POJAM I OBELEJA STVARNOG PRAVA Objektivno stvarno pravo i subjektivno stvarno pravo Objektivno stvarno pravo je skup pravnih

normi graanskog prava koje reguliu odnose izmeu ljudi, povodom stvari-subjektivna stvarna prava, sa ciljem da se odredi kome ta prava pripadaju. Stvarno pravo u objektivno s is!u je deo imovinskog prava na koje se primenjuju opta naelaove porodice prava. Subjektivno stvarno pravo je imovinsko (graansko pravo koje svog! imaoca ovla"uje na neposrednu pravnu vlast na odreenim stvarima. Na"e!a re#u!isanja stvarno# prava na"e!o privatnopravne v!asti$ na stvari izra#ava se u trajnim i neposrednim ovla"enjima titulara prava svojine na stvari, ova ovla"enja deluju i prema tre"im licima. $last koja se vri na stvari je trajne priro%e& neposre%na& apso!utna (deluju prema svima %erga omnes . Subjektivno stvarno pravo nemo#e naelno zastareti ili prestati protekom vremena. na"e!o o#rani"enosti broja stvarni' prava$ broj i vrste stvarnih prava odreuje zakonodavac (pravilo numerus clausus imperativnim propisima. Stvarna prava se mogu deliti samo po obimu(&'( a ne po sadr#aju. na"e!o spe(ija!nosti)o%re*enosti+ stvarni' prava$ stvarno pravo mo#e postojati na jednoj a ne na vie stvari. (npr. )e na stadu pravo svojine ve" na svakoj ovci pojedinano na"e!o pub!i(iteta$ ispoljava se prilikom prenosa prava svojine, stvara pretpostavku svojine i titi svesnog sticaoca. *ublicitet stvarnih prava na pokretnim stvarima izvodi se iz dr#avine (!aktike vlasti . PO,ELA STVARNI- PRAVA Oblici stvarnih prava po lanu + ,OS*O.+ pravo svojine predstavlja najviu pravnu vlast na stvari-najvii stepen dr#anja, kori"enja i raspolaganja stvari u granicama zakona. /+ pravo s!u0benosti je stvarno pravo na tuoj stvari koje ovla"uje titulara da na odreeni nain koristi tuu stavar ili ga ovla"uje da od vlasnika zahteva da svoju stvar ne koristi onako kako bi mogao. 1+ pravo stvarno# tereta je takoe stvarno pravo na tuoj stvari. .itular ovog prava ovla"en je da od bilo kog vlasnika optere"ene nepokretnosti zahteva odreene prestacije. 2+ pravo 3a!o#e je stvarno pravo na tuoj stavari koje ovla"uje njenog imaoca da zalo#enu (pokretnu ili nepokretnu stvar izlo#i prodaji, a zatim iz ostvarene vrednosti naplati svoj dug, pre ostalih poverilaca. 4+ pravo #ra*enja je pravo nekog lica da na povrini tueg zemljisat ili ispod njegove povrine ima u svojini zgradu, to je svakodobni vlasnik zemljita du#an da trpi. PO,ELA STVARI Poja Stvari se dele s obzirom na njihova relevantna pravna obele#ja. Stvari u pro etu (res in commercio , npr roba je stvar koja je uvek u prometu, tj one stvari gde pravni re#im dozvoljava da se prodaju Stvari van pro eta (res e/stra commercium su stvari npr. 0ezero, put, koje su van prometa i neprodaju se. Stvari mogu biti o#rani"ene u pro etu- npr, vatreno oru#je, odreeni lekovi, eksploziv... -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Pokretne stvari (res mobiles - su one stvari iji se polo#aj u prostoru mo#e promeniti a da se time ne povredi njihova biotna osobina Nepokretne stvari (res immobiles - (ugraeno, posejano, posaeno su one stvari iji se polo#aj u prostoru ne mo#e promeniti a da se na taj nain ne povredi njihova bitna osobina. )pr zemljite

Nepokretnosti po na eni (npr testamentom ostavi doma"instvo, zemlju a ostane plug je ona pokretna stvar koja ispunjava slede"e pretpostavke- &.da je u !unkciji nepokretnosti, 1. da je tu !unkciju odredio vlasnik nepokretnosti ( da je vlasnik nepokr istovremeno vlasnik pokretne stvari koji joj je odredio takvu !unkciju. -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------2enerine stvari In%ivi%ua!no o%re*ene stvari- su one stvari koje su odreene pojedinano, bilo zato to je takve vrste neponovljiva (npr slika poznatog slikara Stvari o%re*ene po ro%u % su one pokretne stvari koje se u pravnom prometui odreuju po nekoj mernoj jedinici (npr, kilogramu, litru . Stvari odreene po rodu po pravilu ne propadaju npr novac. -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------5a enjive stvari su one umesto kojih se, prilikom ispunjenja obaveze, mo#e predati druga stvar istih karakteristika Ne3a enjive- ona stvar koja nemo#e biti zamenjena drugom -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Potro6ne stvari- su one koje se jednom upotrebom potroe npr litar vina Nepotro6ne stvari - su one koje se mogu upotrebljavati vie puta ili neogranieno a da se prilikom te upotrebe bitno ne narui supstanca npr, auto, zemljite, cipele -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Pod bestelesnim stvarima podrazumevaju se sva imovinska prava osim prava svojine. Tu se, prema tome, ubrajaju: Stvarna prava na tuoj stvari (slubenost i zaloga) Intelektualna prava (umna i industrijska svojina) Potraivanja (bilo da glase na predaju stvari, sumu nov a, !injenje ili ne!injenje) Podela na telesne i bestelesne stvari poti!e iz rimskog prava. Ta podela imala je za uzrok poistove"ivanje prava svojine sa svojim objektom, #to se ne moe !initi ni sa jednim drugim pravom. $ao naj#ire pravo, pravo svojine se na neki na!in poistove"uje, izjedna!ava sa svojim objektom. -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------,e!jive stvari su one koje se mogu deliti na vie istovrsnih delova, pri emu supstanca ostaje ista, a manji delovi imaju srazmernu manju vrednost u odnosu na celinu npr novac, vagon penice... Ne%e!jive stvari su one stvari kod kojih bi se deobom unitila njihova supstanca npr #iva #ivotinja, dijamant, umetnika slika 3ogu"a je 7i3i"ka (mehanika podela na sitnije delove+ & #eo etrijska )deli se zemljite linijama na manje parcele i (ivi!na %eoba stvari (stvari koje se nemogu podeliti !izikom podelom npr dijaman proda"e se pa "e se novac podeliti. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Proste stvari- jednostavne- je prirodna jedinstvena (organska celina, npr #iva #ivotinja S!o0ene stvari$ (sastavljene - su stvari nastale spajanjem raznorodnih prostih stvari u jednu novu celinu. ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Pripa%ak )res prin(ipa!is+ je spore%na& sa osta!na i pokretna stvar& koju je njen sopstvenik na enio %a o!ak6ava i!i o o#u8ava kori68enje #!avne stvari9 (prihva"eno objanjenje iz poljskog prava obuhvata nepotpuno inkorporisane delove (odvojive koji se mogu odvojiti bez ote"enja (vrata, toak na automobilu . *ripadak stvari u pravnim odnosima deli sudbinu glavne stvari (teko je kod kupoprodaje, poklona, trampe, nacionalizacije, kon!iskacije... . 0edna pokretna stvar mo#e postati pripadak druge, samo ako pripada istom vlasniku i samo onda va#i spomenuto pravilo da deli pravnu sudbinu glavne stvari. *ripadak ne gubi to svojstvo usled privremenog odvajanja od stvari, npr. radi popravke. $oljom vlasnika pripadak gubi to svojstvo i postaje samostalna stvar, te mo#e biti predmet samostalnih pravnih odnosa- npr. kupoprodaja.

