Skrip Tael Tec

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem
Oblast koju emo obraditi u ovoj knjizi je izuetno obimna i podlona promenama iz dana u dan. Ovo je pokuaj da se mnotvo informacija uobli i u jednu korisnu knjigu ili priru nik. Na prostorima bive Jugoslavije, kojima je ova knjiga namenjena, je dolo do uvoza jako velikog broja automobila sa sistemima elektronskog ubrizgavanja. Da bi se otklonili kvarovi na takvim automobilima, potrebno je dosta znanja. Ako u obzir uzmemo i jezi ku barijeru, informacije koje su dostupne preko Interneta su razumljive manjem broju ljudi. Serviseri imaju problem i prilikom nabavke dijagnosti ke opreme, opet zbog malog broja dostupnih informacija. Zato se neretko mogu uti komentari da se takvi motori ne popravljaju, da je to crna kutija i sli no. Majstori starog kova su navikli da motore podeavaju na uvo, to je danas zaista nemogu e. Pogotovo ako znamo da skuplji modeli automobila danas imaju najmanje trideset razli itih elektronskih podsistema u vozilu. Kompjuterska dijagnostika je realnost, a bei na dijagnostika unutar ovlatenih servisa je, u nekim slu ajevima, dostupna i kod nas. Obzirom da je materija dosta obimna, po nimo odmah. Malo istorije. Na prvim mehani kim sistemima za ubrizgavanje goriva se po elo raditi od 1883 godine. Pioniri na tom polju su bili Edward Butler i Deutz. Po etak dvadesetog veka je bio obeleen ratovima i tehni kim unapre2enjima. Malo pre Drugog svetsko rata, Nema ka je anagaovala Roberta Boscha i njegovu kompaniju na razvoju sistema za ubrizgavanje goriva na avionima. Jedan od prvih koji su imali taj sistem je poznati lovac Mesermit ME 109. Saveznici su, za to vreme, pokuavali da ovaj sistem razrade za upotrebu na svojim tenkovima. Nakon rata, avio industrija se okrenula mlaznim motorima i napustila klipne motore. Auto-industrijom su vladali karburatori. Poneki od proizvo2a a su pravili manje ili vie uspene izlete sa svojim sistemima, pa je teko re i koji je prvi pravi automobil ili motor gde su primenjena elektronska reenja koja imamo i danas. Na to je uticao i razvoj poluprovodnika, cena tih komponenti i kona na cena automobila. Prema podacima BMW-a, prvi industrijski primenjen elektronski sistem za ubrizgavanje goriva je bio DME, i to 1979 godina, na modelu BMW 633 CSi. Zapremina motora je bila 3210 kubnih centimetara, a DME sistem se koristio na svim automobilima serije 6. Drugi zna ajan pomak se desio 1986 godine, uvo2enjem DME III sistema, sa preko 30 senzora koji prate rad motora. Za svakog proizvo2a a automobila se ovi podaci razlikuju, ali moemo re i da su osamdesete ozna ile prekretnicu u auto-industriji, na polju primene elektronike. Veliki doprinos ovome je dala i naftna kriza sedamdesetih, koja je konstruktore primorala na nova reenja. Obzirom da proizvo2a i imaju razli ite oznake za sli ne sisteme ( ECU, EFI, DME ), usvoji emo oznaku ECU koja ozna ava Kontrolnu jedinicu motora, odnosno motor koji poseduje elektronsko upravljanje i nadzor.
Princip rada motora sa ECU sistemom

ECU je mikroprocesorski sistem koji upravlja pripremom gorive smee, paljenjem smee, nadgleda sastav izduvnih gasova i obavlja brojne druge funkcije ( ako su na automobilu ugra2eni sistemi protiv blokiranja to kova, proklizavanja, vazduni jastuci i sli no ). ECU tako2er priprema podatke za putni ra unar, na ijem ekranu moemo pro itati prose nu potronju goriva, kilometrau koju moemo pre i sa preostalim gorivom, prose nu brzinu, vanjsku temperaturu i sli no. ECU jedinica neprestano prati parametre motora kao to su temperatura motora, brzina vozila, koli ina usisanog vazduha, sastav izduvnih gasova, poloaj papu e gasa, a u nekim slu ajevima atmosferski pritisak i visinu. ( Ako se automobil kre e planinskim putevima,
Autor: Neboja Ostojic tel. 011 870 1519 064 2083 897 ostojicn@sezampro.yu
