1. Kako smo razvrstali sve socioloske teorije? 2. Koje su to starije socioloske teorije i na kojim su gledistima one zasnovane? 3.

Definisi savremene socioloske teorije i opisi njihove karakteristike. 4. O jasni psihologisticke teorije. - Socioloske teorije smo svrstali u dve etape: a) starije socioloske teorije sacinjavaju: 1) Naturalisticke teorije drustva koje karakterisu prvu fazu razvoja sociologije (19. vek) kada se drustvene pojave o jasnjavaju delovanjem prirodni! cinilaca. "esto se susrecu netacna i naivna o jasnjenja drustveni! pojava. #) $si!ologisticke teorije razvijenije su od naturalisticki!. Sastoje se u stavu da je svako drustvo sastavljeno od pojedinaca na cije ponasanje (individualno i drustveno) presudno uticu nji!ove psi!oloske oso ine( nagoni% zelje% motivi)% tako da psi!oloski cinioci postaju dominantni faktori drustvenog zivota. &) 'ormalisticke teorije su se prvo pojavile u nemackoj sociologiji pa su se prosirile na S() skole i na *e era. ) savremene socioloske teorije 1) 'unkcionalizam je najuticajnije glediste u savremenoj sociologiji. +strazivanja primitivni! zajenica su pokazala da su cvrsto integrisana drustva ez veliki! suko a% da funkcionisu kao jedinstvena celina% da se uskladjivanje delovanja i ponasanja postize socijalizacijom. ,o ert -erton je formulisao u o liku & postulata funkcionalisticko glediste: postulat funkcionalnog jedinstva% postulat univerzalne funkcionalnosti i postulat funkcionalne neop!odnosti. #) Strukturalizam je veoma srodan pravac funkcionalizmu% naglasava ulogu strukture drustvenog sistema. .rajanje i dejstvo strukture vaznije je od slo ode coveka ili od slo odnog ljudskog delovanja. &) Savremeni marksizam- za marksiste je vazna njegova temeljna promena% tzv. racionalno prevazilazenje. *azno je prouciti suprotnosti u drustvu i klasnu or u% kao me!anizam nji!ovog resavanja. $aznja se usmerava na delovanje materijalni! cinilaca kao pokretaca drustvene istorije% dok se zanemaruju du!ovni sta ilizatori glo alne drustvene strukture. !. "ta predstavlja metod sociologije i iz cega se on sastoji? #. $ cemu se satoji teorijski aspekt naucnog metoda? - -etod mora iti prilagodjen oso inama drustva kao slozene celine drustveni! pojava. -etod sociologije sastoji se iz & dela: 1) Teorija ili tumacenje o predmetu je ono sto pret!odno znamo o predmetu koji tre a dalje i du lje proucavati. /na utice na iz or polazni! pretpostavki (!ipoteza). #) Logika utvrdjuje pravila istinitog misljenja i zakljucivanja% odnosno logican redosled radnji koje u istrazivanju tre a preduzeti da i se doslo do istine o predmetu proucavanja. 0ogican nacin saznavanja istine je put od poznatog ka nepoznatom% koje tre a spoznati% tj. proveriti i dokazati kao istinito ili lazno. &) Tehnika istrazivanja odnosi se na odredjene prakticne radnje koje se preduzimaju i na pomocna te!nicka sredstva koja se koriste u razlicitim etapama socioloskog istrazivanja. ,azlikuju se te!nike (metode) za prikupljanje% sredjivanje i prikazivanje% tumacenje podataka..

