MEUNARODNA EKONOMIJA

1. Autarhija predstavlja: a) Privreda koja omoguuje stanovnitvu da koristi one proizvode i usluge koje, iz najrazliitijih razloga, nije mogue proizvesti u sopstvenoj zemlji. b) Privredu koja obavlja razmenu dobara i usluga sa inostranstvom, odnosno privredu koja ostvaruje izvoz i uvoz. ) Privredu jedne dr!ave koja samu sebe izoluje od me"unarodne trgovine putem raznih restrik ija, najee zabranama uvoza i izvoza ili arinskim tari#ama. d) $ita od navedenog %. Privrede koje se najjasnije ispoljavaju kroz veu mogunost potronje &apsorp ije), koja je jednaka razli i izvoza i uvoza su: a) 'atvorene b) (tvorene ) )eovite d) $ita od navedenog *. Privrede koje se najjasnije ispoljavaju kroz onemoguenu potronju iznad domae proizvodnje su: a) 'atvorene b) (tvorene ) )eovite d)$ita od navedenog +. ,konomska teorija koja podrazumeva da je bogatstvo jedne zemlje u nov u je a) .iziokratizam b))onetarizam ) )erkantilizam /. Prva kola koja je odba ila merkantilizam je a) .iziokratizam b) )onetarizam e) $ita od navedenog d) )arksizam e) $ita od navedenog

) )arksizam d) $ove teorije medjunarodne trgovine

0. 1ezu da trgovina ima dominantniju ulogu od proizvodnje zagovara: a) Pozni merkantilizam b).iziokratizam ) 1eorija apsolutnih prednosti d) 2ani merkantilizam e) 1eorija komparativnih prednosti #) $ita od navedenog 3. Apsolutnu prednost kao kategoriju u ekonomiji uveo je a) )arkiz de )irabo b) 4avid 2ikardo ) 4!oze# 5tigli e) Adam 8mit #) $ita od navedenog 9. :omparativnu prednost kao kategoriju u ekonomiji uveo je a) )arkiz de )irabo b) 4avid 2ikardo ) 4!oze# 5tigli e) Adam 8mit #) $ita od navedenog d) 6eontijev 7asilij

d) 6eontijev 7asilij

;. 2ad kao jedini #aktor proizvodnje koristi se kod a) 1eorije apsolutnih prednosti b) 1eorije komparativnih prednosti ) <(8 modela d) 1eorije apsolutnih prednosti i komparativnih prednosti e) $ove teorije medjunarodne trgovine #) 8vih navedenih teorija 1=. > teoriji apsolutnih prednosti dr!ave e se spe ijalizovati za proizvodnju proizvoda u kojima su: a) ,#ikasnije i e#ektivnije b) Produktivnije i pro#itabilnije ) Pro#itabilnije i e#ektivnije d) ,#ikasnije i produktivnije e) ,#ikasnije i pro#itabilnije #) $ita od navedenog 11. 8pe ijaliza ija u proizvodnji bilo kog proizvoda pokazuje koliki su: a) .iksni trokovi b) 7arijabilni trokovi ) )arginalni trokovi trokovi e) (portunitetni trokovi#) $ita od navedenog d)1ransportni

1%. (portunitetni trokovi predstavljaju: a) 7rednost ili e#ekat koji ne bi mogao biti ostvaren da su resursi bili ulo!eni u alternativnu sledeu potrebu. b) 7rednost ili e#ekat koji bi mogao biti ostvaren da su resursi bili ulo!eni u alternativnu sledeu potrebu. ) 8luaj kad se postojeim resursima mogu zadovoljiti sve potrebe. d) 8luaj kad se ne vri izbor potreba koje e biti zadovoljene. e) $ita od navedenog 1*. Prilikom analize radno intezivnih i kapitalno intezivnih proizvoda: a) ?itan je odnos kapitala i rada b) $ije bitan odnos kapitala i rada ) ?itno je apsolutno uee kapitala i rada d) ?itna je visina kamatne stope i nadni e e) $ita od navedenog 14.

6eontijev paradoks nije oslabio <(8 @ teoriju, ve ju je osnaio i doprineo je da se u analizi, pored dva fa !ora proizvodnje api!ala i rada, uz"e u o#zir i !rei proizvodni fa !or, oji podrazu"eva$
a) 1rokove istra!ivanja, razvoja b) 1rokove rasta, razvoja d) 1rokove obrazovanja, istra!ivanja e) $ita od navedenog ) 1rokove obrazovanja, razvoja

1/. AntraBindustrijska trgovina predstavlja takvu trgovinu kada je: a) 1rgovina istim, ali di#eren iranim proizvodima bazirana na &rastuim prinosima) i ekonomiji obima. b) (dre"ena komparativnim prednostima koje zemlje poseduju, trgovina razliitim proizvodima ) 1e!e da se lo iraju bli!e izvorima resursa ili sirovinskih materijala date industrije d) 1rgovina u kojoj je pretpostavka da postoji savreno konkurentno tr!ite i podrazumeva me"unarodnu razmenu razliitih dobara e) $ita od navedenog 10. Ako avio prevozni i u 8A4Bu uvezu AirbusBove avione, a izvezu u .ran usku ?oingBove avione re je o: a) AnterBindustrijskoj razmeni b) 6eontijevom paradoksu ) AntraBindustrijskoj razmeni d) Clobaliza iji me"unarodne trgovine e) $ita od navedenog 13. $ova ekonomska teorija me"unarodne trgovine polazi od toga da su: a) AntraBindustrijska trgovina, ekonomija obima, proizvodnja homogenih proizvoda i opadajui trokovi proizvodnje odluujui #aktor u me"unarodnoj razmeni. b) AnterBindustrijska trgovina, ekonomija obima, proizvodnja di#eren iranih proizvoda i opadajui trokovi proizvodnje odluujui #aktor u me"unarodnoj razmeni. ) AntraBindustrijska trgovina, ekonomija obima, proizvodnja di#eren iranih proizvoda i opadajui trokovi proizvodnje odluujui #aktor u me"unarodnoj razmeni. d) AntraBindustrijska trgovina, ekonomija obima, proizvodnja di#eren iranih proizvoda i rastui trokovi proizvodnje odluujui #aktor u me"unarodnoj razmeni. e) $ita od navedenog 19. .aktor preokreta, podrazumeva: a) 4a e zemlja koja obiluje kapitalom izvoziti kapital, a zemlja koja obiluje radom izvozie radnoB intenzivna dobra. b) 4a e se svaka zemlja baviti proizvodnjom onog proizvoda gde ima konkurentske prednosti mereno svetskim standardima, odnosno gde ima #aktore proizvodnje u izobilju. ) (tpoinjanje radnoBintenzivne proizvodnje, a kada se proizvodnja povea dolazi do novih ulaganja i prela!enja na kapitalnoBintenzivnu proizvodnju.

d) 8e u injeni i da se prinos viestruko progresivno poveava ako se dupliraju svi inputi &kapital i radna snaga, npr.). e) $ita od navedenog 1;. 1rgovina obavlja veliki broj #unk ija, od kojih su najznaajnije: a) Antrapersonalna, intralokalna i intratemporalna b) Anterpersonalna, interlokalna i intertemporalna. ) An#ormativna #unk ija, selektivna #unk ija, alokativna #unk ija d) An#ormativna #unk ija, selektivna #unk ija, distributivna #unk ija e) $ita od navedenog %=. Pod trgovinom se podrazumeva: a) Proizvodnja roba i usluga d) 2azmena roba i usluga b) 2aspodela roba i usluga e) $ita od navedenog ) Potronja roba i usluga