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem smanjuje se koli ina vazduha koja prolazi kroz turbokompresor. Da bi se izbeglo pregrevanje istog, on se isklju uje ). ECU jedinica na osnovu tih podataka fino podeava rad motora nekoliko desetina puta u sekundi da bi se obezbedile maksimalne performanse. Ukoliko se neki od senzora pokvari, ECU jedinica prelazi na poseban sigurnosni reim rada. Motor i dalje nastavlja sa radom, sa neto smanjenim performansama. Dananje ECU jedinice tako2er poseduju i OBD priklju ak, koji omogu ava priklju enje dijagnosti kih ure2aja. Dva glavna zadatka koja ECU mora obaviti su da u komoru za sagorevanje ubrizga odgovaraju u koli inu goriva, i da gorivu smeu zapali u pravom trenutku. Da bi ispunio ove zadatke ECU prima informacije preko senzora u motoru. Ipak, tri podatka su osnovna : - koli inu vazduha koja ulazi u motor - poloaj leptira za gas - broj obrtaja motora Na osnovu informacija o protoku vazduha i broja obrtaja, ECU jedinica o itava podatke iz svoje memorije ( tzv. tabela goriva ), da bi odredila koliko dugo treba svaka od brizgalica da bude otvorena. to je brizgalica due otvorena, ve a koli ina goriva se ubrizgava. U gradskom reimu rada motora ( srednji reim optere enja ), ECU jedinica u obzir uzima i signale koji dolaze sa Lambda sonde. Lambda sonda meri koli inu oksigena koja se nalazi u izduvnim gasovima. Na osnovu svih tih podataka svaki cilindar dobija optimalnu smeu. U slu aju kvara na ECU jedinici, ona sama pokuava da zaobi2e problem kako bi motor nastavio sa radom. Postoji mogu nost samodijagnoze i samopodeavanja, termini koje emo objasniti kasnije. Srce ECU jedinice je poluprovodni ki mikroprocesor. To je integralno kolo koje moe da obavlja razli ite aritmeti ke operacije velikom brzinom. Okvirno, taj broj se u klasi nim automobilima kre e do 10 miliona operacija u sekundi, a sistemi pojedinih entuzijasta koriste i bre procesore. Uz brzinu, veoma je vana i pouzdanost. Radni vek procesora je oko 150.000 sati, dok se za automobile o ekuje samo 4000 sati rada. Na slede oj slici je prikazan raspored komponenti ECU sistema : 1. Rezervoar sa gorivom 2. Pumpa za gorivo 3. Filter goriva 4. Regulator pritiska 5. Priguiva 6. Kontrolna elektronska jedinica ( ECU ) 7. Razvodnik paljenja 8. Brizgalica goriva 9. Brizgalica za hladan start 10. Leptir gasa 11. Prekida leptira gasa 12. Mera protoka vazduha ( protokomer ) 13. Lambda sonda 14. Termo-prekida 15. Senzor temperature motora 16. Ventil praznog hoda 17. Senzor mrtve ta ke 18. Glavni relej 19. Relej pumpe za gorivo
Malo o Lambda sondi Kao to smo ve nekoliko puta ponovili, za pravilan rad motora neophodno je da pripremiti pravilnu smeu, odnosno smeu sa odgovaraju im odnosom vazduha i goriva. Teoretski, najoptimalniji je odnos od 14.7 delova vazduha i jednog dela vazduha, koji se jo naziva i stohiometrijski odnos. Konkretno, to bi zna ilo 14.7 kg vazduha za sagorevanje 1 kg goriva, ili 9500 litara vazduha za jedan litar goriva. Kvalitet smee direktno uti e na potronju motora. U prakti nim uslovima potrebno je uzeti u obzir jo i zapaljivost smee i vreme potrebno za sagorevanje iste. Smea tako2er uti e i na kvalitet rada modernih katalizatorskih pre ista a. Moderni trostepeni katalizatorski pre ista i rade najoptimalnije upravo sa stohiometrijskom smeom, i tada se postotak njihovog korisnog delovanja penje na 98%. Moderni motori zato prelaze na reim rada sa stohiometrijskom smeom im se za to steknu uslovi tj. temperatura motora, usisnog vazduha i rashladne te nosti. Oznaka je uvedena kako bi se izmerio odnos izme2u smee koja trenutno izgara u cilindru i stohiometrijske smee ( 14.7 : 1 ). je odnos mase vazduha u pripremljenoj smei i mase vazduha u stohiometrijskoj smei = 1 , predstavlja koli inu vazduha koja je jednaka onoj u teoretski optimalnoj smei
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem < 1 , predstavlja manjak vazduha, to povla i za sobom stvaranje bogatije smee. maksimalna snaga motora se ostvaruje pri = 0.85 do 0.95 > 1 , u ovom reimu rada se stvara siromana smea, sa vikom vazduha. To smanjuje potronju goriva i smanjuje snagu. Postoji i maksimalna vrednost za vrednosti ve e od 1, koja se naziva granica siromane smee . Ona je definisana konstrukcionim reenjima motora i hemijskim gorionim procesima. Ako se ova granica prekora i moe do i do nemogu nosti paljenja gorive smee, nepravilnog i potpunog prestanka rada motora. Kod motora koji ubrizgavaju gorivo direktno u kompresionu komoru, faktor moe dosti i faktor 4. Ovo je jako visoka vrednost, koja za rezultat ima jako malu potronju goriva. Kod motora koji gorivo ubrizgavaju u usisnoj grani, maksimalna snaga se postie za faktor = 0.85 do 0.95, a minimalna potronja goriva pri faktoru = 1.1 do 1.2. ECU sistem treba da obezbedi optimalan sastav smee kako bi motor u svakom reimu rada radio optimalnom snagom. Tada je i