P!o%ovi su proizvodi koje neka stvar daje periodino bez iscrpljivanja svoje supstancije, a namenjeni su za odvajanje. *lodovi su npr. vo"e, mladunci #ivotinja, pelinji med. 4o odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari, na kojoj postoji jedno pravo svojine. Odvajanjem postaje samostalna stvar, na kojoj postoji posebno pravo svojine. *odela plodova na priro%ne )organski proizilaze iz neke stvari ne umanjuju njegovu supstancu, npr. Samoniklo jestivo bilje & In%ustrijske (nastaju ulaganjem ljudskog rada i uz pomo" prirode npr, kulture vo"a i povr"a + i (ivi!ne ) ne proilaze sami iz stvari nego iz nekog pravnog odnosa npr zakuonina stana 9 5birna stvar )universitas reru + je naziv kojim se oznaava celina koja se sastoji iz pojedinih samostalnih stvari, !iziki odvojenih, od kojih svaka predstavlja objekat posebnog prava svojine. 3o#e da se sastoji iz istovrsnih stvari (npr. stado ovaca, zbirka maraka, biblioteka ili iz raznovrsnih stvari (npr. stovarite robe . Od zbirne stvari treba razlikovati ko p!e entarnu stvar, kao to je, na primer, par rukavica, par arapa, ahovska !igura. 5 pravu postoji i pojam universitas iuris. 4e!inie se kao zbir stvari i prava koji se sa gledita odreenih pravnih akata smatra kao celina (npr. preduze"e, steajna masa, miraz . )eki pisci ka#u da je universitas iuris zbir telesnih i bestelesnih stvari. Nova( i pro(ena vre%nosti- novac je telesna stvar koja ima !unkciju opteg merila vrednosti robe i usluga na tr#itu i sredstva pla"anja. 6ena procenjive stvari mo#e biti- obina ( redovna , vanredna( mnogo bitan lek i a!ekciona (jako draga stvar od bake . 77777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777 77777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777 77777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777 777 STVARNO PRAVO Objektivno stvarno pravo je skup pravnih normi graanskog prava (izra#enih u zakonu ili drugom optem aktu , koje reguliu odnose izmeu ljudi, povodom stvari % subjektivna stvarna prava, sa ciljem da se odredi kome ta prava pripadaju. Objektivno stvarno pravo je deo graanskog prava, na koje se primenjuju opta naela ove porodice prava. Subjektivno stvarno pravo je imovinsko (graansko pravo, koje svog imaoca ovla"uje na neposrednu pravnu vlast na odreenim stvarima. *redmet subjektivnog stvarnog prava je stvar neposredno Na"e!a re#u!isanja stvarno# prava Stvarna prava karakteriu odreena naela, koja ih izdvajaju od ostalih imovinskopravnih odnosa. .o su- naelo privatnopravne vlasti nad stvari, naelo ogranienosti broja stvarnih prava, naelo odreenosti (specijalnosti stvarnih prava i naelo publiciteta. .9 Na"e!o privatnopravne v!asti na stvari % izra#ava se u trajnim i neposrednim ovla"enjima titulara prava svojine na stvari. $last na stvari je trajne prirode, ona je neposredna i apsolutna. 8psolutno dejstvo stvarnog prava izra#ava se u mogu"nosti titulara da istie pravo sledovanja i pravo prvenstva.

/9 Na"e!o o#rani"enja stvarni' prava % broj i vrste stvarnih prava odreuje zakonodavac (pravilo 9nu erus (!ausus: imperativnim propisima. 19 Na"e!o o%re*enosti stvarni' prava % stvarna prava se, po pravilu, konstituiu na individualno odreenim stvarima, a izuzetno i na pravima. Shodno tome, stvarno pravo mo#e postojati na jednoj, a ne na vie stvari. 29 Na"e!o pub!i(iteta stvarni' prava % mora biti objavljeno da na odreenoj stvari postoji stvarno pravo nekog subjekta, da tre"a lica to pravo ne bi vreala. *ublicitet stvarnih prava na pokretnosti se izvodi iz dr#avine, a na nepokretnosti preko javnih knjiga. Po%e!a stvarni' prava ;roj i vrste stvarnih prava odreuje zakon. Stvarna prava su- pravo svojine % predstavlja najviu pravnu vlast na stvari (pravo dr#anja, kori"enja i raspolaganja < - s!u0benosti )!i"ne i stvarne+ % stvarno pravo na tuoj stvari, koje ovla"uje titulara da na odreeni nain koristi tuu stvar ili ga ovla"uje da od vlasnika zahteva da svoju stvar ne koristi onako kako bi mogao< - 3a!o0no pravo na pokretni stvari a % koje ovla"uje njenog imaoca da zalo#enu stvar izlo#i prodaji, a zatim iz ostvarene vrednosti naplati svoj dug pre ostalih poverilaca. ,aloga je ujedno i realno sredstvo obezbeenja ugovorne obaveze< - pravo #ra*enja na tu*e 3e !ji6tu % pravo nekog lica da na povrini tueg zemljita ili ispod njegove povrine ima u svojini zgradu, to je svakodobni vlasnik zemljita du#an da trpi< - 3akup- zakupac na osnovu ugovora stie pravo da tra#i predaju zakupljene stvari, a zakupodavac pravo na zakupninu, za ta su merodavna pravila obligacionog prava. )akon zakupevog stupanja u posed, relevantna su pravila stvarnog prava. Neprava stvarna prava -ipoteka (zalo#no pravo na nepokretnosti i 3akonsko pravo pre"e kupovine npr. deluju prema svima (erga omnes , ali ne ovle"uju titulara da zasnuje !aktiku vlast na stvari. =od njih se pravna vlast sastoji u ovla"enju raspolaganja % da se tua stvar kupi (to je pravo pree kupovine ili da se proda (to je hipoteka . >sti je sluaj sa stvarni obavezuju na injenje. )rea!ni + tereti a, koji obavezuju svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti, ali

S T V A R Poja stvari: 5 graanskopravnom smislu, stvar je %eo aterija!ne priro%e& koji se na!a3i u !ju%skoj v!asti i na koje postoji pravo svojine i!i neko %ru#o stvarno pravo9 Po%e!a stvari Stvari se dele s obzirom na njihova relevantna pravna obele#ja. =lasi!ikacija stvari je va#na, jer se na svim stvarima ne mogu zasnovati identina prava. .9 Stvari u pro etu )res in (o er(io+ i van pro eta )res e;tra (o er(iu +

Stvari u pro etu su one, koje mogu biti objekat imovinskopravnog odnosa ( ?oba je stvar, koja je uvek u prometu . Stvari van pro eta ne mogu biti objekti imovinskopravnog odnosa (.o su prvenstveno dobra u optoj upotrebi - putevi, vode, luke, morske obala, trgovi ... . Stvari mogu biti o#rani"ene u pro etu, npr. promet naoru#anjem, lekovima i sl.