%1. 1rgovinskom politikom se utvr"uje osnovno dr!avno opredeljenje da li e se voditi politika: a) 6iberaliza ije ili protek ionizma b) >nutranju ili spoljanju politiku ) (tvorene ili zatvorene privrede d) $ita od navedenog %%. )erama spoljnotrgovinske politike zemlja se opredeljuje da li e voditi politiku: a) 6iberaliza ije ili protek ionizma b) >nutranju ili spoljanju politiku ) (tvorene ili zatvorene privrede d) $ita od navedenog %*. 8a stanovita prostora, tr!ite mo!e biti: a) 1r!ite hartija od vrednosti, tr!ite kapitala, tr!ite radne snage b) 6okalno, na ionalno, svetsko ) 6okalno, regionalno, globalno d) 2obne berze, #inansijska tr!ita, tr!ite uglja, elika, bakra e) $ita od navedenog %+. Potpuna konkuren ija podrazumeva postojanje razliitih tr!inih struktura, kao to su: a) )onopol, oligopol, kartel b) )onopolistika konkuren ija, duopol, oligopol ) ?ilateralni oligopol, bilateralni monopson, bilateralni monopol d) (ligopson, monopson, kartel e) $ita od navedenog %/. Privredni subjekt koji ima monopol: a) $ema neogranienu i apsolutnu mogunost da poveava ene svojih proizvoda b) Ama neogranienu i apsolutnu mogunost da poveava ene svojih proizvoda ) (ni prihvataju tr!ine ene d) Prodaju svoje proizvode i usluge po uspostavljenoj tr!inoj eni e) $ita od navedenog %0. (snovne karakteristike tr!ita savrene konkuren ije su: a) (granien broj subjekata na tr!itu b) > poslovnoj politi i se rukovode odre"ivanjem ena i koliina ) (granienost ulaska i izlaska sa tr!ita d) 8na!na dr!avna interven ija na ekonomske pro ese e) 7isok stepen homogenosti #) $ita od navedenog %3. (snovne karakteristike tr!ita savrene konkuren ije su: a) (granien broj subjekata na tr!itu, b) > poslovnoj politi i se rukovode odre"ivanjem ena i koliina, ) :riva potra!nje privrednih subjekata je horizontalna krivulja, d) (granienost ulaska i izlaska sa tr!ita, e) 8na!na dr!avna interven ija na ekonomske pro ese. #) $ita od navedenog

%9. (snovne karakteristike tr!ita nepotpune konkuren ije su: a) 7eliki broj uesnika b) > poslovnoj politi i se rukovode odre"ivanjem ena i koliina ) 7isok stepen homogenosti, d) 8lobodno ula!enje i izla!enje sa tr!ita, e) An#ormisanost o tr!inim kretanjima #) $ita od navedenog %;. (snovne karakteristike tr!ita nepotpune konkuren ije su: a) 7eliki broj uesnika b) 7isok stepen homogenosti ) 8lobodno ula!enje i izla!enje sa tr!ita, d) An#ormisanost o tr!inim kretanjima e) :riva potra!nje privrednih subjekata ima negativni nagib. #) $ita od navedenog *=. ( kom tipu tr!ine strukture govorimo ako postoji jedan prodava i mali broj kupa a a) (ligopol b) (ligopson ) :vazimonopol d) )onopson e) $ita od navedenog *1. Prirodni monopol je a) Predstavlja delatnost u kojoj je zbog tehnolokih razloga naje#ikasnije postojanje samo jednog privrednog subjekta. b) :ada dr!ava svojim propisima odredi da proizvodnju nekih proizvoda poveri samo jednom privrednom subjektu. ) $astaje kon entra ijom i entraliza ijom kapitala privrednih subjekata.. d) nastaje kombina ijom prirodnih i ekonomskih monopola, kada zbog veliine opreme nije ra ionalno da postoji vie privrednih subjekata. e) $ita od navedenog *%. 'akonski monopol je a) Predstavlja delatnost u kojoj je zbog tehnolokih razloga naje#ikasnije postojanje samo jednog privrednog subjekta. b) :ada dr!ava svojim propisima odredi da proizvodnju nekih proizvoda poveri samo jednom privrednom subjektu. ) $astaje kon entra ijom i entraliza ijom kapitala privrednih subjekata.. d) nastaje kombina ijom prirodnih i ekonomskih monopola, kada zbog veliine opreme nije ra ionalno da postoji vie privrednih subjekata. e) $ita od navedenog **. ,konomski monopol je a) Predstavlja delatnost u kojoj je zbog tehnolokih razloga naje#ikasnije postojanje samo jednog privrednog subjekta. b) :ada dr!ava svojim propisima odredi da proizvodnju nekih proizvoda poveri samo jednom privrednom subjektu. ) $astaje kon entra ijom i entraliza ijom kapitala privrednih subjekata.. d) nastaje kombina ijom prirodnih i ekonomskih monopola, kada zbog veliine opreme nije ra ionalno da postoji vie privrednih subjekata. e) $ita od navedenog *+. (ktopodski monopol je a) Predstavlja delatnost u kojoj je zbog tehnolokih razloga naje#ikasnije postojanje samo jednog privrednog subjekta. b) :ada dr!ava svojim propisima odredi da proizvodnju nekih proizvoda poveri samo jednom privrednom subjektu.

) $astaje kon entra ijom i entraliza ijom kapitala privrednih subjekata.. d) nastaje kombina ijom prirodnih i ekonomskih monopola, kada zbog veliine opreme nije ra ionalno da postoji vie privrednih subjekata. e) $ita od navedenog */. (snovna karakteristika ove tr!ine strukture sastoji se u velikom broju privrednih subjekata koji prodaju di#eren irane proizvode u odre"enoj privrednoj grani u kojoj je slobodan ulazak i izlazak sa tr!ita, a in#orma ije nisu svim uesni ima podjednako dostupne, je a) 1r!ite savrene konkuren ije ) 1r!ite nesavrene konkuren ije b) )onopolistika konkuren ija d) (ligopolistika konkuren ija e) $ita od navedenog