emisija tetnih materija u izduvnim gasovima minimalna. U protivnom do i e do kondenzacije kapljica goriva. One ne e pravilno sagoreti, i automatski e se pove ati koli ina izduvnih materija. Postoje dva osnovna tipa Lambda sondi, cirkonijumske i titanijumske ( Titania ). Titanijumske sonde se koriste u jako malom broju vozila, tako da ih ne emo detaljno obra2ivati. Cirkonijumska sonda se satoji od eli nog ku ita sa navojem. Unutar metalnog vrha sa prorezima se nalazi uplji konusni element napravljen od cirkonijum-dioksida ( vrsta kerami kog matreijala ), koji je sa vanjske i unutranje strane obloen tankim slojem mikroporozne platine. Vanjski sloj je izloen strujanju vrelih izduvnih gasova, dok je unutranji sloj izloen vazduhu i priklju en na elektri ni vod koji ide do ECU jedinice. To je galvanski element. Cirkonijum-dioksid se ponaa kao elektrolit, a platinumski slojevi su elektrode. Kada se cirkonijum-dioksid ugreje na temperaturu od 300 stepeni Celzija, postaje elektri no provodljiv i privla i negativno naelektrisane jone oksigena. Ovi joni se skupljaju na vanjskom i unutranjem sloju platine. Unutranja elektroda, koja je u dodiru sa vazduhom, e naravno privu i vie jona iz vazduha, nego ona koja je u dodiru sa izduvnim gasovima. javlja se razlika potencijala i struja te e. Ako motor radi sa bogatom smeom, napon e biti visok. Ako je smea siromana, napon e biti nizak. U praksi, napon ne prelazi 1.3 Volta. Obi no se kre e u rasponu od 0.1 do 0.9 Volti, i stalno se penje i opada. Ako je naponski nivo manji od 0.45 Volti, ECU jedinica smatra da je smea siromana. Preko toga je smea bogata. Da bi senzor radio, mora dosti i radnu temperaturu od 300 stepeni Celzija. Dok je senzor hladan, ECU jedinica ignorie podatke sa Lambda sonde i radi u reimu otvorene petlje. Da bi se senzor to pre zagrejao, noviji modeli sondi koriste i posebne elektri ne greja e. Postoje primerci sa dva, tri ili etiri priklju ka. Dva priklju ka imaju obi ne negrijane sonde. Sonda sa tri priklju ka ima ugra2en grejni element, a merni signal se prenosi crnom icom. Metvrta ica je, u stvari, dodatno uzemljenje. Ako je jedan od cilindara neispravan, on e u izduvne gasove ubaciti toliko vazduha da e sonda poslati signal o siromanoj smei. ECU jedinica e obogatiti smeu na ostalim cilindrima, to e dovesti do pove ane potronje i nepravilnog rada. Kada se zamenjuje Lambda sonda, potrebno je obratiti panju da su navoji premazani posebnom vrstom masti. Obi no su navoji ve namazani, i dovoljno je skinuti
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem najlonski zatitini omota na novoj sondi. U protivnom, mogu a su ote enja navoja leita prilikom skidanja!!!!!!!!!!!
Sistem za paljenje gorive smee Funkcija sistema za paljenje je da zapo ne proces sagorevanja u komori za sagorevanje, i to na na in da zapali gorivu smeu u ta no odre2enom trenutku. Ovo se deava pomo u varnice koja u obliku kratkotrajnog elektri nog pranjenja izme2u elektroda sve ica. Pouzdano paljenje je veoma bitno i za dobar rad katalizatora. Ako varnica iz nekog razloga zataji, nesagorela smea ulazi u veoma vru katalizator, tamo sagoreva i ote uje sam katalizator. Za sagorevanje stohiometrijske smee je potrebno da varnica oslobodi 0.2 mJ energije. Ako je smea siromana ili bogata, potrebno je i do 3mJ energije. Ova energija je samo deo energije koja je potrebna za pripremu varnice. Ako je sadrana energija nedovoljna, smea se ne e upaliti i motor gubi snagu. Zato sistemi za pripremu varnice moraju osloboditi energiju dovoljnu i za najtee uslove rada. Tako2er, bitno je da varnica do2e u kontakt sa to ve im delom smee, a to se postie ve im zazorom izme2u elektroda i duim trajanjem elektri nog luka. Nemogu e je u potpunosti ispuniti sve uslove, i kompromis mora postojati. Pravi trenutak paljenja se postie ako uzmemo u obzir broj obrtaja motora, optere enje, dizajn motora, gorivo, i trenutni reim rada ( start, vonja, preticanje ). Ako se varnica pojavi u loem trenutku, mogu a je pojava detonantnog sagorevanja. U motorima sa visokom kompresijom koji se danas koriste se ova pojava jo lake doga2a. Da bi se ova pojava spre ila uvode se senzori detonacije koji oslukuju rad motora. Ako primete zvuke detonacije, ta ka paljenja se pomera. Ovo je naro ito opasno pri visokom broju obrtaja, kada buka koja nastaje radom motora ometa pravilan rad senzora.
