Pravni fakultet Univerzitet u Kragujevcu

Seminarski rad iz predmeta Ekonomska diplomatija Pojam i nastanak ekonomske diplomatije i njen odnos prema drugim disciplinama

Profesor: Sveto Puri

Student: Kristina Peji 273 2!"2

Kragujevac# 2!"3$ Sadr%aj:

"$ Uvod$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$2 "$" Pojam i nastanak ekonomske diplomatije$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$2 2$ Pojmovno odredjenje ekonomske diplomatije$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$3 3$ &eneza ekonomske diplomatije kao celine$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$' 3$" Ekonomska diplomatija$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$( 3$2 Komercijalna diplomatija$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$7 3$3 Korporativna diplomatija$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$) 3$' Poslovna diplomatija$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$* 3$+ ,iplomatija nacionalni- nevladini- organizacija$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$* 3$( ,iplomatija transnacionacionalni- nevladini- organizacija$$$$"! '$ .iljevi# na/ela i funkcije ekonomske diplomatije$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$"" +$ 0dnos prema drugim nau/nim disciplinama$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$"2 ($ 1aklju/ak$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$"' 7$ 2iteratura$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$"(

"$ U30, "$" 45S6545K 7 P8E,9E6 EK0409SKE ,7P209567:E

9inistarstva spoljni- poslova su odgovorna za spoljnu politiku svoji- zemalja i opunomoena su za potpisivanje me;unarodni- sporazuma# ali ne sprovode /itavu proceduru zaklju/ivanja takvi- sporazuma$" Pregovori i potpisivanje dokumenata mogu <iti predmet rasprave i /ak da izazovu konflikt sa drugim ministarstvima$ 6akvi konflikti se re=avaju pozitivno u zavisnosti od svakog slu/aja ponaoso<$ 9e;utim# u skladu sa starom tradicijom# odgovornost za sve finansijske poslove# u =irem smislu re/i# pada na 9inistarstvo privrede i finansija# <ilo da je re/ o multilateralnim pregovorima# trgovinskim rundama# o u/e=u u radu multilateralni- pregovora ekonomski- organizacija >99?# 9@88# S60# U4.65, itd$A ili <ilateralni- pitanja pomoi# carina# za=tite direktni- investicija itd$ 9inistarstva spoljniposlova unose svoju BdarC u rad te op=irne o<lasti i time ulivaju poverenje u tome# da nji-ov rastui zna/aj mo%e povui za so<om jo= aktivnije nji-ovo u/e=e# kao uzrok nekog napora$ 9e;utim# glavnu ulogu igraju ministarstva finansija >u pojedinim slu/ajevima ministarstva privrede ili ministarstva trgovineA# i /esto oni stavljaju i potpis na dokumenta$ 6ako# polo%aj ekonomskog diplomate javlja se na dva nivoa: oni deluju samo kao diplomate# s jedne# a ministarstva spoljni- poslova ne poseduju pravo na nji-$ 4epoveravaju se u jednoj dr%avi svi poslovi ekonomske diplomatije samo diplomatama$ 2 6i poslovi se raspore;uju me;u slu%<ama# koje nalaze naj<olji na/in za re=avanje pro<lema koji se postavljaju pred nji- u o<lasti spoljnoekonomske politike$ ,iplomatija predstavlja monopol i de facto garant nacionalnog suvereniteta$ 7pak# uprkos tom monopolu# na me;unarodnoj areni ni/u i igraju sve zapa%eniju ulogu nova lica koja deluju# kao i mesne organizacije vlasti# nevladine organizacije i preduzea$ 9ada oni i nisu opunomoeni za anga%ovanje u sferi ekonomske diplomatije# nji-ova delatnost se odra%ava# na ovaj ili onaj na/in# na me;udr%avne odnose$ 4a prostorima pret-odne :ugoslavije# Ekonomska diplomatija kao nau/na disciplina je novijeg datuma$ 4astala je de facto po/etkom ovog veka i predaje se samo na nekoliko univerziteta i to privatni- >Univerzitet 9egatrend i Univerzitet B@raa KariC o<a iz
" 2