*0. (ligopol je a) 1akav oblik konkuren ije u kojem nekoliko privrednih subjekata kontroliu elokupnu ponudu. b) 1r!ini oblik u kojem postoji samo jedan kupa , gde on sledstveno zakonu ponude i potra!nje mo!e uti ati na enu proizvoda. ) 1akva tr!ina struktura u kojoj se na strani potra!nje nalazi samo nekoliko kupa a, od kojih svaki ima tr!inu mo da utie na ene proizvoda. d) (rganiza ija privrednih subjekata koji proizvode sline proizvode i zajedno posluju da bi poveali ene i ograniili koliinu proizvoda. e) $ita od navedenog *3. )onopson je a) 1akav oblik konkuren ije u kojem nekoliko privrednih subjekata kontroliu elokupnu ponudu. b) 1r!ini oblik u kojem postoji samo jedan kupa , gde on sledstveno zakonu ponude i potra!nje mo!e uti ati na enu proizvoda. ) 1akva tr!ina struktura u kojoj se na strani potra!nje nalazi samo nekoliko kupa a, od kojih svaki ima tr!inu mo da utie na ene proizvoda. d) (rganiza ija privrednih subjekata koji proizvode sline proizvode i zajedno posluju da bi poveali ene i ograniili koliinu proizvoda. e) $ita od navedenog *9. (ligopson je a) 1akav oblik konkuren ije u kojem nekoliko privrednih subjekata kontroliu elokupnu ponudu. b) 1r!ini oblik u kojem postoji samo jedan kupa , gde on sledstveno zakonu ponude i potra!nje mo!e uti ati na enu proizvoda. ) 1akva tr!ina struktura u kojoj se na strani potra!nje nalazi samo nekoliko kupa a, od kojih svaki ima tr!inu mo da utie na ene proizvoda. d) (rganiza ija privrednih subjekata koji proizvode sline proizvode i zajedno posluju da bi poveali ene i ograniili koliinu proizvoda. e) $ita od navedenog *;. :artel je a) 1akav oblik konkuren ije u kojem nekoliko privrednih subjekata kontroliu elokupnu ponudu. b) 1r!ini oblik u kojem postoji samo jedan kupa , gde on sledstveno zakonu ponude i potra!nje mo!e uti ati na enu proizvoda. ) 1akva tr!ina struktura u kojoj se na strani potra!nje nalazi samo nekoliko kupa a, od kojih svaki ima tr!inu mo da utie na ene proizvoda. d) (rganiza ija privrednih subjekata koji proizvode sline proizvode i zajedno posluju da bi poveali ene i ograniili koliinu proizvoda. e) $ita od navedenog

+=. > ilju smanjenja monopola dr!ave preduzimaju niz mera, a one se najee svode na sledee: a) (beshrabivanje konkuren ije d) 8manjenje ena roba i usluga +1. .unk ija deviznog kursa je a) An#ormativna #unk ija d) 4istributivna #unk ija b) 8manjenje potronje e) $ita od navedenog b) 8elektivna #unk ija e) $ita od navedenog ) Antidamping

) Alokativna #unk ija

+%. > sluaju apersija ije, dolazi do pojave da je a) Anostana roba skuplja od domae &uz ostale jednake elemente) b) Anostrana roba je#tinija od domae &uz ostale jednake elemente) ) ?r!i rast ena i novane mase u domi ilnoj zemlji u odnosu na inostranstvo d) ?r!i rast inostrane valute od relativne in#la ije e) $ita od navedenog +*. Apersija ija je a) Porast vrednosti domae valute b) 8manjenje domae valute u odnosu na inostranu valutu ) ?r!i rast ena i novane mase u domi ilnoj zemlji u odnosu na inostranstvo d) ?r!i rast inostrane valute od relativne in#la ije e) $ita od navedenog ++. 4epresija ija je a) Anostrana roba je#tinija od domae &uz ostale jednake elemente) b) Porast vrednosti domae valute ) :ada domae ene rastu sporije od inostranih d) 8manjenje domae valute u odnosu na inostranu valutu e) $ita od navedenog +/. 1eorija pariteta postoji u dva oblika: a) Apsolutna i relativna b) Prosta i slo!ena ) 8ubjektivna i objektivna d) Apstraktna i realna e) $ita od navedenog +0. :o je prvi #ormulisao teoriju in#la ije a) Adam 8mit b) 4avid 2ikardo ) Dohn )aEnard :eEens d) 7asilij 6eontijev e) $iko od navedenih +3. Pod #iksnim deviznim kursem podrazumeva se a) :ad monetarne vlasti utiu na ponudu i potra!nju deviza na deviznom tr!itu b) 1akav kurs kod koga intervalutarna vrednost domae valute nije ni pre enjena ni pot enjena u odnosu na spoljnu vrednost nov a ) :urs kojeg odre"uju monetarne vlasti odre"ene zemlje d) :ad monetarne vlasti ne primenjuju nikakve mere vezane za intervalutarnu vrednost svoje valute. e) $ita od navedenog +9. Pod slobodno #luktuirajuim deviznim kursem podrazumeva se a) :ad monetarne vlasti utiu na ponudu i potra!nju deviza na deviznom tr!itu b) 1akav kurs kod koga intervalutarna vrednost domae valute nije ni pre enjena ni pot enjena u odnosu na spoljnu vrednost nov a ) :urs kojeg odre"uju monetarne vlasti odre"ene zemlje d) :ad monetarne vlasti ne primenjuju nikakve mere vezane za intervalutarnu vrednost svoje valute e) $ita od navedenog

+;. Pod rukovo"eno #luktuirajuim deviznim kursem podrazumeva se a) :ad monetarne vlasti utiu na ponudu i potra!nju deviza na deviznom tr!itu b) 1akav kurs kod koga intervalutarna vrednost domae valute nije ni pre enjena ni pot enjena u odnosu na spoljnu vrednost nov a ) :urs kojeg odre"uju monetarne vlasti odre"ene zemlje d) :ad monetarne vlasti ne primenjuju nikakve mere vezane za intervalutarnu vrednost svoje valute e) $ita od navedenog /=. Pod ravnote!nim deviznim kursem podrazumeva se a) :ad monetarne vlasti utiu na ponudu i potra!nju deviza na deviznom tr!itu b) 1akav kurs kod koga intervalutarna vrednost domae valute nije ni pre enjena ni pot enjena u odnosu na spoljnu vrednost nov a ) :urs kojeg odre"uju monetarne vlasti odre"ene zemlje d) :ad monetarne vlasti ne primenjuju nikakve mere vezane za intervalutarnu vrednost svoje valute e) $ita od navedenog /1. 5ta predstavlja zvanian akt monetarnih vlasti kojom se priznaje apresija ija a) An#la ija b) 4e#la ija ) 2evalva ija d) 4evalva ija e) $ita od navedenog /%. Promene vrednosti domae valute koje su posledi a delovanja tr!ita su a) $omina ija i denomina ija d) Apresija ija i depresija ija b) 2evalva ija i devalva ija e) $ita od navedenog ) 7aloriza ija i revaloriza ija

/*. Promene vrednosti domae valute koje su posledi a monetarnog delovanja sua) $omina ija i denomina ija b) 2evalva ija i devalva ija ) 7aloriza ija i revaloriza ija d) Apresija ija i depresija ija e) $ita od navedenog /+. (snovna karakteristika deviznog tr!ita jeste da je a) Antralokalno i intratemporalno b) Anterlokalno i intertemporalno ) Anterna ionalno i na ionalno d) Antrana ionalno i interna ionalno e) $ita od navedenog //. $a osnovu vremena realiza ije ugovora na deviznom tr!itu #ormira se a) :ratkoroni i dugoroni devizni kurs b) :ratkoroni, srednjeroni i dugoroni devizni kurs ) Promptni i terminski devizni kurs d) $ita od navedenog /0. (naj devizni kurs koji se primenjuje odmah po zakljuenju ugovora sa svim poznatim elementima je a) .iksni devizni kurs b) .luktuirajui devizni kurs ) 4i#eren ijalni ili viestruki devizni kurs d) Promptni devizni kurse) 2avnote!ni devizni kurs #) $ita od navedenog /3. Pod di#eren ijalnom arbitra!om podrazumeva se a) 2azlika deviznih kurseva jedne valute na dva devizna tr!ita b) :ada se u poslove arbitra!e ukljuuju vie od dve valute na dva devizna tr!ita ) :ada se u poslove arbitra!e ukljuuju vie od tri valute na dva devizna tr!ita d) (dstupanja promptnog i terminskog deviznog kursa i na ionalnih kamatnih stopa. e) $ita od navedenog /9. Pod konverzivnom arbitra!om podrazumeva se a) b) ) d) 2azlika deviznih kurseva jedne valute na dva devizna tr!ita :ada se u poslove arbitra!e ukljuuju vie od dve valute :ada se u poslove arbitra!e ukljuuju vie od dve valute na jednom deviznom tr!itu (dstupanja promptnog i terminskog deviznog kursa i na ionalnih kamatnih stopa.