%. Koje se tehnike koriste za prikupljanje podataka u sociologiji? $odaci se najcesce prikupljuaju metodom posmatranja ili metodom razgovora. 1) Posmatranje predstavlja osnovnu metodu za prikupljanje podataka putem neposrednog culnog opazanja. Naucno posmatranje se odvija prema unapred predvidjenom planu i sa odredjenim ciljem gde se sistematski prikupljaju i precizno eleze itni podaci koji mogu da posluze i za naucni opis i za naucno o jasnjenje posmatrane pojave. $ostoje dve odnosvne vrste posmatranja: a) $osmatranje sa ucestvovanjem- kada posmatrac% da i video iznutra ono sto se spolja ne moze videti% jedno vreme zivi sa onim ljudima koje posmatra. ) $osmatranje ez ucestvovanja- posmatrac sa strane posmatra ono sto proucava. #) Razgovor- vodi se u naucne svr!e% mora iti planski usmeren i pose no organizovan% a u svr!u toga se priprema upitnik kao skup pitanja koje ispitivac postavlja ispitanicima. )va osnovna tipa razgovora su: a) intervju- usmeno ispitivanje. 1oristi se za prikupljanje stavova i pojedinaca o vaznim drustvenim pitanjima. ) anketa je te!nika za prikupljanje podataka upisivanjem odgovora ispitanika na pitanje iz upitnika. -$ostoje dve vrste upitnika: 1) upitnik otvorenog tipa-slo odno ispisivanje odgovora2 #)upitnik zatvorenog tipa- zaokruzivanjem jednog ili vise odgovora od unapred ponudjeni! odgovora. &. Kojim se tehnikama koristima pri analizi u tumacenju podataka u sociologiji? '. $ cemu je znacaj metoda multivarijantne analize u socioloskom dokazivanju? 1) Uporedni metod je u sociologiju uveo 3mil )irkem. /n je smatrao da su uporedna istrazivanja naj olja zamena za eksperimetn%a sa sam je uporednim metodom proucavao uzroke samou istva kao patoloske drustvene pojave. $ostoje & nivoa primene uporednog metoda: 1. 1ada se uporedjuju varijacije jedne pojave u okviru jednog drustva #. 1ada se jedna pojava uporedjuje sa istim pojavama u drugom drustvu% istog nivoa istorijske razvijenosti. &. 1ada se uporedjuju iste ili srodne drustvene pojave u raznim drustvima- ez o zira na istorijsko vreme i karakter strukture drustva u kojima su proucavane pojave nasale. #) Metod multivarijantne analize je kvantitativno-statisticki postupak za proucavanje uzrocno-posledicni! i drugi! deterministicki! odnosa u drustvu. (naliziraju se odnosi veceg roja promenljivi! cinilica koji proizvode neku pojavu koja se smatra zavisnopromenljivom. / icno se analiziraju uzroci kriminala% korupcije% samou istva% maloletnicke delikvencije...

1(. Kada se i zasto sociologija pojavila kao pose na nauka? Sociologija je nastala sredinom 19. veka% njeni osnivaci su /gist 1ont% 4er ert Spenser i 1arl -arks% a delima 3mila )irkema i -aksa *e era u 19. i #5. veku postaje moderna nauka. Nakon 'rancuske revolucije% drustvu je ila potre na nauka koja ce se aviti strukturom i razvitkom drustva pa se pojavila sociologija kao disciplina koja je tre ala da pruzi jasniju i sigurniju orijentaciju drustvenog razvoja. 11. Koja stanovista u razvoju sociologije razlikujemo? 12. Kako se oznacava prvo stanoviste u razvoju sociologije i koje su njegove karakteristike? 13. Kako se zove drugo stanoviste i ko mu je predstavnik? 