D$E$ FG HI EIJJKGJ# , , LDMLN# LOPQRI# 2!!3# PSJ$ 2'+$

@eograda# ,iplomatskoj akademiji 9inistarstva spoljni- poslova Sr<ije# zatim na ?akultetu spoljnu trgovinu u @ijeljini# kao i na 7nstitutu za ekonomsku diplomatiju u @eogradu$ 4a dr%avnim univerzitetima u @eogradu# koliko je poznato# ova nau/na disciplina se jo= ne predaje kao pose<an predmet$ 1animljivo je da ni na mati/nom fakultetu za izu/avanje diplomatije T ?akultetu politi/ki- nauka u @eogradu# ekonomska diplomatija ne postoji kao pose<an predmet$ Samo se po se<i razume# i literatura iz ove o<lasti je vrlo oskudna$ 9e;utim# ova nau/na disciplina u svetu se tako <rzo razvija da i u nas e <ez sumnje iz dana u dan sve vi=e do<ijati na zna/aju$ 2. POJMOVNO ODREDJENJE EKONOMSKE DIPLOMATIJE Sam termin je# kako navodi prof$ dr 3ladimir Prvulovi u svojoj knjizi Ekonomska diplomati a# 6ree izdanje# francuskog porekla !a diplomati" "#onomi$%"$3 0vaj autor# pozivajui se na tradicionalne veze francuske i ruske =kole klasi/ne diplomatije# isti/e da se termin ustalio i u ruskoj literaturi kao Ekonomi&"ska a diplomati a$ 1a razliku od nji-# u anglosaksonskoj terminologiji# tj$ u engleskoj i ameri/koj literaturi# koristi se izraz m"'%na(odni )i*nis ili t(+o,inska diplomati a >international <usiness or trade diplomacUA$ Prof$ Prvulovi o<ja=njava da terminolo=ka razlika podrazumeva i izvesne nijanse u definisanju samog pojma$ Po francuskoVruskoj =koli >Wauser# .oper# 0rnatskiA# ekonomska diplomatija je kori=enje dr%avni- diplomatski- instrumentana i metoda# kao i ekonomskimera i instrumenata >trgovinska politika# kreditnoVmonetarna# te-nolo=ka i dr$A# na <ilateralnoj i multilateralnoj osnovi radi ili o<ez<e;enja razvoja nacionalne privrede i za=tite spoljnoekonomski- interesa zemlje$ 9e;unarodni <iznis trgovinska diplomatija# po ameri/kim s-vatanjima# podrazumeva aktivnost dr%ave na promociji i za=titi interesa nacionalni- firmi na me;unarodnom planu# pregovore sa vladama >kako dr%ave# tako i firmiA u /ijim zemljama ameri/ke kompanije posluju# spre/avanje i iz<egavanje ekonomski- konflikata na domaem i me;unarodnom planu# prikupljanje informacija i glo<alne promocije ameri/ke izvozne ekspanzije preko dr%avnog diplomatskog aparata# a uz sadejstvo ameri/ki- kompanija u pregovorima$
3

3ladimir Prvulovi# Ekonomska diplomati a# 6ree izdanje# 9egatrend univerzitet primenjeni- nauka# @eograd# 2!!(# str$ *$ '

Prof. dr Vladimir Prvulovi isti ! da ekonomska diplomatija "r!dstavl#a s"!$ifi a% i ista% a% s"o# di"lomati#! u &lasi %om smislu' !&o%oms&i( %au&a i %au&a m!%ad)m!%ta' m!toda i t!(%i&a "r!*ovara%#a sa stra%im "art%!rima' od%osa s #av%o+u i "ri&u"l#a%#a !&o%oms&i( i%forma$i#a od i%t!r!sa ,a "rivr!du svo#! ,!ml#! ili &om"a%i#!' u $il#u "rodora %a sv!ts&o tr)i+t!... /ENE0A EKONOMSKE DIPLOMATIJE KAO 1ELINE ,iplomatija je evoluirala tokom vremena$ 6ako# njena definicija i profesionalni identitet diplomate su tako;e evoluirali$ Podaci o istoriji diplomatije pokazuju da ona datira jo= od stare &r/ke i da je evoluirala tokom vremena$ 1na/ajan doprinos diplomatskim metodama u/injen je u istorijskim etapama# po/ev od perioda procvata italijanski- gradovaV dr%ava# potom u ?rancuskoj pre i nakon ?rancuske revolucije# u Engleskoj po/ev od industrijalizacije i ekspanzije njene imperije$ Sistematski doprinosi su uglavnom po/eli u S5,# naro/ito posle ,rugog svetskog rata# u sferi istra%ivanja u o<lasti dru=tveni- nauka sa ciljem da se analizira i razume pona=anje me;unarodni- pregovara/a$+ 9oderna diplomatija# prema mnogim izvorima# nastaje nakon potpisivanja 3estfalskog mira 2'$ okto<ra "(')$ godine izme;u cara ?erdinanda 777# nema/ki- kne%eva# predstavnika Wolandije# ?rancuske i Xvedske$ 6a/nije re/eno# 3estfalski mir predstavlja seriju sporazuma kojima je zavr=en 6ridesetogodi=nji rat$ Xpanski sporazum# kojim je zavr=en 0samdesetogodi=nji rat potpisan je 3!$ januara "(')$ godine$ Ugovorom su priznate nezavisnost Wolandije i Xvajcarske konfederacije$ Ugovor o Pirinejima iz "(+*$ godine smatra se delom 3estfalskog sporazuma# a potpisale su ga ?rancuska i Xpanija$ 6ako# mnogi istori/ari 3estfalski mir smatraju po/etkom moderne ere$ 6im sporazumom storena je <aza me;unarodnog sistema suvereni- de%ava$ 3estfalski sporazum sadr%i /etiri osnovna principa:
'