e) $ita od navedenog /;. 4olariza ija je a) kad je devizni kurs stabilan dolazi do izra!avanje ena u stranoj valuti, a tednja iz domi ilne valute be!i u devizna sredstva b) kad je devizni kurs nestabilan dolazi do izra!avanje ena u domi ilnoj valuti, a tednja iz domi ilne valute be!i u devizna sredstva ) kad je devizni kurs nestabilan dolazi do izra!avanje ena u stranoj valuti, a tednja iz domi ilne valute be!i u devizna sredstva d) kad je devizni kurs stabilan dolazi do izra!avanje ena u domi ilnoj valuti, a tednja iz domi ilne valute be!i u devizna sredstva e) $ita od navedenog 0=. ,vroiza ija je a) kad je devizni kurs stabilan dolazi do izra!avanje ena u stranoj valuti, a tednja iz domi ilne valute be!i u devizna sredstva b) kad je devizni kurs nestabilan dolazi do izra!avanje ena u domi ilnoj valuti, a tednja iz domi ilne valute be!i u devizna sredstva ) kad je devizni kurs nestabilan dolazi do izra!avanje ena u stranoj valuti, a tednja iz domi ilne valute be!i u devizna sredstva d) kad je devizni kurs stabilan dolazi do izra!avanje ena u domi ilnoj valuti, a tednja iz domi ilne valute be!i u devizna sredstva e) $ita od navedenog 01. > uslovima autarhije, na koju potronju se mo!e koristiti ukupni domai bruto proizvod a) b) ) d) e) 'a potronju privrednih subjekata, dr!ave, investi ije 'a potronju dr!ave, inveti ije, me"unarodna plaanja 'a potronju stanovnitva, dr!ave, investi ije 'a potronju stanovnitva, privrednih subjekata, dr!ave $ita od navedenog

0%. Platni bilans se sastoji iz dva velika agregatna dela, odnosno dva osnovna podbilansa: a) 2aun roba i raun usluga b) 2aun dohotka i raun zvaninih trans#era &dona ija) ) 2aun roba i tekueg rauna d) 2aun usluga i rauna kapitala e) 1ekueg rauna i rauna kapitala #) $ita od navedenog 0*. Podbilans tekueg rauna ili bilans tekuih transak ija sastoji se od : a) 2aun zvaninih trans#era &dona ija) b) 2aun kapitalnih transak ija ) 2aun #inansijskih transak ija d) 2aun kapitalnih transak ija i #inansijskih transak ija e) $ita od navedenog 0+. :oji raun evidentira promene u potra!ivanjima i dugovanjima entralne banke jedne zemlje u odnosu na druge zemlje a) 2aun zvaninih trans#era b) 2aun kapitala ) 2aun dohotka d) 2aun roba &tokovi izvoza i uvoza roba) e) $ita od navedenog 0/. :oje transak ije spadaju u najznaajnije me"unarodne transak ije, odnosno obuhvataju sve one transak ije koje omoguavaju da se delovi domaeg bruto proizvoda mogu troiti u inostranstvu i obrnuto a) 4vostrane transak ije b) :apitalne transak ije ) 1ekue transak ije d) 'vanine &javne) transak ije e) :ompezirajue transak ije #) $ita od navedenog

00. :oje transak ije predstavljaju preraspodelu ranije stvorene vrednosti, odnosno one predstavljaju odre"eni oblik prenoenja tednje iz jedne zemlje u drugu a) 'vanine &javne) transak ije b) 1ekue transak ije ) :ompezirajue transak ije d) :apitalne transak ije e) Dednostrane transak ije #) $ita od navedenog 03. :oji bilans podrazumeva sistematski pregled svih ekonomskih transak ija sa inostranstvom u odre"enom vremenskom periodu a) 4evizni bilans b) (braunski bilans ) ?ilans stanja d) ?ilans uspeha e) Platni bilans #) $ita od navedenog 09. :oji bilans predstavlja sistematski pregled svih me"unarodnih plaanja i naplata od inostranstva a) 4evizni bilans b) (braunski bilans ) ?ilans stanja d) ?ilans uspeha e) Platni bilans #) $ita od navedenog 0;. :oji bilans predstavalja sistematski pregled obaveza i potra!ivanja jedne zemlje sa inostranstvom u jednom periodu a) 4evizni bilans b) (braunski bilans ) ?ilans stanja d) ?ilans uspeha e) Platni bilans #) $ita od navedenog 3=. 2aunovodstveno posmatrano platni bilans : a) $ije u ravnote!i b) >vek je u neravnote!i d) Pokazuje de#i it e) Pokazuje su#i it ) >vek je u ravnote!i #) $ita od navedenog

31. 4a bi smo izvrili analizu platnog bilansa i utvrdili koji elementi dovode do neravnote!e, neophodno je da se obavi njegovo takozvano: a) 7ertikalno prelamanje b) 7ertikalno prese anje ) <orizontalno prelamanje d) <orizontalno prese anje #) $ita od navedenog 3%. :oje je prilago"avanje platnog bilansa zasnovano na zlatnom standardu a) Automatsko uravnote!enje b) 4ohodovno ) Apsor iono d) )arksovo tumaenje neravnote!e e) $ita od navedenog 3*. :oje je prilago"avanje platnog bilansa zasnovano na istoj kvantitativnoj teoriji nov aa) 4ohodovno b) Automatsko uravnote!enje ) Apsor iono d) )arksovo tumaenje neravnote!e e) $ita od navedenog 3+. 4ohodovni pristup prilago"avanja platnog bilansa podrazumeva: a) Punu nezaposlenost b) Punu zaposlenost d) 2astuu zaposlenost e) $ita od navedenog ) $epotpunu zaposlenost

3/. Apsor ija podrazumeva zbir kojih vidova potronje a) 'a potronju privrednih subjekata, dr!ave, investi ije b) 'a potronju dr!ave, inveti ije, me"unarodna plaanja ) 'a potronju stanovnitva, privrednih subjekata, dr!ave d) 'a potronju stanovnitva, dr!ave, investi ije e) $ita od navedenog 30. 4evalva ija je -

a) 8manjenje vrednosti na ionalne valute u odnosu na drugu valutu do koje dolazi odlukom monatarne vlasti b) 8manjenje vrednosti na ionalne valute u odnosu na drugu valutu koje se #ormiraju na tr!itu ) Povranje vrednosti na ionalne valute u odnosu na drugu valutu do koje dolazi odlukom monatarne vlasti d) Poveanje vrednosti na ionalne valute u odnosu na drugu valutu do koje koje se #ormiraju na tr!itu e) $ita od navedenog 33. )onetarna pojava kojom se oznaava pad opteg nivoa ena je a) An#la ija b) 4e#la ija ) 4evalva ija d) 4epresija ija e) $ita od navedenog

39. 2edistributivna mera koja predstavlja smanjenje vrednosti na ionalne valute je a) An#la ija i de#la ija d) $omina ija i denomina ija b) 4epresija ija i devalva ija e) $ita od navedenog ) Apresija ija i revalva ija

