/09) i lana 190. Poslovnika Narodne skuptine ("Slubeni glasnik RS", br. 52/10 i 13/11), Narodna skuptina Republike Srbije, na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2011. godini, odranoj 17. novembra 2011. godine, donela je

Nacionalnu strategiju zatite i spasavanja u vanrednim situacijama

Strategija je objavljena u "Slubenom glasniku RS", br. 86/2011 od 18.11.2011. godine.

I. UVOD
Vanredne situacije, prouzrokovane prirodnim nepogodama ili ljudskim aktivnostima, svakodnevno odnose mnogo ljudskih ivota i na razliite naine unitavaju i degradiraju ivotnu sredinu, uzrokujui veliku materijalnu tetu i gubitke. Rizik od katastrofa postoji u svakom drutvu, jer katastrofe usporavaju odrivi razvoj drutva u celini, a njihova pojava u jednom regionu moe da prouzrokuje tete u nekom drugom regionu i obrnuto. Region jugoistone Evrope je sve vie ugroen raznim vrstama prirodnih opasnosti (poplave, sue, ekstremno visoke temperature, zemljotresi, klizita, olujne nepogode, itd.), tehniko-tehnolokim nesreama, dejstvom opasnih materija i drugih stanja opasnosti. Globalne klimatske promene takoe doprinose unitavanju ivotne sredine, sa tetnim uticajem na zdravlje ljudi, opstanak mnogih prirodnih vrsta i kulturno naslee. Kombinacija navedenih faktora zahteva sveobuhvatnu Nacionalnu strategiju zatite i spasavanja u vanrednim situacijama (u daljem tekstu: Nacionalna strategija) koja obuhvata sisteme prevencije, ublaavanja, zatite i spasavanja i obnove. Osnov za donoenje Nacionalne strategije sadran je u Zakonu o vanrednim situacijama ("Slubeni glasnik RS", broj 111/09) (u daljem tekstu: Zakon) kojim je definisano uspostavljanje integrisanog sistema zatite i spasavanja. Pored zakonodavnog okvira, osnov za izradu Nacionalne strategije sadran je i u drugim nacionalnim i meunarodnim dokumentima, kao to su: Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, Nacionalna strategija odrivog razvoja, Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Milenijumski ciljevi razvoja, koje su definisale lanice Ujedinjenih nacija i Hjogo okvir za delovanje 2005 - 2015: Razvoj otpornosti nacija i zajednica na katastrofe. Osim navedenih, prilikom izrade Nacionalne strategije u obzir su uzete Strategija unutranje bezbednosti Evropske unije i Strategija Evropske unije za podrku smanjenju rizika od katastrofa u zemljama u razvoju. Svrha Nacionalne strategije jeste zatita ivota, zdravlja i imovine graana, ivotne sredine i kulturnog

naslea Republike Srbije. Nacionalna strategija definie i odreuje nacionalne mehanizme koordinacije i smernice programa za smanjenje katastrofa uzrokovanih prirodnim pojavama i opasnosti od nesrea, zatitu, odgovor i sanaciju posledica. Nacionalnom strategijom se obezbeuje ispunjenje preporuka Evropske unije za razvoj sistema nacionalne zatite: uspostavljanje institucionalnih, organizacionih i personalnih uslova za sprovoenje zatite u vanrednim situacijama; obezbeenje dobro obuenih kadrova; uspostavljanje i osposobljavanje postojeih vatrogasnih i spasilakih jedinica u svim mestima za izvravanje novih zadataka; razvijanje sposobnosti da se u sluaju katastrofe odgovori na najefikasniji nain, ukljuujui i otklanjanje posledica katastrofa uzrokovanih teroristikim napadom; obezbeenje materijalne pomoi za podrku realizaciji Nacionalne strategije; osposobljavanje vatrogasnih i spasilakih jedinica Ministarstva unutranjih poslova, vatrogasnih jedinica u privrednim subjektima i vatrogasnih jedinica dobrovoljnih vatrogasnih drutava, jedinica civilne zatite (specijalizovanih i jedinica opte namene); osposobljavanje graana za delovanje u vanrednim situacijama, itd. Evropska unija je Odlukom Saveta 2007/779/EZ ustanovila Mehanizam civilne zatite Zajednice (u daljem tekstu: Mehanizam). Mehanizam ima za cilj da olaka saradnju u intervencijama pomoi civilne zatite u hitnim sluajevima, kada pripremljenost zemlje pogoene katastrofom nije dovoljna za adekvatnu reakciju usled nedovoljno dostupnih resursa. Kako lan 10. navedene odluke predvia da je Mehanizam otvoren za uee drava kandidata, a imajui u vidu injenicu da je proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji zapoet, jedan od prioriteta Nacionalne strategije jeste ukljuivanje Republike Srbije u Mehanizam. Globalna politika u oblasti smanjenja rizika od katastrofa, kao i nacionalni napori u oblasti spreavanja i otklanjanja posledica vanrednih situacija su posebno potrebni i produktivni na regionalnom nivou. Stoga se Nacionalnom strategijom predvia mogunost efikasne regionalne saradnje, imajui u vidu sve izraeniju potrebu zajednikog odgovora na izazove. Naela na kojima se zasniva integrisani sistem zatite i spasavanje su: pravo na zatitu, solidarnost, javnost, preventivna zatita, odgovornost, postupnost pri upotrebi snaga i sredstava, kao i aktivna politika jednakih mogunosti.

II. STANjE U OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA

Katastrofe su izazov koji pokazuje kada, koliko i na koji nain je drutvo spremno da reaguje. Katastrofe se mogu izbei. Postoje naini da se smanje rizici i da se ogranie posledice katastrofa, kao i da se povea otpornost drutva na katastrofe. Republika Srbija je spremna da pristupi efektivnom smanjenju rizika od katastrofa ali sadanji nivo organizovanosti i osposobljenosti integrisanog sistema zatite i spasavanje znatno zaostaje za procenjenim potrebama i objektivnim mogunostima kojima drava raspolae. Ove injenice potvrene su i prepoznate na meunarodnom skupu "Nacionalni dijalog o programskoj politici u oblasti smanjenja rizika od katastrofa u Srbiji", odranom u oktobru 2010. godine. Preporuke sa ovog skupa uzete su u obzir prilikom izrade Nacionalne strategije. Oblast vanrednih situacija sveobuhvatno je ureena Zakonom dok su pojedine oblasti koje mogu imati uticaja na ivotnu sredinu i bezbednost graana ureene posebnim zakonima. Zakonom je ureeno: delovanje, proglaavanje i upravljanje u vanrednim situacijama; sistem zatite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i ivotne sredine od elementarnih nepogoda, tehnikotehnolokih nesrea - udesa i katastrofa, posledica terorizma, ratnih i drugih veih nesrea (u daljem tekstu: elementarne nepogode i druge nesree); nadlenosti dravnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i uee policije i vojske Srbije u zatiti i spasavanju; prava i dunosti graana, privrednih drutava, drugih pravnih lica i preduzetnika u vezi s vanrednim situacijama; organizacija i delatnost civilne zatite na zatiti, spasavanju i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda

i drugih nesrea; finansiranje; inspekcijski nadzor; meunarodna saradnja i druga pitanja od znaaja za organizovanje i funkcionisanje sistema zatite i spasavanja. Zakon je usaglaen sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima. Vlada je odgovorna za sve aspekte upravljanja vanrednim situacijama. U njeno ime, odgovornost za planiranje i sprovoenje preventivnih mera, spremnosti, odgovora na vanredne situacije i otklanjanje posledica istih, preneta je na zajedniku aktivnost nadlenih organa dravne uprave, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Odgovornosti svakog od nabrojanih subjekata definisane su Zakonom (l. 9-15). Uspostavljena je intenzivna saradnja izmeu meunarodnih subjekata i Ministarstva unutranjih poslova i to pre svega kroz razmenu iskustava, ukazivanje na najbolje prakse, razne vidove edukacija, kurseva i treninga, razvijanje susedskih programa, programa donacija i sl. Dosadanji obim sprovedenih obuka ne moe na adekvatan nain da odgovori svim zahtevima integrisanog sistema upravljanja, rukovoenja i kontrole u oblasti vanrednih situacija. Sistem obuke treba proiriti, modernizovati i poboljati kreiranjem plana i programa za dalje usavravanje steenih znanja. Sprovoenjem treninga kojima se jaaju kapaciteti smanjuje se nedovoljna obuenost angaovanih, kako za reagovanje u vanrednim situacijama, tako i za definisanje i primenu preventivnih mera, mera za ublaavanje posledica, mera obnove i saniranja posledica vanrednih situacija. Takoe, podsticanje nevladinih, neprofitnih organizacija i graana na obrazovanje za postupanje pre, tokom i posle vanrednih situacija, doprinosi daljem razvoju i poboljanju integrisanog sistema zatite i spasavanja. U cilju razvoja integrisanog sistema zatite i spasavanja, pored navedenog, neophodno je vee tehniko inoviranje i opremanje, kao i unapreenje infrastrukturnog, informacionog i tehnolokog sistema uz primenu savremenih tehnologija i standarda Evropske unije. U Republici Srbiji ne postoji jedinstveni broj koji graani mogu da pozovu u hitnim sluajevima, svaka od hitnih slubi ima svoj broj i dispeerski centar (92 - policija, 93 - vatrogasci, 94 - hitna pomo), ija je koordinacija nedovoljno efikasna. Takoe, sistem identifikacije/lociranja pozivaoca nije funkcionalan (to oteava brzo reagovanje hitnih slubi) i nije dobro razvijena baza podataka za praenje svih opasnosti, dogaaja, vanrednih situacija i katastrofa. Uvoenje univerzalnog sistema "Broj 112 za hitne pozive" u Srbiji e obezbediti koordiniranu, brzu i efikasnu intervenciju i pomo u vanrednim dogaajima, vanrednim situacijama i katastrofama, u potpunosti u skladu sa standardima i praksom prisutnom u zemljama Evropske unije. "Broj 112 za hitne pozive" je sistem koji podrazumeva razvijene operativne procedure, tehniku opremu, poveanu operativnu spremnost i obueno osoblje, u skladu sa evropskim standardima. Takoe e se formirati baza podataka svih dogaaja, opasnosti, katastrofa i kriza. Unapredie se sistem za obavetavanje, rano upozoravanje i uzbunjivanje u Republici Srbiji i bie koordiniran proces donoenja odluka i odreivanja i izvrenja zadataka. Vlada je osnovala Budetski fond za vanredne situacije radi obezbeivanja dodatnih sredstava za finansiranje pripreme, sprovoenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti vanrednih situacija. Omogueno je finansiranje projekata koji izlaze iz okvira redovne raspodele sredstava, a koji doprinose unapreenju integrisanog sistema zatite i spasavanja. Sprovedenom analizom, koja je obuhvatala oblast vanrednih situacija u Republici Srbiji i prikaz stanja elementarnih nepogoda i drugih stanja opasnosti, dobijen je dokument (Aneks) u kome su prepoznati sledei nedostaci postojeeg sistema zatite i spasavanja, i to: 1) institucionalno-organizacioni: - nepostojanje uslova za doslednu primenu propisa,

- neodgovarajua organizacija i sprovoenje preventivnih mera, - nedostupnost specijalizovanih katastara, - nepostojanje sveobuhvatnih mapa rizika, - neravnomerna raspodela kapaciteta slubi za reagovanje na teritoriji Republike Srbije, - neuspostavljen sistem 112, - nepostojanje metodologije upravljanja opasnim otpadom; 2) materijalno-tehniki: - nezadovoljavajui nivo saobraajne i druge infrastrukture, - zastarela, nepouzdana oprema, sredstva i vozila slubi za reagovanje u vanrednim situacijama, - neadekvatno finansiranje odravanja sistema zatite i spasavanja, - nepostojanje specijalizovanih vozila i opreme za reagovanje u hemijskim udesima u drumskom, eleznikom i renom saobraaju, - nedovoljan broj mobilnih eko-toksikolokih jedinica; 3) saradnja, koordinacija i raspoloivost informacija: - nedovoljna koordinacija izmeu subjekata sistema zatite i spasavanja u vanrednim situacijama, - nedovoljna saradnja izmeu naunih i istraivakih institucija i direktnih korisnika istraivanja, - nedovoljna saradnja sa nevladinim i privatnim sektorom, - potreba za unapreenjem meunarodne saradnje; 4) ljudski resursi i edukacija: - neadekvatna struna kvalifikovanost i tehnoloka disciplina raspoloivih ljudskih resursa, - nedostatak specijalizovanih kadrova, - nedovoljna obuenost profesionalnog kadra, - nepripremljenost i nizak nivo kapaciteta lokalne samouprave, - nerazvijena kultura prevencije. Rezultati sprovedene analize dati su u Aneksu - Oblast vanrednih situacija u Republici Srbiji, koji je odtampan uz ovu strategiju i ini njen sastavni deo.

III. VIZIJA I MISIJA

Nacionalnom strategijom je jasno definisana vizija koja u procesu promena ima svrhu da motivie u preuzimanju akcija u pravom smeru, dok navedena misija usmerava strateki razvoj i daje vremenski okvir delovanja. Vizija - razvijen, sveobuhvatan, efikasan i efektivan sistem za smanjenje rizika i posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesrea integrisanim upravljanjem vanrednim situacijama u Republici Srbiji kojim se doprinosi poveanju bezbednosti i odrivom razvoju u regionu. Misija - stvaranje uslova za izgradnju drutva otpornog na katastrofe razvojem integrisanog i efikasnog sistema za zatitu i spasavanje u Republici Srbiji do 2016. godine.

IV. STRATEKE OBLASTI

Smanjenje rizika od katastrofa zahteva snanu institucionalnu osnovu, koja se moe postii kroz jaanje kapaciteta, dobro upravljanje, promociju odgovarajuih programskih politika i zakonodavstva, olakani protok informacija i efikasne koordinacione mehanizme. Nacionalna strategija treba da obezbedi efikasan i efektivan sistem zatite i spasavanja kroz strateke oblasti koje su usklaene sa Hjogo okvirom za delovanje. U okviru stratekih oblasti definisani su strateki ciljevi koji e biti detaljno razraeni u Akcionom planu.