Princip suvereniteta nacijaVdr%ava i fundamentalno pravo na samoopredeljenjeY Princip pravne jednakosti me;u nacijamaVdr%avamaY

3ladimir Prvulovi# Ekonomska diplomati a# 6ree izdanje# 9egatrend univerzitet primenjeni- nauka# @eograd# 2!!(# str$ "*$ + 2ucien @elU# ! in,"ntion d" la diplomati"- .o/"n 0+" 1 2"mps mod"(n"s# Presses Universitaires de ?rance# "**)$ +

Princip o<avezujui- me;unarodni- ugovora me;u dr%avama# dakle vezujuiugovora# Princip neintervencije jedne dr%ave u unutarnja pitanja druge dr%ave$

1<og ti- principa 3estfalski ugovor iz "(')$ je izuzetno zna/ajan za me;unarodne odnose$ 6im ugovorom stvorena je <aza modernog me;unarodnog sistema nezavisni- nacijaVdr%ava$ 9e;utim# novija istorija svedo/i da u konflikte mogu da uvla/e i nedr%avni akteri$ Udar na Svetski trgovinski centar u 4jujorku# ""$ septem<ra 2!!"$ godine# suo/io je jednu dr%avu >S5,A i njen savez >uglavnom zmlje /lanice 0E.,A sa jednim nedr%avnim akterom >5lV ZaedaA koji terori=e =irom sveta preko razni- mre%a i saveza$ Pol 9irc >Paul 9eerts# 2!!2A ka%e: B$$$evrocentri/ki karakter 3estfalskog sistemaC ne <i mogao vi=e odgovarati glo<alizovanom svetu danas i sutraC$ Uz nacionalnu dr%avu postoje danas tako;e su<V nacionalni akteri >na primer# regioni u pojedinim zemaljama# 4ema/ke na primerA# supranacionalni akteri >na primer# EU# 45?65A i nedr%aavni akteri >na primer nevladine organizacije i preduzeaA# koje sve u/estvuju u o<likovanju me;unarodni- odnosa$ U svetlosti ovog razmno%avanja aktera uklju/eni- u me;unarodne odnose i diplomatske aktivnosti# 9elisen nudi najjezgrovitiju definiciju savremene spoljne politike i diplomatije# koja glasi: [,iplomatija se defini=e kao me-anizam zastupanja# komunikacije i pregovaranja preko kojidr%ave i drugi me;unarodni akteri vode svoje poslove\$( 9elisenova definicija naj<olje odra%ava i o<u-vata postVmodernu prirodu diplomatije koju karakteri=e simultano u/e=e mno=tvo dr%avni- i nedr%avni- aktera$ 6ako# vee zastupanje i u/e=e razli/iiiti- interesni- grupa vodi# d" 3a#to# demokratizaciji politi/ki- procesa na nacionalnim i glo<alnom nivou# =to /ini diplomatiju i me;unarodne odnose podlo%nim raznim uticajima fragmentacije i moguem iz<ijanju konflikata z<og potencijalne paralize koju mogu da prouzrokuju isuvi=e mnogo dr%avni- i nedr%avni- aktera sa /esto uzajamnim ekskluzivnim politi/kim ciljevima$ 4ovi inputi na diplomatsku arenu /ine razli/ite grupacije i organizacije od lokalnog# nacionalnog i me;unarodnog interesa$ 0ve razli/ite snage kojegzistiraju jedne s drugima i primenjuju razli/ite forme diplomatskog uticaja za ostvarenje svoji- ciljeva$ Ekonomska diplomatija je suo/ena sa veoma kompleksnim standardima koje reguli=u organizacije odgovorne za ekonomsku politiku kao =to su# na primer# Svetska trgovinska
(