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Induktivni sistemi za paljenje Energija potrebna za pripremu varnice se pohranjuje i osloba2a u visokonaponskom kalemu. To je klasi no reenje, a postoji i novi CDI sistem u kojem se potrebna energija pohranjuje u kondenzator. Sistem se u grubim crtama sastoji od izvora elektri ne energije ( akumulator ), izlaznog stepena snage koji komutira visokonaponski kalem, visokonaponskog kalema i sve ice. Viskonaponski kalem se satoji od primarnog i sekundarnog namotaja. Energije se iz primarnog u sekundarni namotaj prenosi putem magnetne indukcije. Sekundarni namotaj je visokonaponski, i preko kablova vodi strujne impulse do sve ica. Odnos broja namotaja primara i sekundara je obi no 1 : 100. Izlazni stepen snage na sebe preuzima ulogu prekida a, zatvara i otvara strujno kolo.Uz to, kod niskoomskih kalema ima ulogu limitera struje i primarnog napona koji nastaje nakon prekida strujnog kola. Izlazne stepen emo detaljno obraditi kasnije.
A klasi ni visokonaponski kalem sa jednim uzemljenim krajem B visokonaponski kalem za jednu sve icu ( bez razvodnika paljenja ) C visokonaponski kalem za dve sve ice ( bez razvodnika paljenja )
Otpor primara : Struja varnice : Otpor sekundara :
0.2 ohms 300mA 1.38K ohms

Trajanje varnice : Maksimalni napon : Induktivnost primara : Odnos broja namotaja primara i sekundara: Energija varnice : Napon primara : Napon sekundara : Nazivni napon primara : Maksim. broj obrtaja motora
200uS 42000 Volti 7mH 100:1 190 miliJoules po varnici 535 Volti 40000 Volti 12 - 18 Volti 12.500 pri 14.4 Volti
Na slici je prikazan visokonaponski kalem nove generacije ( proizvo2a MSD, USA ). Namenjen je upotrebi u modernim, visokoenergetskim digitalnim sistemima. Izuzetno nizak otpor primarnog namotaja omogu ava izuzetno brzo pripremanje varnice. Struja primara se elektronski kontrolie i ne prelazi 8 Ampera. Namotaji primara i sekundara su izolovani tvrdom epoxy smolom, i smeteni u aluminijumsko ku ite. Kalem je otporan na vibracije, vlagu i temperaturu. Klasi ni viskonaponski kalemi za potpunu pripremu varnice trebaju od 2.1 do 6 milisekundi vremena. Kalem kojem je potrebno 6 mS za pripremu varnice nije pogodan za upotrebu u motorima sa visokim brojem obrtaja. Iz tog razloga, kalemi visokih performansi imaju veoma nizak otpor primarnog namotaja od 0.2 do 0.7 Ohma, i za potpunu pripremu varnice im je potrebno manje od 3mS. Ovaj podatak je veoma vaan prilikom izbora sistema za paljenje. U obzir se uzima broj cilindara, broj sve ica, broj obrtaja motora, snaga i snaga po litru. Kapacitivni sistemi za paljenje Na motorima koji razvijaju velike snage, posebno V8 i V12 motorima, sistem za paljenje sa jednim induktivnim kalemom je nedovoljan za pripremu efikasne varnice, naro ito pri visokom broju obrtaja i visokim radnim pritiscima u cilindru. Tu se koriste kapacitivni sistemi za paljenje ( CDI ), kako bi se skratilo vreme potrebno za pripremu varnice. Kod klasi nih induktivnih sistema za paljenje koristimo napon od 12 do 14V ( napon autoinstalacije) za punjenje primarnog namotaja. CDI sistem, pomo u elektronskih kola i pretvara a, puni visokonaponski kondenzator na napon od 30 do 500 V. Taj kondenzator se pomo u poluprovodni kih prekida a ( tiristori ) prazni preko primarnog namotaja induktivnog kalema. Ovaj proces se odvija u vremenskom periodu kra em od 1mS. Zbog toga je isti motor u mogu nosti da razvije duplo ve i broj obrtaja pre nego to do2e do detonatnog sagorevanja ili nepravilnog rada. Jedna od mana CDI sistema je upravo to kratko trajanje varnice. Ipak, bolje je imati i varnicu kra eg trajanja nego je ne imati uopte. Druga mana, koja e se ispoljiti samo u odre2enim slu ajevima, je mogu nost indukovanja varnice u susednim kablovima. Zbog toga se na CDI motorima koriste razvodne kape sa ve im razmakom priklju aka. Tako2er, ivotni vek razvodne ruke je neto kra i nego obi no.