STRATEKA OBLAST 1. OBEZBEDITI DA SMANjENjE RIZIKA OD KATASTROFA POSTANE NACIONALNI I LOKALNI PRIORITET SA JAKOM INSTITUCIONALNOM OSNOVOM ZA SPROVOENjE
Politiko razumevanje i podrka kljuni su faktori potrebni za permanentno poboljanje sistema zatite i spasavanja i sprovoenje mera smanjenja rizika od katastrofa na svim nivoima i u svim segmentima drutva. Potrebno je postii sveopti drutveni konsenzus koji ukljuuje kako integraciju smanjenja rizika od katastrofa u razvojne programe i planove, tako i obezbeenje resursa (ljudskih i finansijskih) neophodnih za sprovoenje tih planova i programa i uspostavljanje integrisanog sistema zatite i spasavanja. Efikasno smanjenje rizika od katastrofa zahteva snanu institucionalnu osnovu koja obezbeuje dalju izgradnju kapaciteta, poboljanje i unapreenje odgovarajuih sistema, razvojnih programa i zakonskih reenja, olakava protok informacija i omoguava efikasne mehanizme dijaloga i koordinacije. Ciljevi: - politika smanjenja rizika od katastrofa opteprihvaena od svih zainteresovanih strana; - uspostavljeno odrivo finansiranje integrisanog sistema zatite i spasavanja; - ciljevi Nacionalne strategije ukljueni u razvojne programe i druga programsko-planska dokumenta autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava; - obezbeen adekvatan normativni okvir integrisanog sistema zatite i spasavanja usklaen sa meunarodnom regulativom; - uspostavljena Nacionalna platforma za smanjenje rizika od katastrofa kao nacionalni mehanizam za upravljanje vanrednim situacijama; - unapreena funkcionalna saradnja subjekata sistema zatite i spasavanja na nacionalnom i lokalnom nivou.

STRATEKA OBLAST 2. IDENTIFIKOVATI, PROCENjIVATI I PRATITI RIZIKE I POBOLjATI RANO UPOZORAVANjE

Osnova za smanjenje rizika od katastrofa i poveanje kulture otpornosti na katastrofe sastoji se u poznavanju opasnosti kao i fizikih, drutvenih, ekonomskih i ekolokih ugroenosti sa kojima se

suoavaju pojedine zajednice i drutvo u celini, i naina na koje se te opasnosti i osetljivosti kratkorono i dugorono menjaju, te delovanje u skladu sa tim znanjem. Postojei uoeni nedostaci naglaavaju potrebu za boljim mapiranjem i jaanjem kapaciteta za analizu rizika, promovisanjem integrisane procene ugroenosti i kapaciteta, kao i poboljanje sistema ranog upozoravanja u cilju razvoja strategija i mera smanjenja rizika od katastrofa koje doprinose jaanju otpornosti, a koje odgovaraju lokalnim uslovima. Proireni istraivaki kapaciteti kao i upotreba rezultata istraivanja pomoi e u prevazilaenju uoenih nedostataka. Ciljevi: - usvojeni standardi i metodologija procene i identifikovanja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesrea u skladu sa preporukama EU; - uspostavljen sistem 112 u okviru Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutranjih poslova, reorganizacijom sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja, kao i formiranjem organizovanih i objedinjenih baza podataka; - unapreen hidrometeoroloki sistem za ranu najavu i upozorenje.

STRATEKA OBLAST 3. KORISTITI ZNANjE, INOVACIJE I OBRAZOVANjE U CILjU IZGRADNjE KULTURE BEZBEDNOSTI I OTPORNOSTI NA SVIM NIVOIMA
Posledice katastrofa mogu se znatno smanjiti ukoliko su graani dobro i adekvatno informisani o rizicima sa kojima se mogu suoiti i o moguim opcijama i merama koje mogu preduzeti u cilju smanjenja ugroenosti i bolje pripreme. Obavetenost javnosti o svim funkcijama integrisanog sistema zatite i spasavanja i merama za smanjenje rizika od katastrofa moe se poboljati pravovremenom dostupnou informacija o opasnostima i rizicima od katastrofa. Sistem obrazovanja i mediji imaju kljunu ulogu. Sve informacije o sistemu zatite i spasavanja i merama za smanjenje rizika od katastrofa, moraju se uiniti dostupnim i osobama sa invaliditetom, u njima pristupanim formatima i tehnologijama. Deca se, naroito, mogu na vreme upoznati sa aspektima integrisanog sistema zatite i spasavanja ukljuivanjem smanjenja rizika od katastrofa u formalno i neformalno obrazovanje. Sprovoenje strunih obuka i treninga svih subjekata integrisanog sistema zatite i spasavanja doprinee osposobljenosti, kako nadlenih organa, tako i stanovnitva da zatite sebe i postanu otporniji na katastrofe. Posebna panja posvetie se obuci svih subjekata integrisanog sistema zatite i spasavanja, kako bi osoblje moglo da prui odgovarajuu pomo i zatitu deci, starim i osobama sa invaliditetom, u situacijama rizika, prirodnih i drugih katastrofa. Pravovremena obavetenost javnosti putem medija o riziku od katastrofa trebalo bi da podstakne ponaanje usmereno ka smanjenju rizika. Ciljevi: - informacije o rizicima od katastrofa, kao i mogunostima zatite dostupne svima, a posebno graanima u visoko rizinim oblastima i kategorijama stanovnitva koje su naroito izloene riziku - deci, starim i osobama sa invaliditetom; - sadraji i teme iz oblasti zatite i spasavanja i smanjenja rizika od katastrofa uvedeni u nacionalne nastavne planove i programe svih ustanova obrazovanja i vaspitanja; - razvijeni Nacionalni trening centar za vanredne situacije i regionalni trening centri kao i drugi nosioci obuke i strunog usavravanja subjekata integrisanog sistema zatite i spasavanja;

- razvijeni kapaciteti integrisanog sistema zatite i spasavanja na republikom i lokalnom nivou; - ostvarena funkcionalna povezanost nauno-istraivakih organizacija sa kljunim akterima integrisanog sistema zatite i spasavanja; - razvijena saradnja sa medijima u oblasti promovisanja politike smanjenja rizika od katastrofa i izvetavanja pre, tokom i posle vanrednih situacija; - razvijena svest i kultura bezbednosti graana u oblasti zatite, spasavanja i smanjenja rizika od katastrofa.

STRATEKA OBLAST 4. UMANjITI FAKTORE RIZIKA

Rizici od katastrofa u vezi sa promenom drutvenih, ekonomskih, ekolokih i uslova korienja zemljita, kao i uticaji opasnosti koji se vezuju za geoloke dogaaje, vreme, vodu, klimatsku varijabilnost i klimatske promene, predmet su planiranja odrivog razvoja, i izrade i sprovoenja odgovarajuih strategija, sektorskih programa i drugih plansko-programskih dokumenata i vano su pitanje u situacijama nakon katastrofe. Ciljevi: - poboljane metode za prognostike procene i socio-ekonomske analize viestrukih rizika; - procene rizika ukljuene u procese donoenja odluka na nacionalnom i lokalnom nivou; - razvijeni urbanistiki i tehniki uslovi za gradnju koji obezbeuju otpornost graevina na katastrofe zasnovani na procenama drutvenih, ekonomskih i ekolokih uticaja; - procene rizika od katastrofa integrisane u urbanistike i prostorne planove i planove za upravljanje u naseljima podlonim katastrofama, naroito u prenaseljenim oblastima i naseljima u kojima se odvija brza urbanizacija.

STRATEKA OBLAST 5. PRIPREMITI SE ZA SLU AJ KATASTROFE RADI EFIKASNOG (HITNOG) REAGOVANjA NA SVIM NIVOIMA
U momentu katastrofe, mogue je znatno smanjiti posledice i gubitke ako su nadleni organi, pojedinci i lokalne zajednice u oblastima ugroenim opasnostima dobro obueni, opremljeni i spremni da reaguju. Pripremljenost moe da obuhvati razne vrste aktivnosti, kao to su izrada planova za reagovanje, stvaranje zaliha opreme i materijala, organizacija hitnih slubi, sklapanje "stand-by" ugovora, priprema cirkularnih saoptenja i procedura za upravljanje informacijama, definisanje mehanizama koordinacije, obuka i zajednike vebe jedinica i stanovnitva. Efikasni planovi zatite i spasavanja takoe pomau prilikom suoavanja sa vanrednim situacijama manjeg i srednjeg obima koje se u odreenim zajednicama uestalo dogaaju. Podrka koja e omoguiti zajednicama da same sebi pomognu u sluaju vanrednih situacija i finansijska podrka za realizaciju aktivnosti za oporavak posle katastrofe i obnovu bez stvaranja makro-ekonomskih ili budetskih problema od vitalnog je znaaja za odrivi razvoj i smanjenje siromatva. Ciljevi:

- uspostavljena unapreena, efikasna koordinacija i operativna saradnja svih subjekata (Crveni krst Srbije, udruenja, privatni sektor) integrisanog sistema zatite i spasavanja na smanjenju rizika od katastrofa; - poboljana regionalna i meunarodna koordinacija i operativna saradnja praenjem stanja, razmenom informacija i zajednikom obukom jedinica integrisanog sistema zatite i spasavanja.

V. SPROVOENjE NACIONALNE STRATEGIJE

Nacionalna strategija e se implementirati kroz akcioni plan za njeno sprovoenje koji e biti izraen u roku od est meseci od dana usvajanja Nacionalne strategije. Akcioni plan e definisati detaljnu realizaciju stratekih aktivnosti, kao i nosioce realizacije, indikatore uspenosti, vremenski rok za realizaciju i neophodna finansijska sredstva. Za praenje i koordinaciju sprovoenja Nacionalne strategije bie zaduen Republiki tab za vanredne situacije, koji funkcionie kao Nacionalna platforma za smanjenje rizika od katastrofa. Praenje realizacije e se sprovoditi u redovnim vremenskim intervalima, kvartalno i godinje, u skladu sa elementima Akcionog plana. Sistem za praenje implementacije Nacionalne strategije e obuhvatiti: definisane aktivnosti i zadatke, nosioce aktivnosti, uz imenovanje odgovornih lica za praenje i izvetavanje, resurse, indikatore, rizike i rokove. Odgovorna lica za praenje implementacije e kontinuirano pratiti izvrenje pojedinanih aktivnosti. Izvetaj o postignutim rezultatima ili ukazivanje na probleme do kojih je dolo dostavljae se Republikom tabu za vanredne situacije, koji e objedinjene polugodinje izvetaje u obliku godinjeg izvetaja podnositi Vladi. Radi uspostavljanja jedinstvenog i formalnog sistema izvetavanja, Republiki tab za vanredne situacije e standardizovati procedure izvetavanja i formate ovih izvetaja. Planirano je uspostavljanje i neformalnog izvetavanja putem radnih sastanaka nosilaca aktivnosti, tokom kojih e se razgovarati o realizaciji aktivnosti i oblastima koje je neophodno unaprediti. Ocenjivanje je sistematsko i objektivno praenje rezultata i postignutog napretka u implementaciji Nacionalne strategije. Ocenjivanje e se sprovoditi redovno, jednom u est meseci, korienjem raznih izvora podataka ukljuujui polugodinje izvetaje kao osnovni izvor podataka, a na osnovu indikatora definisanih Akcionim planom. Interne informacije bie sistematski uporeivane sa eksternim izvorima informacija, poput intervjua, istraivanja javnog mnjenja i dr. U zavisnosti od vrste indikatora, procenjivae se realizacija i efekti planiranih i realizovanih aktivnosti, kao i institucionalne i zakonodavne promene. Na osnovu dostavljenog godinjeg izvetaja, Republiki tab za vanredne situacije e vriti ocenjivanje stepena realizacije. Ukoliko bude potrebno, Republiki tab za vanredne situacije e predlagati korektivne aktivnosti u cilju unapreenja implementacije i odrivosti Nacionalne strategije. Po isteku perioda predvienog za sprovoenje Nacionalne strategije izvrie se kona na, finalna evaluacija koja e sadrati analizu implementacije, preporuke, zakljuke, nauene lekcije i prikazae najbolju praksu po pitanju njenog sprovoenja. Izvetavanje - Republiki tab za vanredne situacije e na godinjem nivou izraivati i objavljivati izvetaje o sprovoenju Nacionalne strategije, stepenu implementacije ciljeva i aktivnosti, problemima i izazovima. Izvetaj o toku implementacije Nacionalne strategije bie sastavni deo Izvetaja o radu Republikog taba, koji se dostavlja Vladi. Izvetaj o implementaciji e biti javan.

VI. FINANSIRANjE

Realizacija Nacionalne strategije finansirae se sredstvima iz budeta Republike Srbije, Budetskog fonda za vanredne situacije i drugih izvora u skladu sa zakonom. U okviru saradnje sa meunarodnim partnerima mogue je planirati donacije i zajednike projekte koji imaju za cilj pruanje podrke u realizaciji ciljeva Nacionalne strategije.

VII. ZAVRNI DEO

Ovu strategiju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije". RS broj 51 U Beogradu, 17. novembra 2011. godine Narodna skuptina Republike Srbije Predsednik, prof. dr Slavica uki Dejanovi, s.r.

ANEKS OBLAST VANREDNIH SITUACIJA U REPUBLICI SRBIJI

Posveenost politici smanjenja rizika od katastrofa od strane nosilaca vlasti u dravi je kljuna za unapreenje ove oblasti. Ujedinjene nacije i Evropska unija podravaju zemlje u razvoju da prihvate koncept smanjenja rizika od katastrofa i implementiraju Nacionalnu strategiju i akcioni plan za sigurniji svet u kojoj je razvijena programska politika u oblasti smanjenja rizika od katastrofa. Radna grupa Vlade formirana od predstavnika organa dravne uprave je oblast vanrednih situacija razmatrala kroz sledee parametre: pravni i strategijski okvir, organizaciju i upravljanje, resurse, obuku i saradnju.

