Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi II. NOVANE HARTIJE OD VREDNOSTI - MENICA 1.

POSTANAK, ULOGA I RAZVOJ MENICE

Menica se pojavila tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednih trgovakih gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem enove, Firence, Venecije i drugih gradova u redozemlju !"II. i "III. vek#, menica postaje sredstvo razmene novca i po tome je ona i dobila ime !italijanski lettera di cambio, potie od rei cambiare, $to znai%menjati#. &asnije se menica, kao sredstvo razmene ' pretvorila u sredstvo pla(anja, a kasnije, ona postaje i kreditno sredstvo. To je sluaj, kad kupac nije u mogu(nosti da odmah plati nabavljenu robu ve( bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz odre)eni broj meseci. *a ovaj nain, kupac je odlagao pla(anje, tj.dobijao je vi$emeseni kredit. vakako, da je sa razvojem trgovine, do$lo do i promene uloge menice, pretvorila i u sredstvo za odlaganje pla(anja !u vidu kredita#. &asnije je menino pismo izgubilo svaku vezu sa osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od vrednosti, kod koje se nije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom. Menica je tokom razvoja menjala i +ormu tako u poetku, morala je da bude ispisana jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi ve(u cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije propu$tanja, $to je usavremenom meninom pravu dovelo i do izdavanja tzv. ,blanko menice, gde je za stvaranje menine obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis du-nika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menine elemente. avremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i propisanoj +ormi, gde se njen izdavalac obavezuje da odre)enom licu ili po njegovoj naredbi, pa ak i da sam !sopstvena menica#, isplati oznaenu sumu novca ili (e tu sumu da isplati licu na koje izdavalac menicu vue !trasirana menica# i to u odre)enom mestu i u odre)eno vreme. Iz toga proizilazi, da meninu sumu mo-e da isplati ili sam izdavalac menice ili neko tre(e lice !trasat#.

.. VRSTE MENICE
/ostoje dve vrste menica: 1) trasirana i 2) stopstvena menica. Pod trasiranom menicom ili vuenom menicom , podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac !trasant# daje nalog drugom licu !trasatu# da u vreme doseplosti menice isplati tre(em licu !remitentu'korisniku# ili po naredbi tog tre(eg lica novanu svotu koja je oznaena u menici. Ista je dobila naziv od latinske rei trahere, $to znai ,vu(i, i zato se ona naziva i trata menicom. Pod sopstvenom (solo) menicom, podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac obe(ava !obavezuje se# da (e u vreme dospelosti isplatiti tre(em licu remitentu' korisniku ili po naredbi tog tre(eg lica oznaenu novanu svotu u meninoj ispravi. &od sopstvene, solo menice trasat ne postoji, pa i nema naloga tre(em licu za isplatu menine svote, ve( postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice. Kod trasirane menice, razlikujemo tri vrste% trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi, redovnu trasiranu menicu !o kojoj je bilo napred rei) i trasiranu sopstvenu menicu.

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------Trasirana menica po sopstvenoj naredbi , karakteristina je po tome $to izdavalac menice odre)uje samog sebe kao korisnika !remitenta# menice, odnosno izdaje menicu u sopstvenu korist. Trasirana sopstvena menica odlikuje se time $to trasant !izdavalac# menice oznaava samoga sebe kao trasata !isplatioca menine svote#. 0 zapadnim dr-avama, ona se esto koristi radi boljeg kori$(enja baninih sredstava pa jedna banina jedinica u nekom mestu vue ovu menicu u drugu baninu jedinicu !u drugom ili ak u istom mestu#. Podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na% robnu, poslovnu i finansijsku menicu.

Robna menica se vrlo esto koristi kod ugovora o prodaji robe i pomo(u iste prodavac kreditira kupca. Poslovna menica, ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje,po pravilu, kod drugih ugovora u prometu robe i usluga. inansijska menica se pojavljuje radi obezbe)enja potra-ivanja od strane poverioca, kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu. Podela menica u vezi sa formom menine isprave, pa se sa toga aspekta mo-e izvr$iti podela menica na% pune ili potpune i blanko ili bjanko menice.

Potpuna ili puna menica je ona menica koja ve( u momentu njenog izdavanja sadr-i sve bitne menine elemente koji su predvi)eni zakonom, a pri tome mo-e sadr-ati i neke nebitne menine elemente. !lanko (bjanko) menica se karakteri$e time $to njen izdavalac u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne menine elemente !esto stavljaju(i samo svoj potpis# i na taj nain ovla$(uje budu(eg imaoca menice da on popuni ostale bitne menine elemente, pre nego $to menicu bude koristio protiv meninog du-nika.

1. IZVORI MENINOG PRAVA

&ao i kod ostalih izvora prava, tako i kod izvora meninog prava razlikujemo% 2. me)unarodne i .. nacionalne !autonomne# izvore meninog prava. "e#unarodni izvori meninog prava. ' Ve(a upotreba menice u me)unarodnom robnom prometu i prometu usluga, dovela je jo$ u "I". veku do uni+ikacije !izjednaavanja# i jednoobraznosti meninih prava. 3ru$tvo naroda i Me)unarodne trgovinske komore, 2415. godine u 6enevi su usvojene tri me)unarodne konvencije% Konvencija o je noo!"a#no$ $eni%no$ &"av' , na osnovu koje su zemlje !koje su ovu konvenciju prihvatile# obavezale ' da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa ovom &onvencijom, Konvencija #a "e(')i*anje i#ve*ni+ *',o!a #a,ona ' $a-e"iji $eni%+o( &"ava i Konvencija o &i-anji$a -a,*a ' $a-e"iji $enice. ve ove tri konvencije

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------rati+ikovao je ve(i broj dr-ava ali to nije dovelo do punog ujednaavanja meninog prava jer ih, recimo, nije prihvatila 73. &omisija 0* za me)unarodno trgovako pravo !0*8IT97:# 24;2. godine pripremila je Konvencij' *a je noo!"a#ni$ &"avi)i$a za posebnu trgovaku hartiju od vrednosti koja bi bila od znaaja samo u me)unarodnim pla(anjima. Me)utim, tek 24<<. godine usvojena je Konvencija UN o $e.'na"o noj -"a*i"anoj i $e.'na"o noj *o&*-venoj $enici . $utonomni (nacionalni) izvori meninog prava . ' 0 na$oj zemlji se sada primenjuje =akon o menici iz 24>?. godine !sa izmenama i dopunama u vi$e navrata#, a koji je uradjen na osnovu Je noo!"a#no( $eni%no( #a,ona, odnosno -enevskih konvencija o menici. 0 izvore na$eg meninog prava, mo-emo jo$ ubrojati i %akon o &artijama od vrednosti , %akon o obligacionim odnosima , %akon o finansijskom poslovanju i %akon o tr'i(tu novca i tr'i(tu kapitala, jo$ i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa, kao na primer, 0redba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i eka, /ravilnik o protestnim registrima i dr.