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Neki od ovih CDI sistema nude mogu nost viestrukog generisanja varnice Multispark sistemi. Takvi sistemi omogu avaju da se na istu sve icu, u toku jednog takta sagorevanja, poalje vie varnica. Sistem e raditi u tom reimu do nekih 3000 obrtaja u minuti, jer se nakon toga vreme za pripremu varnice skra uje. Ovi sistemi pruaju neto mirniji rad motora na niim obrtajima, i neto niu emisiju izduvnih gasova. Proizvo2a i snanih CDI i CDI Multispark sistema esto daju upozorenja o izrazito jakom i po rad ECU jedinice opasnom EMI i RFI zra enju. Izrazito jake smetnje poti u od rada elektronskog stepena za punjenje visokonaponskog kondenzatora. Proizvo2a i zato preporu uju upotrebu samo najkvalitetnijih kablova za sve ice, kako bi se smetnje maksimalno umanjile, kao i ugradnju takvih sistema to dalje od ECU jedinice. Sistemi sa vie visokonaponskih kalema Razvoj tehnologije i masovnost proizvodnje elektri nih i elektronskih komponenti je snizio cene, pa se na modernim motorima sve vie primenjuju sistemi na kojim svaka, ili svake dve sve ice imaju svoj visokonaponski kalem. Takav kalem ima u sebi integrisan i izlazni stepen snage ( komutacioni element ), pa iz ECU jedinice do takvih kalema stiu samo slabi upravlja ki impulsi. Ovakvi sistemi nemaju klasi an mehani ki razvodnik paljenja i nemaju pokretnih delova. To omogu ava ve u pouzdanost, i lake otklanjanje kvarova, a iznad svega pouzdaniju varnicu i ve i broj obrtaja motora. Sistemi sa dve sve ice po jednom kalemu su poznati i po nazivu sistemi sa jalovom varnicom. Varnica u isto vreme preska e u cilindru sa radnim i u cilindru sa izduvnim taktom. Takvi motori imaju neto niu emisiju tetnih izduvnih gasova jer varnica u izduvnom taktu jo jednom sagoreva neke nesagorele ostatke.
Raspored i ozna'avanje Lambda sondi
Linijski motor
V motor
10
11
Elementi ECU sistema

Svi motori za svoj pravilan rad zahtevaju ispravnu smeu goriva i vazduha, kao i varnicu koja e da zapali smeu u pravom trenutku. To su osnovne stvari koje je veoma vano zapamtiti jer one vae za sve motore,bez obzira na generaciju i godinu proizvodnje. Zapamtite, sve se svodi na : - Koli inu goriva koja se ubrizgava - Trenutak paljenja smee
Koli ina goriva koja se mea sa vazduhom se opisuje kao odnos vazduh/gorivo. Bogata smea ( kao npr. 12 : 1 ) koristi mnogo goriva, i dobra je za snagu motora, dok Siromana smea ( 17 : 1 ) koristi manje goriva i mnogo je ekonomi nija. Odnos 10 : 1 koji je prikazan na ekranu instrumenta je veoma bogata smea ! Trenutak paljenja smee se odnosi na trenutak rotacije radilice motora prilikom kojeg preska e varnica. Ovo vreme je promenljivo jer se za vreme rada motora u podru ju visokih obrtaja smanjuje vreme sagorevanja smee, pa i varnica mora zapaliti smeu ranije. Promene trenutka paljenja smee se takodjer deavaju prilikom promene optere enja motora, promene temperature i oktanske vrednosti goriva.
12
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Prvi element sistema za upravljanje radom motora je sistem napajanja gorivom. Prva karika u lancu je pumpa visokog pritiska ( na slici ) koja se obi no montira u blizini rezervoara sa gorivom. Crevo za gorivo povezuje pumpu sa filterom za gorivo, i vodi gorivo dalje do motornog prostora. Crevo se zatim dovodi na razdelnik goriva i vodi do svake brizgalice. Na kraju razdelnika se nalazi regulator pritiska goriva, a viak goriva se vodi nazad u rezervoar preko povratnog voda.
