1

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA

KLASINI NAUNI SPISI

KNJIGA

XIV

MATEMATIKI INSTITUT KNJIGA 14

Urednik
akademik RADIVOJE KAANIN
Upravnik matematikog instituta SAN

D. HILBERT

OSNOVE GEOMETRIJE
PREVEO SA OSMOG NEMAKOG IZDANJA
. GARAANIN

Primljeno na

XI

skupu Odeljenja prirodno-matematikih nauka od 30.

BEOGRAD
1957

1953. g.

P R E D G O V O R
Ovaj novi otisak Hilbertovih Osnovi geometrije nije neka prava nova
prerada. Upravo uinjene su samo neke ispravke i manje dopune.
U dopuni

su skupljene neke zavisnosti u sistemu aksioma realnih bro-

jeva, ranije navedene u dodatku

II

jedne dopune dodatka

V I.

Dopuna

III

je u sutini ponavljanje

u petom izdanju, koja se odnosi na izvodljivost

jedne dalje aksiome podudarnosti iz ue aksiome uz pomo jedne aksiome

smetanja.
Kao dopuna

II

dodata je nova uproena formula ija nauke o propor i-

jama, ija je rana formula ija zadrana u glavnom tekstu 14-16.

I X
I V.

Od dodatka
karaktera, tj.

sedmog izdanja uneti su opet samo oni geometrijskog

Radi orijenta ije o sedmom izdanju naveemo iz Hilbertovog predgovora

tom izdanju sledee: Ovo sedmo izdanje moje knjige Osnovi geometrije je,
spram ranijih izdanja, znatno popravljeno i dopunjeno, i to delom prema
mojim kasnijim predavanjima o ovom predmetu, a delom kako su to zahtevali rezultati koje su u medjuvremenu postigli drugi autori.
od toga je preradjen tekst glavnog dela knjige.

U zavisnosti

Retko drago enu pomo

pri tome pruio mi je jedan od mojih uenika H. Arnold mit (H.

Schmidt).

Arnold

On ne samo to je za mene vrio sav rad koji je zalazio u po-

jedinosti, ve od njega potiu i mnogobrojne samostalne primedbe i doda i;

posebno, on je samostalno dao novu stiliza iju dodataka

II .

Za ovu nje-

govu pomo izraavam mu najsrdaniju zahvalnost. Dalje treba jo ukazati

i na istorijski pregled O Hilbertovom zasnivanju geometrije (Zur

Grundlegung der Geometrie) koji je dao A. mit u

pljenim spisima"(Gesammelte Abhandlungen) sv. II

( Berlin 1933), str.

404-414.
Cirih, marta 1956.

Hilberts

Hilbertovim Saku-

P. Bernajs

Sadraj
Uvod
Prva

g l a v a.

Pet

grupa

aksioma

1. Elementi geometrije i pet grupa aksioma

2. Grupa aksioma
3. Grupa aksioma

I : Aksiome veze
II : Aksiome rasporeda

4. Posledi e aksioma veze i rasporeda

5. Grupa aksioma

III :

Aksiome podudarnosti

6. Posledi e aksioma podudarnosti

7. Grupa aksioma
8. Grupa aksioma

IV : Aksioma paralelnih
V : Aksiome neprekidnosti

D r u g a g l a v a. N e p r o t i v u r e n o s t i u z a j a m n a n e z a v i s n o s t
aksioma
9. Neprotivurenost aksioma
10. Nezavisnost aksiome paralelnih (ne - euklidska geometrija)
11. Nezavisnost aksioma podudarnosti
12. Nezavisnost aksioma neprekidnosti
Trea

g l a v a. U e nj e

(ne-arhimedska geometrija)

propor ijama

13. Kompleksni brojni sistemi

14. Dokaz Paskalovog stava
15. Segmentni raun na osnovu Paskalovog stava
16. Propor ije i stavovi o slinosti
17. Jednaine pravih i ravni
etvrta

g l a v a. U e nj e

povrinama

ravni

18. Razloiva jednakost i dopunska jednakost poligona

19. Paralelogrami i trouglovi sa jednakim osnovi ama i visinama
20. Mera povrine trouglova i poligona
21. Dopunska jednakost i mera povrine
Peta
22.

g l a v a. D e z a r g o v

stav

Dezargov stav i njegov dokaz u ravni pomou aksioma podu-

darnosti
23. Nemogunost dokaza Dezargovog stava u ravni bez aksioma podudarnosti
24. Uvodjenje segmentnog rauna bez upotrebe aksioma podudarnosti
na osnovi Dezargovog stava
25. Komutativni i aso ijativni zakon sabiranja u novom segmentnom
raunu
26. Aso ijativni zakon mnoenja i dva distributivna zakona u novom
segmentnom raunu
27. Jednaina prave na osnovu novog segmentnog rauna
28. Ukupnost dui shvaena kao kompleksni brojni sistem
29. Izgradjivanje prostorne geometrije pomou Dezargovog brojnog
sistema

30. Znaaj Dezargovog stava

esta

g l a v a. P a s k a l o v

stav

31. Dva stava o mogunosti dokaza Paskalovog stava

32. Komutativni zakon mnoenja u Arhimedovom brojnom sistemu
33. Komutativni zakon mnoenja u ne - arhimedskom brojnom sistemu
34. Dokaz oba stava o Paskalovom stavu (ne - paskalska geometrija)
35. Dokaz proizvoljnog stava o takama preseka pomou Paskalovog
stava
Sedma
aksioma

g l a v a.

Geometrijske

konstruk ije

na

osnovu

I IV

36. Geometrijske konstruk ije pomou lenjira i prenosio a dui

37. Kriterijum za izvodljivost geometrijskih kostruk ija pomou lenjira
i prenosio a dui
Z a k lj u a k
Dodatak
Dodatak
Dodatak
Dodatak
Dodatak
Dopune

I . O pravoj kao najkraem putu izmedju dveju taaka

II . Stav o jednakosti uglova na osnovi i ravnokrakog trougla
III . Novo zasnivanje geometrije Boljai - Lobaevskog
IV . O osnovama geometrije
V . O povrinama konstantne Gausove krivine

Celokupno ljudsko saznanje poinje sa opaajima, odatle ide ka pojmovima i zavrshava se idejama.
K a n t, Kritika istog uma
Uenje o elementima, deo 2, odeljak 2.

U v o d
Za potpuno izgradjivanje geometrije  isto kao i aritmetike  potreban
je samo mali broj prostih osnovnih stavova. Ovi osnovni stavovi nazivaju se
aksiomama

geometrije. Postavljanje aksioma geometrije i ispitivanje

njihovih uzajamnih odnosa jeste zadatak koji je jo od vremena

Euklida

bio predmet mnogobrojnih izvrnih rasprava matematike literature. Ovaj

se zadatak svodi na logiku analizu naeg prostornog opaanja.
Sledee istraivanje predstavlja nov pokuaj da se u geometriji postavi
potpun

to

prostiji

sistem aksioma i da se iz ovih aksioma izvedu

najvaniji geometrijski stavovi tako da se jasno vidi kako znaaj razliitih

grupa aksioma tako i domaaj posledi a koje slede iz pojedinih aksioma.

Prva glava

Pet grupa aksioma

1. Elementi geometrije i pet grupa aksioma
D e f i n i i j a. Mi zamiljamo tri razliita sistema stvari: stvari

prvog

A, B, C, ...; stvari d r u g o g
i oznaavamo ih sa a, b, c, ...; stvari t r e e g sisoznaavamo ih sa , , ,...; take se nazivaju i

sistema nazivamo takama i oznaavamo ih sa

sistema nazivamo pravima
tema nazivamo ravnima i

elementima linearne geometrije, take i prave se nazivaju elementima ravne

geometrije, a take, prave i ravni nazivaju se elementima prostorne geometrije ili elementima prostora.
Mi zamiljamo take, prave i ravni u izvesnim medjusobnim odnosima i
oznaavamo ove odnose reima leati", izmedju", podudarno", paralelno",
neprekidno"; taan i za matematike svrhe potpun opis ovih odnosa postie
se pomou aksioma geometrije.
Aksiome geometrije moemo podeliti u pet grupa; svaka pojedinano od
ovih grupa izraava izvesne povezane osnovne injeni e naeg opaaja. Mi
emo ove grupe aksioma nazivati na sledei nain:

I
II
III
IV
V

1-8. aksiome veze,

1-4. aksiome rasporeda,
1-5. aksiome podudarnosti,
aksioma paralelnih,
1-2. aksiome neprekidnosti.
2. Grupa aksioma

I:

Aksiome veze

Aksiome ove grupe postavljaju vezu izmedju gore navedenih stvari: taaka,
pravih i ravni i glase:

I 1.

Za dve take

dveju taaka

I 2.

A, B ,

postoji uvek prava

koja pripada svakoj od ovih

A, B .
A, B , ne
taaka A, B .

Za dve take

svakoj od dveju

postoji vie od jedne prave koja bi pripadala

Ovde, kao i u daljim izlaganjima, pod dvema, trima, ...

pravama, ravnima uvek se podrazumevaju

razliite

takama odn.

take odn.

prave,

ravni.
Umesto pripadati upotrebljavaemo i druge naine izraavanja, npr.

a prolazi kroz take A i B , prava a vezuje A i B ili vezuje A sa B , A

a, A je taka prave a, postoji taka A na a itd. Ako taka A lei na
pravoj a i osim toga, na drugoj pravoj b, upotrebiemo takodje izraze: prave
a i b se seku u taki A, imaju taku A zajedniku itd.
I 3. Na pravoj postoje uvek najmanje dve take. Postoje najmanje tri
prava

lei na

take koje ne lee na jednoj pravoj.

I 4. Ma za koje tri take A, B, C koje ne lee na istoj pravoj, postoji uvek

koja pripada svakoj od ove tri take A, B, C . Za svaku ravan uvek

ravan

postoji taka koja joj pripada.

Mi emo upotrebljavati i izraze:

I 5.

Ma za koje tri take

A, B, C

lei

; A

j e taka ravni

Ako dve take

lei u ravni

A, B

prave

Ako dve ravni

A, B, C .

onda svaka taka prave

prava

lei

ravni

imaju zajedniku taku

manje jo jednu zajedniku taku

I 8.

lee u ravni

U ovom sluaju kaemo:

I 7.

itd.

koje ne lee na istoj pravoj ne postoji

vie od jedne ravni koja pripada svakoj od ovih triju taaka

I 6.

A,

itd.

onda one imaju naj-

B.

Postoje najmanje etiri take koje ne lee u jednoj ravni.

I7

Aksioma
aksioma

I8

Aksiome
aksioma

izraava da prostor nema vie od tri dimenzije; naprotiv,

izraava da prostor ima manje od tri dimenzije.

I 1-8

I 4-8

mogu se nazvati aksiomama ravni grupe

koje nazivamo prostornim aksiomama grupe

Od stavova koji slede iz aksioma

S t a v 1.

I 1-8

za razliku od

I.

,pomenuemo samo ova dva:

Dve prave koje lee u istoj ravni imaju ili jednu zajedniku

taku, ili nemaju nijednu zajedniku taku; dve ravni ili nemaju nijednu
zajedniku taku, ili imaju zajedniku pravu i osim toga nijednu drugu zajedniku taku; ravan i prava koja ne lei u ovoj ravni ili nemaju nijednu
zajedniku taku ili imaju jednu zajedniku taku.
S t a v 2. Kroz pravu i taku koja ne lei na ovoj pravoj, kao i kroz dve
razliite prave sa zajednikom takom, prolazi uvek jedna i samo jedna ravan.

3. Grupa aksioma

II :

Aksiome rasporeda

Aksiome ove grupe deniu pojam izmedju i omoguavaju na osnovu

ovog pojma raspored taaka na pravoj, u ravni i u prostoru.
D e f i n i i j a. Take neke prave stoje u izvesnim medjusobnim odnosima.
Za opis ovih odnosa sluimo se naroito reju izmedju".

II 1.

Ako taka

take prave i

lei izmedju taaka

lei takodje izmedju

A i C,
A.

A, B, C

tri razliite

II 2. Za dve take A i C uvek postoji

AB , tako da C lei izmedju A i B .

najmanje jedna taka

II 3.

onda su

na pravoj

Od ma kojih triju taaka prave ne postoji vie od jedne koja lei

izmedju one druge dve.

Osim ovih linearnih aksoma rasporeda, potrebna je jo jedna aksioma
rasporeda za ravan.

a dve take A i B ; sistem dveju

AB ili BA. Take izmedju A i
B zvaemo takama dui AB ili takama koje lee u unutranjosti dui AB ;
take A, B nazivaju se krajnjim takama dui AB . Sve ostale take prave a
nazivaju se takama koje lee van dui AB .
II 4. Neka su A, B, C tri take koje ne lee na jednoj pravoj i neka je a
prava u ravni ABC koja ne prolazi ni kroz jednu od tih taaka A, B, C : ako
tada prava a prolazi kroz jednu od taaka dui AB , ona mora prolaziti kroz
jednu od taaka dui AC ili kroz jednu od taaka dui BC .
D e f i n i i j a.

taaka

Posmatramo na pravoj

zvaemo du i oznaavati sa

Izraavajui se oigledno moemo rei: ako prava ulazi u unutranjost

trougla, ona i izlazi iz njega.
dui

AC

BC ,

Da prava

moe se dokazati.

pri tome ne moe prese ati obe

4. Posledi e iz aksioma veze i rasporeda

Iz aksioma grupa

II slede stavovi:
A i C postoji najmanje
A i C.
i

S t a v 3. Za dve take

AC

koja lei izmedju

jedna taka

na pravoj

E
C
A

D
G

I 3 postoji van prave AC jedna taka E , a prema

AE taka F tako da je E taka dui AF .
Prema istoj aksiomi i prema aksiomi II 3 postoji na pravoj F C taka G koja
ne lei na dui F C . Tako, prema aksiomi II 4 prava EG mora sei du AC
u nekoj taki D .
S t a v 4. Od ma kojih triju taaka A, B, C jedne prave uvek postoji jedna
D o k a z. Prema aksiomi

aksiomi

II 2

postoji na pravoj

koja lei izmedju drugih dveju.

A ne lei izmedju A i B . Spojimo taku D koja ne lei na

AC sa takom B i odaberimo, prema aksiomi II 2, na spojnoj pravoj
G tako da D lei izmedju B i G.

D o k a z. Neka
pravoj
taku

G
E

F
D
A

II 4 pokazuje se da se prave AD i CG seku u nekoj

taki E koja lei izmedju C i G; na isti nain se dobija da se prave CD i
AG seku u taki F koja lei izmedju A i G. Ako se sada primeni aksioma
II 4 na trougao AEG i na pravu CF , pokazuje se da D lei izmedju A i E ,
a primenom iste aksiome na trougao AEC i pravu BG saznaje se da taka
B lei izmedju A i C .
Primenom aksiome

S t a v 5.

Ma koje etiri take jedne prave mogu se uvek oznaiti sa

A, B, C, D tako da taka oznaena sa B lei izmedju A i C

A i D i, dalje , da taka oznaena sa C lei izmedju A i D
B i D.

i takodje izmedju
i takodje izmedju

D o k a z.

Neka su

A, B, C, D

etiri take prave

g.

Dokazaemo najpre

ovo:

F
E
G
H
A

B lei na dui AC , a taka C na dui BD onda take B i

C lee i na dui AD. Izabraemo, prema aksiomama I 3 i II 2, taku E koja
ne lei na pravoj g i taku F tako da E lei izmedju C i F . Viestrukom
primenom aksioma II 3 i II 4 pokazuje se da se dui AE i BF seku u nekoj
taki G i, dalje, da prava CF prese a du GD u taki H . Poto na taj nain
H lei na dui GD, a E , prema aksiomi II 3, ne lei na dui AG, to prema
aksiomi II 4 prava EH prese a du AD , tj. C lei na dui AD . Isto se tako
dokazuje simetrino da i taka B lei na ovoj dui.
2. Ako taka B lei na dui AC , a taka C na dui AD , onda i taka C
lei na dui BD , a i taka B na dui AD . Odaberemo neku taku G van
prave g i jednu drugu taku F tako da G lei na dui BF . Prema aksiomama
I 2, II 3 prava CF ne prese a ni du AB ni du BG, i zato, prema aksiomi
II 4 ona takodje ne prese a ni du AG. Ali, poto taka C lei na dui AD,
to prava CF prese a du GD u nekoj taki H . No, prava F H , opet prema
aksiomama II 3 i II 4, prese a du BD . Dakle, C lei na dui BD . Ostali
1. Ako taka

deo tvrdjenja sledi, prema tome, iz tvrdjenja 1.

Neka su sad date ma koje etiri take jedne prave. Uzmimo tri od tih
taaka i oznaimo sa

onu od njih koja, prema stavu 4 i aksiomi

izmedju dveju drugih, a obe ove oznaimo sa

S moe
S,
lei izmedju R i S ,
lei izmedju P i R i u isto
lei izmedju P i Q,
lei izmedju Q i S .

stava 4, proizilazi da taka

lei izmedju

ili

P
S
S
P

ili
ili
ili

S.

II 3, lei
II 3 i

Tada opet iz aksiome

imati jedan od ovih pet poloaja:

vreme

izmedju

S,

Prve etiri mogunosti pruaju pretpostavke pod 2, a poslednju pretpostavke pod 1. Time je stav 5 dokazan.
S t a v 6 (uoptenje stava 5). Ako je dat ma koji konaan broj taaka na

A, B, C, D, E, ..., K , tako da taka

oznaena sa B lei izmedju A s jedne strane i C, D, E, ..., K s druge strane,
dalje C izmedju A, B s jedne strane, zatim D izmedju A, B, C s jedne strane
pravoj, onda se one mogu uvek oznaiti sa

E, ..., K

s druge strane, zatim

izmedju

A, B, C

s jedne strane i

E, ..., K

s druge strane itd.

C D

Osim ovog naina oznaavanja postoji jo samo jedan obrnuti nain oznaavanja

K, ..., E, D, C, B, A

koji ima isto svojstvo.

S t a v 7. Izmedju ma koje date take jedne prave postoji uvek beskrajno

mnogo taaka.
S t a v 8. Svaka prava

koja lei u ravni

razdvaja take ove ravni

koje ne lee na toj pravoj u dve oblasti sledeeg svojstva: svaka taka
jedne oblasti sa svakom takom

druge oblasti odredjuje du

unutranjosti lei jedna taka prave

a;

AB

naprotiv, ma koje dve take

u ijoj

iste oblasti odredjuju du AA koja ne sadri nijednu od taaka prave a.

D e f i n i i j a. Rei emo da take A i A lee u ravni sa iste strane od

prave

i da take

AiB

lee u ravni

sa raznih strana od prave

a.

A
a

A, A , O, B

etiri take na pravoj a tako da taka

O lei izmedju A i B , ali ne lei izmedju A i A . Tada emo kazati: take A

i A lee na pravoj a sa iste strane od take O , a take A, B lee na pravoj

a sa raznih strana od take O. Sve take prave a koje lee sa iste strane
od take O , nazivaju se i polupravom koja polazi od take O; prema tome,
D e f i n i i j a. Neka su

svaka taka prave deli tu pravu na dve poluprave.

D e f i n i i j a.

Sistem dui

AB, BC, CD, ...KL

koji vezuje take

naziva se izlomljenom linijom; ova izlomljena linija oznaava se kratko sa

ABCD...KL. Take koje lee u unutranjosti dui AB, BC, CD, ...KL, kao
i take A, B, C, D, ..., K, L nazivaju se sve zajedno takama izlomljene linije.

A, B, C, D, ..., K, L sve nalaze u jednoj pravoj, a osim toga

L poklapa sa takom A, takva e se izlomljena linija nazvati
poligonom i oznaiti kao poligon ABCD...K . Dui AB, BC, CD, ..., KA
nazivaju se stranama poligona, a take A, B, C, D, ..., K temenima poligona.
Poligon sa 3,4,...,n temena naziva se trouglom, etvorouglom,...
n-touglom.
Ako se take
ako se taka

D e f i n i i j a. Ako su sva temena poligona razliita i nijedno teme poligona ne lei na jednoj njegovoj strani i ako ma koje dve strane poligona
nemaju nijednu zajedniku taku, taj se poligon naziva prostim.
Pomou stava 8 doi emo sada bez znatnih teskoa do sledeih stavova:
S t a v 9. Svaki prosti poligon koji lei u ravni razdvaja one take ravni
koje ne pripadaju poligonu na dve oblasti, unutranju i spoljanju, sa ovim
svojstvom: ako je A taka unutranje oblasti (u n u t r a nj a t a k a), a B
taka spoljanje oblasti (s p o lj a nj a

t a k a), svaka izlomljena linija koja

A i B ima najmanje jednu zajedniku taku sa

poligonom; naprotiv, ako su A, A dve unutranje take poligona, B, B dve

spoljanje take poligona , to u ravni postoje uvek izlomljene linije koje

spajaju taku A sa A i taku B sa B i nemaju nijednu zajedniku taku sa

lei u ravni

i vezuje take

poligonom.

A
B

Pri podesnom izboru naziva za obe oblasti postoje uvek prave u ravni

koje ele lee u spoljanjoj oblasti poligona, a naprotiv, ne postoji nijedna

prava koja bi ela leala u unutranjoj oblasti poligona.

razdvaja ostale take prostora u dve oblasti koje

A jedne oblasti sa svakom takom B druge
oblasti odredjuje du AB koja u sebi sadri jednu taku ravni ; naprotiv,

ma koje dve take A i A jedne i iste oblasti odredjuju du AA koja ne sadri

nijednu taku ravni .

D e f i n i i j a. Koristei se oznakama iz stava 10, rei emo: take A i A

lee u prostoru sa iste strane od ravni , a take A i B lee u prostoru sa
razliitih strana od ravni .
S t a v 10. Svaka ravan

imaju ovo svojstvo: svaka taka

Stav 10 izraava najvanije injeni e u odnosu na raspored elemenata u

p r o s t o r u; otuda su ove injeni e iskljuivo posledi a dosad posmatranih
aksioma i nije potrebna nijedna nova

p r os t o r n a

aksioma grupe

II .

10

5. Grupa aksioma

III :

Aksiome podudarnosti

Aksiome ove grupe deniu pojam podudarnosti a time i pojam kretanja.

D e f i n i i j a. Dui stoje u izvesnim odnosima medju sobom, za ija nam
oznaavanja slue rei podudarno (kongruentno) ili  jednako".

III

1.

Ako su

A, B

dve take na pravoj

i ako je, dalje,

taka na

istoj ili na drugoj pravoj a , onda se moe uvek nai takva taka B prave

a na datoj strani od take A , da du AB bude podudarna ili jednaka dui

A B ,sto

emo oznaiti na sledei nain:

AB = A B
Ova aksioma zahteva mogunost prenoenja dui. Jednoznanost takvog
prenoenja bie do nije dokazana.
Du je bila denisana prosto kao sistem dveju taaka i oznaena sa
ili

BA.

AB

Poredak ovih taaka nije u deni iji uzet u obzir; zato formule

AB = A B , AB = B A
BA = A B , BA = B A
imaju isto znaenje.
i

III 2. Ako su dui A B i A B podudarne jednoj istoj dui AB , bie

du A B podudarna dui A B , ili kratko: ako su dve dui podudarne

treoj, podudarne su i medju sobom.

Poto se podudarnost ili jednakost uvodi tek pomou ovih aksioma, to
najpre nije samo po sebi razumljivo da je svaka du sama sebi podudarna;
ali ova injeni a sledi iz prvih dveju aksioma podudarnosti, kad prenesemo

AB na ma koju polupravu tako da je konstruisana du A B podudarna

dui AB i tada primenimo aksiomu III 2 na podudarnosti AB = A B i

AB = A B .
Na osnovu toga dobija se dalje, primenom aksiome III2 , da podudarnost
du

dui ima svojstvo simetije i tranzitivnosti, tj. da vae stavovi:

ako je

AB A B ,

onda je i
ako je
i

A B AB ,

AB A B

A B A B

onda je i

AB A B .

11

Na osnovu simetrije podudarnosti dui moe se rei: dve dui su medjusobno podudarne .

III3 .

AB i BC dve dui na pravoj a bez zajednikih taaka i

A B i B C dve dui na istoj pravoj a ili na nekoj drugoj

pravoj a koje isto tako nemaju zajednikih taaka; ako je AB A B
i

BC B C i bie uvek i AC A C .
Neka su

neka su, dalje,

Ova aksioma izraava zahtev mogunosti sabiranja dui.

Prenoenje

uglova bie isto tako ispitano kao i prenoenje dui. Osim mogunosti prenoenja uglova svakako se mora aksiomatiki zahtevati jo jednoznanost;
naprotiv, tranzitivnost i aditivnost mogu se dokazati.
D e f i n i i j a.

Neka je

koje razliite poluprave koja izlaze iz take

pravima.

u ravni

i pripadaju raznim

proizvoljna ravan, a

Sistem ove dve poluprave

h, k

neka su dve ma

nazivaemo uglom i oznaimo

6 (h, k ) ili sa 6 (k, h).

Poluprave

h, k

nazivaju se kra ima ugla, a taka

naziva se temenom

ugla.
Poloeni i ispupeni uglovi iskljueni su ovom deni ijom.

, a poluprava k pravoj k. Poluprave h

h pripada pravoj h
i k uzete zajedno sa takom O , dele ostale take ravni u dve oblasti: za sve
i sa k na istoj strani od h
, kaemo
take koje sa h lee na istoj strani od k
da lee u unutanjosti ugla 6 (h, k); za sve druge take kaemo da lee u
Neka poluprava

spoljanjosti ili van ovog ugla.

Na osnovi aksioma

I i II

lako se pokazuje da obe oblasti sadre take i da

du koja vezuje dve take u unutranjosti ugla, uvek ela lei u unutranjosti
ugla.
na

Isto se tako lako mogu dokazati sledee injeni e: ako taka

i taka

polazi iz take

na

k,

to ela du

HK

HK .

Ako je

taka

taka druge oblasti, to svaka izlomljena linija koja vezuje

O ili ima sa h ili k najmanje jednu zajdniku

A, A take iste oblasti, to uvek postoji izlomljena

linija koja vezuje taku A sa A i niti prolazi kroz taku O niti kroz ijednu
od taaka polupravih h i k .
i

lei

ili ela lei u unutranjosti ugla ili ela lei van tog ugla;

poluprava koja lei u unutranjosti ugla prese a du

jedne oblasti, a

lei u unutranjosti. Poluprava koja

ili prolazi kroz taku

taku; naprotiv, ako su

D e f i n i i j a.

Uglovi stoje u izvesnim medjusobnim odnosima za ije

nam oznaavanje takodje slue rei podudarno (kongurentno) ili  jednako .

III4 .

Neka je dat ugao 6 (h, k ) i ravni

i prava

u ravni

kao i

odredjena strana ravni prema pravoj a . Neka h oznaava polupravu

prave a koja polazi iz take O ; onda u ravni postoji jedna i samo jedna

12

poluprava

tako da ugao 6 (h, k ) podudaran ili jednak uglu 6 (h , k ) i u isto

vreme sve unutranje take ugla 6 (h , k ) nalaze se na datoj strani od prave

a ,

to emo oznaiti na ovaj nain:

6 (h, k )

6 (h , k ).

Svaki ugao je podudaran samom sebi, tj. uvek je

6 (h, k )

6 (h, k )

Ukratko reeno: svaki ugao se moe na jednoznaan nain preneti u datoj

ravni na datu polupravu sa date strane. Pri denisanju ugla nismo uzimali
u obzir smer obrtanja, kao to nismo uzimali u obzir smer kod dui. Otuda
i oznake

6 (h, k )

6 (h , k ),

6 (h, k )

6 (k , h ),

6 (k, h)

6 (h , k ),

6 (k, h)

6 (k , h )

imaju isti smisao.

D e f i n i i j a. Ugao sa temenom u taki

taka

A,

C,

a na drugom taka

na ijem jednom kraku lei

oznaava se i sa 6

ABC

ili kratko, sa 6

Uglovi se oznaavaju i sa malim grkim slovima.

III5 .

Ako za dva trougla

ABC

A B C

vae podudarnosti

ABC 6 A B C

onda uvek postoji i podudarnost.

Aksiome

III13

sadre samo iskaze o podudarnosti dui; zato se one

mogu nazivati linearnim aksiomama

darnosti uglova. Aksioma

III5

III .

Aksioma

III4 sadri iskaze o podu-

vezuje medju sobom pojmove podudarnosti

dui i uglova.

B
C

Aksiome

III4 i III5

B B

sadre iskaze o elmentima ravanske geometrije i zato

se mogu nazvati aksiomama ravni grupe

III .

Jednoznanost prenoenja dui sledi iz jednoznanosti prenoenja uglova

uz pomo aksiome

III5

take

B .

AB moe preneti na
A na dva naina, naime do take B i do
C van prave A B i dobiemo kongruen ije

Pretpostavimo da se du

polupravu koja polazi iz take

Uzeemo tada taku

13

A B A B , A C A C , 6 A B C 6 B A C
dakle, prema aksioma

III4
A C B 6 A C B
6

to protivurei jednoznanosti prenoenja ugla koja se zahteva u aksiomi

III4 .
6. Posledi e aksioma podudarnosti
D e f i n i i j a.

Dva ugla koja imaju zajedniko teme i jedan zajedniki

krak, a iji nezajedniki kra i obrazuju pravu nazivaju se uporednim uglovoma.

Dva ugla sa zajednikim temenom iji kra i obrazuju dve prave nazivaju se
unakrsnim uglovima. Ugao koji je svom uporednom uglu podudaran naziva
se pravim uglom.
Dokazaemo sada redom ove stavove:
S t a v 11. U trouglu sa dve podudarne strane uglovi koji lee naspram
tih strana su podudarni, ili, krae: u ravnokrakom trouglu uglovi na osnovi i
su jednaki. Ovaj stav sledi iz aksiome
D e f i n i i j a. Za trougao

ABC

III5

III4 .
A B C ,

i poslednjeg dela aksiome

kae se da je podudaran trouglu

ako su podudarnosti

AB A B , AC A C , BC B C
6 A 6 A , 6 B 6 B , 6 C 6 C
sve zadovoljene.
S t a v 12 (prvi stav o podudarnosti trouglova). Trougao
daran trouglu

A B C ,

ABC

je podu-

ako vae podudarnosti

ABA B , ACA C , 6 A6 A .
C

III5

D o k a z. Prema aksiomi

postoje podudarnosti

B6 B , 6 C6 C ,

i zato ostaje samo jo da se dokae da vai podudarnost

BCB C .

Pret-

postavimo suprotno, naime da BC nije podudarno sa B C i odredimo na
B C taku D tako da je BCB C . Tada se, primenom aksiome III5 na


trouglove ABC i A B C , dobija da je 6 ABC 6 A B D . Bio bi, dakle,


ugao 6 BAC kongruentan kako uglu 6 B A D , tako i uglu 6 B A C ; ovo je

14

mogue, poto se prema aksiomi

III4

svaki ugao moe u ravni preneti samo

na jedan nain na datu polupravu sa date strane u ravni. Time je dokazano

da je trougao

ABC

kongruentan trouglu

A B C .

Isto tako lako se dokazuje

sledei stav.
S t a v 13 (drugi stav o podudarnosti trouglova).
daran je drugom trouglu

A B C

ABC

podu-

A B C

bie i

Trougao

ako vae podudarnosti

AB A B , 6 A 6 A , 6 B 6 B .
ABC podudaran drugom uglu
CBD podudaran uporednom uglu

S t a v 14. Ako je ugao 6

njegov uporedni ugao 6

C B D

onog drugog ugla.

D A

D o k a z. Izaberimo take

A , C , D

na kra ima koji polaze iz take

tako da bude

AB A B , CB C B , DB D B .
Iz stava 12 tada sledi da je trougao

ABC

podudaran trouglu

A B C

tj. vae

podudarnosti

AC A C

BAC 6 B A C .

i 6

III3 du AD podudarna dui A D , iz

CAD podudaran trouglu C A D , tj. vae

A osim toga kako je prema aksiomi

istog stava 12 sledi da je trougao
podudarnosti:

CDC D

i 6

ADC 6 A D C ,

a odatle sledi, posmatrajui trouglove

BCD i B C D

prema aksiomi

III5 ,

CBD 6 C B D .

Neposredna posledi a stava 14 jeste stav o podudarnosti unakrsnih uglova.

Dalje, iz istog stava sledi egzisten ija pravog ugla. Ako se, naime, prenese

O na obe strane i na slobodnim

kra ima od take O uzmu kongruentne dui OBOC , to e du BC presei
pravu OA u nekoj taki D . Poklopi li se pri tome taka D sa takom O , onda
su uglovi 6 BOA i 6 COA jednaki uporednim uglovima i zato pravi. Lei li,
pak, D na polupravoj DA, bie prema konstruk iji, 6 DOB 6 DOC , a
u sluaju da D lei na drugoj polupravoj, to iz stava 14 sledi pomenuta

proizvoljan ugao na polupravu

podudarnost.

OA

od take

15

A
C

Prema aksiomiIII2 svaka du podudarna ja samoj sebi:

ODDO. Prema
III5 sledi da je 6 ODB 6 ODC .

S t a v 15. Neka su h, k, l sa jedne strane i h , k , l sa druge strane po tri

poluprave koje polaze iz iste take O odnosno O i lee u ravni odnosno

. Neka pri tome h, k i h , k lee na istoj strani ili raznim stranama od l

odnosno l . Ako tada postoje podudarnosti

tome, na osnovu aksiome

6 (h, l)

6 (h , l ) i 6 (k, l)

6 (k , l ),

onda je uvek i

6 (h, k )

6 (h , k ).

Dokaz e biti izveden za sluaj kada

prema pretpostav i takodje h i

lee na istoj strani od

14 drugi se sluaj svodi na prvi sluaj. Iz deni ije sledi da ili

6 (k, l) ili

l,

k lee na istoj strani od l . Pomou stava

lezi u uglu 6 (h, l ). Uzmimo oznaavanja tako da

h lei u
h lei u

uglu
uglu

6 (k, l). Odaberimo na kra ima k, k , l, l take K, K , L, L tako da bude OK

O K . Prema jednom prethodno navedenom stavu, poluprava h prese a

du

KL

u taki

H.

K
k
h
O

Uzmimo taku
glovima

OLH

H
l

na polupravoj

h
l

tako da bude

i O L H , kao i u trouglovima

OLK

OH O H .

12, dobijaju se podudarnosti

OLH 6 O L H , 6 OLK 6 O L K ,
LH L H , LK L K

i najzad

OLK 6 O L K

U trou-

i O L K na osnovu stava

16

Kako se, prema aksiomi

III4 ,

svaki ugao moe samo na jedan nain preneti

na datu polupravu sa date strane u nekoj ravni i kako

H i K ,

prema pret-

postav i, lee na istoj strani od l , to na osnovu dveju pomenutih podu

darnosti dui i na osnovu aksiome III3 lako pokazuje da je HK H K . Iz



podudarnosti OK O K i HK H K i 6 OKL 6 O K L moe se po-

mou aksiome

III5

izvesti tanost naeg tvrdjenja. Na slian nain dolazimo

do ove injeni e:

podudaran uglu 6 (h , k )

koji je u ravni i neka je l poluprava ravni koja polazi iz tamena ugla

6 (h, k ) i prostire se u unutranjosti ovog ugla: tada u ravni postoji jedna

i samo jedna poluprava l koja polazi iz temena ugla 6 (h , k ) i prostire se u
S t a v 16. Neka je ugao 6 (h, k ) koji je u ravni

unutranjosti ovog ugla tako da je

6 (h , k )

6 (h , k ) 6 (k, l)

6 (k , l ).

Da bismo dobili trei stav o podudarnosti i osobinu simetrije podudarnosti

uglova, izveemo najpre iz stava 15 jo ovaj stav:

Z1 i Z2 lee sa raznih strana prave XY i ako

XZ1 XZ2 i Y Z1 Y Z2 , bie i ugao 6 XY Z1

S t a v 17. Ako dve take

pri tome vae podudarnosti
podudaran uglu 6

XY Z2 .

X
Z1

Z2

XZ1 Z2 6 XZ2 Z1 i 6 Y Z1 Z2 6 Y Z2 Z1 .
Zato iz stava 15 sledi podudarnost: 6 XZ1 Y 6 XZ2 Y . Naroiti sluajevi
kad X odnosno Y lee na Z1 Z2 reavaju se jo prostije. Iz poslednje podudarnosti i pretpostavljenih podudarnosti XZ1 XZ2 i Y Z1 Y Z2 sledi
prema aksiomi III5 tvrdjenje:
D o k a z. Prema stavu 11 je 6

XY Z1 6 XY Z2 .

S t a v 18 (trei stav o podudarnosti trouglova).

ABC

Ako su u dva trougla

i A B C odgovarajue strane podudarne, onda su trouglovi podudarni.

C
B
B
B0

17

D o k a z. Kako je na strani 11 dokazana osobina simetrije za podudarnost

ABC podudaran trouglu A B C .

Prenesimo ugao 6 BAC na polupravu A C sa obe strane take A . Na kraku

koji sa takom B lei sa iste strane od A C odaberimo taku B0 tako da

je A B0 AB ; i odaberimo na drugom slobodnom kraku taku B tako da

je A B AB . Prema stavu 12 bie BC B0 C i isto tako BC B C . Iz
dui, dovoljno je dokazati da je trougao

dosad pomenutih podudarnosti zajedno sa podudarnostima iz pretpostavke

prema aksiomi

III2

dobijamo podudarnosti

A B A B0 , B C B0 C
i

A B A B , B C B C .
A B C i A B0 C



tako isto i za oba trougla A B C i A B C , tj. ugao 6 B A C podudaran je

6
6
kako uglu B0 A C , tako i uglu B A C . No kako se, prema aksiomi III4 ,
Pretpostavke stava 17, dakle, vae kako za oba trougla

svaki ugao moe samo na jedan nain preneti na datu polupravu sa date

A B0 mora poklopiti sa polupravom

A B , tj. ugao kongruentan uglu 6 BAC koji je prenet sa odradjene strane

na A C jeste ugao 6 B A C . Iz podudarnosti 6 BAC 6 B A C i iz predstrane u nekoj ravni, to se poluprava

postavljenih podudarnosti dui sledi, prema stavu 12, tvrdjenje nae teo-

rame:

S t a v 19. Ako su dva ugla 6 (h , k ) i 6 (h , k ) podudarna treem uglu

6 (h, k ), onda je i ugao 6 (h , k ) podudaran uglu 6 (h , k ) Ovaj stav koji

odgovara aksiomi

III2 , moe se ovako formulisati:

ako su dva ugla podudarna

treem, oni su medju sobom podudarni.

D o k a z.

Neka su take

O , O

temena tri data ugla.

Odaberimo

na po jednom kraku svakog od ovih uglova take A , A i A tako da bude

O A OA i O A OA. Isto tako odaberimo na drugim kra ima take B , B

i

tako da bude

pretpostavke

O B OB i O B OB .
6 (h , k )

Ove podudarnosti zajedno sa obe

6 (h, k ) i 6 (h , k )

6 (h, k )

prema stavu 12, daju podudarnosti

A B AB i A B AB .
Prema aksiomi
i

A B O

III2 , dakle, sve tri odgovarajue strani e trouglova A B O

podudarne su, a time, prema stavu 18 vai

6 (h , k )

6 (h , k ).

Iz stava 19, isto kao za dui iz aksiome

podudarnosti uglova, tj.:

ako je 6

III2 ,

sledi osobina simetrije

onda su uglovi 6

i 6

medju

18

sobom podudarni. Naroito, stavovi 12-14 mogu se sad izraziti u simetrinoj

formi. Sad moemo zasnovati uporedjivanje veliina uglova.

S t a v 20. Neka su data ma koja dva ugla 6 (h, k ) i 6 (h , k ). Ako se tada
pri prenoenju ugla 6 (h, k ) na polupravu

l , dobije unutranja poluprava

polupravu

sa strane na kojoj je poluprava

k , onda se prenoenjem ugla 6 (h , k ) na

sa strane na kojoj je

dobija spoljanja poluprava

i obrnuto.

l
k

l k

l
h

l lei u unutranjosti ugla 6 (h, k ). Poto je

6 (h, k )6 (h , k ), prema stavu 16, unutranjoj polupravoj l odgovara polupra

va l u unutranjosti ugla 6 (h , k ) tako da vai podudarnost 6 (h, l )6 (h , l ).
D o k a z. Pretpostavimo da

Prema pretpostav i i zbog simetrije kongruen ije uglova vai 6 (h, l )6 (h , l ),

l i l nuno razliiti, a to protivurei jednoznanosti prenoenja

ugla po aksiomi III4 . Obrnuti stav dokazuje se slino.
D e f i n i i j a. Ako pri prenoenju ugla 6 (h, k ) opisanom u stavu 20,

poluprava k padne u unutranjost ugla 6 (h , l ), onda kaemo da je ugao
6 (h, k ) manji od ugala 6 (h , k ), a piemo: 6 (h, k ) < 6 (h , l ); ako li se pak
pri tome dobije spoljanja poluprava, onda emo rei: ugao 6 (h, k ) je vei


od ugla 6 (h , l ), a pisati: 6 (h, k ) > 6 (h , l ).
Vidimo da za dva ugla i uvek postoji jedna i samo jedna od ove tri
pri emu su

mogunosti:

< i > , , > i < .

Uporedjivanje veliina uglova je tranzitivno, tj. iz svake od triju pretpostavki
1.

> , > ;

2.

> , ;

3.

, >

sledi

> .
Uporedjivanje veliina dui sa analognim svojstvima neposredno sledi iz aksioma

II

III1

i jednoznanosti prenoenja dui, dokazanih ranije. Na os-

novu uporedjivanja veliina uglova postie se dokaz narednog prostog stava

koji je Euklid - po mome miljenju bez prava - stavio medju aksiome.
S t a v 21. Svi pravi uglovi su podudarni medju sobom

19

D o k a z.

Prav ugao je, prema deni iji, takav ugao koji je podudaran

ili 6 (h, l) i ili 6 (k, l) uporedni

, i neka je i . Pretpostavimo,

suprotno tvrdjenju stava 21, da ugao nije podudaran uglu . Tada se,

prenoenjem ugla na polupravu h sa strane na kojoj lei l , dobija poluprava

svom uporednom uglu.

Neka su uglovi

uglovi, isto tako i uglovi i

l ,

razliita od l . Na taj nain

6 (h, l )

lei ili u unutranjosti ugla

josti ugla . U sluaju da l lei u unutranjosti ugla

< , , <

ili u untran-

vailo bi:

6 (k, l ).

Odavde sledi na osnovu tranzitivnosti uporedjivanja veliina

6 (h, l )

<

6 (k, l ). S druge strane prema pretpostav i vai stav 14

6 (h, l )

, ,

6 (k, l ),

a iz toga sledi

6 (h, l )

to protivurei odnosu 6 (h, l )

ugla

6 (k, l ).

< 6 (k, l ).

U sluaju da

, dolazi se do potpuno analogne protivurenosti.

lei u untranjosti

Time je dokazan stav

21.
D e f i n i i j a. Ugao koji je vei od svog uporednog ugla odnosno vei od
pravog ugla, naziva se tupim uglom; ugao koji je manji od svog uporednog
ugla, odnosno manji od pravog ugla, naziva se otrim uglom.
Osnovni stav, koji je jo kod Euklida igrao vanu ulogu, iz koga sledi niz
injeni a, jeste stav o spoljanjem uglu.
D e f i n i i j a.

ABC

Uglovi 6

ABC ,
6

BCA

i 6

CAB

koji pripadaju trouglu

nazivaju se uglovima toga trougla; uglovi koji su uporedni ovim uglovi-

ma nazivaju se spoljanjim uglovima trougla.

S t a v 22 (stav o spoljanjem uglu).

Spoljanji ugao trougla vei je od

oba njemu nesusedna ugla u trouglu.

D o k a z.
taka

Neka je ugao 6

odabere tako da je

CAD spoljanji
AD CB .

ugao trougla

ABC .

Neka se

20

CAD | 6 ACB , to bi usled podudarnosti

AC CA i prema aksiomi III5 , vailo: 6 ACD 6 CAB . Iz stavova 14 i
19 sledilo bi sada da je ugao 6 ACD podudaran uglu koji je uporedan uglu
6 ACB . Tada bi, prema aksiomi III4 , taka D leala na pravoj CB , to
protivurei aksiomi I2 . Vai, dakle,
Dokaimo najpre da je 6

CAD | 6 ACB .

CAD < 6 ACB , jer tada bismo, prenoenjem

CAD u taku C na CA sa one strane na kojoj lei B ,
dobili krak koji se prostire u unutranjosti ugla 6 ACB ; taj krak bi prese ao

du AB u nekoj taki B . Tada bi u trouglu AB C spoljanji ugao 6 CAD

6
bio podudaran uglu
ACB . A to, kao to je gore dokazano, nije mogue.
Dakle, ostaje jo samo mogunost: 6 CAD < 6 ACB .
No, takodje ne moe biti 6
spoljanjeg ugla 6

CAD

Isto tako sledi da je ugao koji je unakrsan uglu 6

ABC ,

vei od ugla

a iz podudarnosti unakrsnih uglova i tranzitivnosti uporedjivana

veliina uglova sada sledi 6

CAD > 6 ABC .

Time je tvrdjenje potpuno dokazano.

Vane posledi e iz stava o spoljanjem uglu jesu naredni stavovi.
S t a v 23. U svakom trouglu prema veoj strani lei vei ugao.
Dokaz. Prenesimo manju od dveju posmatranih strana trougala od zajednikog temena na veu stanu.

Tvrdjenje tada sledi usled tranzitivnosti

uporedjivanja veliina uglova iz stavova 11 i 12.

S t a v 24. Trougao sa dva jednaka ugla je ravnokraki.
Ova inverzija stava 11 jeste neposredna posledi a stava 23. Iz stava 22
dobija se dalje na prost nain dopuna drugog stava podudarnosti trouglova:
S t a v 25. Dva trougla

ABC

A B C

podudarna su jedan drugom ako

postoje podudarnosti

AB A B , 6 A 6 A

i 6

C 6 C

S t a v 26. Svaka du moe se prepoloviti.

21

AB kod njenih krajnjih taaka sa raznih

, pa na slobodne krake prenesimo jednake dui: AC BD.
Poto take C i D lee na raznim stranama od AB , to du CD prese a pravu
AB u nekoj taki E .
Pretpostavka da se taka E poklapa sa takom A ili B , neposredno protivurei stavu 22. Uzmemo li da B lei izmedju A i E , onda bi, prema stavu
D o k a z. Prenesimo na datu du

strana isti ugao

22, bilo:

ABD > 6 BED > 6 BAC ,

to protivurei konstruk iji.

lei izmedju

Ista se protivurenost dobija iz pretpostavke

E . Dakle, prema stavu 4, taka E lei na dui

AB . Prema tome su uglovi 6 AEC i 6 BED, kao unakrsni uglovi, podudarni.
Zato se stav 25 moe primeniti na trouglove AEC i BED , a time se dobija
da taka

AE EB .
Kao neposredna posledi a iz stavova 11 i 26 sledi injeni a: svaki se ugao
moe prepoloviti.
Pojam podudarnosti moe se sada proiriti i na proizvoljne gure.
D e f i n i i j a. Ako su take

A, B, C, D, ..., K, L

na pravoj

i take

A , B , C , D , ..., K , L na pravoj a takva dva niza taaka da su sve odgo

varajue dui AB i A B , AC i A C , BC i B C ,..., KL i K L po dve medju
sobom podudarne, onda se za oba niza taaka kae da su medjusobno podudarna; take

A i A , B i B ,..., L i L

nazivaju se odgovarajuim takama

podudarnih nizova taaka.

A, B, C, ..., K, L
B lei izmedju A s jedne
strane i C, D, ..., K, L s druge strane, taka C izmedju A, B s jedne strane
D, ..., K, L s druge strane, itd. onda su take A , B , ..., K , L na isti nain

uredjene tj. B lei izmedju A s jedne strane i C , D , ..., K , L sa druge

strane, C izmedju A , B s jedne strane i D , ..., K , L s druge strane itd.

S t a v 27.

Ako je od dvaju podudarnih nizova taaka

i A , B , C , ..., K , L prvi tako uredjen da taka

D e f i n i i j a. Ma koji konaan broj taaka naziva se gurom; ako sve

take te gure lee u jednoj ravni, onda se ona naziva ravnom gurom.
Dve gure se nazivaju podudarnim ako se njihove take mogu po dve i
dve dodeliti jedna drugoj tako da su na ovaj nain jedna drugoj dodeljene
dui i jedan drugom dodeljeni uglovi - podudarni.

Podudarne gure, kao

to se vidi iz stavova 14 i 27, imaju ova svojstva: ako tri take neke gure
lee na jednoj pravoj, onda e u svakoj podudarnoj guri odgovarajue take
leati isto tako na jednoj pravoj. Raspored taaka u odgovarajuim ravnima
u odnosu na odgovarajue prave isti je u podudarnim gurama; to isto vai i
za poredak odgovarajuih taaka na odgovarajuim pravima. Najoptiji stav
o podudarnosti za ravan i za prostor izraava se na ovaj nain:

, B , C , ..., L ) dve podudarne ravne

S t a v 28. Ako su (A, B, C, ..., L) i (A

gure i ako

oznaava taku u ravni prve gure, onda se u ravni druge

22

P tako da su (A, B, C, ..., L, P ) i (A , B , C , ..., L , P )

takodje podudarne gure. Ako gura (A, B, C, ..., L) sadri najmanje tri

take koje ne lee na jednoj pravoj, konstruk ija take P je samo na jedan
gure moe nai taka

nain mogua.

, B , C , ..., L ) podudarne gure i

ako P oznaava proizvoljnu taku moe se uvek nai taka P tako da su i

gure (A, B, C, ..., L, P ) i (A , B , C , ..., L , P ) podudarne. Sadri li gura

S t a v 29. Ako su (A, B, C, ..., L) i (A

(A, B, C, ..., L) najmanje etiri take koje ne lee u jednoj ravni, onda je
konstruk ija take

mogua samo na jedan nain.

Stav 29 izraava vaan razultat da su sve prostorne injeni e podudarnosti, a samim tim i svojstva kretanja u prostoru uraunavi tu i grupe
aksioma

II

- posledi a i pet gore postavljenih linearnih aksioma podu-

darnosti i aksioma podudarnosti u ravni.

7. Grupa aksioma
proizvoljna ravan,

Aksioma paralelnih

i A taka u
toj ravni koja lei van prave a. Povu imo u ravni pravu c koja ide kroz
taku A i prese a pravu a, a zatim u ravni pravu b kroz taku A tako
da prava c prese a prave a, b pod jednakim saglasnim uglovima. Tada se
iz stava o spoljanjem uglu (srav 22) lako zakljuuje da prave a i b nemaju
nijednu zajedniku taku, tj. u ravni kroz taku A van prave a moe se
povui prava koja ne prese a pravu a.
Neka je

IV :

proizvoljna prava u ravni

Aksioma paralelnih glasi:

IV

(Euklidova aksioma). Neka je

proizvoljna prava i

tada postoji u ravni, odradjenoj pravom

koja prolazi kroz

i ne prese a

i takom

A,

taka van nje,

najvie jedna prava

a.

D e f i n i i j a. Iz predhodnog i na osnovu aksiome paralelnih saznajemo,

a i A, postoji jedna i samo jedna prava koja prolazi

a; tu pravu nazivamo paralelnom prema a
kroz A. Aksioma paralelnih IV istog je znaenja sa ovim zahtevom: Ako
dve prave a, b koje lee u jednoj ravni, ne seku treu pravu c iste ravni, one
se onda ne seku ni medju sobom. Ustvari, ako bi prave a, b imale zajedniku
taku A, to bi kroz taku A u istoj ravni bile mogue dve prave a, b koje
ne bi sekle pravu c; ova okolnost protivurei aksiomi paralelnih IV . Isto se
tako lako dobija i obrnuta aksioma paralelnih IV iz pomenutog zahteva.
Aksioma paralelnih IV jeste aksioma ravni.
da u ravni, odredjenoj sa
kroz taku

i ne prese a pravu

Uvodjenje aksiome paralenih znatno uproava osnove i olakava izgradjivanje geometrije. Ako, naime, dodamo aksiomama podudarnosti aksiomu
paralelnih, onda lako dolazimo do poznatih injeni a:
S t a v 30. Ako su dve paralelne prave preseene treom pravom, onda su
saglasni uglovi i naizmenini uglovi podudarni, i obrnuto: iz podudarnosti
saglasnih ili naizmeninih uglova sledi da su prave paralelne.
S t a v 31. Uglovi trougla ine zajedno dva prava ugla.