3;. Apsor ioni pristup u sluaju platnoBbilansnih tekoa ima na raspolaganju dva istrumenta: a) An#la ija i de#la ija b) Apresija ija i revalva ija ) 4e#la ija i devalva ija d) 4e#la ija i denomina ija e) 4evalva ija i denomina ija #) $ita od navedenog 9=. Apsor ioni pristup u sluaju platnoBbilansnih tekoa ima na raspolaganju dva istrumenta: a) 2estriktivni i ekspanzivni b) 2edistributivni i distributivni ) ,kspanzivni i distributivni d) 2estriktivni i redistributivni e) $ita od navedenog 91. > savremenim privredama, mere koje se primenjuju u postupku prilago"avanja platnog bilansa su : a) 4e#la ija, devalva ija i devizna kontrola b) 4e#la ija, denomina ija i devizna kontrola ) 4evalva ija, denomina ija i devizna kontrola d) 4evalva ija, denomina ija i de#la ija e) $ita od navedenog 9%. :o globaliza iju de#inie kao poveanje me"unarodne razmene na tr!itima dobara, usluga i tr!itu nekih #aktora proizvodnje, ukljuujui rast i razvoj institu ija koje premouju na ionalne grani e a) 8vetska banka b) 4eardor## i 8tern ) (,F4 d) Dohn 8tuart )ill i :arl )arG e) Adama 8mith i 4avid 2i ardo #) $ita od navedenog

9*. :o globaliza iju de#inie kao slobodu i mogunost pojedina a i preduzea da ini iraju razmenu sa stanovni ima i preduzeima u drugim zemljama a) 4eardor## i 8tern b) (,F4 d) Dohn 8tuart )ill i :arl )arG 84. ) 8vetska banka e) Adama 8mith i 4avid 2i ardo #) $ita od navedenog

Ekonomske integracije, prema predmetu integracije, mogu biti : ) <olistike i analitike

a) 8tatike i dinamike b) (tvorene i zatvorene d) .unk ionalne i institu ionalne e) $ita od navedenog

85.

Institucionalne ekonomske integracije prema tipu regionalne ekonomske integracije mogu biti:

a) 8porazum o pre#eren ijalnoj trgovini, 'ona slobodne trgovine, Farinska unija, Par ijalno zajedniko tr!ite, 'ajedniko tr!ite, )onetarna unija, Potpuna ekonomska integra ija. b) 8porazum o pre#eren ijalnoj trgovini, 'ona slobodne trgovine, Farinska unija, Par ijalno zajedniko tr!ite, 'ajedniko tr!ite, )onetarna unija, $epotpuna ekonomska integra ija. ) 8porazum o pre#eren ijalnoj trgovini, 'ona slobodne trgovine, Farinska unija, Par ijalno zajedniko tr!ite, )onetarna unija, Potpuna ekonomska integra ija. d) 8porazum o pre#eren ijalnoj trgovini, 'ona slobodne trgovine, Farinska unija, 'ajedniko tr!ite, )onetarna unija, Potpuna ekonomska integra ija. e) $ita od navedenog 90. 5ta predstavlja najni!i i najjednostavniji oblik ekonomske integra ije, gde se ugovaraju ni!e arinske stope od onih koje va!e za ostale B ,,tree,, zemlje a) 'ona slobodne trgovine d) 'ajedniko tr!ite b) 8porazum o pre#eren ijalnoj trgovini e) )onetarna unija #) $ita od navedenog ) Farinska unija

93. :oja je integra ija u kojoj zemlje koje su je #ormirale izme"u sebe ukidaju arine, a svoje na ionalne arinske stope primenjuju prilikom razmene sa treim zemljama a) 8porazum o pre#eren ijlnoj trgovini d) 'ajedniko tr!ite e) )onetarna unija b) Farinska unija ) 'ona slobodne trgovine #) $ita od navedenog

99. :oja je integra ija u kojoj zemlje koje su je #ormirale prema treim zemljama primenjuju zajedniku tari#ua) 'ajedniko tr!ite b) 8porazum o pre#eren ijalnoj trgovini d) Farinska unija e) )onetarna unija #) $ita od navedenog ) 'ona slobodne trgovine

9;. :oja integra ija podrazumeva postojanje arinske unije i slobodno kretanje, ali ne svih #aktora proizvodnjea) 'ajedniko tr!ite d) )onetarna unija b) 8porazum o pre#eren ijalnoj trgovini e) Par ijalno zajedniko tr!ite ) 'ona slobodne trgovine #) $ita od navedenog

90. Koja integracija podra ume!a s!e elemente carinske unije, slobodno kretanje "aktora proi !odnje # rada i kapitala, kao i !isok stepen ajedni$ki% elemenata u monetarnoj, "iskalnoj i de!i noj politici & a) 'ajedniko tr!ite d) )onetarna unija b) 8porazum o pre#eren ijalnoj trgovini e) Par ijalno zajedniko tr!ite ) 'ona slobodne trgovine #) $ita od navedenog

;1. :oja integra ija podrazumeva takvu ekonomsku integra iju u kojoj su zemlje koje su je #ormirale, pored elemenata iz zajednikog tr!ita, prihvatile i zajedniku valutu a) 'ajedniko tr!ite d) 'ona slobodne trgovine b) )onetarna unija ) 8porazum o pre#eren ijalnoj trgovini e) Par ijalno zajedniko tr!ite #) $ita od navedenog

;%. :ratkoroni kapital slu!i za #inansiranje : a) Anvesti ione aktivnosti ) 1ekueg poslovanja b) Anvesti ione aktivnosti i tekueg poslovanja d) 1ekueg poslovanja i investi ione potronje e) $ita od navedenog

;*. 4ugoroni kapital slu!i za #inansiranje -

a) Anvesti ione aktivnosti ) 1ekueg poslovanja

b) Anvesti ione aktivnosti i tekueg poslovanja d) 1ekueg poslovanja i investi ione potronje e) $ita od navedenog

;+. 'a #inansiranje investi ione aktivnosti se koristi : a) :ratkoroni kapital b) :ratkoroni i srednjeroni kapital ) 4ugoroni kapital d) 8rednjeroni i dugoroni kapital e) :ratkoroni i dugoroni kapital #) $ita od navedenog ;/. 'a #inansiranje tekueg poslovanja se koristi : a) :ratkoroni kapital b) :ratkoroni i srednjeroni kapital ) 4ugoroni kapital d) 8rednjeroni i dugoroni kapital e) :ratkoroni i dugoroni kapital #) $ita od navedenog ;0. > kojim obli ima se pojavljuju strane direktne investi ije: a) osnivanje potpuno novih kapa iteta, akvizi ije, ugovorna zajednika ulaganja, ak ionarska ulaganja, kon esije b) osnivanje potpuno novih kapa iteta, akvizi ije i integra ije, ugovorna zajednika ulaganja, ak ionarska ulaganja, kon esije ) osnivanje potpuno novih kapa iteta, integra ije, ugovorna zajednika ulaganja, ak ionarska ulaganja, kon esije d) osnivanje potpuno novih kapa iteta, grin#ild investi ije, akvizi ije i integra ije, ugovorna zajednika ulaganja, ak ionarska ulaganja, kon esije e) $ita od navedenog ;3. :oji oblik stranih direktnih investija podrazumeva osnivanje a#ila ija u stranim zemljama, karakteristika ovih ulaganja je u tome to investitor zadr!ava punu kontrolu nad plasiranim sredstvima a) >govorna zajednika ulaganja b) Ak ionarska ulaganja ) (snivanje potpuno novih kapa iteta d) :on esije e) $ita od navedenog ;9. :oje investi ije su najrizinije od svih, ali mogu da donesu i najvei pro#it a) >govorna zajednika ulaganja b) Ak ionarska ulaganja d) (snivanje potpuno novih kapa iteta e) $ita od navedenog ) :on esije