14. Koje su karakteristike istorizma kao treceg stanovista u razvoju sociologije? - $rvo stanoviste je karakteristicno za pozitivisticku sociologiju% osnivac je /gist 1ont. /n od 6pozitivne nauke o drustvu6 ocekuje da ponudi osnovu za ocuvanje i popravljanje postojeceg drustva% da omoguci 6socijalnu !armoniju6 i ude prepreka razornom du!u 'rancuske revolucije i klasnim suko ima. )rugi predstavnik pozitivizma je 3mil )irkem koji je zasnovao francusku sociologiju na pozitivistickim pretpostavkama. /n je zanemario da se drustvo sastoji od razliciti! pojedinaca koji ne reaguju automatski i uvek na isti naci% kao i od drugi! ljudi. - )rugo suprotno stanoviste je kriticko i tipicno za marksizam. .vorac je 1arl -arks koji ocekuje od drustvene teorije da kritikuje postojece drustvo i da ude misaoni putokaz nji!ovog radikalnog prevazilazenja (socijalna revolucija). - .rece stanoviste- istorizam% ciji je osnivac -aks *e er2 on ne pri!vata nacela kritickog i pozitivistickog gledista. .ezi da ude 6vrednosno neutralna nauka6 koja ne menja drustvo vec ga s!vata tj. da drustveno delovanje o jasni putem 6racionalnog razumevanja6. Najvaznije je s!vatiti unutrasnji smisao svakog drustvenog delovanja jer 6iza spoljasnje fasade6 krije se unutrasnja sustina drustvene pojave. 1!. Kakav je odnos sociologije sa drustvenim naukama? 1#. Da li je odnos sociologije isti sa svim drustvenim naukama? O razlozi. Sociologija je usko povezana sa svim drustvenim naukama% ona koristi saznanja i dostignuca drugi! nauka% a odnos je razlicit sa razlicitim drustvenim naukama. 7edan je njen odnos sa opstim% a drugi sa drustvenim naukama% jedan sa starijim i ravijenim% a drugi sa mladjim i manje afirmisanim. $ored cvrste i jasne povezanosti sa filozofijom% sociologija tesno saradjuje sa istorijom% demografijom% antropologijom% etnologijom% psi!ologijom... "ovek i drustvo su fenomeni kojim se avi kako sociologija tako i druge drustvene nauke. 8 zajednistvu sa njima% sociologija koristi nji!ova saznanja% kao i nji!ove metode istrazivanja% z og toga je sociologija deskriptivna i eksplikativna drustvena nauka i sadrzi interdisciplinarnu i multidisciplinarnu dimenziju o jasnjenja slozeni! drustveni! pojava.

1%. "ta je sociologija i ko je njen osnivac? Sociologija je opsta% teorijska i osnovna nauka o drustvu kao celini svi! drustveni! pojava. /na se sluzi o jasnjenjem drustva% individua% kao i clanova drustva% drustveni! grupa i slozeni! drustveni! pojava% tako i filozofskim saznanjem kao i saznanjem drugi! nauka. Njen osnivac je /gist 1ont koji je oznacio kao 6pozitivna nauka o drustvu6 i nazvao je 6socijalnom fizikom6. 1&. "ta o uhvata drustvena pojava? )rustvena pojava se definise kao svako delovanje i ponasanje pojedinaca ili grupa koje je neposredno ili posredno povezano sa delovanjem i ponasanjem drugi! pojedinaca i grupa. 1'. "ta proucava sociologija? Sociologija priucava drustvo kao celinu drustveni! pojava: drustvenog delovanja i ponasanja pojedinca i grupa% nji!ovi! medjuso ni! drustveni! oso ina i kolektivni! drustveni! tvorevina koje pri tome nastaju. 2(.)2#. "ta je drustvo? )rustvo je relativno uredjena i trajna skupina drustveni! pojava. )rstvo se podrazumeva kao odredjena grupa ljudi koja na sonovu proivodne delatnosti stvara drustvene odnose% tvorevine% vrednosti% odnosno stvara drustvo u celini. )rustvo je proizvod medjuso nog delovanja ljudi2 covek radom proizvodi drustvo kao sto drustvo proizvodi coveka. )rustvo raspolaze svojom pose nom svescu% kolektivnom ili grupnom svescu. )rustvo je nadpojedinacna ili nadindividualna realnost i kao takva je odredjena realnost: drustvo je strukturisana i determinisana celina razliciti! pojava% procesa i odnosa. /dredjenost se manifestuje uticajem okolnosti% faktora ili cinilaca% povoda i uzroka. 