23

, onda se ukup, za koje su dui M A jedna drugoj kongruentne, naziva krugom; taka M se naziva sredite kruga.
Na osnovu ove deni ije lako se izvode pomou grupa aksioma III -IV
D e f i n i i j a. Ako je

nost svih onih taaka

neka proizvoljna taka u ravni

u ravni

poznati stavovi o krugu, naroito mogunost konstuk ije kruga ma kroz koje
tri take koje ne lee na jednoj pravoj, kao i stav o podudarnosti svih periferijskih uglova nad isto tetivom i stav o uglovima u tetivnom etvorouglu.
8. Grupa aksioma

V1
A

jedno za

preko take

V2

Aksiome neprekidnosti

AB i CD ma koje
postoji neki takav broj n, da kad se du CD prenese n puta
drugim po polupravoj koja prolazi kroz taku B prelazi se

(aksioma merenja ili Arhimedova aksioma). Ako su

dve dui, onda

od

V:

B.

(aksioma linearne potpunosti).

Sistem taaka neke prave sa svojim

rela ijama rasporeda i kongruen ije ne moe se tako proiriti, da ostanu

ouvane rela ije koje postoje izmedju prethodnih elemenata kao i osnovne
osobine linearnog rasporeda i kongruen ije koje proistiu iz aksioma
i aksiome

I -III ,

V1 .
II13 i u stavu
III13 formulisane

Pod osnovnim osobinama se razumeju one u aksimama

5 formulisane osobine rasporeda kao i one u aksiomama

osobine podudarnosti pored jednoznanosti prenoenja dui.

to se tie onih osobina sistema taaka neke prave koje zahtevaju aksioma

I3

i stav 3 (dokazan uz pomo aksiome

II4 ),

ostaje prva, da na pravoj

ima bar dve take, pri svakom proirenju sama po sebi ouvana, a druga,
da za dve take prave uvek postoji taka koja lei izmedju njih, posledi a je
nemogunosti proirenja sistema taaka neke prave. Da aksioma potpunosti
bude ispunjena, bitno je uslovljeno time to se u njoj, medju aksiomama ije
se odranje zahteva, sadri Arhimedova aksioma. Ustvari moe se pokazati:
nekom sistemu taaka na pravoj, koji zadovoljava maloas nabrojane aksiome i stavove rasporeda i kongruen ije, moe se uvek dodati jo taaka
na taj nain, da u ovako proirenom sistemu pomenute aksiome takodje
vae; to znai, aksioma potpunosti, u kojoj bi se zahtevalo samo odranje
pomenutih aksioma i stavova, ali ne i Arhimedova ili njoj odgovarajua aksioma, ukljuivala bi prtivurenost. Obe aksiome neprekidnosti su linearne
aksiome.

Uglavnom iz linearne aksiome potpunosti dobijau se ove optije

injeni e:
S t a v 32 (stav o potpunosti).

Elementi geometije (tj.

take, prave i

ravni) obrazuju sistem, koji, kad se zadre aksiome veze, rasporeda i kongruen ije i Arhimedova aksioma, a pogotovo kad se zadre sve aksiome, ne
doputa vie nikakvo proirenje pomou taaka, pravih i ravni.
D o k a z.

Elemente koji postoje pre proirenja nazvaemo starim ele-

mentima, a one elemente koji se pri proirenju dodaju nazvaemo novim

elementima.
nove take

N.

Pretpostavka novih elemenata neposredno vodi pretpostav i

24

Prama aksiomi
ravni.

I8

postoje etiri stare take

A, B, C, D
A, B, N

Oznake se mogu tako izabrati da take

pravoj.

Obe ravni

aksiomi

I7 ,

ABN

ACD,

osim zajednike take

lei na pravoj

AB ,

koje nisu u jednoj

ne lee na jednoj

razliite jedna od druge, imaju, prema

jo i zajedniku taku

E.

Taka

ne

B leala u ravni ACD. U sluaju da je

ACD lei nova taka E ; u sluaju pak da
staroj ravni, naime u ravni ABE . U svakom

jer bi inae taka

nova taka, onda u staroj ravni

je

stara, nova taka

lei u

sluaju, dakle, nova taka lei u staroj ravni.

F GH , a na dui F G stara taka I .

L sa takom I , tada e se, prema aksiomi II4 , prave
IL i F H ili prave IL i GH sei u taki K , ako nova taka L ne lei na pravoj
IH .
U staroj ravni postoji stari trougao

Ako spojimo novu taku

L
K

U sluaju da je

FH

ili

GH ;

IK .

nova taka, to nova taka

u sluaju pak da je

staroj pravoj
potpunosti.

lei na staroj pravoj

stara taka, onda nova taka

lei na

Otuda sve tri pretpostavke protivuree aksiomi linearne

Prema tome, treba odba iti pretpostavku nove take u staroj

ravni i time uopte pretpostavku novih elemenata.

Stav o potpunosti moe se jo otrije formulisati; zadravanje nekih pomenutih aksioma ne mora se bezuslovno zahtevati. Ali bitno za njegovo vaenje
jeste da je medju aksiomama ije se odranje u njemu zahteva sadrana
aksioma

I7 .

Ustvari, moe se ovo pokazati: sistemu elemenata koji zadovol-

javaju aksiome

I V,

moe se uvek dodati jo taaka, pravih i ravni tako

da u proirenom sistemu vae iste aksiome, izuzimaju i aksiomu

stav potpunosti u kome bi bila sadrana aksioma

I7 ,

I7 ;

to znai,

ili njoj ekvivalentna

aksioma, ukljuivao bi u sebe protivurenost .

Aksioma potpunosti nije posledi a Arhimedove aksiome. Ustvari, samo
Arhimedova aksioma uz pomo aksioma

I IV

nije dovoljna da dokae

da je naa geometrija identina sa obinom analitikom Dekartovom

Descartes)

(R.

geometrijom(up. 9 i 12). Naprotiv, dodavanjem aksiome pot-

punosti - mada ova aksioma ne sadri nikakav iskaz o pojmu konvergen ije uspeva nam da dokaemo egzisten iju grani e koja odgovara Dedekindovom

(Dedekind)

preseku i Bol anov

(B. Bolzano)

stav o prostojanju taaka

zgunjavanja, ime se tada naa geometrija pokazuje kao identina Dekartovoj geometriji.
Pomou predhodnog razmatranja zahtev neprekidnosti je razloen na
dva bitno razliita dela, naime na Arhimedovu aksiomu koja ima ulogu da

25

pripremi zahtev neprekidnosti, i na aksiomu potpunosti koja je zavrni lan

elog sistema aksioma.
U sledeim ispitivanjima uglavnom emo se osloniti na Arhimedovu aksiomu i uopte neemo pretpostavljati aksiomu potpunosti.

26

Druga glava

Neprotivurenost i uzajamna nezavisnost aksioma

9. Neprotivurenost aksioma
Aksiome onih pet grupa, postavljenih u prvom odeljku ne protivuree
jedna drugoj, tj. iz njih se pomou logikih zakljuaka ne moe izvesti neka
injeni a koja bi protivureila jednoj od postavljenih aksioma.

Da bismo

se uverili u to, obrazovaemo od realnih brojeva sistem stvari u kome e

biti zadovoljene sve aksiome tih pet grupa. Posmatrajmo najpre podruje

svih onih algebarskih brojeva koji se dobijaju ako se podje od broja 1 i

konaan broj puta primene etiri raunske opera ije: sabiranje, oduzimanje,
mnoenje, deljenje i peta opera ija

| 1 + 2 |,

gde

treba uvek da oznaava

broj koji je ranije postojao pomou pomenutih pet opera ija. Par brojeva

(x, y)

podruja

smatraemo kao taku, a razmere

tri broja podruja

(u : v : w)

ma koja

u i v nisu oba nula, kao pravu; dalje,

ux + vy + w = 0 izraava da taka (x, y) lei na
su, to se lako vidi, aksiome I13 i IV zadovoljene.

u sluaju da

neka postojanje jednaine

pravoj

(u : v : w);

Brojevi podruja

tada

su svi realni; uzimaju u obzir da se ti brojevi mogu

rasporediti prema svojim veliinama, moemo lako ustanoviti takve postavke

za nae take i prave da vae i sve aksiome

(x1 , y1 ), (x2 , y2 ), (x3 , y3 ),...

II

rasporeda. Ustvari, ako su

ma koje take na pravoj, to e ovo biti njihov

poredak na pravoj, ako brojevi

x1 , x2 , x3 ,...

ili

y1 , y2 , y3 ,...

u ovom poretku ili

II4 bio ispunjen,

(x, y), za koje je ux + vy + w manje
drugoj strani prave (u : v : w).

stalno opadaju ili stalno rastu; dalje da bi zahtev aksiome

potrebno je samo ustanoviti da sve take
ili vee od 0, lee na jednoj, odnosno na

(x , y )

C(a, b)

O(0, 0)

(x, y)

E(1, 0)

Lako se moemo uveriti da se ova postavka slae sa predhodnom postavkom

koja odredjuje poredak taaka na pravoj.
Prenoenje dui i uglova izvodi se prema poznatim metodama analitike
geometrije. Transforma ija oblika

x = x + a
y = y + b
daje paralelno pomeranje dui i uglova, a transforma ija oblika

27

x = x
y = y
y = 0. Dalje, ako se taka (0,0) oznai sa O, taka
(a, b) sa C , tada iz proizvoljne take (x, y) taka
obrtanjem za ugao 6 COE , ako je O stalna taka obrtanja,

daje ogledanje na pravoj

(1,0) sa

(x , y )

i proizvoljna taka

proizilazi

pri emu treba staviti

x =
y =

a
x a2b+b2 y
a2 +b2
b
x + a2a+b2 y
a2 +b2

Poto broj

takodje pripada podruju

III14
III5 , tako

a2 + b2 = b 1 + ( ab )2

onda pri naim postavkama vae i aksiome

kongruen ije

i oigledno je zadovoljena kako aksioma podudarnosti

trouglova

i Arhimedova aksioma

V1 .

Aksioma potpunosti

V2

nije

zadovoljena.
Svaka protivurenost u posledi ama iz linearnih aksioma i aksioma ravni

I IV , V1

morala bi se samim tim pojaviti i u aritmeti i podruja

Odaberemo li u gornjem izlaganju umesto podruja

podruje svih re-

alnih brojeva, dobiemo obinu ravnu Dekartovu geometriju. Da je u ovoj

poslednjoj zadovoljena, osim aksioma

I13 , II , III , V1 i aksioma potpunosti,

saznaje se na ovaj nain:

U Dekartovoj geometriji se samo na osnovu deni ija rasporeda i podudarnosti dui moe zakljuiti: svaka du se moe podeliti na proizvoljan broj

podudannih delova i ako je du

od

AB

manji od

n-tog

dela

AB

manja od dui

AC ,

onda je i

n-ti

deo

AC .

Pretpostavimo sada da postoji prava

g,

na kojoj se, nasuprot aksiomi

potpunosti, moe dodati jo taaka datoj geometriji, a da se pri tome na

pravoj

ne narui vaenje aksioma

nanosti prenoenja dui (str.

Taka

deli pravu

25).

II13 , III13 , V1 ,

stava 5 ili jednoz-

Neka jedna od datih taaka bude

N.

u dve poluprave, od kojih svaka, prema Arhimedovoj

aksiomi, sadri i takve take koje postoje pre proirenja - ove poslednje emo
nazvati starim takama.

Dakle, taka

dve poluprave. Uzmemo li pravu

razdeljuje stare take prave

na

predstavljenu u parametarskom obliku

x = mt + n,
y = pt + q ,
u kojoj parametar

t jo pre proirenja pomou N uzima sve realne vrednosti,

N pruiti Dedekindov presek ovih vrednosti.

onda e podela izvedena takom

Kao to je poznato, za takav presek vai: ili prva klasa odredjena pomou
njega ima poslednji element, ili druga klasa ima prvi element. Neka na pravoj

28

ovom elementu odgovara taka

A.

Tada izmedju

ne lei ni jedna

stara taka.
Naprotiv, postoji takva stara taka

B,

da

A i B . Dalje,
n-1 razliitih
C1 C2 ,..., Cn2 D

lei izmedju

prema Arhimedovoj aksiomi, postoji mnotvo taaka npr.

taaka

N, C1 , C2 , ..., Cn2 , D,

tako da su

jedna drugoj podudarne i da taka

AB

na

dui

AN ,N C1 ,
A i D.

lei izmedju

C1

N
W

Podelimo tada du
take. Neka je

Cn2

C2

D
B

n podudarnih delova.

Sve deone take su stare

ona od tih taaka koja je najblia taki

A.

Iz, na poetku

ovog dokaza navedenih linearnih zahteva o rasporedu i kongruen iji, proistie

da je du

AW

manja od

lei izmedju

dodati taka

N,

N.

AN ,

jer je

AB

manja od

AD.

Dakle, stara taka

Prema tome, pretpostavka da se na pravoj

moe

ne naruavajui pri tome vaenje linearnih aksioma, dovela

je do protivurenosti.
Dakle, u ravnoj Dekartovoj geometriji vae sve linearne aksiome i aksiome
ravni

I V.

Analogna razmatranja u prostornoj geometriji ne predstavljaju nikakvu

tekou.
Svaka protivurenost u posledi ama iz aksioma

I V

morala bi, prema

tome, da se pojavi i u aritmeti i sistema realnih brojeva.

Kao to se vidi, postoji beskonano mnogo geometrija u kojima vae

aksiome

I IV , V1 ,

a samo jedna geometrija, naime Dekartova geometrija,

u kojoj u isto vreme vai i aksioma potpunosti

V2 .

10. Nezavisnost aksiome paralelnih

Poto smo utvrdili neprotivurenost aksioma, od interesa je ispitati da
li su sve one nezavisne jedna od druge.

Ustvari se pokazuje da se nijedan

bitni sastavni deo pomenutih grupa aksioma ne moe izvesti pomou logikog
zakljuivalja iz prethodnih grupa aksioma.
Najpre, to se tie pojedinih aksioma grupa

I , II

III

lako je dokazati

da aksiome jedne i iste grupe u bitnome ne zavise jedna od druge.

Aksiome grupa

II

pri naem izlaganju uzete su za osnovu ostalih

aksioma, tako da se samo radi o tome da se dokae nezavisnost svake od

III, IV, V od ostalih.

Aksioma paralelnih IV nezavisna je od ostalih aksioma:

grupa aksioma

to se na poznati

nain najprostije ovako pokazuje: kao elemente prostorne geometrije odaberimo take, prave i ravni obine (Dekartove) geometrije konstruisane u 9
ukoliko lee u unutranjosti neke stalne lopte, a podudarnosti ove geometrije
deniimo takvim linearnim transforma ijama obine geometrije koje stalnu

29

loptu transformiu samu u sebe. Uzimajui podesne postavke doznajemo da

u ovoj ne-euklidskoj geometriji vae sve aksiome izuzev Euklidove aksiome

IV ;

a poto je mogunost obine geometrije dokazana u 9, otuda sledi i

mogunost ne-euklidske geometrije.

Od naroitog interesa su stavovi koji vae nazavisno od aksiome paralelnih, tj. koji su zadovoljeni kako u Euklidovoj tako i u ne-euklidskoj geometriji. Kao najvanije primere za ove stavove navodimo oba Leandrova

(Legendre) stava, od kojih prvi zahteva za svoj dokaz, osim aksioma I do

III , i Arhimedovu aksiomu V1 . Razmotrimo prethodno nekoliko pomonih
stavova.
S t a v 33. Neka je dat pravougli trougao
Neka se na dui

PZ

nalaze dve take

X, Y

OP Z

sa pravim uglom kod

P.

tako da je

XOY 6 Y OZ .

Tada je

XY < Y Z .
Z

Radi dokaza prenesimo du

OX

od take

na pravu

OZ :

OX OX .
Iz stavova 22 i 23 sledi da taka
aksiome

III5

lei na dui

OZ ,

a pomou stava 22 i

dobija se:

X ZY < 6 OY X 6 OY X < 6 Y X Z .

X ZY < 6 Y X Z , prema stavovima 12 i 23, dovodi sad do tvrdjenja.

S t a v 34. Ma za koja dva ugla i moe se uvek nai takav prirodan
broj r da bude
Odnos 6

2r
Pri tome
jenog

puta.

<

2r oznaava ugao dobijen pomou polovljenja ugla

ponovl-

30

D o k a z. Neka su data dva ugla

Polovljenje ugla moe se izvesti

na osnovu pretpostavljenih aksioma (v. str. 22). Posmatrajmo otar ugao

2.

2.

U sluaju da je

U sluaju, pak, da je

tvrdjenje stava 34 pokazuje se tano za

>

onda iz neke take

r =

jednog kraka ugla

2 spustimo na drugi njegov krak normalu koja prese a ovaj krak u nekoj

taki B . Teme ugla

2 oznaimo sa A. Prenesemo ugao na krak AB u

unutranjost ugla 6 BAC =

2 ; tada e slobodni krak konstruisanog ugla,
na osnovu pretpostavljene nejednaine, prese ati du
(up. str. 12). Arhimedova aksioma
prirodni broj

n,

V1

BC

u nekoj taki

svodi se na tvrdjenje da postoji takav

da je

nBD > BC .
Preneemo ugao

sad n-puta, i to svaki put na slobodni krak sa spoljane

strane.
Moe nastupiti sluaj da slobodni krak ugla dobijen najkasnije pri

n-tom

m-tom prenoenju, kao prvi ne prese a vie polupravu

BC . Poto prethodni slobodni krak jo prese a ovu polupravu, ugao (m
1) je otar. Otuda se lako dobija da unutranjost ugla m konstruisanog
pomou m-strukog prenoenja, lei u onoj poluravni od AB , koja sadri
taku C , i dalje, da se poluprava AC prostire u unutranjosti ugla m, tj.
prenoenju, moda pri

vai

m >

2.

E
C

dobijen pri n-tostrukom prenoe-nju ise a

na polupravoj BC du, koja je, prema stavu 33, vea od dui BD ili njoj
jednaka. Neka n-ti slobodni krak prese a BC u taki E . Zbir BE od n
dui, iseenih na polupravoj BC , vei je od nBD , dakle tim pre vei od BC .
U drugom sluaju svaki ugao

Otuda sledi

n >

2.

31

Neka je za

n <

2r1 .

odn.

r tako odredjen da je m < 2r1 odn.

n sa . Uglovi 2r1
i r mogu se
2

prirodni broj

Oznaimo ugao

odn.

konstruisati. Iz mogunosti uporedjivanja veliina uglova dobija se lako, da

s jedne strane iz nejednaine
s druge strane iz nejednaine

>
2r1 > m sledi nejednaina 2r1

> 2 sledi nejednaina 2r1 > 2r .

= ,

Stoga na

osnovu tranzitivnosti uporedjivanja veliina (str. 19) vai

2r

< .

Pomou stava 34 moe se dokazati prvi Leandrov stav.

S t a v 35 (prvi Leandrov stav).

Zbir uglova trougla je manji od dva

prava ili jednak sa dva prava ugla.

D o k a z. Oznaimo ma koji od tri ugla datog trougla sa 6
dva oznaimo sa 6

BC

ima taku

B = , 6 C =

tako da vai

koja je polovi.

A = ;

druga

Prema stavu 26 du

Produimo du

E.

AD

za njenu sopstvenu duinu preko take

Na osnovu podudarnosti unakrsnih uglova (str.

moe primeniti na trouglove

ADC

EDB

do take

15), aksioma

III5

se

i deniui na osnovu stava 15

na oigledan nain zbir uglova, dobijamo za uglove

, ,

trougla

ABE

rela ije

+ = , = + .
Prema tome, trougao
Iz nejednaine

ABE

ima isti zbir uglova kao i trougao

izvodi se lako, prema stavovima 23 i 12, da je

,
Za svaki trougao

ABC .

ABC

a odatle

i ma koji njegov ugao

moe se uvek nai trougao

sa istim zbirom uglova, u kome je jedan ugao manji od

zato se moe, ako je osim toga dat pripodan broj

r,

2 ili jednak sa 2 , i

nai trougao sa istim

zbirom uglova, u kome je jedan od uglova manji od r ili jednak sa r .

2
2
Pretpostavimo sad da je, nasuprot tvrdjenju prvog Leandrovog stava,
zbir uglova datog trougla vei od dva prava.
Iz stava 22 slede da je zbir dva ugla trougla manji od dva prava. Zbir
uglova datog trougla moe se stoga predstaviti u obliku

+ + = 2 + ,

32

gde

oznaava ma koji ugao, a

odrediti prirodan broj

prav ugao.

Prema stavu 34, moe se

tako, da bude

2r

< .

Konstruiimo sad na pokazani nain trougao sa uglovima

, ,

koji zadovoljavaju rela ije:

+ + = 2 + ,

2r

< .

U ovom trouglu je

+ > 2,
to protivurei stavu 22. Time je dokazan prvi Leandrov stav.

ABCD ima kod A i B prave uglove i ako

AD i BC podudarne, onda su uglovi
6 C i 6 D jedan drugom podudarni. Dalje, normala, podignuta u sredini M
dui AB , prese a suprotnu stranu CD u taki N tako da su etvorouglovi
AM N D i BM N C podudarni.
D o k a z. Normala, podignuta u taki M na AB , lei, kako to sledi iz
stavova 21 i 22, u unutranjosti ugla 6 DM C i stoga, prema jednom od
stavova pomenutih na str. 12, prese a du CD u taki N . Iz stavova 12, 21
i 15 sledi da su trouglovi M AD i M BC , pa stoga i trouglovi M DN i M CN
S t a v 36.

Ako etvorougao

su u njemu osim toga suprotne strana

podudarni. Iz ovih podudarnosti se pomou stava 15 dobija

BCN 6 ADN .

AM N D i BM N C su podudarni.
ABCD sva etiri ugla prava, onda noriz neke take E prave CD na suprotnu stranu AB stoji

Dakle, etvorouglovi

S t a v 37. Ako su u etvorouglu

mala

EF

sputena

normalno i na

CD.
D

E1 C

E2

F1 B

F2

33

D o k a z. Uvedimo pojam ogledanja na pravoj

iz koje take

na ovaj nain: ako ma

spustimo normalu ma na koju pravu

i ako tu normalu

produimo za njenu sopstvenu duinu preko podnone take do

taka P naziva ogledalskom slikom take

AD

na

BC .

onda se

P.

E1 F1 i E2 F2 su,
EF . Take F1 i F2 ,
isto tako kao i taka F , lee na AB ; take E1 i E2 kao i taka E , lee na
CD. Pretpostavke prvog dela stava 36 su tane za etvorouglove EF F1 E1 ,
EF F2 E2 i E1 F1 F2 E2 , a odatle sledi jednakost etiri ugla sa temenima u
takama E, E1 , E2 . Prema tome kod jedne od ovih taaka nastaju dva jednaka uporedna ugla (u gornjoj guri kod take E1 ); tj. ta etiri jednaka ugla
Oglednimo du

EF

P ,

Ogledalske slike

to proistie iz drugog dela stava 36, podudarne dui

su prava.
S t a v 38.

Ako su ma u kom etvorouglu svi uglovi pravi, onda je u

svakom etvorouglu sa tri prava ugla i etvrti ugao prav.

D o k a z.

ABCD

Neka je

A B C D

etvorougao sa etiri prava ugla i neka je

ma koji etvorougao sa tri prava ugla kod

etvorougao

A B C D

AB1 C1 D1 ,

podudaran

iji pravi ugao kod

D
D1

U sluaju da se taka

A, B, D.

Konstruiimo

etvorouglu

se poklapa sa uglom

etvorougla

ABCD.

C
F

C1

B1

B poklapa sa B1 ili taka D sa D1 , onda je tvrdjenje

U sluaju da taka B lei izmedju A i B1 , a

u saglasnosti sa stavom 37.

taka

D1

izmedju

D,

onda, slino kao u dokazu stava 36, sledi iz stava

o spoljanjem uglu da se dui

pokazuje dalje da je ugao kod

BC i C1 D1 seku u nekoj taki F .

F , a stoga i ugao kod take C , prav

Stav 37
ugao.

Na slian nain se dobija tvrdjenje za ostale mogue rasporede taaka

A, B, B1 i A, D, D1 .
Pomou stava 38 moe se dokazati drugi Leandrov stav.
S t a v 39 (drugi Leandrov stav). Ako je ma u kom trouglu zbir uglova
jednak dvama pravim, onda je zbir uglova svakog trougla jednak dvama
pravim.

34

D o k a z.

ABC

Svakom trouglu

2w

sa zbirom uglova

moemo dodeliti

etvorougao koji ima tri prava ugla, a iji je etvrti ugao jednak

w.

Radi

ovog ilja spojimo sredine D i E strana AC i BC i spustimo iz taaka A, B i

C na spojnu pravu normale AF, BG i CH . Iz podudarnosti trouglova AF D
i CHD , kao i podudarnosti trouglova BGE i CHE , sledi

AF = BG, 6 F AB + 6 GBA = 2w,

nezavisno od toga da li je jedan od uglova 6

ili 6

datog trougla tup ili

nije tup.
Ako iz sredine dui

FG

JK , tada iz drugog dela

BKJG podudarni. Prema tome,

podignemo normalu

AKJF

stava 36 sledi da su etvorouglovi

svaki od ova dva etvorougla ima tri prava ugla, a etvrti uglovi su jednaki,
tj.

F AB 6 GBA.
6

Stoga se dobija

F AB w,

i tako je, na zahtevani nain, etvorougao

Neka je ma u kom trouglu

D1

je osim toga dat jedan drugi trougao

V2 .

etvorougao

V1

AKJF

dodeljen datom trouglu.

zbir uglova jednak dvama pravim i neka

D2 .

Dodelimo im etvorouglove

ima etiri prava ugla, a etvorougao

ugla. Prema stavu 38 u etvorouglu

V2

V2

V1

ima tri prava

je i etvrti ugao prav. Time je drugi

Leandrov stav dokazan.

11. Nezavisnost aksioma podudarnosti
Od injeni a koje se tiu nezavisnosti aksioma podudarnosti, dokazaemo

III5 ne moe se
I, II, III14 , IV i V .

kao naroito vanu ovu: aksioma

zakljuaka iz ostalih aksioma

izvesti pomou logikih

Izabraemo take, prave i ravni obine geometrije za elemente nove prostorne geometrije i denisaemo prenoenje uglova na isti nain kao i u obinoj
geometriji, npr.

onako kako je to izloeno u 9; naprotiv, denisaemo

prenoenje dui na drugi nain.

Neka dve take
i

x2 , y2 , z2 ;

A1

A2

u obinoj geometriji imaju koordinate

tada emo pozitivnu vrednost izraza

x1 , y1 , z1

35

(x1 x2 + y1 y2 )2 + (y1 y2 )2 + (z1 z2 )2

nazvati duinom dui

A1 A2

pa onda dve proizvoljne dui

A1 A2 i A1 A2

treba

zvati podudarnim ako one u gore ustanovljenom smislu imaju jednake duine.
Neposredno je jasno da u tako izgradjenoj prostornoj geometriji vae
aksiome

I, II, III12,4 , IV, V

(kao, uostalom, i stavovi 14, 15, 16, 19 i 21

koji su bili dokazani pomou aksiome

III5 ).

III3 , uzmimo proizvoljnu

a i odaberimo na njoj tri take A1 , A2 , A3 tako da taka A2 lei izmedju
taaka A1 i A3 . Neka su take x, y, z prave a date jednainama
Da bismo pokazali da je zadovoljena i aksioma

pravu

x = t + ,
y = t + ,
z = t + ,
u kojima je

, , , , ,

parametar, a

oznaavaju izvesne konstante.

Ako su t1 , t2 (< t1 ), t3 (< t2 ) vrednosti parametra koje odgovaraju takama

A1 , A2 , A3 , onda emo imati za duine triju dui A1 A2 , A2 A3 i A1 A3 izraze:

(t1 t2 )|p( + )2 + 2 + 2 |,
(t2 t3 )|p( + )2 + 2 + 2 |,
(t1 t3 )| ( + )2 + 2 + 2 |,
A1 A2
III5 .

i zato je zbir duina dui

dobija vaenje aksiome
Aksioma

III5

A2 A3

jednak duini dui

A1 A3 .

Odatle se

za trouglove nije uvek zadovoljena u naoj geometriji. Kao

z=0

primer posmatrajmo u ravni

etiri take

O sa koordinatama x = 0, y = 0,
A sa koordinatama x = 1, y = 0,
B sa koordinatama x = 1, y = 0,
C sa koordinatama x = 0, y = 12 .

taku

taku
taku
taku
Dui

COB

OA, OB

OC

imaju duinu 1. Za oba pravougla trougla

vae stoga podudarnosti

AOC 6 COB ,
OA OC ,
OC OB .
C(0,

)
2

1
1

B(1, 0)

O(0, 0)

A(1, 0)

AOC

36

Ali, nasuprot aksiomi

III5

OAC

uglovi 6

OCB

i 6

nisu podudarni. U isto

vreme u ovom primeru nije zadovoljen prvi stav podudarnosti, poto du

ima duinu

2 , a du
2

BC

AC

2 . Takodje ne
2

2+
AOC i COB .

naprotiv ima duinu

vai stav 11 ni za jedan od oba ravnokraka trougla

Primer ravne geometrije, u kojoj su sve aksiome, sa izuzetkom aksiome

III5 ,

zadovoljene, jeste ovo: u nekoj ravni

svi pojmovi koji se javljaju u

aksiomama, iskljuujui podudarnost dui, neka budu denisani na obian

nain. Medjutim za duinu dui uzmimo na obian nain denisanu duinu
projek ije na ravan

koja je nagnuta pod otrim uglom prema ravni

12. Nezavisnost aksioma neprekidnosti

V5

(Ne-arhimedska geometrija)
Da bismo dokazali nezavisnost Arhimedove aksiome

V1 ,

moramo kon-

struisati geometriju u kojoj e biti zadovoljene sve aksiome izuzev aksioma

V.
od

U ovom ilju konstruiimo podruje (t) svih onih algebarskih funk ija
t koje se dobijaju iz t primenom pet raunskih opera ija: sabiranja, oduz-

imanja, mnoenja, deljenja i opera ije

| 1 + w2 |; pri tome w oznaava ma koju

funk iju koja je ve dobijena pri-

menom tih pet opera ija. Mnoina elemenata podruja

mnoina elemenata

i izvodljive u stvarnoj oblasti; zato podruje

realne funk ije od
Neka je

barska funk ija od

vrednosti od

t,

- je isto kao i

(t)

sadri samo jednoznane i

t.

ma koja funk ija od podruja

broj vrednosti od

(t)

u 9 - prebrojiva. Svih pet opera ija su jednoznane

t,

(t);

poto je funk ija

alge-

to se ona moe anulirati, svakako, samo za konaan

i zato e funk ija od

biti, za dovoljno velike pozitivne

ili uvek pozitivna ili uvek negativna.

Funk ije podruja

(t) smatraemo sad kao vrstu kompleksnih brojeva u

smislu narednog paragrafa, 13; oigledno, u tako denisanom kompleksnom

brojnom sistemu vae sva obina raunska pravila. Dalje, ako su

ma

koja dva razliita broja ovog kompleksnog brojnog sistema, rei emo da je

a vei ili manji od b, i pisati: a > b ili a < b, prema tome da li je razlika
c = a b, kao funk ija od t uvek pozitivna ili uvek negativna za dovoljno
velike pozitivne vrednosti od t. Ako se ovako uzme, moemo rasporediti

broj

brojeve naeg kompleksnog brojnog sistema po njihovoj veliini, slino onome

kako se to radi za realne brojeve; lako se vidi da za nae kompleksne brojeve
takodje vae stavovi prema kojima nejednaine ostaju tane ako se obema
stranama doda isti broj ili obe strane pomnoe istim brojem
Ako

jednaina

n t,

> 0.

oznaava neki proizvoljan pozitivan eo ra ionalni broj, onda ne-

n<t

sigurno vai za oba broja

posmatrana kao funk ija od

t,

voljno velike pozitivne vrednosti od

nit

podruja

(t),

poto razlika

izlazi oigledno uvek negativna, za do-

t.

Ovu emo injeni u izraziti na ovaj

37

nain: brojevi 1 i

(t),

podruja

koja su oba

> 0,

imaju to svojstvo da

proizvoljna viestruka vrednost prvoga ostaje uvek manja od drugog broja.

Sada emo od kompleksnih brojeva podruja

(t)

izgraditi geometriju

potpuno na isti nain, kao to je to uinjeno u 9, gde smo uzeli za osnovu

podruje
podruja
podruja

algebarskih brojeva: smatraemo sistem triju brojeva (x, y, z)

(t) kao taku, a razmere ma koja etiri broja (u : v : w : r)
(t), u sluaju da u, v, w nisu svi nula, kao ravan: dalje, neka

postojanje jednaine

ux + vy + wz + r = 0
(x, y, z)

izraava da taka

lei u ravni

(u : v : w : r)

i neka se kao prava

naznai ukupnost svih taaka koje lee u dvema ravnima sa razliitim

v : w.

u :

Usvojimo li sad sline postavke o rasporedu elemenata i o prenoenju

dui i uglova, kao u 9, onda dobijamo ne-arhimedsku geometriju, u kojoj

su, kao to pokazuju ranije izloena svojstva kompleksnog brojnog sistema

(t), sve aksiome zadovoljene,

sa izuzetkom aksioma neprekidnosti. Ustvari,

moemo proizvoljno puta jedno za drugim preneti du 1 na du t, a da se pri

tome ne prekorai krajnja taka dui

t ali to protivurei zahtevu Arhimedove

aksiome.
Da je aksioma potpunosti
sioma

I IV, V1 ,

V2

takodje nezavisna od svih prethodnih ak-

pokazuje prva geometrija postavljena u 9, poto je u ovoj

geometriji zadovoljena Arhimedova aksioma.

Od prin ipskog su znaaja i ne-arhimedske geometrije koje su istovremeno i ne-euklidske geometrije, i naroito je od velikog interesa uloga koju
igra Arhimedova aksioma pri dokazu Leandrovog stava. Ispitivanje koje je
M. Den

(M. Dehn)

preduzeo pod mojim uti ajem o ovom predmetu dovelo

je do potpunog objanjenja ovog pitanja. U Denovim ispitivanjima uzete su

za osnovu aksiome

I III .

Samo na kraju Denovog rada - da bi i Rimanova

(B. Riemann) (eliptina) geometrija ula u podruje ispitivanja - aksiome

rasporeda II shvaene su optije no u ovoj raspravi, naime otprilike ovako:
etiri take A, B, C, D prave uvek se raspadaju na dva para A, C i B, D ,
tako da su take A, C razdvojene takama B, D i obrnuto. Pet taaka na
pravoj mogu se uvek oznaiti sa A, B, C, D, E , tako da su take A, C razdvojene takama B, D i B, E , dalje, take A, D razdvojene takama B, E i
C, E i td.
Na osnovu ovih aksioma IIII , dakle, ne koristei neprekidnost, dokazuje
M. Den najpre optiji oblik drugog Leandrovog stava, stav 39:
Ako
dva
onda

je

p r a v a,
to

jednom
jednak

vai

za

ma
sa

kom

dva

trouglu

prava

ili

zbir
m a nj i

uglova
od

dva

vei

od

p r a v a,

s v a k i t r o u g a o.

Dalje se na navedenom mestu dokazuje sledea dopuna prvog Leandrovog

stava, stav 35:
Iz

pretpostavke

beskonano

mnogo

da

se

kroz

paralelnih

jednu

taku

prema

moe

datoj

povui

pravoj

ne

38

s l e d i,

ako

uglova

se

i s k lj u i

trouglu

s t r a n e,

postoji

se

kojoj

kroz

Arhimedova

m a nj i

od

dva

a k s io m a,

p r a v a.

g e o m e t r i j a (n e-l e a n d r o v s k a
jednu

taku

prema

da

je

U p r a v o,

jednoj

zbir
jedne

g e o m e t r i j a),
pravoj

moe

povui beskonano mnogo paralelnih i u kojoj ipak vae

stavovi
pos toji
postoji

R i m a n o v e (e l i p t i n e)

g e o m e t r i j e.

g e o m e t r i j a (p o l u e u k l i d s k a
beskonano

mnogo

druge

g e o m e t r i j a),

paralelnih

kroz

strane

kojoj

jednu

taku

prema jednoj pravoj i u kojoj ipak vae stavovi euklidske

g e o m e t r i j e.
I z p r e t p o s t a v k e d a n e p o s t o j i n i j e d n a p a r a l e ln a,
sledi

da

je

zbir

uglova

trouglu

vei

od

dva

uvek

p r a v a.

Primetiu na kraju da se, ako se doda Arhimedova aksioma, moe aksioma paralelnih zameniti zahtevom da zbir uglova u trouglu treba da bude
jednak dvama pravim uglovima.

39

Trea glava

Uenje o propor ijama

13. Kompleksni brojni sistemi
U poetku ove glave daemo nekoliko prethodnih kratkih razjanjenja o
kompleksnim brojnim sistemima, koja e nam do nije biti korisna naroito
za olakanje izlaganja.
Realni brojevi obrazuju u svojoj ukupnosti sistem stvari sa ovim svojstvima:
Stavovi

v e z e (1-6):

a i broja b dobija se sabiranjem"odredjeni broj c; u zna ima:

1. Od broja

a+b=c
2. Ako su dati brojevi

a i b,

ili

c = a + b.

onda postoji uvek jedan i samo jedan broj

i takodje jedan i samo jedan broj

a+x=b

tako da je

odn.

y + a = b.

3. Postoji jedan odredjeni broj - nazvaemo ga

- tako da je za svako

istovremeno

a + o = a i o + a = a.
4. Od broja

i broja

jedan odredjen broj

c;

dobija se jo na jedan drugi nain, mnoenjem,

u zna ima:

ab = c
5. Ako su

ili

c = ab.

a i b proizvoljno dati brojevi i a nije o, onda uvek postoji jedan

y , tako da je

i samo jedan broj

ax = b

odn.

ya = b.

6. Postoji jedan odredjeni broj - nazvaemo ga 1 - tako da je za svako

istovremeno

a 1 = a i 1 a = a.
Raunska

pravila

(7-12):

a, b, c proizvoljni brojevi,
a + (b + c) = (a + b) + c
a+b=b+a
a (bc) = (ab) c
a(b + c) = ab + ac
(a + b)c = ac + bc
ab = ba.

Ako su
7.
8.
9.
10.
11.
12.

Stavovi
13. Ako su

rasporeda

aib

onda uvek vae naredni zakoni rauna:

(13-16):

dva ma koja razliita broja, onda je uvek jedan i samo

jedan od njih (re imo

a)

vei od drugoga; tada se ovaj poslednji naziva

manjim brojem, to se oznaava:

40

a > b i b < a.
Ni za jedan broj
14. Ako je
15. Ako je

ne vai

a > a,

a > b i b > c, onda je i a > c.

a > b, onda je uvek i
a + c > b + c.

16. Ako je

a > b i c > 0,

onda je uvek i

ac > bc.
Stavovi

neprekidnosti

17. (A r h i m e d o v
onda je uvek mogue
bude vea od

b.

(17-18):

s t a v). Ako su

a>0ib>0

dva proizvoljna broja,

dodati toliko puta samom sebi da dobijena suma

Izraeno zna ima:

a + a + . . . + a > b.
18. (s t a v o p o t p u n o s t i). Nemogue je ovom sistemu brojeva dodati
kao brojeve drugi sistem stvari, tako da su u sistemu ovako proireni svi
stavovi 1-17 zadovoljeni pri odravanju odnosa izmedju brojeva; ili krae:
brojevi obrazuju sistem stvari, koji, kada se svi odnosi i svi navedeni stavovi,
ne dozvoljava vie nikakvo proirenje.
Sistem stvari koji ima samo jedan deo svojstava 1-18, nazvaemo kompleksni brojni sistem. Kompleksni sistem brojeva nazvaemo arhimedskim
ili nearhimedskim, prema tome da li on zadovoljava ili ne zadovoljava zahtev
17.
Neka od izloenih svojstava 1 - 18 su posledi e ostalih. Nastaje zadatak
da se ispita logika zavisnost ovih svojstava.

U estom odeljku 32 i 33

odgovoriemo na dva odredjena pitanja takve vrste zbog njihovih geometrijskog znaaja, a ovde emo samo ukazati na to da svakako zahtev 17 nije
nikakva posledi a prethodnih svojstava, poto, na primer, kompleksni brojni
sistem, posmatran u 12, zadovoljava sva svojstva 1-16, ali ne i svojstvo 17.
Uostalom, to se tie stavova neprekidnosti (17-18) vae primedbe kakve
smo uinili u 8 o geometrijskim aksiomama neprekidnosti.
14. Dokaz Paskalovog stava
U ovom i narednom odeljku poi emo u naem ispitivanju od aksioma
ravni svih grupa, tj. aksioma

I13 i II IV , izuzev aksioma neprekidnosti.

ovoj i treoj glavi imamo nameru da pomou pomenutih aksioma zasnujemo

Euklidovo uenje o propor ijama, tj.

u ravni i nezavisno od Arhimedove

aksoime.
U tom ilju emo najpre dokazati injeni u koja je spe ijalan sluaj poznatog Paskalovog stava iz uenja o konusnim prese ima i taj emo stav
ubudue kratko nazvati Paskalovim stavom. Taj stav glasi:

41

S t a v 40 (P a s k a l o v

s t a v). Neka su na dvema pravama koje se seku

A, B, C i A , B , C po tri take koje se razlikuju od take preseka pravih; ako

je tada CB paralelno sa BC a CA paralelno sa AC , bie i BA paralelno

sa AB .

B
A
C

Da bismo dokazali ovaj stav, uveemo najpre naredno oznaavanje: u

pravouglom trouglu je, oigledno, kateta
zom

i uglom

izmedju

a i c;

a jednoznano

odredjena hipotenu-

staviemo kratko,

a = c,
tako da simbol
du, a

uvek oznaava odredjenu du ako je

proizvoljno data

proizvoljno dati otri ugao.

Isto je tako uvek du

jednoznano odredjena pri proizvoljno datoj dui

i proizvoljno datom otrom uglu

jednainom

a = c.
Neka sada

bude proizvoljna du i neka su

dva proizvoljna otra ugla;

tvrdimo da svagda postoji podudarnost dui

c c
i da se, stoga, simboli

uvek mogu medju sobom razmeniti.

42

D
B

c = AB i prenesimo na
i . Zatim, spustimo iz take
B na druge krake ovih uglova normale BC i BD, spojimo taku C i D i
spustimo, najzad, iz take A normalu AE na CD .
Poto su uglovi 6 ACB i 6 ABD pravi, etiri take A, B, C, D lee na
krugu i zato su oba ugla 6 ACD i 6 ABD , kao periferijski nad istom tetivom,
podudarni. Medjutim, s jedne strane, ugao 6 ACD zajedno sa 6 CAE ini
pravi ugao, a s druge strane, 6 ABD zajedno sa 6 BAD ini takodje pravi
ugao pa su stoga i uglovi 6 CAE i 6 BAD jedan drugom podudarni,tj.
Da bismo dokazali ovo tvrdjenje, uzmimo du

ovu du kod take

sa obe strane uglove

CAE
6

i zato

DAE .
6

Sad neposredno dobijamo podudarnosti dui:

c AD, c AC ,
c (AD) AE , c (AC) AE ,
a odatle sledi tanost podudarnosti za koju smo maloas tvrdili da postoji.
Vratimo se sada guri Paskalovog stava i oznaimo presenu taku pravih

O, a dui sa OA, OB, OC, OA , OB , OC , CB , BC ,

AC , CA , BA , AB odnosno sa a, b, c, a , b , c , l, l , m, m , n, n .
sa

b
a

l
n

l
n

m
O

43

Zatim, spustimo iz take

normale na

l, m , n;

neka normala na

obrazuje sa pravima OA, OA otre uglove ,, a normala na m odnosno

n sa pravima OA i OA otre uglove ,, odnosno , . Ako sad ove tri
normale izrazimo na maloas pokazan nain pomou hipotenuza i uglova na
osnovi i u dotinim pravouglim trouglovima na dvojaki nain, dobiemo ove
tri podudarnosti dui:

(1) b c,
(2) a c,
(3) a b.
Poto, prema pretpostav i, treba

da bude paralelno sa

l i m paralelno
m, poklopiti

sa m , onda e se normale, sputene iz take O na l , odnosno

sa normalama na l odnosno m , prema tome dobiemo:

(4) c b,
(5)

c a.

Ako primenimo na podudarnost (3) levo i desno simbol

i uzmemo

u obzir da se, prema ranije dokazanom, ti simboli mogu razmeniti medju

sobom, dobiemo

a b.
Uzmemo li u ovoj podudarnosti u obzir, levo, podudarnost (2), a desno,
podudarnost (4), dobiemo

c c
ili

c a.
Iz ove poslednje podudarnosti, na osnovu osobine naih simbola navedene
na str. 44, odmah zakljuujemo:
(6)

b a,

a odatle

b a.
Ako uoimo normalu sputenu iz take
iz taaka

B,

na

n i spustimo na nju normale

onda e podudarnost (6) pokazati da se moraju poklopiti

n = AB stoji normalno
je paralelna sa n. Time je dokazan

podnoja tih dveju poslednjih normala, tj. prava

na normali, sputenoj na

ni

prema tome

Paskalov stav.
Za zasnivanje uenja o propor ijama u daljem izlaganju koristiemo se
iskljuivo onim spe ijalnim sluajem Paskalovog stava u kome vai podudarnost dui

44

OC OA ,
a otuda vai i podudarnost

OA OC
i u kome take

A, B, C

lee na istoj polupravoj koja izlazi iz take

O.

U ovom

spe ijalnom sluaju izvodi se dokaz naroito prosto, naime na ovaj nain:
Prenesimo na

OA

BD paralelna prema

O
AC .

od take

CA i

du

OB

do take

D ;

tada je spojna prava

B
D
A

Usled podudarnosti trouglova

(1+) 6

OC B i OAD

bie

OC B 6 OAD .

Poto su, prema pretpostav i, prave

CB i BC

medju sobom paralelne, onda

je

OAD 6 OB C ;
6

ali tada je, prema uenju o krugu,

ACD B tetivni etvorougao, i zato, prema

poznatom stavu o uglovima tetivnog etvorougla, vai podudarnost

(3+) 6

OD C 6 OAB .

S druge strane je zbog podudarnosti trouglova

(4+) 6
iz

(3+) i (4+)

OD C 6 OBA ;

zakljuujemo

OD C

OAB 6 OBA ,

OBA

takodje

45

a ova podudarnost pokazuje da su prave

AB i BA paralelne, kako to zahteva

Paskalov stav.
Ako je data ma koja prava, taka van nje i ma koji ugao, moe se
oigledno, prenoenjem ovog ugla i povlaenjem paralelne nai prava koja
prolazi kroz datu taku i prese a datu pravu pod datim uglom. Imajui u
vidu ovu okolnost, moemo, najzad, u dokazu optijeg Paskalovog stava primeniti prost postupak, za koji imam da zahvalim jednom saoptenju s druge
strane.
Povu imo kroz taku

pravu koja bi prese ala

OA

u nekoj taki

pod uglom 6 OCA tako da vai podudarnost

(1 )6 OCA 6 OD B ;
tada je, prema poznatom stavu iz uenja o krugu,

CBD A

tetivni etvor-

ougao i zato, prema stavu podudarnosti periferijskih uglova nad istom tetivom,
vai podudarnost 6

OBA 6 OD C .

D
C
B
A
O

Poto su prave

CA

AC ,

prema pretpostav i, medju sobom paralelne,

to je

(3 ) 6 OCA 6 OAC ;
iz

(1 ) i (3 )

sledi podudarnost:

6
a tada je i

BAD C

OD B 6 OAC ;

tetivni etvorougao.

Otuda, prema stavu o uglovima

tetivnog etvorougla, vai podudarnost

(4 ) 6 OAD 6 OC B .
Dalje, poto je, prema pretpostav i, prava

CB

paralelna sa

takodje

(5 ) 6 OB C 6 OC B ;

BC ,

imaemo

46

iz

(4 ) i (5 )

izvodimo podudarnost

OAD 6 OB C .
6

Najzad, ova poslednja podudarnost pokazuje da je

CAD B

tetivni etvor-

ougao i zato vai i podudarnost

(6 ) 6 OAB 6 OD C .
Iz

(2 ) i (6 )

sledi:

OBA 6 OAB ,

a ova podudarnost pokazuje da su prave

BA i AB paralelne, kako to zahteva

i Paskalov stav.
Ako se taka
taaka

A, B, C

D poklapa sa jednom od taaka A , B , C ili ako je raspored

drugi, onda je neophodna izmena ovog postupka, koja se lako

uoava.
15. Segmentni raun na osnovu Paskalovog stava
Paskalov stav, dokazan u prethodnom paragrafu, omoguava nam da
uvedemo u geometriju segmentni raun (raun duima), u kome vae bez
promene sva pravila rauna sa realnim brojevima.
Umesto rei podudarno i znaka
duima reju  jednak i znakom

=.

sluiemo se u ovom raunu sa

b
c=a+b

A, B, C tri take neke prave i ako B lei izmedju A i C ,

c = AC oznaiti kao zbir dveju dui a = AB i b = BC i staviti

Ako su
emo

onda

c = a + b.
Govoriemo da su dui

aib

manje od

i to emo oznaiti sa

a < c, b < c;
du

se naziva veom od

a i b,

u zna ima:

c > a, c > b.
Iz linearnih aksioma podudarnosti

III13

uvidjamo lako da za sabiranje

dui koje smo sad denisali vai aso ijativni zakon

a + (b + c) = (a + b) + c
kao i komutativni zakon

47

a + b = b + a.
Da bismo geometrijski denisali proizvod dui

i dui

b,

posluiemo se

ovom konstruk ijom: izaberemo najpre proizvoljnu du koja e ostati ista

pri elom posmatranju i oznaimo je sa 1.

ab
a
1

O du 1, a
b; prenesimo, dalje, na drugi krak ugla du
a. Spojimo krajnje take dui 1 i a pravom i povu imo prema ovoj pravoj
paralelnu kroz krajnju taku dui b; neka ona odse a na drugom kraku du
c; tada emo ovu du c nazvati proizvodom dui a sa dui b i oznaiemo je
Prenesimo sad na jedan krak pravog ugla od njegovog temena

zatim isto tako od temena

du

sa

c = ab.
Dokazaemo pre svega da za mnoenje dui koje smo sada denisali vai
komutativni zakon

ab = ba.
U tom ilju konstruiimo prvo na gore ustanovljeni nain du

ab.

b
ab
a

a 1

Dalje, prenesimo na prvi krak pravog ugla du

du

b,

a,

a na drugi njegov krak

spojimo pravom krajnju taku dui 1 sa krajnjom takom dui

na

drugom kraku i povu imo paralelnu prema ovoj pravoj kroz krajnju taku
dui

na prvom kraku: ova odse a na drugom kraku du

to se vidi sa slike, ova du

ba

ba;

ustvari, kao

poklapa se sa maloas konstruisanom dui

ab

prema Paskalovom stavu (stav 40) zbog paralelnosti isprekidanih pomonih

linija. I obrnuto sledi, to se odmah vidi, iz vaenja komutativnog zakona

48

u naem raunu duima, da sigurno vai spe ijalan sluaj Paskalovog stava
navedenog na str. 46 za takve gure, u kojima poluprave

OA i OA

obrazuju

prav ugao.
Da bismo za nae mnoenje dui dokazali aso ijativni zakon

a(bc) = (ab)c,
prenesimo na jedan krak pravog ugla od njegovog temena
drugi krak, isto tako od temena
dui

d = ab i e = cb

dui 1 i

b,

a na

O , prenesimo dui a i c. Zatim konstruiimo

d i e na prvi korak od temena O.

i prenesimo ove dui

e=cb

ae=cd
d=ab
c
a
1

Ako sada konstruiemo

ae

cd,

onda se vidi sa slike (gore), opet na

osnovu Paskalovog stava, da se krajnje take ovih dui poklapaju, tj. da je

ae = cd

ili

a(cb) = c(ab),

a odatle, na osnovu komutativnog zakona, sledi

takodje

a(bc) = (ab)c.
Kao to se vidi, mi smo u prethodnom dokazu kako komutativnog, tako
i aso ijativnog zakona mnoenja, iskoristili iskljuivo onaj spe ijalni sluaj
Paskalovog stava iji smo dokaz uspeli da dobijemo na naroito prost nain,
primenjujui samo jedanput stav o tetivnom etvorouglu.
Rezimirajui ova izlaganja, dolazimo do narednog zasnivanja zakona mnoenja u raunu duima, koje mi izgleda najprostije od svih dosad poznatih
naina zasnivanja.
Neka se na jedan krak pravog ugla prenesu temena O
b = OB , a na drugi krak jedinina du 1 = OC . Krug,
take A, B, C , prese a drugi krak jo u taki D . Taka D se

dui

a = OA

postavljen kroz
dobija lako, bez

upotrebe estara, samo na osnovu aksioma podudarnosti, kada se iz sredita

kruga spusti normala na
take

C.