/9 Pokretne )res

obi!es+ i nepokretne stvari )res i

obi!es+

Pokretne stvari su one, iji se polo#aj u prostoru mo#e promeniti, a da se time ne povredi njihova bitna osobina. Nepokretne stvari su one, iji se polo#aj u prostoru ne mo#e promeniti, a da se na taj nain ne povredi njihova bitna osobina. )epokretnostima se smatraju i pokretne stvari u !unkciji neke druge nepokretnosti, tzv. nepokretnosti po na eni. )epokretnost po nameni je ona pokretna stvar, koja ispunjava slede"e pretpostavkeda je u !unkciji nepokretnosti< da je tu !unkciju odredio vlasnik nepokretnosti< da je vlasnik nepokretnosti istovremeno vlasnik pokretne stvari, koji joj je odredio takvu !unkciju.

*okretna stvar, koja se smatra nepokretno"u po nameni je, ustvari, pripadak nepokretnosti. 19 In%ivi%ua!no o%re*ene stvari i stvari o%re*ene po ro%u In%ivi%ua!no o%re*ena stvar je stvar, koja je odreena pojedinano % konkretno, bilo zato to je jedina takve vrste, tj. neponovljiva ili su joj takvo svojstvo dale strane u zakljuenom pravnom poslu. Po ro%u su odreene one pokretne stvari, koje se u pravnom prometu odreuju po nekoj mernoj jedinici (kilogramu, litru, du#nom metru itd. . Stvari po rodu se odreuju brojanjem, vaganjem ili merenjem. 29 5a enjive i ne3a enjive stvari 5a enjive stvari su one umesto kojih se, prilikom ispunjenja obaveze, mo#e predati druga stvar, istih karakteristika. Ne3a enjiva stvar ne mo#e biti zamenjena drugom. 49 Potro6ne i nepotro6ne stvari Potro6ne stvari su one, koje se jednom upotrebom potroe ili se njihova supstanca bitno smanji ili su namenjene otuenju. Nepotro6ne stvari se mogu upotrebljavati vie puta ili neogranien broj puta, a da im se time bitno ne narui supstanca. <9 ,e!jive i ne%e!jive stvari ,e!jive stvari su one, koje se mogu deliti na vie istovrsnih delova, pri emu njihova supstanca ostaje ista, a manji delovi imaju srazmerno manju vrednost u odnosu na celinu. Ne%e!jive stvari su one kod kojih bi se deobom unitila njihova supstanca ili bi se nesrazmerno umanjila vrednost delova, dobijenih deobom. $rste deoba7i3i"ka %eoba % to je mehanika podela stvari na sitnije delove< #eo etrijska %eoba % zemljite se deli linijama na vie parcela< (ivi!na %eoba % deoba po vrednosti, ako !izika deoba nije mogu"a.

=9 Proste )je%nostavne+ i s!o0ene )sastav!jene+ stvari

Prosta stvar je prirodna jedinstvena celina. Ona mo#e biti rezultat ljudskog rada i sainjena od razliitih sirovina, koje su u procesu proizvodnje izgubile svoju individualnost. S!o0ena stvar je nastala spajanjem raznorodnih prostih stvari u jednu novu celinu, nezavisno od okolnosti da li svaka od njih mo#e biti samostalna stvar ili ne. >9 Pripa%ak Pripa%ak je sporedna, samostalna i pokretna stvar, koju je njen sopstvenik namenio da olakava ili omogu"ava kori"enje glavne stvari (npr. rezervni toak i alat u automobilu su pripadak, dok su tokovi automobila i brisai njegovi sastavni delovi . ?9 P!o%ovi )7ru(tus+ P!o%ovi su prihodi, koji nastaju od neke stvari. Oni se naje"e javljaju periodino, namenjeni su za odvajanje i ne iscrpljuju supstancu stvari, koja ih daje. *odela plodovapriro%ni % organski proizilaze iz neke stvari (npr. samoniklo jestivo bilje, trava koja nije posejana, ugalj, na!ta, pesak i sl. < in%ustrijski % nastaju ulaganjem ljudskog rada i uz pomo" prirode (npr. razne kulture vo"a i povr"a < (ivi!ni % proizilaze iz nekog pravnog odnosa (npr. zakupnina od izdavanja stana ili kamata na tednju novca u banci .

.@9 5birna stvar )universitas reru + 5birna stvar je skup istovrsnih, !iziki samostalnih stvari, koje imaju istu namenu i u pravnim odnosima se pojavljuju kao celina. ..9 Nova( i pro(ena vre%nosti stvari Nova( je telesna stvar, koja ima !unkciju opteg merila vrednosti robe i usluga na tr#itu i sredstva pla"anja. Aena pro(enjive stvari mo#e biti- re%ovna- normalna cena, koja va#i na tr#itu< - vanre%na- cena pri ijem se utvrivanju uzimaju u obzir posebne okolnosti< - a7ek(iona % vrednost odreene stvari za vlasnika, zbog njegove naklonosti, koju ima prema toj stvari. -ARTIJE O, VRE,NOSTI -Brtije o% vre%nosti su pisane isprave u koji a je sa%r0ano neko i ovinsko pravopove3ano sa sa o ispravo 9 Osnovni i3vor -oV je 5akon o ob!i#a(ioni o%nosi a9 @Artije od vrednosti su pismene isprAve iji zAkoniti imAlAc mo#e ostvAriti neko subjektivno grAAnsko prAvo oznAeno nA hArtiji. ,Akoniti imAlAc hArtije je lice koje je kAo imAlAc prAvA oznAeno nA sAmoj hArtiji, odnosno nA koje je hArtijA uredno prenetA, dok je obAvezno lice izdAvAlAc hArtije. =od hArtije od vrednosti postoje dvA prAvA.+ prBvo nB 'Brtiji i /+ prBvo i3 'Brtije9