:an 9elissen >"***A ed$ 4nno,ation in 5iplomati# 6(a#ti#"# 9acmillan# 2ondon# pp$ ]viV]vii$ (

organizacija >S60A# 9o;unarodni monetarni fornd >99?A ili 0rganizacija za ekonomsku saradnju i razvoj >0E.,A# mnoge vlade poseduju u/e=e <rojni- ministarstava specijalizovani- za ekonomska i finansijska pitanja /ime smanjuju ili# /ak# neutrali=u uticaj i ulogu ministarstva spoljni- poslova$ 4a primer# dr%avna administracija S5, je centralizovala mo odlu/ivanja u vezi sa trgovinskim pregovorima u okviru S60 u novo stvorenoj izvr=noj slu%<i Predsednika# Slu%<a trgovinskog predstavni=tava S5, >t-e 0ffice of t-e United States 6rade 8epresentative T US68A$ Uz to# 5meri/ka administracija je osnovala 5genciju koja je locirana u 3a=ingtonu za unapre;enje politike koordinacije za vreme Kenedi runde &566Va# /ime je ograni/ila kompleksnost me;u ministarskog suko<a nadle%nosti# kao i spoljnog uticaja /lanova Kongresa i razni- lo<isti/ki- grupa >kao =to su# recimo i to# lo<i farmera i pre-ram<ene industrijeA$ 4apori specijalizovani- ministarstava da vode politiku koja se odnosi na pro<lematiku me;unarodnog pregovaranja i da uti/u na strukturu i me-anizme glo<alnog upravljanja <acili su u zasenak pret-odnu prominentnost ministarstva spoljni- poslova >9SPA na ekonomskom i trgovinskom polju$ 8ast ovi- netradicionalni- %anrova multiVministarstava# me;unarodna diplomatija je# na primer# vidljiva u ^enevi gde am<asade mnogi- industrijski- zemalja u S60 poseduju vei <roj slu%<enika nego =to je to slu/aj sa nji-ovim <ilateralnim am<asadama u @ernu# u Xvajcarskoj$ 3ei <roj slu%<enika je rezultat rasta <roja diplomata nav 9SP i vladinizvani/nika$ Ekonomska diplomatija koju vodi 9SP ili slu%<enici drugog vladinog tela se defini=e na sledei na/in: ..2. E&o%oms&a di"lomati#a 0na se <avi pitanjima ekonomske politike# tj$ radom delegacija u standardnim stalnim organizacijama kao =to je S60 i @9P >@anka za me;unarodna poravnanja T @ank of 7nternational SettlementA$ Ekonomski diplomate tako;e prate i izve=tavaju svoje vlade o ekonomskoj politici u drugim zemljama# kao i savetuju i- kako naj<olje da odgovore tim izazovima$ Ekonomska diplomatija koristi ekonomske resurse# <ilo kao koristi ili sankcije# radi ostvarivanja pose<ni- ciljeva spoljne politike$

3lade su tako;e spremne da podr%avaju nacionalni ekonomski razvoj pru%anjem podr=ke svojim sopstvenim preduzeima# na primer# u formi saveta =ta tre<a da izvoze# pravne pomoi# izvozni- dozvola i podsticaja podr=ke kada im je potre<no$ 6akva podr=ka uklju/uje pomo nacionalnim preduzeima da osnuju svoje filijale na drugim tr%i=tima$ U isto vreme# njena funkcija mo%e tako;e da uklju/i pripremu podr=ke stranim preduzeima zainteresovanim za investiranje u zemlji$ ..2. Kom!r$i#al%a di"lomati#a 0na predstavlja# s druge strane# rad diplomatski- misija radi podr=ke poslovanju i finansijskom sektoru njene zemlje porekla sa te%njom da se posti%e ekonomski uspe- i ostvare op=ti ciljevi nacionalnog razvoja$7 0na uklju/uje poveanje investicija prema unutra i prema spolja# kao i unapre;enje trgovinski- odnosa$ 1na/ajan aspekt rada komercijalni- diplomata je pri<avljanje informacija o izvoznim i investicionim mogunostima# organizovanje i pomo igrajui ulogu domaina za trgovinske misije iz zemlje porekla$ U nekim slu/ajevima# komercijalni diplomate <i tako;e mogli da unaprede ekonomske veze savetovanjem i podr=kom kako domai- tako i inostrani- kompanija da donose odgovarajue investicione odluke$ ,iplomatska funkcija i uloga u okviru multinacionalni- preduzea je# nema sumnje# od zna/ajne koristi naro/ito u uslovima glo<alizacije svetske privrede$ ,a <i ostvarile uspe- u poslovanju i o<ez<edile odr%ivu ekonomsku sposo<nost za svoja ulaganja# transnacionalna preduzea moraju da poka%u sposo<nost koja e im omoguiti da upravljaju multilateralnim zainteresovanim stranama >stake-oldersA u zemlji i inostrasntvu$ Suo/ene s ovim izazovima# glo<alne kompanije za-tevaju vee diplomatske kapacitete i kompetencije u postupku sa zainteresovanim stranama >stake-oldersA$ ,iplomatska funkcija multiVnacionalni- kompanija je da o<ez<edi kontinuiranu i strukturalnu ko-eziju unutar svog sedi=ta i filijalama u inostranstvu >su<sidiariesA$ 0va funkcija se o<i/no deli na dve srodne diplomatije: korporativnu i poslovnu diplomatiju$