OC

i u odnosu na ovu konstruie ogledalska slika

49

ab = ba

A
B
b

Usled jednakosti uglova 6

OCA

i 6

OBD,

a prema deni iji proizvoda

dveju dui (str. 49), imamo

OD = ab;
a zbog jednakosti uglova 6

ODA

i 6

OBC

prema istoj deni iji je

OD = ba.
Komutativni zakon mnoenja

ab = ba
koji odavde sledi, dokazuje sad, prema primedbi na str. 50, da na str. 46
navedeni spe ijalni sluaj Paskalovog stava vai za krake pravog ugla, a otuda
opet ( v. str. 50) sledi aso ijativni zakon mnoenja

a(bc) = (ab)c.
Najzad, u naem raunu duima vai i distributivni zakon:

a(b + c) = ab + ac.
Da bismo njega dokazali, konstruiemo dui
tada kroz krajnju taku dui

ab, ac i a(b + c)

(videti sliku dole) pravu paralelnu drugom

kraku pravog ugla.

a(b + c)
ac
a
ab
O

i povu imo

b 1

b+c

50

Podudarnost oba pravougla trougla, na sli i osenena, i primena stava o

jednakosti suprotnih strana kod paralelograma, pruaju tada traeni dokaz.
Ako su
ova du

bic

dve proizvoljne dui, uvek postoji du

se oznaava sa

c
b i naziva se kolinikom od

sa

tako da je

c = ab;

b.

16. Propor ije i stavovi o slinosti

Pomou gore izloenog rauna sa duima moe se besprekorno zasnovati
Euklidovo uenje o propor ijama i bez Arhimedove aksiome na naredni nain:
D e f i n i i j a. Ako su

a, b, a , b

ma koje etiri dui, onda propor ija

a : b = a : b
ne treba nita drugo da znai do segmentnu jednainu

ab = ba .
D e f i n i i j a.

Dva se trogla nazivaju slinim ako su im odgovarajue

uglovi podudarni.
S t a v 41. Ako su

a, b i a , b

odgovarajue strane u dva slina trogla, onda

vai propor ija:

a : b = a : b .
D o k a z. Posmatraemo najpre naroiti sluaj, gde su uglovi zahvaeni
stranama

a, b i a , b

u oba trougla pravi i pretpostaviemo da su oba trougla

uneta u jedan i isti pravi ugao. Prenesimo sada od temena na jedan krak
du 1 i povu imo kroz krajnju taku ove dui 1 pravu paralelnu obema
hipotenuzama; ova prava odse a na drugom kraku du

e;

tada je prema

naoj deni iji proizvoda dui

b = ea, b = ea ;
stoga imamo

ab = ba ,
tj.

a : b = a : b .
Vratimo se sada optem sluaju. U svakom od oba slina trougla konstruiimo presenu taku

odnosno

triju njegovih bisektrisa, ija se egzisten-

ija lako izvodi iz

ac
bc

b
b
e
O

ba
1

r S
r
ca

ab
cb

51

stava 25, i spustimo iz ovih taaka tri normale

r odnosno r na strane trougla;

na ovim stranama dobijene odseke oznaimo sa

ab , ac , bc , ba , ca , cb
odnosno sa

ab , ac , bc , ba , ca , cb .
Maloas dokazani spe ijalni sluaj naeg stava daje sad propor ije

ab : r = ab : r , bc : r = bc : r ,
ac : r = ac : r , ba : r = ba : r ;
iz ovih pomou distributivnog zakona zakljuujemo

a : r = a : r , b : r = b : r ,
a odatle

b ar = b ra , a br = a rb .
Iz ovih se jednaina dobija pomou komutativnog zakona mnoenja

a : b = a : b .
Iz stava 41 lako je izvesti osnovni stav uenja o propor ijama, koji glasi:
S t a v 42. Ako dve paralelne prave odse aju na kra ima proizvoljnog ugla
dui

a, b

odnosno.

a , b ,

onda vai propor ija:

a : b = a : b .
Obrnuto, ako etiri dui

a, b, a , b

zadovoljavaju ovu propor iju i ako se dui

a, a prenesu na jedan krak ugla, a dui

prave krajnjih taaka dui

a, b

odnosno

b, b na drugi krak, to su spojene

a , b medju sobom paralelne.

17. Jednaine pravih i ravni

Do sad posmatranom sistemu dui dodaemo drugi isti takav sistem dui.
Naime, na osnovu aksioma rasporeda moe se lako na pravoj razlikovati
pozitivni i negativni" smer.
oznaavaemo je sa

Du

AB ,

koju smo dosad oznaavali sa

jo i tada kada taka

a,

lei sa pozitivne strane od

A; u suprotnom sluaju, pak, mi emo je oznaavati sa -a. Taku emo

oznaiti kao du 0. Du a emo nazvati pozitivnom" odnosnom veom od
0, to emo oznaiti: a > 0; du -a emo nazvati negativnom" i to emo
oznaiti: -a<0.
take

U ovom proirenom raunu sa duima vae tada sva pravila rauna 1-16
za stvarne brojeve, koja su izloena u 13. Istaiemo sledee injeni e:
Uvek je:

52

a=a

a=

0.

a = 0 ili b = 0. Ako je a> b i c>0, onda je uvek

ac>bc. Dalje, ako su A1 , A2 , A3 , . . . , An1 , An , n taaka na pravoj, onda je
zbir dui A1 A2 , A2 A3 , . . . , An1 An , An A1 jednak 0.
Uzmimo sada u ravni kroz taku O dve prave normalne jedna na druAko je

ab =

0, onda je ili

goj kao stalni pravougli koordinatni sistem i prenesimo tada na te prave

x, y od take O; zatim, podignimo normale iz krajnjih taaka

dui x, y i odredimo presenu taku P ovih normala: dui x, y nazivaju se
koordinatama take P . Svaka taka ravni jednoznano je odredjena svojim
koordinatama x, y , koje mogu biti pozitivne ili negativne dui ili 0.
Neka je l ma koja prava u ravni , koja prolazi kroz taku O i kroz neku
taku C sa koordinatama a, b. Ako su tada x, y koordinate neke take P na
l, onda lako nalazimo iz stava 42
proizvoljne dui

a:b=x:y
ili

bx - ay =
kao jednainu prave
du

c,

l.

x-c;

l paralelna prema l i odse a na x-osi

prave l zamenjujui u jednaini prave l du

Ako je prava

onda dobijamo jednainu

sa dui

traena jednaina ,dakle, glasi

bx - ay

bc =

0.

Y
l
y
b

C
a x

Iz ovih izlaganja moemo lako zakljuiti, nezavisno od Arhimedove aksiome, da se svaka prava moe predstaviti linearnom jednainom po koordinatama

x, y

i, obrnuto, da svaka takva linearna jednaina predstavlja pravu,

pri emu su koe ijenti te jednaine dui koje pripadaju datoj geometriji.
Analogni rezultati u prostornoj geometriji dobijaju se veoma lako.
Dalje izgradjivanje geometrije moe se odsad izvoditi metodom, koja se
obino primenjuje u analitikoj geometriji.
Dosad u ovom treem odeljku nismo nigde iskoristili Arhimedovu aksiomu; pretpostavimo li sad da vai ta aksioma, moemo takama proizvoljne
prave u prostoru dodeliti realne brojeve i to na ovaj nain:

53

Odaberimo na pravoj dve proizvoljne take i dodelimo im brojeve 0 i 1;

zatim prepolovimo du 01 odrdjenu ovim takama i oznaimo nadjenu sredinu dui sa

1
1
1
2 , dalje oznaimo sredinu dui 0 2 sa 4 itd.; posle

n-tostrukog

1
2n .
1
Prenesimo sad du 0 n od take 0 kako na stranu take 1, tako i na drugu
2

izvodjenja ovog postupka, doi emo do take kojoj treba dodeliti broj
stranu na primer

m puta jedno za drugim i dodelimo tako dobijenim takama

brojne vrednosti

m
m
2n odnosno - 2n . Iz Arhimedove aksiome moe se lako za-

kljuiti da se na osnovu ovog dodeljivanja moe svakoj proizvoljnoj taki

prave dodeliti na jednoznaan nain realan broj, i to tako da ovo dodeljivanje ima naredno svojstvo: ako su

A, B, C

ma koje tri take na pravoj i

B lei izmedju A i C ,
<< ili >> .

odgovarajui realni brojevi i ako pri tome

brojevi uvek zadovoljavaju ili nejednainu

to ovi

Iz izlaganja u 9 druge glave jasno je da tamo za svaki broj koji pripada

algebarskom brojnom telu

nuno mora na pravoj postojati taka kojoj je

on dodeljen. Da li i svakom drugom stvarnom broju odgovara taka, zavisi

od toga da li u posmatranoj geometriji vai aksioma potpunosti

V2

ili ne.

Naprotiv, ako se u nekoj geometriji pretpostaviti da vai samo Arhimedova aksioma, uvek je mogue sistem taaka, pravih i ravni tako proiriti
ira ionalnim" elementima, da na svakoj pravoj tako konstruisane geometrije
svakom sistemu triju realnih brojeva koji zadovoljava jednainu prave bez
izuzetka odgovara jedna taka. Odgovarajuom postavkom moe se istovremeno postii da u proirenoj geometriji vae

s v e

aksiome

I V.

Ova

proirena geometrija (dobijena dodavanjem ira ionalnih elemenata) nije nita

drugo do obina analitika Dekartova geometrija prostora, u kojoj vai i aksioma potpunosti

V2 .

54

etvrta glava

Uenje o povrinama u ravni

18. Razloiva jednakost i dopunska jednakost poligona
Za osnovu naih ispitivanja ove etvrte glave uzeemo iste aksiome kao
i u treoj glavi, naime linearne aksiome i aksiome ravni svih grupa, izuzev
aksioma neprekidnosti, tj. aksioma

I13 i II IV .

Uenje o propor ijama izloeno u treoj glavi i tu uvedeni raun duima

daju nam mogunost da zasnujemo Euklidovo uenje o povrinama pomou
aksioma, tj. u ravni i nezavisno od aksioma nepsekidnosti.
A poto se, prema izlaganja u tre oj glavi, uenje o propor ijama uglavnom zasniva na Paskalovom stavu (stav 40), to isto vai i za uenje o povrinama; ovo zasnivanje uenja o povrinama smatram kao jednu od najznaajnijih primena Paskalovog stava u elementarnoj geometriji.
D e f i n i i j a. Ako se spoje dve take nekog prostog poligona

ma kojom

izlomljenom linijom koja ela lei u unutranjosti tog poligona i koja ne sadri

P1 i P2 ,
P ; u tom sluaju emo
na P1 i P2 , i l i P1 i P2

nijednu dvostruku taku, onda se dobijaju dva nova prosta poligona

ije sve unutranje take lee u unutranjosti poligona
rei:

se raspada na

sastavljaju

P1

P2 ,

i l i

je razloeno

P.

D e f i n i i j a.

Dva prosta poligona nazivaju se jednakim ako se mogu

razloiti u konaan broj trouglova koji su dva i dva medju sobom podudarna.
D e f i n i i j a. Dva prosta poligona

Q nazivaju

se dopunski jednakim

ako se njima moze dodati konaan broj takvih po dva i dva razlozivo jed-

P , Q , P , Q ,. . ., P , Q , da oba na ovaj nain sastavljena

i Q + Q + Q + . . . + Q budu razloivo
poligona P + P + P + . . . + P
nakih poligona

jednaka.

P
Q
P

Q
P

Iz ovih deni ija neposredno sledi: spajanjem razloivo jednakih poligona

dobijaju se opet razloivo jednaki poligoni i ako se oduzmu razloivo jednaki
poligoni

55

P2
12

7 8
4 9 10 11
6

13

12

14
15
16

P1

13
7

1
4

16

5
11 8
10

9
15
14

1
4

3
5
7 8
11
9
16 15 10
12
14
13

P3

od razloivo jednakih poligona dobijaju se poligoni dopunski jednaki.

Dalje vae ovi stavovi:
S t a v 43. Ako su dva poligona
poligonu

P3 ,

P1

P2

razloivo jednaka nekom treem

oni su i medjusobno razloivo jednaki.

Ako su dva poligona

dopunski jednaka nekom treem, oni su medjusobno dopunski jednaki.

D o k a z. Prema pretpostav i, moe se navesti kako za poligon
za poligon

P2

ganja odgovara razlaganje poligona

razlaganja

P3 ,

P1

P1

tako i

jedno razlaganje u trouglove, tako da svakom od ovih razlai

P2 .

P3

u trouglove podudarne trouglovima

Posmatrajui istovremeno oba ova razlaganja poligona

vidimo, da se uopte svaki trougao jednog razlaganja razlae u poligone

duima, koje pripadaji drugom razlaganju.

Dodajmo sada jo toliko dui,

da se svaki od poligona opet raspada u trouglove, i izvedimo svaki od ovih

poligona

P1 i P2 ;

tada se, oigledno, raspadaju oba ova poligona na isti broj

po dva i dva medju sobom podudarna trougla i zato su oni, prema deni iji,
medju sobom razloivo jednaki.
Dokaz drugog iskaza stava 43 dobija se sad bez tekoa.
Denisaemo na obian nain pojmove: pravougaonik, osnovi a i visina
paralelograma, osnovi a i visina trougla.

56

19. Paralelogrami i trouglovi sa jednakim osnovi ama i visinama

Poznati Euklidov nain dokazivanja, ilustrovan na donjoj sli i, daje stav:
S t a v 44. Dva paralelograma sa jednakim osnovi ama i visinama dopunski su jednaka.

Dalje vai poznata injeni a:

S t a v 45.

Svaki trougao

ABC

uvek je dopunski jednak izvesnom par-

alelogramu koji ima istu osnovi u, a visina mu je polovina visine trougla.

AC prepolovi takom D, a strana BC takom

DE produi za svoju sopstvenu duinu do take F , onda su
trouglovi DCE i F BE jedan drugom podudarni i otuda su trougao ABC i
paralelogram ABF D razloivo jednaki.
D o k a z. Ako se strana

pa se du

Iz stavova 44 i 45, uzimajui u obzir stav 43, neposredno sledi:

S t a v 46.

Dva trougla sa jednakim osnovi ama i jednakim visinama

medju sobom su

d o p u n s k i

j e d n a k a.

Kao to je poznato, lako se pokazuje, to se vidi na priloenoj sli i, da

su dva paralelograma, a zato, prema stavovima 43 i 45, i dva trougla sa
jednakim osnovi ama i visinama uvek

razloivo

j e d n a k a. Primetimo

ipak da ovaj dokaz nije mogu bez upotrebe Arhimedove aksiome; ustvari, u
svakoj ne-arhimedskoj geometriji (jedna takva se moe videti u drugoj glavi
12) mogu se navesti dva trougla koja imaju jednake osnovi e i visine i otuda
su, shodno stavu 46,
j e d n a k a.

dopunski

j e d n a k a, ali ipak nisu

razloivo

57

1
2
3

2
3

6
8

Neka se, naime, u nekoj ne-arhimedskoj geometriji na polupravu prenesu

dve takve dui

AB = e i AD = a, koje ni za koji eo broj n ne zadovoljavaju

odnos

n e a.
AD u njenim krajnjim takama normale AC i DC
ABC i ABC , prema stavu 46, dopunski su jednaki. Iz

Podignimo na dui
duine

e.

Trouglovi

stava 23 sledi da je zbir dveju strana trougla vei od tree strane, gde zbir
dveju strana treba razumeti u smislu segmentnog rauna uvedenog u treoj
glavi.

e
e B

D
a

Tako je -BC

< e + e = 2e.

Dalje, moe se dokazati, ne koristei se

neprekidnou, ovaj stav: du, koja ela lei u unutranjosti trougla, manja
je od njegove najvee strane.
trougla

ABC

manja od

Stoga je svaka du koja lei u unutranjosti

2e.

Pretpostavimo sada da je dato razlaganje trouglova

konano mnogo, npr. na

k,

ABC

ABC

po dva i dva medju sobom podudarna trougla.

Svaka strana deliminog trougla, koji se koristi za razlaganje trougla

lei ili u trouglu

ABC

na

ili na jednoj njegovoj strani, tj. ona je manja

ABC ,
od 2e.

6e; zbir svih ovih obima

ABC i ABC mora dati isti zbir

Obim svakog deliminog trougla je, dakle, manji od

stoga je manji od

6ke.

Razlaganje trouglova

obima. Zato zbir obima deliminih trouglova korienih u razlaganju trouglova

ABC

mora biti manji od 6ke. Ali, u ovom zbiru, sigurno, sadrana

AC , tj. mora vaiti: AC < 6ke, i stoga, prema stavu 23, tim
pre vai: q<6ke. Ovo protivurei naoj pretpostav i u odnosu na dui e i a.

Prema tome, pretpostavka mogunosti razlaganja trouglova ABC i ABC u

je ela strana

delimine trouglove podudarne po dva i dva, dovela je do protivurenosti.

58

Vani stavovi elementarne geometrije o dopunskoj jednakosti poligona,

naroito Pitagorina teorema, lako se izvode iz maloas postavljenih stavova.
Spomenuemo jo stav:
S t a v 47. Za proizvoljan trougao, a stoga i za proizvoljan prost poligon,
moe se uvek konstruisati pravougli trougao koji ima jednu katetu 1 i koji je
sa trouglom, odnosno poligonom, dopunski jednak.
Ovo tvrdjenje, u odnosu na trouglove, lako se izvodi na osnovu stavova
46, 42, i 43.

Tvrdjenje, u odnosu na poligone, dokazuje se na ovaj nain.

Razloimo dati prost poligon u trouglove i odredimo za njih dopunski jednake

pravougle trouglove sa po jednom katetom 1. Ako katete duine 1 shvatimo
kao visine ovih trouglova, onda, opet pomou stavova 43 i 46, sastavljanjem
tih trouglova dolazimo do tvrdjenja (str. 57).
Ali, pri daljem sprovodjenju teorije povrina, nailazimo na jednu bitnu
tekou. Upravo, naa dosadanja ispitavanja ostavljaju nereenim pitanje,
da nisu moda

s v i

poligoni dopunski jednaki. U tom sluaju svi dosada

postavljeni stavovi ne bi kazivali nita i bili bi bez ikakvog znaenja.

Sa

ovim je u vezi pitanje da li dva dopunski jednaka pravougaonika sa jednom

zajednikom stranom moraju imati i druge strane podudarne.
Kao to pokazuje blie razmatranje, za odgovor na ovo postavljeno pitanje potrebna je inverzija stava 46, koja ovako glasi:
S t a v 48. Ako dva dopunski jednaka trougla imaju jednake osnovi e, oni
imaju i visine jednake.
Ovaj osnovni stav 48 nalazi se u prvoj knjizi Euklidovih Elemenata kao
39-ti stav; ali, pri dokazivanju ovog stava, Euklid se poziva na opti stav o
veliinama: 

o oo o o o

( elina je vea od svog dela) - postupak koji se svodi na uvodjenje

nove geonetrijske aksiome o dopunskoj jednakosti.

Sada se stav 48, a time i uenje o povrinama, moe zasnovati i bez
takve nove aksiome, na nain koji smo ovde usvojili, tj.

pomou aksioma

ravni i bez upotrebe Arhimedove aksiome. Da bismo ovo uvideli, neophodno

je uvesti pojam mere povrine.
20. Mera povrine trouglova i poligona
D e f i n i i j a. U ravnoj geometriji prava

AB

deli take koje ne lee na

njoj u dve oblasti taaka. Za jednu od ovih oblasti rei emo da lei desno

A, odnosno od usmerene dui AB  , i

B odnosno od usmerene dui BA", za
drugu oblast kae se da lei levo od poluprave AB i desno od poluprave BA.
U odnosu na dve usmerene dui AB i AC ista oblast lei desno, ako take
B i C lee na istoj polupravoj koja polazi iz take A (i obrnuto). - Ako je
za neku polupravu g , koja polazi iz take O , desna oblast ve denisana i
ako poluprava h koja iz take O ulazi u ovu oblast, onda emo kazati za onu
oblast u odnosu na h, koja sadri g , da lei levo od h. Uvidja se, da su na ovaj
od poluprave

AB

koja polazi iz take

levo od poluprave koja izlazi iz take

59

AB , u ravnoj geometriji jednoznano

nain, polazei od odredjene poluprave

odredjene leva i desna strana u odnosu na svaku polupravu odnosno s v a k u

usmerenu du.
Take u unutranjosti (str. 9) nekog trougla

ABC

lee ili levo od strana

AB, BC, CA ili levo od strana CB, BA, AC . U prvom sluaju emo rei:
ABC (ili BCA ili CAB ) je pozitivni smer obilaenja, a CBA (ili BAC ili
ACB ) je negativni smer obilaenja trougla; u drugom sluaju emo rei:
CBA je pozitivan, a ABC je negativan smer obilaenja trougla.
D e f i n i i j a. Ako u trouglu ABC sa stranama a, b, c konstruiemo dve
visine ha = AD i hb = BE , onda iz slinosti trouglova BCE i ACD , po
stavu 41, sledi propor ija

a : hb = b : ha ,
tj.

aha = bhb ;
prema tome je u svakom trouglu proizvod osnovi e i njoj odgovarajue visine
nezavisan od toga koja se strana trougla uzme za osnovi u. Dakle, polovina
proizvoda osnovi e i visine jeste neka za trougao

ABC

karakteristina du

a.

C
D
a

b
E
ha
A

hb
c

ABC smer obilaenja ABC pozitivan.

a (prema deni iji na strani 54) nazvaemo sad merom
povrine trougla ABC pri pozitivnom obilaenju i oznaavaemo je sa [ABC ;
n e g a t i v n u du - a nazvaemo merom povrine trougla pri negativnom
obilaenju i oznaiemo je sa [CBA.
S t a v 49. Ako taka O lei van trougla ABC , onda za meru povrine
Neka je, na primer, u trouglu

Pozitivnu

du

trougla vai rela ija

[ABC

= [OAB + [OBC + [OCA.

D o k a z. Pretpostavimo najpre da se dui

OA i BC

seku u nekoj taki

D.

Tada, pomou distributivnog zakona u naem raunu duima, iz deni ije

mere povrine slede rala ije:

60

C
D
A

= [ODB + [DAB ,

[OAB
[OBC

= -[OCB = -[OCD

- [ODB ,

= [OCD + [CAD.

[OCA

Sabiranjem dui naznaenih u ovim jednainama, ako se pri tome iskoristi

jedan od stavova navedenih na strani 54 dobija se:
[OAB

+ [OBC + [OCA = [DAB + [CAD,

a odatle sledi, opet na osnovu distributivnog zakona,

[OAB

+ [OBC + [OCA = [ABC .

Ostale mogue pretpostavke u odnosu na poloaj take

O, na slian nain

dovode do tvrdjenja stava 49.

S t a v 50.
glova

k ,

Ako se trougao

ABC

ma kako razloi u konaan broj trou-

onda je mera povrine trougla

ABC

pri njegovom obilaenju u

pozitivnom smeru jednaka zbiru mera povrina svih trouglova

pri pozi-

tivnom smeru obilaenja.

ABC

D o k a z. Neka je na primer

ABC

i neka je

trougla

DEF

pozitivni smer obilaenja kod trougla

DE du u unutranjosti
DEG naeg razlaganja.

trougla

ABC ,

O
C
Bm
C1
D

F
E

B1

Cm
A A1

Al

kojom se granie dva

61

Neka je na primer DEF pozitivni smer obilaenja trougla DEF ; tada je

GED pozitivni smer obilaenja trougla DEG. Ako sad uzmemo neku taku
O van trougla ABC , onda prema stavu 49, vae rela ije: [DEF = [ODE +
[OEF + [OF D , [GED = [OGE + [OED + [ODG = [OGD [ODE
+ [ODG.
Sabiranjem ovih dveju segmentnih jednaina otpada na desnoj strani
mera povrine [ODE .
Izrazimo na ovaj nain, prema stavu 49, mere povrina svih trouglova

sa pozitivnim smerom obilaenja i saberimo sve tako dobijene jednaine.

Tada za

svaku

du

DE ,

koja lei u unutranjost trougla

ABC ,

sa desne

strane jednaine otpada mera povrine [ODE . Ako oznaimo take, iskorie-

ABC , koje lee na njegovim stranama redom kako

A, A1 , . . . , Al , B, B1 , . . . , Bm , C, C1 , . . . , Cn , i oznaimo zbir mera
svih trouglova k pri pozitivnom smeru obilaenja kratko sa ,

ne pri razlaganju trougla

slede sa
povrina

dobija se, to se sada lako vidi, sabirnjem svih segmentnih jednaina:

= [OAA1 + + [OA1 B + [OBB1 + + [OBm C + [OCC1 +

+ [OCn A = [OAB + [OBC + [OCA,
odakle, prema stavu 49:

= [ABC .
D e f i n i i j a.

Ako deniemo meru povrine [P prostog poligona pri

pozitivnom smeru obilaenja kao zbir mera povrina svih trouglova sa pozitivnim smerom obilaenja na koje se raspada dati poligon pri nekom odredjenom razlaganju, onda, na osnovu stava 50, doznajemo slinim nainom zakljuivanja koji smo primenili u 18 pri dokazu stava 43 da je mera povrine
[P nezavisna od naina razlaganja poligona u trouglove i stoga se jednoznano odredjuje samo poligonom.
Iz ove deni ije zakljuujemo pomou stava 50 da r a z l o iv o j e d n a k i
poligoni

imaju

jednake

mere

povrine (ovde, kao i u nerednim

izlaganjima, pod merom povrine uvek se razume mera povrine za pozitivni

smer obilaenja).

P i Q dopunski jednaki poligoni, to, prema deni iji, moraju

P , Q , . . . , P , Q , da

poligon P + P + . . . + P sastavljen od P, P , . . . , P bude razloivo jednak

poligonu Q + Q + . . . Q sastavljenom od Q, Q , . . . , Q . Iz jednaina

Dalje, ako su

postojati takva po dva i dva razloivo jednaka poligona

[P

+ P + . . . + P = [Q + Q + . . . Q

[P

= [Q
.
.
.

[P

= [Q

62

lako zakljuujemo da je
[P

= [Q,

tj. d o p u n s k i j e d n a k i p o l i g o n i i m a j u j e d n a k e m e r e p o v r i n e.
21. Dopunska jednakost i mera povrine
Nali smo u 20 da dopunski jednaki poligoni uvek imaju jednake mere
povrine.

Iz ove injeni e izvodimo neposredno dokaz stava 48.

oznaimo li jednake osnovi e oba trougla sa

g,

Naime,

odgovarajue visine sa

h i h

onda iz pretpostavljene dopunske jednakosti oba trougla zakljuujemo da ti

trouglovi takodje moraju imati jednake mere povrina, tj. sledi

1
2 gh
i posle deoba sa

= 12 gh

1
2g

h = h ;
ovo je tvrdjenje stava 48.
Sada se moe takodje obrnuti iskaz uinjen na kraju 20. Ustvari, neka
su

dva poligona sa jednakim merama povrine. Konstruiimo, prema

stavu 47, dva pravougla trougla

iE

koja imaju ovo svojstvo: neka svaki

ima jednu katetu 1 i neka je dalje trougao

a trougao

- poligonu

Q.

dopunski jednak poligonu

P,

Iz stava, dokazanog na kraju 20, sledi tada da

Q. Iz toga sledi, zbog

i E imaju jednake
katete 1, oni moraju imati i druge katete jednake tj. trougli i E su medju
sobom podudarni, a stoga su, prema stavu 43, poligoni P i Q medju sobom
i

imaju jednake mere povrina, a isto tako

jednakosti mera povrina poligona

da i trouglovi

dopunski jednaki.
Obe injeni e nadjene u ovom i prethodnom paragrafu obuhvatiemo u
sledeem stavu:
S t a v 51. Dva dopunski jednaka poligona imaju uvek istu meru povrine,
a dva poligona sa istom merom povrine uvek su medju sobom dopunski
jednaka.
Naroito dva dopunski jednaka pravougaonika koji imaju jednu zajedniku stranu moraju imati i druge strane jednake. Otuda sledi stav:
S t a v 52. Ako se pravougaonik razloi pomou pravih u vie trouglova i
ako se izostavi samo jedan od ovih trouglova, onda se pravougaonik ne moe
vie ispuniti ostalim trouglovima.
Ovaj su stav uzeli
aksiomu, a

F. u r

Dezolt

(De

V. K i l i n g

Zolt) i O.
Killing )

(W.

tol

(O.

Stolz )

kao

su ga dokazali pomou

Arhimedove aksiome. U prethodnom izlaganju je pokazano da je ova teorema

potpuno nezavisna od Arhimedove aksiome.
Za dokaz stavova 48, 50, 51 bitno smo iskoristili raun duima uveden u treoj glavi 15, a poto se ovaj raun duima uglavnom zasniva na

63

Paskalovom stavu (stav 40) ili tanije, na spe ijalnom sluaju (str. 46) ovog
stava, to se pokazuje da je Paskalov stav najvaniji element za izgradnju
uenja o povrinama.
Lako doznajemo da se i obrnuto Paskalov stav moe dobiti iz stavova
46 i 48.

Ustvari, iz paralelnosti pravih

CB

C B

sledi, prema stavu 46,

dopunska jednakost trouglova OBB i OCC ; isto tako iz paralelnosti pravih

CA i AC sledi da su trouglovi OAA i OCC dopunski jednaki.

B
A
O

Poto su, prema tome, i trouglovi

iz stava 48 dobija da prave BA i

OAA i OBB

dopunski jednaki, to se

AB moraju biti paralelne.

Dalje, lako uvidjano da poligon koji eo lei u unutranjasti drugog poligona uvek ima manju meru povrine no ovaj drugi i zato, prema stavu 51, ne
moe biti njemu dopunski jednak. Ova injeni a sadri stav 52 kao spa ijalan
sluaj.
Sa ovim smo zasnovali bitne stavove uenja o povrinama u ravni.
Jo je G a u s (K.

F . Gauss)

obratio panju matematiara na slino pi-

tanje za prostor. Izrazio sam pretpostavku da je nemogue slino zasnivanje

uenja o zapreminama i postavio odredjeni zadatak - nai dva tetraedra sa
jednakim osnovama i jednakim visinama koji se ne mogu ni na koji nain
razloiti na kongruentne tetraedre i koji se takodje ne bi mogli dopuniti dodavanjem podudarnih tetraedara do takvih poliedara koji bi se mogli sa svoje
strane razloiti na podudarne tetraedre.
M. D e n

je uspeo da ovo stvarno dokae; time je on na strog nain

dokazao nemogunost da se zasnuje uenje o zapreminama na isti nain kako

je to gore uinjeno za povrine u ravni.
Prema tome za obradu slinih pitanja za prostor trebalo bi uzeti druga
dva pomona sredstva, npr. Kavaljerijev prin ip.
U ovom smislu je V. Z i s zasnovao uenje o zapreminama. V. Zis naziva
dva tetraedra jednakih visina i dopunski jednakih osnovi a jednakim u Kavaljerijevom smislu; najzad, dva poliedra, koja se mogu predstaviti kao razlika
u Kavaljerijevom smislu razloivo jednakih poliedara, on naziva razloivo
jednakim u Kavaljerijevom smislu.

64

Moe se dokazati, bez upotrebe aksiome neprekidnosti da su jednakost

zapremine i dopunska jednakost u Kavaljerijevom smisluekvivalentni pojmovi, dok se razloiva jednakost u Kavaljerijevom smislu kod poliedara jednakih zapremina moe dokazati samo pomou Arhimedove aksiome.
Da pomenemo kao noviji naredni rezultat koji je dobio
(J.

P. Sydler)

J. P. S i d l e r

Stav, da su dva i dva dopunski jednaka poligona i pa-

zloivo jednaka, koji se dobiva za ravan iz stava 51 i razmatranja na str. 60

(posle stava 46),moe se, pod pretpostavkom Arhimedove aksiome, proiriti
na poliedre u prostoru. Ovom rezultatu se dalje prikljuuje konstata ija da
mnoina klasa ekvivalen ije poliedara u odnosu na razloivu jednakost ima
mo kontinuuma.

65

Peta glava

Dezargov stav
22. Dezargov stav i njegov dokaz u ravni
pomou aksioma podudarnosti
Od aksioma postavljenih u prvoj glavi, sve aksiome grupa
su linearne, a delom aksiome ravni; aksiome 48 grupe

II V

delom

su jedine prostorne

aksiome. Da bismo jasno uvideli znaaj ovih prostornih aksioma, zamislimo

da je data neka

ravna

geometrija i ispitajmo uopte uslove za to da se

ta ravna geometrija moe shvatiti kao deo prostorne geometrije, u kojoj su

zadovoljene sve aksiome pretpostavljene u ravnoj geometriji, a osim toga
prostorne aksiome veze

I48 .

U ovoj i narednoj glavi neemo se uopte koristiti aksiomama podudarnosti. Usled toga ovde se mora za osnovu uzeti aksioma paralelnih

IV

(str. 23) u otrijoj formula iji:

IV

(aksioma paralelnih u otrijoj formula iji).

Neka je

proizvoljna

A taka koja lei van a: tada u ravni koja je odredjena pravom a i

A postoji jedna i samo jedna prava koja prolazi kroz taku A i ne
prese a pravu a.

Kao to je poznato, na osnovu aksioma grupa I II , IV , moe se

dokazati takozvani Dezargov (Desargues) stav; Dezargov stav jeste stav o

prava i

takom

prosenim takama u ravni. Naroito istiemo pravu na kojoj treba da lee

presene take odgovarajuih strana oba trougla kao kao takozvanu beskonano daleku pravu i tako dobiveni stav zajedno sa njegovom inverzijom
nazvaemo prosto Dezargovim stavom; ovaj stav glasi:
S t a v 53 (Dezargov stav) Ako dva trougla lee u ravni tako da su im po
dve i dve odgovarajue strane medju sobom paralelne, to prave koje spajaju
odgovarajua temena ili prolaze kroz istu taku ili su medju sobom paralelne
i obrnuto:
Ako dva trougla lee u ravni tako da linije koje spajaju odgovarajua
temena ili prolaze kroz jednu taku ili su medju sobom paralelne i ako, dalje,
imaju dva para odgovarajuih strana medju sobom paralelnih, onda su i
tree strane tih trouglova medju sobom paralelne.

66

Kako je ve reeno, stav 53 je posledi a aksioma

I, II ,IV ;

prema ovoj

injeni i vaenje Dezargovog stava u ravnoj geometriji svakako je

nu an

uslov da bi se ova geometrija mogla shvatiti kao deo prostorne geometrije u

I , II , IV .

kojoj su zadovoljene sve aksiome grupa

Uzmimo sad, kao i u treoj i etvrtoj glavi, r a v n u geometriju, u kojoj

vae aksiome

I13

II IV ,

i zamislimo prema 15, da je u tu geometriju

uveden raun duima: tada se moe, kao to je to izloeno u 17, dodeliti

svakoj taki te ravni par dui

v : w),

pri emu

u, v

(x, y)

i svakoj pravoj razmera triju dui

(u :

nisu oba nula, tako da linearna jednaina

ux + vy + w = 0
predstavlja uslov in iden ije take i prave.

Sistem svih dui u naoj geo-

matriji obrazuje, prema 17, brojno podruje, za koje vae svojstva 116
nabrojana u 13; i zato moemo pomou ovog brojnog podruja konstruisati prostornu geometriju slino onome to je uradjeno u 9 ili 12 pomou
brojnih sistema

(t);

zbog toga uzmimo da sistem triju dui

pretstavlja taku, a razmera etiri dui

(u, v, w, r),

u kome

u, v, w

(x, y, z)
nisu is-

tovremeno jednake nuli, pretstavlja ravan, dok bi prave bile denisane prese i
dveju ravni; pri tome linearna jednaina

ux + vy + wz + r = 0
izraava da taka

(x, y, z)

lei u ravni

(u : v : w : r).

Najzad to se tie ras-

poreda taaka na pravoj ili rasporeda taaka ravni u odnosu na pravu u njoj
ili, najzad, rasporeda taaka u odnosu na ravan u prostoru, on se odredjuje
pomou nejednaina medju duima na slian nain kako je to uradjeno u 9
za ravan.
Poto unoenjem vrednosti

z = 0

opet dobivamo prvobitnu ravnu ge-

ometriju, uvidjamo da se naa ravna geometrija moe smatrati kao deo

prostorne geometrije. No, prema gornjim izlaganjima, za to je nuan uslov
vaenje Dezargovog stava, a otuda proizilazi da u usvojenoj ravnoj geometriji
mora vaiti Dezargov stav. Ovaj stav je, dakle, posledi a aksioma

IV .

I13 , II

Primetimo da se ova sad nadjena injeni a moe bez muke i direktno

izvesti iz stava 42 o uenju o propor ijama ili iz stava 61.
23. Nemogunost dokaza Dezargovog stava u ravni bez aksioma
podudarnosti
Sada emo razmotriti pitanje da li se Dezargov stav moe dokazati i
bez upotrebe aksioma podudarnosti.

Pri tome emo dospeti do nared-nog

rezultata:
S t a v 54. Postoji ravna geometrija u kojoj su zadovoljene aksiome

I13 , II, III14 , IV , V ,

tj.

sve linearne aksiome i aksiome ravni, izuzev

67

aksiome podudarnosti

III5 ,

a Dezargov stav ne vai (stav 53).

Dezargov

stav se, prema tome, ne moe izvesti samo iz pomenutih aksioma; za njegov
dokaz neophodne su ili prostorne aksiome ili aksioma

III5

o podudarnosti

trouglova.
D o k a z. U obinoj ravnoj Dekartovoj geometriji, iju smo mogunost
ve dokazali u drugoj glavi 9, primeniemo deni iju pravih linija i uglova
na ovaj nain. Uzmimo ma koju pravu Dekartove geometrije kao osu i razlikujmo na ovoj osi pozitivni i negativni smer, kao i pozitivnu i negativnu
poluravan u odnosu na ovu osu.
Uzmimo sada kao pravu nae nove geometrije osu i svaku prema njoj
paralelnu pravu Dekartove geometrije, zatim svaku pravu Dekartove geometrije, ija poluprava koja lei u pozitivnoj poluravni obrazuje sa pozitibnim smerom ose prav ili tup ugao, i, najzad, svaki sistm dveju polupravih

h, k

Dekartove geometrije koji ima ovo svojstvo: zajedniko teme od

lei na osi; poluprava

h,

koja lei u negativnoj poluravni, obrazuje sa poz-

itivnim smerom ose otar ugao

a produenje

poluprave

k , koja lei
tako da

negativnoj poluravni, obrazuje sa pozitivnim smerom ose ugao

u
u

Dekartovoj geometriji vai rela ija

tan
= 2.
tan
Raspored taaka i duine dui i na onim pravima koje se u Dekartovoj
ravni pretstavljaju kao sistem dve poluprave deniu se na oigledan nain,
kao i obino. U tako denisanoj geometriji, to se lako uvidja, vae aksiome

I13 , II, III18 , IV ;

napr. neposredno je jasno da prave koje prolaze kroz

jednu taku jednostruko pokrivaju ravan. Osim toga u jednoj geometriji vae
i aksiome

V.

poz.

Osa

neg.

Svi uglovi koji nemaju

nijedan

krak koji ide od ose po pozitivnoj

poluravni i obrazuje sa pozitivnim smerom ose otar ugao, mere se obino

kao i u Dekartovoj geometriji. Ako je pak bar jedan krak ugla

sa maloas navedenim svojstvima, onda emo kao veliinu ugla

poluprava

u novoj

geometriji denisati veliinu onog ugla Dekartove geometrije, koji ima za

krak polupravu k mesto h (videti prethodnu sliku). Ovaj postupak denisanja za dva para uporednoh uglova pokazuje gura levo. Na osnovu nae

68

deni ije uglova vai i aksioma

III4 ;

naroito za svaki ugao 6

(l, m)

vai:

(l, m) 6 (m, l).

6

Osa

Osa

Naprotiv, kao to pokazuje slika desno i to se lako raunom potvrdjuje,

Dezargov

stav

novoj

ravnoj

geometriji

ne

v a i.

Osim

toga, isto je tako lako na rtati guru koja pokazuje da ni Paskalov stav ne
vai.
Ovde izloena ravna nedezargovska geometrija slui istovremeno kao
primer ravne geometrije, u kojoj vae aksiome

I13 , II , III14 , IV , V

koja se ipak ne moe smatrati kao deo prostorne geometrije

24. Uvodjenje segmentnog rauna bez upotrebe
aksioma podudarnosti na osnovu Dezargovog stava
Da bismo potpuno uvideli znaaj Dezargovog stava (stav 53), uzmimo
za osnovu ravnu geometriju u kojoj vae aksiome

I13 , II, IV

, tj.

sve

linearne aksiome i aksiome ravni, osim aksioma podudarnosti i neorekidnosti,

i uvedimo u ovu geometriju novi raun duima, n e z a v i s n o o d a k s i o m a
p o d u d a r n o s t i, na ovaj nain:
Uzmimo u ravni dve stalne prave, koje se seku u taki

O,

i u daljim

izlaganjima raunajmo da samo takvim duima, ija je poetna taka

ije krajnje take proizvoljno lee na jednoj od ovih dveju stalnih pravih. I
samu taku

smatrajmo kao du

O,

to emo oznaiti ovako:

a+b, C
1, E
a, A
O

A
A
a

E
1

B C
b a+b

69

OO = 0
Neka su

kroz taku

O;

ili

0 = OO.

po jedna odredjena taka na stalnim pravima koje prolaze

tada emo smatrati obe dui

OE i OE

kao dui 1; u zna ima:

OE = OE = 1
ili

1 = OE = OE .
Pravu

EE

kratko nazivamo j e d i n i n o m

p r a v o m. Dalje, ako su

i A take na pravima OE odn.OE i ako je pri tome prava koja spaja AA

paralelna prema EE , onda emo dui OA i OA nazvati jednakim i to emo

oznaiti ovako:

OA = OA

ili

Da bismo najpre denisali zbir dui

OA = OA.
a = OA i b = OB ,

koje lee na

OE ,

konstruiimo AA paralelno prema jedininoj pravoj EE i povu imo zatim

kroz A pravu paralelnu prema OE i kroz B pravu paralelnu prema OE .

Ove e se dve paralelne sei u nekoj taki A . Najzad, povu imo kroz taku

A pravu paralelnu prema jedininoj pravoj EE ; ona prese a stalne prave

OE i OE u po jednoj taki, C i C ; tada emo du c = OC = OC nazvati
z b i r o m dui a = OA i b = OB , to emo oznaiti ovako:
c=a+b

ili

a + b = c.

Pre nego to predjemo dalje, pokazaemo da, kad se pretpostavi da vai

Dezargov stav (stav 53), zbir dveju dui se moe dobiti i na optiji nain:
taka

C,

koja odredjuje zbir

ne zavisi od jedinine prave

taku

a + b na onoj pravoj, na kojoj lee take A i B ,

EE od koje smo poli, tj. mi emo dobiti ovu

i pomou naredne konstruk ije:

A
A

OA

A
a

B
b

C
a+b

i povu imo kroz taku B

OA i kroz taku A paralelnu prema OB . Ove se dve prave
. Prava povuena posle toga kroz taku A paralelno
seku u nekoj taki A

prema AA prese a pravu OA u taki C , koja odredjuje zbir a + b.

i A
Radi dokaza pretpostavimo da su kako take A i A tako i take A
dobivene na navedeni nain i da je taka C na pravoj OA tako odredjena, da

paralelno
prava CA bude paralelna prema AA . Treba dokazati da je i C A
Odaberimo na pravoj

paralelnu prema

ma koju taku

70

sa

AA .

Trouglovi

AA A

CA A

lee tako da su linije koje spajaju odgo-

varajua temena tih trouglova paralelne, a poto su, sem toga, odgovarajue
strane dvaju parova, naime

A A

A A

kao i

AA

CA ,

paralelne, to su

u stvari, prema drugom iskazu Dezargovog stava, i tree strane

AA

C A

medju sobom paralelne.

ab, C
1, E
a, A

A
a

E
1

B
b

Da bismo denisali proizvod dui

a = OA

i dui

b = OB ,

posluiemo

se potpuno istom konstruk ijom datom u 15, samo emo ovde uzeti umesto

OE . Konstruk ija je prema

tome sledea: odredi se na pravoj OE taka A , tako da je AA paralelno

jedininoj pravoj EE ; taka E se spoji sa takom A i povue kroz taku B

paralelna prema EA ; ova paralelna prese a stalnu pravu OE u nekoj taki

C ; du c = OC nazvaemo p r o i z v o d o m dui a = OA i dui b = OB i

krakova pravog ugla obe stalne prave

OE

pisati:

c = ab

ili

ab = c.

25. Komutativni i aso ijativni zakon sabiranja u novom segmentnom

raunu
Za na novi raun duima, u to se lako uveravamo, vae svi stavovi veze
postavljeni u 13; sada emo ispitati koja od raunskih pravila postavljenih
tamo vae u naem novom raunu duima, ako se za osnovu uzme ravna
geometrija, u kojoj su zadovoljene aksiome

I13 , II, IV

i osim toga vai

Dezargov stav.
Pokazaemo pre svega, da za sabiranje dui denisano u 24 vai k o m u t at i v n i zakon

a + b = b + a.
Neka je

a = OA = OA ,
b = OB = OB ,
BB paralelne jedininoj

pravoj. Konstruiimo sad take A i B , povlaei A A i B B paralelno

prema OA i dalje AB i BA paralelno prema OA ; kao to se odmah vidi,

tada nae tvrdjenje iskazuje da je spojna prava A B paralelna prema AA .

pri emu su, shodno naim postavkama,

AA

71

C
b, B
a, A

D
A

A
a

B
b

C
a+b=b+a

Tanost ovog tvrdjenja uvidjamo na osnovu Dezargovog stava (stav 53)

AB i A A sa F , a presenu

taku pravih BA i B B sa D ; tada e u trouglima AA F i BB D odgovara-

na ovaj nain: oznaimo presenu taku pravih

jue strane biti medju sobom paralelne.
zakljuujemo da tri take

trougli OAA i

Usled ove okolnosti

DB A lee tako da prave koje spajaju odgovarajua temena

F.
DB

prolaze kroz istu taku

parova, naime

Pomou Dezargovog stava odatle

O, F, D, lee na jednoj pravoj.

OA

Poto su, osim toga, odgovararajue strane dvaju

kao i

OA

DA ,

paralelne, bie, prema drugom

iskazu Dezargovog stava (stav 53), i tree strane

AA

B A

paralelne. Is-

tovremeno iz ovog dokaza sledi da je potpuno svejedno od koje se od dveju

stalnih pravih polazi pri konstruk iji zbira dveju dui.
Dalje vai

asosijativni

zakon sabiranja:

a + (b + c) = (a + b) + c.
Neka su na pravoj

OE

date dui

a = OA, b = OB, c = OC.

Na osnovu opteg pravila sabiranja datog u prethodnom paragrafu mogu se
zbirovi

a + b = OG, b + c = OB , (a + b) + c = OG
OE

D
i spojimo je sa takama A i B . Pravu povuenu paralelno kroz taku D
prema OA prese aju obe paralelne prema OD , povuene kroz take B i
C , u po jednoj taki F odn. D . Prave povuene paralelno kroz taku F

prema AD odn. kroz taku D paralelno prema BD prese aju sada pravu
OA u gore pomenutim takama G odn. B ; dalje, prava povuena kroz

taku D paralelno prema GD prese a pravu OA u isto tako pomenutoj

taki G . Najzad se zbir a + (b + c) dobiva kad najpre povuemo kroz taku

B paralelnu prema
konstruisati na ovaj nain: izaberimo proizvoljno na pravoj

taku

72

F
H

H
O

A
a

B G

C
c

b a+b

B G

b+c (a+b)+c=a+(b+c)

OD koju prava DD prese a u nekoj taki F , i kad povuemo kroz taku

F paralelnnu prema AD. Prema tome treba dokazati da je prava G F
paralelna prema pravoj AD . Oznaimo sada presenu taku pravih BF i
GD sa H i presenu taku pravih B F i G D sa H . Tada su u trouglima
BDH i B D H odgovarajue strane paralelne; a poto su, dalje, prave BB

i DD medju sobom paralelne, to je, prema Dezargovom stavu, i prava HH

paralelna ovim dvema pravima. Prema tome moemo primeniti drugi iskaz

GF H

Dezargovog stava na trougle

G F paralelna prema

GF ,

G F H

pa iz toga saznati da je prava

a zato, svakako, i prema

AD.

26. Aso ijativni zakon mnoenja i dva distributivna zakona u novom

segmentnom raunu.
Pri naim pretpostavkama i za mnoenje dui vai a s o i j at i v n i zakon:

a(bc) = (ab)c.
Neka su na prvoj od dveju stalnih pravih kroz taku

1 = OA, b = OC, c = OA ,

a(bc)=(ab)c, D
bc, B
ab, D
b, B
a, G
O

F
F
A
1

C A
b c

C
bc

a na drugoj pravoj dui

a = OG i b = OB.
Da bismo, prema pravilu u 24. redom konstruisali dui

bc = OB i bc = OC ,

date dui

73

ab = OD,
(ab)c = OD ,
A B paralelno sa AB, B C paralelno sa BC , CD paralelno sa
AG, kao i A D paralelno sa AD; kako se odmah vidi, tada se nae tvrdjenje

svodi na to da i CD mora biti paralelno sa C D . Oznaimo li sada presenu

taku pravih AD i BC sa F , a presenu taku pravih A D i B C sa F , to e

u trouglima ABF i A B F odgovarajue strane biti medju sobom paralelne;

otuda, prema Dezargovom stavu, tri take O, F, F lee na jednoj pravoj.

povu imo

Zahvaljujui ovoj okolnosti, moemo primeniti drugi iskaz Dezargovog stava

na trougle

CDF

C D F

i odatle uvideti da je ustvari

CD

paralelno sa

C D .
Najzad emo dokazati u naem raunu duima na osnovu Dezargovog
stava oba distributivna zakona

a(b + c) = ab + ac
(b + c)a = ba + ca.
Radi dokaza prvog distributivnog zakona

a(b + c) = ab + ac
pretpostavimo da su na prvoj od dveju stalnih pravih date dui:

1 = OE, b = OB, c = OC,

a na drugoj:

a = OA.
Prave koje su povuene paralelno prema pravoj
prese aju pravu

OA u po jednoj taki, D

odn.

F.

EA

kroz take

Tada je na osnovu pravila

o mnoenju (23),

OD = ab, OF = ac.
prema optijem pravilu sabiranja u 24 zbir

OH = b + c
dobivamo ako povuemo kroz taku

paralelnu prema

OD

u nekoj

i kroz

par-

OC , pa zatim kroz presenu taku G ovih dveju pravih parBD, koja prese a pravu OC u ve pomenutoj taki H i pravu
taki K . Poto je OH = b + c, na osnovu pravila o mnoenju

alelnu prema
alelnu prema

OD

vai

OK = a(b + c).

74

a(b+c)=ab+ac, K

ac, F
ab, D

a, A

E
1

B C
b c

H
b+c

Na osnovu optijeg pravila o sabiranju i na osnovu onoga to je dokazano

na str. 74, da stalne prave

OE

OE

mogu razmeniti uloge pri konstruk iji

ac + ab na ovaj nain: povu imo

ma kroz koju taku prave OE , napr. kroz C , pravu CG, paralelnu prema
OD, zatim kroz taku D paralelnu DG prema OC i, najzad, kroz taku G
paralelnu GK prema CF .
zbira, moe se najzad konstruisati zbir

Dakle, vai

OK = ac + ab,
a otuda se pomou komutativnog zakona sabiranja izvodi prvi distributivni
zakon.
Najzad, da bismo dokazali drugi distributivni zakon, pretpostavimo da
su na prvoj od dveju stalnih pravih date dui:

1 = OE, a = OA,
a na drugoj stalnoj pravoj dui:

b = OB, c = OC.
Prava

AB

paralelna prema

EB

i prava

AC

paralelna prema

EC

odredjuju

dui

OB = ba, OC = ca.
Konstruiimo dui

OF = b + c, OF = ba + ca
opet na stalnoj pravoj

OB

prema optijem pravilu sabiranju na ovaj nain:

75

(b+c)a=ba+ca, F

ca, C

ba, B
b+c, F
c, C
b, B

E
1

A
a

Povu imo paralelne kroz taku

One se seku u nekoj taki

OA

D,

prema

OE

i kroz taku

prema

OC .

EB ,

koju

kroz koju povu imo paralelnu prema

F.

prese a u gore pomenutoj taki

Isto tako povu imo kroz taku

paralelnu prema OC , a kroz C paralelnu prema OA. One se seku u nekoj

taki D ; kroz ovu taku povu imo paralelnu prema AB , koju OA prese a
u pomenutoj taki

F .