PrBvo nB 'Brtiji je: & prAvo svojine ili 1 prAvo zAloge koje zA svoj objekt imA hArtiju kAo telesnu pokretnu stvAr. PrBvo i3 'Brtije je& po svojoj prBvnoj priro%i i!i: & stvArno prAvo (npr. prAvo svojine nA robi predAtoj brodAru nA prevoz i opisAnoj u konosmAnu ili 1 neko obligAciono prAvo (npr. nAje"e prAvo nA isplAtu sume novcA ili ( neko lAnsko prAvo (npr. prAvo ue"A . *rAvo nA hArtiji je inkorporisAno (utelovnjeno u sAmoj hArtiji i ne mo#e se ostvAriti bez nje. Pre B priro%i prBvB koje sB%r0e& 'Brtije o% vre%nosti o#u biti: & stvArnoprAvne, 1 obligAcionoprAvne i ( hArtije s prAvom ue"A. StvArnoprAvne hArtije od vrednosti sAdr#e neko stvArno prAvo nA pokretnim ili nepokretnim stvArimA (prAvo svojine ili zAlo#no prAvo, tAkAv je nA primer, konosmAn, koji se izdAje kod pomorskog prevozA robe< prenosom konosmAnA prenosi se i prAvo svojine nA robi kojA je u njemu opisAnA i kojA se nAlAzi nA brodu, bez potrebe dA se izvri i predAjA sAme robe . ObligAcionoprAvne hArtije sAdr#e u sebi neko obligAciono prAvo, koje po prAvilu glAsi nA sumu novcA (npr. obveznice nArodnih zAjmovA, menicA, ek, kreditno pismo . @Artije s prAvom ue"A (npr. Akcije koje izdAju AkcionArskA drutvA sAdr#e odreenA lAnskA prAvA imAocA (dA uestvuju u rAdu orgAnA drutvA , kojA su po svom kArAkteru linA i prAvA ue"A u dobiti drutvA (prAvo nA dividendu , koje je imovinske prirode Pre B svojoj ve3i sB osnovni pos!o povo%o koje# su i3%Bte& 'Brtije o% vre%nosti se %e!e nB: & kAuzAlne i 1 ApstrAktne. =AuzAlne hArtije su one iz kojih se vidi vezA sA osnovnim poslom, vidi se povodom kojeg poslA su izdAte (npr. konosmAn, tednA knji#icA, obveznice nArodnih zAjmovA , 8pstrAktne hArtije su hrAtije iz kojih se ne vidi povodom kojeg poslA su izdAte (npr. menicA . Pre B to e kBko se i B!B( 'Brtije o% vre%nosti !e#iti i6e pri ostvBrenju prBvB i3 'Brtije i kBko se prenose& 'Brtije o% vre%nosti o#u biti: .+ 'Brtije nB %onosio(B& /+ 'Brtije nB i e i 1+ 'Brtije po nBre%bi9 -Brtije nB %onosio(B (npr. lutrijski lozovi prenose se, kAo i druge pokretne stvAri, predAjom, bez posebnog obele#AvAnjA nA hArtiji. *remA obAveznom licu imAlAc prAvA iz hArtije legitimie se kAo ovlA"eno lice sAmim dr#Anjem, odnosno posedovAnjem hArtije (!ormAlnA legitimAcijA , A obAvezno lice lice nije du#no dA ispituje i njegovu mAterijAlnu legiimAciju, tj. dA li je dr#AlAc do hArtije doAo sAvesno. 3ogu"e su zloupotrebe. -Brtije nB i e (npr. obveznicA nAeg prvog nArodnog zAjmA su hArtije iji je imAlAc oznAen nA sAmoj hArtiji, izdAvAlAc prilikom izvrenjA obAveze sAmo trebA dA utvrdi identitet donosiocA i proveri dA li je to isto lice sA onim oznAenim nA hArtiji kAo imAlAc. Ove hArtije prenose se cesijom i to se oznAAvA nA sAmoj hArtiji unoenjem imenA novog imAocA hArtije (cesionArA i prenosiocA (cedentA . -Brtije po nBre%bi su hArtije iji je prvi imAlAc oznAen sA sAmoj hArtiji, A prenose se indosAmentom, jednom pismenom klAuzulom kojA se stAvljA nA poleinu hArtije, tAko dA se !ormAlnA legitimAcijA zA ostvArivAnje prAvA vidi iz podAtAkA koje sAdr#i sAmA hArtijA. *renosilAc hArtije je in%osBnt& A onAj nA kojeg je hArtijA prenetA (indosirAnA je in%osBtBr. >ndosAment mo#e biti& puni, 1 blAnko i ( nA donosiocA. Puni in%osB ent sAdr#i izjAvu o prenosu, ime, odn. nAziv onogA nA kogA se hArtijA prenosi i potpis prenosiocA, mo#e dA sA!r#i i druge podAtke (mesto, dAtum . B!Bnko in%osB ent sAdr#i sAmo potpis indosAntA, dok se u sluAju prenosA nA donosiocA umesto imenA indosAtArA stAvljA re 9donosiocu:. O% 'BrtijB o% vre%nosti trebB rB3!ikovBti !e#iti B(ione 3nBke9 Le#iti B(ioni 3nB(i su te!esni pre% eti u koje su utisnute o%re*ene o3nake& %a bi se u3 nji'ovu po o8 !ak6e i%enti7ikovao poveri!a( u ob!i#a(iono o%nosupri!iko "ije# nastanka su i3%ati . su gArderobni ili

slini znAci koji se sAstoje od komAdA hArtije, metAlA ili drugog mAterijAlA, nA kojimA je utisnut neki broj ili nAveden broj predAtih predmetA. Oni slu#e dA pokA#u ko je poverilAc u obligAcionom odnosu prilikom ijeg nAstAnkA su izdAti. 5 sluAju gubitkA legitimAcionog znAkA potrA#ivAnje ne propAdA, ve" se mo#e dokAzivAti drugim dokAznim sredstvimA. Le#iti a(ine 'artije su pismene isprave u kojima su oznaene odreene obaveze za njihovog izdavaoca, ali ne i ko je poverilac iako slu#i njegovoj identi!ikaciji. , R A V I N A )possessio+ ,r0avina je pravno zati"ena !aktika vlast nekog lica na stvari. 4r#avina se razlikuje od slinog odnosa % %eten(ije. > u sluaju detencije postoji !aktika vlast na stvari, ali se ona voljno dr#i za drugoga. Subjektivno i objektivno s'vatanje %r0avine Subjektivno s'vatanje %r0vine % dr#alac stvari je lice, koje ima !aktiku vlast na stvari i volju da stvar dr#i za sebe. Ovo shvatanje je izgradilo rimsko pravo. Objektivno s'vatanje %r0avine % za sticanje dr#avine dovoljna je samo !aktika vlast na stvari. Ovo shvatanje je prihva"eno u savremenom pravu. Subjekti %r0avine Subjekti %r0avine mogu biti !izika i pravna lica. Oni mogu biti subjekti dr#avine na onoj stvari, na kojoj mogu imati pravo svojine ili neko drugo stvarno ili obligaciono pravo. 4r#avinu mo#e ste"i i poslovno nesposobno !iziko lice, ako je u konkretnom sluaju, s obzirom na vrstu stvari, sposobno da na osnovu svoje odluke stekne !aktiku vlast na stvari (dete ima npr. dr#avinu igraaka . Pre% et %r0avine C %r0avina stvari i %r0avina prava Pre% et %r0avine mogu biti stvari na kojima se mo#e ste"i pravo svojine (stvari u prometu i druga stvarna prava. Stvari van prometa (prvenstveno dobra od opteg interesa ne mogu biti predmet dr#avine. 3eutim, izuzetno, mogu"a je dr#avina i na onim dobrima od opteg interesa, koja se nalaze pod posebnim upravnim re#imom, tako da mogu biti u graanskopravnom prometu, kao to su knjige u dr#avnim bibliotekama, dr#avnim muzejima. *redmet dr#avine su individualno odreene i sadanje stvari. *ored stvari, predmet dr#avine, naelno, mogu biti i imovinska prava (npr. pravo slu#benosti, pravo rune zaloge i sl. . Vrste %r0avine .9,r0avina stvari i %r0avina prava