>. PRAVNA PRIRO/A MENICE

) starijoj meninoj teoriji, postoje tri $kole o pravnoj prirodi menice% mediteranska, germanska i anglosaksonska. 3ono$enjem -enevskih konvencija, razlike izme)u germanske i mediteranske $kole su znatno otklonjene. ) modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice , postoji vi$e razliitih gledi$ta. Tako po ugovornoj teoriji koju posebno predstavljaju :@on 8aen, 9enault smatraju da kod menice postoje tri ugovora% 2# prethodni ugovor izme)u trasanta i remitenta, .# ugovor o mandatu izme)u trasanta i trasata i 1# cesija potra-ivanja indosanta i indosatara. Teorija delegacije zastupa gledi$te, da prilikom izdavanja menice trasant delegira remitenta, korisniku svog du-nika !trasata#, a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu. Teorija stipulacije polazi od toga, da trasant obe(ava remitentu i kasnijim imaocima menice da (e on isplatiti meninu svotu ukoliko to ne uini trasat. 0 pravnoj teoriji, najvi$e je prihva(eno, ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana izjava volje trasanta 'izdavaoca menice. *eki pravni pisci smatraju, da menica predstavlja osobenostima. 0 tom pogledu, mogu se razlikovati dve teorije+ ,) teorija jednostranog akta i 2) teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora. &od teorije jednostranog akta do$lo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg trenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo, pa se i javljaju dve teorje% teorija emisije i teorija kreacije. Po kreacionoj teoriji , menina obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menice stavi svoj potpis na meninu ispravu, tako da na punova-nost menice ne utie da li se ona jo$ nalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. /ristalice ove teorije, su naroito brojni u Italiji, *emakoj i Francuskoj, 2A<> gde u takvom sluaju postoji tzv. ,indi+erentna menica, jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao du-nik. pravni akt sa nekim

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------Prema emisionoj teoriji, menina obaveza po menici nastaje tek od onog momenta kad je izdavalac menice istu pustio u promet, odnosno kad je menicu predao korisniku'remitentu. Bd tada se du-nik, mo-e osloboditi od menine obaveze samo ako doka-e da je imalac menice prilikom pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito.

A. OSO0INE MENICE
-"enica predstavlja uvek &artiju od vrednosti . 7ko ne postoji menina pismena isprava ne mo-e do(i do nastanka, preno$enja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadr-ana. -"enica je apstraktna &artija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom, tj. iz nje se ne mo-e utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala. -"enica predstavlja strogo formalnu ispravu, &artiju od vrednosti , tako da nedostatak nekog njenog bitnog meninog elementa povlai i njenu neva-nost. '0 pravima kontinentalnih dr-ava, menica kao &artija od vrednosti mo'e glasiti samo na odre#enu sumu novca, u anglosaksonskim dr-avama mo-e da glasi i na odre)enu koliinu zamenljivih stvari ili na izvr$enje odre)ene inidbe. -"enine obaveze su posebno stroge i to ne samo prema du-niku, nego i prema poveriocu. -"enica predstavlja obligaciono-pravnu &artiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj sadr-ana po svojoj pravnoj prirodi obligaciona, $to bli-e znai da je u njoj sadr-ano pravo potra-ivanja prema du-niku. -"enicaje prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati ' podneti du-niku. -.bavezu du'nika obu&vata samo ono (to je u meninoj ispravi naznaeno . 3akle, sve $to nije u meninoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo du-nika.

?. MENINA NAELA
Bsnovna menina naela su% 2# naelo pismenosti !+ormalnosti# menice, .# naelo inkorporacije, 1# naelo +iksne menine obaveze, ># naelo menine strogosti, A# naelo menine solidarnosti, ?# naelo samostalnosti menine obaveze i ;# naelo neposrednosti menice. *aelo pismensti (formalnosti). ' Bvo naelo oznaava da menica mora da bude sastavljena u tano predvi)enoj pismenoj +ormi i da sadr-i sve one elemente koje zakon zahteva. tranke ne mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menine elemente, tako da raspored meninih klauzula mora biti u propisanoj +ormi. Cedino blanko menica ne mora imati sve elemente u momentu izdavanja, ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu. 0 poslednje vreme, ovo naelo je donekle ubla-eno usvajanjem teorije omisije !propu$tanja#, odnosno mogu(no$(u izdavanja blanko menice.Bsim toga, data je mogu(nost i nepismenim i slepim licima, kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv. instrumentalnih svedoka preuzimaju menine obaveze. 2) *aelo inkorporacije ' Bvo naelo oznaava da se bez hartije od vrednosti, pravo iz hartije od vrednosti ne mo-e da ostvari i ne mo-e da se isto pravo prenese. 3) *aelo fiksne menine obaveze. ' Bvo naelo predvi)a da se po osnovu menice mo-e zahtevati samo $to je naznaeno u menici, tj. ne mo-e se tra-iti neka druga obaveza.

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------4) *aelo strogosti menice. ' astoji se u tome da menica predstavlja apstraktnu hartiju od vrednosti i nezavisna je od osnovnog posla. Bbaveza nastaje po menici, im trasant potpi$e menicu. Menina strogost prema meninom du-niku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni meninu obavezu vrlo jednostavno i u kratkom roku, jer su veoma ograniene mogu(nosti izricanja prigovora. Menini du-nik mora da isplati meninu svotu odnosno iznos, pa tek onda ako -eli, mo-e da se parnii. Menina strogost prema meninom poveriocu se ogleda na taj nain, $to menini poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridr-ava meninih rokova i radnji, a odgovara na taj nain $to mo-e da izgubi menino pravo, ukoliko se ne pridr-ava menine strogosti. 5) *aelo menine solidarnosti. ' Bvo naelo oznaava da svaki menini du-nik, iako ih ima vi$e solidano odgovaraju sa drugim du-nicima u pogledu menine svote, tj. ako ne plati meninu svotu prvi menini du-nik, to je du-an da uini drugi u celosti. 6) *aelo samostalnosti menine obaveze. ' Bznaava da je svaki menini potpisnik samostalan i nezavisan menini du-nik i da na njegovu obavezu ne utiu obaveze drugih meninih du-nika. 7) *aelo neposrednosti menice. ' *aelo neposrednosti menice znai, da je svako od meninih du-nika neposredno odgovoran imaocu menice.

;. MENINI ELEMENTI
0 meninom pravu poznati su bitni i nebitni menini elementi. !itni menini elementi =akon o menici predvida da trasirana menica mora da sadr-i slede(e bitne elemente% 1) oznaen je da se radi o menici, 2) bezuslovni uput da se plati odre#ena svota novca, /) ime lica koje treba da plati menicu (trasata), 4) oznaen je dospelosti menice, 5) ime remitenta, tj. onoga kome se i po ijoj naredbi mora platiti, 6) datum izdavanja menice, 7) mesto izdavanja menice i 0) potpis trasanta, tj. lica koje je izdalo menicu. *aznaenje da je menica u meninom pismenom slogu, mora da bude uneto na jeziku na kojem je pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice . Menica se naje$(e, izdaje na o$tampanom +ormularu, pa je na njemu i isti menini elemenat unapred o$tampan. Klasifikacija bitni& menini& elemenata 10 pravnoj teoriji se bitni menini elementi grupi$u i to na% op(te, personalne, kalendarske i geografske elemente. .p(ti menini elementi su% da je to menica i bezuslovni nalog da se plati odre)ena suma novca. Menica se izdaje na unapred od$tampanom +ormularu'blanketu. Dila bi punova-na i ona menica koja je izdata sa svim bitnim meninim elementima na obinoj hartiji, u pismenoj +ormi, a da bude propisno taksirana. Personalnim bitnim meninim elementima , smatraju se% ime trasata, ime remitenta ' korisnika i potpis trasanta. 0 kalendarske bitne menine elemente , ubrajaju se%datum izdavanja menice i rok dospelosti menine obaveze. .znaavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomo(u njega mo-e odrediti rok dospelosti menice.

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------U geografske bitne menine elemente , spadaju% oznaenje mesta izdanja i mesta pla(anja menice.

!itni menini elementi

2# kada u trasiranoj menici nije oznaeno mesto izdavanja, predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa !u adresi trasanta 'izdavaoca menice#E .# kad u menici nije oznaeno mesto pla(anja, onda se predpostavlja da je menica plativa u mestu koje je navedeno, pored imena trasata, tj. u adresi trasata koji treba da isplati menicuE 1# kad u menici nije oznaen rok dospelosti menine obaveze, onda se predpostavlja da takva menica dospeva po vi)enju, tj.im bude podneta ' prezerntirana trasatu.