Prema pravilu mnoenja drugi distributivni zakon bie dokazan ako se

AF paralelna prema pravoj EF .

U trouglima ECD i A C D odgovarajue strane su medju sobom par
alelne; zato, prema Dezargovom stavu, tri take O, D, D lee na jednoj
pokae da je prava

pravoj.

EDF

Stoga moemo primeniti drugi iskaz Dezargovog stava na trougle

AD F

i uvideti da su prave

AF i EF

zaista paralelne.

27. Jednaina prave na osnovu novog segmentnog rauna

Mi smo uveli segmentni raun od 24 do 26 pomou aksioma navedenih
u 24 i pretpostavljajui vaenje Dezargovog stava za ravan. U ovom raunu
duima vae, osim stavova veze postavljenih u 13, aso ijativni zakon sabiranja i mnoenja, kao i oba distributivna zakona. Da komutativni zakon nije
neophodan, videemo u 33.

Pokazaemo u ovom paragrafu na koji nain

je mogue analitiko pretstavljanje taaka i pravih u ravni na osnovu ovog

rauna duima.
D e f i n i i j a. Dve stalne prave uzete u ravni kroz taku
osama

x, y ,

i zamisliemo da je svaka taka

koje se dobivaju na osama

prema ovim osama. Ove dui

x, y

Y,

nazvaemo

u ravni odredjena duima

povlaei kroz taku

nazvaemo koordinatama take

paralelne

P.

Na osnovu novog segmentnog rauna i pomou Dezargovog stava dospevamo do naredne injeni e:

76

S t a v 55.

Koordinate

x, y

take na proizvoljnoj pravoj uvek zadovo-

ljavaju segmentnu jednainu narednog oblika:

ax + by + c = 0;
a, b sa leve strane od koordinata x, y ;
nula, i c je proizvoljna du.

u ovoj jednaini moraju stajati dui

dui

a, b

nikad nisu istovremeno

Obrnuto: svaka segmentna jednaina opisane vrste pretstavlja uvek pravu

u razmatranoj ravnoj geometriji.

D o k a z. Aps isa

ma koje take

prave ne zavisi od izbora take

na osi

ili prema njoj paralelne

na toj pravoj, tj.

takva se prava moe

pretstaviti u obliku:

x = c.
Dui

c odgovara

du

c,

tako da je

c + c = 0,
a stoga vai i

x + c = 0.
l

Ova jednaina ima oblik traene vrste. Neka je sad

osu u nekoj taki
prema

Y -osi

S.

Povu imo kroz proizvoljnu taku

koja prese a

X -osu

prava koja prese a

Y-

ove prave paralelnu

Q.

u taki

Y
S

ax, R
l

a
O

1 Q
x

OQ = x je aps isa take P . paralelna prema l

Y -osi du OR, a prema deni iji mnoenja vai
Du

na

kroz taku

otse a

OR = ax,
a du, koja
P na l. Neka

gde je

zavisi samo od poloaja prave

take

je

ordinata od

P.

l,

a ne zavisi od izbora

Prema proirenoj deni iji zbira na

str. 7374 i usled ve na str. 74 dokazane mogunosti da se konstruie zbir

polazei od

Y -ose,

du

OS

sada pretstavlja zbir

ax + y .

koja je odredjena samo poloalem prave l . Iz jednaine

ax + y = c

Du

OS = c je

du

77

sledi

ax + y + c = 0,
c opet du koja je odredjena jednainom c+c = 0. Poslednja jednaina
prave ax + y + c = 0 ima zahtevani oblik.
Lako se vidi da koordinate one take koja ne lei na pravoj l ne zadovogde je

ljavaju ovu jednainu.

Isto tako je lako dokazati drugi deo stava 55.

Naime, ako je data seg-

mentna jednaina

a x + b y + c = 0,
u kojoj dui

a i b

b = 0, sleva
= 1, u sluaju
bb = 1. Tada

nisu obe nula, pomnoiemo, u sluaju da je

lanove jednaine sa dui a, koja je odredjena rela ijom aa

pak da bude b 6= 0, sa dui b, koja je odredjena rela ijom

emo, na osnovu pravila rauna, dobiti jednu od maloas izvedenih jednain

pravih i moemo lako u posmatranoj ravnoj geometriji konstruisati pravu

koja zadovoljava ovu jednainu.

Treba izriito primetiti da pri naim pretpostavkama segmentna jednaina oblika

xa + yb + c = 0,
u kojoj dui

a, b stoje desno od koordinata x, y , uopte ne pretstavljaju pravu.

U 30 imaemo vanu primenu stava 55.

28. Ukupnost dui shvaena kao kompleksni brojni sistem
Pomenuli smo ve da su u naem novom raunu duima, zasnovanom u
24, zadovoljeni stavovi 16 u 13.
Dalje, u 25 i 26 uvideli smo pomou Dezargovog stava, da za ovaj raun
duima vae zakoni rauna 711 u 13; prema tome, postoje svi stavovi veze
i pravila rauna, izuzev komutativnog zakona mnoenja.
Najzad, da bismo omoguili raspored dui, ustanoviemo ovo: neka su

A i B dve ma koje razliite take prave OE ; poredjajmo sada etiri take

O, E, A, B, prema stavu 5 tako, da taka E stoji iza take O. Stoji li u ovom
poretku i taka B iza take A, rei emo da je du a = OA m a nj a od dui
b = OB , to emo oznaiti:
a < b;
naprotiv, stoji li u pomenutom poretku taka

a = OA

v e a od dui

b = OB ;

iza

B,

rei emo da je du

u zna ima:

a>b
Lako uvidjamo da su sad u naem segmentnom raunu, na osnovu aksiome

II ,

zadovoljeni zakoni rauna 1316; prema tome, ukupnost svih ra-

zliitih dui obrazuje kompleksni brojni sistem, za koji vae zakoni 111,
1316 i 13, tj. sva pravila osim komutativnog zakona mnoenja i stavova

78

o neprekidnosti; u da ljim izlaganjima takav brojni sistem zvaemo kratko

Dezargovim brojnim sistemom.
29. Izgradjivanje prostorne geometrije pomou
Dezargovog brojnog sistema
Neka je dat ma koji Dezargov brojni sistem
omoguava
su

da

izgradimo

z a d o v o lj e n e

prostornu

sve aksiome

I, II, IV

D;

ovaj

nam

g e o m et r i j u,

sistem
u

kojoj

(x, y, z) Dezargovog brojnog sistema D kao taku, a sistem ma koja etiri broja (u : v : w : r)
sistema D , od kojih prva tri nisu istivremeno 0, kao ravan; ali, neka sistemi
(u : v : w : r) i (au : av : aw : ar), gde a znai ma koji broj razliit od 0 u
sistemu D , pretstavljaju istu ravan. Neka postojanje jednaine
Da bismo ovo uvideli, zamislimo sistem ma koja tri broja

ux + vy + wz + r = 0
izraava da taka

(x, y, z)

(u : v : w : r). Najzad, deniimo

(u : v : w : r ) i (u : v : w : r ), ako
a razliit od 0, tako da istovremeno bude

lei u ravni

pravu pomou sistema dveju ravni

se u sistemu

ne moe nai broj

au = u , av = v , aw = w .
Rei e se da taka

(x, y, z)

lei na ovoj pravoj

[(u : v : w : r ), (u : v : w : r )],
(u : v : w : r ) i (u : v : w : r ).

ako je zajednika za obe ravni

Smatra

se da dve prave koje sadre iste take nisu razliite.

Primenjujui zakone rauna 111 u 13, koji treba da vae prema pretpostav i za brojeve sistema

D,

dospeemo bez tekoa do rezultata: da su u

maloas postavljenoj prostornoj geometriji sve aksiome

Da bi i aksiome

I i IV

zadovoljene.

II rasporeda bile zadovoljene, usvojimo naredne postavke.

Neka su

(x1 , y1 , z1 ) (x2 , y2 , z2 ), (x3 , y3 , z3 )

ma koje tri take na pravoj

[(u : v : w : r ), (u : v : w : r )];
rei emo da taka

(x2 , y2 , z2 )

lei izmedju one druge dve

take ako je zadovoljen bar jedan od est pari narednih jednaina:

x1 < x2 < x3 , x1 > x2 > x3

(1)

y1 < y2 < y3 , y1 > y2 > y3

(2)

z 1 < z 2 < z 3 , z1 > z 2 > z 3 .

(3)

79

Ako napr. vai jedna od dveju dvostrukih nejednaina (1), lako zakljuujemo
da mora vaiti ili
da isto tako vai

y1 = y2 = y3 ili jedna od dvostrukih nejednaina (2), i

ili z1 = z2 = z3 ili jedna od dvostrukih nejednaina (3).

Ustvari, mnoei sleva jednaine

u xi + v yi + w zi + r = 0,
u xi + v yi + w zi + r = 0,
i = 1, 2, 3
sa podesno izabranim brojevima sistema

D,

koji su

6= 0,

i zatim sabirajui

dobivene jednaine, izvodimo sistem jednaina oblika

u xi + v yi + r = 0

(4)

(i = 1, 2, 3).
Ovde sigurno koe ijent
brojeva

x1 , x2 , x3 .

nije 0, poto bi se inae dobila jednakost triju

U sluaju da je

u = 0,

dobiva se

y1 = y2 = y3 .
Ako je pak

u 6= 0,

onda iz

x1 < (>)x2 < (>)x3

izvodimo dvostruku nejednainu

u x1 < (>)u x2 < (>)u x3 ,

pa stoga, na osnovu (4):

v y1 + r < (>)v y2 + r < (>)v y3 + r ,

i otuda

v y1 < (>)v y2 < (>)v y3 ,

pa kako

nije 0, imamo

y1 < (>)y2 < (>)y3 ;

u svakoj od ovih dvostrukih nejednaina treba svuda da vai ili levi ili desni
znak.
Prethodna razmatranja pokazuju da u naoj geometriji vae aksiome rasporeda

II13 .

Ostaje jo da se pokae da u naoj geometriji vai aksioma

80

II4 . U tu svrhu neka nam je data ravan (u : v : w : r) i u njoj prava

[(u : v : w : r), (u : v : w : )]. Uzmimo da sve take (x, y, z) koje lee u

ravni (u : v : w : r), za koje je izraz u x + v y + w z + r vei ili manji od 0,

ravni

lee na jednoj odn. drugoj strani date prave. Tada treba dokazati da je ova
postavka jednoznana i da je u saglasnosti sa postavkom na str. 8. Ovaj se
dokaz moe lako izvesti.
Tako smo doznali da su zadovoljene sve aksiome

I, II, IV

u ovoj pros-

tornoj geometriji, koja na gore izloen nain proizilazi iz Deza-rgovog brojnog

sistema

D.

I18 , II, IV , to doznajemo

ovo: Na jednom Dezargovom brojnom sistemu D moe se na pokazani
nain izgraditi ravna geometrija, i kojoj brojeve sistema D obrazuju eleKako je Dezargov stav posledi a aksioma

menti rauna duima, uvedenog prema 24, i u kojoj su zadovoljene aksiome

I13 , II, IV ;

u takvoj ravnoj geometriji uvek vai i Dezargov stav.

Ova injeni a je inverzija rezultata do koga smo doli u 24 i koji moemo

rezimirati na ovaj nain: U ravnoj geometriji, u kojoj osim aksioma

II , IV ;

I13 ,

vai i Dezargov stav, moe se, prema 24, uvesti raunu duima;

tada elementi ovog rauna duima obrazuju, pri podesnoj postav i rasporeda,
uvek Dezargov brojni sistem.
30. Znaaj Dezargovog stava
Kad su u nekoj ravnoj geometriji zadovoljene aksiome

I13 , II, IV

i,

osim toga, vai Dezargov stav, onda je, prema poslednjem stavu, uvek mogue
u ovoj geometriji uvesti segmentni raun, za koji vae pravila 111, 1316 u
13. Posmatraemo dalje, ukupnost ovih dui kao kompleksni brojni sistem
i od njega emo izgraditi, prema izlaganjima u 29, prostornu geometriju, u
kojoj vae sve aksiome

I, II, IV .

Ako u ovoj prostornoj geometriji posmatramo iskljuivo take

(x, y, 0)

i one prave na kojima lee samo takve take, dobiemo ravnu ge-

ometriju.

Ako pak uzmemo u obzir stav 55, izveden u 27, jasno je da se

ova ravna geometrija mora poklopiti sa ravnom geometrijom, izloenom u

poetku, tj. elementi dveju geometrija mogu se uzajamno jednoznano dodeliti, odravajui pri tome odnose veze i rasporeda. Time dobivamo naredni
stav, koji treba smatrati kao krajnji ilj izlaganja ovog odeljka:
S t a v 56. Neka su u nekoj ravnoj geometriji zadovoljene aksiome

II , IV ;

I13 ,

tada je vaenje Dezargovog stava potreban i dovoljan uslov za to,

da se ova ravna geometrija moe smatrati kao deo prostorne geometrije, u

kojoj su zadovoljene sve aksiome

I, II, IV .

Tako se Dezargov stav za ravnu geometriju moe u izvesnom smislu karakterisati kao rezultat elimina ije prostornih aksioma.
Nadjeni rezultati takodje nam omoguavaju da uvidimo da se svaka prostorna geometrija, u kojoj su zadovoljene sve aksiome

I, II, IV ,

moe uvek

81

shvatiti kao deo neke geometrije od proizvoljno mnogo dimenzija; pri tome
treba da se pod geometrijom sa proizvoljno mnogo dimenzija razume ukupnost taaka, pravih i ravni i jo drugih elemenata, za koje su zadovoljene na
odgovarajui nain proirene aksiome veze, rasporeda, kao i aksioma paralelnih.

82

esta glava

Paskalov stav
31. Dva stava o mogunosti dokaza Paskalovog stava
Kao to je ve pomenuto, Dezargov stav (stav 53) se moe dokazati iz
aksioma

I, II ,IV ,

tj.

koristei bitno prostorne aksiome, no bez upotrebe

aksioma podudarnosti; pokazao sam u 23, da se ovaj stav ne moe dokazati

bez prostornih aksioma grupe
i dopusti

upotreba

i bez aksioma podudarnosti

a k s i om a

III ,

ak ako se

n e p r e k i d n o s t i.

U 14 smo izveli Paskalov stav, a u 22 i Dezargov stav, iz aksioma

II IV ,

I13 ,

dakle bez prostornih aksioma, no koristei se bitno aksiomama

podudarnosti. Nastaje pitanje d a l i s e m o e d o k a z a t i i P a s k a l o v

s t a v, oslanjajui se na prostorne aksiome veze, a

ne

koristei

se

a k s i o m a m a p o d u d a r n o st i. Nae ispitivanje e pokazati da se Paskalov

stav u ovom pogledu potpuno razlikuje od Dezargovog stava, jer pri dokazu
Paskalovog stava je od odluujueg znaaja za njegovo vaenje u sv a j a nj e
ili

i s k lj u e nj e

Arhimedove

a k s i o m e.

Poto u ovoj glavi uopte

nisu pretpostavljene aksiome podudarnosti,to se u njoj mora uzeti za osnovu

Arhimedova aksioma u narednoj formula iji:

V1

(Arhimedova aksioma za raun duima).

Neka su date na pravoj

g du a i dve take A i B . Tada se uvek moe nai neki broj taaka

A1 ,A2 ,. . . ,An1 ,An , tako da taka B lei izmedju taaka A i An i da su dui
AA1 ,A1 A2 ,. . . ,An1 An jednake dui a u smislu rauna duima, koji se moe
i Dezargovog
uvesti na pravoj g prema 24,na osnovu aksioma I, II, IV
stava.

Glavne rezultate ovog ispitivanja obuhvatiemo u dva naredna stava:

S t a v 57. Paskalov stav (stav 40) se moe dokazati na osnovu aksioma

I, II, IV ,V1 ,

tj.

iskljuujui aksiome podudarnosti, a oslonjajui se na

Arhimedovu aksiomu.
S t a v 58. Paskalov stav (stav 40) se ne moe dokazati na osnovu aksioma

I, II, IV ,

tj. kad se iskljue i aksiome podudarnosti i Arhimedova aksioma.

U formula iji ova dva stava, na osnovu opteg stava 56, mogu se prostorne aksiome
stav(stav 53).

I48

zameniti i zahtevom ravne geometrije da vai Dezargov

83

32. Komutativni zakon mnoenja u Arhimedovom brojnom sistemu

Dokazi stavova 57 i 58 zasnivaju se bitno na izvesnim uzajamnim odnosima, koji postoje za pravila rauna i osnovne injeni e aritmetike i ije je
upoznavanje i samo po sebi od interesa. Utvrdiemo tanost ova dva stava:
S t a v 59. U Arhimedovom brojnom sistemu je komutativni zakon mnoenja nuna posledi a ostalih zakona rauna, to znai, ako brojni sistem ima
osobine 1-11, 13-17, nabrojane u 13, onda nuno sledi da u njemu vai i
formula 12.
D o k a z.

Najpre primetimo:

ako je

proizvoljan broj naeg brojnog

sistema i ako je

n = 1 + 1 + ... + 1
pozitivan eo ra ionalan broj, onda za

uvek vai komutativni zakon

mnoenja; naime bie

an = a(1 + 1 + . . . + 1) = a 1 + a 1 + . . . + a 1
i isto tako

na = (1 + 1 + . . . + 1)a = 1 a + 1 a + . . . + 1 a.
Neka medjutim, nasuprot naem tvrdjenju, postoje dva broja

a, b u naem

brojnom sistemu za koje ne vai komutativni zakon mnoenja. Tada smemo,

to se lako vidi, da napravimo ove pretpostavke:

a > 0, b > 0, ab ba > 0.

Na osnovu zahteva 5 u 13 postoji broj

c(> 0),

tako da je

(a + b + 1)c = ab ba.
Najzad odaberimo broj

koji bi istovremeno zadovoljavao nejednaine

d > 0, d < 1, d < c,

i oznaimo sa

min

dva ela ra ionalna broja

za koja je

md < a (m + 1)d
odn.

nd < b (n + 1)d.
Postojanje ovih brojeva

m, n

jeste neposredna posledi a Arhimedovog stava

(stav 17 u 13). S obzirom na primedbu u poetku ovog dokaza, dobiemo

iz poslednjih nejednaina mnoenjem:

ab mnd2 + (m + n + 1)d2 ,

84

ba > mnd2 ,
i oduzimanjem

ab ba < (m + n + 1)d2 .
Sad je

md < a, nd < b, d < 1

i zato

(m + n + 1)d < a + b + 1,
tj.

ab ba < (a + b + 1)d
ili zbog

d<c
ab ba < (a + b + 1)c.

Ova poslednja nejednaina protivurei odredbi broja

c,

a time je stav 59

dokazan.
33. Komutativni zakon mnoenja u ne-arhimedovom brojnom sistemu
S t a v 60. Za ne-arhimedov brojni sistem komutativni zakon mnoenja
nije nuna posledi a ostalih zakona rauna; to znai, postoji brojni sistem
koji ima u 13 nabrojane osobine 1-11,13-16-Dezargov brojni sistem prema
28-, u kome ne vai komutativni zakon mnoenja (12).
D o k a z. Neka je

parametar, a T ma koji izraz sa konanim ili beskon-

anim brojem lanova oblika:

T = r0 tn + r1 tn+1 + r2 tn+2 + . . . ;
neka u njemu
je

r0 (6= 0), r1 , r2 , . . .

znae proizvoljne ra ionalne brojeve i neka

proizvoljan eo ra ionalan broj

dodajmo broj 0.

Dva izraza oblika

n, r0 , r1 , r2 . . .
parametar, a S

< (>, =)0.

T nzivaju se

Podruju ovih izraza

tada jednakim ako su u

njima svi brojevi

jednaki medju sobom po dva i dva. Dalje,

ma koji izraz sa konanim ili beskonanim

neka je

drugi

brojem lanova oblika:

S = sm T0 + sm+1 T1 + sm+2 T2 + . . . ;
neka u njemu
neka je

T0 (6= 0), T1 , T2 , . . .

oznaavaju proizvoljne izraze oblika

opet proizvoljan eo ra ionalan broj

S,
(s, t), u

> (=, <)0.

T,

Ukupnost svuh

izraza oblika

kome je jo dodata o, smatraemo kao kompleksni brojni

sistem

kome emo postaviti naredna pravila rauna.

Pre svega sa samim parametrima

sit

raunaemo po pravilima 7-11 iz

13, dok emo mesto pravila 12 stalno primenjivati obraza (1)

ts = 2st.

85

Lako se uveravamo da je ova postavka neprotivurena.

Ako su sad

S ,S

S:

dva ma koja izraza oblika

S = sm T0 + sm +1 T1 + sm +2 T2 + . . . ,

+1

S = sm T0 + sm

+2

T1 + sm

T2 + . . . ,
S + S,

moe se, oigledno, sabiranjem lan po lan obrazovati novi izraz

koji je opet oblika

S + S

i koji je istovremeno jednoznano odredjen; ovaj se izraz

S i S .

izraza S , S ,

naziva zbirom brojeva predstavljenih izrazima

Obinim formalnim moenjem lan po lan oba

dolazimo

najpre do izraza oblika:

+1

S S = sm T0 sm T0 + (sm T0 sm

+2

+(sm T0 sm

+1

T2 + sm +1 T1 sm

T1 + sm +1 T1 sm T0 )+

T1 + sm +2 T2 sm T0 ) + . . .

Ovaj izraz, ako upotrebimo formulu (1), postaje, oigledno, jednoznano

odredjen izraz oblika
jenog sa

S;

poslednji e se nazvati proizvodom broja predstavl-

i broja predstavljenog sa

S .

Pri tako postavljenom nainu rauna neposredno jasno je vaenje pravila

rauna 1-4 i 6-11 u 13. Takodje nije teko uvideti vaenje pravila 5 u 13.
Radi toga pretpostavimo da su npr.

S = sm T0 + sm +1 T1 + sm +2 T2 + . . .
i

dati izrazi oblika

ijent r0 iz

+1

= sm T0 + sm
S

+2

T1 + sm

T2 + . . .

i primetimo da, saglasno naim postavkama, prvi koe-

T0 mora biti razliit od nule. Uporedjujui sada iste stepene od

na obema stranama jednaine

(2)S S = S ,
nalazimo na jednoznano odredjen nain najpre eo broj

kao izloila , a

zatim takve izraze

T0 , T1 , T2 , . . .
tako da izraz

+1

S = sm T0 + sm

+2

T1 + sm

T2 + . . .

zadovoljava jednainu (2) pri upotrebi obras a (1). Slino vai za jednainu

S S =S .
Ovim je traeni dokaz izveden.

86

Najzad, da bismo omoguili raspored brojeva naeg brojnog sistema

(s, t), usvojimo ove postavke: za neki broj ovog sistema se kae da je < ili
> 0, prema tome da li je u izrazu S koji ga predstavlja prvi koe ijent r0 od
T0 < ili > 0. Ako su data ma koja dva broja a i b tog kompleksnog brojnog
sistema,onda se kae da je a < b odn. a > b, prema tome da li je a b <
ili > 0. Neposredno je jasno da pri ovim postavkama takodje vae pravila
13-16 u 13, tj. da je (s, t) Dezargov brojni sistem (up. 28).
Pravilo 12 u 13, to pokazuje jednaina (1), nije zadovoljeno u naem
kompleksnom brojnom sistemu

(s, t),

a time je potpuno dokazna tanost

stava 60.
U saglasnosti sa stavom 59, ne vai Arhimedov stav (stav 17 13) za
maloas postavljeni brojni sistem

(s, t).

34. Dokaz oba stava o Paskalovom stavu

(Nepaskalska geometrija)
Ako su u prostornoj geometriji zadovoljene sve aksiome

I , II , IV ,

onda

u toj geometriji vai i Dezargov stav (stav 53) i stoga je, prema poslednjem
stavu u 28, u toj geometriji mogue na svakom paru pravih koje se seku
uvesti raun duima, za koji vae pravila 1-11, 13-16 u 13.
Pretpostavimo li pak Arhimedovu aksiomu

V1

u naoj geometriji, onda

oigledno za segmentni raun vai Arhimedov

Y
ab=ba
b
a

stav (stav 17 u 13), a stoga, prema stavu 59, vai i komutativni zakon
mnoenja.

Iz gure koja je sa strane neposredno je jasno da komutativni

zakon mnoenja ne predstavlja nita drugo do Paskalov stav za obe ose.

Time je tanost stava 57 dokazana.
Da bismo dokazli stav 58, uoimo Dezargov brojni sistem

(s, t) uveden u

33, konstruiimo pomou ovog sistema prostornu geometriju na nain opisan

u 29, u kojoj su zadovoljene sve aksiome

I, II, IV .

Pa ipak Paskalov stav

ne vai u ovoj geometriji, poto komutativni zakon mnoenja ne postoji u

Dezargovom brojnom sistemu

(s, t).

Tako izgradjena nepaskalska"geome-

trija,u saglasnosti sa malopre dokazanim stavom 57, nuno je u isto vreme i

ne-arhimedska"geometrija.

87

Oigledno da se Paskalov stav ne moe dokazati pri naim pretpostavkama

ni tada kad se prostorna geometrija shvati kao deo geometrije od proizvoljno
mnogo dimenzija, u kojoj osim taaka, pravih i ravni postoje i drugi elementi
koji su zasnovani na odgovarajuem sistemu aksioma veze i rasporeda, kao i
na aksiomi paralelnih.
35. Dokaz proizvoljnog stava o takama preseka pomou Paskalovog stava
Dokaimo najpre vanu injeni u:
S t a v 61. Dezargov stav (stav 53) se moe dokazati iz Paskalovog stava
(stav 40) samo pomou aksioma

I13 ,II , IV ,

dakle, bez pomoi aksioma

podudarnosti i aksioma neprekidnosti.

D o k a z.Oigledno da oba delimina iskaza iz kojih se sastoji stav 53
neposredno slede jedan iz drugog. Dovoljno je, dakle, dokazati napr. Drugi
iskaz stava 53. Izveemo dokaz uz izvesne sporedne pretpostavke. Neka su
dva trougla

ABC i A B C

tako poloena da linije koje spajaju odgovarajua

temena prolaze kroz jednu

L
B
N

B
A

sa

O i neka je, dalje, prava AB paralelna sa A B , a prava AC paralelna

A C . Pretpostavimo, dalje, da ni prave OB i A C ni prave OC i A B

taku

nisu medju sobom paralelne.

A paralelnu prema OB koju prese a prava A C

u nekoj taki L, a prava OC u nekoj taki M . Neka, dalje, prava LB

nije paralelna ni prema OA, ni prema OC . Prave AB i LB sigurno nisu

paralelne, tj. one se seku u nekoj taki N , koju emo spojiti sa takama M
i O.
Povu imo onda kroz taku

Prema konstruk iji moe se Paskalov stav primeniti na kongura iju

ON ALA B

i tako se moe doznati da je

ON

paralelno sa

A L,

pa zato

CA. Sada se Paskalov stav moe primeniti i na kongu

i ON M LC B i dobiti da je M N paralelno kako prema

prema C B . Dakle, strane CB i C B su zaista medju sobom

paralelno i prema
ra ije

CB ,

ON M ACB

tako i

paralelne.
Sporedne pretpostavke uinjene pri dokazu, dadu se sada redom odstraniti. Ovde emo izostaviti dokaz ovog svodjenja.

88

Neka je sad data ravna geometrija u kojoj, osim aksioma

I13 ,II , IV ,

vai Paskalov stav. Stav 61 ui da u ovoj geometriji vai i Dezargov stav.

Zato moemo, prema 24, u nju uvesti raun duima i u ovom raunu
duima vai, prema 34, zajedno sa Paskalovim stavom i komutativni zakon mnoenja, tj. vae u njemu svi zakoni rauna 1-12 u 13.
Nazovemo li guru koja odgovara sadrini Paskalovog odn. Dezargovog
stava, Paskalovom odn. Dezargovom kongura ijom, onda moemo rezultat
24-26 i 34 ovako rezimirati: svaka primena raunskih zakona (stav 1-12
u 13) u naem segmentnom raunu pokazuje se kao kombina ija konanog
broja Paskalovih ili Dezargovih kongura ija; a kako se Dezargova kongura ija, shodno dokazu stava 61, moe predstaviti konstruk ijom podesnih
pomonih taaka i pomonih pravih kao kombina ija Paskalovih kongura ija, to se svaka primena pomenutih zakona rauna pokazuje u naem raunu
duima kao kombina ija konano mnogo Paskalovih kongura ija.
Prema 27 i na osnovu komutativnog zakona mnoenja u ovom raunu
duima taku predstavlja par realnih brojeva
realnih brojeva

(u : v : w),

(x, y),

a pravu odnos triju

od kojih dva prva ne iezavaju istovremeno.

In iden ija take i prave oznaava se jednainom

ux + vy + w = 0,
a paralelnost pravih

(u : v : w) i (u : v : w )

propor ijom

u:v=u :v.
Neka u datoj geometriji postoji sada ist stav o presenim takama.

Pod

istim stavom o presenim takama razumemo ovde stav koji sadri neki
iskaz o in iden iji taaka i pravih i o paralelnosti pravih, pri emu se ne
iskoriavaju drugi odnosi, kao napr. podudarnost ili upravnost. Svaki takav
ist stav o takama preseka ravne geometrije moe se svesti na naredni oblik:
Neka se najpre proizvoljno odabere sistem od konano mnogo taaka i
pravih; zatim neka se povuku, na ranije propisani nain, prema izvesnim
od ovih pravih proizvoljne paralelne, neka se odaberu na izvesnim pravima
proizvoljne take i povuku kroz izvesne take proizvoljne prave; ako se tada
na propisani nain konstruiu spojne prave, presene take kao i paralelne
kroz ve postojee take, dolazi se najzad do odredjenog sistema konano
mnogo pravih, o kojima stav iskazuje da one prolaze kroz istu taku odn. da
su paralelne.
Koordinate taaka i pravih, koje smo najpre sasvim proizvoljno odabrali,
posmatraemo kao parametre

p1 , . . . , pn ; neke koordinate taaka i pravih,oda-

branih zatim sa ogranienom proizvoljnou, mogu se posmatrati kao dalji

pn+1 , . . . , pr ,a ostale njihove koordinate e biti izraene parametrima p1 , . . . , pr . Koordinate svih spojnih pravih, presenih taaka i paralelnih,
koje se sada dalje konstruiu, bie izrazi A(p1 , . . . , pr ) ra ionalno zavisni
parametri

od ovih parametara.

Iskaz datog stava o presenim takama svodi se na

89

tvrdjenje da izvesni takvi izrazi za iste vrednosti parametara daju iste vrednosti; to znai, stav o presenim takama iskazuje da da odredjeni izrazi

R(p1 , . . . , pr ),

ra ionalno zavisni od parametara

p1 , . . . , pr ,

uvek isezavaju

kad se mesto ovih parametara unesu ma kakvi elementi segmentnog rauna,

uvedenog u datu geometriju. Poto je podruje ovih elemenata beskonano,
to zakljuujemo, prema poznatom stavu algebre da izrazi

R(p1 , . . . , pr ),

na

osnovu zakona rauna 1-12 u 13, moraju identino ieznuti. Ali, da bismo
u naem raunu duima dokazali identino isezavanje izraza

R(p1 , . . . , pr )

dovoljna je, prema onom to je gore dokazano za primenu zakona rauna,

primena Paskalovog stava. Tako dolazimo do narednog stava:
S t a v 62. Svaki ist stav o takama preseka koji vai u ravnoj geometriji,
u kojoj vae aksiome

I13 , II , IV

i Paskalov stav, pokazuje se konstruk i-

jom podesnih pomonih taaka i pomonih pravih kao kombina ija konano
mnogo Paskalovih kongura ija.
Za dokaz tanosti stava o presenim takama nije potrebno, dakle, kad
se upotrebi Paskalov stav, pribegavati aksiomama podudarnosti i neprekidnosti.

90

Sedma glava

Geometrijske konstruk ije na osnovu aksioma

I IV

36. Geometrijske konstruk ije pomou lenjira i prenosio a dui

Neka je data prostorna geometrija u kojoj vae sve aksiome

I IV ;

ovoj glavi radi vee uproenosti, uoiemo samo ravnu geometriju koja je
sadrana u ovoj prostornoj geometriji i tada emo razmotriti pitanje koji se
elementarni konstruktivni zada i (pretpostavljajui podesna praktina sredstva) mogu izvesti.
Na osnovu aksioma
Zadatak

1.

I, II, IV

uvek se moe reiti naredni zadatak:

Spojiti dve take pravom i nai presenu taku dveju

pravih, u sluaju da prave nisu paralelne.

Na osnovu aksioma podudarnosti

III

mogue je prenoenje dui i uglova,

tj. u datoj geometriji mogu se reiti ovi zada i:

Zadatak

2. Preneti datu du na datu pravu od neke take a sa date

strane od te take.
Zadatak

3.

Preneti dati ugao na datu pravu u datoj taki sa date

strane od te prave ili konstruisati pravu koja datu pravu see u datoj taki
pod datim uglom.
Vidimo da se, ako se uzmu za osnovu aksiome

I IV ,

mogu reiti samo

oni konstruktivni zada i koji se mogu svesti na gore pomenute zadatke 1-3.
Osnovnim zada ima 1-3 dodaemo jo ova dva:
Zadatak

4. Kroz datu taku povui paralelnu prema datoj pravoj.

Zadatak

5. Povui normalu na datu pravu.

Neposredno vidimo da se oba ova zadatka mogu reiti na razne naine

pomou zadataka 1-3.
Za izvodjenje zadatka 1, potreban nam je lenjir. Da bismo izveli zadatke
2-5, dovoljno je, to e u narednim izlaganjima biti pokazano, pored lenjira
primeniti prenosila dui-instrument koji omoguava prenoenje jedne jedine
odredjene dui, napr. jedinine dui. Na taj nain dolazimo do ovog rezultata:
S t a v 63. Oni geometrijski konstruktivni zada i koji se mogu reiti na
osnovu aksioma

I IV

dadu se reiti pomou lenjira i prenosio a dui.

F
E

B
1

C
1

91

Da bismo izveli zadatak 4, spojimo datu taku P ma kojom

A date prave a i prenesimo jedininu du pomou prenosio a dui
na pravu a od take A dva puta jedno za drugim, re imo prvo do take B ,
a zatim od B do C . Neka je sad D ma koja taka na AP koja je razliita
od A i P i da pri tome BD nije paralelno sa P C . Tada se prave CP i BD
prese aju u taki E , a prave AE i CD u taki F . P F je prema tajneru
(Steiner) traena paralelna prema pravoj a.
Zadatak 5 emo reiti na sledei nain. Neka je A taka date prave; tada
prenosimo pomou prenosio a dui na ovu pravu sa obe strane od take A
jedinine dui AB i AC i zatim odredimo na dvema proizvoljnim drugim
pravima, koje prolaze kroz taku A, take E i D tako da i dui AD i AE
budu jednake jedininoj dui. Prave BD i CE seku se u taki F , prave BE
i CD u taki H , a prava F H je traena normala. Ustvari, uglovi 6 BDC
i 6 BEC su kao uglovi u polukrugu nad BC , pravi, i zato e, prema stavu
o presenoj taki visina kod trougla, koji primenjujemo na trougao BCF , i
prava F H biti normalna na BC .
D o k a z.

takom

D
H
B

Na osnovu zadataka 4 i 5 uvek je mogue spustiti upravnu na datu pravu

iz date take

koja ne lei na njoj ili na nju podii normalu u taki koja

lei na njoj.
Sad moemo i zadatak 3 lako reiti samo pomou lenjira i prenosio a dui;
upotrebiemo, na primer naredni postupak koji zahteva samo povlaenje
paralelnih i sputanje normala: neka

bude ugao koji se prenosi i

ovog ugla.

D
B
c

teme

92

A pravu l paralelno prema datoj pravoj, na koju

. Iz proizvoljne take B jednog kraka ugla spustimo normale na drugi krak ugla i na pravu l . Neka su podnoja ovih
normala D i C . Take C i D se razlikuju jedna od druge, a taka A ne lei
na pravoj CD . Stoga moemo iz take A spustiti normalu na CD ; neka je
njeno podnoje E . Prema dokazu izvedenom na str. 44 bie 6 CAE = .
Ako taku B izaberemo na drugom kraku datog ugla,taka E pada na drugu
stranu prave l . Kroz datu taku na datoj pravoj povu imo paralelnu prema
AE ; time je reen zadatak 3.
Povu imo kroz taku

treba preneti dati ugao

Da bismo, najzad, reili zadatak 2, iskoristimo narednu prostu konstruk iju koju je dao Kirak. Neka je
na pravoj

l.

AB

pomou prenosio a dui na nju od take

lei taka

B,

P
P,

paralelna prema
na onu stranu

C ; dalje,
take D .

jedinina du, re imo do

sa date strane jedininu du do

P data taka
AB i prenese
od AP , na kojoj
pravu l od take

du koju treba preneti, a

Neka se povue kroz taku

preneti na

E
1

l
Q

Neka prava povuena kroz

taki

Q,

u taki

taka

paralelno prema

a prava povuena paralelno prema

E.

Tada je

P E = AB .

CD

AP

prese a pravu

kroz taku

U sluaju da se prava

PC

prese a pravu

poklapa sa

P Q,

ne lei na datoj strani, treba konstruk iju na prost nain proiriti.

Tako je pokazano da se svi zada i 1-5 mogu reiti lenjirom i prenosio em

dui i, stoga je, stav 63 potpuno dokazan.
37. Kriterijum za izvodljivost geometriskih konstuk ija pomou lenjira i
prenosio a dui
Osim elementarnih geometrijskih zadataka obradjenih u 36, postoji jo
veliki broj drugih zadataka za ije je reenje potrebno samo povlaenje i
prenoenje dui.

Da bismo mogli pregledati oblast svih zadataka koji se

mogu reiti na ovaj nain, uzmimo za osnovu daljih posmatranja pravougli

koordinatni sistem i zamislimo koordinate taaka na obian nain-kao realne
brojeve ili funk ije izvesnih proizvoljnih parametara.

Da bismo odgovorili

na pitanje o ukupnosti svin taaka koje se na ovaj nain mogu konstruisati,

pribei emo ovom razmiljanju.
Neka je dat sistem odredjenih taaka; obrazujmo od koordinata ovih
taaka podruje ra ionalnosti

R;

ono sadri izvesne realne brojeve i izvesne

93

proizvoljne parametre

p.

Zamislimo sada ukupnost svih onih taaka koje se

mogu konstruisati od datog sistema taaka povlaenjem pravih i prenoenjem

(R); ono
p.

dui. Podruje, obrazovano od koordinata ovih taaka, nazvaemo

sadri izvesne realne brojeve i funk ije proizvoljnih parametara

Naa posmatranja u 17 pokazuju da se povlaenje pravih i paralelnih

svodi analitiki na primenu sabiranja, mnoenja, oduzimanja i deljenja dui;
dalje, poznata formula za obrtanje, postavljena u 9, ui da prenoenje dui
na proizvoljnu pravu ne zahteva nikakvu drugu analitiku opera iju osim
izvlaenja kvadratnog korena iz zbira dva kvadrata ije su osnove ve konstruisane.
Obrnuto, na osnovu Pitagorine teoreme pomou pravouglog trougla moe
se uvek konstruisati kvadratni koren iz zbira dvaju segmentnih kvadrata
prenoenjem dui.
Iz ovih posmatranja sledi da podruje
realne brojeve i funk ije parametra
u podruju

(R)

sadri sve one i samo takve

koji proizilaze iz brojeva i parametara

primenom konano puta pet raunskih opera ija, naime etiri

elementarne opera ije rauna i pete opera ije, koja se smatra kao izvlaenje
kvadratnog korena iz zbira dva kvadrata. Ovaj rezultat emo izraziti ovako:
S t a v 64. Jedan geometrijski konstruktivni zadatak moe se tada i samo
tada reiti povlaenjem pravih i prenoenjem dui, tj.

pomou lenjira i

prenosio a dui, ako su pri analitikoj obradi zadatka koordinate traenih

taaka takve funk ije koordinata datih taaka ije izraavanje zahteva samo
ra ionalne opera ije i opera iju izvlaenja kvadratnog korena iz zbira dva
kvadrata - i to samo konaan broj primena ovih pet opera ija.
Iz ovog stava odmah moemo uvideti da se ne moe svaki zadatak koji
se reava estarom,reiti samo lenjirom i prenosio em dui. Radi toga podjimo od one geometrije koja je izgradjena u 9 pomou algebarskog brojnog
podruja

; u ovoj geometriji postoje iskljuivo takve dui koje se mogu kon-

struisati pomou lenjira i prenosio a dui, naime dui odredjene brojevima

podruja

Ako je sad
podruja

u podruju

ma koji broj podruja

to lako doznajemo iz deni ije

da se i svaki algebarski broj, konjugovan sa

a poto su brojevi podruja

sledi da podruje

mora nalaziti

oigledno, svi realni, odatle

moe sadrati samo takve realne algebarske brojeve,iji

su konjugovani brojevi isto tako realni, tj. brojevi podruja

su potpuno

stvarni.
Postavimo sada zadatak da se konstruie pravougli trougao ija je hipotenuza 1 i jedna kateta

| 2| 1.

Medjutim, algebarski broj

2| 2| 2,

koji izraava brojnu vrednost druge katete, ne nalazi se u brojnoj oblasti

poto je njemu konjugovan broj

2| 2| 2

imaginaran. Prema tome,

postavljeni se zadatak ne moe reiti u takvoj geometriji i zato se ne moe

uopte reiti pomou lenjira i prenosio a dui, mada je konstruk ija pomou
estara neposredno izvodljiva.

94

Nae posmatranje se moe takodje obrnuti, tj. vai stav:

Svaki potpuno stvarni broj lei u podruju

Zato se svaka du, odred-

jena potpuno realnim brojem, moe konstruisati pomou lenjira i prenosio a

dui.

Dokaz ovog stava dobijamo iz optijeg posmatranja.

Naime, moe

se nai kriterijum koji, za geometrijske konstruktivne zadatke reive pomou

lenjira i estara, doputa da se pro eni iz analitike prirode zadatka i njihovih
reenja da li je konstruk ija izvodljiva i samo pomou lenjira i prenosio a
dui. Ovo daje naredni stav:
S t a v 65. Neka je dat geometrijski konstruktivni zadatak takve vrste da
se pri njegovom analitikom reenju koordinate traenih taaka mogu dobiti
iz koordinata datih taaka jedino pomou ra ionalnih opera ija i pomou
izvlaenja kvadratnog korena; neka je

najmanji broj kvadratnih korena

koji su pri tome dovoljni za izraunavanje koordinata taaka; tada je, da

bi dati konstruktivni zadatak mogao biti reen samo povlaenjem pravih i
prenoenjem dui potrebno i dovoljno da taj geometrijski zadatak pri uvodjenju beskonano udaljenih elemenata ima tano

2n

realnih reenja, i to za

sve poloaje datih taaka, tj. za sve vrednosti proizvoljnih parametara koji
se javljaju u koordinatama datih taaka.
Na osnovu razmatranja izvedenih u poetku ovog paragrafa, neposredno
je jasno da je postavljeni kriterijum potreban. Tvrdjenje da je taj kriterijum
i dovoljan, svodi se na ovaj aritmetiki stav:
S t a v 66.

p1 , . . . , pn

Neka je funk ija

f (p1 , . . . , pn )

obrazovana od parametara

pomou ra ionalnih opera ija i izvlaenja kvadratnog korena. Ako

ova funk ija za svaki realni sistem vrednosti parametara predstavlja potpuno stvaran broj, to ona pripada podruju

1, p1 , . . . , pn

koje se dobiva polazei od

pomou elementarnih opera ija rauna i izvlaenja kvadratnog

korena iz zbira dva kvadrata.

podruja

(R)

Prethodno emo primetiti da se u deni iji

moe odstraniti ogranienje na dvolani zbir kvadrata.

Ustvari, formule

a2

a2 + b2 + c2 =

b2

c2

d2

q p

( a2 + b2 )2 + c2 ,

q p

( a2 + b2 + c2 )2 + d2

pokazuju da se uopte izvlaenje kvadratnog korena iz zbira proizvoljno

mnogo kvadrata uvek moe svesti na ponovljeno izvlaenje kvadratnog korena iz zbira dva kvadrata.
Shodno tome, posmatrajui podruja ra ionalnosti koja se javljaju pri
konstruk iji funk ije

f (p1 , . . . , pn )

jedno za drugim suk esivnim dodavanjem

kvadratnih korena koji ulaze u tu funk iju, dovoljno je dokazati da radikand

svakog od ovih korena predstavlja zbir kvadrata u prethodnom podruju
ra ionalnosti. Pri ovom dokazu osloniemo se na ovaj algebarski stav:
S t a v 67.

Svaka ra ionalna funk ija

(p1 , . . . , pn )

sa ra ionalnim ko-

e ijentima koja za realne vrednosti parametara nikada ne postaje nega-

95

tivna, moe se predstaviti kao zbir kvadrata ra ionalnih funk ija promenljivih

p1 , . . . , pn

sa ra ionalnim koe ijentima.

Ovom emo stavu dati ovu formula iju:

S t a v 68.

U podruju ra ionalnosti odredjenom sa

funk ija koja nije nikad negativna, tj.

1, p1 , . . . , pn

svaka

ni za jedan realni sistem vrednosti

promenljivih, zbir je kvadrata.

f (p1 , . . . , pn )

Neka je sad data funk ija

sa osobinama navedenim u stavu

66. Proirimo poslednje tvrdjenje na ona podruja koja se dobivaju suk esivnim dodavanjem onih kvadratnih korena koji su potrebni za izgradjivanje
funk ije

f.

Za ova podruja vai da se svaka funk ija koja zajedno sa svo-

jom konjugovanom funk ijom nije nikad negativna moe predstaviti kao zbir
kvadrata dotinog podruja.
Dokaz emo izvesti potpunom induk ijom. Posmatrajmo najpre oblast
koja proizilazi iz

dodavanjem jednog kvadratnog korena koji je najdublje

u funk iji. Potkorena koliina ovog kvadratnog korena je ra ionalna funk ija

f1 (p1 , . . . , pn ).

Neka je

f2 (p1 , . . . , pn )

funk ija iz podruja

(R,

f1 )

do-

bivenog dodavanjem, koja sa svojom konjugovanom funk ijom nikada ne

dobiva negativnu vrednost i takodje ne isezava identino; ova funk ija ima

a + b f1 , gde su a i b, kao i f1 , ra ionalne funk ije. Iz pretpostavki

ui

njenih u odnosu na f2 sledi, da zbir i proizvod funk ija a+b f1 , ab f1

oblik

nikada ne dobivaju negativnu vrednost. Funk ije

= 2a, = a2 b2 f1
su, povrh toga, ra ionalne, dakle mogu se predstaviti, prema stavu 68, kao
zbir kvadrata funk ija iz podruja

R.

Osim toga

se ne moe identino

anulirati.
Iz jednaine koja vai za

f2
f22 f2 + = 0

dobivamo

f2 =

f22 +
f2

= ( )2 + 2 .

i
, moe se funk ija f2 predstaviti kao zbir
(R, f1 ). Rezultat ovako dobijen za podruje
68, koji vai za podruje R. Ponavljajui maloas

Dakle, prema reenom o

kvadrata funk ija iz podruja

(R,

f1 )

odgovara stavu

primenjeni postupak pri daljim dodavanjima, doi emo, najzad, do rezultata

da u svakom od podruja, do kojih dolazimo pri konstruk iji funk ije

f,

svaka funk ija koja zajedno sa svojom konjugovanom funk ijom nije nikad
negativna jeste zbir kvadrata funk ija dotinog podruja. Posmatrajmo sad
ma koji kvadratni koren koji se javlja u

f.

On je, sa svojom konjugovanom

funk ijom, u svakom sluaju, realan, a zato je njegova potkorena koliina u

podruju u kome se prikazuje, sa svojom konjugovanom funk ijom, funk ija
koja nije nikad negativna i, prema tome,predstavlja se u ovom podruju kao

96

zbir kvadrata. Prema tome stav 66 je dokazan; navedeni kriterijum u stavu

65 je, dakle, i dovoljan.
Kao primer za primenu stava 65 mogu sluiti pravilni mnogougli koji se
mogu konstruisati pomou estara; u ovom sluaju se ne javlja proizvoljni
parametar

p;

svi izrazi koje treba konstruisati predstavljaju algebarske bro-

jeve. Lako se vidi da je kriterijum stava 65 zadovoljen i, prema tome, dobija

se da se ovi pravilni mnogougli mogu konstruisati i samo pomou povlaenja
pravih i prenoenja dui-rezultat koji se moe i direktno izvesti iz teorije
deobe kruga.
to se tie drugih poznatih konstruktivnih zadataka elementarne geometrije, neka je ovde samo pomenuto da se Malfatijev

(M alf atti)

prob-

lem moe reiti samo pomou lenjira i prenosio a dui, ali ne i Apolonijev
zadatak o dodiru kruga.

97

Zakljuak
Ovaj rad predstavlja kritiko istraivanje prin ipa geometrije; u ovom istraivanju rukovodili smo se naelom da svako pitanje koje se pojavi raspravimo tako da pri tome ispitamo da li se na njega moe dobiti odgovor na
prethodno propisanom putu sa izvesnim ogranienim sredstvima.
Ovo naelo sadri, izgleda mi, opte i prirodno pravilo; ustvari, kada mi
pri naim matematikim ispitivanjima naidjemo na neki problem ili pretpostavljamo tanost nekog stava, na nagon za saznanjem je tek tada zadovoljen kad nam uspe ili da potpuno reimo taj problem i strogo dokaemo
ovaj stav, ili tada ako jasno saznamo razlog zato se ne moe uspeti, a time
istovremeno uvidimo i nunost neuspeha.
Tako u modernoj matemati i pitanje o nemogunosti izvesnih reenja
ili problema igra vidnu ulogu i tenja da se odgovori na ovakvo pitanje
esto je bila povod za otkrie novih i plodnih oblasti ispitivanja.
se samo Abelovog

(N. H. Abel)

Setimo

dokaza za nemogunost reenja jednaina

petog stepena pomou izvlaenja korena, dalje, saznanja o nemogunosti

dokaza aksiome paralelnih, najzad Ermitovih

(Hermite)

i Lindemanovih

(Lindemann) stavova o nemogunosti konstruk ije brojeva e i algebarskim

putem.
Naelo pomou koga treba svuda raspraviti prin ipe mogunosti dokaza
tesno je vezano i sa zahtevom istote"metode dokaza, zahtevom koji je od
mnogih matematiara jako isti an. Ovaj zahtev u osnovi nije nita drugo do
subjektivni izraz naela koga smo se ovde drali.

Ustvari, ilj prethodnog

geometriskog istraivanja jeste uopte u tome da se objasni koje su aksiome,

pretpostavke ili pomona sredstva neophodni za dokaz neke istine elementarne geometrije, i tada ostaje da se u svakom datom sluaju pro eni koja
metoda dokaza sa usvojenog stanovita ima prednost.

98

Dodatak

O pravoj kao najkraem putu izmedju dveju taaka

[Pretampano iz
(I z

pisma

M ath.Ann;

upuenog

knj. 46

F.K l a j n u)

Ako se take, prave i ravni uzmu za elemente, mogu za zasnivanje geometrije sluiti ove aksiome:
1. A k s i o m e

koje

se

odnose

na

m e dj u s o b n u

vezu

ovih

e l e m e n a t a; kratko formulisane ove aksiome glase:

A i B odredjuju uvek jednu pravu a.

A, B, C koje lee na jednoj pravoj odredjuju jednu
take A, B prave a lee u ravni , onda prava a ela lei

- Ma koje dve take

- Ma koje tri take
ravan

. Ako
.

dve

u ravni

- Ako dve ravni

imaju zajedniku taku

jo jednu drugu zajedniku taku

A, onda one imaju najmanje

B.

-Na svakoj pravoj postoje najmanje dve take; u svakoj ravni postoje najmanje tri take koje ne lee na jednoj pravoj, a u prostoru postoje najmanje
etiri take koje ne lee u jednoj ravni.
2. A k s i o m e p o m o u k o j i h s e u v o d i p o j a m d u i i p o j a m
r a s p o r e d a t a a k a n a p r a v o j. Ove je aksiome prvi postavio i sistematski ispitao M.Pa; uglavnom to su:
- Izmedju dveju taaka
trea taka

A, B

jedne prave uvek postoji najmanje jedna

te prave.

- Od triju taaka jedne prave uvek postoji jedna i samo jedna koja lei
izmedju drugih dveju.
- Ako take

lee na pravoj

a,

onda uvek postoji taka

na istoj

B lei izmedju taaka A i C .