Pravni i strategijski okvir

Oblast zatite i spasavanja u sluaju vanrednih situacija ureena je zakonima i velikim brojem podzakonskih propisa. Pored propisa iji je predmet regulisanja postupanje u pojedinoj situaciji koja se moe smatrati vanrednom sa aspekta angaovanja resursa zatite i spasavanja, kao to je zatita od poara, poplava, hemijskog akcidenta i sl. opti zakonski okvir ini Zakon o vanrednim situacijama ("Slubeni glasnik RS", broj 111/09) koji definie upravljanje vanrednom situacijom, kao i druge elemente neophodne za funkcionisanje sistema zatite i spasavanja. Ti elementi su pre svega precizno definisana oblast primene (elementarna nepogoda i druga vea nesrea, tehniko-tehnoloka nesrea, zatita i spasavanje od posledica teroristikih napada i dr.), zatim definisani nosioci aktivnosti u sluaju vanredne situacije, subjekti koji donose odluke, i svi drugi subjekti koji mogu biti znaajni u sluaju reagovanja u vanrednoj situaciji, ali i za bolje preventivno delovanje i podizanje otpornosti drutva na vanrednu situaciju, kao to su nevladine organizacije, nauno-istraivake ustanove i sl. Navedeni zakon, kao i Zakon o zatiti od poara ("Slubeni glasnik RS", broj 111/09), iji je predlaga tako e bilo Ministarstvo unutranjih poslova, usaglaeni su sa propisima Evropske unije i Hjogo okvirom za delovanje, programskim dokumentom Ujedinjenih nacija i predstavljaju osnovu za

uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja i rukovoenja u vanrednim situacijama. Da bi se obezbedila dosledna primena usvojenih zakona neophodno je doneti odgovarajua podzakonska akta za ije usvajanje su aktivnosti u toku. Pored navedenih propisa, koji su napred definisani kao osnov uspostavljanja integrisanog sistema upravljanja i rukovoenja u vanrednim situacijama, propisima ija primarna oblast regulisanja nisu vanredne situacije, na posredan nain, ureena su odreena pitanja koja su znaajna za ovu oblast. Zakonom o zdravstvenoj zatiti ("Slubeni glasnik RS", br. 107/05, 72/09 - dr. zakon, 88/10 i 99/10), utvren je sistem zdravstvene zatite i organizacije zdravstvene slube, ukljuujui i drutvenu brigu za zdravlje stanovnitva. U skladu sa zakonom, zdravstvena ustanova duna je da organizuje i sprovodi mere u sluaju elementarnih i drugih veih nepogoda i vanrednih prilika. Takoe, pomenutim zakonom Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike, utvruje posebne mere u elementarnim i drugim veim nepogodama i nesreama i vri njihovo sprovoenje u saradnji sa drugim ustanovama. Zakonom o javnom zdravlju ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09) uvedena je oblast javnog interesa sa aspekta javno-zdravstvenih funkcija zavoda za javno zdravlje, drugih zdravstvenih ustanova i drugih uesnika u ouvanju i unapreenju zdravlja stanovnitva. Posebno poglavlje Zakona se odnosi na javno zdravlje u elementarnim i drugim veim nepogodama i vanrednim prilikama. Predvieno je da Zavod za javno zdravlje planira i izrauje akcione planove za postupanje u elementarnim i drugim veim nepogodama i vanrednim prilikama, za teritoriju za koju su osnovani. Zavod za javno zdravlje u obavezi je da blagovremeno postupa u elementarnim i drugim veim nepogodama i vanrednim prilikama predlaganjem mera radi smanjenja tetnih efekata po zdravlje stanovnitva, u saradnji sa organima dravne uprave, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Narodna skuptina je usvojila Zakon o transportu opasnog tereta ("Slubeni glasnik RS", broj 88/10) i on e uz nove pravilnike initi pravnu regulativu u oblasti transporta opasnog tereta. Transport opasnog tereta u Republici Srbiji je regulisan i meunarodnim konvencijama koje se odnose na transport opasnog tereta, a koje je naa zemlja ratifikovala. Potvrene meunarodne konvencije iz oblasti transporta opasnog tereta su: Evropski sporazum o meunarodnom drumskom transportu opasnog tereta (ADR); Dodatak C Konvencije o meunarodnim prevozima eleznicom (COTIF) - Pravilnik za meunarodni elezniki transport opasne robe (RID); Aneks 18 Konvencije o meunarodnom civilnom vazduhoplovstvu - Siguran transport opasnog tereta vazdunim putem i ICAO Dok. 9284 AN/905 - Tehnike instrukcije za siguran transport opasnog tereta vazdunim putem; Evropski sporazum o meunarodnom transportu opasnog tereta unutranjim plovnim putevima (ADN). Saobraajni sistem i bezbednost saobraajnog sistema su ureeni pravnom regulativom, tako da se svi vidovi saobraaja odvijaju u granicama ureenog sistema. Takoe, u proceduri su Nacrt zakona o eksplozivnim materijama i Nacrt zakona o zapaljivim tenostima i gasovima, ije se usvajanje oekuje. Zakonom o vodama ("Slubeni glasnik RS", broj 30/10) je definisana oblast zatite od tetnog dejstva voda, koja se vie od jednog veka sprovodi u Srbiji. Prema odredbama Zakona o vodama, odbrana od poplava je podeljena prema kategorizaciji vodotokova na dve kategorije. Javna vodoprivredna preduzea organizuju odbranu na vodama prvog reda koje su preteno veliki vodotokovi sa izgraenim zatitnim sistemima i organizacijom odbrane. Odbrana od poplava na vodama drugog reda, koje su uglavnom bujinog karaktera, u potpunosti je preputena optinama. Prosena optina u Srbiji ima oko petnaest vodotokova drugog reda. Neki od tih tokova su u prolosti ureeni zatitnim objektima, meutim, veina je neureena. Prema Zakonu o vodama, operativni godinji plan za odbranu od bujinih poplava za vode drugog reda izrauju optine.

Odredbama Zakona o meteorolokoj i hidrolokoj delatnosti ("Slubeni glasnik RS", broj 88/10), lanom 16, pored ostalog precizirano je da Republiki hidrometeoroloki zavod izdaje obavetenja, najave i upozorenja o meteorolokim i hidrolokim elementarnim nepogodama i katastrofama, kao i o prekograninim efektima zagaenja vazduha u sluaju udesa i dostavlja ih nadlenoj slubi za vanredne situacije i zainteresovanim organima i organizacijama, kao i da izrauje i periodino novelira karte ugroenosti i karte rizika od meteorolokih elementarnih nepogoda i uestvuje u izradi karata ugroenosti od poplava na osnovu propisane metodologije i u okviru svog delokruga izrauje procenu ugroenosti Republike Srbije i dostavlja je ministarstvu nadlenom za poslove zatite i spasavanja. lanom 24. utvrena je iskljuiva nadlenost Republikog hidrometeorolokog zavoda za izradu i izdavanje vanrednih meteorolokih i hidrolokih informacija i upozorenja, u periodu pre, za vreme i neposredno posle prestanka meteorolokih i hidrolokih elementarnih nepogoda, katastrofa i nuklearnih akcidenata. Osim navedenog Zakona neke meteoroloke i hidroloke poslove, nadlenosti i funkcije, a koje su u delokrugu Republikog hidrometeorolokog zavoda, ureuju i drugi zakoni. Ratifikacijom meunarodnih ugovora neposredno se izvravaju meunarodne obaveze iz oblasti meteorologije i hidrologije, meteorolokog obezbeenja meunarodnog vazdunog saobraaja i saobraaja na unutranjim plovnim putevima, monitoringa i istraivanja klime i klimatskih promena, kao i obaveze u vezi sa ranom najavom prirodnih katastrofa. U skladu sa Konvencijom o Svetskoj meteorolokoj organizaciji, Republiki hidrometeoroloki zavod izvrava funkcije nacionalnog meteorolokog, klimatskog i hidrolokog centra u stalnim meunarodnim hidrometeorolokim operativnim sistemima i programima. Zakonom o Republikom seizmolokom zavodu ("Slubeni glasnik RS", broj 71/94) propisane su nadlenosti Republikog seizmolokog zavoda. Detaljno praenje seizmike aktivnosti na teritoriji Republike Srbije i pograninim prostorima se vri u cilju informisanja javnosti o glavnim parametrima zemljotresa i procene njihovih posledica, kako bi se blagovremeno preduzele neophodne mere pomoi ugroenom stanovnitvu. Podaci o regionalnim i dalekim zemljotresima su potrebni za meunarodnu razmenu podataka sa drugim seizmolokim organizacijama. Na teritoriji Republike Srbije uspostavljen je reim istovremenog rada dva paralelna sistema telemetrijske akvizicije (u Beogradu i na Divibarama) ime je omoguen neprekidan i nesmetan rad na automatskoj lokaciji i obavetavanju o zemljotresima i u sluajevima kada doe do prestanka rada jednog od njih. Reim 24-asovnog osmatranja omoguava Nacionalna seizmoloka mrea stanica Republike Srbije (18 stanica), kao i korienje virtuelne seizmoloke mree koju sainjavaju stanice iz regiona i Evrope (30-ak stanica). Pored seizmoloke mree na teritoriji Republike Srbije, delimino je instalirana i mrea za jake zemljotrese, a meu njima su i nae najvee brane: erdap, Bajina Bata, Grua, Barje, Prvonek, Rovni i Selova koja je u izgradnji. Podacima sa ovih stanica se neposredno po dogaanju jakog zemljotresa utvruje nivo dostignute akceleracije odnosno intenziteta zemljotresa na kapitalnim objektima. Informaciju o zemljotresu Zavod upuuje korisnicima i stavlja je na uvid svima kojima je ona dostupna putem interneta. Automatske informacije o zemljotresu Zavod upuuje korisnicima SMS porukom i stavlja je na uvid svima kojima je ona dostupna putem interneta u roku od 5-10 minuta nakon zemljotresa, a revidiranu informaciju o lokaciji i intenzitetu u roku od 10-20 minuta. Odmah nakon jakog zemljotresa, strune slube Zavoda obilaze zemljotresom pogoeno podruje i prikupljaju podatke o manifestacijama tog zemljotresa na objektima i tlu. Na osnovu klasifikovanih podataka o tipovima oteenja i njihovoj prostornoj zastupljenosti (koristi se Evropska makroseizmika skala), izrauju se karte izoseista koje okonturuju odreene stepene intenziteta na tom podruju. Zakonom o zatiti od jonizujueg zraenja i o nuklearnoj sigurnosti ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09), Vlada je osnovala Agenciju za zatitu od jonizujuih zraenja i nuklearnu sigurnost Srbije, kao samostalnu regulatornu organizaciju, radi obezbeivanja uslova za kvalitetno i efikasno sprovoenje mera zatite od jonizujuih zraenja i mera nuklearne sigurnosti pri obavljanju radijacionih delatnosti i

nuklearnih aktivnosti. Ovim zakonom i podzakonskim aktima definisani su uloga i poslovi Agencije u oblasti zatite od zraenja i nuklearne sigurnosti na podruju Republike Srbije. Agencija obezbeuje uslove za sprovoenje meunarodnih konvencija iz oblasti zatite od zraenja i nuklearne sigurnosti i bezbednosti iji potpisnik je Republika Srbija. Na osnovu Zakona o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakona o vanrednim situacijama, podzakonskih akata i meunarodnih konvencija, utvruje se uloga Agencije za zatitu od jonizujuih zraenja i nuklearnu sigurnost Srbije u sluaju nuklearnog ili radijacionog akcidenta. Zakonom o umama ("Slubeni glasnik RS", broj 30/10) propisana je obaveza sopstvenika i korisnika uma da sprovodi mere zatite uma, da titi ume i umska zemljita od degradacije i erozije, da izvrava planove gazdovanja umama, kao i da sprovodi ostale mere propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Takoe, Zakonom o umama je propisano da sopstvenici i korisnici uma obezbeuju uvanje uma od unitavanja i drugih nezakonitih radnji. Shodno dosadanjoj praksi, korisnik uma uestvuje u gaenju poara i na opoarenim povrinama u posedu sopstvenika, sa raspoloivom ljudskim i tehnikim resursima, to je i oekivano, obzirom na injenicu da granica uma izmeu privatnog i dravnog poseda nije jasno razdvojena na terenu zbog ega se poar brzo i lako prenosi i na umu u okruenju. esto se deava i da sopstvenik iz objektivnih (ivi daleko od svog poseda) ili subjektivnih (ne eli da uestvuje) razloga ne uestvuje u gaenju poara, ve to obavljaju slube korisnika uma u saradnji sa vatrogasno-spasilakim jedinicama. Zakonom o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon i 43/11 - US) i podzakonskim aktima donetim na osnovu istog, u potpunosti je ureena oblast zatite od hemijskog udesa kod Seveso postrojenja i implementirane su odredbe direktive Evropske unije koja se bavi zatitom od velikih hemijskih udesa (Seveso II direktive). Ovim aktima odreeni su kriterijumi na osnovu kojih se odreuje da li je neko postrojenje Seveso postrojenje ili ne, odnosno definisane su vrste i granine koliine opasnih materija koje se mogu nai na lokaciji Seveso postrojenja. Ovim zakonskim propisima utvrene su obaveze Seveso postrojenja da izradi elaborate - izvetaj o bezbednosti i plan zatite od udesa, odnosno da saini politiku prevencije od udesa. Cilj izrade navedenih dokumenata je da se predvide i unapred preduzmu sve sigurnosne mere zatite i spreavanja hemijskog udesa i ograniavanje uticaja tog udesa na ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Operater Seveso postrojenja je duan da razmenjuje informacije i da usklauje Plan zatite od udesa sa Planom zatite od udesa koji donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave. Ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine, izdaje saglasnost na dostavljene izvetaje o bezbednosti i planove zatite od udesa, za sva Seveso postrojenja na teritoriji Republike Srbije. Operater Seveso postrojenja je duan da izvetaj o bezbednosti i plan zatite od udesa periodino pregleda i po potrebi aurira u zakonom propisanom roku. Takoe, operater je duan da obezbedi da izvetaj o bezbednosti i spisak opasnih materija koje su prisutne u Seveso postrojenju, odnosno kompleksu bude dostupan javnosti. Obavetenje u sluaju hemijskog udesa ili neposredne opasnosti od hemijskog udesa koji moe prouzrokovati prekogranine efekte, kao i eventualna uzajamna pomo ureeni su propisima o zatiti i spaavanju. Pored Zakona o zatiti ivotne sredine i Zakona o vanrednim situacijama ova problematika se regulie: Zakonom o transportu opasnog tereta ("Slubeni glasnik RS", broj 88/2010) utvruju se ovlaenja dravnih organa i specijalizovanih organizacija u transportu opasnog tereta, uslovi i nain transporta, postupci u sluaju vanrednog dogaaja - udesa u transportu opasnog tereta i nadzor nad izvravanjem ovog zakona. Zakonom se obrazuje Uprava za transport opasnog tereta, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadlenog za poslove saobraaja. Zakonom o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima ("Slubeni glasnik SRS", br.

44/77, 45/85, 18/89 i "Slubeni glasnik RS", br. 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon). Tokovi transporta opasnog tereta u eleznikom saobraaju se operativno prate 24 sata dnevno. Ovakav nain praenja je definisan unutranjom eleznikom regulativom.