;;. :oji oblik stranih direktnih investija podrazumeva preuzimanje itave in#rastrukture kompanije i jedan je od najbr!ih naina ulaska na drugo tr!ite a) Akvizi ija b) >govorna zajednika ulaganja ) Ak ionarska ulaganja d) :on esije e) (snivanje potpuno novih kapa iteta #) $ita od navedenog 1==. :oji oblik stranih direktnih investija podrazumeva ugovor izme"u partnerskih #irmi kojim se, pored svih drugih poslovnih odnosa, ure"uje i rok trajanja a) Akvizi ija d) :on esije 1=1. b) 'ajednika ulaganja ) Ak ionarska ulaganja e) (snivanje potpuno novih kapa iteta #) $ita od navedenog

:oji oblik stranih direktnih investija predstavljaju pravo korienja prirodnog bogatstva koje domi ilna dr!ava ustupa domaem ili stranom li u pod posebnim uslovima za odre"eni vremenski period #) $ita od navedenog

a) Akvizi ija b) 'ajednika ulaganja ) :on esije d) Ak ionarska ulaganja e) (snivanje potpuno novih kapa iteta

1=%. Prilikom realiza ije kapitalnih in#rastrukturnih objekata kao to su putevi, !elezni a, mostovi, tuneli, eksploata ija na#te i gasa itd. primenjuje se :

a) ?at sistem 1=*.

b)?et sistem

) ?it sistem d) ?ot sistem e)?ut sistem #) $ita od navedenog

:ojim investi ijama se posti!e diverzi#ika ija rizika b) 'ajednikim ulaganjem e) 4irektnim ivesti ijama ) :on esijama #) $ita od navedenog

a) Akvizi ijama d) Port#olio investi ijama 1=+.

:ako se zove pro es u kome privredni subjekti samostalno emituju odre"ene #inansijske instrumente d) 8aldiranje

a) 8indi iranje b) 8ekjuritiza ija ) 8kaden a e) 8amopridr!aj #) $ita od navedenog

1=/. 1ransna ionalne kompanije mogu biti, sa stanovita me"usobnih veza izme"u matine kompanije i #ilijala &a#ila ija) u inostranstvu, organizovane u kom obliku a) <orizontalne i vertikalne b) :onglomerati i karteli ) <orizontalne, vertikalne i konglomerati d) <orizontalne, vertikalne i karteli e) <orizontalne, vertikalne, konglomerati i karteli #) $ita od navedenog 1=0. :oja transna ionalna kompanija proizvodi iste ili sline proizvode u matinoj kompaniji i u #ilijalama u inostranstvu a) :artel b) :onglomerat ) 7ertikalna d) <orizontalna e) $ita od navedenog

1=3. :oja transna ionalna kompanija je organizovana tako da proizvodi jedne kompanije jesu poluproizvodi za drugu kompaniju a) :artel b) :onglomerat ) 7ertikalna d) <orizontalna e) $ita od navedenog

1=9. :oja transna ionalna kompanija proizvodi razliite proizvode u svim a#ila ijama i u svim zemljama. a) :artel b) :onglomerat ) 7ertikalna d) <orizontalna e) $ita od navedenog 1=;. 11=. 111. 11%. 11*. 11+. 1rans#erne ene su a) >vek ni!e od tr!inih ena b) >vek vie od tr!inih ena )>vek ni!e od administrativnih d) >vek vie od administrativnih e) $ita od navedenog $akon prvog svetskog rata nastupa period koji traje do sredine HH veka koji karakterie: a) ubrzana globaliza ija b) usporena globaliza ija ) puzajua globaliza ija d) protek ionizam e) liberaliza ija #) deregula ija g) nita od navedenog >koliko u sistemu raste in#la ija, a devizni kurs je #iksan, intervalutarna vrednost domae valute je: a) pre enjena b) pot enjena ) nema znaaja na vrednost domae valute d) nita od navedenog >koliko u sistemu postoji de#la ija, a devizni kurs je #iksan, intervalutarna vrednost domae valute je: a) pre enjena b) pot enjena ) nema znaaja na vrednost domae valute d) nita od navedenog Pre enjenost domae valute dovodi do: a) pada uvoza i pada izvoza b) pada uvoza i rasta izvoza ) rasta uvoza i pada izvoza d) rasta uvoza i rasta izvoza e) ne utie na kretanje uvoza i izvoza Pot enjenost domae valute dovodi do: a) pada uvoza i pada izvoza b) pada uvoza i rasta izvoza ) rasta uvoza i pada izvoza d) rasta uvoza i rasta izvoza e) ne utie na kretanje uvoza i izvoza

11/.

110. 113. 119. 11;. 1%=.

Pre enjenost domae valute u sistemu u kome raste in#la ija dovodi do: a) pada uvoza,pada izvoza i poveanja kupovne moi stanovnitva b) pada uvoza,pada izvoza i pada kupovne moi stanovnitva ) pada uvoza, rasta izvoza i poveanja kupovne moi stanovnitva d) pada uvoza,rasta izvoza i pada kupovne moi stanovnitva e) rasta uvoza, pada izvoza i pada kupovne moi stanovnitva #) rasta uvoza, pada izvoza i poveanja kupovne moi stanovnitva g) rasta uvoza i rasta izvoza i pada kupovne moi stanovnitva h) rasta uvoza i rasta izvoza i poveanja kupovne moi stanovnitva i) ne utie na kretanje uvoza i izvoza a dovodi do pada kupovne moi stanovnitva j) ne utie na kretanje uvoza i izvoza a dovodi do poveanja kupovne moi stanovnitva .iksni devizni kurs na investi ije u inostranstvu deluje: a) stimulativno b) destimulativno ) ne deluje d) nije bitno Prelivanje dohotka iz nerazvijenih u razvijene zemlje omoguava primena: a) #iksnog deviznog kursa b) #luktuirajueg deviznog kursa ) ravnote!nog deviznog kursa d) viestrukog deviznog kursa e) nita navedeno 4o znaajnog deviznog rizika u poslovanju dovodi primena: a) #iksnog deviznog kursa b) #luktuirajueg deviznog kursa ) ravnote!nog deviznog kursa d) viestrukog deviznog kursa e) nita navedeno Apresija ija deviznog kursa domae valute utie na platni bilans: a) dovodi do su#i ita b) dovodi do de#i ita ) ne utie na platni bilans d) nije bitno Progresivno poveanje prinosa dupliranjem inputa &kapitala i rada) nalazi se u osnovi: a) teorije apsolutnih prednosti b) teorije komparativnih prednosti ) merkantilizma d) nove teorije me"unarodne trgovine e) nita navedeno (snovni obli i saradnje u ,> predstavljaju: a) saradnja u oblasti vo"enja spoljne i bezbednosne politike, pravosu"a i unutranjih poslova. b) jedinstveno reavanjem pitanja prelaska grani a u ,vropskoj uniji pitanjima iz oblasti viznog re!ima, pitanja u vezi imigra ije, azila. ) saradnja protiv najte!ih oblika me"unarodnog kriminala, promet oru!ja i droge, kao i za suzbijanje i otkrivanje raznih #inansijskih malverza ija. d) podra ume!a saradnju ekonomski% subjekata 'predu e(a, teritorijalni% delo!a i nacionalni% ekonomija) koja uklanja goto!o s!e prepreke u me*usobnoj ra meni i koja isklju$uje s!aku autar%i$nost e) nita od navedenog 'emlje ,> zajedniki i jedinstveno ure"uju pitanja iz oblasti pravosu"a i unutranjih poslova putem zakljuivanja a) multilateralnih, umesto bilateralnih me"unarodnih ugovora b) bilateralnih, umesto multilateralnih me"unarodnih ugovora ) bilateralnih, umesto unilateralnih me"unarodnih ugovora d) multilateralnih, umesto unilateralnih me"unarodnih ugovora e) unilateralnih, umesto multilateralnih me"unarodnih ugovora 8edite ,vropske komisije je u a) .rank#urtu b) 8trazbur ) ?riselu d) 6uksemburgu e) 2imu 8edite 8aveta ,vropske unije je u a) .rank#urtu b) 8trazburu ) ?riselu d) 6uksemburgu e) 2imu 8edite ,vropskog parlamenta je u a) .rank#urtu b) 8trazburu ) ?riselu d) 6uksemburgu e) 2imu 8edite ,vropskog suda pravde je u a) .rank#urtu b) 8trazburu ) ?riselu d) 6uksemburgu e) 2imu 8edite ,vropske entralne banke je u a) .rank#urtu b) 8trazburu ) ?riselu d) 6uksemburgu e) 2imu