*ebitni menini elementi

*ebitne (fakultativne) menine klauzule. ' *ebitne menine klauzule javljaju se kao% klauzule o broju meninih primeraka, kasatorne klauzule ',platite za ovu prvu a ne i za ostale menice,, solo klauzule, klauzule o pokri(u, klauzule o moneti ' gde se trasatu odre)uje valuta u kojoj (e isplatiti meninu svotu, klauzule o e+ektivi, klauzule o kamati ' gde se trasatu nala-e da isplati ne samo meninu svotu nego i odre)enu kamatu remitentu, klauzule o protestu i druge klauzule. *ebitna menina lica - druga menina lica . ' &od trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga neobavezna lica% indosant'lice koje indosira menicu, indosatar'lice na koje se menica prenosti putem indosamenta, avalista'lice koje garantuje da (e neko od meninih du-nika ispuniti svoju meninu obavezu, cedent'lice koje prenosi menicu, putem gra)ansko' pravne cesije, cesionar' lice na koje se menica cedira, akceptant'lice koje akceptira menicu, intervenijent'lice koje umesto trasata akceptira, odnosno ispla(uje meninu sumu, multiplikator'javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice, instrumentalni svedok ' je lice koje potpisom potvr)uje da je neko drugo lice preuzelo meninu obavezu koje je kao menini du-nik nesposobno da potpi$e menicu !slep, nepismen i sl.# i dr.

<. MENINE RA/NJE

0 menine radnje spadaju%izdavanje menice, umno-avanje, preno$enje menice, akceptiranje menice, avaliranje menice, protest, isplata menice, noti+ikacija, prezentacija i regres kod menice. 0.,.1zdavanje menice 'trasant daje nalog trasatu da korisniku, remitentu se isplati odre)ena suma novca u vreme dospelosti, stavljanjem svoga potpisa na menicu. Bd trenutka izdavanja menice, trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menine sume. /ri izdavanju menice znaajno je pitanje% pasivne menine sposobnosti trasanta i aktivne menine sposobnosti remitenta'korisnika !inae, meninog poverioca#. Pasivna menina sposobnost trasanta, podrazumeva da on kao prvi potpisnik menice, preuzima meninu obavezu. matra se da to mogu da uine sva poslovno sposobna lica, izuzev u nekim sluajevima, kod neki& dr'ava tzv. pro+esionalna menina nesposobnost odre)enih lica !sve$tenici, udate -ene, o+iciri i vojnici, dr-avni slu-benici i dr.#. /ored toga se zahteva, da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje odre)eno novano pokri(e, koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. To novano pokri(e u trenutku dospelosti menine obaveze. &ada se radi o trasantovom pokri(u kod trasata,

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------trebalo bi ista(i da ukoliko je ono manje od menine sume na koju menica glasi, da mo-e do(i do sluaja da trasat tada delimino akceptira ili delimino isplati menicu. Time, na ovaj, nain potra-ivanje meninog poverioca ne mo-e da bude u celini realizovano, tako da bi do$lo do regresa. $ktivnom meninom sposobno(2u, smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici, a to mo-e biti svako pravno i +iziko lice sa pravnom sposobno$(u. druge strane, trasant mo-e izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj raun, ve( i u ime i za raur vlastodavca. Tada se u ovom sluaju, trasant potpisuju(i menicu javlja kao punomo(nik, ovakva menica obavezuje vlastodavca. 7ko ovakvo lice prekorai data ovla$(enja iz punomo(ja ili potpi$e menicu bez ovla$(enja, onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca, ve( punomo(nika koji je po menici odgovoran. Trasant se mo-e pojaviti, kao izdavalac menice i u ulozi komisionara, te je u takvom sluaju on i menino pravno odgovoran. 8. 2. )mno'avanje menice 3o umno-avanja menice mo-e da do)e pri upotrebi menice u prekomorskom prometu zbog gubitka ili uni$tenja menice, a iz razloga da se $to bolje obezbede interesi imaoca menice. 0mno-avanje menice mo-e da se obavi na dva naina% izdavanjem duplikata, triplikata i sl. ili sainjavanjem kopije menice. &od izdavanja duplikata menice, svaki izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja, jer (e se u suprotnom smatrati da svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu. 3o umno-avanja ne mo-e do(i kada je u menici uneta klauzula ,solo klauzula, ' ,platite za ovu jedinu menicu,. 0 sluaju da jedan primerak umno-ene menice bude poslat na akceptiranje, onda na svim ostalim primercima mora da bude naznaeno ime lica kod kojeg se taj primerak nalazi. &ad akceptirani primerak bude ispla(en, prestaje va-nost svih ostalih primeraka menice. Izuzetak od ovoga je sluaj kada je trasat akceptirao vi$e primeraka menice, jer se tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica. 3uplikat menice mo-e da izda samo trasant, a pravo sainjavanja kopija menice pripada svakom imaocu menice i ona predstavlja veran ' dosledan prepis izvorne menice. 8. 3. Prenos menice (indosiranjem) Bvaj se prenos menice obavlja na taj nain, $to se putem izjave !indosamenta# menica prenosi sa jednog lica na drugo. To se obavlja na pole)ini menice gde je prvi indosant !-irant# samo remitent ' po$to je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara. Indosament mo-e biti puni, blanko i rekta. Puni indosament je onaj u kojem je naznaeno ime lica na koje se menica prenosi, sa odgovaraju(om klauzulom i potpisom indosanta. !lanko indosament je onaj na kojem se nalazi samo potpis indosanta. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula ,ne po naredbi, koja oznaava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje mo-e prenosti samo gra)ansko'pravnom cesijom. &ad je pole)ina menice ve( iskori$(ena za prenos menice indosamentom, onda se takav prenos mo-e obaviti i na produ-etku menine isprave, tzv. alon'u. Postoji i tzv. povratni indosament , tj. da se menica indosira na neko lice koje je ve( u meninoj obavezi. *a taj nain, mo-e do(i do indosiranja menice na trasanta, trasata, akceptanta ili bilo kojeg meninog du-nika, koji na ovakav nain postaje menini poverilac, po istoj menici. To dovodi do kon+uzije !sjedinjenja# meninog du-nika i poverioca.

"

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------Menica se u praksi, naje$(e, prenosi putem blanko indosamenta. *a ovaj nain se imaocu menice daju mnoge mogu(nosti% 2# da dalje indosira menicu putem punog, blanko ili rekta indosamenta i da na taj nain postane menini du-nik, .# da menicu prenese dalje prostom predajom !tradicijom# ne potpisuju(i nigde na menici i ne upisuju(i nigde svoje ime. *a ovaj nain, imalac menice izbegava, prema kasnijim imaocima menice, da preuzme meninu obavezu !jer nema njegovog imena# i 1# da u blanko indosament upi$e neposredno ime lica na koje prenosi menicu. !I na ovaj nain se izbegava njegova menina obaveza, po$to nigde nije upisano njegovo ime, kao ranijeg imaoca menice#. &ad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici, kao sredstvu obezbe)enja u unutra$njem prometu, prenos se obavlja retko. I tu se prenos obavlja indosamentom. 0 ulozi indosanta pojavljuje se remitent, ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni ugovornu obavezu !isporui robu, izvr$i uslugu i sl.#, zbog ega je on i primio menicu. Tu ovakva trasirana sopstvena menica donekle, gubi svoj apstraktni karakter. /utem indosiranja menice, remitent ustvari daje menicu kao sredstvo obezbe)enja nekom tre(em licu'indosataru, odnosno vr$i pla(anje koje duguje. Bbzirom na ogranieno preno$enje ovakve menice, ista se esto prenosti punim indosamentom. -Prenos menice, putem gra#ansko-pravne cesije 1 dolazi naje$(e, kad je trasant ili neki od indosanata uneo u menicu klauzulu ' ,rekta klauzulu,, ,ne po naredbi,. 3ejstvo cesije kod menice, ima slede2e karakteristike 2 2# da imalac menice !cedent, prenosilac menice#, prenosi na novog imaoca menice !cesionara# ista prava koja on kao prenosilac ima prema meninom du-niku !cezusu#E .# menini du-nik mo-e isticati iste prigovore prema novom imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu menice. 0 iznetom pogledu cesija se znaajno razlikuje od indosiranja, jer indosatar stie samostalna prava nezavisna od njegovog prethodnika po menici !odnosno indosanta#. To dalje znai, da indosant mo-e preneti vi$e prava na indosatara, nego $to ih je i sam imao. 8. 4. $kceptiranje menice 7kceptiranje menice, predstavlja menino pravnu radnju gde se neko lice, naje$(e trasat, svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati meninu obavezu i da (e meninu svotu isplatiti onako kako ona glasi. Tada glavnog du-nika trasanta zamenjuje akceptant. 3akle, akcept predstavlja izjavu koju odre)eno lice stavlja na meninu ispravu kojom potvr)uje trasantov nalog za isplatu menine sume. Institut akcepta kod menice je uveden iz razloga $to je mrnica kreditno sredstvo sa dugim rokovima dospelosti. a akceptiranjem menice, daje se meninom poveriocu pove(ana sigurnost da (e menina svota biti ispla(ena. 0 najve(em broju sluajeva, akcept menice vr$i trasat i on postaje menini du-nik. Bbino, postoji tzv. predugovor izme)u trasanta i trasata o tome da (e trasat da izvr$i akceptiranje menice koju trasant bude vukao na njega. a akceptiranjem menice trasat stupa u menino' pravni odnos i postaje glavni menini du-nik. 7kcept menice, mo-e biti puni i blanko. Puni akcept menice, sadr-i klauzulu ,priznajem,, ,prihvatam, i potpis akceptanta, a blanko akcept menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko meninog sloga. 1) 4rste akcepta po sadr'ini i obimu $kcept po sadr'ini i obimu mo'e da bude potpuni i delimian . /otpuni akcept je kada akceptant pri&vati da isplati u celini meninu svotu, dok bi delimian akcept bio u sluaju da akceptant pri&vata da isplati samo deo menine svote.