Strategije
Narodna skuptina je oktobra 2009. godine, donela Odluku o usvajanju Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije koja predstavlja osnov za izradu stratekih dokumenata u svim oblastima drutvenog ivota i funkcionisanja dravnih organa i institucija, radi ouvanja i zatite bezbednosti graana. Strategija naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije za period 2010-2015. godine usvojena je na Vladi Republike Srbije februara 2010. godine kojom je utvreno sedam prioritetnih oblasti istraivanja, meu kojima je i oblast zatite ivotne sredine i klimatske promene. Vlada je donela Strategiju razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine, kojom se utvruje stanje u tim oblastima transporta, uspostavlja koncept razvoja infrastrukture i transporta, definiu dugoroni i kratkoroni ciljevi razvoja transportnog sistema i akcioni plan za njihovu realizaciju. Unapreenje transportne infrastrukture se, izmeu ostalog, odnosi na izmetanje tranzitnih tokova iz urbanih gradskih zona, a naroito kad se transportuju opasni tereti. Za sada ne postoji celovita Nacionalna strategija monitoringa ivotne sredine u Republici Srbiji. U izvetajima Evropske komisije ve nekoliko godina se naglaava ovaj problem. Bitno unapreenje predstavlja objedinjavanje poslova monitoringa kvaliteta vazduha i kvaliteta voda, od uzrokovanja do izvetavanja u Agenciji za zatitu ivotne sredine Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

Republi ki hidrometeoroloki zavod

U skladu sa zakonskim nadlenostima, Republiki hidrometeoroloki zavod svojim jedinstvenim hidrometeorolokim sistemom rane najave integrisanim u Nacionalni sistem zatite i spasavanja Republike Srbije, kao i Evropske i svetske hidrometeoroloke sisteme i programe, kroz permanentan 24-asovni rad organizacionih jedinica ukljuenih u sistem rane najave i upozorenja, obezbeuje pravovremene i pouzdane meteoroloke, klimatske i hidroloke informacije, prognoze i upozorenja. Hidrometeoroloki sistem najave i upozorenja ine: - dravni meteoroloki i hidroloki osmatraki sistem, - raunarsko-telekomunikacioni sistem, - analitiko-prognostiki sistem. Radi sistematskog praenja i istraivanja stanja i promena vremena, klime i voda, otkrivanja, prognoziranja i rane najave meteorolokih i hidrolokih nepogoda i katastrofa i detekcije klimatskih promena na teritoriji Republike Srbije, uspostavljen je meteoroloki i hidroloki osmatraki sistem Republike Srbije (u daljem tekstu: dravni meteoroloki i hidroloki osmatraki sistem) kao integralni deo evropskih i globalnih osmatrakih sistema. Dravni meteoroloki i hidroloki osmatraki sistem ine: - dravne mree meteorolokih stanica, - dravne mree hidrolokih stanica i

- dravna mrea laboratorija. U okviru sistema rane najave na teritoriji Republike Srbije, nalazi se 36 glavnih meteorolokih stanica i pet rejonskih hidrolokih stanica. Na ovim stanicama permanentno rade stalno zaposleni dravni slubenici. Ove stanice, u skladu sa preuzetim meunarodnim obavezama, ine i sastavni deo svetske, evropske i regionalne meteoroloke i hidroloke izvetajne osmatrake mree. Hidrometeorolokim telekomunikacionim sistemom vri se razmena svih meteorolokih i hidrolokih podataka i produkata kao i meunarodna razmena informacija o svim prirodnim katastrofama, tehnolokim havarijama i nuklearnim akcidentima. Zakonom o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj 16/11) i Zakljukom Vlade je predvieno da Sektor odbrane od grada Republikog hidrometeorolokog zavoda prelazi u nadlenost Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutranjih poslova, dok je odredbama navedenog Zakona predvieno da Sektor za zatitu ivotne sredine prelazi u Agenciju za zatitu ivotne sredine.

Organizacija, upravljanje i procedure

Ministarstvo unutranjih poslova preko Sektora za vanredne situacije organizuje i sprovodi aktivnosti u cilju zatite ivota, zdravlja i imovine graana, ouvanja uslova neophodnih za ivot i pripremanja za prevladavanje nastalih situacija u uslovima elementarnih nepogoda i drugih veih nesrea, tehnikotehnolokih akcidenata i drugih stanja opasnosti koje su rezultat prirodnih i izazvanih katastrofa (vanredne situacije). Sektor za vanredne situacije nastao je reorganizacijom delova organa dravne uprave, i to objedinjavanjem funkcija, zaposlenih i imovine Sektora za zatitu i spasavanje Ministarstva unutranjih poslova i Uprave za vanredne situacije Ministarstva odbrane, kao i delova organizacionih jedinica Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja koje se bave poslovima upravljanja rizikom i odgovorom na hemijske udese, formiranjem jedinstvene slube za vanredne situacije, a u cilju postizanja to boljih rezultata iz domena svoje nadlenosti. Saglasno Zakonu o vanrednim situacijama za odgovor na vanrednu situaciju odgovorne su snage zatite i spasavanja koje ine tabovi za vanredne situacije, jedinice civilne zatite, vatrogasno-spasilake jedinice, policija, Vojska Srbije i drugi subjekti ija je redovna delatnost zatita i spasavanje ili koji su opremljeni i osposobljeni za ovakvo reagovanje. Profesionalnu vatrogasno-spasilaku slubu u Republici Srbiji sainjavaju teritorijalne vatrogasne i spasilake jedinice, koje su u sastavu Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije. U okviru Sektora za vanredne situacije formirani su regionalni specijalistiki timovi. Formirano je pet regionalnih timova za rad i spasavanje na vodi, koji su rasporeeni u gradovima: Beogradu, Novom Sadu, Niu, Kraljevu i Boru - Zajearu, i pet timova za spasavanje iz ruevina, rasporeenih u gradovima: Beogradu, Novom Sadu, Niu, Kraljevu i Valjevu. Timove ine pripadnici Sektora za vanredne situacije, koji su zbog specifinosti zadataka koje obavljaju, proli posebne obuke. Takoe, za ove timove je obezbeena specijalna oprema. U sluaju proglaenja vanredne situacije usled prirodnih i drugih nesrea i katastrofa, delovi Vojske Srbije mogu biti stavljeni u pripravnost i upotrebljeni po odluci naelnika Generaltaba Vojske Srbije ili nadlenog stareine, a po posebnom ovlaenju predsednika Republike. Zdravstvene ustanove u sluaju vanredne situacije su organizovane i rade na tri nivoa: primarnom, sekundarnom i tercijarnom. U zavisnosti od mesta dogaaja, teine oboljenja, povrede i traume, odnosno stepena ugroenosti vitalnih funkcija, hitna medicinska pomo se prua na tri nivoa:

Prvi nivo: prehospitalna hitna medicinska pomo obezbeuje se u okviru etiri organizaciona oblika: - u okviru redovnog rada hitne medicinske pomoi doma zdravlja preko deurnih ekipa; - preko organizacione jedinice hitne medicinske pomoi u okviru slube opte medicine doma zdravlja; - radom posebne slube hitne medicinske pomoi doma zdravlja ili zdravstvenog centra (u ijem je sklopu dom zdravlja); - radom posebnih zdravstvenih ustanova (zavoda). Drugi nivo: zbrinjavanje u optoj bolnici Bolnike ustanove, zavisno od veliine, kadrovske obezbeenosti i drugih uslova, dune su da zbrinjavaju urgentna stanja za stanovnitvo gravitirajueg podruja. Vei zdravstveni centri i vee bolnice, a posebno u sreditu okruga, obezbeuju hitnu medicinsku pomo traumatizovanih preko svojih centara. Za efikasno zbrinjavanje traumatizovanih, bolnice obezbeuju odgovarajui prostor, stalno prisustvo neophodnog broja medicinskih radnika i mogunost korienja optimalne dijagnostike. Svaka bolnica mora imati plan rada za sluaj masovnih nesrea, koji se povremeno revidira i u praksi (vebe) proverava kako bi se utvrdila njegova efikasnost. Iz komunikacije sa slubama hitne medicinske pomoi, bolnica se informie o prirodi nesree, broju povreenih, vremenu dolaska. Ako se broj povreenih kree do 50 (broj koji remeti rutinu bilo koje bolnice), potrebno je formirati trijani centar i prostore za pruanje urgentne minimalne pomoi i aktivirati svo rezervno osoblje. U takvoj situaciji se otkazuju sve selektivne operacije. Ako se predvia vie od 50 povreenih, sve uobiajene aktivnosti u bolnici se svode na minimum. Bolesnici ije zdravstveno stanje to dozvoljava se otputaju. Trei nivo: usko specijalizovana pomo u zdravstvenim centrima u kojima postoje trauma centri i centri za opekotine, klinikama i institutima Stanja koja nije mogue zbrinuti na nivou primarne i opte bolnike zdravstvene zatite, zbrinjavaju se u zdravstvenim ustanovama tercijarnog nivoa (klinike, instituti). Institut za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju (sa 45 lekara specijalista) pri Klinikom centru Srbije sa njegovim institutima i ingerencijama (u zbrinjavanju kardioloko ugroenih pacijenata, psihotraumatizovanih, opeenih itd.), treba da preuzmu ulogu dravnog trauma centra. Takoe je potrebno da se u centrima regiona (Novi Sad, Ni, Kragujevac) formiraju trauma centri. U veini zdravstvenih ustanova postoje planovi zatite u vanrednim situacijama. Ovi planovi najee nisu novijeg datuma, ne auriraju se redovno i ne odgovaraju uvek situaciji na terenu. Mali broj ustanova poseduje procedure za uvanje i korienje zapaljivih i eksplozivnih materija. Deo koji se odnosi na protivpoarnu zatitu je organizovaniji i najee odgovara realnim potrebama. Na osnovu zadataka Centra za kontrolu trovanja u oblasti zbrinjavanja akutno otrovnih i eksponiranih graana u sluaju hemijskog akcidenta ili mogueg teroristikog hemijskog napada, Vlada je odredila Nacionalni centar za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije u oblasti zdravstva i socijalne zatite za privredno drutvo, drugo pravno lice od posebnog znaaja za odbranu Republike Srbije. Nacionalni centar za kontrolu trovanja je referentna ustanova u kojoj se sprovode medicinske usluge prevencije i terapije akutnih trovanja, detekcija hemijskih materija u biolokom materijalu, vodi, zemljitu i vazduhu, edukacija iz oblasti klinike toksikologije i toksikoloke hemije, kao i nauno-istraivaki rad u oblasti toksikologije i farmakologije.

Resursi

Resursima u sistemu zatite i spasavanja smatraju se osposobljeni kadrovi snaga zatite i spasavanja, kao i materijalno-tehniki resursi neophodni za reagovanje, oba podjednako znaajna i elementarna za efikasno funkcionisanje sistema. Meutim, analizom trenutnog stanja utvreno je da postojei, kako ljudski resursi tako i opremljenost slubi za preventivno i operativno reagovanje, nisu na zadovoljavajuem nivou. Popunjenost Ministarstva unutranjih poslova, Sektora za vanredne situacije je 72,8% zbog ega je neophodno preduzimati mere na boljoj popunjenosti, kako bi se poslovi i zadaci mogli realizovati na zadovoljavajui nain i u predvienim rokovima. Trenutno je popunjeno 2.950 radnih mesta vatrogasca - spasioca. Navedeni broj je ispod evropskih standarda gde se predvia da na 1.000 stanovnika dolazi jedan vatrogasac - spasilac, dok je u naem sluaju to 0,41. Broj izvrilaca treba poveati srazmerno broju intervencija i teritoriji koju tite, kao i broju stanovnitva (procena je da postojei broj treba poveati za 1.500 ljudi). Znaajno je napomenuti da nedostaju struni kadrovi, posebno inenjeri tehnike struke (mainske, elektroininjeri smera industrijske energetike, arhitekte, graevinski inenjeri) u Upravi za preventivnu zatitu. Kada je re o poplavama, prilikom prijema u radni odnos prednost treba dati inenjerima u oblasti hidrologije i koji imaju znanje i vetine za pripremu preventivne zatite i za delovanje u uslovima poplava. U toku su aktivnosti na realizaciji Sporazuma o preuzimanju zaposlenih, materijalno-tehnikih sredstava, pokretne i nepokretne imovine i arhive Uprave za vanredne situacije Ministarstva odbrane. Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije ne razvijaju posebne kapacitete za angaovanje na izvrenju zadataka zatite i spasavanja, ve u sluaju potrebe postojeim kapacitetima vre podrku civilnim vlastima i nosiocima poslova zatite i spasavanja. U poslovima zatite i spasavanja iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije mogu se angaovati kapaciteti logistike podrke, vazduhoplovne, inenjerski sastavi i jedinica ABHO. Nakon perioda stagnacije u meunarodnoj razmeni zbog sankcija meunarodne zajednice, to je uzrokovalo i recesiju privrednog razvoja, naa zemlja zapoela je postupak tranzicije koji podrazumeva vraanje na inostrano trite, priliv inostranih investicija u zemlju, korienje poloaja tranzicione zemlje u razmeni, odravanje meunarodnih sportskih i kulturnih manifestacija i uopte ekspanziju meunarodne saradnje u svim oblastima, zbog ega su postojei materijalno-tehniki resursi postali nedovoljni da odgovore novostvorenim zahtevima. Zbog toga je neophodno poboljati opremljenost snaga za zatitu i spasavanje i to pre svega vatrogasno-spasilakih jedinica, kako bi se u to je mogue veoj meri doprinelo bezbednosti ivota i imovine na teritoriji Republike Srbije. Postojea oprema i vozila, posebno ona koja su neophodna za tehnike intervencije sa opasnim materijama (seenje, razupiranje, spasavanje, zatitu disajnih organa, detektori vazdunog zagaenja, radno-zatitna oprema za rad sa opasnim materijama, ureaji za dekontaminaciju ljudstva i opreme, remedijanti i dr.) ne zadovoljava potrebe za efikasno delovanje na teritoriji Republike Srbije. Naime, Uprava za vatrogasne i spasilake jedinice raspolae sa svega tri vatrogasna vozila koja mogu adekvatno odgovoriti na nastanak hemijskog akcidenta. Pored toga, postojea oprema neophodna za tehnike intervencije u saobraaju je zastarela i nepouzdana, mada je manja koliina nabavljena u poslednjih pet godina. Usled ovakvog stanja starosti i nepouzdanosti vatrogasnih vozila i opreme, stizanje na mesto dogaaja od trenutka poziva u proseku iznosi 11 minuta, to je daleko ispod evropskih normi (pet sedam minuta), a trajanje intervencije je samim tim due, posebno kod intervencija tipa poar, gde je proseno vreme iznad 60 minuta te za posledicu ima i vee materijalne tete, a esto i povrede i gubitak ivota graana. Do promena je dolo realizacijom nabavki vatrogasne tehnike, vatrogasnih sprava, opreme i line zatitne opreme. Opremu je neophodno obnoviti za sve jedinice osim jedinica u gradovima: Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, za koje je u prethodnom periodu nabavljena nova lino-zatitna oprema.