21. "ta se podrazumeva pod *prioritetom prirode*? "injenica je da se u prirodi nalaze primarni uslovi egzistencije ljudskog drustva ez o zira o kom o liku drustva se radi. 9ez prirode% kao predmeta rada% proces proizvodnje% kao osnovni uslov postojanja% ne moze da tece. 22. Kako i ste odredili pojam proizvodnje? $roizvodnja je proces covekove svrsis!odne delatnosti ciji je cilj stvaranje materijalni! i du!ovni! do ara koje sluze zadovoljavanju covekovi! potre a. $roizvodnja podrazumeva razmenu ili odnos izmedju coveka i prirode% a potom i razmenu ili odnos izmedju ljudi% kao i potrosnju materijali! elemenata prirode i ljudskog rada. $roizvodnja ima # dimenzije: te!nicku- kako i na koji nacin% kojim postupcima i sredstvima i od kojeg materijala se proizvode odredjene vrste do ara2 drustenu- predstavlja osnovni drustveni proces i uslov ljudskog i drustvenog opstajanja i razvoja svakog drustva. $roizvodnja je uvek drustveno odredjena i to tako sto se: stvataju proizvodi kulture% sticu navike koje su drustveno odredjene% sredstva za proizvodnju koriste od drugi! proizvodjaca% proizvedeni predmeti razmenjuju sa drugim proizvodjacima. $roces proizvodnje podrazumeva postojanje odredjeni! elemenata drustvene proizvodnje: rad% sredstva za rad i predmeti rada.

23. $ cemu je razlika izmedju rada i radne snage? $zmite za primer rad fa rickog radnika i vas rad u procesu ucenja? $os pojmom rada podrazumeva se proces trosenja ljuske radne snage u procesu proizvodnja. ,ad moze iti: proizvodni i neproizvodni tj. drustveno korisni rad. ,adnu snagu cini ukupnost fizicki! i inelektualni! tj. umni! sposo nosti coveka koje on koristi i upotre ljava kada proizvodi odredjene vrednosti. ,ad fa rickog radnika predstvalja do ijanje opipljivog proizvoda% dok nase ucenje predstavlja neproizvodni tj. drustveno korisni rad. 24. Odgovorite na pitanje sta je reprodukcija+ kakva moze iti i kakve posledice ona moze da ima na neko drustvo? ,eprodukcija je proces o avljanja proizvodnje. :a njeno normalno funkcionisanje neop!odni su i odredjeni uslovi: odredjena kolicina proizvodni! do ara% ljudski rad i srazmer izmedju proizvodnje proizvodni! i potrosni! do ara. $rema ostvarenom o imu reprodukcija moze iti: 1. prosta- kada se o im ukupne proizvodnje ne menja i ostaje isti. #. umanjena- kada o im proizvodnje opadne u odnosu na pret!odni period. &. prosirenakada se o im drustvene proizvodnje povecava sto i jeste cilj. 2!. Koja je razlika izmedju naturalne i ro ne proizvodnje? Naturalna proizvodnja je o lik proizvodnje u kome proizvodjaci udruzeni u razne o like zajednicke proizvodnje vlastitim proizvodom neposredno podmiruju svoje potre e. $roizvodjac i potrosac su sjedinjeni u jednoj lizcnosti% proizvode se samo upotre ne vrednosti a svaka ekonomska jedinica je samo se i dovoljna jer sve proizvodi sto je neop!odno za egzistenciju ljudi. ,o na proizvodnja je organizacija drustvene privrede u kojoj materijalna do ra proizvode pose ni% samostalni proizvodjaci% specijalizovani za proizvodnju nekog proizvoda. $roizvodi postaju ro a koja odlazi u razmenu. 2%. Koje su razlike izmedju medjuso nih uticaja izmedju ljudi i drustveih grupa tj. da li postoje razlicite interakcije? 8 osnovi drustveni! odnosa nalaze se drustvene interakcije koje cine splet razliciti! delovanja drustveni! grupa i institucija. +nterakcije se mogu svesti u dve vrste: kooperacija o lik interakcije pod kojom se podrazumeva saradnja izmedju oso a i drustveni! grupa akomodacija- o lik interakcije u okviru koje se oso e i grupe medjuso no prilagodjavaju i rpvikavaju asimilacija- oznaka za interakciju pod kojom se podrazumevaju odnosi interakcijski procesi cvrstog spajanja% stapanja i povezivanja. Sa druge strane u disjunktivne interakcije spadaju: kompetencija- saradnja kroz odnose konkurencije i nadmetanja konflikt- suko i medjuso no suprotstavljanje% ukoliko je snazniji pretvara se u or u.