.... Kor"orativ%a di"lomati#a

7

7<id$ )

0na sadr%i dve organizacione uloge koje se smatraju kriti/nim za uspe=nu koordinaciju jedne multinacionalne kompanije$ 4aime# da menad%er Ctre<a da <ude sposo<an da vr=i du%nost u dve kulture: kultura poslovne jedinice i kultura zemlje porekla korporacije koja je o<i/no sna%no podr%ana nacionalno=u glo<alne korporacijeBY i da jedan korporativni diplomata# zemlje porekla korporacije ili druge zemlje# <ude napajan korporativnom kulturom# multilingvistikom# radnim# profesionalnim pedigreom i iskustvom u radu i %ivljenju u raznim stranim kulturama$ 0ve dve uloge su <itne za multinacionalne strukture rada# kao i za alociranje lica u razli/itim kancelarijama ili kao privremene menad%ere za nove podu-vate$) 4asuprot korporativne diplomatije# poslovna diplomatija ima za cilj stvaranje spoljnog am<ijenta >okru%enjaA za svoje filijale >su<sidiariesA# pogodan za poslovne aktivnosti$ 1a-tevi lokalni- zajednica za korporativno vo;enje poslova >u pro=losti# sada=njosti i <udunostiA ograni/avaju u izvesnom smislu slo<odu korporativnog pona=anja$ 4ekompetentno vo;enje spoljni- jedinica filijala i pritisak grupa mogla <i <rzo da imaju za rezultat milione dolara tro=kova i gu<itak poslovni- mogunosti$ 6radicionalno# velika preduzea u S5, iznajmljuju <iv=e am<asadore ili dr%avne sekretare da promovi=u poslovne kontakte i da postignu unosne ugovore$ 9e;utim# poslovna diplomatija nastavlja dalje na polju odnosa s javno=u i poslovni- kontakata$ 0na sa zajednicama i grupama potro=a/a na nivou provincija# s jedne# i sa me;unarodnom zajednicom# s druge strane$ 5kteri civilnog dru=tva su znatno vi=e fragmentirani nego dr%avna ili druga transnacionalna preduzea$ 7pak# organizacije civilnog dru=tva mogu <iti uzrok mno=tva izazova transnacionalnim preduzeima# poslovna diplomatija <i mogla# dakle# da se defini=e na sledei na/in:

..-. Poslov%a di"lomati#a

8aUmond Saner and 2ic-ia _iu# 4nt"(national E#onomi# 5iploma#/- .%tations in 6ost7mod"(n 2im"s# ,iscussion Papers in ,iplomacU# 4et-erlands 7nstitute of 7nternational 8elations `.lingendael`# 2!!3# p$ "3$ *

6i/e se >me;usklopaA upravljanja izme;u glo<alne kompanije i njeni- vi=estrukineposlovni- odgovarajui- predmeta i spoljni- jedinica filijala$ 4a primer# glo<alne kompanije o/ekuju da se povinuju trpe <rojnim >setuA nacionalnim zakonima i multilateralnim sporazumima usvojeni- od me;unarodni- organizacija kao =to su S60 i 9e;unarodna organizacija rada >908A$ U slu/aju jedne glo<alne kompanije# poslovni diplomate pregovaraju sa zvani/nicima zemlje domaina# me;usklop sa lokalnim i me;unarodnim nevladinim organizacijama koje imaju uticaja na lokalni i glo<alni program rada >agenduA$ 4a nivou firme# oni e pomoi da se defini=e poslovna strategija i politika u odnosu na o/ekivanja zainteresovani- strana# da se vode <ilateralni i multilateralni pregovori# koodinira kampanja odnosa s me;unarodnom javno=u# sakupe i analiziraju relevantne informacije koje poti/u iz zemlje domaina i me;unarodne zajednice$ Ekonomski orijentisane nevladine organizacije svoju aktivnost fokusiraju na ekonomsku politiku# me;unarodni ekonomski razvoj i glo<alnu poslovnu praksu$ Postoje# isto tako# mnoga druga podru/ja u kojima su aktivne nevladine organizacije$ 6re<a praviti razliku izme;u nevladini- organizacija koje deluju unutar nacionalni- granica i oni- koje deluju na me;unarodnom nivou# preko nji-ovi- granica# kao i oni- koje deluju u okviru saveza# kao =to su transnacionalne nevladine organizacije$ Ekonomski# nevladine organizacije se defini=u kao: ..3. Di"lomati#a %a$io%al%i( %!vladi%i( or*a%i,a$i#a 4acionalne ekonomske nevladine organizacije >4&0A predstavljaju interes civilnog dru=tva u ekonomskoj sferi i sadr%e razli/ite jedinice prote%ui se od za=tite potro=a/a# antiV korupcije do grupa zainteresovani- strana i oni- koji se staraju o za=titi /ovekove okoline$ @roj nacionalni- nevladini- organizacija <rzo raste delom z<og dinamike koju javnost sada ima u o<lasti informisanja i time uti/e na kororativno upravljanje$ Politi/ki i ekonomski monici ne mogu vi=e ignorisati glas i stavove nevladini- organizacija$ 0ni su# -teli to ili ne# upueni na saradnju sa nevladinim organizacijama$ ..4. Di"lomati#a tra%s%a$ui%al%i( %!vladi%i( or*a%i,a$i#a