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------&ad je u menici navedena ,adresa po potrebi,, a trasat odbije da akceptira menicu ili unese uslov u izjavu o akceptu, onda je imalac menice obavezan da istu podnese na akceptiranje na 5na adresu po potrebi5. 8. 5. $val kod menice 7val predstavlja menino jemstvo u pismenoj izjavi, gde lice'avalista unosi u meninu ispravu i svojim potpisom na menici garantuje, da (e neko od postoje(ih potpisnika menice !honorat#, isplatiti sumu novca po menici. &ao avalista mo-e da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu meninu sposobnost, tako)e i lice koje je ve( du-nik po menici, osim glavnog meninog du-nika. Tako se mo-e, kao avalista po menici pojaviti% akceptant, trasant do momenta akceptiranja i izdavalac sopstvene menice. 3avanju avala, prethodi, sporazum izme)u avaliste i honorata !lica za koga avalista jemi#. 0 tom ugovoru se obino precizira do kojeg novanog iznosa avalista jemi i za koje to njegove obaveze. Istim se ugovorom precizira i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novanu $tetu i da mu plati odre)enu proviziju koju bi ovaj imao. Bvakav ugovor, izme)u avaliste i honorata, nezavisan je od meninog posla i predstavlja poseban gra)anskopravni ugovor !naje$(e, bankarski posao#. 3o avala mo-e do(i i bez zakljuenja bilo kakvog ugovora izme)u avaliste i honorata. Izjava o avalu !meninom jemstvu#, daje se na menici ili na njenom produ-etku alon-u. 0 nekim dr-avama, mogu(nost davanja avala se mo-e dati posebnim aktom, na primer, posebnim pismom avaliste upu(enog imaocu menice. Takav aval koji se daje van menice naziva se ,skriveni aval,. /o pravilu, avalista na meninoj istravi treba da naznai za koga jemi, to se naroito odnosi kad se aval daje na poledini menice, u kojem bi se sluaju !ako se ne navodi za koga se jemi#, smatralo da se ne radi o avalu, ve( o blanko indosamentu. &ad je aval dat na licu menice, a nije navedeno za koga je dat, smatra se da je takav aval dat za trasanta. Izjava o avalu se daje na takav nain $to avalista stavlja klauzulu ,kao jemac,, ,kao poruk,, ,per aval, i sl. i posle toga se stavlja ime honorata !lica za koje se garantuje#, uz stavljanje svojerunog potpisa avaliste. Mo-e postojati i delimian aval koji se ogleda u tome, $to avalista ne garantuje za celokupnu meninu sumu, ve( garantuje, jami za jedan njen deo. &od menice, avalista odgovara onako, kako to odgovara i onaj za koga jemi. 7valista, dakle, odgovara solidarno, samostalno i neposredno imaocu menice. &ad avalista isplati menicu, on ima pravo regresa ' kako prema honoratu, tako i prema licima koja su odgovorna honoratu !prema trasantu, akceptantu i honoratovim predhodnicima po menici#. 8. 6. 1ntervencija kod menice /od intervencijom podrazumeva menina radnja kojom neko tre(e lice tzv. intervenijent, akceptira ili ispla(uje meninu sumu, umesto meninog du-nika u sluaju kada trasat odbije da akceptira menicu. /ostoji pozivna i spontana intervencija. Kod pozivne intervencije , sam trasant ili neko od indosanata, upotrebom posebne klauzule ,adresa po potrebi, unapred odre)uje lice koje (e izvr$iti akceptiranje ili isplatu menice, kad trasat ili akceptant odbije da to uradi. Bvakva pozivna intervencija mo-e da bude uinjena i kada neka menica ' bilo iz kojeg razloga ne bude akceptirana ili po njoj ne bude ispla(ena menina suma, kao i kada do)e do deliminog akcepta ili delimine isplat menine sume.

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------0 sluaju da se intervenijent ne pridr-ava sporazuma pa ne interveni$e, bi(e odgovoran honoratu za naknadu $tete po pravilima gra)anskog prava, ali ne dolazi do njegove menine odgovornosti. 6pontana intervencija se javlja u onom sluaju kad neko lice svojom voljom !spontano# interveni$e za meninog du-nika. matra se da i u ovom sluaju mo-e da postoji prethodni sporazum izme)u intervenijenta i honorata, ali se on nigde u meninom pismenom ne vidi. =a razliku od pozivne, spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati. hodno lanu AA. =akona o menici na$e zemlje je predvi)eno da imalac menice mo-e da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja iz razloga $to mu nije svejedno koje (e lice akceptirati menicu obzirom na +inansijsku sposobnost, a ime intervenijenta nije mu unapred poznato, kao i da je imalac menice pre(utno pristao na akceptiranje menice od oznaenog intervenijenta. Me)utim, sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate, jer se smatra od strane nekih autora, da imalac menice ne mo-e da odbije da prihvati spontanu intervenciju zbog neisplate, ime bi se oito nanela $teta meninim regresnim du-nicima. Bbzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije, ista se mo-e podeliti na% a# intervencija zbog neakceptiranja i b# intervenciju zbog neisplate menine svote. a) 1ntervencija zbog neakceptiranja . ' &ada trasat odbije da akceptira menicu, intervencija ima za cilj da sprei vr$enje regresa pre dospelosti menice. Tada se interveni$e bilo za kojeg meninog du-nika !trasanta, indosanta ili avalistu#. *e interveni$e se za trasata, kao ni za trasanta i indosanta koji su u menicu uneli klauzulu ,bez moje dalje obaveze,. Intervencija proizvodi pravno dejstvo, kada je uneta u meninu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje interveni$e !ime honorata#, jer bi se inae, bez takvog uno$enja, smatralo da se interveni$e za trasanta. Fonorat mora da bude obave$ten o izvr$enoj intervenciji. b) 1ntervencija zbog neisplate menine svote . 1 &ad glavni du-nik odbije da isplati meninu svotu !ili je delimino istu isplatio#, pa je zbog toga podignut protest, onda dolazi do intervencije zbog neisplate. &ada intervenijent isplati meninu svotu, to se konstatuje na menici i mora se navesti ime honorata, jer bi se u suprotnom smatralo da je intervenisano zbog trasanta. &ada je izvr$ena isplata menine svote, intervenijentu se predaje menina isprava i protestna isprava, kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo. Intervenijent ima pravo regresa prema honoratu i prema onim meninim potpisnicima koji su odgovorni njegovom honoratu. 0 ulozi meninog intervenijenta, mo-e se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu meninu sposobnost i lice koje je ve( du-nik po istoj menici. Tako, i trasat mo-e intervenisati kao spontani intervenijent ako od trasanta nije primio menino pokri(e ili -eli da sauva njegov poslovni ugled tzv. intervenijent za ast. *e mo-e intervenisati akceptant, a i lice koje se nalazi u obavezi prema honoratu. =a trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbe)enja pla(anja predvi)en institut intervencije, jer je dovoljno $to tu postoji aval. 8. 7. Prezentacija menice ,) Prezentacija menice na akcept . ' &od prezentacije menice na akcept, imalac menice poziva trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant. Bvakva prezentacija je naje$(e potrebna $to trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on treba da isplati. Bn takvo saznanje dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na akcept. *a ovaj nain se