Sistem napajanja motora vazduhom po inje sa vazdunom kutijom. Potpritisak koji se stvara u motoru usisava vazduh i pre i ava ga preko filtera za vazduh. Leptir za vazduh kontrolie koli inu vazduha koja ulazi u motor. Da bi se mogao regulisati broj obrtaja motora na praznom hodu postoji cevno premotenje ovog letpira. Koli ina vazduha koja prolazi ovim premotenjem se kontrolie pomo u ra unarski upravljanog ventila, koji se na slici moe videti na vrhu kutije. Kada se vazduh na2e unutar usisne grane, odlazi pravo u komoru za sagorevanje. Pre nego sto u2e u samu komoru prolazi oko brizgalice za gorivo. Tada nastaje goriva smea koja se u komoru ubacuje za vreme otvaranja usisnog ventila. Elektronski sistem ( ra'unar ) za svoj rad koristi senzore. Mnogo puta u sekundi oni govore ra unaru ta se deava u motoru. Ra'unar je mozak sistema, i u mnogim automobilima se on obiljeava kao ECU. Programiran je od strane fabrike da daje odgovaraju e izlazne veli ine na osnovu podataka koje dobija od senzora. Jedan od primera za izlazne veli ine su brizgalice, odnosno duina vremena u kojem brizgaju gorivo. Protokomer Da bi ECU pravilno, u svakom trenutku mora znati ta se u motoru deava. Da li se automobil nalazi na uzbrdici, dok motor radi na 3000 obrtaja u minuti,po vrelom danu ? Ili je moda u pitanju gradska vonja po hladnom vremenu, a motor upravo pokrenut ? Ove podatke ECU dobija preko svojih senzora.
Senzor temeperature rashladne te'nosti daje ECU podatke o temperaturi motora. Nalazi se na ku itu termostata u ve ini slu ajeva, na slici je to senzor sa utim priklju kom. Ovaj senzor ima promenljivu otpornost sa promenom temperature. Ako se pove ava temperatura
13
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem motora, njegova otpornost se smanjuje. Senzor se preko ECU napaja konstatnim naponom, a promenljiva veli ina se vodi nazad u ECU. Preko ovog promenljivog napona ECU moe da dobije podatke o temperaturi rashladne te nosti.
Temperatura vazduha koji se usisava se tako2er meri. Senzor za ovu namenu se moe nalaziti na kutiji vazdunog filtera ili na usisnoj cevi. Ovaj senzor je takodjer promenljivi otpornik. On ima otpornost od 3555 Oma na 20 stepeni Celzija, i samo 475 Oma na 70 stepeni Celzija. Pa zar moe temperatura ulaznog vazduha dosti i 70 stepeni Celzija ? Naravno, vreo letnji dan........ Da bi ECU obezbedio odgovaraju u koli inu goriva i zapalio smeu u pravom trenutku, potrebno je da zna koliko je optere enje motora. Neki automobili koriste Mera' koli'ine vazduha odnosno protokomer da bi izmerili optere enje motora. Snaga motora zavisi direktno od koli'ine vazduha koja u njega ulazi. Ako motor koristi mnogo vazduha, onda je potrebno da se ubrizga i ve a koli ina goriva, a sve u cilju da se odri optimalan odnos vazduha i goriva.
Postoji nekoliko tipova protokomera koji se danas ugradjuju. Ovaj protokomer je protokomer sa vrelom icom. Vazduh koji ulazi u motor struji oko ice napravljene od platine, a koja se grije strujom koja kroz nju prolazi. Vazduh koji struji hladi icu. ECU pokuava da odri platinastu icu na konstantnoj temperaturi, i moe da prora una koliko struje je za to potrebno. to je vie struje potrebno da se ica grije, vie vazduha ulazi u motor. Ovaj tip senzora pravi mali otpor vazduhu koji ulazi u motor jer su mu dimenzije radnog dela tj. ice male. U SAD se ovaj tip senzora ozna ava kao MAF.
14
Ovo je mera' protoka sa leptirom. Ovaj tip protokomera koristi za svoj rad leptir koji pregradjuje usisnu cev. to je ve i otklon leptira, ve a je i koli ina vazduha koja ulazi u motor. Leptir je povezan sa elektri nim potenciometrom. Potenciometar ima promenljivi otpor, i menja svoj otpor sa promenom otklona leptira. Ovaj tip protokomera prua ve i otpor vazduhu koji ulazi u motor, jer je povrina radnog dela tj. Leptira velika. Ovaj tip senzora ima ugradjen i senzor temeprature jer moe da meri samo koli inu vazduha. Ako se poveu ove dve veli ine ( koli ina i temperatura ) dobije se masa vazduha.
Neki tipovi automobila ne koriste protokomere, ve koriste podatke tri senzora kako bi prora'unali koja masa vazduha ulazi u motor. Prvi senzor je senzor temperature vazduha, drugi je senzor broja obrtaja motora, i tre i je senzora vakuum u usisnoj grani. Ovaj senzor se obeleava kao MAP senzor ( mera potpritiska u usisnoj grani ). MAP senzor konstantno meri vakuum u usisnoj grani. Veli ina vakuuma zavisi od broja obrtaja i polozaja papu e gasa. Ako MAP senzor registruje nizak nivo vakuum u usisnoj grani, a senzor broja obrtaja pokazuje visoku vrednost, ECU zaklju uje da je potrebno mnogo goriva. Visok nivo vakuuma na visokim ili niskim obrtajima zna i da je leptir zatvoren pa ja i motor malo optere en. To zna i da je malo goriva potrebno. MAP senzor se nalazi u usisnoj grani, iza leptira gasa, i ne ometa u bilo kojem smislu vazduh koji ulazi u motor. Ovaj tip senzora se moe koristiti na svim tipovima motora. Izduvni sistem koji ne odgovara originalu moe kod MAP motora da dovede do osiromaenja smee. Naime, sportski izduvni sistemi se prave sa namerom da se omogu i ve i i bri protok gasova iz motora. To moe osiromaiti smeu do te mere da se drasti no smanji snaga motora, jer ECU ne moe da registruje ve u koli inu vazduha koja prolazi.