A1 , A2 , A3 , A4 neke prave mogu se uvek rasporediti
na taj nain da taka Ai lei izmedju taaka Ah i Ak svaki put kad je indeks
h manji, a indeks k vei od indeksa i.
- Svaka prava a koja lei u ravni , razdvaja take ove ravni u dve
oblasti koje imaju naredno svojstvo: ma koja taka A jedne oblasti zajedno

ma sa kojom takom A druge oblasti odredjuju du AA koja u sebi sadri

jednu taku prave a; naprotiv, ma koje dve take A i B iste oblasti odredjuju
du AB koja ne sadri nijednu taku prave a.
pravoj

a,

A, B

tako da taka

- Ma koje etiri take

3. A k s i o m a n e p r e k i d n o s t i, k o j o j d a j e m o v u f o r m ul a i j u:

a, i B jedna druga
taka na a takve vrste da uopte taka Ai , lei izmedju Ah i B , svaki put kad
je indeks h manji od indeksa i, onda postoji taka C koja ima svojstvo: sve
take beskonanog niza A2 , A3 , A4 , . . . lee izmedju A1 i C , a svaka druga

taka C , za koju ovo isto tako vai, lei izmedju C i B .

Ako je

A1 , A2 , A3 , . . .

beskonani niz taaka prave

99

Na ovim aksiomama moe se sa punom strogou zasnovati teorija harmonijskih taaka i ako se njom posluimo na slian nain kao to je to inio
Lindeman, doi emo do ovog stava:

x, y, z ,

Svakoj se taki mogu dodeliti tri konana realna broja

x, y, z

ravni linearna rela ija izmedju ova tri broja

tri broja

x, y, z

a svakoj

tako da sve take, za koje

zadovoljavaju tu linearnu rela iju, lee u dotinoj ravni, i

obrnuto, svim takama koje lee u ovoj ravni odgovaraju brojevi

zadovoljavaju linearnu rela iju. Ako se sada

x, y, z

x, y, z

koji

protumae kao pravougle

koordinate take u obinom Euklidovom prostoru, tada e takama prvobitnog prostora odgovarati take unutranjosti nekog nigde konkavnog tela
Euklidovog prostora, i obrnuto, svim unutranjim takama ovog tela koje
nije nigde konkavno odgovarae take naeg prvobitnog prostora: na prvobitni prostor, prema tome, preslikan je na unutranjost nigde konkavnog tela
Euklidovog prostora.
Pri tome se pod telom koje nije nigde konkavno ima shvatiti telo sa
takvom osobinom, da, ako se dve take koje lee u unutranjosti toga tela
veu medju sobom pravom, onda deo prave koja lei izmedju ovih dveju
taaka eo pada u unutranjost tela.

Dozvoljavam sebi da vam obratim

panju da ova ovde posmatrana tela, koja nisu nigde konkavna, igraju takodje
vanu ulogu i u istraivanjima iz teorije brojeva H. M i n k o v s k o g i da je
H. Minkovski naao za njih prostu analitiku deni iju.
Obrnuto, ako je u Euklidovom prostoru dato proizvoljno telo koje nije
nigde konkavno, ono denie odredjenu geometriju u kojoj vae sve navedene
aksiome: svakoj taki u unutranjosti tela koje nije nigde konkavno odgovara taka u ovoj geometriji; svakoj pravoj koja prolazi kroz unutranjost
tela i svakoj ravni Euklidovog prostora odgovara prava odn.

ravan opte

geometrije; takama koje lee na grani i ili van tela koje nije nigde konkavno
i pravima i ravnima Euklidovog prostora koji se eli prostiru van tela ne
odgovaraju nikakvi elementi opte geometrije.
Prema tome, gore pomenuti stav o preslikavanju taaka opte geometrije
na unutranjost tela koje nije nigde konkavno u Euklidovom prostoru izraava
ono svojstvo elemenata opte geometrije koje je sadrajno potpuno istog
znaenja sa aksiomama postavljenim u poetku.
Denisaemo sada pojam duine dui

AB

u naoj optoj geometriji i

oznaiemo u tom ilju one dve take Euklidovog prostora koje odgovaraju

A i B prvobitnog prostora isto tako sa A

AB u Euklidovom prostoru van taaka A i B

B;

takama

pravu

dotle dok ta prava ne

pogodi grani u tela koje nije nigde konkavno u takama

Euklidovo rastojanje izmedju ma koje dve take
uopte kratko sa

P Q;

nazvati duinom dui

produimo tada

AB

i oznaimo

Euklidovog prostora

tada emo realnu vrednost

d = log{
AB

Y A XB

}
YB YA

u naoj optoj geometriji. Poto je

100

YA
XB
> 1,
> 1;
YB
XA
ova duina je uvek pozitivna veliina.
Lako se mogu nabrojati svojstva ovog pojma duine koja nuno vode
izrazu navedene vrste za

d ; ipak ovo izostavljam, da ne bih suvie zamarao

AB

vau panju ovim pismom.

Postavljena formula za

d
AB

pokazuje u isto vreme na koji nain ova

veliina zavisi od oblika tela koje nije nigde konkavno.

siramo take

Ako, naime, k-

u unutranjosti tela i ako menjamo samo grani u tela

tako da se granina taka

kree prema

A,

a taka

se pribliava taki

B,

onda je jasno da e se oba kolinika

Y A XB
,
Y B XA
poveati pa, stoga, i vrednost

d.
AB

Neka je sada u unutranjosti tela koje nije nigde konkavno dat trougao

ABC .

Ravan

toga trougla ise a iz tela ovalu koja nije nigde konkavna.

Zamislimo dalje svaku od triju strana

AB, AC, BC

produenu do preseka sa grani om ovale u takama

trougla sa obe strane

Y, U

V, T

Z;

konstruiimo tada

Z
V

C
X

U Z i T V i produimo ih do preseka W ; njihove presene

XY oznaimo sa X odn. Y . Uzeemo sad u ravni za

osnovu mesto prvobitne ovale koja nije nigde konkavna trougao U W T i lako
d
emo uvideti da su u ravnoj geometriji odredjenoj ovim trouglom, duine AC
d
i BC iste kao i u prvobitnoj geometriji, dok se duina strane AB poveava

spojne prave linije

take sa pravom

izvrenom promenom. Oznaiemo sa

od prvobitne duine

d;
AB

tada je

Za duine strane trougla

d
AB

novu duinu strane

d
d > AB
d.
AB

ABC

vai sada prosta rela ija:

AB

za razliku

101

d = AC
d + BC.
d
AB

W i C pravom i produimo ovu

D sa AB . Tada je zbog perspektivnog poloaja

dva niza taaka X , A, D, Y i U, A, C, V , na osnovu poznatog stava o anharDa bismo to dokazali, spojimo take

pravu do njenog preseka

monijskom odnosu:

Y A XD

Y DXA

V A UC
,
V C UA

a usled perspektivnog poloaja dva niza taaka

XB Y D

X DY B

Y , B, D, X

T, B, C, Z

bie

ZB T C
.
ZC T B

Mnoenjem ovih dveju jednaina dobija se

Y A XB

Y BXA

V A U C ZB T C

,
V C U A ZC T B

a ova poslednja jednaina dokazuje moje tvrdjenje.

Iz gornjeg istraivanja saznajemo da, iskljuivo na osnovu nabrojanih
aksioma u poetku mog pisma i deni ije duine koja nuno proizilazi iz
najprostijih svojstava pojma duine, sledi opti stav:
U svakom trouglu je zbir dve strane vei ili jednak treoj strani.
Istovremeno je jasno da se sluaj jednakosti javlja tada i samo tada kad

ise a iz grani e tela koje nije nigde konkavno dva pravolinijska koU Z i T V . Poslednji se uslov moe izraziti i bez pomoi tela koje nije
nigde konkavno. Naime, ako su date dve ma koje prave a i b prvobitne geometrije koje lee u ravni i koje se seku u nekoj taki C , onda e uopte
postojati u svakom od etiri ravna ugaona prostora koja nastaju u oko C
takve prave linije koje ne seku nijednu od dveju pravih a i b; ako ipak takve
ravan

mada

prave linije ne postoje, naroito u dva ravna ugaona prostora koja lee nasuprot jedan drugome, onda je uslov o kome je re ispunjen i u tom sluaju
uvek postoje trouglovi za koje je zbir dve strane jednak treoj.
posmatranom sluaju mogu je izmedju izvesnih taaka

AiB

Dakle, u

put sastavljen

od dva pravolinijska komada ija je ukupna duina jednaka direktnom rastojanju dveju taaka
izmedju taaka

AiB

B;

moe se bez tekoa pokazati da se svi putevi

koji imaju tu osobinu, mogu sastaviti od tih konstru-

isanih puteva i da ostali spojni putevi imaju veu ukupnu duinu. Lako je
izvesti is rpnije israivanje ovog pitanja o najkraem putu, pri emu je od
naroitog interesa sluaj kada se za grani u tela koje nije nigde konkavno
uzme tetraedar.
Na kraju dozvoljavam sebi da obratim panju na to da sam u prethodnom israivanju uvek pretpostavljao da telo koje nije nigde konkavno elo

102

lei u konanom. Ako u geometriji denisanoj pomou prvobitnih aksioma

ipak postoje prava i taka koje imaju to svojstvo da je kroz ovu taku prema
pravoj mogua samo jedna paralelna, onda ona ptretpostavka nije opravdana.

Lako se uvidja kakve izmene u ovom sluaju treba da pretrpi moje

miljenje.
Klajntajh kod Rauena, 14 avgusta 1894.

103

Dodatak

II

Stav o jednakosti uglova na osnovi i ravnokrakog trougla

Ovaj dodatak, koji predstavlja preradu moje raprave  S t a v o j e d n a k os t i u g l o v a n a o s n o v i i r a v n o k r a k o g t r o u g l a", tie se poloaja
ovog stava u

ravnoj

Euklidovoj

g e o m e t r i j i.

Sada emo uzeti za osnovu ove aksiome:

I . Aksiome veze u r a v n i, tj. aksiome I13 str. 3;

II . Aksiome rasporeda str. 5 - 6;
III . Naredne aksiome kongruen ije:
Aksiome III14 str. 10 - 12 u nepromenjenoj formula iji

i aksiomu ko-

ngruen ije trouglova u uoj formula iji, pri emu emo najpre uzeti da iskaz
te aksiome vai samo za trouglove i s t o g

smera

o b i l a e nj a.

Na str.

61 - 62 bio je smer obilaenja trouglova u ravnoj geometriji denisan na

osnovu razlikovanja d e s n o" i

l e v o".

Iz deni ije desne i leve strane

prave, neposredno se uvidja da se od dva kraka proizvoljnog ugla uvek moe

na jednoznaan odredjen nain oznaiti jedan kao desni krak i drugi kao levi,
tako da desni krak lei na desnoj strani one prave koja je odredjena drugim
krakom po poloaju i prav u, dok levi krak lei po svom poloaju, tako i
po prav u. Za desne krake dva ugla rei emo da isto lee u odnosu na ove
uglove, a to se isto odnosi i na oba leva kraka.
Aksioma kongruen ije u uoj formula iji glasie ovako:

III5 .

Ako za dva trougla

ABC

A B C

AB A B , AC A C

i 6

vae kongruen ije

BAC 6 B A C ,

onda je za te trouglove uvek zadovoljena i kongruen ija

ABC 6 A B C ,

AB i A B uglova 6 BAC i 6 B A C isto lee.

Iz ire formula ije III5 , ove aksiome i drugog dela aksiome III4 neposre-

pod uslovom da kra i

dno sledi stav o uglovima na osnovi i ravnokrakog trougla, stav 11 (str. 13).
Obrnuto, moe se dokazati ira formula ija
sioma

I, II, III14 , III5 ,

III5

pomou ovde navedenih ak-

stava o uglovima na osnovi i ravnokrakog trougla

i dveju narednih aksioma:

III6 . Ako su i

ugao 6

(h , k ) i ugao 6 (h , k ) kongruentni

uglu 6

(h, k) to

su oni i medjusobno kongruentni.

Iskaz ove aksiome dokazan je na str. 18, kao stav 19, pomou ire formu-

III5 aksiome o kongruen iji trouglova.

III7 . Ako dve poluprave c i d koje izlaze iz temena ugla 6 (a, b) lee u
unutranjosti ovog ugla, onda ugao 6 (a, b) nije kongruentan uglu 6 (c, d).
Dokaz aksiome III5 pomou navedenih aksioma i stava o uglovima na
la ije

osnovi i ravnokrakog trougla ovde emo izostaviti.

104

IV .
IV

Aksioma paralelnih moe se ovde uzeti u njenoj slabijoj formula iji

str. 23.

V.

Sledee aksiome neprekidnosti: Arhimedova aksioma

sioma potpunosti

V3

V2

sa str. 25, n e e

V1

str. 25.(Ak-

se ovde upotrebljaviti.)

(a k s i o m a s u s e d s t v a). Ako je data ma koja du

AB , uvek postoji

jedan trougao u ijoj se unutranjosti ne moe nai nijedna du kongruentna

sa

AB .
Ova se aksioma moe dokazati pomou ire formula ije aksiome

III5

kongruen iji trouglova. Dokaz se zasniva na stavu koji sledi iz stavova 11 i

23: zbir dve strane trougla vei je od njegove tree strane.
Sada imamo naredni stav, iji dokaz ovde izostavljamo:
Iz svih

IIV

navedenih aksioma moe se dokazati stav o baznim uglovima

(stav 11), a time i ira formula ija aksioma

III5

o kongruen iji trouglova.

Nastaje pitanje da li se aksioma o kongruen iji trouglova moe dokazati

u njenoj iroj formula iji iz njene ue formula ije bez aksioma neprekidnosti

V1,3 .

Ovo istraivanje e pokazati da niti se moe izostaviti Arhimedova ak-

sioma, ak ni tada ako se pretpostavi da vae stavovi uenja o propor ijama,

niti sme nedostajati aksioma susedstva.

Geometrije, koje u u tom ilju

u narednim izlaganjima konstruisati, ba aju u isto vreme, kako mi izgleda,

novu svetlost na logiku vezu stavova ravne geometrije koji dolaze u obzir,
naroito na vezu sa uenjem o povrinama.
Neka je

parametar, a

neki izraz sa konanim ili beskonanim brojem

lanova oblika

= a0 tn + a1 tn+1 + a2 tn+2 + ...

a0 (6= 0), a1 , a2 znae proizvoljne realne brojeve, a n proizvoljan
< ili =) 0. Ukupnost svih izraza ovog oblika , kojoj
je dodato jo 0, smatraemo kao kompleksni sistem brojeva T u smislu 13, za
koji smo ustanovili sledee: ma koji brojevi sistema T sabiraju se, oduzimaju
u kome neka

eo ra ionalan broj (> ili

se, mnoe se, dele se tako kao da su obini, apsolutno konvergentni stepeni
redovi, kod kojih su lanovi poredjani po rastuim stepenima promenljive

t.

Tako dobijeni zbirovi, razlike, proizvodi i kolini i opet su izrazi oblika

T.

i stoga brojevi komplesnog brojnog sistema

rei emo da je
koe ijent

a0 <

<
ili

ili

>

>

Za broj

0. Ako su data sva ma koja broja

T , rei
> 0.

u sistemu

0, prema tome da li je u dotinom izrazu za

<

> ,

T,

prvi

komplesnog

brojnog sistema

emo da je

< 0

Jasno je da pri ovim postavkama vae pravila 1 - 16

ili

u 13; naprotiv, za na sistem

odn.

prema tome da li je

ne vai Arhimedova aksioma, pravilo 17 u

13, poto, ma kako veliki bio izabran pozitivan realan broj

At < 1;

dakle, na kompleksni brojni sistem

Ako je

A,

uvek ostaje

je ne - arhimedski sistem.

izraz oblika

= a0 tn + a1 tn+1 + a2 tn+2 + ...

gde

a0 (=
6

0),

a1 , a2 ,

... znae realne brojeve, a izloila

najnieg stepena

105

od

je pozitivan, tada emo

sistema

zvati beskonano malim brojem kompleksnog

T.

Ma koji red stepenog oblika

( ) = c0 + c1 + c2 2 + ...
c0 , c1 , c2 ,... znae proizvoljne realne brojeve, a beskonano mali
broj sistema T opet je broj sistema T ; ovaj se red moe uporediti po rastuim
stepenima parametra t, pri emu se svaki koe ijent dobija kao raelan broj
u kome

pomou konanog rauna.

Ako su, dalje,

dva ma koja broja sistema

T,

onda emo

+ i
T , gde je i
+ i = + i

nazvati imaginarnim brojem u odnosu na kompleksni sistem

2
imaginarna jedini a, tj. neka bude i = -1 i neka jednaina

znai da je = i = .
Ako se tada funk ije

sin , cos , e , ei

beskrajno malog broja

deniu

pomou njihovih stepenih redova, tada su vrednosti funk ija opet brojevi

T odn. imaginarni brojevi u odnosu na ovaj sistem. Sad moemo,

ako je proizvoljan realan broj, denisati funk ije sin( + ), cos( + ),
ei(+ ) , ei+(1+i) u sistemu T pomou formula
sistema

sin( + ) = sin cos + cos sin ,

cos( + ) = cos cos sin sin ,
ei(+ ) = ei ei ,

ei+(1+i) = e ei(+ ) .
Iz ovih deni ija dobijaju se poznate rela ije:

cos2 ( + ) + sin2 ( + ) = 1,
cos( + ) i sin( + ) = ei(+ ) .
Konstruiimo sada pomou sistema brojeva

ravnu geometriju na ovaj

nain:
Zamisliemo par brojeva (x, y ) sistema
broja (u

: v : w)

iz

T,

u sluaju da

kao taku, a odnos ma koja tri

nisu oba nula, kao pravu; dalje,

neka postojanje jednaine

ux + vy + w = 0
izraava da taka (x, y ) lei na pravoj (u

: v : w).

Ravna geometrija izgradjena na pokazani nain na brojnom sistemu, u

kome vae pravila 1 - 16 u 13, kao to je ve pomenuto u 9, uvek zadovoljava
aksiome

I13 i IV .

Lako se uvidja da je prava data pomou jedne svoje take (x0 , y0 ) i odnosa
dvaju brojeva

koji nisu istovremeno jednaki nuli. Jednaina

106

x + iy = x0 + iy0 + ( + i)s; ( + i 6= 0),

u kojoj

znai ma koji brojni sistem

T,

oznaava da taka

(x, y)

pomenutoj pravoj. Uporedimo take prave prema veliini parametra

pripada

s.

Tada

(x0 , y0 ) odredjena dopunskim

uslovom s > 0 odn. s < 0. Ako dvema takama A i B prave pripadaju
vrednosti parametra sa i sb (> sa ), bie du AB predstavljena jednainom
prave i dopunskim uslovom sa s sb . Sad su i aksiome II13 zadovoljene; da bismo se, dalje, uverili da je zadovoljena i aksioma rasporeda II4 ,
ustanovimo sledee: taka (x3 , y3 ) leae na jednoj ili drugoj strani prave
odredjene takama (x1 , y1 ) i (x2 , y2 ), pri emu je znak determinante
je poluprava date prave koja polazi od take

x x
2
1

x3 x1

y2 y 1
y3 y 1

pozitivan ili negativan. Moemo se uveriti da tako data deni ija strane u
odnosu na pravu ne zavisi od izbora taaka

(x1 , y1 ) i (x2 , y2 ) na

pravoj slae

se sa deni ijom datom na str. 8.

Za osnovu deni ija kongruen ije uzeemo transforma ije oblika

x + iy = ei+(1+i) (x + iy) + + i,
koje emo pisati u obliku

x + iy = [, ; + i](x + iy),
gde
i

znai proizvoljan realan broj,

dva proizvoljna broja sistema

T.

beskonano mali broj sistema

T,

Transforma iju ovog oblika oznaiemo

kao kongruentno preslikavanje. Kongruentno preslikavanje, pri kome su

jednaki nuli, naziva se obrtanjem oko take (0, 0).

Ukupnost ovih kongruentnih preslikavanja obrazuje g r u p u; ova ukup-

nost ima ova etiri svojstva:

1.
taki

Postoji
ne

kongruentno

m e nj a

p r e s l i k a v a nj e

koje

nijednoj

p o l o a j:

[0, 0; 0](x + iy) = x + iy.

2. A k o

se

izvedu

dva

kongruentna

p r e s l i k av a nj a

jedno

z a d r u g i m, r e z u l t a t p r e d s t a v lj a o p e t k o n g r u e n t n o p r e s l i k av a nj e.

[, 2 ; 2 + i2 ]{[1 , 1 ; 1 + i1 ](x + iy)} =

[2 + 1 , 2 + 1 ; 2 + i2 + ei2 +(1+i)2 (1 + i1 )](x + iy).
Za

svako

kongruentno

p r e s l i k a v a nj e:

p r e s l i k a v a nj e

postoji

inverzno

107

[; ; ( + i)ei(1+i) ]{[, ; + i](x + iy)} = x + iy.

Ova osobina je posledi a osobina 1, 2, 4, 5.
I z v o dj e nj e k o n g r u e n t n o g p r e s l i k a v a nj a j e a s o i j a t i v n o,
tj. a k o t r i k o n g r u e n t n a p r e s l i k a v a nj a o z n a i m o s a
a

kongruentno

K1 , K2 ,

sa

p r e s l i k a v a nj e

K2 K1 ,

onda

uvek

koje

se

dobija

K1 , K2 , K3 ,

prema

2. iz

vaiti

K3 (K2 K1 ) = (K3 K2 )K1 .

Osim ovih osobina, istaknimo i naredne osobine kongruentnog preslikavanja:
3. T a k a

se

uvek

prevodi

taku

nae

g e o m e t r i j e.

x , y koji se dobijaju pri kongruentnom preslikavanju iz para

x, y sistema T , uvek opet pripada sistemu T .

Par brojeva
brojeva
4.

Prava

rasporedom

prelazi

opet

pravu

sa

potpuno

ouvanim

t a a k a.

Lako se dobija rela ija

[, ; + i] x0 + iy0 + ( + i)s = x0 + iy0 + ( + i )s,

u kojoj, poto eksponen ijalna funk ija ne iezava, iz nejednaine
uvek sledi

+ i 6= 0.

+i 6= 0

Kao neposredna posledi a sledi: dve razliite take uvek opet prelaze u
dve razliite take.
5. P o s t o j i
prevodi

datu

samo

jedno

polupravu

Neka je poluprava

kongruentno

datu

p r e s l i k v a nj e

polupravu

koje

h .

data jednainom:

x + iy = x0 + iy0 + ( + i)s, + i 6= 0, s > 0,

a

jednainom:

x + iy = x0 + iy0 + ( + i )s , + i 6= 0, s > 0.
[, ; +i], koje polupravu h prevodi u h , mora,
izlazi poluprava h, prevesti u taku iz koje izlazi

Kongruentno preslikavanje
pre svega, taku iz koje
poluprava

h :
(1)

x0 + iy0 = ei+(1+i)

Dalje, svakoj pozitivnoj vrednosti od

(x0 + iy0 ) + + i.
mora odgovarati pozitivna vred-

nost od s tako da vai

x0 + iy0 + ( + i )s = [, ; + i] {x0 + iy0 + ( + i)s}

i prema tome

108

( + i )s = ei+(1+i) ( + i)s.

(2)

Obrnuto, svako kongruentno preslikavanje koje zadovoljava jednaine (1)

i (2), prevodi

h .

Podelimo poslednju jednainu konjugovanom imaginarnom jednainom

+i
i

(3)
Ako stavimo

= e2i(+ ) +i
i .

+ i i
= + i,
i + i

dobija se

( + i)( + i) = 2 + 2 = 1

su kao brojevi iz

stepeni redovi sa parametrom

t;

uporedjujui ko-

e ijente izveemo iz poslednje jednaine da se u redovima

javiti stepeni parametra

ne mogu

sa negativnim izloio em, ve se, naprotiv, oni

mogu predstaviti u obliku

= a + ,
= b + ,
b znae obine realne
sistema T , i da vae rela ije

gde

brojeve, a

beskonano male brojeve iz

a2 + b2 = 1,
(4)

2(a + b ) + 2 + 2 = 0.
Jednaina (3)

e2i(+ ) = + i,
prema naim deni ijama trigonometrijskih funk ija, sada se moe svesti na
oblik

cos 2( + ) = cos2 cos 2 sin 2 sin 2 =

= a +
(5)

sin 2( + ) = sin 2 cos 2 + cos 2 sin 2 =

= b + .
Uporedjujui koe ijente ovih jednaina dolazimo do

cos 2 = a,

sin 2 = b,
a2 + b2 = 1, moe realni broj
vrednosti od . Unoenjem para vred-

iz kojih se, na osnovu vaenja jednaine

odrediti jednoznano do viestruke
nosti

cos 2 = a, sin 2 = b,

u jednaine (5) mogu se dobiti rela ije:

109

cos 2 = 1 + a + b ,
sin 2 = a b ;
a poto je na osnovu jednaine (4) zbir kvadrata desnih strana 1, to je
beskrajno mali broj

jednoznano odredjen. On se moe izraunati iz jedne

od dveju poslednjih jednaina uporedjivanjem koe ijenata.

Poto je

odredjeno samo do viestruke vrednosti od , faktor ei+(1+i)

je odredjen samo do znaka.

vidi, za pozitivno

Samo jedan od dva znaka daje, to se lako

u jednaini (2) pozitivno

odredjen je do viestruke vrednosti od

2 .

s .

Prema tome, realni broj

Unoenjem para vrednosti

jednainu (1), dobijaju se na jednoznaan nain

uvidjamo da jednaine (1) i (3), a zato i nadjene vrednosti

zavise od naina predstavljanja polupravih

T . Najzad,
, , , , ne

u sistemu

h i h .

A, B u v e k p o s t o j i k o n g r u e n t n o p r e s, l i k a v a nj e
A u B i B u A.
A, B imaju koordinate x1 , y1 i x2 , y2 , onda kongruentno pres-

6. Z a d v e t a k e
koje prevodi
Ako take
likavanje

[, 0; x1 + x2 + i(y1 + y2 )]
ostvaruje ono to se trai.
7. A k o k o n g r u e n t n o p r e s l i k a v a nj e p r e v o d i p o l u p r a v u

u polupravu h i taku
u

odnosu

na

poluprave

P
h

u taku P , onda

i h.

i P isto lee

Pokaimo najpre da determinante

x x
2
1

x3 x1

y2 y 1
y3 y 1

imaju isti znak onda i samo onda kada take

(x3 , y3 )

odnosu na usmerene prave koje su odredjene takama

(x3 , y3 ) isto lee u

(x1 , y1 ) i (x2 , y2 ),

odn.

(x2 , y2 )

(x1 , y1 )

(x1 , y1 ) i (x2 , y2 ) (up.

(x3 , y3 )

str. 122-123). Najpre, iz date deni ije na str. 61 o

desnom" i levom" zakljuujemo, da take

(x3 , y3 ) i (x2 , y2 )

nisu take koje

isto lee u odnosu na usmerene prave koje su odredjene takama

i

(x2 , y2 ),

odnosno

(x1 , y1 )

(x3 , y3 ).

(x1 , y1 )

Sada se odgovarajue determinante

110

zaista razlikuju u svojim zna ima. Nae tvrdjenje sledi, uopte iz okolnosti,
to deni ija strane prave pomou znaka navedene determinante, zadovoljava
svojstva strane izloena na str. 8.
Osobina 7 bie prema tome dokazana, ako se pokae da se znak determinante

x x
2
1

x3 x1

y2 y 1
y3 y 1

ne menja pri kongruentnom preslikavanju. Ali, ova determinanta se razlikuje

samo pozitivnim faktorom od imaginarnog dela kolinika

(x3 +iy3 )(x1 +iy1 )

(x2 +iy2 )(x1 +iy1 ) ,
pri emu je neposredno jasno da je ovaj kolinik invarijantan u odnosu na
kongruentno preslikavanje.
Ustanovimo sad ovo: rei emo da je neka du onda i samo onda kongruentna drugoj dui, ako postoji kongruentno preslikavanje koje prevodi prvu
du u drugu; rei emo da je ugao onda i samo onda kongruentan drugom
uglu, ako postoji preslikavanje koje prevodi jedan ugao u drugi.
P o,k a z a e m o d a n a v e d e n a d e f i n i, i j a k o n g r u e n i j e d u i
i

kongruen ije

kongruentno

1 7.

uglova

z a d o v o lj a v a

p r e s l i k a v a nj e

uzeto

za

aksiome
osnovu

III16

ima

ako

osobine

III1 neposredna je posledi a osobine 5.

Vaenje aksiome III2 dokazuje se na ovaj nain. Neka kongruentna pres

likavanja K1 i K2 prevode dui A B i A B u du AB . Iz osobina 1, 2,
4, 5 sledi da za jedno kongruentno preslikavanje K2 postoji uvek inverzno
1
1
kongruentno preslikavanje K2 . Kongruentno preslikavanje K2 K1 prema

osobini 2 prevodi du AB u A B .
Analogno se dokazuje vaenje aksioma III6 .

Pokazaemo sad da ako je du AB kongruentna dui A B onda kongru
entno preslikavanje K koje prevodi polupravu AB u polupravu A B prevodi

i taku B u taku B . Neka je kongruen ija dui AB i A B dobijena pomou

kongruentnog preslikavajna K1 . Ako K1 prevodi taku A u A , to na osnovu

1

osobine 4 kongruentno preslikavanje KK1
prevodi polupravu A B samu u
sebe, dakle, prema osobinama 1 i 5, ono mora biti identitet. A ako K1 pre
vodi taku A u B , onda emo uzeti u pomo kongruentno preslikavanje K2
 a to preslikavanje K2 postoji na osnovu osobine 6  koje prevodi taku A
1
u B i B u A. Sada kongruentno preslikavanje K(K2 K1 ) prevodi polupravu
A B samu u sebe, dakle, ovo je identitet.
Iz dokazanog i iz osobina 4 i 5 neposredno sledi vaenje aksioma III3 , a
isto tako iz dokazanog i osobina 4, 5 i 7 neposredno sledi aksioma III5 .
Najzad se dokazuje vaenje aksiome III4 na naredni nain: ako su dati
ugao (a, b) i poluprava c, to na osnovu osobine 5 postoji jedno i samo jedno
kongruentno preslikavanje K1 , koje prevodi a u c, a takodje jedno i samo
Vaenje aksiome

111

jedno kongruentno preslikavanje

polupravu

razliitu od

c,

K2

koje prevodi

c. K1

prevodi

to se saznaje na osnovu osobine 4 pri posma-

tranju kongruentnog preslikavanja

K11 ;

isto tako preslikavanje

K2

b
b

a
a

prevodi polupravu

a u polupravu a razliitu od c.

Kongruentno preslikavanje

K2 K11 prevodi polupravu c u a , a polupravu b u c. Iz osobine 7 sledi da

poluprave a i b lee na raznim stranama poluprave c. Stoga je prvi deo

aksiome

III4

zadovoljen. Drugi deo te aksiome je posledi a osobine 1.

III7 uvidja se ovim posmatranjem. Poluprava koja izlazi

koju emo oznaiti sa O , moe se uvek predstaviti jadnainom

Da vai aksioma
iz take (0,0),
oblika

x + iy = ei(+ ) s;
ta poluprava proizilazi iz pozitivne poluose

s > 0;
x pomou obrtanja [, ; 0]. Lako
O i lee u poluravni

se dokazuje da od dve poluprave koje izlaze iz take

y , ona poluprava lei izmedju druge poluprave i pozitivne poluose

modulo 2 ima manji zbir + .
Neka se desni krak h nekog ugla poklapa sada sa pozitivnom poluosom
x; neka njegov levi krak k bude predstavljen jednainom

pozitivnih

koja

x + iy = ei(1 +1 ) s;
Izlazei iz take

poluprava

s > 0.

vodi u unutranjost ovog ugla. Tada postoji

jedno i samo jedno kongruentno preslikavanje koje prevodi polupravu

h , naime obrtanje

[2 , 2 ; 0];

ono prevodi polupravu

u polupravu k ija je

jednaina

x + iy = ei(1 +2 +1 +2 ) s;

s > 0.

Vai

1 + 2 + 1 + 2 > 1+ 1 ,
prema tome

ne lei u 6

(h, k).
V3

Vaenje aksiome susedstva

mod 2;

moe se dokazati na naredni nain.

mou drugog stava o kongruen iji i aksiome

IV

Po-

lako se pokazuje da se za

jednu du koja lei u unutranjosti trougla, uvek moe nai kongruentna

du, koja, izlazei iz temena trougla, lei na strani tog trougla ili u njegovoj
unutranjosti.

112

III1 postoji za jednu datu du AB jedna i samo

O koja je usmerena na pozitivnu stranu poluose x
AB kongruentna. Uzeemo aps isu take B za duinu

Na osnovu aksiome
jedna du

OB

iz take

i sa kojom je du
dui

AB :
AB =
O(0,

Posmatrajmo sad trougao sa temenima

0),

C( 2 , 0), D( 4 , 4 3).

Ovaj trougao je ravnostran sa jednakim uglovima, to pokazuje kongruentno

[ 2
3 , 0; 2 ]

koje prevodi taku O u C , taku C u D , a taku D u

O. Slobodna krajnja taka F dui koja je kongruentna dui AB i ide iz take
O po jednom kraku 6 COD ili se prostire u unutranjosti tog ugla, moe se

preslikavanje

predstaviti u obliku:
[, ; 0] , 0

3,

Ali, sve take, predstavljene u ovom obliku, lee na onoj strani prave
na kojoj lei

O,

to se uvidja, prema reenom na str.

koordinata take

i take

u determinanti za

x3

3
y3

Ovim je pokazano da u unutranjosti trougla

bila kongruentna sa

CD

114, supstitu ijom

CD

OCD

ne postoji du koja bi

AB .

Rezimiraemo:
U naoj geometriji
obine
pri

ravne

tome

uoj

vae

sve gore

g e o m e t r i j e, i z u z e v

aksiomu

formula iji

kongruen ije

p o s t a v lj e n e

Arhimedove
trouglova

aksiome

aksiome

treba

uzeti

V1 ;
u

III5 .

Dalje, vai stav:

Svaki se ugao moe prepoloviti i postoji prav ugao.
Dovoljno je pokazati da se svaki ugao koji izlazi iz take
poloviti.

[ 2 , 2 ; 0]

Neka je

[, 0; 0]

moe pre-

obrtanje koje prevodi desni kraj u levi; obrtanje

prevodi desni krak ugla u njegovu bisektrisu.

Egzisten ija pravog ugla se uvidja posmatranjem obrtanja

Uveemo sad pojam ogledanja na pravoj

+
+

na ovaj nain:

[ 2 , 0; 0].

113

A,

spustimo normalu ma iz koje take

ma na koju pravu

i produimo

ovu normalu za njenu sopstvenu duinu preko podnone take

do

A ;

A. Oglednimo najpre taku A sa

> 0, > 0 na osi x. Neka je 6 AOB izmedju poluprave OA
i pozitivne poluose x jednak uglu + i neka, na primer, taka x = na osi
x pri obrtanju za ugao + prelazi taku A tako da je

taka

se naziva ogledalska slika take

koordinatama

ei+(1+i) = + i .
Ogledalska slika

take

x ima koordinate .
+ , iz take A proizilazi

u odnosu na osu

Prema tome, ako izvedemo obrtanje za ugao

taka koja se predstavlja imaginarnim brojem

ei+(1+i) ( i) =
tj. da taka lei na pozitivnoj osi

+i
(

x;

i) =

stoga je 6

AOB .

i, prema tome, podudara se sa 6

2 + 2
,

A OB

takodje jednak uglu

Ovaj rezultat moemo izraziti

ovako:
Ako

se

dva

pravougla

trougla

koji

simetrino

lee

p o d u d a r a j u o b e k a t e t e, o n d a s u i o d g o v a r a j u i u g l o v i n a
hipotenuzi

m e dj u

sobom

j e d n a k i.

Iz toga izvodimo istovremeno optiji stav:

Uglovi ogledalske slike neke figure uvek se podudaraju
sa

odgovarajuim

uglovima

prvobitne

f i g u r e.

Iz okolnosti da su u naoj geometriji prave denisane pomou linearnih

jednaina moe se bez tekoa izvesti kako osnovni stav uenja o propor ijama (stav 42), tako i Paskalov stav (stav 40). Otuda uvidjamo ovo:
U n a o j g e o m e t r i j i v a i u e nj e o p r o p o r i j a m a i, d a lj e,
u

nj o j v a e

svi stavovi afine

Na osnovu vaenja aksiome

III7

g e o m e t r i j e (up. 35).

moe se pokazati da se uglovi u naoj

geometriji mogu na jednoznaan nain uporediti po svojoj veliini.

Pomou ove injeni e moe se dokazati stav o spoljanjem uglu (stav
22), i to, poto su u naoj geometriji unakrsni uglovi uvek jednaki, moe se
u nju preneti dokaz sa str. 20. Iz injeni e da se u naoj geometriji moe
jednoznano denisati zbir dva ugla, dobija se, pomou aksiome
o

zbiru

uglova

IV ,

stav

t r o u g l u (stav 31).

Doli smo sad do osnovnog pitanja, do pitanja da li u naoj geometriji

vai stav o jednakosti uglova na osnovi i ravnokrakog trougla (stav 11).
Iz ovog stava i stava o spoljanjem uglu kod trougla dobija se s jedne
strane t e o r e m a o b r n u t a t e o r e m i o b a z i s n i m u g l o v i m a ravnokrakog trougla (stav 24) pomou indirektnog dokaza, a s druge strane pomou
poznatog Euklidovog dokaza s t a v: zbir dve strane u svakom trouglu vei je
od tree strane.

114

S R
Q

Ali, kao to emo pokazati, nijedan od ova dva stava nije zadovoljen u
naoj geometriji; a time e istovremeno biti dokazano da stav o bazisnim
uglovima ravnokrakog trougla u njoj ne vai.
Posmatrajmo trougao

cos t,-sin t.

Duina (v.

preslikavanja [0,

t;

0 i

Dobija se

OQP ,

ija temena imaju koordinate: 0,0;

OP

[ 2 , 0; cos t ei 2 ].
str.

121) dui

OP = et = 1 + t +

QP

cos t,0;

se pomou kongruentnog

t2
+ ...,
2

t3
+ ...,
6
t2
OQ = cos t = 1 + ....
2
rasporeda brojeva sistema T uvidja
QP = sin t = t

Na osnovu deni ije

se da je

OQ + QP < OP .
Stav po kome je zbir dveju strana u svakom trouglu vei
od

tree

strane

ne

vai

naoj

g e o m e t r i j i.

Otuda uvidjamo bitnu zavisnost ovog stava od aksiome o kongruen iji u

irem smislu.
Iz ovog rezultata u isto vreme sledi:
U naoj geometriji ne vai stav o ravnokrakom trouglu i zato ne vai ni
aksioma o kongruen iji trouglova u irem smislu.
Da u naoj geometriji ne vai ni obrnuti stav o uglovima na osnovi i,

OP R, gde je R ogledalska slika

R ima koordinate cos t, sin t. Tada

neposredno uvidjamo na primeru trougla

take

u odnosu na pravu

OQ,

tj. teme

je prema jednom ranije dokazanom stavu (str. 122),

6
I pored toga strane

OR

OP

OR

OP R 6 ORP.
nisu medju sobom kongruentne. Duina dui

koja se dobija pomou obrtanja

[0, t; 0]

je, naime

OR = et 6= OP = et .
Odatle emo videti da su u o p t e
pravougla

trougla

jednakih

dva

kateta

simetrino

poloena

hipote nuze

razliite

115

zato

nisu

pri

o g l e d a nj u

nuno

jednake

na

p r a v o j, d u i

duima

na

prvobitne

U naoj geometriji, takodje n e

ogledalskoj

sli i

f i g u r e.

v a i, kako je pokazao Rozeman, n i

t r e i s t a v k o n g r u e n i j e (stav 18) u u o j f o r m u l a i j i u o d n o s u
na

truglove

da take

k o j i i s t o l e e. Da bismo ovo uvideli, primetimo najpre

A = 0, B = t, C = tei 3

obrazuju ravnostrani trougao. Posmatramo

li, dalje, taku

t
,
1 e(1+i)t

D=
uvideemo da je
taku

AB BD,

samu u sebe, a taku

jer kongruentno preslikavanje

[0, t; t]

prevodi

B.

A i B lee
ACD i BCD,

Dalje se jo izraunava da take

Odatle prvo proistie da trouglovi

na istoj strani prave

CD.

kod kojih su sve odgovara-

jue strane jednake, isto lee, i drugo da oni ne mogu imati sve odgovarajue
uglove jednake.
Razmotriemo u naoj geometriji jo u Euklidovo uenje o povrinama
poligona.
trougla.

Ovo je uenje bilo izgradjeno u 20 na pojmu mere povrine

Dokaz da je ova mera povrine, poluproizvod osnovi e i visine,

nezavisna od toga koja se strana trougla smatra osnovi om, bio je izveden
primenom aksiome kongruen ije trouglova na trouglove koji lee simetrino.
Da ovaj stav ne moe biti dokazan bez ire formula ije te aksiome, moe se
uvideti na primeru trougla

OQR

QR je visina sputena na OQ,

[ 2 , 0; cos t ei 2 ] dobija se duina

str. 123.

pomou kongruentnog preslikavanja

QR = sin t;
i poto je

OQ = cos t,

to bi mera povrine, s jedne strane, morala biti

J=
Nadjimo podnoje

cos t sin t
.
2

upravne sputene iz take

S = cos t + ieit sin t cos t.

na

OR:

116

Dalje, kongruentnim preslikavanjem

[ , t; cos t ei 2 (1+i)t ]
2

dobija se duina

QS = et sin t cos t;
a poto je

OR = et ,

dobili bismo, s druge strane, za tu meru povrine

vrednost

J=

et et cos t sin t
,
2

koja je sigurno manja od vrednosti

cos t sin t
.
2
Dok pojam mere povrine gubi svoj smisao bez ire formula ije aksiome

III5

o kongruen iji trouglova, pojmovi razloive jednakosti i dopunske jednakosti

poligona mogu se denisati isto kao u 18.

Tada se stav 46 koji izraava

dopunsku jednakost dva trougla sa jednakim osnovi ama

i

v i s i n a m a dobija isto onako kao u 19.

Dalje se uvidja da se i na osnovu ue aksiome

na svakoj dui kvadrat, tj.

i

Pitagorina

katetama
jednaka

ma

t e o r e m a, p r e m a
kog

kvadratu

naoj

kojoj

pravouglog
nad

moe konstruisati

etvorougao sa jednakim uglovima, od kojih

2 , i sa jednakim stranama.

svaki iznosi

III5 ,

su

trougla

geometriji

oba

kvadrata

zajedno

sada
nad

dopinski

h i p o t e n u z o m. Jer, mi uvidjamo da se u

Euklidovom dokazu Pitagorine teoreme iskoriava samo kongruen ija trouglova koji isto lee i prema tome samo aksioma o kongruen iji trouglova u
uem smislu.

et
et
Primenom pitagorine teoreme na trouglove

OQP i OQR
OP i OR

nalazimo, uz pomo stava 43, da su na duima

kvadrati

dopunski

izraunali, n i s u

m e dj u

j e d n a k i, m a d a
sobom

ove

na str.

123,

konstruisani

d u i, kako smo ih gore

j e d n a k e.

Veza ove okolnosti sa stavom 52 potpuno je jasna i odatle vidimo da

osnovni

Euklidov

s t a v, p o

kome

dva

dopunski

jednaka

117

trougla
vai

istih
naoj

osnovi a

uvek

imaju

iste

v i s i n e, t a k o dj e

ne

g e o m e t r i j i.

Ustvari, ovaj stav 48 bio je dokazan u 21, pri emu je bitno korien
pojam mere povrine.
Prema tome, naa nas geometrija dovodi do saznanja:
Nemogue je zasnovati Euklidovo uenje o povrinama na aksiomi kongruen ije trougla u uem smislu, ak i ako se pretpostavi da vai uenje o
propor ijama.
Poto u naoj geometriji ne vai poznati odnos izmedju hipotenuze i
kateta pravouglog trougla, odnos koji se u obinoj geometriji izvodi iz Pitagorinog stava, to u nau geometriju nazvati nepitagorejskom geometrijom.
Napravimo pregled najvanijih rezultata koji proistiu iz nae nepitagorejske geometrije:
Ako uzmemo aksiomu kongruen ije trouglova u uem smislu i ako pretpostavimo da od aksioma neprekidnosti vai samo aksioma susedstva, tada
se ne moe dokazati stav o jednakosti uglova na osnovi i u ravnokrakom
trouglu, ak ni onda ako pretpostavimo da vai uenje o propor ijama. Isto
tako, odatle sledi Euklidovo uenje o povrinama; takodje stav po kome
je zbir dve strane trougla vei od tree strane, i trei stav kongruen ije za
trouglove koji isto lee, nisu nune posledi e iz uinjenih pretpostavki.
Mi emo konstruisati jo jednu d r u g u n e p i t a g o r e j s k u g e o m e t r i j u
koja se razlikuje od geometrije koju smo obradjivali time to u njoj vai
Arhimedova aksioma

V1 ,

ali ne vai aksioma susedstva

V3 .

realnih brojeva
= tg1, ako konano
puta primenimo opera ije rauna: sabiranje 1 + 2 , oduzimanje 1 2 ,
2
mnoenje 12 , deljenje 1 : 2 (u sluaju da je 2 6= 0) i stepenovanje 1 .
Pri tome 1 , 2 treba da oznaavaju brojeve koji su ve dobijeni pomou pet
pomenutih opera ija od brojeva 1 i . Da bi se dobio broj polazei od
brojeva 1 i , treba tih pet opera ija primeniti n1 puta, odn. n2 puta, ...,
n5 puta. Brojevi oblasti mogu se tada prebrojati prema rastuem zbiru
Uzeemo za osnovu ove geometrije onu deliminu oblast

koji se sastoji od svih brojeva dobijenih iz brojeva 1 i

n1 + n2 + + n 5 .
Na ovom brojnon sistemu izgradiemo ravnu geometriju pomou istih
konven ija pomou kojih smo izgradili na str. 114 prvu nepitagorejsku geometriju na brojnom sistemu

T;

iz injeni e da u

pri prirodnoj deni iji

rasporeda vae svi zakoni rauna 1-16 13, saznajemo, kao i tamo, da vae

I13 , II, IV u naoj geometriji.

Svakom broju oblasti proirene za broj
mnogo brojeva koji zadovoljavaju jednainu

aksiome

odgovara beskonano

= arctg.
dobijenih pomou ove jednaine iz obrazuju neku
poklapa sa , ali koja je kao i prebrojiva. U ovom

Ukupnost svih brojeva

oblast

koja se ne

118

prebrojavanju postoji prvi broj koji nije proizvod ra ionalnog broja i broja

oznaiemo ga sa

k1 .

Prvi broj iz oblasti

koji se ne moe predstaviti

u obliku

= r + r1 k1 ,
gde su

r i r1

ma koji ra ionalni brojevi, oznaiemo, ako on uopte postoji,

sa

k2 .

koji se ne moe predstaviti u obliku

Nastavljajui na ovaj nain, oznaiemo sa

kn+1

prvi broj

oblasti

= r + r1 k1 + r2 k2 + + rn kn ,
ako uopste postoji takav broj. Ovim je denisan niz

k1 , k2 , k3 , ,

sigurno sadri jedan lan, a moda, i beskonano mnogo.

oblasti

Svaki broj

koji

iz

moe se sada predstaviti na j e d n o z n a a n nain u obliku

= r + r1 k1 + r2 k2 + + rn kn ,
gde su

k1 , k2 , ..., kn

n lanova sada denisanog niza, a r, r1 , r2 , ..., rn

prvih

ma koji ra inalni brojevi.

Isto tako kao u prvoj nepitagorejskoj geometriji na str. 119 denisaemo
sada kongruen iju dui i kongruen iju uglova pomou k o n g r u e n t n o g p r es l i k a v a nj a. Kao kongruentno preslikavanje smatraemo ovde svaku transforma iju oblika:

x + iy = 2r1 ei(x+iy) + + i,
gde je

, r1 ra ionalni broj koji ulazi u gornje

i proizvonljni brojevi oblasti .

neki broj iz oblasti

stavljanje broja

a gde su

pred-

Kongruentna preslikavanja obrazuju grupu, to se lako moe proveriti.

Ona, dakle, imaju osobine 1 i 2 navedene na str.

115.

Osobina 3 sledi iz

injeni e da brojevi

2r1 , cos = p
pripadaju oblasti

tg
1
, sin = p
2
1 + tg
1 + tg 2

Osobina 5 dobija se na ovaj nain:

Dokaz se, slino kao na str. 116, svodi na jednoznano odredjivanje do

viestruke vrednosti od 2 broja

iz oblasti

koji zadovoljavaju jednainu

+ i s
.
+ i s

2r1 ei =

Podeliemo imaginaran deo realnim:

tg =

.
+

Ovom jednainom je odredjen broj

vrednosti od

u brojnom sistemu

Odredjivanje od viestruke vrednosti od

do viestruke
izvodi se isto

119

kao u prvoj nepitagorejskoj geometriji (up. str. 107). Dokazi osobina 4, 6 i

7 izvode se isto kao i tamo.
Prema tome, iz dokazanih sedam osobina kongruentnog preslikavanja
sledi, na osnovu datog opteg dokaza na str. 108, da su u naoj geometriji
aksiome

III16

zadovoljene. Vaenje aksioma

III7

moe se pokazati slino

kao u prvoj nepitagorejskoj geometriji.

Iz deni ija rasporeda i kongruen ije sledi vaenje Arhimedove aksiome

V1 ,

poto je podruje

delimino podruje podruja realnih brojeva.

V3 nije zadovoljena, pokazuje se na sledei

OAB sa
O = (0, 0), A = (, 0)B = (, ), gde i oznaavaju pozitivne

Naprotiv, da aksioma susedstva

nain. Za svaki trougao moe se nai njemu kongruentan trougao

temenima

brojeve. Zato je dovoljno pokazati da se u svakom trouglu nalazi du npr.

duine 1. Poluprava

OB

moe se predstaviti, nezavisno od toga da li je

nula ili nije nula, u obliku

x + iy = eiarctg s,
gde sa
brojevi

s oznaavamo pozitivan parametar koji pripada oblasti . Poto su

i | | + pozitivni, moemo sad nai eo broj r1 , koji ne mora

biti pozitivan, a koji zadovoljava nejednainu

2r1 <

(1)
Za date brojeve

r1 , k1 , arctg > 0

.
| | +

postoje sigurno dva ela broja

koji zadovoljavaju nejednainu

(2)
Iz formule

uvidjamo da su

0<

+ r1 k1 < arctg .
b
2

1 1 + tg 2
tg =
2
tg

, pa stoga, na osnovu teoreme o tangensu zbira, i

2b

=a
brojevi iz oblasti

+ r1 k1
2b

Iz nejednaine (2) proizilazi da poluprava

x + iy = ei s, s > 0
lei u unutranjosti trougla 6

AOB .
B(, )

C(2r1 ei )
1
O(0, 0)

A(, 0)

120

Slobodna krajnja taka

polazi iz take

O,

dui duine 1 koja lei na ovoj polupravoj i

moe se predstaviti u obliku

x + iy = 2r1 ei .
Take

OiC

lee na istoj strani prave

| |

r1
2 cos

r
1
2 sin

AB ,

poto su obe determinante

= ,
0

> 2r1 | | 2r1 + ,

pozitivne, poslednja na osnovu nejednaine (1). Prema tome, taka

unutranjosti trougla

OAB ,

lei u

tj. u unutranjosti ovog trougla postoji du ija

je duina 1.
Isto tako, kao i u prvoj nepitagorejskoj geometriji, pokazuje se da se
svaki ugao moe prepoloviti i da postoji pravi ugao; na isti nain se dokazuje
da vae stavovi navedeni na str. 122 i str. 123 o ogledalskim slikama, kao
i svi stavovi uenja o propor ijama i stavovi ane geometrije.

Svi uglovi

nae geometrije nalaze se takodje i u Euklidovoj geometriji i uporedjivanje

uglova po veliini u naoj geometriji isto je kao i u Euklidovoj geometriji.
Otuda sledi, dalje, da vai stav o spoljanjem uglu (stav 22) i stav o zbiru
uglova u trouglu (stav 31).

Naprotiv, ne vai stav o jednakosti bazisnih

uglova u ravnokrakom trouglu. Naime, iz ovog stava se moe, pomou stava

o spoljanjem uglu, kao to je ve pomenuto na str. 122, neposredno dobiti
njemu obrnuti stav. Ali, da ova obrnuta teorema nije zadovoljena u naoj
posmatranjem trougla OP Q sa temenima O =
(0, 0), P = (cos k1 , sin k1 ), Q = (cos k1 , + sin k1 ). Ovaj trougao ima
jednake uglove kod P i Q, a medjutim duine njegovih strana OP = 2 i
OQ = 21 nisu jednake.

geometriji, uvidja se npr.