%&

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------trasat upoznaje sa sadr-inom naloga za isplatu, a tako)e se omogu(ava trasatu da blagovremeno obezbedi novana sredstva za isplatu o dospelosti menice. Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odlui da li (e menicu prezentirati na akcept. Trasant mo-e da do odre)enog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. Bvo iz razloga, $to on nema novanih sredstava za pokri(e menine svote. "enica iji je rok dospelosti po vi#enju, ne mo'e se prezentirati na akcept ve2 samo na isplatu. 2) Prezentacija menice na isplatu. ' /rezentacija menice na isplatu je poziv poverioca akceptantu da izvr$i isplatu. Bvakva prezentacija je uvek obavezna, za razliku od prezentacije na akcept, koja to nije. Imalac menice je du-an da vodi rauna da se prezentacija menice radi isplate blagovremeno izvr$i, jer (e, u suprotnom, menica postati ,prejudicirana5, tako da poverilac ne(e svoje pravo prema du-nicima mo(i da ostvari. Trasirana sopstvena menica, kao sredstvo obezbe#enja pla2anja, se ne podnosi na akcept nego samo na isplatu. Prezentacija na akcept, u ovom sluaju, je nepotrebna jer su trasant-izdavalac i trasat isto lice. Prezentacija na isplatu se obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira *arodnoj banci 7ugoslavije-%avodu za obraun i pla2anja, odnosno kod poslovne banke kod koje je ovakva menica domicilirana. &ada se menica, bilo po kojem osnovu, na dan dospelosti, nalazi u rukama izdavaoca menice' trasanta, ne dolazi do prezentacije menice, jer se smatra da je do$lo do sjedinjenja !kon+uzije# poverioca i du-nika u jednom licu. 8. 8. 1splata menice Isplata menice se obavlja po dospelosti i obavlja glavni menini du-nik. Glavni menini du-nik po menici je akceptant kad je ona akceptirana, trasant'kad nije akceptirana i izdavalac sopstvene menice. &ad se izvr$i isplata menice, onda se takva isplata konstatuje na pole)ini menice i du-nik je posle takve konstatacije uzima od imaoca. a isplatom menice, prestaje menino'pravni odnos. To nastaje u sluaju, da menicu isplate glavni menini du-nici !akceptant i trasant do akceptiranja menice ' i u sluaju odbijanja akceptiranja menice, od strane trasata'trasant#. Me)utim, kada isplatu menice izvr$i neki regresni du-nik, onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze. &ao naje$(i isplatioci menice, javljaju se akceptant ili trasat, s tim $to oni pre isplate menice imaju obavezu da provere +ormalnu legitimaciju imaoca menice, tj. da utvrde da li je imalac menice do$ao do meninog pismena na zakonit i savestan nain, kao i da je lice koje tra-i isplatu do$lo do menice na bazi neprekinutog niza indosamenata. &ad poverilac, ne izvr$i blagovremenu prezentaciju menice radi isplate, du-nik mo-e da meninu svotu deponuje kod nadle-nog suda, te se smatra da je on na ovaj nain izvr$io meninu obavezu. &ada je u meninom slogu uneta klauzula ,sa izve$tajem,, tada trasat ne mo-e da izvr$i isplatu menice dok od trasanta ne dobije poseban izve$taj o izdavanju menice i njenom pokri(u. 7ko trasat uini isplatu menine svote, ne ekaju(i trasantov izve$taj, onda (e on odgovarati za prouzrokovanu $tetu trasantu. 3u-nici !akceptant i trasat#, po pravilu, treba da plate meninu svotu odjednom, zajedno sa zakonskom i ugovorenom kamatom, ali akceptant i trasant mogu da izvr$e i deliminu isplatu, smanjuju(i na taj nain obaveze regresnih du-nika. /o izvr$enoj isplati, du-nik zadr-ava menicu kao dokaz da je izvr$io isplatu, a kod delimine isplate, du-nik mo-e zahtevati da se to konstatuje na menici. &od delimine isplate menice,

%%

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------imalac menice (e naje$(e, podi(i protest, kako bi sauvao regresna prava prema meninim du-nicima i trasantu. 7ko je u pitanju trasirana sopstvena menica, isplatu menine svote remitentu na njegov -iro raun koju (e izvr$iti domicilijat, odnosno, *arodna banka Cugoslavije'=avod za obraun i pla(anja, odnosno poslovna banka kod koje se nalazi -iro raun trasanta. &ada na raunu nema dovoljno sredstava, domicilijat (e neispla(eni deo naloga za naplatu izvr$iti sa rauna avaliste. &ada je menina svota ispla(ena u zemlji, onda domicilijat'isplatilac u roku od tri dana, menicu dostavlja trasantu. 8. 9. "enini protest /rotest kod menice predstavlja posebnu meninu radnju, gde imalac menice na verodostojan nain utvr)uje da je poku$aj da naplati menicu ili da dobije akcept ostao bezuspe$an. /odizanje protesta mo-e da uini imalac menice ili njegov punomo(nik, a pod odre)enim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice. /rotestant, kao ovla$(eno lice, je obavezan da se obrati nadle-nom organu !u na$oj dr-avi kod op$tinskog suda u mestu pla(anja menice# i da u zakonskom obliku podigne protest da bi izbegao da menica postane ,prejudicirana, i da ne izgubi regresna prava prema meninim du-nicima. &ada su ispunjeni uslovi, nadle-ni organ ' sud, poziva du-nika !trasata ili akceptanta# da izvr$e tra-enu meninu radnju'akcept ili isplatu menice. &ad du-nik ni na zahtev suda ne uini akcept ili isplatu menice, onda se ista injenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. &od suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove injenice. /ostoji vi$e vrsta meninih protesta, kao $to su% 1) Protest zbog neakceptiranja ili deliminog akceptiranja menice . ' Bvaj protest se podi-e u sluaju da trasat odbije da akceptira menicu !ili delimino akceptira menicu# i koji se mora podi(i u roku koji je dat za akceptiranje meniceE 2) Protest zbog neisplate ili delimine isplate menine sume .' kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimino isplatio meninu sumu. 9ok je dva dana, posle isteka roka dospelosti meniceE 3) Protest zbog nedatiranja akcepta. ' podi-e samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na odre)eno vreme po videnju, a akceptant nije stavio datum kada je izvr$en akcept i zbog toga se ne mo-e odrediti dospelost menice. 4) Prekvizicioni protest. ' podi-e kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta tra-i isplatu menine sume. /ostoje i druge vrste protesta, kao $to su protest zbog neisplate protestnih tro$kova, jer shodno lanu ;>. =akona o menici, menini obveznik, pored isplate meninog iznosa, obavezan je da snosi i protestne tro$kove. $mortizacionim protestom se ,protestuje, neakceptirana ili neispla(ena menica zbog koje je pokrenut amortizacioni postupak. 0.,8. "enina notifikacija