15
ECU jedinica morad imati podatke i po poloaju papu e gasa. Senzor papu'e gasa daje vane informacije naro ito prilikom ubrzavanja. Ve ina ovakvih senzora koristi potenciometar, ali su neki od senzora dvopoloajni jedna pozicija ozna ava prazan hod, a druga pun gas. Senzor koji je ovde prikazan koristi potenciometar, i na taj na in ECU uvek ta no zna koliko je leptir gasa otvoren.
ECU zahteva podatke i o broju obrataj motora i poloaju radilice prilikom rotacije. Ovo omogu ava da ECU ubrizga gorivo u pravom trenutku i da smeu zapali varnicom. Postoji nekoliko tipova senzora za poloaj radilice. Nissan koristi Opti'ki senzor poloaja radilice. Svetlost koju emituje LED dioda registruje fototranzistor, a prekida je metalna plo a sa prorezima koja prolazi izme2u njih. Neki senzori koriste plo e sa 360 proreza i daju veoma preciznu informaciju o broju obrtaja. Neki od tih proreza su druga ije oblikovani pa se na osnovu njih moe dobiti poloaj radilice.
Ovo je senzor poloaja radilice sa Hallovim efektom. Koristi nazubljeni disk koji se okre e unutar ku ita. Svaki put kad se metalni zub na2e izme2u Hall senzora i magneta, Hall senzor se isklju uje. ECU meri duinu i broj impulsa, i na osnovu toga izra unava broj obrtaja i poloaj radilice.
16
Svrha senzora brzine automobile je jednostavna. On govori ECU kolika je brzina kretanja automobila. Senzor se moe nalaziti na menja u, ili na to ku. Ovaj senzor se u nekim automobilima koristi za ograni enje maksimalne brzine, a takodjer i da se pobolja ekonomi nost i voznost.
Lambda sonda ( Oksigen senzor ) je smetena na po etku izduvne grane. Ona daje podatke ECU o sastavu smee da li je siromana ili bogata. Senzor generie napon, ba kao baterija. Kada je smea siromana, senzor daje veoma nizak izlazni napon, oko 0.2 volta. Kada je smea bogata. Izlazni napon je ve i, oko 0.8 volti. ECU koristi ovaj napon da bi odrao smeu u granicama od 14.7 : 1. Senzor detonacija je sli an mikrofonu. On oslukuje rad motora, da ne dodje do detonantnog sagorevanja. Urafljen je u blok motora i podeen tako da izdvoji posebne zvuke koji nastaju prilikom detonatnog sagorevanja. Mnogi EFI motori rade na samoj ivici detonantnog sagorevanja, to zna i da je ovaj senzor veoma vaan. V motori ponekad imaju dva senzora, za svaki red cilindara po jedan.
17
Najvaniji element EFI sistema koji kontrolie ECU su brizgalice. Koli ina goriva koja se ubrizga u motor je odre2ena duinom vremena u kojem su brizgalice otvorene. Duina vremena se u literaturi ozna ava kao irina impulsa. Kada su otvorene, gorivo iz njih izlazi u obliku fine magle. U ve ini slu ajeva jedna brizgalica ubrizgava gorivo na svaka dva obrtaja radilice. Ako je potrebna ve a koli ina goriva, vreme ubrizgavanja se produava. Zvuk otvaranja i zatvaranja brizgalica se moe uti za vreme rada motora kao tiho kuckanje ili pucketanje. Postotak vremena u kojem su brizgalice otvorene se ozna'ava kao faktor optere enja. Brizgalica koja otvorena u trajanju od pola maksimalnog vremena ima 50% faktor optere enja. Ako je pak otvorena tri- etvrtine vremena ima faktor opter enja od 75%. Ako rade punom snagom, moderni motori mogu imati faktor optere enja i do 85%. Za o itanje ove veli ine se moe koristi dobar digitalni AVOmetar koji ima opciju merenja frekvencije i faktora optere enja.
Prilikom modifikacija na motoru, faktor optere enja i propusna mo brizgalica imaju ogroman zna aj. Ako na motor stavimo turbokompresor, koli ina vazduha koji se ubacuje u motor se pove ava. Da bi smea imala pravilan sastav, vie goriva se mora ubrizgati. Ali, da li su brizgalice dovoljno velike za ovo ? maksimalan protok se ostvaruje ako su brizgalice otvorene 100% vremena. Ako je potrebno ubrizgati ve u koli inu goriva, moraju se montirati ve e brizgalice.