2&. ,avedite koja su zajednicka a koja razlicita svojstva drustva i zivotinjskih grupa. :ajednicka svojstva su sledeca: 1. grarizam- imaju iste nagone i sklonost ka udruzivanju #. konformizam- sklonost prilagodjavanja pravilima i o licima ponasanja grupe kojoj pripadaju &. grupna !ijerar!ija- dominacija pojedinaca% krda ili drustveni! grupa ;. ksenofo ija- netrpeljiv odnos prema strancima ,azlike su: 1. karakter promena #. karakter nacina proizvodnje 2'. ,avedite itna svojstva+ karakteristike i o elezja covekovog ica. 1. "ovek je iolosko% prirodno% telesno-organsko ice. Sastavljeno je od organa% organski! funkcija i materije u celini. #. "ovek je psi!icko ice. Njegov nervni sistem i mozak su razvijeniji nego kod zivotinjski! vrsta% a pomocu nji! razvija se psi!a. "ovek ima itne funkcije saznanja% osecanja i misljenja. &. "ovek je individualno ice. .o je ice pojedinacne egzistencije: covek se kao individua radja% zivi i umire. "ovek postaje licnost s o zirom na cinjenicu da je svesno% slo odno-delatno i vrednosno-svesno ice. ;. "ovek je ograniceno% konacno% odnosno ice smrti. Neogranicen je u sojim drustvenim mocima% ali je individualno ograniceno ice. <. "ovek je drustveno ice. :ivi u ljudskoj zajednici tj. drustvu% nastaje kao rezultat drustvene delatnosti ljudi% nji!ove svesti% jezika% govora i komunikacije. =. "ovek je ice potre e i to% iolosko-fizioloski! potre a% te kulturni! i drustveni! potre a. "ovekove potre e su individualne i drustvene. >. "ovek je razvojno odnosno promljivo ice kao individua i kao ljudska vrsta. ?. "ovek je svesno ice. "ovekov odnos prema vsetu i svestan i svrsis!odan. 9. "ovek je ice slo ode. :ivi neslo odno ali je ice uspostavljanja slo ode. 15. "ovek je dijalosko ice. /no se uvek stvara i razvija u odnosu prema drugim ljudima. 3(. -o cemu se razlikuju pojmovi covek i licnost? $ojam covek je socioloska i antropoloska oznaka za pojedinca i ljudsku vrstu% a termin licnost psi!oloska oznaka za oso u. +zraz licnost sluzi kao oznaka karakteristike neke oso e. 0icnost je distinktivno svojstvo coveka (ljudi se razlikuju)% celiina i neponovljiv entitet% sistem koji ostvaruje stalnu interakciju sa sredinom. 31. "ta je stratifikacija? Stratifikacija podrazumeva slojevitost odnosno difereciranost i postojaje ne!omogene strukture koja se temelji na razlici u polozaju% ugledu i moci individua i drustveni! grupa. (naliza stratifikacije i stratifikacioni! pojava ima za cilj utvrdjivanje postojanja razliciti! vrsta drustveni! slojeva i nji!ovi! razliciti! medjuso ni! odnosa.

