VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

Postoje lingvistiki i nelingvistiki komunikacioni sistemi i na osnovu njih razlikujemo: 1. Verbalnu komunikaciju (usmena i pismena) 2. Neverbalnu komunikaciju

Verbalna komunikacija

Jezik je najrazvijeniji simboliki sistem

2 osnovne funkcije jezika po Glajtmanu: signifikativna komunikativna

5 osnovnih obelezja: referencijalnost, jezik kao nosilac znaenja, struktuiranost jezika, stvaralatvo, interpersonalnost
6 bitnih funkcija jezika (Jakobson) : o ekspresivna o konativna o poetska o reprezentativna ili referencijalna o fatika o metajezika magijska

lingua / parole
Noam omski jezika kompetencija i govorna delatnost/performans generativna gramatika Noama omskog Lingvistika - koje komponenete, jednostavnije i slozenije ine jezik i kako se kombinovanjem ostvaruje jeziko izrazavanje psiholingvistika, sociolingvistika

-poreklo i razvoj govorne sposobnosti -poreklo jezika

o bihejvioristika teorija )teorija uenja o omski univerzalna jezika kompetentnost o Ivieva kritika omskog o pretpostavke porekla jezika igra, pesma i ljubav

Denotativno i konotativno znaenje

o denotacija definicija pojma o konotacija pridruzena znaenja, svojstva, misli, emocije univerzalno konotativno znaenje grupna konotativna zaneenja individualno konotativno znaenje rei zasiene svojim denotativnim znaenjem

SMETNJE U SPORAZUMEVANJU Po Vedelu postoji 7 vrsta smetnji:

ogranienost primaoca informacije distrakcija neformulisane ili neadekvatno formulisane postavke inkompatibilnost shema sagovornika uticaj nesvesnih i delimino svesnih mehanizama konfuzna prezentacija nepostojanje komunikacionog kanala

stereotipi, fraze, sleng, kontekst

INTERPERSONALNI ODNOSI I JEZIK

Rei izazivaju 3 psiholoka procesa: referencija asociranje emotivna reakcija Verbalna komunikacija je najefikasnije sredstvo socijalnog uticaja (NLP).

PARAVERBALNA KOMUNIKACIJA
a) b) c) d) e) f) g) h) Brzina Ritam Jaina glasa Boja glasa Artikulacija Melodija Jasnoa Smejanje i drugi glasovi

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA
Kultura se ui poev od jezika osnovnog oblika komunikacije, pa preko svih neverbalnih naina izraavanja emocija i stavova Neverbalna poruka moan deo komunikativnog procesa Neverbalna komunikacija podrazumeva : drutveno zajedniki kod, komunikatorakodera i dekodera ( prezentativni kodovi )

1) Telesni dodir (haptiki nain):

primitvan nain prenoenja poruke o naem odnosu kulture kontaktnog i nekontaktnog tipa 7 primarnih oblika dodira (Jones) : pozitivan efekat, igraki, kontrolisani, ritualni, hibridni, zadati ili sluajni

2) Bliskost(proksemiki/prostorni kod): nain na koju ljudi uobliuju i koriste prostornu komunikaciju lina i teritorijalna (primarna, sekundarna i javna) prostorna potreba oveka na prostorne potrebe utiu : pol, starost, drutveni status, line osobenosti, afiniteti,... Mikroprostor, mezoprostor i makroprostor - Holova tipologija prokseminog ponaanja

3) Orijentacija: glasovne osobenosti ( regluu odnose, utiu na procese uenja i ubedjivanja) 4) Izgled: nosi poruku o nama, naem statusu u drutvu, stavovima doprinosi stvaranju sterotipnih predstava
5) Kinetian (mimian kod): kineza prouavanje telesnog pokreta Berdvistelova analiza prekineza i mikrokineza znaenje telesnog pokreta unutar drutvenog konteksta grimase, gestovi, poloaj, pokreti oka

6) Neverbalni aspekti govora: prozodini kodovi (naglasak, ton rei) paralingvistiki kodovi (ton, dubina glasa, akcentat, greke u govoru) 7) Hronomiki kod: vremenska dimenzija ljudskog ponaanja tehniko, formalno i neformalno vreme (Hall) 8) Artefaktni kod: sredstvo koje utie tokom komunikacije koja se prenosi nekim drugim kodom pomau da se nametne odredjena vrsta komunikacije

Gestovi

Vrsta telesne komunikacije, posredstvom ruku, nogu ili glave

Klasifikacija gestova (Eckman, Friesen): amblemi ilustratori pokazatelji oseanja adaptori regulatori

Klasifikacija gestova (D.Moris): izraajni gestovi mimiki gestovi ematski gestovi simboliki gestovi ifrovani gestovi

Vetina neverbalnog komuniciranja jedna je od najvanijih pretpostavki komunikacione kompetentnosti oveka. Istraivanja komunikacija izmedju ljudi pokazuju da je informacija koja se razmenjuje izmedju 2 osobe, odredjena: 15% samim sadrajem, 35% tonom glasa, 50% ponaanjem i fizikom pojavom.

SIMBOLIAN VID KOMUNICIRANJA

Da li je pouzdanost u verbalni nain komunikacije osnovana?

KULTURA KAO SISTEM SIMBOLA SPOSOBNOST USPESNE MEDJUKULTURALNE RAZMENE INFORMACIJA KULTUROLOSKA PRILAGODLJIVOST, SVEST, SNALAZLJIVOST, OTROUMNOST, PRONICLJIVOST, RAZUMEVANJE, INTELIGENCIJA

PREDZNANJE:
JEZIKA KOMPETENTNOST POZNAVANJE RELEVANTNE REGIJE
EMPATIJA SAMOSVEST TOLERANCIJA OTVORENOST SPREMNOST NA PRUZANJE I PRIMANJE INFORMACIJA ODSUSTVO PREDRASUDA EMOCIONALNA STABILNOST

MEDJUKULTURALNA KOMUNIKACIJA KAO AKADEMSKA OBLAST

ANTROPOLOGIJA, KULTUROLOGIJA, PSIHOLOGIJA, KOMUNIKOLOGIJA.

GLOBALIZACIJA I ETNOCENTRIZAM SISTEM VREDNOSTI, STAVOVI, UVERENJA, POTREBE, OCEKIVANJA, PRAVA, NORME PONASANJA.. GRANICE TUMAENJA I NERAZUMEVANJE

Literatura:
Buber Martin: Ja i ti, Beograd, Rad , 2000. Janiijevi Jasna: Komunikacija i kultura,Sremski Karlovci, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 2000. Mandi Tijana: Komunikologija, Beograd, Clio, 2003.

Literatura:
Moris Dezmond: Otkrivanje oveka : vodi kroz govor tela, Ni, Zograf, 2005. Radojkovi M./Mileti.M, Komuniciranje,mediji i drutvo, Novi Sad, Stylos, 2006. Rot Nikola: Znakovi i znaenja,Beograd, Plato, 2004. kiljan Dubravko: JAVNI JEZIK, Biblioteka XX vek, Beograd, 1998.