Ni Euklidovo uenje o povrinama u toj geometriji ne vai. Isto tako ne

vai stav da je zbir dveju strana trougla vei od tree strane, jer iz ovog stava
neposredno sledi da je svaka du koja lei u unutranjosti trougla, manja od
njegovog obima, i prema tome vaila bi aksioma

V3 .

Posmatrane nepitagorejske geometrije dovode nas do saznanja:

Za dokaz vaenja stava o jednakosti uglova na osnovi i ravnokrakog trougla
neophodna je kako Arhimedova aksioma

V1 , tako
III .

Ovaj Dodatak je upotpunjen u Dopuni

i aksioma susedstva

V3 .

121

Dodatak

III

Novo zasnivanje geometrije Boljai-Lobaevskoga

(Pretampano iz

M ath.Ann.

U svome radu Osnove geometrije", gl.

knj. 57.)

(str. 3-27) postavio sam sistem

aksioma za Euklidovu geometriju i tada sam pokazao da je mogue izgraditi Euklidovu geometriju ravni iskljuivo na osnovu onih aksioma koje se
odnose na ravan, ak i bez primene aksioma neprekidnosti.

U ovom ispi-

tivanju zameniu aksiomu paralelnih odgovarajuim zahtevom geometrije

Boljaj-Lobaevskoga i tada u pokazati isto tako da je mogue zasnovati
geometriju Boljai-Lobaevskoga u ravni iskljuivo na osnovu aksioma ravni
bez primene aksioma neprekidnosti.
Ovo novo zasnivanje geometrije Boljai-Lobaevskoga u pogledu jednostavnosti ne zaostaje, kako mi izgleda, iza dosad poznatih naina zasnivanja, naime ni iza zasnivanja B o lj a i j a i L o b a e v s k o g koji su se sluili
graninom sferom, ni prema zasnivanju K l a j n o v o m

(F.Klein)

pomou

projektivne metode. Pomenuta zasnivanja koristila su u bitnome kako prostor, tako i neprekidnost.
Da bi se olakalo razumevanje, napraviu, prema mome radu Osnove
geometrije", pregled aksioma r a v n e geometrije kojima emo se u navedenim
izlaganjima koristiti. Naime:

I.
I1 .
I2 .

A, B

Za dve take

dveju taaka

Aksiome veze

postoji uvek prava

koja pripada svakoj od ovih

A, B .
A, B ne
A, B .

Za dve take

postoji vie od jedne prave koja pripada svakoj

od ovih dveju taaka

I3 .

Na svakoj pravoj postoje najmanje dve take. Postoje najmanje tri

take koje ne lee na jednoj pravoj.

II .
II1 .

Ako taka

Aksiome rasporeda

lei izmedju take

i take

C,

onda su

B lei takodje izmedju C i A.

A i C na pravoj AC postoji najmanje
izmedju A i B .

A, B, C

tri

razliite take prave i

II2 .
tako da

II3 .

Za dve take

lei

jedna taka

Ma od koje tri take prave ne postoji vie od jedne koja lei izmedju

druge dve.
D e f i n i i j a. Take koje lee izmedju dve take
takama dui

AB

BA.
A, B, C

A i B nazivaju se takodje

ili

II4 . Neka su
tri take koje ne lee na pravoj liniji i a prava u
ravni A, B, C koja ne prolazi ni kroz jednu od taaka A, B, C ; ako tada prava
a prolazi kroz jednu od taaka dui AB , ona izvesno takodje prolazi ili kroz
jednu od taaka dui BC ili kroz jednu od taaka dui AC .

122

III .

Aksiome podudarnosti

D e f i n i i j a. Svaka se prava deli ma kojom svojom takom u dve poluprave ili polovine.

III1 . Ako su A i B dve take na pravoj a i, dalje, ako je A taka prave

a , onda se na jednoj datoj polovini prave a , odredjenoj takom A , uvek

moe nai taka B tako da je du AB podudarna ili jednaka dui A B , to
se moe oznaiti:

AB A B .

III2 . Ako je du A B podudarna dui AB i du A B podudarna istoj

dui AB , onda je i du A B podudarna dui A B .
III3 . Neka su AB i BC dve dui na pravoj a bez zajednikih taaka


i neka su , dalje, A B i B C dve dui bez zajednikih taaka na istoj ili

drugoj pravoj a ; ako je tada AB A B i BS B C bie i
AC A C .
D e f i n i i j a. Par polupravih

koje izlaze iz take

i zajedno ne

ine pravu, nazvaemo uglom i oznaiemo ga ili sa

(h, k)
6

ili sa 6

(k, h).

Dalje, moe se denisati pojam strane ravni u odnosu na neku pravu na

osnovu aksiome

k,

II ;

take ravni koje u odnosu na

a u isto vreme u odnosu na

njim takama ugla 6

(h, k);

lee na istoj strani kao i

na istoj strani kao i

h,

nazivaju se unutra-

one obrazuju ugao prostoru (unutranjost) ovog

ugla.

(h, k), prava a i odredjena strana od a . Neka

h oznaava polupravu prave a koja izlazi iz take O : tada postoji jedna i

samo jedna poluprava k , tako da je ugao 6 (h, k) kongruentan ili jednak uglu
6 (h , k ), to emo izraziti zna ima:
III4 .

Neka je dat ugao 6

(h, k) 6 (h , k ),
6

i da u isto vreme sve unutranja take ugla 6

prave

(h , k )

lee na datoj strani od

a .

Svaki je ugao podudaran samom sebi tj. uvek je

(h, k) 6 (h, k).

6

III5

Ako za dva trougla

ABC

A B C

vae podudarnosti

AB A B , AC A C , i6 BAC 6 B A C
onda uvek vai i podudarnost.

ABC 6 A B C .

123

I -III

Iz aksioma

lako se izvode stavovi o kongruen iji trouglova i o

ravnokrakom trouglu, a u isto vreme se uvidja mogunost da se spusti ili

podigne normala kao i da se prepolovi data du ili dati ugao. Naroito, isto
kao i kod Euklida, iz tih aksioma sledi stav da je u svakom trouglu zbir dve
strane vei od tree strane.

IV

Aksioma o pravama koje se seku i koje se ne seku

Sada emo formulisati aksiomu koja u geometriji Boljaji-Lobaevskoga

odgovara aksiomi paralelnih u euklidskoj geometriji:
Ako je

proizvoljna prava, a

dve poluprave

a1

a2

pravu i ne seku pravu

obrazovanog sa

a1 i a2

taka koja ne lei na njoj, uvek postoje

koje prolaze kroz taku

b,

i koje ne ine jednu istu

dok svaka poluprava koja lei u unutranjosti ugla

i izlazi iz take

A,

prese a pravu

b.

A
a1
b1

a2
b2

D e f i n i i j a.
u dve poluprave

b2

Neka je prava

b1

b2

i neka poluprave

na drugoj strani prave

AB ;

B
a2 ,

razdeljena ma kojom svojom takom

a1 , b1

lee na jednoj strani, a

tada emo polupravu

a1

nazvati paralelnom

b1 , a isto tako polupravu a2 nazvaemo paralelnom prema

a1 i a2 paralelne prema pravoj b
prave, ije su poluprave a1 i a2 paralelne prema b.

prema polupravoj

b2 ;

isto emo tako rei da su obe poluprave

i da su obe

Otuda neposredno sledi tanost narednih injeni a:

Ako je neka prava ili poluprava paralelna prema drugoj pravoj ili polupravoj, onda je uvek i ova druga paralelna prama prvoj.
Ako su dve poluprave paralelne treoj polupravoj, onda su one medjusobom paralelne.
D e f i n i i j a. Svaka poluprava odredjuje kraj; o svim polupravama, koje
su jedna drugoj paralelne, rei emo da odredjuju jedan i isti kraj. Polupravu
koja izlazi iz take

i ima kraj

, oznaiemo uopte (A, ). Prava ima

uvek dva kraja. Pravu iji su krajevi

Ako su

A, B i A , B

i , oznaiemo uopte sa (, ).
i dva kraja takva da su dui

dva para taaka i

A B medju sobom jednake, i ako je, osim toga, ugao koji obrazuju

du AB i poluprava(A, ) jednak uglu koji obrazuju du A B i poluprava

(A , ), onda je, to se lako vidi, uvek i ugao obrazovan od BA i (B, )

jednak uglu obrazovanom od B A i (B , ); ove dve gure AB i A B
AB

nazivaju se kongruentnim.
Najzad, deniemo na poznati nain pojam ogledalske slike;

124

D e f i n i i j a. Ako iz jedne take spustimo normalu na pravu i ovu normalu produimo preko njenog podnoja za du njoj kongruentnu, onda emo
dobijenu krajnju taku nazvati ogledalskom slikom prvobitne take u odnosu
na tu pravu.

Ogledalske slike taaka neke prave lee opet na pravoj; ovu

poslednju pravu nazvaemo ogledalskom slikom prvobitne prave.

1. Pomoni stavovi

Dokazaemo najpre redom naredne pomone stavove:

S t a v 1. Ako dve prave prese aju treu pravu pod jednakim saglasnim
uglovima, onda one, sigurno, nisu paralelne.
D o k a z. Pretpostavimo suprotno, naime da su te dve prave u jednom
smeru medju sobom paralelne.

Ako tada izvedemo poluobrt oko sredine

dui iseene na treoj pravoj, tj.

konstruiemo na drugoj strani te dui

odgovarajui kongruentni trougao, sledovalo bi da su dve prve prave paralelne

IV .
a i b koje se ne seku, niti su par-

jedna drugoj i u drugom smeru, a ovo protivurei aksiomi

S t a v 2. Ako su date ma koje dve prave

alelne, postoji uvek trea prava koja na obema istovremeno stoji normalno.
D o k a z. Ma iz koje dve take

AiP

prave

a spustimo upravne AB i P B
AB ; prenesimo tada AB

na pravu b. Neka je normala P B vea od normale

na B P od take B

P
a

A Q

a1
h

T
B R

A , tako da taka A lei izmedju P i B . Konstruiimo kroz taku

a koja prese a B A u taki A pod istim uglom i u istom smislu
kao to normala BA prese a pravu a u taki A. Dokazaemo da ova prava
a nuno mora prese ati pravu a.
Radi toga od dve poluprave, na koje taka P deli pravu a, oznaimo sa
a1 onu na kojoj lei taka A i povu imo tada iz B polupravu h paralelnu

prema a1 . Dalje, neka je h ona poluprava koja izlazi iz take B pod istim uglom prema b i u istom smeru kao i poluprava h iz B . Poto, prema

stavu 1, poluprava h nije paralelna sa pravom h, a zato nije paralelna ni sa

polupravom a1 i sigurno ne prese a h, onda ona, to se lako uvidja na osnovu

aksiome IV , nuno prese a a1 ; neka je T presena taka poluprave h i a1 .

do

A pravu

125

Poto je, prema naoj konstruk iji,

paralelno sa

h ,

onda, prema aksiomi

II4 , prava a mora izlaziti iz trougla

P B T kroz stranu P T , a time je dat

traeni dokaz. Oznaiemo taku preseka pravih a i a sa Q.

Iz take Q spustimo normalu QR na b; zatim, prenesimo du B R na

B ka R isti kao i smer

A na pravu a u istom
QQ i RR , bie prava
M N koja spaja te take traena zajednika normala na a i b.


Ustvari, iz kongruen ije etvorouglova A B QR i ABQ R sledi jednakost

dui QR i Q R kao i injeni a da Q R stoji upravno na b. Odatle, dalje,

zakljuujemo da su etvorouglovi QRM N i Q R M N kongruentni; time su
pravu

od take

do take

tako da je smer od

od B ka

R. Isto tako prenesimo du A Q od take

smeru do Q . Nadjemo li tada sredine M i N dui

postavljeno tvrdjenje kao i stav 2 potpuno dokazani.

S t a v 3. Ako su date ma koje dve medju sobom neparalelne poluprave,
postoji uvek prava paralelna ovim dvema polupravama, tj.

postoji uvek

i .
D o k a z. Povu imo ma kroz koju taku O paralelene prema datim polupravama i prenesimo na ove paralele od take O jednake dui, napr. do A i B ,
prava koja ima dva unapred data kraja

tako da bude

OA = OB
O kroz A ima kraj , a poluprava koja
. Zatim, spojimo taku A sa krajem i
prepolovimo ugao izmedju dveju polupravih koje izlaze iz take A; isto tako
A; isto tako spojimo taku B sa krajem i prepolovimo ugao izmedju dveju
polupravih koje izlaze iz take B . Prvu bisektrisu oznaimo sa A, drugu sa
b. Iz kongruen ije gura OA i OB sledi jednakost uglova;
i da poluprava koja ide iz take

ide iz take

kroz

ima kraj

(OA) = 6 (OB),
6
6

(A) = 6 (B),

a iz poslednje jednaine dobija se i jednakost uglova koji su postali polovljenjem, naime;

(Aa) = 6 (aA) = 6 (Bb) = 6 (bB).

126

O
A

Najpre treba dokazati da se bisektrise

aib

niti seku niti su medjusobom

paralelne.

aib

Pretpostavimo da se prave

seku u taki

M.

Poto je trougao

OAB ,

prema konstruk iji, ravnokrak, to se dobija

BAO = 6 ABO,

a odatle, prema prethodnim jednainama sledi

BAM = 6 ABM ;

prema tome je

AM = BM.
Spojimo li sad taku

polupravom sa krajem

, to e iz poslednje

segmentne jednaine i usled jednakosti uglova ugao (AM ) i ugao(BM )

slediti kongruen ija gura

AM

BM ,

a ova bi kongruen ija imala za

posledi u jednakost uglova ugao (M A) i ugao (M B ). Poto je ovaj zakljuak, oigledno netaan, treba odba iti pretpostavku da se bisektrise

seku.
Pretpostavimo, dalje, da su prave

pomou njih oznai tada sa

u taki

na

DB

od

aib

paralelne; neka se kraj odredjen

Neka poluprava koja ide od

ka

prese a

A ka , a pravu a u taki D; dokaimo

DA i DB . Ustvari, u protivnom sluaju prenosimo du

take D , re imo, do take B i spojmo B polupravom sa .

polupravu koja ide od

tada jednakost dui

DA

127

(DA) i 6 (DB ) sledila bi tada jednakost uglova

i 6 (DB ), a stoga bi bili jednaki i uglovi 6 (DB ) i 6 (DB), to

Iz kongruen ije gura 6

(DA)

je nemogue prema stavu 1.

DA i DB ima sada za posledi u jednakost uglova 6 (DAB)

(DBA), a poto su, prema ranijem, i uglovi 6 (CAB) i 6 (CBA) jednaki,
proizilazilo bi da su jednaki i uglovi 6 (DAB) i 6 (CAB). Ovaj zakljuak,
oigledno, nije taan pa stoga treba odba iti i pretpostavku da su prave a i
b paralelne.
Poto se, prema ovim izlaganjima, prave a i b ne seku niti su paralelne,
onda, prema stavu 2, postoji prava c koja stoji upravno na obema pravima
a, b, re imo u takama E i F . Tvrdim da je ova prava c traena prava koja
vezuje medju sobom oba data kraja i .
Radi dokaza ovog tvrdjenja pretpostavimo suprotno da c nema kraj .
Spojmo tada svaku od podnonih taaka E i F polupravom sa krajem .
Vezujui medju sobom sredine dui AB i EF , lako uvidjamo da je EA = F B .
Iz toga sledi kongruen ija gura EA i F B , a iz ove jednakost uglova
6 (AE) i 6 (BF ) i otuda su i oni uglovi jednaki koje obrazuju sa pravom
c poluprave koje izlaze iz taaka E i F . Ovaj zakljuak protivurei stavu 1.
Slino proistie da c ima i kraj . Time je nae tvrdjenje potpuno dokazano.
S t a v 4. Neka su a i b dve paralelne prave, a O taka u unutranjosti
oblasti ravni obuhvaene izmedju a i b. Dalje, neka je Oa ogledalska slika
take O u odnosu na pravu a, a Ob ogledalska slika take O u odnosu na
pravu b i neka je M sredina dui Oa Ob : tada ona poluprava, koja je polazei
od take M istovremeno paralelna sa a i b, stoji upravno na pravoj Oa Ob u
taki M .
Jednakost dui

i 6

O
Oa

M
P

Ob

D o k a z. Pretpostavimo suprotno i podignimo normalu sa iste strane u

m na Oa Ob . Neka prava Oa Ob prese a a i b u takama P i Q. Poto

P O < P Q + QO, pa je zato P Oa < P Ob i isto tako je QOb < QOa , mora
taka M nuno padati u unutranjost oblasti ravni obuhvaene izmedju a i
b. Stoga bi ona upravna u M morala prese ati jednu od pravih a ili b; ako bi
prese ala npr. pravu a u taki A, sledilo bi da je AOa = AO i AOa = AOb , i
taki

je

128

AO = AOb , tj. taka A morala bi taka A morala

b, to protivurei pretpostav i stava.
S t a v 5. Ako su a, b, c tri prave koje imaju isti kraj i ako se ogledanja
na ovim pravima oznae po redu sa Sa , Sb , Sc , onda uvek postoji prava d
sa istim krajem tako da uzastopna primena ogledanja na pravima a, b, c
bude istovetna sa ogledanjem na pravoj d, to se izraava formulom:
prema tome bi bilo takodje

bi takodje biti jedna od taaka na

Sc Sb Sa = Sd .
D o k a z.

Pretpostavimo, najpre, da prava

ravni obuhvaene izmedju

a ogledalske slike na
li sada sa

c.

take

Neka je tada

pada u unutranjost oblasti

jedna taka na pravoj

neka se oznae sa

Oa

Oa O c

sa

onu pravu koja spaja sredinu dui

b,

i Oc . Oznaimo
Oa Oc sa krajem
na d, a otuda je

Oa i Oc ogledalske slike
Sd Sc Sb Sa takva da ne menja poloaj take Oa kao ni one prave
spaja Oa sa krajem . Poto je ova opera ija, sem toga, sastavljena od

onda su, zbog stava 4, take

opera ija
koja

etiri ogledanja, onda iz stavova o kongruen iji proizilazi da je ova opera ija
identitet; otuda sledi nae tvrdjenje.
D r u g o, lako uvidjamo tanost stava 5 u sluaju kad se poklapaju prave

c i a. Ako je, naime, b

a i ako oznaimo sa Sb

ona prava koja proizilazi iz

ogledanje na

b ,

ogledanjem na pravoj

odmah uvidjamo tanost formule:

Sa Sb Sa = Sb .
T r e e, pretpostavimo sad da prava
obuhvaene izmedju
izvesno prava

d ,

b.

pada u unutranjost oblasti ravni

Tada, prema prvom delu ovog dokaza, postoji

tako da vai formula:

Sa Sc Sb = Sd .
Oznaimo li sa

d ogledalsku sliku prave d

u odnosu na

a, bie prema drugom

delu ovog dokaza

Sc Sb Sa = Sa Sa Sc Sb Sa = Sa Sd Sa = Sd .
Time je stav 5 potpuno dokazan.

2. Sabiranje krajeva

Uzmimo neku odredjenu pravu i oznaimo njene krajeve sa 0 i

ovoj pravoj

(0, )

O i podignimo
+1 i 1.

odaberimo neku taku

neka se oznae krajevi ove normale sa

tada u

Na

normalu;

Denisaemo sada zbir dva kraja na ovaj nain:

i ma koja dva kraja razliita od ; neka je,

O na pravoj (, ), a O ogledalska slika O
na pravoj (, ); spojmo sredinu dui O O sa krajem ; drugi kraj tako
konstruisane prave nazvaemo zbirom krajeva i i oznaiemo sa + .
Ako oglednemo polupravu sa krajem na pravoj (0, ), kraj tako nastale
poluprave oznaiemo sa .
D e f i n i i j a. Neka su

dalje,

ogledalska slika take

129

+
+1

Lako se uveravamo u tanost jednaina

+ 0 = ,
1 + (1) = 0,
+ () = 0,
+ = + ,
Poslednja jednaina izraava k o m u t t i v n i z a k o n z a s a b i r anj e k r a j ev a.

Da bi se dokazao a s o i j t i v n i z a k o n s a b i r a nj a k r a j e v a, oz-

naimo po redu sa
prema stavu 5 u

S0 , S , S

1,

(0, ), (, ), (, );
(, ) tako da za ogledanje

ogledanja na pravima

sigurno tada postoji prava

na ovoj pravoj vai formula:

S = S S0 S .
Poto pri opera iji

S S0 S

taka

nuno ogledalska slika take

vai formula

prelazi u taku

na pravoj

(, )

O ,

onda je taka

i otuda je

= + ,

O
tj.

S+ = S S0 S .
Neka

isto tako oznaava neki kraj; ponovljena primena maloas nadjenih

formula da je:

S+(+) = S+ S0 S = S S0 S S0 S ,
S(+)+ = S S0 S+ = S S0 S S0 S ,
a otuda je

S+(+) = S(+)+
i stoga takodje

+ ( + ) = ( + ) + .
Tu skoro izvedena formula

S+ = S S0 S

130

pokazuje, u isto vreme, da navedena konstruk ija zbira dva kraja ne zavisi od

(0, ). Ako sa O oznaimo ma koju taku prave

(O, ) razliitu od O i ako su O , O ogledalske slike take O na pravima
(, ) i (, ), onda je upravna na dui O O u njenoj sredini opet prava
prava ( + , ).
O

izbora take

na pravoj

Naveemo ovde jo jednu injeni u ije je poznavanje potrebno za naa

izlaganja u

4.

Ako pravu

(2 , ).

(, )

Ustvari, ako je

oglednemo na pravoj

(, ),

dobija se prava

ma koja taka one prave koja se dobija iz prave

ogledanjem na pravoj

(, ),

(, )

onda ta taka oigledno ostaje nepromenjena

ako na nju primenimo ogledanja

S , S0 , S , S0 , S .
A na osnovu gornjih formula je:

S S0 S S0 S = S2 ,
tj.

onaj sloeni pro es istovetan je sa ogledanjem na pravoj

stoga, taka

mora leati na toj poslednjoj pravoj.

(2 , );

3. Mnoenje krajeva

Denisaemo sad proizvod dva kraja na naredni nain:

(0, ) kao i kraj

+1, nazvaemo taj kraj pozitivnim, a ako neki kraj lei na istoj strani prave
(0, ) kao i kraj 1, onda emo taj kraj nazvati negativnim.
D e f i n i i j a. Ako neki kraj lei na istoj strani prave

+1

O
A

B
C

Neka su sad i ma koja dva kraja razliita od 0 i . Obe prave

(, ) i (, ) stoje upravno na pravoj (0, ); neka one seku ovu pravu
u takama A i B . Prenesimo, dalje, du OA na pravu (0, ) od take B
do take C na taj nain da na pravoj (0, ) smer od O prema A bude isti
kao i smer od B prema C ; konstruiimo tada u taki C normalu na pravu

131

(0, )

i nazovimo pozitivni ili negativni kraj ove normale proizvodom

oba kraja

, ,

prema tome da li su oba kraja pozitivna ili negativna i l i je

jedan pozitivan, a drugi negativan.

Uzmimo najzad formulu

0 = 0 = 0.
Na osnovu aksioma

III13

o kongruen iji dui neposredno uvidjamo

vaenje formula

= ,
() = (),
tj. z a m n o z e nj e k r a j e v a vai kako k o m u t a t i v n i tako i a s o i j a t i v n i
z a k o n.
Isto tako lako nalazimo da formule

1 = , (1) =
vae i da ako krajevi

neke prave zadovoljavaju jednainu

= 1,
ova prava mora prolaziti kroz taku

O.

Mogunost deljenja neposredno se uvidja; takodje za svaki pozitivni kraj

uvek postoji pozitivni kraj (isto tako i negativni) iji je kvadrat jednak

kraju

i koji se zato moe oznaiti sa

Da bismo dokazali d i s t r i b u t i v n i z a k o n z a r a u n s a k r a j e v i m a,
konstruisaemo najpre od krajeva

2.

kraj

na pokazani nain u

Potraimo li zatim na ranije pokazani nain krajeve

, , ( + ),

uvideemo da se ova konstruk ija svodi na kongruentno preslikavanje ravni u

samu sebe koje na pravoj

(0, )

izaziva pomeranje za du

tome pronadjemo konstruk ijom zbir krajeva

mesto iz

O,

OA.

- to je dozvoljeno prema jednoj od primedaba u

ustvari za ovaj zbir dobija kraj

( + ).

tj. vai formula

+ = ( + ).

Ako prema

polazei iz take

- onda se

132

+
(+)
O
A

+1

4. Jednaina take
Poto smo u

uvideli da za raun sa krajevima vae ista pravila

kao i za raun sa obinim brojevima, izgradjivanje geometrije ne prua vie

nikakvih tekoa; ono se izvodi u optim rtama na naredni nain:
Ako su

krajevi ma koje prave, onda emo krajeve

u = ,
v=

+
2

nazvati koordinatama te prave. Vai osnovna injeni a:

Ako su

, ,

tri kraja koja imaju takvu osobinu da je kraj

pozitivan, onda sve prave ije koordinate

u,v

4 2

zadovoljavaju jednainu

u + v + = 0
prolaze kroz istu taku.
D o k a z. Ako, prema

2 - 3,

= p

konstruiemo krajeve

2
p
,

=
,
4 2
4 2

onda s obzirom na znaenje koordinata

jena linearna jednaina dobija oblik:

u, v i poto je svakako 6= 0, postavl-

( + )( + ) = 1.

133

Ispitaemo sada transforma iju proizvoljno promenljivog kraja

koja je

data formulom

= + .
Radi toga posmatrajmo najpre transforma ije

= i = + .
to se tie prve transforma ije, to e, oigledno, mnoenje proizvoljnog

konstantom biti, prema 3,

(0, ) za neku du zavisnu od .

kraja

jednako pomeranju ravni du prave

A i poslednjoj transforma iji, tj. dodavanju kraja

jivom kraju

odgovara neko, samo od

proizvoljno promen-

zavisno, kretanje ravni u samoj

.
2, prava
(, ), a ova
( + , ), tj.

sebi, naime kretanje se moe shvatiti kao obrtanje ravni oko kraja
Da bi se ovo uvidelo, primetimo da, prema izlaganju na kraju

(, )

(0, ) prelazi u pravu

( 2 , ) prelazi u pravu
dodavanje kraja proizvoljno promenljivom kraju jednako je ogledanjima

uzastopno izvedenim na pravima (0, ) i ( , ).

2
Iz ranije dokazanog sledi da se, ako su i krajevi prave, pomou formula
pomou ogledanja na pravoj

opet pomou ogledanja na pravoj

= + ,
= + ,
odredjuju krajevi takve prave koja proizilazi iz prave sa krajevima
pomou izvesnog kretanja ravni zavisnog samo od

, .

No, poto gornja

jednaina

za krajeve

( + )( + ) = 1
ima za posledi u rela iju

= 1
3 ova rela ija uslov da dotine prave prolaze kroz
O, vidimo da i sve prave (, ) koje zadovoljavaju prvobitnu jednainu

i kako je prema primedbi u

taku

( + )( + ) = 1
prolaze kroz jednu taku; time je potpuno dokazan postavljeni stav.
Poto smo saznali da je jednaina take u linijskim koordinatama linearna, lako je izvesti spe ijalni Paskalov stav za par pravih i Dezargov stav za
perspektivno poloene trouglove, kao i druge stavove projektivne geometrije.
Isto tako se tada mogu bez tekoa izvesti poznate formule geometrije BoljajiLobaevskoga, a time se zavrava izgradjivanje ove geometrije pomou aksioma

I IV .

134

Dodatak

IV

O osnovama geometrije
R i m a n o v a (Riemann) i H e l m h o l o v a (Helmholtz ) ispitivanja osnova geometrije postakla su Li-a (S.Lie) da se prihvati problema aksiomatike
obrade geometrije polazei od pojma grupe i dovela su ovog otroumnog
matematiara do sistema aksioma za koje je, pomou svoje teorije transforma ionih grupa, dokazao da su dovoljne za izgradjivanje geometrije.
Pri zasnivanju svoje teorije transforma ionih grupa Li je uvek pretpostavljao da se funk ije koje deniu grupu mogu diferen irati i zato u Li-ovim
izlaganjima ostaje neraspravljeno da li je pretpostavka diferen ijabilnosti
kod pitanja o aksiomama geometrije stvarno neizbena ili je pak diferen ijabilnost dotinih funk ija samo posledi a pojma grupe i ostalih geometrijskih
aksioma. Usled svoga postupka Li je bio prinudjen i da izriito postavi aksiomu da je grupa kretanja proizvedena innitezimalnim transforma ijama.
Ovi zahtevi kao i bitni sastavni delovi ostalih Li-ovih aksioma koji se odnose
na prirodu jednaine koja denie take istog rastojanja, mogu se izraziti
isto geometriski samo na veoma usiljen i komplikovan nain i, osim toga,
izgledaju uslovljeni samo analitikom metodom kojom se koristio Li, a ne
samim problemom.
Zato sam u ovom izlaganju teio da postavim za geometriju ravni takav
sistem aksioma koji bi, isto tako zasnivajui se na pojnu grupe, sadrao samo
proste i geometriski pregledne zahteve i naroito, ne bi pretpostavljao diferen ijabilnost funk ija koje posreduju kretanje. Aksiome sistema koji sam ja
postavio sadrane su kao spe ijalni sastavni delovi u Li-ovim aksiomama ili
se kako ja mislim mogu iz njih neposredno izvesti.
Moje dokazivanje potpuno je razliito od Li-ove metode:

ja operiem

poglavito pojmovima teorije mnoina taaka, koje je izgradio G. Kantor

(G.Cantor ) i koristim stav K.ordana (C.Jordan), po kome svaka ravna
neprekidno zatvorena kriva bez dvojnih taaka deli ravan na unutranju i
spoljanju oblast.
I u sistemu koji sam ja postavio pojedini su sastavni delovi, sigurno,
izlini; ipak sam odustao od ireg istraivanja ove okolnosti s obzirom da su
ove formula ije aksioma proste i pre svega zato to sam hteo da izbegnem
odve komplikovano i geometrijski nepregledno dokazivanje.
U narednim izlaganjima obradiu aksiome samo za ravan, mada mislim
da se moe postaviti i za prostor analogan sistem aksioma koji omoguuje
izgradjivanje prostorne geometrije na slian nain.
Daemo unapred neke deni ije.
D e f i n i i j a. Pod brojnom ravni podrazumevamo obiu ravan sa pravouglim koordinatnim sistemom

x, y .

Kriva u ovoj brojnoj ravni koja nema dvojnih taaka i koja je neprekidna
ukljuujui i krajeve, naziva se ordanovom krivom.

Ako je ordanova

135

kriva zatvorena, onda se u n u t r a nj o s t oblasti brojne ravni ograniene

tom krivom naziva ordanovom oblau.
Da bih izlaganje uinio lakim i vatljivijim uzeu u ovom istraivanju
uu deni iju ravni no to moje dokazivanje zahteva, naime pretpostaviu
da se sve take nae geometrije mogu istovremeno uzajamno jednoznano
preslikati na take brojne ravni koje lee u konanom ili na odredjenom
njenom delu, tako da je svaka taka nae geometrije karakterisana parom
brojeva

x, y

. Ovo znaenje pojma ravni formulisau na ovaj nain:

Defini ija

r a v n i.Ravan je sistem stvari koje se nazivaju takama

i koje se mogu uzajamno jednoznano preslikati na take brojne ravni koje

lee u konanom ili na neki delimini sistem tih taaka; ovim takama brojne
ravni (tj. slikama taaka) koristiemo se istovremeno i za oznaavanje taaka
nae ravni.
Za svaku taku

nae ravni postoje u brojnoj ravni ordanove oblasti

u kojima lei slika take

i ije sve take isto tako predstavljaju take nae

A.
A sadrana ordanova oblast, u ijoj unutranjosti
lei taka A (slika take A), opet je okolina take A.
Ako je B ma koja taka u okolini take A, onda je ova okolina u isto
vreme i okolina take B .
Ako su A i B ma koje dve take nae ravni, to uvek postoji okolina take
A, koja istovremeno sadrzi taku B .

ravni. Ove ordanove oblasti nazivaju se okolinama take

Saka u okolini take

Denisaemo kretanje kao uzajamno jednoznanu transforma iju nae

ravni u samu sebe. Oigledno je u samom poetku da se mogu razlikovati
dve vrste uzajamno jednoznanih neprekidnih transforma ija brojnih ravni
u samu sebe. Naime, ako pretpostavimo u brojnoj ravni neku zatvorenu ordanovu krivu koja ima izvesan smer obilaenja. Pretpostaviemo u sadanjem istraivanju da je, ako primenimo transforma iju brojne ravni u samu
sebe koje denie kretanje, ovaj smer obilaenja isti kao i kod prvobitne ordanove krive. Ova pretpostavka uslovljava ovu formula iju pojma kretanja:
Defini ija

k r e t a n j a.

Kretanje je takva uzajamno jednoznana

neprekidna transforma ija taaka brojne ravni u sebe pri kojoj smer obilaenja zatvorene ordanove krive ostaje uvek isti. Transforma ija obrnuta
transforma iji kretanja opet je kretanje.
Kretanje pri kome jedna taka
jem oko take

ostaje nepromenjena naziva se obrtan-

M.

Posle uvodjenja pojma "ravni"i "kretanja", postaviemo ove tri aksiome:

Aksioma

I.

Ako se uzastopno izvedu dva kretanja, dobivena transfor-

ma ija ravni u samu sebe opet je kretanje.

To emo kratko rei:

I . Kretanja obrazuju grupu.

A k s i o m a II . Ako su A i M dve proizvoljne, medju sobom razliite
take ravni, onda se taka A uvek moe dovesti obrtanjem oko M u beskonAksioma

ano mnogo razliitih poloaja.

136

Nazovemo li ukupnost ovih taaka koje proizilaze iz jedne take razliite

od

pomou svih obrtanja oko

ometriji, moemo iskaz aksiome

Aksioma

II .

II

istinskim krugom u naoj ravnoj ge-

ovako, formulisati:

Svaki istinski krug sastoji se iz beskonano mnogo taaka.

Pre poslednje, jo potrebne aksiome postaviemo narednu deni iju:

D e f i n i i j a. Neka je

AB

neki odredjeni par taaka u naoj geometriji;

oznaiemo istim slovima i slike ovog para taaka u brojnoj ravni. Ograniimo
oko taaka

u brojnoj ravni po jednu okolinu

pada u okolinu

par taaka

AB

B
AB .

a istovremeno taka

lei u okolini

para

Ako neka taka

pada u okolinu

rei emo:

A, a

Iskaz da je ova okolina

proizvoljno mala okolina take

proizvoljno mala okolina take B .
ABC odredjena trojka taaka u naoj geometriji; istim slovima

proizvoljno mala treba da znai da je

istovremeno
Neka je

emo oznaiti i slike ove trojke taaka u brojnoj ravni.

Ograniimo oko

A,B ,C u brojnoj ravni po jednu okolinu , , . Ako taka A pada u

okolinu , a u isto vreme taka B pada u okolinu , a taka C u okolinu

, rei emo: trojka taaka A B C lei u okolini trojke ABC . Iskaz

da je ova okolina proizvoljno mala treba da znai da je proizvoljno
mala okolina take A i istovremeno proizvoljno mala okolina take B , a
proizvoljno mala okolina take C .

taaka

Pri upotrebi rei "par taaka"i "trojka taaka"ne pretpostavlja se da su

take para taaka ili trojke taaka jedna od druge razliite.
Aksioma

III .

Ako postoji kretanje kojim se moe prevesti trojka

taaka koja se nalazi u proizvoljnoj blizini trojke taaka

blizinu trojke taaka
taaka

ABC

A B C ,

ABC , u proizvoljnu

onda uvek postoji takvo kretanje kojim trojka

prelazi tano u trojku taaka

A B C .

Iskaz ove aksimoe ukratko emo ovako izraziti:

III . Kretanja obrazuju zatvoreni sistem.

Ako u aksiomi III dopustimo da se izvesne take trojke taaka poklapaju,
lako se dobijaju neki spe ijalni sluajevi aksiome III koje emo posebno
Aksioma

istai na ovaj nain:

Ako postoje obrtanja oko take

kojima se mogu prevesti parovi taaka

koji lee u proizvoljnoj blizini para taaka

AB

u proizvoljnoj blizini para

taaka A B , onda uvek postoji i takvo obrtanje oko take

taaka AB prelazi tano u par taaka A B .

kojim par

Ako postoje kretanja kojima se parovi taaka koji lee u proizvoljnoj

blizini para taaka

AB

mogu prevesti u proizvoljnu blizinu para taaka

to uvek postoji i takvo kretanje kojim par taaka

AB

A B ,

prelazi tano u par

taaka A B .
Ako postoje obrtanja oko take
blizini take

kojima se take koje lee u proizvoljnoj

mogu prevesti u proizvoljnu blizinu take

i takvo obrtanje oko take

nom dokazivanju, oznaavajui pri

to uvek postoji

A prelazi tano u taku A .

aksiome III primenjivau esto u naredtome obrtnu taku slovom M , a ne A.

kojim taka

Ovaj poslednji spe ijalni sluaj

A ,

137

Dokazau sad ovo tvrdjenje:

Ravna geometrija u kojoj su aksiome

I III

z a d o v o lj e n e

i l i j e E u k l i d o v a i l i B o lj a i - L o b a e v s k o g a r a v n a g e o m e t r i j a.
Ako hoemo da dobijemo jedino Euklidovu geometriju, treba samo aksiomu

dopuniti zahtevom da grupa kretanja ima invarijantnu podgrupu.

Ova dopuna zamenjuje aksiomu paralelnih. Hteo bih sad ukratko da ski iram
tok misli mog daljeg dokazivanja.
U okolini ma koje take
neki odredjeni oblik

kk

konstruie se pomou naroitog postupka

od taaka i na njemu neka taka

podvrgava ispitivanju istinski krug

taku

opisan oko take

(3). Dobiva se da je istinski krug

K (1 - 2), a zatim
M , koji prolazi kroz

zatvorena i u sebi gusta, tj.

perfektna mnoina taaka.

Najblii ilj naih izlaganja sastoji se u tome da se pokae da je istinski
krug

zatvorena ordanova kriva. Ovo se postie na taj nain, to najpre

uvidimo mogunost rasporeda taaka istinskog kruga (4 - 5), zatim otuda

zakljuujemo na mogunost uzajamnog jednoznanog preslikavanja taaka

na take obinog kruga (6 - 7) i, najzad, dokazujemo da ovo preslikavanje

nuno mora biti neprekidno (8).
konstruisani oblik

kk

Posle toga se dobija i da je prvobitno

od taaka identian sa istinskim krugom (9). Dalje,

vai stav da je svaki istinski krug koji lei u unutranjosti kruga

takodje

zatvorena ordanova kriva.

Prei emo sada na ispitivanje grupe transforma ija koje pretrpi istinski
krug u sebi (13) pri obrtanjima ravni oko take
svojstva:

1) Svako obrtanje oko take

M.

Ova grupa ima ova

koje ne menja poloaj j e d n o j

taki istinskog kruga, ne menja poloaj ni jednoj taki tog kruga (14). 2)
Postoji uvek jedno obrtanje oko take

koje ma koju datu taku kruga

prevodi u ma koju drugu taku toga kruga (15).

take

3) Grupa obrtanja oko

je neprekidna (8). Ova tri svojstva potpuno odredjuju strukturu

grupe transforma ija koje odgovaraju svima obrtanjima istinskog kruga u

sebi.

Naime, postaviemo ovaj stav:

kruga

u sebe koje su obrtanja oko M

grupa svih transforma ija istinskog

jeste holoedarski-izomorfna sa grupom

obinih obrtanja obinog kruga u sebi (17 -

18).

Ispitajmo sada grupu transforma ija s v i h taaka nae ravni pri obrtanju

oko take

M.

Pri tome vai stav da osim identiteta ne postoji ni jedno

obrtanje ravni oko take

istinskog kruga

pri kome bi ostale nepokretne sve take nekog

(19). Sada uvidjamo da je s v a k i istinski krug zatvorena

ordanova kriva i dobivamo formule za transforma ije grupe svih obrtanja

oko take

(20 - 21). Najzad se lako dobijaju stavovi: ako ma koje dve

take pri nekom kretanju ravni ostaju nepokretne, onda sve take ostaju
nepokretne, tj. kretanje je identitet. Svaka taka ravni moe se podesnim
kretanjem prevesti u svaku drugu taku ravni (22).
Na najvaniji dalji ilj sastoji se u tome da se u naoj geometriji denie
pojam istinske prave i da se razviju nune osobine ovog pojma za izgradjivanje geometrije.

Najpre se deniu pojmovi poluobrtanja i sredine dui

138

(23). Du ima najvie jednu sredinu (24)i ako se za neku du zna da ima
sredinu, otuda sledi da i svaka manja du ima sredinu (25 - 26).
Da bi se pro enio poloaj sredine dui, potrebni su nam neki stavovi o
istinskim krugovima koji se dodiruju; pre svega, stvar se svodi na to da se
konstruiu dva medju sobom kongruentna kruga koji jedan drugog dodiruju
spolja u jednoj i samo jednoj taki (27). Izveemo, dalje, jedan opti stav o
krugovima koji se dodiruju iznutra (28), a zatim stav o spe ijalnom sluaju
kada krug koji iznutra dodiruje drugi prolazi kroz entar dodirnutog kruga
(29).
Uzmimo sada za osnovu kao jedininu du neku odredjenu dovoljno malu
du; konstruiimo polovljenjem i poluobrtanjem sistem taaka takve vrste,
da svakoj taki ovog sistema odgovara odredjeni broj
i ima kao imenila samo neki stepen od 2 (30).

koji je ra ionalan

Poto se postavi zakon

ove koresponden ije (31), take dobijenog sistema taaka se medju sobom
rasporeduju,pri emu vae raniji stavovi o krugovima koji se dodiruju (32).
Sada polazi za rukom da se dokae da take koje odgovaraju brojevima

1 1
4 , 8 ,... konvergiraju prema taki

1
2,

(33). Ovaj se stav postupno uoptava

dok najzad ne uvidimo da svaki niz taaka naeg sistema konvergira ako
konvergira odgovarajui niz brojeva (34 - 35).
Posle ovih priprema moe se denisati istinska prava kao sistem taaka
koji se dobiva od dve take uzete za osnovu, ako se stalno uzimaju sredine,
izvode poluobrtanja i dodadu mesta nagomilavanja svih dobijenih taaka
(36). Zatim moemo dokazati da je istinska prava neprekidna kriva (37),
da nema dvojnih taaka (38)i da ma sa kojom drugom istinskom pravom ima
najvie jednu zajedniku taku (39). Pokazuje se, dalje, da istinska prava
prese a svaki krug koji je opisan oko neke njene take, a otuda sledi da se dve
proizvoljne take ravni mogu uvek spojiti istinskom pravom (40). Takodje
uvidjamo da u naoj geometriji vae stavovi o kongruen iji, pri emu se dva
trougla prikazuju samo tada kongruentnim, ako imaju i isti smer obilaenja
(41).
to se tie uzajamnog poloaja sistema svih istinskih pravih, treba razlikovati dva sluaja, prema tome da li vai aksioma paralelnih ili kroz svaku
taku prema datoj pravoj postoje dve prave koje razdvajaju prave koje seku
od pravih koje ne seku. U prvom sluaju dolazimo do euklidske geometrije,
a u drugom do geometrije Boljaji-Lobaevskog (42).

M ma koja taka u naoj geometriji i u isto vreme njena slika

x, y . Na najblii ilj je tada da konstruiemo oko M neke
oblike od taaka koji e se najzad pokazati kao istinski krugovi oko take M .
Opiimo u brojnoj ravni oko take M "brojni krug", tj. krug tako
mali, u smislu obine odredbe mere, da su sve take na tom krugu i u
unutranjosti njega takodje slike taaka i da postoje take i van kruga .
Tada u unutranjosti kruga sigurno postoji takav kon entrini krug F
u odnosu na , da sve take slike u unutranjosti ovog kruga F ostaju u
unutranjosti kruga pri proizvoljnim obrtanjima oko M .
1. Neka je

u brojnoj ravni

139

Da bi se ovo dokazalo, posmatrajmo u brojnoj ravni beskonani niz kon entrinih krugova F1, F2, F3,...
prema

iji polupreni i opadaju i konvergiraju

i pretpostavimo tada, nasuprot tvrdjenju, da u svakom od tih kru-

gova postoji takva taka slika koja pri nekom obrtanju oko
mesto koje lei van kruga

ili se pomera na periferiju kruga

takva slika take u krugu Fi, koja pri obrtanju

van kruga

svaku taku
krivu

M dolazi na
: neka je Ai

prelazi na mesto koje lei

ili na njegovu periferiju. Zamislimo tada da je iz take u

Ai

povuen poluprenik

u koju prelazi poluprenih

ri

ri

i .

Poto ova kriva

ide

ili do neke take na njegovoj

periferiji, to ona nuno mora pogadjati periferiju kruga

B
Ci

dotinog brojnog kruga Fi i uoimo

pri obrtanju

iz take do neke odredjene take van kruga

od ovih presenih taaka i neka je

neka je

Bi

jedna

mesto zgunjavanja taaka preseka

B1 ,

B2 , B3 ,... Dalje, neka je uopte

ona taka na polupreniku ri koja pri
obrtanju. i prelazi u Bi . Poto take C1 , C2 , C3 ,... konvergiraju prema
taki M , to, prema aksiomi III , postoji obrtanje oko take M , pri kome
taka B , koja lei na periferiji kruga , prelazi u taku M . Ovo protivurei
ranije denisanom pojmu kretanja.

2. Neka je, kao to je ve u 1 ustanovljeno, F brojni krug u unutranjosti kruga

koji ispunjava uslove tamo dokazanog stava tako da sve take

slike u unatranjosti F pri obrtanju oko take

ostaju u unutranjosti kruga

, neka je, dalje, k brojni krug u unutranjosti F ije sve take pri obrtanjima
M ostaju u unutranjosti F. Tada emo one take brojne ravni,
koje pri ma kakvom obrtanju oko take M proizilaze iz taaka u unutranjosti
kruga k ili iz taaka njegove periferije, ukratko oznaiti pokrivenim. Iz aksiome III neposredno sledi da pokrivene take obrazuju zatvorenu mnoinu
taaka. Dalje, neka je A neka odredjena taka van koja je slika neke

take nae geometrije. Ako se sada nepokrivena taka A moe spojiti sa A

oko take

ordanovom krivom, koja se sastoji iskljuivo iz nepokrivenih taaka, onda

emo rei da taka

lei van

kruga F, sigurno lee van

kk .

kk .

Naroito sve take koje lee van brojnog

Rei emo za svaku pokrivenu taku, u ijoj

se proizvoljno maloj okolini nalaze take van

obrazuju zatvorenu mnoinu taaka.
niti su na

kk ,

kk ,

da lei na

Za one ta ke

rei emo da su u unutranjosti

kk .

J,

kk .

Take na

koje niti su van

kk
kk ,

Naroito sve pokrivene

take, u ijoj proizvoljnoj blizini ne lee nepokrivene take, kao napr. taka

i take u unutranjosti kruga

3.

k,

Kad se uzme u obzir da, prema deni iji kruga F,

tanjima oko take

kk ,

dalje, take na

u unutranjosti

kk

Svaka taka na

kk

M,

opet prelaze u take na

kk .

prema naoj postav i, jeste pokrivena taka, a poto

znamo da take u unutranjosti kruga

kk ,

kk opet prelaze u
kk i take koje lee

take koje lee van

opet prelaze u take unutranjosti

kk ,

pri obr-

nikad ne dospeva u unutranjost kruga F, uvidjamo

da, pri svakom obrtanju oko take

take van

kk .
taka A

sigurno lee u unutranjosti

lee takodje u unutranjosti kruga

to otuda zakljuujemo ovo:

Za svaku taku

na

kk

sigurno postoji obrtanje

oko take

M,

po-

140

mou koga taka

K ,

k , dospeva u taku K .
oko take M u orK na kk i koja se inae ela

koja lei na periferiji kruga

Poluprenik M K brojnog kruga

prelazi obrtanjem

danovu krivu koja spaja taku

sa takom

prostire u unutranjosti

k
M

kk .

U isto vreme vidimo da najmanje jedna taka periferije brojnog kruga

naime taka

K ,

lei na

Spojimo taku
takom
na

kk

k,

kk .

koja lei van

i oznaimo sad sa

kk

ma kojom ordanovom krivom sa

onu taku ove ordanove krive koja lei

i ima takvu osobinu da sve take koje lee na toj ordanovoj krivoj

K i A lee van kk .Zatim, razmotrimo sistem svih taaka koje

proizilaze iz tae K obrtanjem oko take M , tj. razmotrimo istinski krug
koji je opisan oko M i koji prolazi kroz taku K . Sve take ovog istinskog
kruga su na kk .
Istinski krug, prema aksiomi II , sadri beskonano mnogo taaka. Ako

je K taka zgunjavanja taaka istinskog kruga Oznaava li K1 ma koju

taku istingskog kruga , onda , ako izvedemo ono obrtanje oko take M

koje prevodi taku K u taku K1 , sledi da je i taka K1 taka zgunjavanja

istinskog kruga . Na taj nain dobivamo stav:
Istinski krug je zatvorena i u sebi gusta, tj. perfektna mno-ina taaka.
imedju taaka

4. Najvaniji ilj narednih izlaganja sastoji se u tome da se pokae da

je istinski krug zatvorena ordanova kriva. Osim toga e se pokazati da se
istinski krug

poklapa sa takama na

kk .

Dokaimo najpre, da se ma koje dve take

K1 , K2 istinskog kruga mogu

uvek medjusobno spojiti kako ordanovom krivom, koja, izuzev krajnjih

taaka, ela lei u unutranjosti

kk ,

tako i onom ordanovom krivom koja

se, izuzev krajnjih taaka, ela prostire van

kk .

Ustvari, ako, shodno gornjim izlaganjima, povuemo ordanove krive

M K1 i M K2 , koje u unutranjosti kk vezuju sredinu taku M sa takama

K1 i K2 , i ako, polazei od M odredimo na krivoj M K1 poslednju taku P ,
koja tei na M K2 , onda komad P K1 prve ordanove krive i komad P K2
druge ordanove krive obrazuju prvu od traenih spojnih krivih.

M pri kojim taka K

K1 , odn., u taku K2 ; take A1 i A2 , koje se pri tome dobivaju
iz take A, lee, prema 3, van kk i zato se mogu spojiti sa van kk sa takom
A. Od ovih spojnih krivih i onih ordanovih krivih, koje pri obrtanjima
nastaju od ordanove krive AK konstruisane u 3, lako se moe sastaviti
jedna ordanova kriva izmedju K1 i K1 koja ela lei van kk .
Posmatrajmo, s druge strane, obrtanja oko take

prelazi u taku

5. Ovaj stav koji smo maloas dokazali omoguava nam da take istin-

rasporedimo na odredjeni nain.

K1 , K2 , K3 , K4 ma koje etiri razliite take istinskog kruga .
Spojimo take K1 i K2 s jedne strane ordanovom krivom koja ela (tj. i z m
e dj u taaka K1 i K2 ) lei u unutranjosti kk , a s druge strane takvom krivom
koja ela lei van kk . Poto su obe ove spojne krive, raunajui i njihove krajnje take K1 i K2 , neprekidne, to one zajedno obrazuju zatvorenu ordanovu
skog kruga

Neka su

141

krivu. Jednu od krivih, dobivenih na taj nain, polazei od taaka

uvek emo oznaavati sa
kriva

K1 K2 ,

K1 K2 .