1%1.

1%%.

1%*. 1%+. 1%/. 1%0. 1%3.

1%9. 1%;. 1*=. 1*1. 1*%.

Prvi nadna ionalni ugovor u ,vropi je a) 2imski ugovor b) Pariski ugovor ) >govor iz )astrihta d) ?riselski ugovor e) $ita od navedenog Pariskim ugovorom je osnovana a) ,vropska ekonomska zajedni a b) ,vropska zajedni a za atomsku energiju ) ,vropska zona slobodne trgovine d) ,vropska zajedni a za ugalj i elik e) $ita od navedenog 2imskim ugovorom je osnovana a) ,vropska zona slobodne trgovine b) ,vropska zajedni a za ugalj i elik ) ,vropska zajedni a za atomsku energiju d) ,vropska unija e) $ita od navedenog 2imskim ugovorom je osnovana a) ,vropska zona slobodne trgovine b) ,vropska zajedni a za ugalj i elik ) ,vropska ekonomska zajedni a d) ,vropska unija e) $ita od navedenog ,konomska i monetarna integra ija zemalja >nije predvi"ena je u nekoliko #aza. > kojoj #azi je predvi"ena re#orma institu ionalnog karaktera >nije u monetarnoj oblasti a) Prvoj b) 4rugoj ) 1reoj d) Ietvrtoj e) Petoj Prva #aza monetarne integra ije zemalja >nije imala je zadatak a) ,konomska i monetarna konvergen ije b) 4a #ormira ,vropski monetarni institut &,)A), kao prelazno reenje do #ormiranja ,vropske entralne banke &,F?) i sistema ,vropskih entralnih banaka &,8F?) ) 4e#initivno i nepovratno utvr"ivanje valuta zemalja lani a sa jedinstvenom valutom i uvo"enje jedinstvene valute d) 'adatak je prenoenje na ionalnog monetarnog suvereniteta na nadna ionalni nivo e) $ita od navedenog ,vropski monetarni institut &,)A) #ormiran je a) =1.=1.1;;+ godine, kada je zapoela prva #aza evropske i monetarne integra ije i predstavlja preteu ,vropske entralne banke. b) =1.=1.1;;+ godine, kada je zapoela druga #aza evropske i monetarne integra ije i predstavlja preteu ,vropske entralne banke ) =1.=1.1;;+ godine, kada je zapoela trea #aza evropske i monetarne integra ije i predstavlja preteu ,vropske entralne banke. d) =1.=1.1;;/ godine, kada je zapoela druga #aza evropske i monetarne integra ije i predstavlja preteu ,vropske entralne banke. e) =1.=1.1;;0 godine, kada je zapoela druga #aza evropske i monetarne integra ije i predstavlja preteu ,vropske entralne banke. Clavne karakteristike 8porazuma F,.1A %==0 su sledee: a) uspostavljanje zone slobodne trgovine u jugoistonoj ,vropi do *1. de embra %==0 godine, b) poveanje i postepeno uvo"enje ne arinskih barijera, ) uvo"enje i dijagonalne kumula ije porekla proizvoda, d) ne arinske barijere za poljoprivredne proizvode Poreklo proizvoda po kriterijumu dodate vrednosti je: a) u ovom sluaju vrednost uvezenih inputa u #inalnom proizvodu ne bi trebalo da pre"e utvr"eni pro enat vrednosti proizvoda &u sporazumima ,> to je po pravilu %=J) b) u ovom sluaju vrednost uvezenih inputa u #inalnom proizvodu ne bi trebalo da pre"e utvr"eni pro enat vrednosti proizvoda &u sporazumima ,> to je po pravilu *=J) ) u ovom sluaju vrednost uvezenih inputa u #inalnom proizvodu ne bi trebalo da pre"e utvr"eni pro enat vrednosti proizvoda &u sporazumima ,> to je po pravilu +=J) e) u ovom sluaju vrednost uvezenih inputa u #inalnom proizvodu ne bi trebalo da pre"e utvr"eni pro enat vrednosti proizvoda &u sporazumima ,> to je po pravilu /=J) :umula ija omoguava da bi se podstaklo korienje materijala. 4osadanja teorija i praksa poznaju tri vrste kumula ije i to : a) unilateralna, bilateralna i multilateralna

1**.

1*+.

1*/.

1*0.

1*3.

b) horizontalna, vertikalna i dijagonalana ) potpuna, nepotpuna i neizmenina d) potpuna, vertikalna i neizmenina e) bilatralna, dijagonalna i potpuna 1*9. Pravilo utvr"ivanja porekla proizvoda posebno je znaajno da bi se spreilo takozvano a) skretanje trgovine b) ponovno trgovanje ) Anverzija robe d) konverzija robe e) $ita od navedenog 1*;. 'a 8rbiju je posebno znaajna pogodnost primena prin ipa : a) potpuna kumula ija b) dijagonalna kumula ija ) bilateralna kumula ija d) multilateralna kumula ija e) vertikalna kumula ija 1+=. 'a koji sistem deviznog kursa se zalagao )). koji je naputen 1;3* godine a) 2avnote!ni devizni kurs b) .luktuirajui devizni kurs ) .iksni devizni kurs d) >pravljivo #luktuirajui e) 7iestruki devizni kursevi 1+1. :rediti koji se odobre po prin ipu standBbE aran!mana vraaju se nakon isteka : a) etiri godine i tri mese a od vremena podizanja b) tri godine i etiri mese a od vremena podizanja ) etiri godine i etiri mese a od vremena podizanja d) tri godine i tri mese a od vremena podizanja e) pet godina i pet mese i od vremena podizanja 1+%. 8vetsku banku ine: a) )e"unarodno udru!enje za razvoj i )e"unarodna #inansijska korpora ija b) )ultilateralna agen ija za garantovanje investi ija i )e"unarodni entar za reavanje sporova ) )e"unarodna banka za obnovu i razvoj i )e"unarodna #inansijska korpora ija d) )e"unarodno udru!enje za razvoj i )ultilateralna agen ija za garantovanje investi ija e) )e"unarodna banka za obnovu i razvoj i )e"unarodno udru!enje za razvoj

1+*.