,r0avina stvari % po sadr#ini odgovara pravu svojine. )ezavisno od okolnosti da li je ili nije vlasnik stvari, njen dr#alac se ponaa kao vlasnik. Od pravila da dr#avinu stvari ima svako lice, koje na njoj vri !aktiku vlast, postoje dva izuzetka- nema dr#avinu detentor, tj. lice, koje po osnovu radnog odnosa ili u doma"instvu vri !aktiku vlast na stvari za drugo lice< - naslednik postaje dr#alac u trenutku otvaranja naslea, bez obzira kada je stekao !aktiku vlast na stvari. ,r0avinu prava ima lice, koje ga !aktiki vri i predstavlja jednu vrstu vlasti na stvari, koja je u#a od dr#avine stvari. ,OS*O predvia samo dr#avinu prava stvarne slu#benosti (ovu dr#avinu ima lice, koje !aktiki koristi nepokretnu imovinu drugog lica, u obimu, koji odgovara sadr#ini te slu#benosti . /9 Isk!ju"iva )in%ivi%ua!na+ %r0avina i su%r0avina Isk!ju"iva %r0avina je ona, koju vri jedno (!iziko ili pravno lice, tako da iz dr#avine stvari ili prava iskljuuje sva druga lica. Su%r0avina postoji kada vie lica vri !aktiku vlast na istoj stvari ili pravu. Svaki od sudr#alaca, u tom sluaju, vri samostalnu !aktiku vlast na celoj stvari, ali je ogranien vrenjem !aktike vlasti od drugih sudr#alaca. 195akonita i ne3akonita %r0avina 5akonita %r0avina se zasniva na punova#nom pravnom osnovu za sticanje stvarnog prava. Ne3akonita %r0avina nije zasnovana na punova#nom pravnom osnovu za sticanje stvarnog prava. 29 Savesna i nesavesna %r0avina Savesni %r0a!a( je onaj, koji osnovano smatra da ima punova#an pravni osnov za dr#avinu stvari. On je u dobroj veri, ali u zabludi. Nesavesni %r0a!a( je onaj, koji zna ili bi morao znati da nema punova#an pravni osnov za dr#avinu stvari ili prava, koju vri. 49Prava )istinita+ i an!jiva )neistinita+ %r0avina

Pravna %r0avina je steena na pravno doputen nain. Man!jiva %r0avina je steena na nedoputen nain- silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. <9 Neposre%na i posre%na %r0avina Neposre%nu %r0avinu na stvari ima lice, koje neposredno vri !aktiku vlast na stvari. Posre%nu %r0avinu ima lice, koje !aktiku vlast na stvari vri preko drugog lica, kome je po osnovu plodou#ivanja, ugovora o kori"enju stana, zakupa, uvanja, posluge ili drugog pravnog posla, dalo stvar u neposrednu dr#avinu. =9 Tabu!arna %r0avina Tabu!arna %r0avina je dr#avina lica, koje je u zemljinom registru upisano kao imalac prava svojine ili nekog drugog stvarnog prava, koje se upisuje u zemljine registre.

Pribav!janje %r0avine 4r#avina se mo#e pribavitineposre%no % ako se zauzmu stvari i prava, koja nikome ne pripadaju i nisu ni u ijoj dr#avini< posre%no % sticanjem !aktike vlasti na stvarima, koje imaju vlasnika, odnosno dr#aoca< na pokretni stvari a % prostom predajom (predajom stvari iz ruke u ruku < na nepokretni stvari a % zavisno od vrste nepokretnosti, npr. na stanovima, zgradama % predajom kljueva< na zemljitu % tako da se sticalac dovede u priliku da pone vriti radnje, koje se smatraju kao !aktika vlast< na pravi a % stie se vrenjem sadr#ine odreenog prava. Gubitak %r0avine

,r0avina se #ubi kada dr#alac prestane da vri !aktiku vlast na stvari. 2ubitak dr#avine mo#e biti- apso!utan % prestanak mogu"nosti da se na toj stvari ubudu"e uspostavi dr#avina (npr. zbog toga to je unitena < - re!ativan % u sluaju kada je prestala !aktika vlast dosadanjeg dr#aoca, a dr#avinu je steklo drugo lice. 4r#avina prestaje odricanjem dr#aoca ili zbog nemogu"nosti vrenja prava. 5a6tita %r0avine Smetanje dr#avine mo#e biti uinjeno- u3ne iravanje i - o%u3i anje %r0avine. 4r#avina se mo#e tititivansu%ski )sa opo o8+D su%ski pute .

.9Sa opo o8 Sa opo o8 je vid dozvoljene samoodbrane, koju preduzima dr#alac da odbije smetanje dr#avine. Samopomo" je dozvoljena- ka% neposre%no preti opasnost povre%e prava< - ako je takva 3a6tita nu0na< - uko!iko na"in otk!anjanja povre%e prava o%#ovara pri!ika a u koji a nastaje opasnost9 Onaj ko je upotrebio dozvoljenu samopomo" i time prouzrokovao tetu licu, koje je izazvalo upotrebu samopomo"i, nije du#an nadoknaditi tu tetu. /9 Su%ska 3a6tita %r0avine Su%ska 3a6tita se u naem pravu ostvaruje podnoenjem tu#be zbog smetanja (uznemiravanja, odnosno zbog oduzimanja dr#avine. Rok 3a po%no6enje tu0be % (B dana od dana saznanja za smetanje i uinioca (subjektivni rok , a najkasnije u roku od godinu dana od dana nastalog smetanja (objektivni rok . Tu0i!a( % svojstvo tu#ioca ima poslednji mirni dr#alac. Tu0eni % to je onaj, ko je izvrio smetanje (uznemiravanje ili oduzimanje dr#avine.