K1 i K2 ,

Cela brojna ravan, iz koje je iskljuena

raspada se, prema poznatom ordanovom stavu, na dva po-

druja, naime raspada se na unutranjost i spoljanjost ove krive

K1 K2 .

to

K3 i K4 , mogua su sad dva sluaja: prvo, take K3 i

K1 K2 , tj. one ili obe lee u unutranjosti te krive
ili obe van nje; drugo, take K3 i K4 razdvojene su krivom K1 K2 , tj. K3
lei u unutranjosti krive K1 K2 , a van nje, ili obrnuto.
Ako spojimo take K1 i K2 ma kako drukije jednim putem koji se prostire u unutranjosti kk i jednim koji se prostire van kk , lako uvidjamo da,
to se tie poloaja taaka K3 i K4 prema novodobivenoj zatvorenoj ordanovoj krivoj K1 K2 , sigurno nastupa isti sluaj kao maloas. U stvari ako
se uzme prvi sluaj i ako se obe take K3 i K4 nalaze u unutranjosti krive
K1 K2 spojimo take K3 i K4 putem W koji lei u unutranjosti kk . Ako bi
ovaj put izlazilo iz unutranjosti zatvorene krive K1 K2 , morao bi se najzad u
se tie poloaja taaka

K4 nisu razdvojene

krivom

daljem svom toku vratiti u ovu unutranjost; zato se, sigurno, moe deo ovog
puta

W,

koji lei van krive

K1 K2 ,

zameniti putem koji lei blizu dotinog

K1 K2 i koji se eo prostire kako u unutranjosti kk , tako i u

K1 K1 : na taj nain se dobiva spojni put W izmedju taaka
K3 i K4 , koji se isto tako eo prostire i u unutranjosti kk i u unutranjosti
K1 K1 . Obrazujemo li iz dela krive K1 K2 koji lei u unutranjosti kk i dela
komada krive

unutranjosti

krive

K1 K2

koji lei van

kk

novu zatvorenu ordanovu krivu

oigledno put koji vezuje take

K1 K2 ,

ne prese ajui je tj. take

K3

K4

K3 i K4

nee biti razdvojene krivo

Iz toga, prema odgovarajuoj konstruk iji izvedenoj van

K3

K4

nisu razdvojene krivom

prosto rei: par taaka

K3 i K4

K1 K2 .

onda je

kk ,

K1 K2 .

sledi da take

Mogli bismo zato u prvom sluaju

K1 ,K2 . Otuda
K3 , K4 razdvojen

nije razdvojen parom taaka

sledi da se i u drugom sluaju moe prosto rei: par taaka

je parom taaka

K1 K2 ,

u unutranjosti ove nove krive

K1 , K2 .

Izvedimo sada ma koje obrtanje oko take

K4 prelaze u take K1 ,

K2 ,

K3 ,

K4 .

pri kom take

K1 , K2 , K3 ,

Uzmimo u obzir da je obrtanje, po

deni iji, neprekidna i uzajamno jednoznana transforma ija brojne ravni

koja prevodi take koje su u unutranjosti

kk

u take koje su u unutranjosti

kk , a take van kk u take van kk . Otuda sledi da su parovi taaka K1 ,

K2 , K3 , K4 razdvojeni jedan drugim ili ne, prema tome da li parovi taaka
K1 , K2 , K3 , K4 razdvajaju jedan drugi ili ne, tj. uzajamni poloaj parova
taaka K1 , K2 , K3 , K4 ostaje nepromenjen pri proizvoljnom obrtanju oko
take M .
Na slian nain izvodimo i druge stavove koji odgovaraju ostalim poznatim injeni ama u pogledu uzajamnog poloaja parova taaka na periferiji
obinog brojnog kruga. Ti stavovi su:
Ako su take

K1 , K2 razdvojene takama K3 , K4 , bie i take K3 , K4

K1 ,K2 . Ako su take K1 , K4 razdvojene takama K2 ,

razdvojene takama

142

K5 , a take K2 , K4
K3 , K5 .

takama

K3 , K5 , bie i take K1 , K4

razdvojene takama

Time smo doli do ovog rezultata:

Take istinskog kruga

rasporedjene su iklino tj. s obzirom na uza-

jamno razdvajanje parova taaka, one su rasporedjene isto kao i take obinog
brojnog kruga. Ovaj raspored je invarijantan u odnosu na obrtanja istinskog
kruga

oko entra

M.
izraziemo ovako:
postoji uvek par taaka tog istog

6. Jednu dalju vanu osobinu istinskog kruga

Ma za koji par taaka istinskog kruga
kruga

koji razdvaja dati par taaka.

K neku stalnu taku istinskog kruga ; ma o kojim drugim

K1 , K2 , K3 istinskog kruga reiemo tada da je jedna od
njih, K2 , lei izmedju drugih dveju, K1 i K3 ili pak ne lei izmedju njih,
prema tome da li je par K1 , K3 razdvojen parom taaka K2 , K ili nije
Oznaimo sa

trima takama

razdvojen.

Pretpostavimo, nasuprot gornjem tvrdjenju, da su take

K i K dve take

istinskog kruga koje nisu razdvojene nijednim parom taaka; tada iz nae

.
K1 , K1

postavke sigurno sledi i da izmedju tih taaka ne lei ni jedna taka kruga
Dalje, moemo pretpostaviti da postoji takva taka
bude razdvojen parom taaka

K , K ;

K i
unutranjosti kk

prema taki

spojmo taku

da par taaka

naime, u suprotnom sluaju zamis-

liemo u toku daljeg izlaganja da su uloge taaka

izaberimo na istinskom krugu

K2

K i K

beskonaan niz taaka

K1

sa

razmenjene. Zatim,

koje konvergiraju

nekom krivom koja se prostire u

kk . Sasatavljanjem
K1 K koja K razdvaja od K , pa stoga mora razdvajati i od beskonano mnogo taaka niza R
konvergentnog prema K . Neka je K2 jedna od ovih taaka niza R. Poto

taka K2 lei izmedju K1 i K , a nemoe leati izmedju K i K , onda taka

K2 mora leati izmedju K1 i K . Spojimo li sad, analogno prethodnom, K2

sa K zatvorenom ordanovom krivom K2 K , doi emo isto tako do neke

take K2 i K itd. Na ovaj nain emo dobiti beskonani niz taaka K1 ,K2 ,
K3 ,..., od kojih svaka lei izmedju prethodne take i K i koje konvergiraju
prema taki K .
Izvedimo sada jedno obrtanje oko take M pri kome taka K prelazi u
jednu od taaka K1 , K2 , K3 ,..., re imo u taku Ki . Pri ovom obrtanju taka
K prelazi u taku Ki . Poto, prema naoj pretpostav i, take K i K nisu
razdvojene nijednim parom taaka, bie isti sluaj i sa parom taaka Ki ,
Ki . Usled toga se taka Ki mora ili poklopiti sa K1i1 ili sa Ki+1 ili leati

izmedju taaka Ki1 i Ki+1 ; u svakom sluaju taka Ki lei izmedju Ki2

i Ki+2 , a zato i beskonani niz taaka K1 ,K3 ,K5 ,K7 ,K9 ,K11 ,... ima sigurno
osobinu da svaka taka ovog niza lei izmedju prethodne take i take K .

Sad emo pokazati da i take K3 , K7 , K11 ,... moraju konvergirati prema

taki K . Ustvari, ako bi take K3 , K7 , K11 ,... imale kao mesto zgunjavanja neku taku Q, razliitu od K , onda o-daberimo od njih neku taku
i drugom krivom koja se prostire van

ovih dveju krivih dobivamo zatvorenu ordanovu krivu

143

Kl .

,K ,K

Kl+4
l+8
l+12 ,... lee izmedju Kl i K , postoji uvek

zatvorena ordanova kriva Kl K koja razdvaja taku K od taaka Kl+4 ,

Kl+8 , Kl+12 ,..., a otuda i od take Q, tj. taka Q mora leati izmedju Kl

i K . Zbog rasporeda koji take Ki imaju prema takama Kl odatle sledi

da taka Q lei i izmedju svih taaka K1 ,K5 ,K9 ,... s jedne strane i take
K s druge strane. Prema tome, zatvorena ordanova kriva QK morala bi
razdvajati sve take K1 , K5 , K9 ,... od take K ; ali tada take K1 , K5 , K9 ,...
ne bi mogle konvergirati prema K , kako bi to trebalo da bude.
Posmatrajmo sad take K3 , K7 , K11 ,... koje konvergiraju premaK i take

,... koje isto tako, prema ve dokazanom, konvergiraju prema K .

K3 ,K7 ,K11
Poto nekim obrtanjem oko M taka K prelazi u Ki i u isto vreme taka
K prelazi u Ki , to bi prema aksiomi III , moralo postojati i tako obrtanje

koje bi prevodilo K i u isto vreme K u zajedniku taku konvergen ije

K . A ovo protivurei deni iji obrtanja. Na taj nain, opovrgavanjem nae
Poto sve take

pretpostavke potpuno je dokazan stav postavljen u poetku ovog 6.

7. S obzirom na postavke usvojene u
iskljuujui taku

K ,

6,

s hvatiemo istinski krug

kao urodjenu mnoinu taaka u Kantorovom smislu:

tada ova mnoina taaka ima redni tip linearnog kontinuuma.

S takaka
krug . Takva

Da bismo to dokazali, odredimo najpre prebrojivu mnoinu

istinskog kruga
mnoina

S,

ije take zgunjavanja ine sam istinski

po Kantoru, ima redni tip sistema svih ra ionalnih brojeva u

njihovom prirodnom redu, tj.

mogue je takama sistema

ra ionalne brojeve tako da od tri ra ionalna broja broja

kojim trima takama

C,

mnoine

S,

od kojih taka

dodeliti

a,b,c dodeljena ma
B lei izmedju A i

a i c.
K ma koja taka istinskog kruga koja ne pripada sistemu
S . Ako su tada A, B tae sistema S , onda emo rei da A, B lee na raznim
stranama ili na istoj strani od K , prema tome dali taka K lei izmedju
taaka A i B ili ne lei izmedju izmedju njih. Ako prenesemo sada ovu
postavku o takama sistema S na ra ionalne brojeve koji su tim takama
dodeljeni, dobiemo pomou take K odredjeni D e d e k i n d o v presek
u sistemu ra ionalnih brojeva: taki K dodeliemo ira ionalni broj denisan
uvek broj

A, B , C

S S

po svojoj vrednosti lei izmedju

Neka je sad

ovim presekom.
Na istinskom krugu

ne mogu postojati dve razliite take K i K kojima

bi bio dodeljen isti ira ionalni broj.

Ustvari, ako konstruiemo zatvorenu

ordanovu krivu KK i ako je H ma koja taka istinskog kruga koja lei

izmedju K i K i, stoga, u unutranjosti krive KK , onda, poto je H mesto

S , mora u sistemu S sigurno postojati takva

A koja lei u unutranjosti krive KK i, stoga, izmedju taaka K i K .
Ra ionalni broj a koji pripada taki A, uslovljava, na taj nain, razliitost

preseka dobivenih pomou taaka K i K .

Najzad emo pokazati da, i obrnuto, za svaki ira ionalni broj postoji
taka K na istinskom krugu kojoj je ovaj broj dodeljen. Radi toga uzmimo
zgunjavanja taaka sistema
taka

144

a1 , a2 , a3 ,... i niz opadajuih brojeva b1 , b2 ,

b3 ,... od kojih svaki konvergira prema . Konstruiemo take A1 , A2 , A3 ,... i
B1 , B2 , B3 ,.. koje odgovaraju ovim brojevima i oznaimo sa K ma koju taku
zgunjavanja ovih taaka A1 , A2 , A3 ,..., odn. B1 , B2 , B3 ,.... Tada taka K
nuno pripada broju , jer kad mi konstruiemo zatvorenu ordanovu krivu
Ai Bi uopte, onda take Ai+1 , Ai+2 , Ai+3 ,... i Bi+1 , Bi+2 , Bi+3 ,..., pa stoga
i taka zgunjavanja, lee u unutranjosti Ai Bi , tj. izmedju taaka Ai i Bi .
Prema tome presek proizveden takom K nije nikakav drugi do ba onaj
presek koji odredjuje broj .
dva niza: niz rastuih brojeva

Posmatramo li take na periferiji obinog brojnog kruga polu-prenika 1

i ako dodelimo jednoj od ovih taaka znak

i taku K , ostalim takama

sve realne brojeve u neprekidnom nizu, a ovim opet odgovarajue take istinskog kruga

doi emo do ovih rezultata: take istinskog kruga mogu se

uzajamno jednoznano preslikati sa zadranim svojim rasporedom na take

periferije obinog brojnog kruga poluprenika 1.
8.

Da bismo postigli ilj naznaen u 4, ostaje nam jo da pokaemo

neprekidnost dobivenog preslikavanja, tj. da pokaemo neprekidnost istinskog kruga

x, y brojne ravni, a, s druge strane,

t koji polazi od neke stalne take:
x, y neprekidne funk ije od t.

odredjene koordinatama

take brojnog kruga poluprenika 1 lukom

u tom sluaju treba dokazati da su

t1 , t2 , t3 ,... jedan stalno rastui ili stalno opadajui niz koji

t , a K1 , K2 , K3 ,... neka su take istinskog kruga dodeljene ovim vrednostima parametra, i neka vrednost t* odgovara nekoj taki
K * na x. Neka je, dalje, Q taka zgunjavanja taaka K1 , K2 , K3 , ....
Ako konstruiemo uopte neku zatvorenu ordanovu krivu Ki K * tae Ki+1 ,
Ki+2 , Ki+3 , ..., a otuda i njihova taka zgunjavanja Q, moraju leati u un
utranjosti Ki K *, tj. i taka Q lei izmedju Ki i K ; prema tome vrednost

parametra t, koja odgovara taki Q, takodje se mora nalaziti izmedju t1 i t .

Ova poslednja protivureonst otpada samo kad se take Q i K poklapaju;

prema tome, take K1 , K2 , K3 , ... konvergiraju prema taki K . Time je

neprekidnost nk ije x, y zavisne od parametra t potpuno dokazana, a otuda
Neka je

konvergira prema

sledi injeni a koju smo u 4 postavili kao prvi vani ilj naeg istraivanja,
naime stav:
Istinski krug u brojnoj ravni je zatvorena ordanova kriva.
9.

Mi znamo da sve take istinskog kruga

kk ; pokazaemo takodje da ove

x , tako da vai ovaj iri stav:

lee na
krugu

pripadaju takama koje

poslednje take sve lee na istinskom

kk ; take koje lee u unutranjosti

x, u isto vreme su take koje lee u unutranjosti kk , a take koje lee van
x, u isto vreme su take koje lee van kk .
Da bismo uvideli tanost ovog stava, pokazaemo najpre da se taka M ,
sredite istinskog kruga x, moe spojiti sa svakom takom J u unutranjosti
x neprekidnom krivom, a da se pri tome ne presee istinski krug x.
Ustvari, povu imo kroz taku J ma koju obinu pravu u brojnoj ravni,
Istinski krug je identian sa takama na

145

K1 i K2 prve take te brojne prave koje

x , raunato na obe strane od J . Poto su K1 i K2 takodje take na kk ,
to one mogu biti vezane sa M sa po jednom ordanovom krivom M K1 odn.
M K2 , koje se ele prostiru u unutranjosti kk i zato, sigurno, ne prese aju
istinski krug x. Ako jedna od ovih ordanovih krivih prese a komad K1 K2
prave, re imo, u taki B , to komad M B krive i komad JB prave obrazuju
zajedno traeni spojni put. U suprotnom sluaju M K1 i M K2 obrazuju
zajedno sa komadom K1 K2 prave zatvorenu ordanovu krivu . Poto ova
kriva ela lei u unutranjosti brojnog kruga 1, to se taka A, koja lei van
brojnog kruga , sigurno ne moe spojiti sa jednom taom u unutranjosti
a da pritom ne bude preseena ni u jednoj taki kriva . Kriva sastoji se
samo iz taaka u unutranjosti kk , iz taaka na kk i iz taaka u unutranjosti
x. Poto se, polazei iz A, ove poslednje take mogu dostii samo prese ajui
istinski krug x u nekoj taki koja je u isto vreme taka koja lei na kk , onda
ela oblast koja lei u unutranjosti mora leati takodje u unutranjosti
kk . Zato, ako spojimo taku M sa J neprekidnim putem koji se prostire
u unutranjosti , to ovaj put sigurno ne prese a istinski krug x i zato ima
takozvanu brojnu pravu, i neka su
lee na

zahtevanu osobinu.
Iz toga prvo zakljuujemo da taka

lei u unutranjosti

x,

tj.

da

sredite istinskog kruga lei u unutranjosti njega.

Dalje, posto se svaka taka na

kk

moe spojiti sa takom

krivom, koja, izuzev krajnjih taaka, ela lei u unutranjosti

sigurno ne prese a

x,

x. Ako bi postojala taka P na

A koja lei van ne bi mogla spojiti sa
u proizvoljnoj blizini take P , a da pri tome ne bude

onda se taka

nalaze
krug

x;

to taka
na

kk

ne bi mogla biti na

Oblik

kk

preseen istinski

kk ,

ovo je protivurenost. Dakle, sve take

a time je gornje tvrdjenje potpuno dokazano.

pomou

Posto brojni krug, kako je pokazano u 3, sadri

najmanje jednu taku na

unutranjosti

x,

kk ;

od taaka dobiven je u 2 iz brojnog kruga

odredjene konstruk ije.

x,

takama koje se

no, poto svaka taka istinskog kruga pripada pokrivenim takama,

u isto vreme lee na

10.

pa, dakle,

kk mora leati ili na x ili

kk koja lei u unutranjosti

to svaka taka koja lei na

u unutranjosti

x,

ordanovom

kk

kk , a sve ostale njegove take lee ili na kk ili u

kk , prema 9, nisu nita drugo do istinski krug

a take na

to u gornjoj konstruk iji u isto vreme imamo sredstvo da konstruiemo

iz brojnog kruga

istinski krug

obuhvata brojni krug

k,

koji je zatvorena ordanova kriva i koji

dodirujui ga spolja; ovde, kao i u narednim izla-

ganjima, rei emo da ordanova kriva, koja sadri u unutranjosti drugu

ordanovu krivu i ima sa njom najmanje jednu zajedniku taku, dodiruje
tu drugu spolja, a druga prvu iznutra.
Pomou neznatne izmene ranijeg postupka, naime pomou razmene uloga
koje su bile pripisane takama koje lee u unutranjosti kruga
moemo iz brojnog kruga

i van njega,

konstruisati jo jedan drugi istinski krug; sad

emo one take brojne ravni koje se dobivaju pri ma kakvom obrtanju oko

od taaka koje lee na krugu

ili van njega, nazvati pokrivenim; napro-

146

tiv, sve ostale take nazveemo nepokrivenim. Ako se pak neka nepokrivena

taka moe spojiti sa takom

ordanovom krivom koja se sastoji iz sve

samih nepokrivenih taaka, rei emo za ovu taku da je u unutranjosti

kkk . O
na kkk ,

takama koje su granine u odnosu na te take, rei emo da lee

kkk .

a za sve ostale take rei emo da lee van

tim, slino kao u 3 do 9, da take na

kkk

koji je zatvorena ordanova kriva, koji obuhvata sredite

unutranjosti brojnog kruga

k,

sadri taku
za ovu krivu

koja lei u unutranjosti

je zatvorena ordanova kriva i koji dodiruje spolja

koji lei u unutranjosti

zatvorena kriva i koji dodiruje

i prostire se u

proizvoljna zatvorena

i koja u svojoj unutranjosti

M : primenjujui istu konstruk iju kao

z jedan odredjeni istinski krug oko M

istinski krug oko

dodirujui ga iznutra.

11. Sada se moe izabrati mesto brojnog kruga

ordanova kriva

Pokazaemo, za-

obrazuju istinski krug oko

z,

i ranije, dobiemo tada

koji nju obuhvata, koji

z,

kao i jedan odredjeni

koji je takodje ordanova

iznutra.

Primetimo jo da se svaki takav istinski krug, konstruisan iz ordanove

krive

z,

moe proizvesti i iz brojnog kruga: treba odabrati onaj brojni krug

koji lei u unutranjosti datog istinskog kruga, dodirujui ga iznutra, odn.

koji obuhvata taj krug, dodirujui ga spolja; jer, dva istinska kruga koji su
zatvorene ordanove krive i koji dodiruju isti brojni krug, bilo obuhvatajui
ga, bilo da u njemu eli lee, sigurno bi morali imati jednu zajedniku taku
i zato bi bili uopte medjusobno identini.
12. Sada moemo bez znatnih tekoa dokazati vanu injeni u, naime
da je svaki istinski krug sa entrom u

to lei u unutranjosti

x,

isto kao i u

koji prolazi kroz ma koju taku

11

konstruisani istinski krugovi,

zatvorena ordanova kriva koja u unutranjosti sadri taku

M.

Da bismo ovo dokazali ,uzmimo, s jedne strane, sve istinske krugove sa

entrom u taki

koji su zatvorene ordanove krive i koji iskljuuju

P:

nazovimo ih krugovima prve vrste; a sa druge strane uzmimo sve one istinske
krugove koji su zatvorene ordanove krive i koji

ukljuuju: njih nazovimo

istinskim krugovima druge vrste.

Zamislimo sad da je iz svakog brojnog kruga sa sreditem

proizveden

istinski krug koji obuhvata brojni krug i uoimo tada one brojne krugove iz
kojih proizilaze istinski krugovi prve vrste. Onda potraimo za ove brojne
krugove granini krug

g,

tj. najmanji brojni krug koji sve njih sadri. Svi

brojni krugovi koji su manji od

g,

daju tada istinske krugove prve vrste,

g , morao bi, ako ne ide kroz

P , ovu taku isto tako iskljuivati. Jer ako bi taka P leala u unutranjosti
moe se povui zatvorena ordanova kriva koja bi ela leala u unutranjosti i koja bi obuhvatala u sebi take M i P , i od ove krive proizvesti
istinski krug

koji proizilazi iz brojnog kruga

istinski krug koji nju obuhvata. Ovaj istinski krug, poto on sigurno ulazi
u unutranjost brojnog kruga
koji je manji od

g;

g,

mogao bi se dobiti pomou brojnog kruga

on bi morao, dalje, obuhvatati taku

P,

to nije mogue.

Poto, kako je pomenuto, svi istinski krugovi sa entrom u taki

M,

koji su

147

zatvorene ordanove krive, proizilaze i iz brojnih krugova sa entrom u

to je oigledno da je istinski krug koji proizilazi iz

M,

takav krug prve vrste

koji obuhvata sve druge istinske krugove prve vrste.

Zamiljajui, s druge strane, da iz svakog brojnog kruga, sa sreditem u

proizilazi onaj istinski krug koji taj brojni krug iskljuuje, moemo na

slian nain dokazati egzisten iju istinskog kruga druge vrste koji je obuhvaen svim drugim istinskim krugovima druge vrste.
Ako pak ni jedan od nadjenih graninih krugova ne bi prolazio kroz taku

P,

onda bi se mogla povu ordanova kriva u prstenastoj oblasti koja lei

izmedju njih; pomou naeg postupka si-gurno bismo mogli dobiti istinski
krug koji bi bio zatvorena ordanova kriva, ali koji ne bi bio niti krug prve
vrste, niti krug druge vrste; ovo je protivurenost, a time smo dokazali tvrdjenje postavljeno u poetku 12.
13. Posto smo u prethodnom izlaganju nali najvanije osobine istinskih
krugova sa sreditem u

x, predjimo
krug x u sebi

koji prolaze kroz take u unutranjosti

sada na istraivanje grupe svih kretanja koja pretrpi istinski

pri obrtanjima ravni oko take

M.

x preslikane sa
t periferije brojnog kruga poluprenika
1; tada svakom obrtanju nae ravni oko take M odgovara odredjena
uzajamno jednoznana i neprekidna transforma ija taaka t jedininog kruga
Neka su, prema izlaganjima u 8, take istinskog kruga

ouvanim svojim rasporedom na take

u sebe, poto pri obrtanju, prema 5, raspored taaka na istinskom krugu

ostaje nepromenjen, a otuda, s obzirom na 7, ostaje nepromenjen i raspored

t.

vrednosti parametra

Ova se transforma ija moe predstaviti i formulom

oblika

t = (t),
gde je

(t)

neprekidna funk ija koja pri rastuem

ili uvek raste ili uvek

opada i koja se pri poveanju argumenta za 2 isto tako promeni za iznos

2 .
Onim funk ijama

(t),

koje opadaju pri rastuem argumentu

t,

odgo-

varaju transforma ije koje menjaju smer obilaenja po istinskom krugu; a

poto, prema naoj formula iji pojma kretanja, pri kretanju treba smer obilaenja da ostane uvek isti, to sledi da funk ija
rastuem argumentu

(t)

mora uvek rasti pri

t.

14. Pitajmo se najpre moe li u ovoj grupi svih obrtanja oko take

A istinskog kruga ostaje nepromenA i neka ova taka

koje je predstavljeno formulom

postojati takvo obrtanje pri kojem taka

jena. Neka je

t=a

vrednost parametra za takvu taku

ostaje nepokretna pri nekom obrtanju

t = (t).
Dalje, neka je
obrtanju

ma koja taka istinskog kruga sa parametrom

menja svoj poloaj; pretpostvimo, naprimer, da je

nije nikakvo ogranienje.

t = b koja pri
b < a u emu

148

(t), tako i obrnuta funk ija 1 (t), takve su vrste da pri

argumentu rastu. Poto je (a) = a, odatle redom zakljuujemo

Kako funk ija

rastuem

da su sve veliine koje se mogu predstaviti simbolikim stepenima

(b), (b) = 2 (b), 3 (b), . . . , 1 (b), 2 (b), 3 (b), . . .

manje od

a.

No u sluaju da je

(b) > b,

veliine

(b), 2 (b), 3 (b), . . .

obrazuju niz stalno rastuih vrednosti; ako je

(b) < b,

to isto vai za niz

veliina

1 (b), 2 (b), 3 (b), . . . .

Iz ovih injeni a zakljuujemo da se u prvom sluaju neposredna ponavljanja obrtanja

, primenjena

na

b, a u drugom

sluaju simboliki stepeni od

(b) sa negativnim eksponentima, moraju pribliavati graninoj vrednosti

g koja lei ili izmedju a i b ili se poklapa sa a. Odgovara li granini broj
g , re imo, taki G na istinskom krugu x, to poten ije od sa pozitivnim
odn. negativnim eksponentima obrazuju kretanja pri kojim taka B prelazi
najzad u proizvoljnu blizinu take G, i u isto vreme take koje se nalaze u
proizvoljno maloj okolini take G ostaju u proizvoljno maloj okolini take G.
Prema aksiomi III , moralo bi, dakle, postojati kretanje koje prevodi taku B
u G i u isto vreme taku G ostavlja nepromenjenom; ovo protivurei pojmu
kretanja. Prema tome je obrtanje , koje ostavlja taku A nepokretnom,
nuno takvo obrtanje koje sve take kruga x ostavlja nepokretnim, tj. za
ovaj krug je identitet.
15. Iz deni ije istinskog kruga neposredno je jasna ova injeni a:
Postoji takvo obrtanje oko take
taku

istinskog kruga

x u drugu

koje prevodi neku proizvoljno datu

proizvoljno datu taku

tog istog kruga.

16. Izve emo sada jo jednom svojstvo grupe kretanja istinskog kruga
u sebi.

O, S , T , Z takve etiri take na istinskom krugu x da ono

M , pomou koga taka O prelazi u S , taku T kree u Z
tako da je poloaj take Z jednoznano odredjen takama O , S , T . Ako ne
menjamo poloaj taki O , a kreemo take S i T po istinskom krugu, to e
se pri neprekidnoj promeni poloaja taaka S i T menjati i poloaj take Z
Neka su

obrtanje oko take

neprekidno.

S1, S2,
taaka T 1,

Da bismo ovo dokazali, odaberimo jedan beskonani niz taaka

S3, koje konvergiraju prema taki S i jedan beskonaan niz

T 2, T 3, koje konvergiraju prema T . Obrtanja oko take M , pomou kojih
taka O prelazi u S1, S2, S3, , oznaiemo sa 1 , 2 , 3 , , a take
koje proizilaze pri ovim obrtanjima 1 , 2 , 3 , , iz T 1 odn. T 2, T 3,
oznaimo sa Z1 odn. Z2, Z3, ; tada treba da dokaemo da take Z1, Z2,
Z3, konvergiraju prema taki Z . Neka je taka Z taka zgunjavanja

149

taaka

M,

Z1, Z2, Z3, .

pomou koga taka

se pokazuje da je taka

Prema aksiomi III , postoji tada obrtanje oko take

O prelazi u S i u isto vreme taka T u Z . A time
Z jednoznano odredjena i sa takom Z identina.

17. U 14-16 saznali smo da grupa svih obrtanja istinskog kruga u sebi
ima ova svojstva:

M,

1. Ne postoji nikakvo obrtanje oko take

neka taka istinskog kruga
2. Ako su

OiS

ma koje dve proizvoljne take istinskog kruga

postoji obrtanje oko take

koje prevodi taku

3. Neka pri nekom obrtanju oko take

tovremeno taka

O, S , T ,

osim identiteta, pri kom bi

ostala nepokretna.

prelazi u

M,

Z ; time taka Z

neprekidno menja svoj poloaj na

menjaju svoj poloaj na

x,

sigurno

S.

koje kree taku

S,

is-

,jednoznano odredjena pomou

x,

kad take

neprekidno

x.

Ove tri osobine potpuno odredjuju strukturu grupe transforma ija

(t)

koje odgovaraju kretanjima istinskog kruga u sebi. Naime, postaviemo ovaj

stav:
Grupa svih kretanja istinskog kruga

M,

u sebi, koja su obrtanja oko take

jeste holoedarski izomorfna sa grupom obinih obrtanja jedininog bro-

jnog kruga u samom sebi oko take

18.

M.

Ako zamislimo ono obrtanje oko take

istinskog kruga

sa perametrom 0 u taku

koje prevodi taku

sa vredno u parametra

O
s,

predstavljeno pomou transforma ione formule

t = (t, s),
(t, 0) = t, uvideemo na osnovu nadjenih osobina grupe obrtanja da je funk ija (t, s) jednoznana i neprekidna
za sve vrednosti obeju promenljivih t i s. Takodje sledi, poto je s odredjeno

do viestruke vrednosti od 2 pomou dve odgovarajue vrednosti t i t , da

funk ija (t, s), pri konstantnom t i rastuem s, stalno ili raste ili opada, i
poto ona za t = 0 prelazi u s, to nastupa nuno prvi sluaj. Prema tome je
pri emu uzimamo vrednost funk ije

(t, t) > (0, t), (0, t) = t; (t > 0),

a poto je

(2, s) = 2 + (0, s) = 2 + s
to sledi

(2, 2) = 4.
Prema tome funk ija
raste od 0 do

4 ,

(t, t)(> t) jedne

t raste

kad argument

promenljive
od 0 do

2 .

ima osobinu da stalno

Iz ove okolnosti odmah

zakljuujemo:
Ako je dat ma koji pozitivan broj
samo jedan pozitivan broj

t,

tako da je

t 2 ,

(t, t) = t ;

onda uvek postoji jedan i

150

pri tome je

t < t .

Vrednost parametra

daje nam jednu takvu taku istin-

skog kruga, da se, pri izvesnom obrtanju oko take

u taku

t,

a istovremeno taka

Oznaimo sada onu vrednost

M,

taka

t=0

pomera

u taku t .

za koju je

(t, t) = 2
sa

( 21 ),

vrednost

za koju je

1
(t, t) = ( ),
2
sa

( 212 ),

a vrednost

za koju je

(t, t) = (
sa

( 213 ),. . .;

dalje, uzmimo uopte

[ (
gde

1
),
22

znai eo broj i

a
1
a+1
), ( n )] = ( n ),
n
2
2
2

eo broj

1,

i dalje uzmimo

(0) = 0,
Time je funk ija

(1) = 2.

neprotivureno denisana za sve ra ionalne vrednosti

argumenta iji je imenila neki stepen od 2.

Ako je taka

proizvoljni pozitivni argument

razlomak oblika

=
gde su

z 1 , z2 , z 3 , . . .
(

<1,

razvijmo

u dijadski

z1
z2
z3
+ 2 + 3 + ,
2
2
2

ifre od kojih je svaka 0 ili 1. Poto brojevi niza

z1
),
2

z1
z2
+ 2 ),
2
2

sigurno nikad ne opadaju i svi ostaju

z1
z2
z3
+ 2 + 3 ), . . .
2
2
2

(1), to se oni pribliavaju nekoj

(). Funk ija () bie funk ija

graninoj vrednosti; ovu emo oznaiti sa

koja sa rastuim argumentom stalno raste; dokazaemo da je ona i neprekidna.

Ustvari, ako ona na nekom mestu

z1
z2
z3
an + 1
+ 2 + 3 + = n=1
,
2
2
2
2n
z1
z2
zn
an
+ 2 + + n)
( n =
2
2
2
2

ne bi bila neprekidna, to bi obe granine vrednosti

L(

an
an + 1
) i l( n )
n
2
2

151

morale bi biti razliite jedna od druge i, prema tome bi beskonani niz taaka
koje odgovaraju parametrima

t = (

a1
),
2

t = (

a2
),
22

t = (

a3
), . . . ,
23

morao konvergirati prema jednoj drugoj taki, razliitoj od take kojoj konvergira beskrajni niz taaka koje odgovaraju parametrima

t = (

a1 + 1
),
2

t = (

a2 + 1
),
22

a3 + 1
), . . . .
23

t = ( a2nn ) prelazi u taku t = ( an2+1

n ), prevodi
1
1
istovremeno i taku t = ( n ) u taku t = ( n1 ); a poto brojevi t =
2
2
( 21 ), t = ( 212 ), t = ( 213 ) stalno opadaju i zato take koje odgovaraju ovim
parametrima moraju konvergirati prema nekoj taki A, onda e, s obzirom
na aksiomu III na osnovu jednog esto primenjivanog naina zakljuivanja
Isto obrtanje, pri kome taka

i oba gore pomenuta beskonana niza taaka konvergirati prema istoj taki.
Poto funk ija

()

stalno raste i neprekidna je, ona doputa takodje

jednoznanu i neprekidnu inverziju.

M , pri kom taka t = 0 prelazi u taku t = ( a2nn ),

an
b
bm
prevodi istovremeno taku t = ( m
2m ) u taku t = ( 2m + 2n ), gde se pod bm
an
podrazumeva ma koji eo broj. Poto za n = vrednosti ( n
2 ) konvergiraju
bm
an
prema (), a brojevi t = ( m + n ) istovremeno konvergiraju prema
2
2
( 2bm
m + ), to, prema aksiomi III , postoji obrtanje koje pomera taku t = 0
b
bm
u t = () i istovremeno taku t = ( m
2m ) u t = ( 2m + ), tj.
Obrtanje oko take

((
a poto je
i

bm
bm
), ()) = ( m + ),
m
2
2

neprekidna funk ija, iz toga uopte za proizvoljne parametre

sledi

(( ), ()) = ( + ).
Time je dokazano da, ako u transforma ionu formulu

t = (t, s)
uvedemo pomou izvesne uzajamno jednoznane funk ije
etara

t, t , s

nove parametre

, ,

za koje je

t = ( ), t = ( ), s = (),
onda se obrtanje u novim parametrima izraava formulom

= + .
Ovaj stav pokazuje da je tvrdjenje postavljeno u

17

tano.

mesto param-

152

= 2 i taj parametar
O( = 0) i S (tj. ) na
istinskom krugu x; obrtanje pri kome taka O( = 0) prelazi u taku S (tj.
), nazvaemo obrtanjem [] istinskog kruga x u sebi za ugao .
Staviemo jo umesto parametra

parametar

nazvati uglom ili duinom luka izmedju taaka

19. Ovim dokazom stava u 17 zavrili smo istraivanje obrtanja istin-

x u sebi.

skog kruga

Na osnovu 11 i 12 uvidjamo da u 13 do 18 primenjeni

postup i i dokazane injeni e za istinski krug

krugove oko

koje lee u unutranjosti

vae takodje za sve istinske

x.

Pridjimo sada istraivanju grupe transforma ija svih taaka pri obrtanjima ravni oko stalne take

i dokaimo redom naredne stavove:

oko

danova kriva u ijoj unutranjosti lei taka

M;

tada ne postoji, osim iden-

Neka se zna o nekom istinskom krugu

titeta, nikakvo obrtanje ravni oko

da je on zatvorena or-

koje bi svaku taku istinskog kruga

ostavilo nepokretnom.
Da bismo ovo dokazali, oznaimo obrtanje oko

pri kome svaka taka

M i pretpostavimo, prvo, nasuprot tvrdjenju, da

A u ijoj proizvoljnoj blizini lee take koje menjaju
svoj poloaj pri nekom obrtanju M . Opiimo oko A, to je prema 12 svakako
mogue, istinski krug koji bi prolazio kroz jednu prema M promenljivu
na

M,

ostaje nepokretna, sa

postoji na

neka

taka

taku i koji bi bio dovoljno mali, tako da bi, na osnovu gornje primedbe,
za njega vaio stav u 14. Neka je
se kretanje
taka

presena taka ovog kruga sa

istodobno karakterie kao obrtanje kruga

tada

u sebi pri kome

ostaje nepokretna. Ali, pri jednom takvom obrtanju, ostaju, prema

14, sve take na

nepokretne, to nije mogue; prema tome, naa se prva

pretpostavka pokazuje kao nedoputena.

Konstruiimo sada oko M sistem zatvorenih krivih kome bi pripadao krug
i pri emu bi svaka od ovih ili sadrala elu drugu krivu, ili bi bila potpuno
sadrana u toj krivoj, tako da bi kroz svaku taku brojne ravni prolazila
jedna i samo jedna kriva tog sistema. Pretpostavimo tada, drugo, nasuprot

jedna kriva ovog sistema u unutranjosti ili van ,

tako da sve take u prstenastoj oblasti izmedju i , pri savakom obrtanju
M , ostaju nepokretne, dok u proizvoljnoj blizini krive postoje takve take
koje ne ostaju nepokretne pri svakom obrtanju M .
Neka je A taka na , u ijoj se blizini, pri obrtanjima M ,nalaze pokretne
take; opiimo tada oko A istinski krug koji prolazi kroz jednu od ovih

gornjem tvrdjenju, da je

pokretnih taaka i koji je dovoljno mali tako da za njega vai stav u 14.
Poto ovaj krug pri dovoljnoj malenosti, svakako prolazi kroz jedan deo prste-

M , onda se kretanje M u isto

kruga u sebi, pri kome beskrajno

naste oblasti koja se ne kree pri kretanjima

vreme moe karakterisati kao kretanje
mnoge take kruga
jima

ostaju nepokretne.

morale sve take kruga

Zato bi prema 14, pri obrtan-

ostati nepokretne, to protivurei naoj

pretpostav i. Time je pokazano da pri obrtanjima

nepokretne.
20. Postaviemo sad ovo vano tvrdjenje:

sve take ravni ostaju

153

Svaki istinski krug je zatvorena ordanova kriva;

krugova opisanih oko ma koje take

tako da svaki istinski krug opisan oko take

krug ili je njime obuhvaen.

sistem svih istinskih

ispunjava bez praznina nau ravan

Sva obrtanja

M obuhvata svaki drugi takav

[] nae ravni oko take M

izraavaju sa transforma ionim formulama oblika

x = f (x, y; ), y = g(x, y; );
tu

x, y

x , y

oznaavaju koordinate taaka u brojnoj ravni, a

jednoznane neprekidne funk ije triju promenljivih

taku

x, y

funk ije

f , g,

u pogledu argumenta

x, y , .

imaju broj

Dalje, za svaku

simultanu periodu, tj. svaka taka istinskog kruga kroz taku

se po jedanput i samo po jedanput, ako se pusti da
od

do

2 .

f, g

za najmanju

(x, y)

dobiva

prelazi sve vrednosti

Najzad, za slaganje dva obrtanja za uglove

vai formula

[][ ] = [ + ].
21. Radi dokaza postavljenih tvrdjenja uzmimo opet istinski krug

M,

trajmo obrtanje ovog istinskog kruga

oko

ispitivan prvo u 3 do 18, koji je zatvorena ordanova kriva i posma-

tako da, kad je data neka vrednost od

u sebi. Prema 18, uveemo ugao

odredjeno jedno kretanje istinskog kruga

istinskog kruga
take

M,

izmedju

0 i 2 ,

bude jednoznano

u sebi. Dakle, svakom obrtanju

u sebi odgovara samo jedno odredjeno obrtanje ravni oko

poto, prema 19, kad su sve take na

nepokretne, uopte sve

f i g , koje ulaze u
M , za sve vrednosti
x, y , jednoznane funk ije, koje, u pogledu , imaju period 2 .
Dokaimo sad da su funk ije f i g neprekidne u odnosu na x, y , . Radi
toga neka je O ma koja taka na ; neka je, dalje, 1 , 2 , 3 ,. . . beskonani
niz vrednosti koje konvergiraju prema nekoj odredjenoj vrednosti , a T1 ,
T2 , T3 ,. . . beskonani niz taaka nae ravni koje konvergiraju prema ma
kojoj taki T . One take koje pri izvodjenju obrtanja za ugao 1 , 2 , 3 ,. . .
proizilaze iz O oznaiemo sa S1 , S2 , S3 ,. . . a, take koje proizilaze iz taaka
T1 , T2 , T3 ,. . . pri obrtanjima 1 , 2 , 3 ,. . . oznaiemo sa Z1 , Z2 , Z3 ,. . .
. Najzad, neka take koje proizilaze iz O i T obrtanjem za ugao , budu
oznaene sa S i Z . Treba dokazati da take Z1 , Z2 , Z3 ,. . . konvergiraju
prema Z .
Poto take T1 , T2 , T3 ,. . . konvergiraju prema taki T , to se moe odrediti ordanova oblast G u ijoj unutranjosti lee sve take M , T , T1 , T2 ,
T3 ,. . . . Primenimo tada na ovu ordanovu oblast ono obrtanje oko take
M koje taku O pomera u S . Tako iz oblasti G dobivenu ordanovu oblast
oznaiemo sa H ; ona, svakako, sadri take M i Z . Najzad, konstruiimo
zatvorenu ordanovu krivu koja sadri elu oblast H u unutranjosti, tj.
ovu oblast obuhvata tako, da nijedna njena taka ne lei na H .

take ravni ostaju nepokretne. Otuda sledi da su funk ije

postavljanje formule u 20 za obrtanje ravni oko take

154

Dokazaemo sad da od taaka

broj lei van krive

Z1 , Z2 , Z3 ,. . .

svakako samo jedan konaan

Ustvari, ako bi beskonano mnogo od tih taaka, npr.

take Zi1 , Zi2 , Zi3 ,. . . lealo van , uopte mogli bismo zamisliti da su take
M i Tih vezane nekom ordanovom krivom h koja se prostire u unutranjosti
oblasti G, i tada izvesti sa h obrtanje za ugao ih . Tako postala kriva spaja
taku M sa takom Zih i zato bi, svakako, morala prese ati krivu u nekoj
taki, na primer u taki Bh ; neka je Ah ta taka na h koja pri obrtanju za
ugao ih prelazi u Bh . Poto take A1 , A2 , A3 ,. . . ostaju sve u unutranjosti
oblasti G, a sve take B1 , B2 , B3 ,. . . na krivoj , to sigurno postoji takav
beskonani niz indeksa h1 , h2 , h3 ,. . . pri kojim bi take Ah1 , Ah2 , Ah3 ,. . .
konvergirale prema taki A koja lei u unutranjosti oblasti G ili na njenoj
grani i i u isto vreme bi take Bh1 , Bh2 , Bh3 ,. . . konvergirale prema taki
B koja lei na krivoj . No mi znamo da take S1 , S2 , S3 ,. . . konvergiraju
prema taki S ; prema tome, s obziriom na aksiomu III , moralo bi postojati
obrtanje oko take M koje kree taku O u S i istovtremeno A u B ; a to
nije mogue, jer bi pri ovim obrtanjima morala taka A prei u taku u
unutranjosti oblasti H ili na njenu grani u; naprotiv, taka B je na krivoj
koja elu oblast H sadri u svojoj unutranjosti.
Na taj nain smo uvideli da sistem taaka Z1 , Z2 , Z3 ,. . . mora eo leati
u unutranjosti neke ordanove oblasti.
Neka je

S3 ,. . .

taka zgunjavanja taaka

konvergiraju prema taki

oko take

pri kome taka

S,

Z1 , Z2 , Z3 ,. . .

to, prema aksiomi

prelazi u taku

. Poto take

III ,

S1 , S2 ,

postoji obrtanje

i istovremeno taka

taku Z . Ali poto bi, pri onom obrtanju oko take

M koje prevodi O u S ,
Z , to, zbog prethodno dokazane jednoznanosti

funk ija f i g , nuno sledi da je Z = Z , tj. take Z1 , Z2 , Z3 ,. . . zgunjavaju

se samo na jednom mestu, naime na mestu Z . Time je dokazana neprekidnost
funk ija f i g u odnosu na promenljive x, y , .
Stavimo sad u funk ije f i g mesto x, y koordinate ma koje take P nae
ravni koja lei u unutranjosti kruga ili van njega. Tako dobijene funk ije
f (), g() samo po jednoj promenljivoj , ne mogu imati proizvoljno male
simultane periode. Jer poto su one neprekidne funk ije od , bile bi u ovom
sluaju konstante; no tada bi, pri svim obrtanjima ravni oko take M , taka
P ostala nepokretna, to protivurei aksiomi II . Najmanji simultani period
2
ovih dveju funk ija f (), g() morao bi zato biti oblika
n , gde je n neki
morala taka

prei u taku

eo pozitivan broj. Iz ovoga sledi da se dobija istinski krug koji prolazi kroz
taku

ako se u formulama

x = f (), y = g()
pusti da promenljiva

predje vrednosti od

do

2
n . Ova kriva je zatvorena

i bez dvojnih taaka; ona zato predstavlja istinski krug koji prolazi kroz
sa entrom u taki

M.

Ako sad ravan obrnemo za ugao

2
n , onda pri tome

P,

ostaju nepokretne

sve take ovog istinskog kruga, koji prolazi kroz taku

155

i stoga bi, prema 19, sve take ravni morale ostati nepokretne; no take na
istinskom krugu

ostaju nepokretne samo pri onom obrtanju kad je

n = 1.

Time smo potpuno dokazali sva tvrdjenja stava postavljenog u 20.

22. Sada lako uvidjamo i tanost ovih injeni a:
Ako ma koje dve take pri kretanju ravni ostaju nepokretne, onda sve
take ravni ostaju nepokretne, tj. kretanje je identitet.
Svaka se taka ravni uvek moe prevesti kretanjem (tj.

pomou dva

obrtanja) u svaku drugu taku ravni.

Prva injeni a neposredno sledi iz stava u 20; druga injeni a sa dobija
ako se oko svake take opie istinski krug koji prolazi kroz drugu taku; pri
tome se ovi krugovi nuno moraju sei.
23. Na najvaniji dalji ilj sastoji se u tome da se uvede pojam istinske
prave u nau geometriju i razviju osobine ovog pojma neophodne za izgradjivanje geometrije.
Radi toga ustanovimo najpre naredne nazive. Ako su

takva para slika taka da se pri nekom kretanju moe prevesti

i istovremeno

B,

onda emo rei: (istinska) du

AB

A , B dva

taka A u A

A, B

je kongruentna (u

zna ima ) (istinskoj) dui A B . Dalje, dva istinska kruga nazvaemo kongruentnim ako postoji kretanje koje prevodi sredite jednog kruga u sredite
drugoga i istovremeno njih same prevodi jedan u drugi.
Pod poluobrtom

oko take

razumeemo obrtanje za ugao

obrtanje koje jo jednom izvedeno daje identitet. Ako su

A, B , C

tj.

takve tri

A pri jednom poluobrtu oko B prelazi u C i istovremeno takodje pri

poluobrtu prelazi C u A, onda emo nazvati taku B sredinom dui

take da
ovom

AC .
Du
taka

AC

nazvaemo veom ili manjom od dui

AB ,

prema tome da li

lei u unutranjosti ili van istinskog kruga koji je opisan oko take

a prolazi kroz taku

B.

A,

Da bismo na slian nain denisali pojmove manje i

vee za proizvoljne dui i proizvoljne krugove, treba izvesti kretanja pomou

kojih poetne take dui odn. sredita krugova padaju u istu taku.
24. Istinska du AC ima najvie jednu sredinu; ako bi, naime, za du
AC postojale dve sredine i ako oznaimo poluobrtanja oko ovih sredina sa
H1 i H2 , onda bi sloena supstitu ija H1 H21 predstavljala kretanje koje bi
svaku od taaka A i C ostavljalo nepokretnom; prema tome na osnovi 22
dobijamo, oznaavajui identitet simboliki sa 1, da je

H1 H21 = 1,

tj.

H1 = H2 ;

na taj nain se i same sredine poklapaju.

Posebno, odavde proistie dalji

stav:
Ako su dve dui medju sobom kongruentne, onda su i njihove polovine
kongruentne.
25. Za dalje izvodjenje potreban nam je ovaj pomoni stav:
Neka take

M3 ,. . .

prema

A1 , A2 , A3 ,. . . konvergiraju prema taki A, a take M1 , M2 ,

taki M ; ako tada uopte pri izvodjenju poluobrta oko take

156

Mi , taka Ai

prelazi u

i to prema onoj taki

Bi , onda e isto tako konvergirati take B1 , B2 , B3 ,. . .

B koja proizilazi iz take A poluobrtom oko take M .

Pre svega uvek se moe nai ordanova oblast u ijoj se unutranjosti

nalazi sistem taaka

B1 , B2 , B3 ,. . .

. U to se moemo uveriti istim postup-

Z1 , Z2 , Z3 ,. . . .
B taku zgunjavanja taaka B1 , B2 , B3 ,. . . . Tada,
na osnovu aksiome III , mora postojati takvo kretanje koje prevodi take
A, M , B u take B , M , A, tj. taka B proizilazi iz A poluobrtom oko
take M . A poto i B proizilazi iz A poluobrtom oko take M , to sledi da

je B = B , to je i trebalo dokazati.
26. Neka je M sredina neke dui AB ; tada emo pokazati da svaka du
AC koja je manja od AB takodje ima sredinu N .
Da bismo to dokazali povu imo ma koju neprekidnu ordanovu krivu

od take A od M i potraimo za svaku taku M ove krive taku B tako da

M bude sredina dui AB ; tada je mesto taaka B , to se moe zakljuiti iz

pomonog stava dokazanog u 25, neprekidna kriva . Ova kriva sigurno

dolazi u taku A kad taka M na krivoj dolazi u taku A. U drugom pak

sluaju pretpostavimo da je M1 , M2 , M3 ,. . . beskonaan niz taaka na krivoj
koje konvergiraju prema A i da su B1 , B2 , B3 ,. . . odgovarajue take na

krivoj . Ako bi sada niz taaka B1 , B2 , B3 ,. . . imao taku zgunjavanja

A razliitu od A, iz toga bismo zakljuili da postoji kretanje koje izvesne
take koje se nalaze u proizvoljnoj blizini take A ostavlja u proizvoljnoj
blizini te take A i u isto vreme dovodi taku A u proizvoljnu blizinu take
A . Tada bi, dakle, na osnovu aksiome III , taka A pri izvesnom kretanju

morala ostati nepokretnom i u isto vreme prei u taku A , to je nemogue.

Poto je, prema naoj pretpostav i, du AC manja od AB , to istinski
krug koji je opisan oko take A i koji prolazi kroz taku C mora prese ati

u nekoj taki B neprekidnu krivu koja vezuje taku A sa B . Taka M

koja odgovara toj taki na krivoj jeste sredina istinske dui AB , a poto je

AC AB , to se podesnim obrtanjem oko take A moe iz take M dobiti

traena sredina N dui AC .
Poto du AC poluobrtom oko svoje sredine N prelazi u du CA, to iz
kom koji smo u 21 primenili na sistem taaka
Oznaimo sad sa

gore dokazanog stava sledi:

Du

AC

AC

uvek je kongruentna dui

manja od odredjene dui

AB

CA

Istovremeno uvidjamo da, ako take

A, uvek i sredine N1 , N2 , N3 ,. . .
prema istoj taki A.
taki

 pod pretpostavkom da je du

od koje smo poli u poetku ovog 26.

C1 , C2 , C3 ,. . . konvergiraju prema
AC1 , AC2 , AC3 ,. . . konvergiraju

dui

27. Za naa dalja razvijanja potrebni su nam neki stavovi o istinskim

krugovima koji se dodiruju, i to pre svega je neophodno da se konstruiu
dva medju sobom kongruentna kruga koji se dodiruju spolja u jednoj i samo
jednoj taki.
Radi toga odaberimo tako mali krug

da u njegovoj unutranjosti ne

lei ni jedna du koja bi bila kongruentna odredjenoj dui

AB

uzetoj za

157

osnovu u 26; stav u 11 pokazuje da je ovo sigurno mogue, poto se inae

take
je

AiB

mogu istovremeno proizvoljno pribliavati taki

M.