Crupu svetske banje ine: a) A?24, A4A, A.F, )ACA i F8A4A b) A?24, A4A, A.F, )ACA i )). ) A?24, A4A, FA., )ACA i AF8A4 d) A?24, A4A, A.F, )ACA i AF8A4 e) A?24, AA4, A.F, )ACA i AF8A4 #) $ita od navedenog 1++. +e*unarodni monetarni "ond sti$e sredst!a a ost!ari!anje s!oje "unkcije i !i,e i !ora, kao ,to su: a) -odatna sredst!a od emito!anja .-/ 0 .pecijalni% pra!a !u$enja b) 'adu!ivanje na #inansijskom tr!itu ) Pozajmi ama na me"unarodnom tr!itu kapitala i komer ijalnim bankama d) Pozajmi a od A?24 e) Periodinim donatorstvom bogatih zemalja #) $ita od navedenog 1+/. 8vetska banka sredstva za svoj rad #ormira iz vie izvora, kao to su : a) 4odatna sredstva od emitovanja 842 @ 8pe ijalnih prava !u$enja b) 'adu!ivanje na #inansijskom tr!itu ) Pozajmi ama na me"unarodnom tr!itu kapitala i komer ijalnim bankama d) Pozajmi a od A?24 e) Periodinim donatorstvom bogatih zemalja #) $ita od navedenog 1+0. )e"unarodno udru!enje za razvoj B A4A sredstva #ormira iz sledeih izvora: a) 4odatna sredstva od emitovanja 842 @ 8pe ijalnih prava !u$enja b) 'adu!ivanje na #inansijskom tr!itu ) Pozajmi ama na me"unarodnom tr!itu kapitala i komer ijalnim bankama d) Pozajmi a od A?24 e) Periodinim donatorstvom bogatih zemalja

#) $ita od navedenog 1+3. )e"unarodna trgovina je institu ionalizovana osnivanjem koje institu ije a) )). b) CA11 ) 81( d) A?24 e) K? #) $ita od navedenog 1+9. Clavni iljevi 81( su : a) 8manjenje siromatva b) Poveanje !ivotnog standarda stanovnitva dr!ava lani a ) Podstie i stvara uslove za dotok stranog i domaeg kapitala za proizvodne investi ije d) 4a zemlja ima de#inisanu strategiju razvoja e) Podsti anje produktivnosti rada 1+;. 8edite 8vetske trgovinske organiza ije je u a) Leneva b) $jujork ) ?risel d) 6ondon e) 2im 1/=. :oja je oblast pregovaranja bila zastupljena u svih devet rundi CA11Ba a) Farine b) $e arinske mere ) Antidamping d) Pravo imtelektualne svojine e) Poljoprivreda 1/1. 2egulisanje me"unarodne trgovine po osnovu CA11@a &a to je bila i osnova za stvaranje prin ipa 81(BK1() zasnivao se na nekoliko prin ipa: a) :lauzula interna ionalnog tretmana b) :lauzula o najpovlaenijoj na iji ) 'abrane kvalitativnih trgovinskih ogranienja d) ne arinske i arinske konsolida ije e) $ita od navedenog 1/%. Prin ip ,,re ipro itetaM podrazumeva : a) Podrazumeva da se sve olaki e koje su date jednoj zemlji lani i 81( moraju dati i svim drugim zemljama b) (vaj prin ip polazi od toga da domaa i strana roba moraju imati jednak tretman ) Podrazumeva obaveza zemalja da potuju postignute sporazume o arinskoj liberaliza iji. d) Podrazumeva obavezu da sve zemlje bez izuzetka uestvuju u liberaliza iji e) $ita od navedenog 1/*. Prin ip $a ionalnog 1retmana podrazumeva: a) Podrazumeva da se sve olaki e koje su date jednoj zemlji lani i 81( moraju dati i svim drugim zemljama. b) (vaj prin ip polazi od toga da domaa i strana roba moraju imati jednak tretman. ) Podrazumeva obaveza zemalja da potuju postignute sporazume o arinskoj liberaliza iji. d) Podrazumeva obavezu da sve zemlje bez izuzetka uestvuju u liberaliza iji. e) $ita od navedenog. 1/+. Prin ip $ajpovlaenije $a ije podrazumeva: a) Podrazumeva da se sve olaki e koje su date jednoj zemlji lani i 81( moraju dati i svim drugim zemljama. b) (vaj prin ip polazi od toga da domaa i strana roba moraju imati jednak tretman. ) Podrazumeva obaveza zemalja da potuju postignute sporazume o arinskoj liberaliza iji. d) Podrazumeva obavezu da sve zemlje bez izuzetka uestvuju u liberaliza iji. e) $ita od navedenog. 1//. Prin ip sni!avanja arina i arinske konsolida ije podrazumeva:

a) Podrazumeva da se sve olaki e koje su date jednoj zemlji lani i 81( moraju dati i svim drugim zemljama. b) (vaj prin ip polazi od toga da domaa i strana roba moraju imati jednak tretman. ) Podrazumeva obaveza zemalja da potuju postignute sporazume o arinskoj liberaliza iji. d) Podrazumeva obavezu da sve zemlje bez izuzetka uestvuju u liberaliza iji. e) $ita od navedenog. 1/0. :ojim pitanjima se ne bavi ,F(8(F a) $auna i tehnoloka saradnja, b) 2ukovo"enje preduzeima, ) >napre"enje turizma, d) Astra!ivaka delatnost, e) Predvi"anje ekonomskog razvoja u sektorima industrije, #) 'atita okoline i energetike :oje su osnovne #unk ije >$A4Baa) )ala i srednja preduzea: politika, koordina ija i tehnika saradnja b) ) d) e) Praenje mera, aktivnosti i propisa za regulisanje i usmeravanje trgovinskih tokova i direktnih stranih investi ija, 8timulisanje strukturnih promena u privredi i njihovo prilago"avanje buduim oekivanim trendovima, 6iberaliza ija spoljne trgovine i borba protiv protek ionizama u me"unarodnoj trgovini, 2eavanje problema poljoprivrede i uskla"ivanje poljoprivrednih politika zemalja lani a itd.

1/3.

1/9. :oje su osnovne aktivnosti (,F4a) 8trategija, #ormulisanje politke i izgradnja institu ija u ilju svetske ekonomske integra ije, b) Anova ije, produktivnost i kvalitet kao #aktori konkurentnosti na svetskom tr!itu, ) Anvesti ije, promo ija tehnologije i pru!anje industrijskih in#orma ija, d) 2azvoj industrije u poljoprivrednim podrujima, e) 2eavanje problema poljoprivrede i uskla"ivanje poljoprivrednih politika zemalja lani a 1/;. 4a bi se znaajnije podr!avao razvoj malih i srednjih preduzea, %===. godine je osnovana Crupa ,A? &EIB Group) koju su sainjavali : a) ,A? i ,A. b) ,A? i A4A ) ,A? i A.F d) ,A? i AA?4 e) ,A? i ?A8