"!

,iplomatija transnacionalni- nevladini- organizacija je u mogunosti da organizuje va%na doga;anja i lo<isti/ke aktivnosti na novou prekograni/ni- relacija$ ,iplomate transnacionalni- nevladini- organizacija >64&0A deluju na me;unarodnom nivou$ 0ni rade da za takve organizacije koa =to su 1eleni koji# na primer# na me;unarodnom nivou# stvaraju koalicikje koje su antiVS60# Svetski ekonomski forum# 9?? ili transnacionalna preduzea$ 64&0 predla%u svoja sopstvena politi/ka re=enja na me;unarodnoj sceni# kao =to se# na primer# <ilo u toku multilateralni- pregovora o Kjoto protokolu >KUoto Protocol agreementY climate c-angeA ili o reprogramiranju dugova najmanje razvijenim zemljama od strane 99?$ 0ni su# isto tako# uklju/eni u projekte te-ni/ke saradnje u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji$ 0ni tako;e nude i istra%iva/ke usluge u zna/ajnim podru/jima za me;unarodnu saradnju i upravljanje krizama$ Postoji# dakle# vrlo raznoo<razne s-eme organizacije mikroekonomske diplomatije# tj$ podr=ke preduzeama u inostranstvu$ Da li su ,a !&o%oms&u di"lomati#u "otr!5%i di"lomat! a U svetlu vi=e opisani- zapa%anja ne mo%e se ne /initi nekoliko primed<i i ne postaviti nekoliko pitanja$ Podr+&a "r!du,!ima T nije zanimanje za diplomate$ 0na se odnosi na marketing# te-niku trgovinski- i finansijski- operacija# poznavanju tr%i=tva# tj$ pose<nom poznavanju tr%i=ta koje o<i/no profesionalne diplomate ne poseduju$ 0%a i li da mi&ro6 i ma&ro!&o%oms&a di"lomati#a tr!5a staviti "od isti &rov7 7ako nije tako svuda# 3elika @ritanija# ?rancuska i Wolandija postupaju tako da ekonomsmski ili trgovinski savetnik >poslanikA vr=i ove o<e du%nosti$ Da li su o"ravda%a u sv!tu 5ro#%i#a dvostra%a "osla%stva7 8,a#am%o d!lova%#! ma&ro!&o%oms&! di"lomati#! i mi%istarstva s"ol#%i( "oslova %am!! "ita%#! od %!o5i %! va)%osti# koje izaziva %estoke sporovea S jedne strane# mo%e li poveriti taj rad# sa/uvajui va%nu ulogu posla# diplomatama u sastavu poslanstava u inostranstvu# <ilo srukturama neposredno koje se pod/injavaju obcma iz ministarstva privrede# kao =to je to slu/aj u ?rancuskoj i Xpanijia S druge strane# du%no li je 9inistarstvo spoljni- poslova da istupi u svojstvu me;uministarske instancea -. 1ILJEVI' NA1ELA I 98NK1IJE EKONOMSKE DIPLOMATIJE

""