%2

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------Menina radnja kojom se vr$i obave$tavanje ostalih potpisnika menice da je poku$aj imaoca menice ostao bezuspe$an da dobije akcept ili isplatu menice , naziva se notifikacija . *oti+ikacija se naje$(e obavlja putem preporuenog pisma, mada je =akonom o menici predvi)eno da se ista mo-e ostvariti u bilo kojem obliku. 8ilj noti+ikacije je da regresni menini du-nici steknu saznanje da je dospela njihova menina obaveza i da istu isvr$e bez intervencije suda, kako bi se izbegli tro$kovi i kamate. Me)utim, ako noti+ikacija ne uspe, imalac menice ne(e izgubiti regresna prava. 8.11. "enini regres Menini regres je posebna menina radnja kojom imalac menice ' poverilac vr$i naplatu meninog iznosa od regresnih du-nika, kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i menice od trasata kao glavnog meninog du-nika. Menini regres se vr$i posle dospelosti menine obaveze. Izuzetno, mo-e i ranije, u slede(im sluajevima% a# kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod steaj ili dospeo u likvidaciju, b# kada je trasant ili akceptant obustavio izvr$enje zbog insoloventnosti trasata, c# kada je poku$ano bezuspe$no izvr$enje pravnosna-ne odluke na imovini trasanta i akceptanta i d# kada je pao pod steaj ili likvidaciju izdavalac menice ija se menica na ime prezentira na akcept. &lasi+ikacija meninog regresa, obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres, mo-e biti% a# regres zbog neakceptiranja, b# regres zbog neisplate menice i c# regres zbog insolventnosti trasanta, trasata ili akceptanta. &ada dolazi do meninog regresa, poverilac se mo-e obratiti bilo kojem potpisniku menice, ne vode(i rauna o njegovom rangu na menici !naelo neposrednosti#. Tada, imalac menice mo-e zahtevati isplatu meninog iznosa od jednog potpisnika, svih potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. Imalac menice, tom prilikom, mo-e zahtevati pla(anje meninog iznosa, ugovorene kamate, zakonske kamate od dana dospelosti menice, kao i sudskih i drugih tro$kova s tim u vezi. :ice koje vr$i regres, svoje regresno pravo mo-e ostvarivati i putem tzv. povratne menice !9ucktratte#. Istom menicom je obuhva(ena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu. 0 sluaju da lice na koje je ovakva menica trasirana, akceptira tu menicu, ranija se menica gasi u odnosu prema njemu.

4. MENINE TU30E I MENINI PRIGOVORI

9. 1. "enine tu'be. ' /ravilo je da se meninim tu-bama ostvaruje za$tita meninih poverilaca, dok se meninim prigovorima $tite interesi meninih du-nika. &ad imalac menice blagovremeno podigne protest i eventualno izvr$i noti+ikaciju, a menini du-nici ne izvr$e svoju meninu obavezu, onda imaocu menice stoje na raspolaganju menine tu-be, kako bi on sudskim putem ostvario svoja menina prava. Tu se pojavljuju dve vrste tu-bi% redovne i regresne menine tu-be. 9edovnom meninom tu-bom, menini poverilac protiv glavnih meninih du-nika !trasanta, akceptanta, akceptanta za ast, izdavaoca sopstvene menice, spontanog intervenijenta i avaliste# i to protiv nekog od ovih lica iz menice'podi-e tu-bu kod suda, radi isplate menine svote. 9egresnom meninom tu-bom se tu-e regresni du-nici !indosanti i avalisti#.

%3

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------9. 2. "enini prigovori. ' Meninim du-nicima stoje na raspolaganju menini prigovori koji mogu da budu% objektivni !apsolutni# i subjektivni !relativni#. .bjektivni (apsolutni) prigovori se ogledaju u tome $to svoju osnovu imaju u samom meninom pismenu i njih istie svaki menini du-nik prema svakom imaocu menice. Tu se radi o prigovorima koji su vidljivi na menici, iz klauzula koje su date na menici, kao na primer, prigovor da nedostaje neki od bitnih meninih elemenata, prigovor daje menino potra-ivanje zastarelo, prigovor da je menini du-nik u celosti isplatio meninu svotu. 6ubjektivnim (relativnim) prigovorima, smatraju se oni prigovori koji su zasnovani na linom odnosu izme)u du-nika i poverioca po menici i njih istie odre)eni du-nik prema odre)enom poveriocu !i zato imaju relativno dejstvo#, kao na primer, prigovor da nije izvr$en osnovni posao zbog kojeg je izdata menica ili prigovor trasanta da je imalac menice, menicu popunio suprotno dogovorenom !kada se radi o blanko menici# ili prigovor du-nika da je meninu obavezu preuzeo zbog pretnje prinude, prevare i dr.

14. AMORTIZACIJA MENICE

7mortizacija menice, predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica ogla$ava neva-e(om. I to u sluajevima kad je ona izgubljena, ukradena, uni$tena ili nestala. /ostupak se sprovodi prema mestu pla(anja menice. =adnji zakonski imalac menice koja je nestala ili znatno o$te(ena, pokre(e amortizacionim predlogom kod nadle-nog suda, u vanparninom postupku, amortizaciju menice. hodno lanu 45. =akona o menici, uz amortizacioni predlog u pogledu amortizacije konkretne menice, mora da se prika-e sadr-ina nestale ili znatno o$te(ene menice, a predlaga mora da sudu uini verovatnim da je posedovao odre)enu menicu i da je po osnovu nje, njemu pripadalo odre)eno pravo.&ad op$tinski nadle-ni sud utvrdi da su potrebne odre)ene dopune, onda (e narediti da se izvr$e iste. &ad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni, onda (e sud objaviti oglas u lu-benom listu 9C, kojim (e pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u odre)enom roku !kod nas, taj rok iznosi ?5.dana# preda menicu sudu. Tada su mogu(e dve situacije i to da se niko ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu. &ad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu, smatra(e se da je menica nestala. ud (e svojim re$enjem oglasiti menicu za neva-e(u, a tim re$enjem menini poverilac mo-e da ostvaruje svoja prava. 0 tom sluaju, njegova prava ostaju na snazi prema glavnim meninim du-nicima !trasantu'kad menica nije akceptirana, akceptantu i izdavaocu sopstvene menice#, a regresni du-nici se osloba)aju menine obaveze. 0 drugom sluaju, kada se u ostavljenom roku suda, jave neka lica sa menicom, mogu(e su i tada dve situacije i to% 2# sud (e da obustavi amortizacioni postupak i prona)enu menicu predati poveriocu, u sluaju da takvo lice preda menicu sudu i .# kada ovo lice, kod kojeg se nalazi menica, odbije da istu menicu preda sudu, sud (e da prekine amortizacioni postupak i meninog poverioca (e uputiti, da u redovnom parninom postupku raspravi pitanje svojine na menici.

11. ZASTARELOSTI KO/ MENICE

9okovi zastarelosti menice, odstupaju od op$tih rokova zastarelosti, jer su oni predvidjeni leH specialisom '=akonom o menici. Tako se u lanu ;<. ovog =akona predvi)a, da svi menino pravni zahtevi protiv akceptanta zastarevaju za tri godine, raunaju(i od dospelosti menice. Menino pravni zahtevi imaoca menice, protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za $est meseci, raunaju(i od dana blagovremeno podnetog protesta, a kada se u menici nalazi klauzula ,bez tro$kova,, onda raunaju(i od dana dospelosti.