Na nivou Ministarstva odbrane i Vojske Srbije vodi se operativna evidencija, gde su sadrani podaci o opremi i sredstvima, koja se u sluaju angaovanja Vojske u operaciji podrke civilnim vlastima u suprotstavljanju neoruanim pretnjama mogu angaovati. U periodu od 2007. do 2009. godine Republiki hidrometeoroloki zavod Srbije je u svojim podrunim jedinicama instalirao 28 automatskih meteorolokih stanica (AMS) kao i 20 automatskih kiomera na teritoriji grada Beograda, tako da sa svojom mreom meteorolokih stanica zadovoljava standarde koje je propisala Svetska meteoroloka organizacija (SMO). Republiki hidrometeoroloki zavod sprovodi aktivnosti i mere iz Akcionog plana za sprovoenje Nacionalne strategije odrivog razvoja za period 2009-2017. godina, u cilju unapreenja hidrometeorolokog informacionog sistema. Republika Srbija zauzima takav geografski poloaj da se koridorom 10 odvija najfrekventniji saobraaj u ovom delu Evrope. Oekuje se i poveanje renog saobraaja i prevoz raznih materijala kao najjeftinijeg naina transporta meu kojima su i opasne (tetne) materije. Trenutno, samo vatrogasno-spasilaka jedinica u Beogradu ima vatrogasni brod, dok ostale rene luke nemaju takav vid zatite. Poveanje stepena bezbednosti na tim koridorima postaju prioritet, pa je neophodno dodatno tehniko opremanje kljunih vatrogasno-spasilakih jedinica tehnikom opremom i opremom za hemijske udese na vodi, kao i dopunska specijalistika obuka pripadnika tih jedinica. Agencija za zatitu ivotne sredine poseduje brod - laboratoriju "Argus" koji moe biti struna podrka ovim jedinicama u cilju odreivanja vrste i stepena havarijskog zagaenja i njegovog praenja. Agencija za zatitu ivotne sredine Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, je od 2007. godine zapoela uspostavljanje sistema za automatski monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji. Iz donacije Evropske unije postavljeno je 28 fiksnih automatskih stanica za praenje kvaliteta vazduha na podruju Republike Srbije. Trenutno Agencija poseduje 40 AMSKV koje su u operativnom radu, a ostali poseduju vie od 15 AMSKV iji se podaci slivaju u Agenciju, ali ne svi u realnom vremenu. Podaci sa veine AMSKV se mogu pratiti u realnom vremenu na internet stranicama Agencije za zatitu ivotne sredine, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd i Zavod za javno zdravlje Panevo. Isto se oekuje i na internet stranici Pokrajinskog sekretarijata za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj. Agencija za zatitu ivotne sredine permanentno radi na razvoju komponenata informacionog sistema ivotne sredine, a posebno kroz IPA 2008 projekat uspostavljanje Nacionalne EIONET mree u Republici Srbiji, ijom e se realizacijom uspostaviti mrea institucija na nacionalnom nivou koje vre monitoring, prikupljaju i vre obradu podataka o stanju ivotne sredine. Ministarstvo prosvete i nauke je u proteklom periodu finansiralo naune projekte u okviru kojih su se direktno ili indirektno vrila istraivanja iz oblasti unapreenja sistema zatite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara.

Finansiranje
Sistem zatite i spasavanja finansira se iz budeta Republike Srbije, budeta jedinica teritorijalne autonomije i budeta jedinica lokalne samouprave, Budetskog fonda za vanredne situacije i drugih prihoda. U skladu sa Zakonom o budetskom sistemu ("Slubeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10 i 101/10), u budetu Republike Srbije se planiraju sredstva za stalnu budetsku rezervu, koja se iskazuje na aproprijaciji namenjenoj za budetske rezerve. Stalna budetska rezerva koristi se za finansiranje rashoda na ime uea Republike Srbije u otklanjanju posledica vanrednih okolnosti, kao to su zemljotres, poplava, sua, poar, klizita, sneni nanosi, grad, ivotinjske i biljne bolesti, ekoloka katastrofa i druge elementarne nepogode, odnosno drugih vanrednih dogaaja, koji mogu da ugroze ivot i zdravlje ljudi ili prouzrokuju tetu veih razmera. Stalna budetska rezerva opredeljuje se najvie do 0,5% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budetsku godinu. Reenje o

upotrebi sredstava stalne budetske rezerve donosi Vlada, na predlog ministra nadlenog za poslove finansija. Od momenta proglaenja vanredne situacije i donoenja reenja o korienju sredstava stalne rezerve od strane Vlade, Uprava za trezor u vrlo kratkom roku vri prenos sredstava iz budeta Republike Srbije.

Obuka
Pored izgraene infrastrukture i neophodne opreme, potrebno je i stalno jaanje kadrovskog potencijala, u smislu edukacije i treninga. U Ministarstvu unutranjih poslova, Sektoru za vanredne situacije je formiran Nacionalni trening centar za vanredne situacije koji edukuje i obuava pripadnike profesionalnih i dobrovoljnih vatrogasnospasilakih jedinica, kao i graane koji uestvuju u civilnoj zatiti. U Nacionalnom i regionalnim trening centrima za zatitu i spasavanje mogu se obuavati i strani dravljani, u skladu sa propisima, uz odgovarajuu naknadu utvrenu bilateralnim ili multilateralnim ugovorima. Od 2006. godine, Amerika agencija za meunarodni razvoj (USAID) u okviru Programa za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama prua tehniku i materijalnu pomo kako bi Sektor za vanredne situacije nastavio da prua visokokvalitetnu obuku svojim pripadnicima kao i svim lanovima tabova za vanredne situacije na lokalnom nivou. Trenutno 80 optina u Republici Srbiji uestvuje u programskim aktivnostima tokom kojih prolazi viemesenu obuku i stie uslove za sertifikaciju. U saradnji sa drugim slubama i meunarodnim organizacijama, prisutno je kontinuirano jaanje kadrovskog potencijala Republikog seizmolokog zavoda kroz razliite vrste obuka, kurseva i seminara. Takoe, Republiki seizmoloki zavod je, u cilju stvaranja uslova za veu bezbednost graana Republike Srbije i njihove imovine u sluaju zemljotresa, organizovao predavanja u centrima za obavetavanje sa temom razumevanja osnovnih informacija sa terena o zemljotresima. Dravni slubenici Republikog hidrometeorolokog zavoda, u cilju jaanja kapaciteta, redovno uestvuju na kursevima, radionicama i obukama po programima: - sistemi ranog upozorenja, telekomunikacioni sistemi kontrola, obrada i arhiviranje meteorolokih podataka u organizaciji Svetske meteoroloke organizacije (SMO); - korienje satelitskih i radarskih produkata u detektovanju i prognozi opasnih atmosferskih pojava u organizaciji Evropske agencije za eksploataciju meteorolokih satelita (EUMETSAT) i Evropske mree nacionalnih meteorolokih slubi; - korienje i razvoj najsavremenijih numerikih modela koji se koriste za prognozu (vrlo kratkoronu, kratkoronu, srednjoronu i sezonsku) opasnih atmosferskih pojava u Organizaciji Evropskog centra za srednjoronu prognozu vremena (ECSPV).

Saradnja
Ministarstvo unutranjih poslova je sa efovima slubi za zatitu i spasavanje iz Republike Albanije, Federacije Bosne i Hercegovine, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Slovenije, Republike Hrvatske i Crne Gore, usvojilo zakljuke o formiranju mree regionalnih specijalizovanih centara za reagovanje u vanrednim situacijama u jugoistonoj Evropi, kako bi se iskoristili i dalje unapredili postojei kapaciteti drava u sistemu prevencije i odgovora u vanrednim situacijama. Prema Zakonu o vanrednim situacijama, delovanje u vanrednim situacijama predstavlja zajedniku aktivnost nadlenih organa dravne uprave i predstavnika lokalne samouprave, u cilju jednostavnijeg i

breg reagovanja u takvim situacijama. Meutim, evidentna je nedovoljna saradnja izmeu nauno-istraivakih institucija i direktnih korisnika rezultata istraivanja, kao to su mala i srednja preduzea i industrija, kao i ostale institucije od dravnog znaaja. U okviru Konvencije o prekograninom efektu industrijskih udesa, Republika Srbija sprovodi saradnju sa Ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE). Agencija za zatitu ivotne sredine od svog osnivanja, 2004. godine, aktivno sarauje sa Evropskom Agencijom za ivotnu sredinu (European Environment Agency - EEA) u okviru Evropske mree za informisanje i osmatranje (EIONET). Obaveza Republike Srbije da prikuplja i dostavlja podatke o stanju ivotne sredine EEA je ispunjena u znaajnom obimu, a pre svega u oblasti kvaliteta vazduha, kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, zatienih prirodnih podruja. U saradnji sa nacionalnim institucijama koje vre monitoring pojedinih medijuma ivotne sredine ostvaren je znaajan napredak u periodu 2004 - 2010. godina sa poveanjem obima izvetavanja u odnosu na takozvane prioritetne tokove podataka sa 0% u 2003. godini, do 75% u 2009. godini. Mobilna toksikoloko hemijska ekipa, Nacionalnog centra za kontrolu trovanja u organizaciji zbrinjavanja zatrovanih sarauje sa slubama koje uestvuju u organizaciji sanacije posledica akcidenta. Republiki hidrometeoroloki zavod uestvuje u programima koji predstavljaju osnovnu komponentu i nauno-tehniku podrku nacionalnom hidrometeorolokom sistemu rane najave atmosferskih i hidrolokih nepogoda, klimatskih ekstrema i katastrofa, akcidentnih radioaktivnih i hemijskih prekograninih zagaenja vazduha i voda, kao i doprinos merama ublaavanja posledica katastrofa i klimatskih promena na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Pored toga, potpisani su sporazumi o struno-tehnikoj saradnji sa nacionalnim hidrometeorolokim slubama Republike Nemake, Republike Francuske, Republike Maarske, Crne Gore, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Federacije Bosne i Hercegovine, a u pripremi je zakljuivanje sporazuma sa ostalim zainteresovanim nacionalnim slubama zemalja regiona jugoistone Evrope. Republiki seizmoloki zavod, kao lan Evropsko-mediteranskog seizmolokog centra - (EMSC), zaduen je od Saveta Evrope da izdaje seizmika upozorenja u okviru Otvorenog parcijalnog sporazuma (OPA) za prevenciju, zatitu i organizaciju pomoi od velikih prirodnih i tehnikih katastrofa. Zavod je takoe lan i Opservatorije i istraivake ustanove evropske seizmologije (ORFEUS), iji je cilj koordinisanje i promovisanje evropske seizmologije. Zavod aktivno uestvuje na projektima ovih organizacija. Zavod u realnom vremenu razmenjuje registrovane podatke sa svim zemljama u okruenju a na osnovu potpisanih sporazuma sa Crnom Gorom, Federacijom Bosne i Hercegovine, Bivom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, Republikom Albanijom, Republikom Hrvatskom i Republikom Austrijom.

PRIKAZ STANjA ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH STANjA OPASNOSTI

Aktivna politika smanjenja rizika od katastrofa i efikasno reagovanje u vanrednim situacijama moe u velikoj meri smanjiti broj ljudskih rtava i materijalnu tetu. Teritorija Republike Srbije iznosi 88.361 km2 sa 6.164 naseljena mesta i 7.498.001 stanovnikom po popisu iz 2002. godine. Na ovom prostoru u poslednjih sedam godina bilo je ukupno 175.083 raznih dogaaja od ega 134.686 poara, 13.620 tehnikih intervencija (spasavanja ljudi u saobraajnim i drugim tehniko tehnolokim nezgodama, intervenisanje i saniranje akcidenata sa opasnim materijama i drugih nezgoda). Podaci ukazuju na rast intervencija (tabela broj 1). Neophodno je napomenuti da su aktivnosti vatrogasno-spasilakih jedinica usmerene u 77% sluajeva na aktivnosti gaenje poara i

saniranja posledica nastalih nakon eksplozija, a u 20,5 % sluajeva aktivnosti su usmerene na spasavanju graana i njihovih dobara u ostalim intervencijama. Tabela br. 1 Vrsta dogaaja Poar Eksplozija Tehnike intervencije Tehnike intervencije sa opasnim materijama Tehnike intervencije u saobraaju Deurstvo Crpljenje vode Usluge Uviaji Sadejstva Lane dojave Ostale intervencije Ukupno 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

14.841 19.271 15.061 14.670 17.847 28.546 24.450 21.545 25 877 43 411 696 574 1.652 215 23 382 270 42 990 71 510 732 317 916 239 29 402 383 36 1.144 64 608 799 704 777 268 24 385 364 32 1.214 80 638 1.052 820 1.003 345 46 390 436 39 1.318 78 709 980 909 1.188 385 28 379 591 35 1.640 60 819 1.179 395 870 356 64 523 549 43 1.515 89 742 1.290 244 915 386 34 483 534 417 595 44 1.706 84 784 1.458 606 562 568

20.009 23.902 20.234 20.726 24.451 35.036 30.725 28.391

Poveana urbanizacija sa jedne strane i nedovoljna kontrola primene propisa protivtrusne gradnje su uzroci poveane osetljivosti drutva na dejstvo zemljotresa. Postojanje katastara sa izvoritima pitke vode, vodozahvata, vetakih i prirodnih jezera, podruja ugroenih opasnim otpadom sa akcentom na poljoprivredno zemljite, kao specijalizovani katastri ne postoje. Pretpostavke za izradu navedenih katastra postoje, planovima i kartama odgovarajuih razmera. Za izradu mapa rizika nadlene institucije Republike Srbije mogu koristiti grafike podloge Republikog geodetskog zavoda, kao to su na primer digitalni ortofoto Republike Srbije i karata Republike Srbije razmere 1:300.000. Shodno direktivi INSPIRE (Directive 2007/2/EC), neophodno je da se zone prirodnog rizika, kao jedna od tema nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka implementira i prikae na nacionalnom geoportalu, za koji je nadlean Republiki geodetski zavod. Zonama prirodnog rizika, u smislu INSPIRE direktive smatraju se "opasna podruja okarakterisana kao takva prema prirodnim hazardima (svi atmosferski, hidroloki, seizmoloki, vulkanski i plameni fenomeni koji, usled svoje lokacije, ozbiljnosti i uestalosti imaju potencijal ozbiljnog uticaja na drutvo), na primer poplave, klizita i useci, lavine, umski poari, zemljotresi, erupcije vulkana.". Podaci o zonama prirodnog rizika moraju biti u elektronskoj formi. Interoperabilni i harmonizovani u skladu sa meunarodnim standardima da bi mogli biti objavljeni na nacionalnom geoportalu. U okviru implementacije projekta IGIS, koji je Republiki geodetski zavod zapoeo u novembru 2010. godine i koji traje tri godine, bie uspostavljen geoportal za potrebe dravnih organa. Geoportal e omoguiti prikaz podataka o rizicima, korienje satelitskih snimaka i razmenu drugih podataka za

potrebe reagovanja u vanrednim situacijama. Za potrebe preciznog prostornog pozicioniranja elementarnih nepogoda i drugih stanja opasnosti mogu se koristiti GPS ureaji u sistemu Aktivne geodetske referentne osnove Srbije (AGROS), koju je uspostavio i odrava Republiki geodetski zavod.