5 dr#avinskom sporu se ne rasprav!jaju pravna, ve" 7akti"ka pitanja (rasprava se vodi samo radi dokazivanja injenica poslednjeg stanja dr#avine i nastalog smetanja, a iskljueno je raspravljanje o pravu na dr#avinu, savesnosti ili nesavesnosti dr#avine, zahtevima na naknadu tete i sl. . PRAVO SVOJINE )%o inu & proprietas+ Pravo svojine je najvi6a pravna i 7akti"ka v!ast na stvari (subjektivno stvarno pravo . Subjekti prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima su !izika i pravna lica. Sa%r0ina prava svojine $lasnik stvari je ovla"en da stvar%r0i (ius possidendi % to je !aktika vlast na stvari< koristi % upotrebljava stvar u skladu sa potrebama (ius utendi , odnosno radi ubiranja plodova, koje stvar daje (ius !ruendi < raspo!a0e (ius disponendi % koje obuhvata dve mogu"nosti % !aktiko i pravno raspolaganje.

Obe!e0ja prava svojine *ravo svojine je- apso!utno pravo % deluje prema svima (erga omnes < - je%instveno % vezano je za jednog subjekta< - je%novrsno % ne mo#e se, po ovla"enjima, deliti izmeu razliitih subjekata< - reka%entno )i!i e!asti"no+ % pravo svojine dobija ponovo puni obim, kad prestnu njegova ogranienja< - ne3avisno % vlasnik samostalno ostvaruje svoja ovla"enja< - ne3astarivo % ne mo#e zastariti, bez obzira na to to vlasnik ne vri svoja ovla"enja. O#rani"anja prava svojine *ravo svojine, kao najvia pravna i !aktika vlast na stvari, nije neogranieno. Ogranienja prava svojine mogu bitiop6ta % ograniavaju vrenje svakog prava svojine< posebna % predviena za odreene stvari ili pojedine pravne situacije< ne#ativna % sastoje se u du#nosti vlasnika da neto trpi ili proputa< po3itivna % sastoje se u du#nosti vlasnika da neto daje ili ini.

Ogranienja prava svojine mogu nastati na osnovu3akonaD o%!uke %r0avno# or#ana< pravno# pos!a9

5abrana 3!oupotrebe prava svojine % podrazumeva da se pravo svojine ne mo#e vriti sa namerom da se drugome prouzrokuje teta. Suse%sko pravo

.o je skup normi, kojima je ureen odnos izmeu vlasnika susednih nepokretnosti. 5 ovom odnosu su znaajne slede"e situacijei isije % vlasnik nepokretnosti je odgovoran za imisije, koje sa nje potiu (imisije predstavljaju prenoenje dime, neprijatnih mirisa, toplote, ai, buke, oticanje otpadnih voda i sl. < pro%iranje na suse%no 3e !ji6te % nije dozvoljeno da se sa svoje nepokretnosti prodire na susedno zemljite, grade"i graevine ili sade"i stabla< pravo upotrebe suse%ne nepokretnosti % vlasnik nepokretnosti ovla"en je da pree na susedno zemljite sa ciljem vra"anja roja pela, odbegle ili zalutale #ivotinje, branja plodova, koji su pali sa njegove vo"ke ili vra"anja stvari, koje su se tu nale usled vie sile. interesu )pravo pre"e kupovine+

O#rani"enje prava svojine u %ru6tveno

,akonsko pravo pree kupovine ovla"uje jedno lice da zahteva od vlasnika stvari, koji namerava da je proda, da prvo njemu ponudi stvar na prodaju. 5 sluaju povrede prava pree kupovine, imalac tog prava mo#e tu#bom pred sudom zahtevati ponitenje ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda pod istim uslovima. .u#ba se mo#e podneti u roku od (B dana, raunaju"i od dana kada je imalac prava pree kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti, a najkasnije u roku od dve godine od dana zakljuenja ugovora o prodaji. *ravo pree kupovine se ustanovljava zakonom. 5 naem pravu, pravo pree kupovine je ustanovljeno.9 5akono o pro etu nepokretnosti<

u korist suvlasnika nepokretnosti< u korist vlasnika susednog poljoprivrednog zemljita< /9 5akono o ku!turni %obri a-

u korist ustanova zatite kulturnih dobara, kao to su zavod za zatitu spomenika, kulture, muzej, arhiv, konoteka i sl.

O#rani"enje prava svojine C posebni s!u"ajevi *ropisani su za odreene stvari, koje imaju poseban znaaj za drutvo5akono o 6u a a % vlasnik ume je du#an da umu odr#ava, obnavlja i koristi, da bi ouvao i pove"ao njenu vrednost< 5akono o eksproprija(iji % nepokretnosti se ne mogu ekspropristi i svojina na njima se mo#e ograniiti, ako to zahteva opti interes< 5akono o po!joprivre%no 3e !ji6tu % zabranjuje se kori"enje obradivog poljoprivrednog zemljita >, >>, >>>, >$ i $ klase u nepoljoprivredne svrhe. Sti(anje prava svojine Svi naini sticanja prava svojine se mogu podeliti na%erivativne i

ori#inarne. ,ERIVATIVNO STIAANJE PRAVA SVOJINE

,erivativno sti(anje prava svojine postoji, ako sticalac pravo svojine izvodi iz prava prethodnika. *ravo svojine na ovaj nain mo#e se ste"i, ako su ostvarene slede"e pretpostavkeda je prethodnik vlasnik stvari % niko ne mo#e na drugoga preneti vie prava, nego to ga on sam ima< da postoji punova#an pravni osnov (iustus titulus % podrazumeva se da prenosilac svojom voljom na sticaoca prenosi pravo svojine na nekoj stvari< da je izvren odgovaraju"i nain sticanja (modus acCuirendi % razlikuje se nain sticanja pokretnih i nepokretnih stvari.