Osnovni ciljevi !&o%oms&! di"lomati#! #!su u !&o%oms&om o"+t!%#u sa i%ostras%stvom' utvr:iva%#u &o%,ist!%t%! "oliti&! !&o%oms&o* %astu"a' o5!,5!:iva%#u mat!ri#al%i( r!sursa ,a ta&av %astu"' &ao i o5u ava%#u &adrova &o#i ! s"rovoditi utvr:!%u "oliti&u. 8, to' E&o%oms&a di"lomati#a ima ,a $il# i "ri&u"l#a%#! "ov!rl#ivi( !&o%oms&i( i%forma$i#a o &o%&ur!%tima' o situa$i#i %a stra%im tr)i+tima'rivalima' !&o%oms&im "art%!rima i &om"a%i#ama. Na !la koja se primenjuju u ekonomskoj diplomatiji su: 8e=avanje pitanja od nacionalnog zna/ajaY Predupre;ivanje konflikataY 8e=avanje pitanja koja su u vezi sa nacionalnom privrednomY Podr=ka privrednim asocijacijama# preduzeima i drugim institucijama relevantni- za razvoj privrede i unapre;enja ekonomski- odnosa s inostranstvom$ ,a <i ispunila za-tete koje se pred ovom disciplinom postavljaju# u diplomatski sistem dr%ave tre<a da su ugra;eni i sledei elementi: Postojanje odgovarajue infrastrukture i me-anizama delovanjaY 3isok stepen centralizacijeY Efikasna koodrinacijaY 0dgovarajua intelektualna osnova# zavisno od filozofije ekonomski- i politi/kisistema date zemlje$ 9u%&$i#! !&o%oms&! di"lomati#! su u literaturi na<rojane na sledei na/in: "$ 5ktivnosti za o<ez<e;enje najpovoljniji- uslova u trgovini i drugim formama ekonomskog povezivanja i saradnje sa stranim dr%avama i nji-ovim privrednim su<jektimaY 2$ Uticaj na uspostavljanje mera stimulisanja izvoza domai- ro<a i kontrola prometa kapitala u sklopu ukupni- razvojni- ciljeva i strategije ekonomskog nastupa zemlje u inostranstvuY 3$ Svakodnevna i sistematska analiza prilika na me;unarodnom tr%i=tu i ekonomskim odnosima# analiza ekonomskog polo%aja i karakteristika strani- zemalja# nji-ovi-

"2

komparativni- prednosti i mogunosti# kao i konjunkturni- tendencija na me;unarodnoj ekonomskoj sceniY '$ Uspostavljanje i negovanje >odr%avanjeA ekonomski- i poslovni- kontakata sa poslovnim i preduzetni/kim krugovima i nadle%nim resorima zemlje prijemaY +$ 3o;enje <ilateralni- i multilateralni- ekonomski->trgovinski-# poslovni-# te-nolo=kii dr$A pregovoraY ($ Priprema# u/e=e u izradi i koncipiranje ekonomski- konvencija i sporazuma o moe;unarodnoj ><ilateralnoj i multilateralnojA ekonomskoj saradnjiY 7$ U/e=e u statusu eksperata u radu me;unarodni- ekonomski- i drugi- institucija i organizacijaY )$ Stvaranje povoljni- poslovni- prilika za nastup prefuzea sopstvene zemlje u inostranstvu$ Pored navedeni- funkcija ekonomske diplomatije# prof$ Prvulovi ukazuje i na druge# kao =to su# na primer# priukupljanje relevantni- ekonomski- informacija# organizovanje efikasne mre%e komuniciranja# pru%anje ekonomski- informacija o ekonomskim potencijalima svoje zemlje kroz razli/ite vidove informisanja$ 3. ODNOS PREMA DR8/IM NA81NIM DIS1IPLINAMA U tradicionalnom smislu# diplomatija uop=te je de facto politi/ka diplomatija$ 6o zna/i da su diplomate prevas-odno anga%ovane u politi/kim odnosima zato =to su politi/ki odnosi vode drugim podru/jima# uklju/ujui ekonomsko podru/je$ 6o isto tako zna/i da se predmet ekonomska diplomatija preplie s drugim disciplinama# spoljna politika# me;unarodni politi/ki i ekonomski odnosi$ &ovorei o me;uzavisnosti internacionalnog <iznisa i ekonomske diplomatije# prof$ 8ai/evi iznosi i sledee$ B$$sna/an uticaj teorije internacionalnog <iznisa na poimanje savremene ekonomske diplomatije dopire iz me;unarodne poslovne prakse# koja izrazito prednja/i pred teorijskim i normativnim re=enjima u ovoj sferi$ @ritanska =kola ekonomske diplomatije lansira poznati 0delov spektar kao listu pro<lema kojima se ona danas <avi$ 6o su: proizvodnja# transport# razmena ro<e i usluga#

"3

investicije# razvojna pomo# kreditiranje# me;unarodne finansije# informacije# i zakonodavni okviri koji sve ovo reguli=uC$*

Prema tome# ekonomsko diplomatske aktivnosti veoma su <liske delovanju u sferi me;unarodnog poslovanja$

4. 0AKLJ81AK
*

8ai/evi# op$ cit$ 2!!(# str$ '2+$ "'