%4

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------Menino pravni zahtevi indosanta, protiv trasanta i drugih, zastarevaju za $est meseci, raunaju(i od dana kada je indosant menicu iskupio ili od dana kada je protiv njega kod suda postupijeno. Tok zastarelosti se prekida sa podno$enjem tu-be sudu. Tako)e se, sa tu-bom izjednaava% prijava meninog potra-ivanja u steaju, ostvarivanje menino'pravnih zahteva u toku parnice, pozivanje u za$titu, izve$taj kojim tu-eni obave$tava svog prethodnika da je protiv njega podneta regresna tu-ba, predlog za izvr$enje koji uini preduze(e i izve$taj koji preduze(e $alje regresnim du-nicima. /rekinuta zastarelost'poinje da tee u slede(im sluajevima% 2# u sluaju podno$enja tu-be i kod ostvarivanja zahteva u toku parnice ' od dana poslednje parnine radnje, kad se ni u jednom ni u drugom sluaju parnica ne nastavljaE .# u sluaju prijave u steaju od dana zavr$etka steajnog postupka, a kada se u steaju ospori prijavljena tra-bina od dana osporenja i 1# u sluaju pozivanja u za$titu i izve$tavanja o podnetoj tu-bi od dana kada se parnica pravnosna-no okona. /rema lanu <2. =akona o menici, mo-e do(i i do zastoja zastarelosti, u sluajevima kada poverilac u toku poslednja tri meseca pre isteka roka zastarelosti, usled prestanka rada suda ili usled vojne slu-be u ratu ili zbog vi$e sile' bude spreen u ostvarivanju svojih meninih prava, kao i dok traje steaj nad poverioevom imovinom. 0 takvim sluajevima, zastarelost ne tee, dok traje takva spreenost. &ada prestanu prepreke koje su dovele do zastoja toka zastarelosti, zastarelost se ne mo-e zavr$iti pre 15. dana, ukoliko bi njen rok isticao pre toga vremena.

15. NEOPRAV/ANO 6NEOSNOVANO7 O0OGA8ENJE KO/ MENICE

hodno =akonu o menici, trasant, akceptant i indosant ije su se menine obaveze ugasile zbog zastarelosti ili zbog propu$tanja propisanih injenja radi odr-avanja meninih prava, odgovaraju imaocu menice, kada su se na njegovu $tetu neopravdano obogatili. vi ostali menini obveznici oslobodeni su od ovakve odgovornosti zbog neopravdanog boga(enja.

19. PRAVO ZALOGE I PRI/R3AJA KO/ MENICE

,/.,. Pravo zaloge. ' 0 sluaju da imalac menice radi obezbe)enja meninog potra-ivanja, primi na osnovu pismene isprave u zalogu neku pokretnu stvar ili neko potra-ivanje, a du-nik ne ispuni na vreme svoju meninu obavezu, tada imalac menice ima pravo da se iz zaloge namiri i ne podi-u(i tu-bu protiv zalagaa. 0 tom cilju, imalac menice mo-e% 2# da na osnovu menice i isprave o zalaganju zahteva od suda !bilo za njega ili zalagaa# prodaju zaloge. ud (e narediti javnu prodaju i bez saslu$anja zalagaa. *a ovaj nain se ne otklanja odgovornost imaoca menice za zloupotrebu zalo-enog prava i .# zalo-ene menine i druge tra-bine, naplatiti i od dobijenog novca namiriti se, kao i zalo-ene tra-bine zadr-ati za sebe do iznosa svoga potra-ivanja. va ova navedena prava, pripadaju imaocu menice i kad zalaga padne pod steaj. Imalac menice je u obavezi ako se potpuno namirio u vezi svojeg potra-ivanja, predati zalagau, odnosno u njegovu steajnu masu, izvornu menicu i dobijeni vi$ak, dok se delimina namirenja moraju zabele-iti na menici.

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------13. 2. Pravo pridr'aja - Imalac menice, sticanjem prava na tu-bu ili regres, stie i pravo pridr-aja nad du-nikovim novcem, pokretnostima i hartijama od vrednosti koje su na zakonit nain do$le do njega i sa kojima on mo-e raspolagati. Imalac menice, mo-e se poslu-iti pravom pridr-aja i pre nego $to je tra-bina dospela, kad je du-nik pao u steaj ili je izvr$enje novanog duga ostalo bezuspe$no ili ako je du-nik'trgovac obustavio svoja pla(anja. 3u-nik mora da bude obave$ten bez odlaganja od strane imaoca menice o vr$enju prava pridr-aja. &ada se stranke drugaije ne sporazumeju, pravo pridr-aja imaoca menice prestaje, kada se njegovo potra-ivanje dovoljno obezbedi !depozitom u novcu ili hartijama od vrednosti#. Tako)e kao i kod zaloge, tako i kod pridr-aja, imalac menice, po osnovu pismenog priznanja du-nika ili na osnovu pravnosna-ne sudske presude mo-e% 2# da pridr-ani gotov novac upotrebi za izmirenje svoga potra-ivanja i .# da ima i ona prava, koja bez podizanja tu-be protiv zalagaa, ima imalac menice, odnosno da zahteva prodaju pridr-ane stvari i da se namiri od prodaje pridr-ane stvari.

1:. SUKO0I ZAKONA KO/ MENICE

7li, i pored izvr$ene uni+ikacije, ne postoje jednaka pravila o menici u svim dr-avama, tako da postoji i mogu(nost sukoba zakona. *aje$(e oblasti meninog prava, gde dolazi do sukoba zakona su% menina sposobnost, +orma preuzimanja meninih obaveza, dejstvo meninih obaveza, +orma i rokovi za regres, +orma i rokovi za podizanje protesta, kao i pitanja u vezi sa amortizacijom menice. 2# 3o sukoba zakona kod menice mo-e do(i i u vezi sa aktivnom meninom sposobno$(u, kao i kod pasivne menine sposobnosti. Tu se javljaju problemi u vezi odre)ivanja nacionalnog zakona nekog lica, da li je to zakon dr-ave lica ije ima dr-avljanstvo ili zakon dr-ave u kojoj lice ima prebivali$te'domicil. To se pitanje jo$ vi$e komplikuje, kada se ima u vidu da postoje i lica bez dr-avljanstva i !apatridi#, sa dva dr-avljanstva !bipatridi#, sa vi$e dr-avljanstava !polipatridi#, pa je u takvim situacijama vrlo te$ko utvrditi $ta se smatra njihovim nacionalnim zakonom. 3a bi se ovakve te$ko(e smanjile, u meninom pravu se esto koristi tzv. teorija najve2e menine obaveze !koju je teoriju prihvatila i na$a zemlja, u =akonu o menici ' lan <>. st. .#, po kojoj se smatra da je neko lice menino pasivno sposobno kad ima istu sposobnost, po zakonu mesta u kojem je preuzelo meninu obavezu ' bez obzira $to po svom nacionalnom zakonu nije menino pasivno sposobno. .# &ada se radi o +ormi !obliku# preuzimanja meninih obaveza, tada se ovo pitanje reguli$e prema zakonu mesta u kojem je obaveza preuzeta !locus regit actum#. Bd ovog pravila, postoje izuzeci, pa iako menine obaveze nisu punova-ne ' prema propisima mesta gde su preuzete, ali odgovaraju zakonu mesta gde je obaveza kasnije primljena ' su punova-ne. Bkolnost da su ranije obaveze u pogledu oblika nepravilne, ne oduzima im punova-nost u kasnijim obavezama. Takode, ni obaveze na$ih dr-avljana preuzetih u inostranstvu, ne smatraju se nepunova-nim, iako nisu u skladu sa zakonom mesta gde su preduzete, ali su u skladu sa na$im =akonom o menici !lan 4A. st. .. ta. ..#. 1# 3ejstvo meninih obaveza reguli$e se na dva naina i to% a# dejstvo obaveze svih meninih du-nika, izuzev obaveze akceptanta i izdavaoca sopstvene menice reguli$u se prema zakonu mesta u kojem je preuzeta takva menina obaveza i b# dejstvo obaveze akceptanta trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice, reguli$e se prema zakonu koji va-i u mestu pla(anja takve menice. ># kada se radi o obavezama prezentacije menice !radi akcepta ili isplate#, u vezi rokova i oblika protesta, noti+ikacije i sl.' merodavan je zakon mesta u kojem radnje treba da budu izvr$ene.