Na"in sti(anja nepokretni' stvari ,a sticanje prava svojine na nepokretnim stvarima, pored postojanja punova#nog ugovora (koji mora biti zakljuen u pismenoj !ormi i overen u sudu , potreban je i odgovaraju"i nain sticanja. *ravo svojine na nepokretnosti stie se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovaraju"i nain, odreen zakonom. ,a upis u javnu knjigu neophodna je (!ausu!a intabu!an%i % to je izriita izjava prethodnika u toj knjizi da pristaje, da se na osnovu odreenog pravnog posla, kao imalac prava svojine upie sticalac. Na"in sti(anja pokretni' stvari )a osnovu punova#nog pravnog posla, pravo svojine na pokretnim stvarima se stie predajom stvari u dr#avinu sticaoca. *redaja stvari mo#e biti7i3i"ka pre%aja % iz ruke u ruku< si bo!i"na pre%aja< 7iktivna pre%aja % u odreenim sluajevima, pravo svojine se ne stie u momentu predaje stvari, nego u trenutku zakljuenja pravnog posla. ,ato je !izika predaja tada suvina i ona se !ingira< pre%aja kratko ruko % u sluaju kada se stvar nalazi u dr#avini sticaoca, po nekom pravnom osnovu< prenos prava svojine na sti(ao(a, dok stvar ostaje u %r0avini prenosio(aD prenos prava svojine na stvari, koja se ne na!a3i u ruka a v!asnika, nego u ruka a tre8e# !i(a< pre%aja stvari be3 prenosa prava svojine % u ugovoru o prodaji, prodavac pokretne stvari mo#e se obavezati da preda stvar kupcu, odmah nakon zakljuenja ugovora, uz zadr#avanje prava svojine, sve dok kupac na isplati cenu u potpunosti. ORIGINARNO STIAANJE PRAVA SVOJINE Ori#inarno sti(anje postoji, ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika, nego iz injenica, odreenih zakonom. *o ,OS*O, pravo svojine, originarnim nainom se stie- stvaranjem nove stvari< - spajanjem i meanjem<

graenjem na tuem zemljitu, odvajanjem plodova< odr#ajem< sticanjem svojine od nevlasnika< okupacijom< drugim sluajevima, odreenim zakonom.

&.Stvaranje nove stvari % predstavlja izradu nove stvari od odreenog materijala. ,OS*O regulie tri situacijelice, koje o% svo# aterija!a, svoji ra%o izradi novu stvar sti"e pravo svojine na tu stvar< ako stvar izradi %ru#o !i(e, od tu*e# aterija!a, ta stvar pripa%a v!asniku aterija!aD ako je neko od tu*e# aterija!a& svoji ra%o izradio novu stvar, ona pripa%a nje u, ako je savestan i ako je vre%nost ra%a ve8a o% vre%nosti aterija!a , a ako je nasavestan ili je vre%nost ra%a anja o% vre%nosti aterija!a, onda v!asnik aterija!a postaje v!asnik stvari .. 8ko su vrednosti rada i materijala jednake % nastaje susvojina9 e6anje % u pravnoj teoriji, spajanje i meanje se nazivaju jednim imenom % sjedinjenje.

/9 Spajanje i

)a novoj stvari, nastaloj spajanjem i meanjem nastaje pravo susvojine, u korist dotadanjih vlasnika i to srazmerno vrednosti, koju su pojedine stvari imale u trenutku spajanja. 8ko jedna stvar ima neznatnu vrednost u odnosu na drugu stvar, vlasnik druge stvari postaje vlasnik novonastale stvari, uz obavezu da vlasniku stvari, koja ima neznatnu vrednost naknadi njenu vrednost. 19 Gra*enje na tu*e 3e !ji6tu

)ae pravo je uglavnom napustilo princip Esuper7i(ies so!o (e%itF (da vlasniku zemljita pripada sve to je spojeno sa zemljitem- bilo da iz njega raste ili je na njemu sagraeno . 8ko neko lice, svojim radom i svojim materijalom sagradi zgradu na zemljitu, na kome drugo lice ima pravo svojine, a izmeu njih nije zakljuen nikakav ugovor, mogu"e su slede"e situacijeako je graditelj savestan, a vlasnik zemljita nesavestan, onda graditelj stie pravo svojine na ozidanoj zgradi i zemljitu, na kome je zgrada ozidana< ako je graditelj nesavestan ili savestan, a vlasnik savestan, vlasnik zemljita mo#e tra#iti da graditelj porui objekat ili da njemu pripadne izgraeni objekat, uz obavezu da graditelju nadoknadi vrednost objekta< ako su i graditelj i vlasnik zemljita savesni, mogu"e je slede"e&. ako objekat vre%i 3natno vi6e o% 3e !ji6ta % tada on, zajedno sa zemljitem pripada graditelju, koji je du#an da vlasniku zemljita da pravinu naknadu< 1. ako 3e !ji6te vre%i 3natno vi6e % imamo suprotnu situaciju< (. ako su vre%nost prib!i0no je%nake % sud donosi odluku, cene"i njihove potrebe i stambene prilike. 3e !ji6tu

29 Sejanje na tu*e

Sejanje na tuem zemljitu je prirataj, koji nastaje radnjom jednog lica sejaa , koje seje na tuem zemljitu. 8ko je-

seja nesavestan % rod pripada vlasniku, bez obaveze da mu naknadi trokove sejanja i roda< seja savestan, a vlasnik nesavestan % rod se deli, kao da je izmeu njih zakljuen ugovor o zakupu< i seja i vlasnik nesavesni % rod pripada vlasniku uz obavezu da naknadi sejau trokove sejanja i roda. 3e !ji6tu

49 Sa*enje na tu*e

Saenje na tuem zemljitu je vetaki prirataj, koji nastaje saenjem sadnice u tuem zemljitu. $a#e ista pravila kao za sejanje na tuem zemljitu. <9 O%ron 3e !je i nanos *ravila sadr#i S2,O4?O) % ako voda otkine deo zemlje sa jedne obale i prenese ga na drugu obalu, taj deo i dalje ostaje u vlasnitvu prvog vlasnika, osim u sluaju ako on tu zemlju u roku od godinu dana ne bude koristio i obraivao< )8)OS % to je zemlja, koju voda malo pomalo nanese na neiju obalu i ta zemlja pripada vlasniku te obale.

=9 Novo re"no ostrvo C Napu6teno re"no korito 5 sluaju da se u reci pojavi novo ostrvo, ono "e postati objekat dr#avne svojine. )aputeno reno korito (korito sa koga se voda povukla ili je presuilo ostaje i dalje objekat dr#avne svojine. >9 O%vajanje p!o%ova *ravo svojine na plodove, koje stvar daje pripada vlasniku stvari. >zuzetak od ovog pravila postoji, kada stvar, koja daje plodove, dr#i savestan dr#alac, plodou#ivalac ili zakupac. Ova lica stiu pravo svojine na plodove u trenutku njihovog odvajanja. ?9 O%r0aj Odr#aj je dr#avina stvari, koja traje odreeno vreme i na osnovu koje se stie pravo svojine. Odr#aj mo#e bitire%ovan % kada je dr#avina savesna i zakonita, a traje zakonom odreeno vreme, na osnovu ega dr#alac stie pravo svojine- na pokretnoj stvari % protekom ( godine, a na nepokretnoj stvari % protekom &B godina< vanre%ni % ovaj odr#aj je manje kvali!ikovan od redovnog, jer ne zahteva da dr#avina bude i zakonita, kao kod redovnog, ve" samo da bude savesna i da traje, zakonom odreeno vreme. *ravo svojine se stie na pokretnoj stvari % protekom &B godine, a na nepokretnoj stvari % protekom 1B godina.

$reme potrebno za odr#aj poinje onog dana, kada je dr#alac stupio u dr#avinu stvari, a zavrava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za odr#aj. )a prekid i zastoj odr#aja primenjuju se pravila o prekidu, odnosno zastoju zastarelosti.