Zatim, neka

krug koji lei u unutranjosti , a oko istog sredita kao

Uzmimo

sad ma koje dve take na krugu i opiimo oko njih medju sobom kongruentne
krugove

tako male da ma koje dve take na

koje lee u unutranjosti

nikad ne mogu biti razdvojene ma od kojih dveju taaka na

unutranjosti

u smislu rasporeda taaka na

koje lee u

Osim toga ovi krugovi

moraju biti tako mali da eli lee u unutranjosti . Tada uzmimo taku
P koja lei u unutranjosti i van , i taku R koja lei u

unutranjosti

i u unutranjosti

i opiimo oko

medju sobom

kongruentne krugove i
u unutranjosti
u unutranjosti
krug

koji bi morali biti tako mali da krug eo lei

i van , a da, dalje, krug eo lei u unutranjosti i

Izvedimo sad obrtanje oko sredita kruga

preao u krug

koji spolja dodiruje krug

pri kome bi

dodirne take obrazuju

S . Dalje, izvedimo takvo obrtanje oko

preao u krug koji krug dodiruje
iznutra. Ove take dodira obrazuju sistem taaka koji emo oznaiti sa T .
Poto usled naeg izbora krugova , , nijedan par taaka sistema S nije
razdvojen parom taaka sistema T , to je sigurno mogue obrtanjem ravni
oko sredita kruga tako dovesti do poklapanja jednu od krajnjih taaka
sistema S koji lei na sa jednom krajnjom takom sistema T koji lei na
a da ostale take S prelaze u take koje su potpuno razliite od taaka

sistema T . Pri ovom obrtanju dospeva krug u dodir sa krugom na taj

nain to je taka C , u kojoj je poklapanje, jedina taka dodira. Oznaimo

krug u njegovom novom poloaju sa , a sredita krugova i sa P i R.

sistem taaka koji emo oznaiti sa
sredita kruga

pri kome bi krug

158

Sad emo dokazati da je dodirna taka

sredita

R.

nuno sredina izmedju oba

Ustvari, s obzirom na izbor kruga

manja od odredjene dui

ta sredina bude

C .

AB

du

PR

mora biti

i zato, prema 26, sigurno ima sredinu; neka

Tada svaki od oba kruga

poluobrtom oko take

C prelazi u drugi, a zato iz svake take jednog kruga postaje taka drugog
kruga. Poto je taka

zajednika taka za oba kruga

i , to ona mora, pri

jednom takvom poluobrtu, takodje prei u jednu zajedniku taku krugova

ona mora, zato, ostati nepokretna pri ovom poluobrtu i samim tim

poklopiti se sa takom

oko koje je izvedeno obrtanje.

Iz maloas dokazanog stava istovremeno saznajemo ove injeni e:

Iz kruga
dodiruje

poluobrtom oko take

u taki

C;

osim

na

proizilazi krug

koji spolja

ne postoji nijedan drugi krug koji je sa

kongruentan i koji ga spolja dodiruje u taki

i samo u ovoj taki.

28. Dalje vai stav:

Ako krug

obuhvata ma koji krug

i dodiruje ga, onda se ovaj dodir

deava samo u jednoj taki.

Q dve razliite dodirne

take krugova i . Izvedimo tada poluobrt oko take Q ; pri ovom poluobrtu

krug prelazi u krug koji dodiruje samo u taki Q , a krug prelazi u

krug koji lei u unutranjosti i zato, sigurno, eo lei van , dodirujui

oba kruga i samo u taki Q . Ako izvedemo sad ono obrtanje oko sredita

kruga , pri kome taka Q prelazi u Q , to e iz kruga proizii krug

Da bismo to dokazali pretpostavimo da su

koji e eo leati u unutranjosti

a zato, svakako, van

dodirujui

ovaj samo u taki Q . Na taj nain dobijamo dva kruga i od kojih svaki

dodiruje spolja njima kongruentni krug u taki Q i to samo u ovoj taki,

to protivurei stavu u 27.
injeni e, nadjene u 27 i 28, vae i tada kada mesto krugova
uzmemo manje krugove.

159

29. Neka je
najzad, neka je

P sredite kruga konstruisanog u

O proizvoljna taka. U tom sluaju

27,

taka na

i,

moemo, koristei se

primedbom na kraju 26 i oslanjajui se, kao u 27, na stav u 20, zamisliti

taku

u takvoj blizini prema

oko sredine

da u unutranjosti kruga

koji je opisan

OE i koji prolazi kroz take O i E , ne postoji nijedna

P Q i da isto vai za svaku taku E i odgovarajui krug
blie taki O nego E .

dui

du kongruentna sa

ako

lei jo

Tada vai stav:

Krug

(odn.

opisan oko sredine

M )

(odn.

dui

OE

(odn.

OE ),

O, potpuno je obuhvaen krugom sa sreditem u taki

taku E (odn. E ) i dodirnut je njime samo u taki E

koji prolazi kroz taku

koji prolazi kroz

(odn.

E ).
O takav krug koji krug
mora biti manji od kruga
oko take O i kongruentan sa

Radi dokaza konstruiimo najpre oko take

obuhvata i istovremeno dodiruje.

,
,

Ovaj krug

jer bi u suprotnom sluaju krug, opisan

,
P Q,

ulazio u unutranjost kruga

kruga

du kongruentna sa

u 28, ovaj krug

taka

E1 .

dospela bi tada taka

od take

to je nemogue. Prema dokazanom stavu

moe imati sa

Ako bi taka

obrtanje oko take

a tada bi morala postojati u unutranjosti

E1

samo jednu dodirnu taku; neka je ta

bila razliita od take

pri kome bi taka

u neku taku

E2

E1

E , moglo bi se izvesti takvo

O; pri ovom obrtanju

dospela u

kruga

koja bi morala biti razliita

E1 .

E1

O
E2

E2 O, pa stoga i dui OE2 , taka E2

; ovo protivurei okolnosti da bi trebalo
da taka E1 bude jedina zajednika taka krugova i ; dakle, krug prolazi
kroz taku E , a time je nae tvrdjenje dokazano.
30. Uzmimo za osnovu narednih izlaganja du OE konstruisanu u 29
i dodelimo takama O i E brojne vrednosti 0 i 1; tada konstruiimo sredinu
1
dui OE i dodelimo ovoj sredini brojnu vrednost
2 , dalje dodelimo sredi1 3
1
1
1
1 1
nama dui (0, ) i ( , 1) vrednosti
2
2
4 i 4 i zatim sredinama dui (0, 4 ), ( 4 , 2 ),
Poto je du

OE1

kongruentna dui

bi morala biti isto tako taka kruga

160

( 12 , 43 ), ( 34 , 1) vrednosti 18 , 38 , 58 , 78 ; i tako dalje. Dalje, izvedimo sa elom dui

(0, 1) poluobrt oko take O i dodelimo uopte onoj taki, koja proizilazi iz
take koja odgovara broju a, brojnu vrednost a; zatim, izvedimo poluobrt
oko take 1 i dodelimo uopte onoj taki, koja proizilazi iz take koja odgovara broju a, brojnu vrednost 2 a i tako dalje; zamislimo da se poluobrti
naizmenino izvode as oko take O , as oko take E i da su novopostale
take odgovarajui imenovane, dok se, najzad, svaki broj a ne pojavi dodeljen odredjenoj taki, kad a znai ra ionalan broj iji je imenila stepen od
2.
31.

Lako emo se uveriti pomou ovog dodeljivanja u tanost ovog

zakona:

a, svaka taka x prelazi u taku

2a x. Prema tome, ako prvo izvedemo poluobrt oko take O = 0, a zatim
poluobrt oko take a, to se svaka taka x preobraava u taku x + 2a.
Poluobrtom oko take koja pripada broju

32.

Da bismo rasporedili take kojima pripadaju brojevi i da bismo

uporedili dui njima ograniene, koristiemo se stavom postavljenim u 29 o

krugovima koji se dodiruju na ovaj nain:

1
2 potpuno
1
1
obuhvata krug koji je opisan oko take
i koji prolazi kroz taku ; a poto
4
2
1
1
2
ovaj poslednji obuhvata krug opisan oko take
8 koji prolazi kroz taku 8 = 4
1
3
4
i krug opisan oko take
8 koji prolazi kroz taku 8 = 2 , a ovaj poslednji opet
1
1
1
2
3
4
krugove: oko
16 koji prolazi kroz 16 = 8 , oko 16 koji prolazi kroz 16 = 4 , oko
3
1
5
6
7
8
16 koji prolazi kroz 16 = 8 , oko 16 koji prolazi kroz 16 = 2 itd., uvidjamo
1
da je du (0, ) vea od svih dui (0, a) kad a znai pozitivni ra ionalni broj
2
1
iji je imenila stepen od 2 i ija je vrednost manja od .
2
1
Dalje krug sa sreditem u taki 0 koji prolazi kroz , obuhvata krug sa
4
1
1
2
sreditem u taki
8 koji prolazi kroz 8 = 4 . Ovaj drugi obuhvaeni krug
1
2
obuhvata, sa svoje strane, krug opisan oko take
16 , koji prolazi kroz 16 i
3
4
krug opisan oko
16 , koji prolazi kroz 16 ; ovi opet obuhvataju manje krugove
1
1
3
5
7
opisane oko
32 , 32 , 32 , 32 itd.; iz toga doznajemo da je du (0, 4 ) vea od
Krug koji je opisan oko take

svih dui
od

(0, a),

kad

i koji prolazi kroz taku

znai pozitivni ra ionalni broj iji je imenila stepen

i ija je vrednost manja od

1
4.

161

1
16

1
8

1
4

3
8

1
2

0, koji prolazi kroz 18 ; on

1
2
1
obuhvata krug opisan oko
16 koji prolazi kroz 16 = 8 , a ovaj opet obuhvata
1
1
2
manji krug opisan oko
32 koji prolazi kroz 32 = 16 itd.; onda zakljuujemo
1
da je du (0, ) vea od svih dui (0, a) kad je a pozitivni ra ionalni broj
8
1
iji je imenila stepen od 2 i ija je vrednost manja od . Produujui ovaj
8
Zatim posmatrajmo krug sa sreditem u taki

postupak zakljuivanja dobijamo ovaj opti rezultat:

Ako je

2
(0, 21m ).

pozitivni ra ionalni broj iji je imenila neki stepen od

je vrednost manja od

1
2m , bie du

(0, a)

uvek manja od dui

i ija

33. Sada moemo redom dokazati naredne pomone stavove:

Take koje odgovaraju brojevima

0.

1 1 1 1
2 , 4 , 8 , 16 ,. . . konvergiraju prema taki

1
),. . .
(0, 21 ), (0, 14 ), (0, 81 ), (0, 16
1 1 1 1
stalno smanjuju, morale bi take , , ,
,. . . imati svoje mesto zgunja2 4 8 16
Ako uzmemo suprotan sluaj, poto se dui

vanja na nekom odredjenom istinskom krugu

je, naprimer,
na

2n1

2n2

2n3

sa sreditem u taki

0.

Neka

,. . . niz taaka koje konvergiraju prema taki

neka tada take

1
1
1
,
,
,...
2n1 +1 2n2 +1 2n3 +1
imaju mesto zgunjavanja u taki
biti sredina dui

OK ;

K .

stepeni od

0,

2.

mora

a ovaj zakljuak, na osnovi stava dokazanog na kraju

27, protivurei okolnosti da taka

34. Neka su

Iz stava u 25 sledi da tada

a1 , a2 , a3 ,. . .

mora leati i na krugu

pozitivni ra ionalni brojevi iji su imenio i

Ako tada beskrajni brojni niz

a1 , a2 , a3 ,. . .

konvergira prema

to e i niz taaka koje odgovaraju ovim brojevima, takodje konvergirati

prema taki

0.

Da bismo ovo dokazali, odaberimo ele eksponente

bude

a1 <

n1 , n2 , n3 ,. . .

1
1
1
, a2 < n2 , a3 < n3 , . . .
n
1
2
2
2

tako da

162

1
1
1
2n1 , 2n2 , 2n3 ,. . . isto tako konvergira prema 0. Kako prema
stavu u 32, svaka taka ai lei u unutranjosti kruga opisanog oko take
0 koji prolazi kroz taku 21ni , a poto, prema pomonom stavu dokazanom
1
1
1
u 33, krugovi opisani oko take 0 koji prolaze kroz take n1 , n2 , n3 ,. . .
2
2
2
i da niz brojeva

konvergiraju prema

0,

to otuda neposredno sledi tvrdjenje koje je trebalo

dokazati.
35. Najzad vai naredni stav:
Neka

a1 , a2 , a3 ,. . .
2 i neka ti

stepeni od

bude beskrajni niz ra ionalnih brojeva iji su imenio i

a:

brojevi konvergiraju prema nekom realnom broju

tada odgovarajue im take

a1 , a2 , a3 ,. . .

isto tako konvergiraju prema nekoj

odredjenoj taki.
Radi dokaza pretpostavimo suprotno. Neka su, na primer,

dve

a1 , a2 , a3 ,. . . , i to neka take
a1 , a2 , a3 ,. . . konvergiraju prema V , a take a1 , a2 , a3 ,. . . prema taki
V . Prema primedbi u 31, za svaku taku ak postoji kretanje sloeno od
dva poluobrta, koje uopte prevodi taku ai u taku ai ak i istovremeno
taku ai u taku ai ak , a poto brojne vrednosti ai ak i ai ak
sa rastuim indeksima dolaze proizvoljno blizu 0, to uvidjamo, s obzirom
na stav u 34, da postoje kretanja koja taku proizvoljno blisku taki V i
dovode u proizvoljnu blizinu
istovremeno taku proizvoljno blisku taki V
take 0. A to je nemogue s obzirom na aksiomu III , to sa lako pokazuje
medju sobom razliite take zgunjavanja

pomou jednog esto primenjivanog postupka zakljuivanja.

36. Ako sada taki prema kojoj konvergiraju take
delimo brojnu vrednost

a,

a1 , a2 , a3 ,. . .

, do-

a time e uopte svakoj realnoj brojnoj vrednosti

biti dodeljena odredjena taka nae ravni; sistem svih ovih taaka nazvaemo
istinskom pravom, tako da se pod ovom istinskom pravom razume onaj sistem taaka koji proizilazi iz taaka

O, E

ako se neprestano uzimaju sredine,

izvode poluobrti i dodadu take nagomilavanja svih dobijenih taaka.

Sve

sisteme taaka dobijene kretanjem iz ove istinske prave, nazvaemo isto tako
istinskim pravama. Istinska prava se razdeljuje svakom svojom takom u dve
poluprave.
37. Koristei se pomonim stavom u 25, lako emo uvideti da poluo-

x prelazi u taku
2a x; pri izvodjenju dva poluobrta oko take 0 i oko take a, taka x prelazi
u x + 2a.
Na osnovu stava u 35 lako zakljuujemo da je tada, kad su a1 , a2 ,
a3 ,. . . proizvoljni konvergentni brojevi prema a, odgovarajue take a1 , a2 ,
a3 ,. . . uvek konvergiraju prema odgovarajuoj taki a, tj. istinska prava je

brtom nae istinske prave oko proizvoljne take

a,

taka

neprekidna kriva.
38.

Razmotrimo pretpostavku da postoje dve brojne vrednosti

koje na istinskoj pravoj pretstavljaju istu taku

dui

(a, b);

P.

Taka

ona bi se zato morala poklopiti sa takom

moralo vaiti za sredine dui

(a,

a+b
2 ) i

( a+b
2 , b),

P.

a+b
2 je sredina

tj. za take

Isto bi tada

3a+b
a+3b
i
4
4 .

163

An a+Bn b
, gde An ,
2n
n
Bn znae pozitivne ele brojeve sa zbirom 2 , morale biti identine sa P ;

Uzimajui neprestano sredine, uvidjamo da bi sve take

a iz ovog, prema 37, sledi da uopte svi realni brojevi koji lee izmedju
i

moraju odgovarati istoj taki

prave. Ova protivurenost pokazuje da

istinska prava nema nijednu dvojnu taku.

Isto tako uvidjamo i to da se

istinska prava ne moe sama u sebe povratiti.

39. Dve prave imaju najvie jednu zajedniku taku.
Ustvari, ako bi one imale dve zajednike take
pravoj ovim takama odgovarale brojne vrednosti
brojne vrednosti

a , b , to bi se, prema 24, i sredine

A i B i ako bi na
a, b, a na drugoj

jednoj
pravoj

a+b a +b
morale medju
2 i
2

sobom poklopiti. Produujui da uzimamo sredine, kao u 38, na slian nain

dolazimo do zakljuka da su sve take koje lee na obe prave izmedju

odn. a i

b medju sobom identine, a time same ove prave medju sobom

identine.
40. Naa istinska prava see svaki krug opisan oko njene jedne take,
re imo, oko take

0.

Ustvari, ako pretpostavimo suprotno, mogua su samo dva sluaja: ili

0 i koji jo pogadja istinska

0 koji obuhvataju krug prava g vie ne pogadja;
ili postoji odredjeni krug koji prava g ne pogadja, dok sve krugove koji
lee u unutranjosti sa entrom u taki 0 prava g pogadja.
Poto prava g , prema svojoj konstruk iji, moe uvek preko svake svoje

postoji odredjeni krug

prava

g,

koji ima entar u taki

dok krugove oko

take biti produena i, kako je to bilo pokazano u 38, ne moe imati nijednu
dvojnu taku, to bi u prvom sluaju sigurno morao postojati u unutranjosti

0,

g prese a u dvema takama A i B na

istoj strani od 0, pri emu se taka B uzima na produenju prave g iza A
i dovoljno blisko prema A u unutranjosti . Izvedemo li sad obrtanje oko
take 0, pri emu bi taka A prela u B , naa prava g bi pri tome prela
u drugu pravu koja prese a pravu g osim u taki 0 jo i u taki B ; prema
krug sa entrom u

koji prava

dokazanom stavu u 39, ovo je nemogue.

U drugom pak sluaju oznaimo na krugu
proizvoljnu blizinu dospeva istinska prava
istinski krug

koji je manji od

g.

onu taku sa

u iju

Opiimo tada oko take

i koji prese a pravu

g,

re imo, u taki

M . Zatim, opiimo oko take M krug koji bi bio vei od , a manji od

. Ovaj krug , poto je vei od , sadri u unutranjosti taku K , to iz
nae pretpostavke, u vezi sa prethodno dokazanim, sledi da se prava g koja
prolazi kroz taku M , neprekidno prostire u unutranjosti , i produena na
jednu ili drugu stranu izlazi kroz neku taku na van kruga i zatim se vie
ne vraa u krug . Poto, s druge strane, prava g treba da se proizvoljno
priblii taki K koja lei u unutranjosti , to bi ona morala sadrati i samu
taku K ; a to protivurei pretpostav i od koje smo poli.
Poto sistem svih krugova, opisanih oko neke proizvoljne take, pokriva
bez praznina elu ravan, to iz prethodnog istovremeno sledi da se ma koje
dve take nae ravne geometrije mogu spojiti istinskom pravom.

164

41.

Sad imamo da pokaemo da aksiome podudarnosti vae u naoj

ravnoj geometriji.
Izaberimo radi toga neki odredjeni istinski krug

i uvedimo, prema 18,

za njegove take parametarsko predstavljanje pomou ugla

dobiva vrednosti od

do

2 ,

tada se, kad

istinski krug obilazi u odredjenom smeru.

Iz ovoga uvodjenja sledi za svaki drugi krug, kongruentan sa

isto tako

odredjeni smer obilaenja, naime onaj smer koji se dobija, ako, pomou
dva uzastopna izvedena obrtanja, prema 22, poklopimo sredite kruga
sa sreditem datog kruga.

Poto, s obzirom na denisani pojam kretanja

u poetku ove rasprave, nije mogue poklopiti krug

sa samim sobom u

obrnutom smeru obilaenja, to stvarno postoji za svaki krug jedan odredjeni

smer obilaenja.
Uzmimo sad dve poluprave koje izlaze iz jedne take
ine istinsku pravu; opiimo oko take

M , a koje zajedno ne
i ksirajmo

krug, kongruentan sa

onaj komad tog kruga iseen tim polupravama koji odgovara parametarskom
intervalu manjem od broja

Ustanovljeni smer obilaenja vodi tada u

unutranjost ksiranog luka kruga od jedne poluprave ka drugoj polupravoj;

prvu polupravu nazvaemo desnim, a drugu polupravu levim krakom ugla
izmedju obe poluprave, dok e nam sam interval
ovaj ugao.

(< )

sluiti kao mera za

Tada iz naeg pojma kretanja sledi prvi stav o podudarnosti

dvaju trouglova u ovakvom obliku:

Ako za dva trougla

ABC

A B C

vae podudarnosti

AB A B , AC A C ,
i ako su, dalje,

AB

A B

desni,

AC

BAC 6 B A C ,

A C

B A C , to uvek vae podudarnosti

6

ABC 6 A B C
6

i 6

levi kra i uglova 6

BAC ,

odn.

ACB 6 A C B ,

BC B C .
42. Poto smo u 30 - 40 denisali istinsku pravu i izveli njene osobine,
treba da razlikujemo dva sluaja:
Pretpostavimo, prvo, da postoji samo jedna prava koja prolazi kroz datu
taku i ne prese a datu pravu (aksioma paralelnih). U tom sluaju za nau
ravan vae sve aksiome ravni koje sam postavio u glavnom delu ove knjige (gl.

I ),

samo to treba uzeti aksiomu

III5

u uem znaenju kako je formulisana

u 41. No i pri ovoj uoj formula iji poslednje aksiome podudarnosti nuno

II , str.124

se dobija Euklidova ravna geomettrija (uporedi dodatak

gl.

kao i

I , str.29-30).
Drugo, pretpostavimo da kroz svaku taku

A postoje

dve poluprave koje

zajedno ne sainjavaju istu pravu i koje ne seku datu pravu

g,

dok svaka

poluprava koja lei u unutranjosti ugla koji obrazuju date poluprave i koja
polazi iz take

A,

prese a pravu

g;

neka pri tome taka

lei van

g.

165

Ako se tada iskoristi neprekidnost, dobija se da, i obrnuto, ma kojim

dvema polupravama koje polaze iz take
pravu, uvek odgovara odredjena prava

koja ove dve poluprave ne prese a,

a see svaku polupravu koja polazi iz take

ugla izmedju dveju datih polupravih.

i ne sainjavaju zajedno istu

i prostire se u unutranjosti

Pri ovim uslovima dobija se tada

ravna geometrija Boljai-Lobaevskoga, ak i kad uzmemo za osnovu aksiomu

kongruen ije

III5

u njenoj uoj formula iji, to se moe pokazati pomou

mog rauna krajevima".

U zakljuku bih hteo da ukaem na karakteristinu razliku izmedju ovog
zasnivanja geometrije i onog zasnivanja koje sam pokushao da dam u glavnom
delu ove knjige.

Tamo sam se pridravao takvog rasporeda aksioma pri

kome je neprekidnost zahtevana na

p o s l e d nj e m

mestu, iza svih ostalih

aksioma, tako da se pri tome prirodno u prvom redosledu javlja pitanje ukoliko su poznati stavovi i dokazi elementarne geometrije nezavisni od zahteva
neprekidnosti. Naprotiv, u prethodnom istraivanju zahteva se neprekidnost
na

p r v, o m

mestu, pre svih ostalih aksioma, pomou deni ije ravni i

kretanja tako da bi se ovde najvaniji zadatak sastojao u tome da se nadje

najmanji broj zahteva, iz kojih bi se mogli, pri najshirem korish
' enju neprekidnosti, dobiti elementarni geometrijski obli i (krug i prava)
i njihove nune osobine za izgradjivanje geometrije.

I stvarno, prethodno

istraivanje je pokazalo da su za ovo dovoljni zahtevi iskazani u gornjim

aksiomama

I III .

G e t i n g e n, 10. maj 1902.

166

Dodatak

O povrinama konstantne Gausove krivine

O povrinama negativne krivine
Po B e l t r a m i - u (Beltrami) povrina negativne konstantne krivine
ostvaruje deo ravni L o b a e v s k o g a (ne-euklidske ravni) ako se kao prave
u ravni Lobaevskoga uzmu geodezijske linije te povrine konstantne krivine, a kao duine i uglovi u ravni Lobaevskoga - strvarne duine i uglovi
na toj povrini. Medju dosad ispitivanim povrinama negativne konstantne
krivine ne nalazimo n i j e d n u koja bi se prostirala neprekidno i neprekidno
menjala svoju tangentnu ravan u okolini svake svoje take; naprotiv, sve
dosad poznate povrine konstantne negativne krivine imaju singularne linije,
preko kojih nije mogue neprekidno produavati te povrine sa neprekidnom
promenom tangentne ravni. Iz ovog razloga ne uspeva da se ostvari, nijednom dosad poznatom povrinom negativne konstantne krivine, e l a ravan
Lobaevskog, i izgleda nam da je od prin ipijalnog interesa pitanje d a
se

moe

uopte

predstaviti

ela

ravan

Lobaevskoga

li
na

Beltramijev nain pomou analitike povrine negativne

konstantne

k r i v i n e.

Da bismo odgovorili na ovo pitanj, poi emo od pretpostavke analitike povrine negativne konstantne krivine -1, koja se u konanom svuda
regularno ponaa i nema singularnih mesta; tada emo pokazati da ova pretpostavka vodi protivurenosti. Takva povrina kakvu pretpostavljamo, potpuno je karakterisana ovim iskazom:
Svako
u

mesto

n a g o m i l a v a nj a

k o n a n o m, t a k o dj e

je

taka

taaka

te

povrine

koje

lei

p o v r i n e.

O ma koja taka te povrine, uvek je mogue pravougle koordinate

ose x, y, z postaviti tako da taka O bude poetna taka koordinatnog sistema
i da jednaina povrine u okolini ove take O glasi
Ako je

z = ax2 + by 2 + (x, y),

(1)
gde konstante

aib

zadovoljavaju rela iju:

4ab = 1,
a stepeni red

y.

(x, y) sadri

Oigledno je tada

samo lanove tree ili viih dimenzija u odnosu na

zosa

normala povrine, a ose

daju prav e

koji su odredjeni glavnim krivinama povrine.

Jednaina

ax2 + by 2 = 0
odredjuje obe glavne tangente povrine kroz taku

koja lei u

xyravni;

zato su te tangente uvek odvojene jedna od druge i pokazuju prav e u kojima

167

se prostiru obe asimtotske linije povrine kroz proizvoljnu taku

O.

Svaka

od ovih asimptotskih linija pripada nekoj porodi i asimptotskih linija koje

pokrivaju regularno i bez praznina elu okolinu take
ako shvatimo pod

na povrini. Zato,

dovoljno male vrednosti, moemo, svakako, izvesti

narednu konstruk iju. Prenesimo na jednu od dveju asimptotskih linija, koje

prolaze kroz taku

O,

parametarsku vrednost

od

kao duinu, kroz dobi-

jenu krajnju taku povu imo drugu moguu asimptotsku liniju i prenesimo
na nju parametarsku vrednost

kao duinu:

tako dobijena krajnja taka

povrine koja je jednoznano odredjena vrednostima parametara

hvatimo li, shodno tome, pravougle koordinate
od

u i v,

x, y, z

v.

S-

povrine kao funk ije

stavljajui

x = x(u, v), y = y(u, v), z = z(u, v),

onda su ove, svakako, za dovoljno male vrednosti od
funk ije od

u i v regularne analitike

u i v.

Poznata teorija povrina konstantne krivine -1 prua nam, dalje, ove

injeni e:

oznaava ugao izmedju dveju asimptotskih linija koje prolaze kroz

u, v , onda tri osnovne veliine povrine dobijaju vrednosti:

Ako
taku

e(

y
z
x 2
) + ( )2 + ( )2 = 1,
u
u
u

x x y y
z z
+
+
= cos ,
u v
u v u v
x
y
z
g ( )2 + ( )2 + ( )2 = 1,
v
v
v

i zato, kvadrat izvoda duine luka proizvoljne krive na toj povrini po nekom
parametru

dobija oblik:

(2)
Ugao

kao funk ija od

uiv

du
du dv
dv
ds 2
) = ( )2 + 2 cos
+ ( )2 .
dt
dt
dt dt
dt

zadovoljava par ijalnu diferen ijalnu jednainu

2
= sin .
uv

(3)

Ako se odreknemo jednoznane korespoden ije izmedju para vrednosti

u, v

i taaka povrine, izvedena konstruk ija moe se proiriti na proizvoljne

vrednosti od

u, v .

Svakako,

ulinija

koja prolazi kroz taku

moe even-

tualno biti zatvorena; no, ipak, na osnovu uinjene pretpostavke o povrini

str. 181, moe se na ovu liniju, od take

velika duina. Dakle, svakoj vrednosti od

liniji.

na obe strane, preneti proizvoljno

odgovara taka na asimptotskoj

168

Posmatrajmo sad u svakoj takvoj taki

drugu asimptotsku liniju koja

prolazi kroz nju. Uzeemo na ovoj liniji kao parametar

natu od take

duinu luka rau-

(u jednom smeru); opet se mogu preneti na obe strane od

proizvoljno velike duine na asimptotsku liniju.

Svakom paru vrednosti

u, v

odgovara, na taj nain, jednoznano - ali u

optem sluaju nipoto uzajamno jednoznano - neka taka nae ravni. Tako
dobijamo, geometrijski reeno, preslikavanje ele Euklidove ravni (u, v ) na
neku povrinu superpozi ije nae date povrine ili na njen deo.
Sad, pre svega, treba pokazati da je svaka
take

ulinija koje pripadaju okolini

(u, 0).

Za opti dokaz dovoljno je pokazati ovo:

Ako je

pozitivan broj, a

proizvoljan realan broj, onda je slika svake

dui

a u +a, v = b
na naoj povrini komad asimptotske linije ili niz komada na njoj, a

pred-

stavlja na ovoj liniji duinu luka.

Ovaj stav je, pre svega, taan za
1. Ako stav vai za
malo razlikuje od

b = b0 ,

b = 0.

Dalje se dokazuje:

onda on vai i za svako

koje se dovoljno

b0 .

2. Ako stav vai za

b1 < b < b2 ,

onda on vai i za

b = b1

i za

b = b2 .

Dokaz toga se izvodi pomou iskoriavanja neprekidnosti i primene HajneBorelovog (Heine, Borel) stava o pokrivanju.
Time je tada izveden dokaz za svako
Oznaava li sad

= (u, v)

b.

(kao i na str.

asimptotskih linija koje prolaze kroz taku

raunat od pozitivnog
sve vrednosti

u, v

usmera

(u, v) povrine, pri emu je ugao

vsmera, onda je (u, v) za

do pozitivnog

denisana neprekidna funk ija i ima neprekidne par ijalne

izvode koji zadovoljavaju d i f e r e n i j a l n u

Pomou podesnog izbora pozitivnog
postii da u taki

u=v=0

(u, v),

nigde nije ni 0, ni

za sve vrednosti

j e d n a i n u (3).
i

smera moemo, svakako,

vae jednaine:

0<<
Poto

182) ugao izmedju dveju

0.
u

mora biti, zbog neprekidnosti funk ije

u, v :
0 < (u, v) < ,

dakle

sin > 0.
Ali funk ija

(u, v)

sa ovakvim osobinama ne moe postojati.

Jer iz diferen ijalne jednaine

2
= sin
uv

169

sledi, najpre, da je

i, zato,

2
> 0,
uv

u pri rastuem

raste.

Naroito mora biti

(0, 1) >
(0, 0) 0,
u
u
a zato se moe odrediti pozitivna veliina

tako da za

0 u 3a

bude:

(u, 1) > 0.
u
Neka

oznaava pozitivni minimum od

u (u, 1) za
Tada je za

0 u 3a.

v 1:

(a, v) (0, v) =

(a, v) a
(a, 1) a m a,
u
u

(0 < < 1)

i, isto tako

(3a, v) (2a, v) m a,
dakle

(a, v) (0, v) + m a > m a

i

(2a, v) (3a, v) m a < m a.

Dalje je za

dakle,

(u, v)

monotono

0 u 3a,

v1:

a u 2a,

v1

(u, v)
(u, 1) > 0;
u
u
raste zajedno sa u. Zato za

vai:

0 < m a < (a, v) (u, v) (2a, v) < m a,

dakle

sin (u, v) > sin(m a) = M,

pri emu je

M >0

i nezavisno od

u, v .

Prema tome je vrednost dvostrukog integrala

Z Z

sin (u, v)dudv,

170

primenjenog na pravougaonik sa temenima

(a, 1),

(2a, 1),

(2a, V ),

(a, V )

(V > 1)

vea od

M a(V 1),
dakle, pri podesnom izboru

vea od

S druge strane, iz diferen ijalne jednaine (3) dobija se

Z Z

sin dudv =

2a Z V
1

2
dudv = [(2a, V )(a, V )][(2a, 1)(a, 1)] < ,
uv

poto je

(2a, V ) (a, V ) < (2a, V ) <

i

(2a, 1) (a, 1) > 0.

Doli smo, dakle, do protivurenosti i zato smo prinudjeni da odba imo
nau, u poetku usvojenu, pretpostavku, tj. uvidjamo da ne postoji analitika povrina konstantne negativne krivine koja bi bila bez singulariteta i
svuda regularna. Zato, posebno, treba odgovoriti negativno na postavljeno
pitanje u poetku da li se moe na B e l t r a m i j e v nain ostvariti ela ravan
L o b a e v s k o g pomou regularne analitike povrine u prostoru.
O povrinama pozitivne konstantne krivine.
U poetku ovog istraivanja poli smo od pitanja o povrini negativne
konstantne krivine koja bi se svuda u konanom prostirala regularno analitiki i doli smo do rezultata da takva povrina ne postoji. Sad emo obraditi pomou analogne metode isto pitanje za pozitivnu konstantnu krivinu.
Oigledno, sfera je zatvorena povrina pozitivne konstantne krivine bez singulariteta i prema dokazu koji je izveo H. L i b m a n (H.Liebmann), na moj
podsti aj, ne postoji nikakva druga zatvorena povrina istog svojstva. Ovu
emo injeni u sada izvesti iz jednog stava koji vai za proizvoljni komad
povrine pozitivne konstantne krivine bez singulariteta i ovako glasi:
Neka je na povrini pozitivne konstantne krivine +1 ogranieno u konanome neko jednostruko ili viestruko povezano podruje bez singulariteta;
zamislimo tada da su u svakoj taki ovog podruja, kao i u takama njegove grani e, konstruisani glavni polupreni i krivine povrine, onda vei od
glavnih poluprenika krivine sigurno ne dostie svoj maksimum i, zato, manji
ne dostie svoj minimum ni u jednoj taki koja lei u unutranjosti podruja
- osim ako je naa povrina deo sfere poluprenika 1.
Radi dokaza primetimo, najpre, da je, usled nae pretpostavke, proizvod
oba glavna poluprenika krivine svuda
krivine uvek mora biti

1.

= 1, a zato vei od glavnih poluprenika

Iz ovog razloga maksimum veih glavnih polupre-

nika krivine oigledno je samo tada

= 1,

ako su oba glavna poluprenika

krivine u svakoj taki naeg komada povrine

= 1.

U ovom naroitom

171

sluaju, svaka taka tog komada povrine je pupasta taka i otuda se na

poznati nain lako zakljuuje da posmatrani komad povrine mora biti komad sfere poluprenika 1.
Neka je sad maksimum veeg od oba glavna poluprenika krivine nae

> 1;

povrine
taka

tada emo pretpostaviti, nasuprot naem tvrdjenju, da postoji

u u n u t r a nj o s t i tog komada povrine, u kojoj se taj maksimum

postie. Poto ova taka

sigurno ne moe biti pupasta, a povrh toga, reg-

ularna je taka nae povrine, to e okolina ove take biti pokrivena svakom
od porodi a linija krivine povrine jednostruko i bez praznina.
li ove linije krivine za koordinatne linije, a samu taku

Uzmemo

za poetak tog

krivolinijskog koordinatnog sistema, to e, prema poznatoj teoriji povrina

pozitivne kostantne krivine, vaiti ove injeni e:
Neka

r1

oznaava vei od oba glavna poluprenika krivine za taku

koja lei u okolini poetne take

O = (0, 0); u ovoj okolini je r1 > 1.

=
tada pozitivna realna veliina

(u, v)

Stavimo

1
r1 + 1
log
;
2
r1 1

kao funk ija od

zadovoljava narednu

par ijalnu diferen ijalnu jednainu

2 2
e2 e2
+ 2 =
.
2
u
v
4

(4)

r1 opada funk ija nuno raste, to , kao funk ija od u i v , mora

u = 0, v = 0, imati minimalnu vrednost, pa prema tome razvijeno
stepenima promenljivih u i v ima nuno oblik:

Poto kad
na mestu
po

= a + u2 + 2uv + v 2 + ...,
gde

a, , ,

oznaavaju konstante, pri emu kvadratna forma

u2 + 2uv + v 2
za realno

nikad ne sme imati negativnu vrednost.

okolnosti za konstante

(5)

0i0

Unesimo, s druge strane

za

u=0iv=0

razvijeno u red u diferen ijalnu jednainu (4);

dobiemo tada:

2( + ) =

e2 e2
.
4

a predstavlja vrednost od u taki O = (0, 0) i prema tome,

pozitivna, bie izraz sa desne strane svakako < 0; zato poslednja

Poto konstanta
ispada

Iz ove poslednje

nuno slede nejednaine:

jednaina vodi nejednaini

+ < 0,

172

koja stoji u protivurenosti sa nejednainama (5).

Time smo saznali da

je naa prvobitna pretpostavka, po kojoj bi umesto maksimuma lealo u

unutranjosti komada povrine, nezasnovana; samim tim je dokazana tanost
gore postavljenog stava.
Otuda, kao to je ve pomenuto, neposredno sledi stav da zatvorena
povrina sa pozitivnom konstantnom krivinom 1 bez singulariteta uvek mora
biti sfera poluprenika 1. Ovaj rezultat istovremeno pokazuje da se sfera kao
elina ne moe izviti, a da se na povrini nigde ne pojavi singularitet.
Najzad, ovo istraivanje dovodi za nezatvorenu povrinu do rezultata:
ako zamislimo iz povrine lopte iseen proizvoljan komad, pa taj komad
proizvoljno izvijemo, onda se maksimum svih veih glavnih poluprenika
krivina, dobijenih na taj nain, uvek nalazi na grani i tog komada povrine.
G e t i n g e n, 1900.

173

Dopuna

Sistem aksioma za realne brojeve, naveden u 13, uzet je uglavnom

iz Hilbertovog predavanja O pojmu broja"Jahrb.d.Deutsch.M ath.V

er.

(1900), u kome su oni, u 13 kao stavovi nabrojani, zahtevi iskazani kao

aksiome. Iz tog predavanja naveemo ovde naredne primedbe:
1.

Egzisten ija broja 0 (stav 3, str.

41) je posledi a stavova 1 i 2 i

aso ijativnog zakona sabiranja.

2.

Egzisten ija broja 1 (stav 6, str.

41) je posledi a stavova 4 i 5 i

aso ijativnog zakona mnoenja.

3. Komutativni zakon sabiranja (stav 8, str. 41) posledi a je stavova 1 6 i aso ijativnog zakona sabiranja i oba distributivna zakona: Naime bie

(a + b)(1 + 1) = (a + b)1 + (a + b)1 = a + b + a + b

= a(1 + 1) + b(1 + 1) = a + a + b + b
prema tome

a + b + a + b = a + a + b + b,
i stoga prema stavu 2

b+a=a+b
Da se komutativni zakon mnoenja (stav 12, str.

42) moe izvesti iz

stavova 111, 1316 i 17 (Arhimedov stav), ali ne moe bez korienja stava
17, pokazano je u 32, 33.
P. Bernajs
Dopuna

II

Uproeno zasnivanje nauke o propor ijama

Ono zasnivanje nauke o propor ijama bez korienja Arhimedove ak-

I IV ,

koje je dato u treoj glavi 1416,

Koristimo one na poetku 15 str.

55  56 uvedene oznake za dui,

siome, tj.

na osnovu aksioma

moe se uprostiti.

jednakost dui, zbir dui kao i tamo zabeleenu injeni u da za zbir dui
vai aso ijativni i komutativni zakon.
Kao razmeru

a:b

dui

a, b

deniemo sad ugao (jednoznano odredjen

u smislu kongruen ije), koji u pravouglom trouglu kome su katete

naspram katete

a.

a, b

lei

Kaemo, da su razmere jednake, ako su podudarni uglovi

koji ih deniu, i u ovom smisli piemo propor iju (srazmeru)"a

: b = c : d.

Prema tome, odmah vai da je svaka razmera dui sama sebi jednaka i da
su dve razmere dui, jednake nekoj treoj, i medju sobom jednake, kao i:
ako je

a = c i b = d,

onda je

a : b = c : d.

174

Na osnovu stava o zbiru uglova u trouglu vai osim toga:

ako je

a : b = c : d,

Dalje se pomou aksioma

ako je

III5 i IV

a : b = c : d,

onda je

b : a = d : c.

(vidi sliku) dobija stav:

onda je

a : b = (a + c) : (b + d),

i na osnovu stava o spoljanjem uglu:

ako je

a : b = a : c,

onda je

b = c.

a
c
a
b

b
d

Iz poslednjeg stava posebno proizilazi, da za tri dui

a, b, c moe postojati
x propor ije a : b =

samo jedna etvrta propor ionala, tj. samo jedno reenje

c : x.

Egzisten ija etvrte propor ionale proistie iz mogunosti prenoenja

uglova u vezi sa aksiomom paralelnih.

Stav o medjusobnoj razmenljivosti unutranjih lanova u nekoj propor iji, tj.

iskaz:

a : c = b : d, dobija se
a, b odnosno c, d a
da kateta c drugog trougla lei u produenju katete b
temena pravog ugla, a isto tako d u produenju a (vidi

ako je

a : b = c : d,

onda je

posmatranjem dva pravugla trougla, koji imaju katete

tako su postavljeni,
prvog trougla preko
sliku).

a
c
b
d

Ovde na osnovu pretpostavljene propor ije krajevi obe hipotenuze lee na

krugu, to se zakljuuje iz stava o jednakosti periferijskih uglova nad istim
lukom, odn. iz njemu obrnutog stava. Iz ovog stava onda proizilazi i propor ija:

a:c=b:d

posmatranjem trouglova sa katetama

a, c i b, d

Kao posledi a medjusobne razmenljivosti unutranjih lanova propor ije

posebno dobija se sastavljivost propor ija:

175

ako je

a : b = a : b i b : c = b : c ,

onda je i

a : c = a : c .

Naime, iz datih propor ija dobija se razmenom unutranjih lanova

b : b = c : c ,

a : a =

a : c = a : c .

pa time

Uzimanjem u obzir egzisten ije etvrte propor ionale dobija se naredno

drugo pravilo o sastavljanju propor ija:

a : b = b : a i b : c = c : b , onda je i a : c = c : a .

Naime, ako je u etvrta propor ionala za a, b, c , tako da bude a : b = c : u,

vaie na osnovu ove pretpostavke c : u = b : a , dakle c : b = u : a i dalje

u : a = b : c, a onda se sastavljanjem propor ija c : u = a : b i u : a = b : c

(prema prethodnom pravilu) dobija: c : a = a : c.

ako je

Sad treba dokazati osnovni stav nauke o propor ijama koji glasi: Ako

a, a , odn. b, b na kra ima

a : a = b : b . Dokaz se izvodi (na

dve prave odse aju dui

proizvoljnog ugla, onda

vai propor ija

odgovarajui nain kao

dokaz stava 41 u 16) pomou stava, da se simetrale uglova trougla seku u

jednoj taki. Ovaj stav se primenjuje na trouglove

OAB

OA B ,

gde je

teme uoenog ugla, a A, B , odn. A , B su take u kojima jedna i druga od

dve paralelne see krake ugla, i gde je dalje OA = a, OB = b, OA = a ,

OB = b

(vidi sliku).

S S
a

OAB , a S u trouglu
S ima isto rastojanje r od pravih OA i OB , a isto tako ima S

isto rastojanje r od ovih pravih. Pokazaemo da je a : a = r : r . Na isti

nain se onda dobija b : b = r : r , a time i samo tvrdjenje.

Propor iju a : a = r : r dobijamo posmatranjem trouglova OAS i

OA S , za koje je 6 SOA = 6 S OA = 6 SAO = 6 S A O. Ova dva ugla
su uostalom (kao polovine ugla u trouglu) otri uglovi; stoga podnoja D i
D normala iz S i S na pravoj OA, padaju u unutranjost dui OA i OA .

Razloimo OA u odseke u, v , a OA u odseke u , v ; tada je
Neka

bude presek simetrala uglova u trouglu

OA B : tada

r : u = 6 SOA = 6 S OA = r : u
r : v = 6 SAO = 6 S A O = r : v
prema tome

176

r : r = u : u = v : v = (u + v) : (u + v ) = a : a
tako da je,ustvari,

a : a = r : r
Primenom osnovnog stava nauke o propor ijama, moe se posebno stav,
koji je H i l b e r t nazvao P a s k a l o v i m, svesti na maloas pomenuto drugo
pravilo o sastavljanju propor ija.

A, B, C

odn.

A , B C

Taj stav (stav 40 u 14) tvrdi: Ako su

po tri take na dvema pravima koje se seku i sve

su razliite od presene take te dve prave, onda, ako je

i

CA

li dui

BC

AC paraleleno, bie i AB prema BA paralelno.

OA, OB, OC sa a, b, c, a dui OA , OB , OC sa a , b , c ,

prema

prema

CB

Obeleimo
bie prema

osnovnom stavu nauke o propor ijama naa pretpostavka ekvivalentna ovim

dvema propor ijama

b : c = c : b

(1)

c : a = a : c

(2)

a tvrdjenje ekvivalentno propor iji

a : b = b : a .
Medjutim, ova propor ija se dobija iz dve prethodne prema drugom pravilu
o sastavljanju propor ija.
Poto je na taj nain nauka o propor ijama dobijena bez upotrebe mnoenja dui, moe se ovo naknadno uvesti, za to je potrebno utvrditi neku
jedininu duinu e. Naime, kao proizvod dui
denie se etvrta propor ionala za

a, b

(u odnosu na jedini u e)

e, a, b.

to se tie zakona raunanja za tako denisano mnoenje dui, to se

komutativni zakon dobija iz medjusobne razmenljivosti unutranjih lanova
propor ije.

Aso ijativni zakon kae:

e : a = b : u; e : b = c : v

e : a = v : w. Ovo se dobija na ovaj nain: iz

b : e = v : c; ova zajedno sa treom datom
propor ijom daje sastavljanjem b : u = v : w , a time na opsnovu prve date
propor ije e : a = v : w . Distributivni zakon kae: ako je e : a = b : u;
e : a = c : v , onda je e : a = (b + c) : (u + v). Za dokaz je dovoljno pokazati:
ako je b : u = c : v , onda je b : u = (b + c) : (u + v); ovo medjutim vai prema
i

e : u = c : w,

ako je

tada je

druge date propor ije dobijamo

jednom stavu koji smo u poetku pomenuli.

Na ovako uvedeni segmentni raun moe se sad, kao to je to pokazano
u 17, nadovezati zasnivanje jedne analitike geometrije ravni.
P. Bernajs
Dopuna
U dodatku

II

III

pokazano je izmedju ostalog (up.

str.

126), da se na

aksiomi kongruen ije trouglova u uem smislu ne moe zasnovati euklidska nauka o povrini, poto se na ovoj osnovi (bez korienja Arhimedove

177

aksiome) ne moe dokazati Euklidov stav, da dopunski jednaki trouglovi

jednakih osnovi a imaju uvek jednake visine, pa stoga ni stav 52.
U ranijim izdanjima je dodatak

II

sadrao i jednu inverziju ovog razma-

tranja, naime dokaz, da uzimanje jedne stavu 52 ekvivalentne aksiome smetanja

(Einlagerung)

omoguava, da se iz ue aksiome kongruen ije

III5 .

dobije prvobitno ira aksioma kongruen ije

III5

Ovo rasudjivanje nave-

emo ovde u narednim izlaganjima sa samo nebitnim promenama koje su

prilagodjene ovom novom izdanju.
"Pomenuli smo ranije (up. str. 112) da iz aksiome o podudarnosti trou-

III5 i prethodnih aksioma pored aksioma III6 i III7

konvergen ije III5 , a time uopte kongruen ija gura u

glova u uoj formula iji

nuno sledi aksioma

iroj formula iji, im uzmemo da vai stav o jednakosti uglova na osnovi i u

ravnokrakom trouglu.
Izgleda mi od znaaja da se ovo upotpunjavanje aksiome kongruen ije u
uoj formula iji

III5

moe izvesti jo na jedan sasvim drugi nain, naime

pomou jednog sasvim intuitivnog zahteva, iji se sadraj poklapa sa stavom

52 koji sam u Osnovama ja dokazao (str. 66), a koji zahtev sa druge strane,
kako smo to pokazali u dodatku

II

(up.

str.

126), nije posledi a stavova

kongruen ije u uem smislu.

Neka su pojmovi razloivo jednako"i dopunski jednako" denisani kao
u 18 Osnova geometrije" - ali ipak tako, da se pri tome razume pojam
kongruen ije u uem smislu.

U tom smislu e se u narednim izlaganjima

primenjivati uvek samo aksioma kongruen ije u uoj formula iji

prethodne aksiome

I, II, III14

kao i aksioma paralelnih

III5

i njoj

IV .

Taj zahtev u pitanju, koji ovde treba da slui kao dopuna, glasi:
Aksioma smetanja. Poligon nije nikad razloivo jednak drugom poligonu
ije ogranienje sadri unutranje take, ali ne sadri ni jednu spoljanju
taku prvog poligona, tj. koji je u prvom smeten.
Iz ove aksiome se prvo lako izvodi stav:
Poligon nije nikad dopunski jednak drugom poligonu koji je u prvom
poligonu smeten.

P bio dopunski jednak poligonu Q koji

P , tada bi morala postojati dva jedna drugom

razloivo jednaka poligona P i Q tako, da poligon P + P bude razloivo

jednak poligonu Q + Q . Kako bi onda i P + P sa P + Q bilo razloivo

jednako, morali bi i poligoni P + Q i Q + Q biti razloivo jednaki, to

I zaista, kad bi neki poligon

se nalazi u unutranjosti

protivurei usvojenoj aksiomi smetanja.

Sad emo redom dokazati naredne stavove:
Ako su u nekom trouglu

ABC

oba ugla kod

jedan drugom

jednaka, bie onda uvek i ovim uglovima naspramne strane jednake.

Radi dokaza odredimo na

AB

take

D,

tako da bude

AD = BC

BE = AC . Iz prvog stava kongruen ije u uoj formula iji sledi kongruen ija
trouglova DAC i CBE ; oba ova trougla su stoga i dopunski

178

jednaka. Odavde zakljuujemo da se i njihove osnovi e

AD

BE

jedna sa

drugom poklapaju.
Ako ovo ne bi bio sluaj, pa uzmemo, re imo,

AD = BE ,

onda bi iz

poznatog Euklidovog postupka (up. str. 58) proizilazilo da su oba trougla

AD C i BEC jedan drugom dopunski jednaka. Medjutim, tada bi i trouglovi

ADC i AD C morali jedan drugom biti dopunski jednaki, to protivurei
prethodnom stavu koji smo dobili iz aksiome smetanja. Jednakost dui AD
i BE vodi neposredno tvrdjenju koje smo postavili.
Ako su u nekom trouglu ABC dve strane AC i BC jedna drugoj jednake,
bie uvek i ovim stranama naspramni uglovi jedan drugom jednaki.Radi
dokaza uzmimo nasuprot da je ugao 6
odredimo na pravoj

take A i

AB

CAB

vei od ugla 6

CBA.

Zatim

B na taj nain da bude

C

A A

B B

CA B = CBA

CB A = CAB .

Prema prethodno dokazanom stavu je stoga

CA = CB

CB = CA,

a odavde se korienjem pretpostavke dobija

(1 )
Ako na trouglove

CA = CB

ACA

BCB

primenimo stav o spoljanjem uglu,

dobiemo jednaine

ACA = 6 CAB 6 CA B
BCB = 6 CB A 6 CBA;

179

stoga je

(2 )
Obras i
i

BCB

ACA = 6 BCB .

(1 ) i (2 ) u vezi sa pretpostavkom kazuju, da su trouglovi ACA

jedan drugom kongruentni u uem smislu; medjutim u tom sluaju

posebno bi bilo

AA C = 6 BB C

Ovaj zakljuak je besmisli a, poto su ova dva ugla unutranji odn. nesusedni spoljanji ugao u trouglu

A B C .

Time je postavljeni stav dokazan, i mi odmah uvidjamo da su stavovi o

podudarnosti trouglova u irem smislu nuna posledi a aksiome kongruen ije
u uem obliku

III5 ,

ako se jo uzme u pomo gornja intuitivna aksioma

smetanja koja se odnosi na pojam razloive jednakosti."

Iz ovog dokaza je odmah jasno, da se aksioma smetanja za ovu primenu
moe zameniti sledeom prostijom aksiomom:

ABC taka D lei na strani AB

ADC nisu dopunski jednaki.

Ako u trouglu
trouglovi

ABC

izmedju

B,

tada