%!

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------A# &ad se radi o rokovima za vr$enje regresnih prava, uvek je merodavan zakon zemlje u kojoj je menica izdata i ?# 0vek je merodavan zakon mesta gde je pla(anje menice, kada se radi o amortizaciji menice.

1;. PRESTANAK MENINI< O0AVEZA

*ajve(i deo prestanka meninih obaveza se odnosi na sluajeve kada su menine obaveze i prava uredno i blagovremeno izvr$eni. Menina prava i obaveze mogu prestati i zbog prejudiciranost i menice, kao i zbog zastarelosti meninih potra-ivanja. /ored toga, menina prava i obaveze mogu prestati i zbog% 2# prenova !novacije# meninog duga, .# kompenzacija !prebijanja#, 1# opro$taja duga, ># kon+uzije !sjedinjenja# meninih prava i obaveza i A# poni$tavanja menice. 1) Prenov (novacija) meninog duga. ' /renovom se umesto odre)ene menine obaveze, prema meninom poveriocu ispunjava druga obaveza ili radnja izvan menice, a koja dovodi do prestanka menice. Bvakav nain prestanka menice i menine obaveze deluje samo izme)u lica kod kojih je do$lo do promene u izvr$enju !inter partes#. 2) Prestanak menine obaveze usled prebijanja (kompenzacije) ' primenjuju i kod menice i meninih obaveza op$ta pravila gra)anskog prava o kompenzaciji ' prebijanju. To znai, da moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi za nastanak kompenzacije !prebijanja#% 2# da se radi o potra-ivanjima lica koja su u uzajamnim poverilakim odnosima, .# da su obaveze istovetne po rodu, vrsti !kod menice radi se o novanim obavezama#, 1# da su obaveze likvidne i pravno valjane i ># da su obaveze dospele. 3) .pro(taj meninog duga. ' Bpro$taj meninog duga se javlja izme)u konkretnog meninog du-nika i odre)enog meninog poverioca. Bvaj opro$taj mo-e da bude izriit i pre(utan. Bpro$taj meninog duga je izriit, prostom predajom menice meninom du-niku, bilo pre roka ili u vreme dospelosti menine obaveze. &ada je opro$taj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja nije akceptirana, opro$taj duga tada deluje prema svim meninim du-nicima. Bvakav sluaj nije, ako je opro$taj duga po menici dat nekom od meninih regresnih du-nika. 4) Konfuzija (sjedinjenje), kao oblik prestanka menine obaveze. - je spajanje du-nikog i poverilakog statusa u odre)enom meninom odnosu u istom licu, tj. kada menini du-nik po istoj menici postane i menini poverilac i obrnuto. 5) Prestanak menine obaveze poni(tavanjem menice

1=. SOPSTVENA MENICA

opstvena !solo menica, /romissor@ note7 je takva vrsta menice u kojoj izdavalac menice se obavezuje da (e u vreme dospelosti menice isplatiti meninu svotu remitentu ' korisniku ili nekom drugom licu koje ovaj odredi svojom naredbom. opstvena menica ima slede(e elemente% 2# oznaenje da je menica'uneto u sam slog menine isprave, na jeziku na kojem je i sastavljenaE .# bezuslovno obe(anje da (e se odre)ena svota novca platitiE

%"

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------1# oznaenje dospelostiE ># mesto gde (e se pla(anje izvr$itiE A# ime onoga kome se ili po ijoj se naredbi mora platitiE ?# oznaenje dana i mesta gde je sopstvena menica izdata i ;# potpis onoga koji menicu izdaje. opstvena menica koja nema sve navedene elemente ne va-i kao sopstvena menica, sem ako se ne radi o odre)enim odstupanjima koja su data u zakonu. Tako je =akonom o menici, predvi)eno da sopstvena menica u kojoj nije oznaena dospelost, smatra se kao menica po vidjenju. Tako)e, kad nije posebno odre)eno, va-i kao mesto pla(anja, a u isto vreme i kao mesto izdavaoeovog prebivali$ta, ono mesto koje je na menici oznaeno kao mesto izdanja. Tako, da kod sopstvene menice, u kojoj nije oznaeno mesto izdanja, smatra se da je izdata u mestu koje je oznaeno pored izdavaevog imena. &od sopstvene menice nema trasata, jer izdavalac menice svoju obavezu ne vue na drugo lice. Tako)e, menini +ormular se u sopstvenoj menici ispravlja na takav nain, $to se u drugom redu menine isprave klauzula ,platite, pretvara u klauzulu ,plati(u,. Tako)e, kod sopstvene menice nema akcepta, kao i niza meninih radnih i meninih klauzula koje postoje kod trasirane menice.

16. 1. *eke karakteristike sopstvene menice 2# &od sopstvene menice, kao $to je ve( istaknuto, dolazi do kon+uzije !sjedinjenja# trasanta i trasata, tako da sopstvena menica ima samo dva obavezna lica% izdavaoca menice i remitenta'korisnika menice. .# 7ko kod sopstvene menice nije oznaeno mesto izdavanja i mesto pla(anja, onda se za mesto izdavanja i mesto pla(anja, uzima mesto pored imena izdavaoca sopstvene menice. 1# &od sopstvene menice ne mo-e da bude izdavanje duplikata, jer je izdavalac menice odgovoran po svakom primerku izdate menice kao da je u pitanju posebna menica. ># &od sopstvene menice nema akcepta, po$to je izdavalac menice obavezan da isplati meninu svotu na koju glasi menica. A# Bsim $to nema akceptiranja, kod sopstvene menice, nema ni prezentacije na akcept, ni intervencije zbog neakceptiranja. ?# 3o podizanja protesta kod sopstvene menice, mo-e do(i u sluaju neisplate, delimine isplate, a postoji i protest zbog nedatiranja videnja !ako menica dospeva na odre)eno vreme po vi)enju#, protest imaoca kopije menice, intervencijski protest, amortizacijski protest i dr. ;# 3o regresa kod sopstvene menice, dolazi zbog neisplate menice, delimine isplate menice kao i u sluaju insoloventnosti imaoca menice.

%#

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------<# =ahtevi prema izdavaocu menice, zastarevaju za tri godine, a prema ostalim potpisnicima ' za jednu godinu, odnosno za $est meseci.

2;. PROMOSSOR> NOTE

0 73, Velikoj Dritaniji i u nekim zemljama anglo'saksonskog prava, u upotrebi je posebna vrsta sopstvene menice tzv. /rossor@ note. Bna se razlikuje od sopstvene menice evropskog tipa. Me)utim, kako se u me)unarodnoj trgovini javljaju i na$e +irme sa stranim +irmama iz anglo'saksonskog podruja, to se ovakav tip sopstvene menice anglo'saksonskog prava !/romissor@ note# javlja i kod na$ih preduze(a i bankarskih organizacija. 17.1. *eke razlike izme#u Promissor9 note i sopstvene menice. I '/romissor@ note mo-e da glasi i na donosioca, dok kod evropske sopstvene menice ' to nije dozvoljeno. '&od /romissor@ note obaveza nije u potpunosti apstraktna, ve( ima i elemenata kauzalnosti. '/renos /romissor@ note mo-e da se obavlja indosiranjem, gra)ansko'pravnom cesijom i prostom predajom !tradicijom# zavisno od oznaenja imaoca prava iz takve isprave. &ada se /romissor@ note prenosi cesijom mora da se saini poseban gra)ansko'pravni ugovor izme)u cedenta i cesionara. /odizanje protesta kod /romissor@ note, postoji samo kod onih koje se koriste u me)unarodnom prometu, ali ne i u unutra$njem prometu. '&od svih oblika /romissor@ note dozvoljeno da se ugovara kamata, a ak kad i nije ona ugovorena obraunava(e se zakonska kamata.

%$