.@9 Sti(anje svojine o% nev!asnika *redstavlja odstupanje od pravila da prenosilac drugome ne mo#e ustupiti vie prava nego to sam ima. 3oraju biti ostvarenea op6te pretpostavke - da je sticalac savestan< - da je stvar pokretna< - da je stvar predata sticaocu< b jedna od posebni' pretpostavki: da je stvar pribavljena od nevlasnika, koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari< da je stvar pribavljena od nevlasnika, kome je vlasnik predao stvar u dr#avinu< da je stvar kupljena na javnoj prodaji.

..9 Okupa(ija Okupacija je uzimanje u dr#avinu niijih stvari (res nullius , sa namerom da se na njima zasnuje pravo svojine. 4a bi se na taj nain steklo pravo svojina, neophodno je ostvarenje slede"ih pretpostavki%a je stvar pokretna< da je tu stvar napustio njen vlasnik< da okupant ima dr#avinu stvari u nameri da na njoj stekne pravo svojine< da zakon nije iskljuio pravo svojine.

)a nepokretni stvari a nije o#u8e ste8i pravo svojine okupa(ijo , jer ukoliko je neka nepokretnost naputena, ona, po sili zakona, prelazi u dr#avnu svojinu. ./9 Na!a3 i3#ub!jene tu*e stvari i Na!a3 skriveno# b!a#a Pokretna stvar je izgubljena kad, bez volje vlasnika, odnosno dr#aoca, ona vie nije u njegovoj !aktikoj vlasti, jer njemu nije poznato gde se nalazi. )alaz izgubljene stvari je regulisan 5putstvom $lade D)?0 o postupanju sa naenim stvarima, iz &EFE. godine. 8ko u odreenom roku, po nala#enju stvari nije mogu"e prona"i vlasnika, stvar prelazi u drutvenu (sada dr#avnu svojinu, a savesni nalaza stie pravo na nagradu od &GH od njene vrednosti. Skriveno b!a#o su pokretne stvari % dragocenosti (zlato, srebro, nakit, drago kamenje i sl. , koje su bile sakrivene u nekoj nepokretnosti (zakopane u zemlji, uzidane u zgradu, odlo#ene u pe"inu itd. , tako dugo da je njihov vlasnik zaboravio na njih i ne mo#e ih prona"i. )aa sudska praksa ne primenjuje pravila S2,, kao ni 5putstva $lade iz &EFE. godine, a pozitivnih propisa nema. .19 Osta!i s!u"ajevi sti(anja prava svojine Na(iona!i3a(ija % *osle zavretka >> svetskog rata, raznim prinudnim propisima je izvreno podr#avljenje imovine !izikih i pravnih lica (ovo je originarni nain sticanja prava svojine dr#ave . ,a prinudno oduzete

stvari, %r0ava& uglavnom, nije raniji odnosno pravi"na.

v!asni(i a isp!ati!a nikakvu nakna%u ili ta naknada nije bi!a tr0i6na,

Eksproprija(ija % predstavlja prinu%no preno6enje nepokretnosti iz privatne svojine u %r0avnu svojinu, u optem interesu, i u3 pravi"nu nakna%u ranije v!asniku9 Go asa(ija % oduzimanje vlasnicima zemljita, koje je usitnjeno ili ima nepravilni oblik, kako bi na istom komasacionom podruju, dobili pravilnije parcele. =omasacija je vrena na osnovu akta dr#avnog organa, a u optem interesu. 5sitnjene i nepravilne zemljine parcele, koje se oduzimaju vlasnicima se ukljuuju u komasacionu masu, a iz nje se zemljite preraspodeljuje, tako da se ranijin vlasnicima daje odgovaraju"e zemljite, koje je pravilnijeg oblika i pogodnije za poljoprivrednu obradu.

Prestanak prava svojine *ravo svojine prestajekad drugo lice stekne pravo svojine na istoj stvari< naputanjem stvari (derelikcija % stvar se smatra naputanom ako njen vlasnik, na nesumnjiv nain, izrazi volju da se odrie prava svojine na njoj< propa"u stvari< 5a6tita prava svojine

*ravo svojine mo#e biti povreeno oduzimanjem stvari vlasniku ili smetanjem tog prava. ,atita prava u ovim sluajevima se ostvaruje podnoenjemreivindikacione tu#be (a(tio rei vin%i(atio < negatorne tu#be (a(tio ne#atoria < publicijanske tu#be (a(tio Pub!i(iana .

.9 Reivin%ika(iona tu0ba .o je tu#ba za povra"aj stvari. =O 3OIJ *O4)J.> .5I;5- !i(e koje tvr%i %a je v!asnik stvari *?O.>$ =O28 SJ .5I;8 *O4)OS>- protiv !i(a ko% ko#a se stvar na!a3i K.8 SJ .5I;O3 .?8I>- povra8aj stvari K.8 .5I>L86 .?J;8 48 4O=8IJ- v!asni6tvo 8ko je tu#beni zahtev usvojen, tu#eni se obavezuje da stvar vrati tu#iocu, s timako je savestan % predaje stvar vlasniku sa neubranim plodovima i ne pla"a naknadu za kori"enje stvari< ako je nesavestan % predaje stvar vlasniku, ali mora nadoknaditi vrednost ubranih plodova.

/9 Ne#atorna tu0ba .o je svojinska tu#ba vlasnika protiv svakoga, ko ga uznemirava u vrenju prava. =O 3OIJ *O4)J.> .5I;5- v!asnik )%r0a!a(+& koji je o etan u vr6enju ov!a68enja

*?O.>$ =O28 SJ .5I;8 *O4)OS>- protiv !i(a& koje neosnovano vr6i u3ne iravanje K.8 SJ .5I;O3 .?8I>- prestanak u3ne iravanja K.8 .5I>L86 .?J;8 48 4O=8IJ- "injeni(u neosnovano# u3ne iravanja 8ko je tu#beni zahtev usvojen, tu#eni se obavezuje da prestane sa protivpravnim uznemiravanjem i u sluaju nastanka tete, da je nadoknadi vlasniku (dr#aocu stvari.

19 Pub!i(ijanska tu0ba *ublicijanskom tu#bom kvali!ikovani dr#alac stvari zahteva vra"anje stvari od dr#aoca, kod koga se nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu. =O 3OIJ *O4)J.> .5I;5- kva!i7ikovani %r0a!a(& koji je pribavio in%ivi%ua!no o%re*enu stvar& po pravno osnovu i na 3akonit na"in *?O.>$ =O28 SJ .5I;8 *O4)OS>- protiv !i(a u "ijoj se %r0avini ta stvar na!a3i K.8 SJ .5I;O3 .?8I>- povra8aj stvari K.8 .5I>L86 .?J;8 48 4O=8IJ- ja"i pravni osnov 3a %r0avinu stvari