Ekonomska diplomatija pokazuje veoma dinami/an razvoj$ 4aime# ekonomska diplomatija je novijeg datuma$ 0na je ranije <ila poznata kao trgova/ka diplomatija$ Prema jednim autorima# Cvreme razvoja trgovinske diplomatije zadire daleko u pro=lost$$$B$ "! ,rugi# pak# smatraju da trgova/ka diplomatija dolazi sa nacionalizacijom industrije u mnogim zemljama od pedeseti- do sedamdeseti- godina dd veka$ 0vaj proces je imao za posledicu u postepenom uvla/enju diplomata u trgovinsku pro<lematiku# da <i pomogli da se prodaju proizvodi nacionalizovane industrije$ U literaturi se# isto tako razlikuju klasi/na ekonomska diplomatija i nova ekonomska diplomatija koja dolazi s glo<alizacijom svetske privrede$ 4ovu ekonomsku diplomatiju karakteri=u: >"A izvori tenzija izme;u vlada i ostali- centara moi koji neposredno ili posredno uti/u na odluke u sveri ekonomske diplomatijeY >2A novi u/esniciY >3A vi=estepena prirodaY >'A specifi/ni aspekti interakcije izme;u razli/iti- nivoa ekonomske diplomatijeY >+A sve nagla=enija multilateralnostY >(A koordinacija# strate=ka orijentacija i delovanje koji su karakteristi/ni za internacionalni <iznisY >7A ustanovljavanje dva osnovna organizaciona podsistema: makroekonomske i mikroekonomske diplomatije$ 4ajrazvijenije zemlje# koje svoju mo temelje na ekonomskoj superiornosti# vojnoj nadmoi i nadmoi u domenu proizvodnje# svoje spoljnopoliti/ke prioritete sve vi=e pre<acuju i vezuju za ekonomsku sferu# nastojei da svoje interese realizuju# pored ostalog# i sna%nim diplomatskim ekonomskim anga%manom$ ,anas je ekonomska diplomatija postala CzujalicaB u svim zemljama$ 6ako# ovaj izraz /esto predstavlja konfuziju o tome =ta zapravo ekonomske diplomatija zna/ia 0tuda# ne postoji sasvim precizne definicije ekonomske diplomatije ve se /esto daje opisna kao# na primer# formiranje i unapre;enje politike koja se odnosi na proizvodnju# kretanje i razmenu ro<a# usluga# radne snage i investicija sa drugim zemljama$ 7 am<asador 8as-id ukazuje na tenzije izme;u politike i ekonomije# izme;u me;unarodnog i domaeg pritiska# izme;u vladinom i privatnog sektora$"" &lavna funkcija ekonomske diplomatije jeste za=tita nacionalni- ekonomski- interesa u me;unarodnim ekonomskim odnosima$"2 U sferi legalnog delovanja spada svakodnevno praenje ekonomski- aktivnosti i rezultata# kao i kvaliteta proizvoda i proizvodnje zemalja
"! ""

7<id$ 7<id$ "2 3ladimir Prvulovi# Ekonomska diplomati a# 6ree izdanje# 9egatrend univerzitet primenjeni- nauka# @eograd# 2!!(# str$ "3$ "+

prijema# <aromerata privredni- kretanja# mogunosti plasmana proizvoda i kapitala sopstvene zemlje i prodora na tr%i=te zemlje prijema# kao i razmena informacija sa mati/nom zemljom i njenim nadle%nim institucijama$"3 1atim# organizovanje privredni- izlo%<i svoji- zemalja u inostranstvu# u/e=e zemlje ili odgovarajui- firmi na sajmovima i manifestacijama koje organizuje zemlja domain# u/e=e na stu/nim simpozijumima i tri<inama koje govore o proizvodnim kapacitetima i izvoznim potencijalima svoje zemlje# u/e=e na pregovorima zvani/ni- delegacija dr%avni- organa i ministarstava$

LITERAT8RA
"3

7<id$# str$ "'$ "(

"$ D$E$ FG HI EIJJKGJ# ! LOPQRI# 2!!3$

"#! LDMLN#

2$ 3ladimir Prvulovi# $konomska diplomatija# 6ree izdanje# 9egatrend univerzitet primenjeni- nauka# @eograd# 2!!($ 3$ 2ucien @elU# % invention de la diplomatie- .o/"n 0+" 1 2"mps mod"(n"s# Presses Universitaires de ?rance# "**)$ '$ :an 9elisse$ &nnovation in 'iplomatic ()actice# 9acmillan# 2ondon# "***$ +$ 7<id$

($ 8aUmond Saner and 2ic-ia _iu# &nte)national $conomic 'iplomac*+ ,-tations in (ost.mode)n /imes# ,iscussion Papers in ,iplomacU# 4et-erlands 7nstitute of 7nternational 8elations `.lingendael`# 2!!3$ 7$ 8ai/evi# op$ cit$ 2!!($

"7