Elementarne nepogode
U periodu 1900-1940. godina, svakih deset godina dogaalo se po 100 prirodnih katastrofa, 19601970. godina bilo ih je 650, a 1980-1990. godina ak 2000, dok je u desetogodinjem periodu 19902000. godina broj katastrofa je porastao na 2800. Trend pokazuje da se broj vanrednih i opasnih situacija iz godine u godinu poveava, pa su poslednjih godina ekonomski trokovi utrostrueni. U studiji "Study on Economic Benefits of RHMS of Serbia", The World Bank study group, 2005, Belgrade, Serbia identifikovani su vremensko zavisni ekonomski sektori u Republici Srbiji, udeo ovih sektora u bruto nacionalnom dohotku (bez poreza na dodatu vrednost), evidentirane i procenjene tete. Uee vremensko zavisnih sektora u bruto nacionalnom dohotku Republike Srbije, bez Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, po konstantnim cenama iz 2002. godine bez poreza na dodatnu vrednost u periodu od 2000. do 2004. godine kretao se od 42% do 43.8%. Ve 2005. godine uee vremensko zavisnih sektora u bruto nacionalnom dohotku Republike Srbije bila je 47.18%. Studija Svetske banke obuhvatala je samo 49% vremensko zavisnih sektora i nije uzela u obzir tete prouzrokovane umskim poarima. Meutim, tokom 2007. godine registrovano je 258 umskih poara. Opoareno je 33.000 hektara rastinja, a od toga 16.000 hektara pod umama. umski poari su izazvali tetu od oko 40 miliona evra. Samo za sanaciju je potrebno 24 miliona evra. Indirektna teta nije procenjivana. U Tabeli 2. date su procenjene tete u vremensko zavisnim sektorima u Republici Srbiji. Nema sumnje da srpska ekonomija trpi znaajne gubitke u materijalnim dobrima ali i da na podruju Republike Srbije atmosferske nepogode prouzrokuju gubitke u ljudskim ivotima. Tabela 2. Procenjene tete u vremensko zavisnim sektorima Procena gubitaka u sektorima Sektor/nepovoljne vremenske pojave Srednji godinji ekonomski gubici u milionima dinara Od 3.100 do 8.500 Oko 1.960 Srednji godinji gubici ljudskih ivota Nekoliko do desetine -----------Nekoliko do desetine i to od udara groma Nema gubitaka Nekoliko do desetine ------------

Poljoprivreda/poplave Vodoprivreda/poplave

Poljoprivreda/grad, jake i obilne padavine, jak Oko 7.316 vetar Poljoprivreda/ sua, mrazevi Proizvodnja energije (toplotna energija)/ ekstremno niske temperature vazduha Oko 40 Oko 716

Odravanje puteva/sneg, poledica, zaleivanje Oko 3.500

Ljudski gubici na autoputevima, regionalnim i lokalnim putevima prouzrokovani loim vremenom godinje se kreu od 105 do 131 Komercijalni vazduni saobraaj UKUPNO Od 54 do 72 Od 16.648 do 48.572 -----------Od nekoliko do 160

Nastanak, obim i vreme trajanja prirodnih nepogoda u veini sluajeva se ne mogu unapred predvideti, ali se za izvesne pojave, na osnovu iskustava, statistikih podataka i metoda modelovanja, a s obzirom na mesto pojave, moe pretpostaviti da e do njih doi. Uraena je procena ugroenosti teritorije Republike Srbije od poplava i klizanja terena, i na osnovu raspoloivih statistikih podataka uraena je karta rizika od elementarnih nepogoda (umski poari, poplave, klizita i zemljotresi).

Postoje e stanje - monitoring po medijima

Postojei programi monitoringa kvaliteta vazduha, kao i monitoringa povrinskih i podzemnih voda su zastareli. Neophodno je da Vlada usvoji Nacionalni program kontrole ivotne sredine, a zatim i da propie program monitoringa kontrole kvaliteta vazduha, voda i zemljita.

Zemljotresi
Proseno, u Republici Srbiji se svakih desetak godina dogodi snaan zemljotres koji moe da priini tete na graevinskim objektima. Republiki seizmoloki zavod locira mesto gde se zemljotres dogodio, odreuje njegovu magnitudu na osnovu koje se daje pretpostavljeni intenzitet odnosno jaina zemljotresa u epicentru. Na osnovu podataka sa mree za jake zemljotrese Republiki seizmoloki zavod daje podatke za procenu seizmike ugroenosti kapitalnih objekata. Prema broju registrovanih i lociranih zemljotresa, seizmika aktivnost u 2010. godini je bilo znatno intenzivnija u odnosu na 2009. godinu. Najvei broj zemljotresa lociran je na zonama centralne Srbije (Kraljevo, Kopaonik) i june Srbije (Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija). Manji broj zemljotresa lociran je u istonoj i jugoistonoj Srbiji, dok je najmanji broj lociran na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina. Interpretacija registrovanih zemljotresa omoguava: izradu karata procenjenih intenziteta; izuavanje tektonskih procesa u aritu; seizmotektonsku interpretaciju seizmolokih podataka; proraun parametara seizmikog hazarda na prostoru Republike Srbije i na manjim prostorima; izradu karata seizmikog hazarda Republike Srbije, kao osnove za prostorno planiranje i projektovanje seizmiki otpornih objekata; izradu seizmolokih osnova pravilnika o propisima za izgradnju objekata u seizmikim podrujima.

Buji ne poplave
Procena ugroenosti teritorije Republike Srbije od poplava obuhvata samo aspekt poplava na velikim rekama. Ugroenost bujinim poplavama zahteva veu detaljnost obrade i raena je samo za nekoliko optina. S obzirom na to da stalnu opasnost predstavlja veliki broj bujinih tokova (14.000-15.000 prema podacima starih katastara bujinih tokova) koji ugroavaju naselja i znaajne infrastrukturne objekte potrebno je sainiti aurnu procenu ugroenosti bujinim poplavama. U Institutu za vodoprivredu "Jaroslav erni" je razvijena metodologija za klasifikaciju bujinih tokova koja je ukljuena i u Vodoprivredni informacioni sistem. Veina optina u Republici Srbiji je tokom sprovedenih ispitivanja iskazalo da, iz oblasti vanrednih situacija, trpe velike tete od poplava (preko 70%). Prema odredbama Zakona o vodama, odbrana od poplava je podeljena prema kategorizaciji vodotokova na dve kategorije. Javna vodoprivredna preduzea organizuju odbranu na vodama prvog reda koje su preteno veliki vodotokovi sa izgraenim zatitnim sistemima i organizacijom odbrane. Bujine poplave se karakteriu brzim nastankom i kratkim trajanjem. Spadaju u grupu predvidivih pojava, koje brzo nastaju i kratko traju, a iza sebe ostavljaju ruevine. Javljaju se za vreme i posle jakih

olujnih nepogoda, jakog intenziteta. Nije definisano u koje doba godine se javljaju bujine poplave. Bilo je primera da se javljaju u zimskom periodu (novembar 2007. godine, na rekama: Vlasina, Niava, Jablanica i Pusta) ili u prolenom periodu (maj 2010. godine, Trgovite) i letnjem periodu (jun 1988. godine, na reci Vlasina, a jun 1999. godine na rekama: Jasenica, Kubrnica i Topiderska reka). Godina 2010. je karakteristina po tome to su bujine poplave nanele velike tete po celoj Republici Srbiji. Optine Zajear, Ljubovija, Loznica, Valjevo, Oseina pretrpele su velike tete od bujinih poplava, dok je Trgovite teko postradalo od razorne bujine poplave reke Pinje i pritoka. Tradicionalni nain zatite od ove vrste poplava je izgradnja vrstog sistema objekata. Ukoliko je takav sistem nedovoljan ili ga uopte nema iza bujine poplave ostaju ruevine mostova, puteva, zgrada i svega to im je na putu. Kako su trokovi izgradnje pasivnog sistema zatite od bujinih poplava veliki, ti radovi uvek kasne za potrebama, jedini nain za smanjivanje teta je organizovanje pravovremene najave moguih bujinih poplava i uklanjanje ljudi i pokretnih dobara sa puta bujine poplave. Za odbranu od bujinih poplava je izraena metodologija aktivne odbrane koja je namenjena optinama. Naalost, ovu metodologiju su primenile optine koje su prethodno postradale od bujinih poplava, a podrazumevala je potpunu koordinaciju sa radarskom osmatrakom slubom Republikog hidrometeorolokog zavoda. Pored izlivanja reka i potoka, u sluaju obilnih atmosferskih padavina, opasnost od plavljenja naseljenih mesta preti i zbog neadekvatnog odravanja kanala za odvodnjavanje oko i u naseljenim mestima. Koridor 10 je posebno interesantan, jer je u prolosti taj prostor bio karakteristian po redovnoj pojavi bujinih poplava, odrona i klizita, koji su prekidali elezniki i putni saobraaj i po nekoliko nedelja godinje. Iz navedenih razloga koridor je bio pokriven najveom gustinom zatitnih objekata i radova. Uprkos tome i dalje se pojavljuju povremene bujine poplave koje prekinu elezniku prugu i put, svakako neuporedivo ree u odnosu na sredinu dvadesetog veka. Problem potrebe za aurnom kartografskom osnovom je neophodan za planiranje bilo koje aktivnosti i uspostavljanje brojnih specijalistikih karata i katastara. Za potrebe praenja stanja i promena karakteristika hidrolokog reima vodotoka u Republici Srbiji, u okviru dravne mree operativno funkcionie 187 hidrolokih stanica. Za potrebe hidrolokih prognoza i upozorenja svakodnevno se prikupljaju podaci sa preko 70 hidrolokih stanica. Izvetaji se dostavljaju radio vezom, na 50 hidrolokih stanica instalirana je savremena digitalna oprema za merenje i arhiviranje i direktni pristup podacima korienjem GPRS servisa, dok se sa 20 stanica podaci dobijaju telefonom ili radio vezom. Bilteni sa hidrolokim podacima i prognozama, informacije i upozorenja na velike i male vode i stanje leda, distribuiraju se svim uesnicima u sistemu odbrane od poplava i drugih ekstremnih hidrolokih pojava, kao i medijima. Dostava se vri putem elektronske pote, faksom i telefonom, uz svakodnevno auriranje podataka na WEB stranicama Republikog hidrometeorolokog zavoda. Sistem optih najava i upozorenja javnosti na mogunost pojave opasnih meteorolokih pojava Meteoalarm, razvijen je u okviru Mree evropskih meteorolokih slubi Evropske unije - EUMETNET, iji je lan i Republiki hidrometeoroloki zavod. Takoe, u okviru Evropskog sistema za upozoravanje na poplave - European Flood Alert System (EFAS) razvijen je i operativno funkcionie Hidroalarm u koji je ukljuen i Republiki hidrometeoroloki zavod.

Klizita i odroni na padinama i kosinama

Znatno poveanje nivoa podzemnih i povrinskih voda izazvano obilnim padavinama, odnosno zasienja vodom potencijalno nestabilnih masa dovodi do pojave klizita. U takvim uslovima pojedine sredine koje nisu u stanju da prime veu koliinu vode od kia, snega i vodotoka, predstavljaju potencijalnu opasnost za pojavu klizita, a to su u prvom redu one sredine koje sadre glinu i koje se nalaze uglavnom u niim predelima i dolinama veih reka. Klizita koja se deavaju na teritoriji Republike Srbije su u 70% sluajeva poznata i u veoj meri

istraena. Odronima i klizitima zahvaeno je oko 25% teritorije Republike Srbije. Na teritoriji Republike Srbije postoji ukupno 3.137 aktivnih ili potencijalnih klizita. Odreeni broj klizita ugroava stambene objekte u naseljenim mestima (oko 3.727 objekata i oko 7.755 stanovnika), dok veina klizita ugroava lokalne i magistralne saobraajnice. Klizita u Republici Srbiji su rasprostranjena u jugoistonom delu Panonske nizije, tanije na severnim padinama Fruke Gore i delu Podunavlja izmeu gradova Beograda i Smedereva. Ono to je neophodno uraditi kako bi definisali potencijalne opasnosti, odnosno hazarde od deavanja takvih pojava je: - najpre izuiti pojave sa najveim masama, odnosno potencijalnom energijom i na bazi toga izvriti procenu opasnosti od njih - rizik klienja i odronjavanja. To e biti osnov za preduzimanje odreenih preventivnih mera, kako bi se umanjili negativni efekti koje izazivaju klizita, - sa inenjersko-geolokog stanovita, uraena je namenska karta na kojoj je izvrena kategorizacija stenskih masa, koja omoguava izdvajanje odgovarajuih modela terena (konstrukcija terena), koji su veoma pogodni za definisanje hazarda klienja, odnosno procenu rizika od pojava nestabilnosti. Geoloki modeli padina pogodni za nastanak pojava nestabilnosti velikih razmera je prisutna, praktino samo u predelima centralne Srbije. U Panonskom i Kosovskom basenu, kao i u neogenim jezerskim basenima umadije, iako su prisutna brojna klizita koja priinjavaju znaajne tete, nema uslova za nastanak takvih pojava nestabilnosti. Sanacione mere se vre primenom inenjersko-geolokih sanacionih tehnika i metoda. Obezbeivanje materijalnih sredstava za finansiranje sanacionih mera za otklanjanje posledica klizita je obaveza Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

Nepovoljne i opasne atmosferske nepogode

U zavisnosti od intenziteta, vremena trajanja direktnih i indirektnih gubitaka ovde razlikujemo dva tipa hidrometeorolokih dogaaja - pojava, nepovoljni i opasni. Nepovoljni hidrometeoroloki dogaaji - pojave predstavljaju hidrometeoroloke dogaaje - pojave, koji svojim intenzitetom, trajanjem ili vremenom pojavljivanja ne dostiu kritine vrednosti ili karakteristine vrednosti, ali mogu prouzrokovati tete specifinim, vremenski zavisnim ekonomskim sektorima. Hidrometeoroloke opasnosti su hidrometeoroloki dogaaji - pojave, koji svojim intenzitetom, trajanjem ili vremenom pojavljivanja predstavljaju opasnost po ljudsku bezbednost i mogu izazvati znaajne tete ekonomskim sektorima. Ovi fenomeni predstavljaju rizik i opasnost kada dostignu kritine ili karakteristine vrednosti.