32. Kako iste odredili pojam *grupa* ? )rustvene grupe su znacajni segmenti drustvene strukture i znacajne tvorevine kolektivnogg ljudskog zivota u okviru koji! se uspostavlja inerakcijska veza izmedju drustva i pojedinaca kao i sami! pojedinaca. :iveci u drustvu covek zivi u razlicitim drustvenim grupama% porodicnim% vrsnjackim% o razovnim% radnim% profesionalnim% politickim% kulturnim... )rustvene grupe su relativno trajne celine ili skupine ljudi medjuso no povezani! poreklom% zajednickim drustvenim delovanjem% drustvenim polozajem i ulogom% podelom rada% odredjenim drustvenim pore ama% interesima% vrednostima.... 33. ,avedite neke kriterijume po kojima se izvodi podela+ tipologija ili klasifikacija drustvenih grupa. )rustvene grupe se mogu razvrstati prema: srodstvu% fizickoj lizini (susedstvu% radne grupe% razredi)% ugovoru% statusu(lekari% profesori% inzenjeri)% interesu% situaciji% vernosti... 1lasifikacija ili tipologija drustveni! grupa izvodi se polazeci od odredjeni! kriterijuma: roj% funkcionalnost% mesto i nacin zivota% organizovanost ili neorganizovanost% vremensko trajanje... 34. "ta su sekte? .ma li ih u vasoj sredini i koje su? Sekte su male zatvorene grupe najcesce nastale odvajanjem od crkve% karakterise i! od ojnost prema crkvama. 1arakterise i! do rovoljnost clanstva% solidarnost clanova% emocionalnost... .re a reci da postoji veliki roj sekti u svetu: ,astafarijanci% 4ram naroda% 7e!ovini svedoci% (dventisti sedmog dana (su otari) ... 3!. O jasnite stavove kriticke teorije o porodici? 3#. Koji su osnovni istorijski o lici razvoja raka i porodice? +storijski o lici raka su: grupni rak (jedna grupa zena stupa u rak sa jednom gupom muskaraca) poligamija ( rak sa vise partnera): a) poligamni (muskarac sa vise zena) ) poliandricni (zena sa vise muskaraca) monogamija (karakteristicno za civilizovano drustvo) ,anije su porodice zivele u istoj kuci na celu sa glavom porodice i nazivale su se razlicitim terminima kao sto su 6kuca6% 6loza6% 6soj6% 6rod6% 6izdanak6% 6potomstvo6... )anas je pod pojmom porodice poznato trojstvo otac-majka-deca.

3%. Koje se osnovne eticke zajednice razlikuju u istoriji? 3&. "ta je rod+ a sta pleme? 3'. Koje su osnovne karakteristike rodovsko/plemenske zajednice?

4(. "ta je narod+ a sta nacija? Koje su im slicnosti i razlike? 1. Horda prvi o lik primitivne drustvene zajednice ljudi% predstavlja prelaz zivotinjske grupe u ljudsku. Nasala je od stada ili copora covekoliki! zivotinja. #. Rod etnicka zajednica nastala posle !orde% zajednica zasnovana na krvnom srodstvu. .o je do a matrijar!ata u kojem je postojala dominacija zena nad muskarcima i u kojima se srodstvo racunalo po majci. :a rod je karakteristicno postojanje zajednicke svesti i osecaja% o razovanja i religija. "lanovi roda su verovali u zajednicko poreklo. &. Pleme etnicka zajednica koja predstavlja visi o lik povezivanja rodova. 1arakterise ga postojanje patrijar!alne monogamije porodice. :a pleme je karakteristicno zajednistvo teritorija% zajednistvo privrede% moralni! magijski! i verski! s!vatanja i rituala. .a uima su oznacavana ica% iljke ili predmeti kojima se pridavala nadprirodna moc. Na nji!ovom vr!u se nalazi poglavica kao ratni vodja. ;. Narod etnicka grupa koja se pojavljje u periodu raspadanja prvo itne zajednice i pojave klasno organizovanog drustva. Nastala je pod uticajem teritorijalni!% ekonomski! i kulturni! faktora koji su omogucavali ujedinjavanje vise plemena u narod kao etnicku grupu. <. Nacija etnicka zajednica nastala kao posledica: raspada feudalizma% razvoja proizvodni! snaga% podele rada i trzista koji su povezivali vise teritorija u jednu teritoriju. 41. "ta je nacionalno pitanje+ naconalizam i sovinizam?