1.1. Potencijalno tetni hidrometeoroloki doga aji - pojave u Republici Srbiji

Na podruju Republike Srbije identifikovani su sledei potencijalno tetni hidrometeoroloki dogaaji - pojave, koji mogu da dovedu do povreda ili gubitka ivota, oteenja imovine, poremeaja u drutvenim i ekonomskim aktivnostima ili mogu da izazovu degradaciju ivotne okoline: - jake/estoke vremenske pojave: oluje i jake grmljavinske nepogode (grad, jake grmljavine, udari groma, udari vetra, intenzivne padavine, pijavica/svrdlica), padavine (snene oluje, meava i vejavica, mokar sneg, jake intenzivne kine padavine, dugotrajne kine padavine, ledena kia, ledena rosulja, poledica); - drugi dogaaji/pojave i vremenski uslovi (jaka inverzija, hladni i topli talasi, magla i niska oblanost,

UV-B radijacija, umski poari, naglo topljenje snega, sneni nanosi); - kvalitet vazduha (kisele kie, radioaktivne padavine, urbano zagaenje vazduha); - klimatski dogaaji/pojave (sue, biljne bolesti...); - hidroloki dogaaji/pojave (poplave, bujice, erozija i klizita, male vode...).

Grad
Metodologija suzbijanja grada sprovodi se od 15. aprila do 15. oktobra na ukupnoj povrini od 7.749.800 hektara od ega je poljoprivredno zemljite 5.052.957 hektara. Operativni, metodoloki i razvojni poslovi iz oblasti zatite od grada obavljaju se u Sektoru za odbranu od grada. Radi se o sistemu koji ine: 13 radarskih centara, oko 1.650 aktivnih protivgradnih lansirnih stanica, telekomunikacioni sistem koji pokriva teritoriju Republike Srbije i operativnometodoloki centar u Beogradu. Radarski centri su zadueni za organizaciju i operativno sprovoenje odbrane od grada na pripadajuim teritorijama. Snabdeveni su meteorolokim radarima, kojima se prati razvoj oblanih sistema. Na osnovu obrade radarskih signala ocenjuje se gradoopasnost iz kumulonimbusnih oblaka i automatski sprovodi metodologija zasejavanja oblaka u cilju suzbijanja grada, spreavanja i smanjenja teta od grada. Osim toga, radari se mogu koristiti i za praenje svih vrsta i intenziteta padavina. Svi radarski centri raspolau mogunostima za trodimenzionalno prikazivanje oblaka, to ovaj sistem svrstava u sam vrh tehnologije u oblasti radarske meteorologije. Na radarskim centrima kompletna metodologija rada je podrana informacionim sistemom - automatskim sistemima koji upravljaju radom radara, metodom izdavanja komandi za dejstvo, obradom i arhiviranjem podataka i njihovim plasmanom ka korisnicima i centralnoj bazi podataka. Celokupan rad na radarskim centrima i u centru sistema odbrane od grada definisan je instrukcijama, koje se svake godine obnavljaju u zavisnosti od novih naunih saznanja, napretka tehnikih sredstava i razvoja novih softverskih reenja.

Sua
Sua kao prirodna nepogoda nastala usled deficita padavina u duem vremenskom periodu uzrokuje brojne negativne posledice u sektoru poljoprivrede, vodosnabdevanja, energetike, zdravlja, zatite ivotne sredine i drugim delatnostima. Usled klimatskih promena, na podruju Balkanskog poluostrva i irem regionu Mediterana i jugoistone Evrope, registrovan je porast uestalosti i intenziteta sua, a slian trend se oekuje i tokom narednih decenija. Podaci meteorolokih osmatranja pokazuju da su na teritoriji Republike Srbije najjae sue registrovane u toku poslednje dve decenije, a naroito u severoistonim, istonim i junim delovima zemlje. Republiki hidrometeoroloki zavod je u okviru svojih nadlenosti u oblasti agrometeorologije uspostavio operativan sistem monitoringa sue kojim se obezbeuje neprekidno praenje stanja deficita, odnosno suficita vlanosti zemljita i izdavanje analiza, prognoza i upozorenja o pojavi i intenzitetu sue u pojedinim regionima Republike Srbije. Sistem monitoringa sue Republike Srbije ukljuen je u regionalni sistem monitoringa sue kojim koordinira Centar za suu za jugoistonu Evropu sa seditem u Republici Sloveniji. Izraena je preliminarna ocena rizika od sue za sektor poljoprivrede, a u toku su aktivnosti na razradi i primeni metodologija i preporuka Evropske unije u vezi sa ocenom rizika prirodnih nepogoda.

Epidemija zaraznih boles ti

U sluaju epidemije zaraznih bolesti na inicijativu Ministarstva zdravlja formiraju se zajednika tela, operativni timovi za: aktivnosti zdravstvenog sistema, planiranje i koordinaciju, komunikaciju, kao i praenje situacije i procenu.

Tehni ko-tehnolo ke nes re e

Znaajan rizik od vanrednih situacija predstavljaju tehniko-tehnoloke nesree u kojima poari i efekti dejstva opasnih materija mogu zahvatiti ne samo teritoriju Republike Srbije ve i susedne drave.

Poari
Korisnik uma duan je da prati opte stanje uma svih oblika svojine i njihovu ugroenost od elementarnih nepogoda. Preventivna zatita od poara sprovodi se u skladu sa Zakonom o umama, kojim je definisana obaveza izrade i sprovoenja propisanih planskih dokumenata - plana zatite uma od poara za ume svih svojinskih oblika, za period od pet godina. Godinjom razradom plana zatite od poara, blie se definiu protivpoarna deurstva i procedure za sluaj poara (nain organizovanja ljudstva, prevoz opreme, obavetavanje odgovarajuih slubi i dr.) Zakonom o umama je definisana zabrana paljenja otvorene vatre u umi i na zemljitu u neposrednoj blizini ume, na udaljenosti manjoj od 200m od ruba ume, osim na mestu koje je samo za tu namenu odreeno, ureeno i vidno obeleeno i uz sprovoenje propisanih mera. Propisana je i obaveza zavoenja umskog reda, to podrazumeva mere koje se sprovode u cilju spreavanja poremeaja u umskim ekosistemima koji mogu nastati izvoenjem radova na korienju i gajenju uma, a naroito u cilju preventivne zatite uma od poara, zatite uma od entomolokih i fitopatolokih bolesti, zatite podmlatka i dubeih stabala, zatite prizemnog pokrivaa, zatite zemljita od nastanka erozionih procesa, zatite izvorita i vodotokova, zatita od zagaenja i dr. Sprovoenjem napred propisanih mera i odgovarajuih procedura od strane korisnika uma i lovita, odnosno sopstvenika uma, kroz realizaciju obaveznih planskih dokumenata iz oblasti umarstva i lovstva obezbeuje se unapreenje stanja uma i divljai, odrivo gazdovanje istim, kao i zatita uma i divljai od poara i drugih elementarnih nepogoda. Preventivno dejstvo u aktivnostima republike umarske i lovne inspekcije, u smislu zatite od poara, ogleda se u zakonom propisanoj obavezi i pravu inspektora, da shodno nadlenostima, kada i ukoliko utvrdi nedostatak u primeni predmetnog zakona i propisa donetih za njegovo sprovoenje, preduzme odgovarajue mere - izmeu kojih je i privremena zabrana odgovarajuih radnji i aktivnosti, sve u cilju spreavanja teta u hitnim sluajevima, a u kojima bi nastupila teta po opti interes. Sanacione mere u sluaju ovakvih hazarda svode se na procenu tete u geodiverzitetu i biodiverzitetu. Republiki hidrometeoroloki zavod, u cilju doprinosa organizovanoj zatiti uma od poara u Republici Srbiji od prolea 2008. godine izraunava procenu opasnosti od pojave umskih poara na teritoriji Republike Srbije, koristei kanadski metod odreivanja indeksa opasnosti od pojave umskih poara Fire Weather Index (FWI). Ovaj metod zasniva se na proceni zapaljivosti umskog goriva u zavisnosti od prolih i trenutnih vremenskih uslova i predstavlja orijentacionu mogunost opasnosti pojave umskog poara. Informacije o stvarnom i prognoziranom stanju alju se redovno nadlenim dravnim organima i na internet www.meteoalarm.rs, u tabelarnoj i grafikoj formi.

Dejs t v o o p a s nih materija

Postojea saobraajna infrastruktura Republike Srbije koristi se za transport opasnog tereta, uz potovanje propisane regulative. Na Aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, postoji skladite za opasne terete. Skladite se sastoji od skladita za opasne terete koji nisu radioaktivni i koji nisu zapaljive tenosti, zatim skladita zapaljivih tenosti, skladita za radioaktivne materije, kao i hladnjaa u kojima se skladite opasni tereti za koje se

zahteva da se uvaju na odreenoj temperaturi. Aerodrom "Konstantin Veliki" u Niu, nema skladite za opasne terete. Transport opasnog tereta je mogu samo direktnim prevozom do vazduhoplova od strane ovlaenih robnih agencija. Pravci transporta opasnog tereta u drumskom saobraaju nisu definisani i odreeni ali se trenutno saobraajnim znakom "zabrana saobraaja vozilima koja prevoze opasne terete" moe zabraniti saobraaj na odreenim delovima puta. Ne postoje podaci o prosenim mesenim koliinama opasnih tereta koji se prevoze drumom i odreenim pravcima, ali se najvie vozila sa opasnim teretom kree koridorom 10, a klase opasnih tereta koje se najvie prevoze su klasa dva (gasovi), klasa tri (zapaljive tene materije) i klasa osam (nagrizajue materije). U eleznikom saobraaju na osnovu raspoloivog postojeeg programa za praenje transporta opasnog tereta nije mogue odrediti prosene mesene koliine prevoza opasnog tereta po pravcima. Na vodnim putevima nije mogue definisati pravce za transport opasnog tereta, jer nema alternative za reke koje su prirodni koridori. Mnogi udesi koji izazivaju zagaenje ivotne sredine prijavljeni su tokom transporta opasnih materija. U sluaju udesa, zavisno od njegovog obima, unutar ili van postrojenja i procene posledica koje mogu izazvati direktnu ili odloenu opasnost po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, proglaava se stanje ugroenosti ivotne sredine i obavetava javnost o preduzetim merama. Stanje ugroenosti ivotne sredine proglaava nadleno ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave. Za udese sa prekograninim efektima stanje ugroenosti ivotne sredine proglaava Vlada. Kada se radi o postupanju u sluaju udesa pri transportu opasnog tereta u eleznikom saobraaju, u sadanjim okolnostima JP "eleznice Srbije" se u sluaju vanrednih dogaaja pri transportu opasnog tereta pridrava propisanih mera iz Uputstva 171 za prevoz opasnih roba na J-ZJ br. 193/10-03, Zakona o bezbednosti u eleznikom saobraaju ("Slubeni list SRJ", br. 60/98 i 36/99 - ispravka i "Slubeni glasnik RS", broj 101/05 - dr. zakon) i unutranjih eleznikih propisa. Javno preduzee "eleznice Srbije" ne poseduje specijalizovana vozila ili opremu za intervenciju kod ovakvih situacija. Za potrebe delovanja kod akcidentnih situacija, u sluaju da je dolo do oslobaanja opasne materije iz eleznikog vozila, po napred definisanoj proceduri se obavetava Sektor za vanredne situacije, Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije. Preventivne mere zatite prilikom transporta opasnog tereta u drumskom i eleznikom saobraaju se sprovode kroz redovan inspekcijski nadzor svih nadlenih organa, kod svih uesnika u transportu opasnog tereta. Preventivne mere su i pravilna primena propisa, obuavanje i kolovanje lica koja uestvuju u transportu opasnog tereta. U cilju adekvatnog reagovanja na hemijski udes Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je napravilo ugovore sa pet zavoda za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije (gradovi: Beograd, Panevo, Zajear, uprija i abac) sa osnovnim ciljem pripravnosti i angaovanja mobilnih ekotoksikolokih ekipa da u sluaju hemijskog udesa izau na teren i izvre neophodna merenja zagaenja medijuma ivotne sredine. Obaveza mobilnih ekotoksikolokih ekipa je da po pozivu ovlaenog inspektora za zatitu ivotne sredine izau na mesto gde je dolo do hemijskog akcidenta u toku transporta ili na opasnim instalacijama, sa moguim tetnim posledicama po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i da izvre ispitivanje, identifikaciju i kvantifikaciju polutanata u osnovnim supstratima sredine, kao i da odmah nakon dobijanja rezultata ispitivanja, Ministarstvu ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja dostavi pojedinani izvetaj o udesu koji sadri procenu rizika sa predlogom mera sanacije. Trenutno u Republici Srbiji postoje dve mobilne ekotoksikoloke jedinice koje su opremljene mobilnom opremom za merenje zagaenja medijuma ivotne sredine u sluaju akcidenta. To su Gradski zavod za javno zdravlje Beograd i Zavod za javno zdravlje Panevo. Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je u pregovorima da putem razliitih projekata i inodonacija nabavi jo tri mobilne ekotoksikoloke jedinice za zavode u Republici Srbiji.

Radi spreavanja daljeg irenja zagaenja prouzrokovanog udesom, pravno i fiziko lice odmah preduzima mere sanacije prema planovima zatite o svom troku. Ako se naknadno utvrdi zagaiva koji je odgovoran za udes, organ koji je snosio trokove otklanjanja posledica zagaivanja ivotne sredine zahteva naknadu trokova. Nacionalni centar za kontrolu trovanja ima mobilnu toksikoloko hemijsku ekipu koja se aktivira iz sastava Centra u situacijama masovnih hemijskih akcidenata. Glavna uloga mobilne ekipe bila bi u organizaciji medicinskog zbrinjavanja unesreenih na mestu hemijskog akcidenta u kojem postoji potencijalna mogunost ili dokazane ljudske rtve i unesreeni.

Hemijs ki udes i
Prema Zakonu o zatiti ivotne sredine, ukoliko se desi hemijski udes na lokaciji Seveso postrojenja, operater Seveso postrojenja je duan da odmah o hemijskom udesu obavesti Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, jedinicu lokalne samouprave i organe nadlene za postupanje u vanrednim situacijama u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita i spaavanje, i to: o okolnostima vezanim za hemijski udes, prisutnim opasnim materijama, raspoloivim podacima za procenu posledica hemijskog udesa za ljude i ivotnu sredinu i o preduzetim hitnim merama. Takoe, operater Seveso postrojenja kod koga se desio udes, duan je da obavesti nadlene organe o naknadno prikupljenim podacima koji utiu na ranije utvrene injenice i zakljuke, kao i da sprovede hitne, srednjorone i dugorone mere otklanjanja posledica hemijskog udesa i da, nakon izvrene analize svih aspekata hemijskog udesa, d preporuke za budue preventivne mere. Nadzor i kontrolu nad sprovoenjem odredaba Zakona o zatiti ivotne sredine kojima se ureuje zatita od hemijskog udesa (Seveso postrojenja) vri Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, preko republikih inspektora za zatitu ivotne sredine. Primenom novih propisa, a na osnovu dostavljenih obavetenja i izvetaja o bezbednosti, Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja e voditi registar Seveso postrojenja. Zakonom je zatita od hemijskih udesa regulisana kroz oblast zatite od tehniko-tehnolokih nesrea i to za transport opasnih materija u drumskom, eleznikom, vodnom, vazdunom, ukljuujui utovar i istovar odnosno transport od i do drugih prevoznih sredstava na dokovima, pristanitima ili ranernim stanicima, transport opasnih materija cevovodima ukljuujui i pumpne stanice kao i nadlenosti dravnih organa, organa autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Zakonom su definisane opte obaveze privrednog drutva koje obavlja aktivnosti u kojima su prisutne opasne materije u propisanim koliinama, izrada odgovarajue dokumentacije (Plana zatite od udesa i odgovarajue evidencije), obavetavanje i davanje saglasnosti na Plan zatite od strane nadlenog organa, kao izrada i voenje registra o privrednim drutvima i pravnim licima koja rukuju opasnim materijama. Prema Zakonu definisane su obaveze Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave sainjavanja eksternog plana zatite od udesa na teritoriji svoje nadlenosti. Zakonom definisana je obaveza Ministarstva unutranjih poslova - Sektora za vanredne situacije, obavetavanje drugih zemalja o opasnostima od udesa sa prekograninim efektima. U cilju operativnog delovanja u odgovoru na hemijski udes Republika Srbija ima organizovane i delimino opremljene mobilne ekotoksikoloke jedinice (MEJ) radi izlaska na teren u sluaju hemijskog udesa. Osnovni zadatak jedinica je identifikacija prisustva zagaujuih materija u vazduhu, vodi i zemljitu, te davanje strunog miljenja, potrebnog organima za donoenje odluka u sprovoenju mera zatite ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine u sluaju udesa. Iz navedenog vidljivo je da jedinice koje su formirane ili koje tek treba da se formiraju predstavljaju samo jedan deo operativnih snaga za reagovanje u sluaju hemijskog udesa na teritoriji Republike Srbije. Nadzor i kontrolu nad sprovoenjem odredaba Zakona o vanrednim situacijama kojima se ureuje

zatita od udesa vri Ministarstvo unutranjih poslova.

NUKLEARNI I RADIJACIONI AKCIDENTI

Glavni izvori ugroavanja radioaktivnim materijama jesu nuklearne elektrane, postrojenja za obogaivanje uranijuma, postrojenja za proizvodnju gorivnih elemenata, pogoni za preradu isluenog nuklearnog goriva, objekti namenjeni skladitenju, tretmanu i odlaganju isluenog nuklearnog goriva i radioaktivnog otpada i istraivaki reaktori. U svetu su 2010. godine bila operativna 442 nuklearna reaktora. Na udaljenosti od 1.000 km od granice Republike Srbije nalazi se 21 nuklearna elektrana sa 44 reaktora, od toga je est nuklearnih elektrana sa 12 reaktora na udaljenosti od 500 km od granice Republike Srbije. Pri nuklearnom akcidentu, pre svega u nuklearnoj elektrani, moe doi do isputanja radioaktivnih materija u ivotnu sredinu. Pri isputanju radioaktivnih materija u atmosferu, vazdune mase mogu da transportuju radioaktivne supstance na udaljenosti vee od 1.000 kilometara od mesta nesree. Du putanje, koja zavisi od meteorolokih uslova i topografije zemljita, radioaktivne materije se taloe na povrinu procesom suve depozicije ili se procesom mokre depozicije spiraju iz atmosfere. Nivo kontaminacije ivotne sredine zavisi od vrste i koliine radioaktivnih materija koje su isputene u ivotnu sredinu i od vremenskih uslova. U kontaminiranom podruju ljudi i ivotinje su izloeni jonizujuim zraenjima direktno, spoljanjim ozraivanjem radioaktivnim materijama prisutnim u atmosferi ili kontaminiranom zemljitu i putem unosa radionuklida u organizam udisanjem i unosom kontaminirane vode i hrane. Radijacioni akcidenti su mogui pri prevozu izvora jonizujuih zraenja, korienju izvora zraenja u industriji, medicini, istraivakim i drugim delatnostima. Na teritoriji Republike Srbije mogue su nesree na nuklearnim objektima (skladite radioaktivnog otpada i nuklearni reaktor nulte snage, u Institutu za nuklearne nauke "Vina"), radioloke nesree pri korienju radioaktivnih izvora (industrija, istraivake delatnosti, medicina i u sluajevima kada je radioaktivni izvor van regulatorne kontrole: izgubljen, naen, ukraden i dr.), u toku prevoza radioaktivnog materijala, itd. Planirana dekomisija istraivakog reaktora u Institutu za nuklearne nauke "Vina" kao i rad postrojenja za tretman radioaktivnog otpada ija izgradnja se planira predstavljae aktivnost pri kojoj moe doi do akcidenta. Pored ovoga, Republika Srbija bi bila ugroena i u sluaju akcidenta na nuklearnim elektranama u okruenju kada bi dolo do prekograninog irenja radioaktivnog materijala isputenog u ivotnu sredinu.

Osmatranje, obavetavanje i alarmiranje

Sistem rane najave radijacionog i nuklearnog akcidenta je u nadlenosti Agencije za zatitu od jonizujuih zraenja i nuklearnu sigurnost Srbije. Sistem se sastoji od devet monitora koji kontinuirano mere vrednosti ambijentalne doze gama zraenja u vazduhu. Podaci o izmerenim vrednostima se istovremeno mogu oitati u Agenciji. Agencija je odgovorna i za meunarodnu razmenu podataka o radioaktivnosti u ivotnoj sredini. U sluaju nuklearne i radioloke nesree u Republici Srbiji, korisnik objekta ili vlasnik radioaktivnog izvora odmah informie Agenciju. Na osnovu procene poetnih informacija Agencija preduzima odgovarajue mere koje obuhvataju obavetavanje optinskog ili regionalnog taba za vanredne situacije ili obavetavanje Ministarstva unutranjih poslova, Sektora za vanredne situacije ukoliko postoji potreba

za angaovanjem snaga za zatitu i spasavanje. Na osnovu Konvencije o ranom obavetavanju, Agencija prima obavetenja u sluaju nuklearnog akcidenta u inostranstvu i obavetava Ministarstvo unutranjih poslova, Sektor za vanredne situacije i Republiki tab za delovanje u vanrednoj situaciji. Na predlog Agencije Vlada proglaava akcident koji ugroava teritoriju Republike Srbije. Ako se utvrdi da postoji opasnost od irenja kontaminacije radioaktivnim materijama sa teritorije Republike Srbije na susedne drave, Vlada e obavestiti o toj opasnosti Meunarodnu agenciju za atomsku energiju i organe susednih drava. Republika Srbija nema sistem podrke pri odluivanju o merama zatite u sluaju nuklearnog akcidenta, npr. RODOS sistem.

Me unarodna saradnja
Republika Srbija je potpisnica meunarodnih konvencija iz oblasti zatite od zraenja i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, meu kojima su i Konvencija o ranom obavetavanju o nuklearnim nesreama i Konvencija o pruanju pomoi u sluaju nuklearnih nesrea. Republika Srbija jo nema bilateralne sporazume o ranom obavetavanju o nuklearnim nesreama sa zemljama iz okruenja koje imaju aktivne nuklearne elektrane.

Preventivne mere
S obzirom da u preniku od 1.000 km od dravne granice trenutno rade 44 operativna nuklearna reaktora, postoji opasnost da bi se i u Republici Srbiji mogle osetiti znaajne posledice nuklearnog akcidenta na nekom od reaktora u okruenju. Zbog toga je neophodno: - izraditi plan za delovanje u sluaju nuklearnog ili radijacionog akcidenta Republike Srbije, - unaprediti i osavremeniti sistem za ranu najavu radijacionog ili nuklearnog akcidenta, - uspostaviti sistem podrke pri odluivanju o merama zatite u sluaju nuklearnog akcidenta, npr. RODOS sistem, - obezbediti opremu i obuku jedinica za delovanje u sluaju nuklearnog ili radijacionog akcidenta, - obezbediti opremu i organizaciju zdravstvenih ustanova za delovanje u sluaju nuklearnog ili radijacionog akcidenta.

Zatitne mere
Zatitne mere u sluaju nuklearnog ili radiolokog akcidenta preduzimaju se na predlog Agencije za zatitu od jonizujuih zraenja i nuklearnu sigurnost Srbije. U nadlenosti Agencije se nalazi sistem za ranu najavu nuklearnog ili radijacionog akcidenta koji omoguuje pravovremeno uoavanje poveanja nivoa spoljanjeg gama zraenja u ivotnoj sredini. Pored toga Agencija, u skladu sa Programom sistematskog ispitivanja radioaktivnosti u ivotnoj sredini i u saradnji sa ovlaenim tehnikim servisima, prati nivo radioaktivnosti u ivotnoj sredini na teritoriji Republike Srbije u redovnim uslovima i u vanrednim situacijama. Neophodno je unaprediti sistem rane najave nuklearnog ili radijacionog akcidenta i poveati broj mernih stanica, kako bi se omoguilo pravovremeno delovanje u sluaju poveanja nivoa radioaktivnosti. U sluaju nuklearnog ili radijacionog akcidenta, a na predlog Agencije za zatitu od jonizujuih

zraenja i nuklearnu sigurnost Srbije, Ministarstvo unutranjih poslova, aktivira jedinice za zatitu i spasavanje i druge operativne snage. Rukovoenje jedinicama za zatitu i spasavanje odreeno je Zakonom. Zatitne mere i interventni nivoi izlaganja u sluaju akcidenta propisani su Pravilnikom o interventnim i izvedenim interventnim nivoima i merama za zatitu stanovnitva, domaih ivotinja i poljoprivrede (veterinarstvo, biljna proizvodnja i vodoprivreda) u vanrednom dogaaju ("Slubeni list SRJ", broj 18/92 i "Slubeni list SCG", broj 1/03) koji je jo uvek na snazi. Prema Zakonu o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti zatitne mere i interventni i izvedeni interventni nivoi izlaganja jonizujuim zraenjima i mere za zatitu stanovnitva i ivotne sredine bie utvreni planom za delovanje u sluaju akcidenta. U sluaju radijacionog akcidenta lokalnog ili ogranienog karaktera, Agencija aktivira i organizuje ovlaene tehnike servise i, ukoliko postoji potreba za angaovanjem snaga za zatitu i spasavanje, od regionalnih centara za delovanje u vanrednim situacijama trai asistenciju potrebnih slubi.

POSLEDICE TERORISTI KIH AKATA

Posledice teroristikih akata osim ljudskih rtava, podrazumevaju i velike materijalne tete, koje je neophodno sanirati veoma brzo. Negde to ide paralelno sa akcijama traganja za preivelima a negde se ove aktivnosti ne vezuju. Na primerima teroristikih napada u Sjedinjenim Amerikim Dravama, Engleskoj, Japanu, Kraljevini paniji, Republici Indoneziji i Ruskoj Federaciji, uoljivo je i da veliki sistemi koji se dugo pripremaju za suoavanje sa posledicama teroristikih akata, nisu imuni na propuste u funkcionisanju koji su vrlo esto uslovljeni faktorom iznenaenja i oka. Za drutvo kao to je Srbija, koja tek uspostavlja osnove jedinstvenog sistema reagovanja u vanrednim situacijama, mogunost da do propusta doe jo je i vea. Funkcionisanje medicinskih slubi i komunalnih slubi lokalne samouprave je od velike vanosti. U zavisnosti od vrste materijalne tete koja je nastala odreuju se ekipe koje rade na njihovom saniranju. Brzina u saniranju posledica teroristikih akata je veoma vana kad je u napadu bilo ljudskih rtava, jer se u protivnom javlja mogunost irenja zaraznih bolesti. Sastavni deo planova za reagovanje u vanrednim situacijama gradova i optina mora biti upravo i plan sanacije. Naravno, re je o operativnim dokumentu sa precizno razraenim subjektima koji u sanaciji uestvuju i njihovom nainu funkcionisanja, a ne o planu koji bi se sastojao od tzv "optih mesta". U tom smislu, Republici Srbiji tek predstoji veliki posao kako bi se nadoknadio vremenski interregnum nastao propau stare drave (SFRJ) i kanjenjem novih zakonskih reenja.