18
Da bi se, u slu aju ograni enog budeta, prevazili problemi sa ograni enim kapacitetom brizgalica mogu e je pove ati pritisak u instalaciji za gorivo. Na taj na in e kroz isti popre ni presek otvora brizgalice prote i vie goriva u istom vremenskom periodu. Za ovu namenu postoji poseban regulator pritiska sa rastu om karakteristikom. Njegov zadatak je da pove a pritisak u instalaciji goriva sa pove anjem protoka vazduha u usisnoj grani. Na primer, pritisak goriva moe narasti i do tri puta u odnosu na standardnu vrednost, uz maksimalni protok vazduha u usisnoj grani. Ipak, pove anje pritiska nije tako dobro reenje kao to je, naravno, ugradnja ve ih brizgalica i izmena parametara unutar ECU jedinice, ali je mnogo jeftinije.
U mnogim automobilima, ECU direktno ne kontrolie visokonaponski kalem ( bobinu ). Umesto toga se koristi komutacioni modul koji na sebe preuzima ulogu napajanja strujom visokonaponskog kalema. ECU jedinica alje upravlja ke impulse do komutacionog modula, i na taj na in upravlja pripremom varnice i paljenjem smee u pravom trenutku. Neki ECU sistemi imaju jedan visokonaponski kalem i visokonaponski distibutor tj. razvodnik. Visokonaponski razvodnik prosle2uje visokonaponski impuls do sve ice, u pravom trenutku,
koriste i rotacionu razvodnu ruku ispod razvodne kape. Ipak, mnogi moderni automobili koriste sistem sa vie visokonaponskih kalema. Postoje reenja u kojima svaka sve ica ima svoj visokonaponski kalem, i reenja gde su dve sve ice vezane za jedan visokonaponski kalem sa dva izvoda ( bobine sa neuzemljenim krajem visokonaponskog namotaja, tj. bobine sa dva kraja ). Kod bobina sa dva kraja, dve sve ice bacaju varnicu u istom trenutku jedna varnica pali kompresovanu smeu u jednom cilindru ( po etak radnog takta ), a druga varnica je tzv. jalova varnica i ona u isto vreme preska e u drugom cilindru, za vreme takta izduvavanja. Ta varnica ima zadatak da sagori nesagorele ostatke u izduvnim gasovima, i na taj na in barem malo smanji zaga2enje. Senzor poloaja radilice je kod takvih motora obi no montiran na samoj radilici. Kontrola broja obrtaja na praznom hodu se ostvaruje regulisanjem koli ine vazduha koja zaobilazi skoro potpuno zatvoreni leptir gasa u usisnoj cevi. Neki automobili koriste
19
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem pulsiraju i ventil koji se, sli no brizgalici, otvara i zatvara. Ako je potrebno pove ati broj obrtaja na praznom hodu, radni ciklus ventila se produava, tj. ventil bude otvoren due vreme i u motor ulazi ve a koli ina vazduha. Drugi sistemi koriste ventil koji se postepeno zatvara sa porastom temperature motora. Ovaj tip ventila se grije rashladnom te no u, ili posebnim grija ima. Kada se motor zagrije, ventil puta manje vazduha i motor smanjuje broj obrtaja na praznom hodu. Kod motora sa elektronskim gasom, koristi se sistem sa kora nim motorom. Motor se upravlja impulsima ECU jedinice, i postepeno zatvara ventil, okre u i radni deo u krug. Postoji veliki broj ure2aja kojima tako2er upravlja ECU jedinica, kao to su npr. turbokompresor, vetilatori za hla2enje, klima ure2aj, automatski menja , i sli no. neki automobili poseduju ECU jedinice koje imaju integrisane podsisteme za sve ove ure2aje, dok drugi poseduju odvojene ECU jedinice za ure2aje koji se posebno naru uju npr. vazduni jastuk. Ako otvorite ECU jedinicu ( to vam uopte ne preporu ujemo ), vide ete veliki broj elektronskih komponenti na jako sloenoj tampanoj plo i. Obzirom da je broj stru njaka koji mogu izvesti neke popravke ili eventualne prepravke jako mali, ne morate se puno brinuti zbog sloenosti ECU jedinice. Vae je da u potpunosti razumete veli ine koje ECU obradjuje, i signale koje ECU generie za upravljanje motorom. Softverska i hardverska reenja se stalno menjaju i nadopunjuju, i nepotrebno je da se njima optere ujete. No, da bi prepoznali neke od mogu ih kvarova, informisa emo vas o na inu rada ECU jedinice. Nekada se moe desiti i ono to najmanje prieljkujemo, a to je da ECU jedinica prestane sa radom. Nabavka takvog ure2aja je jako skupa, pa prilikom donoenja takve odluke morate biti sigurni. ECU jedinica se svojim dizajnom moe okarakterisati kao digitalni ure2aj, iako su senzori od kojih ona prima informacije analognog tipa. Ulazni stepen ECU jedinice vri pretvaranje analognih veli ina u digitalne, i alje ih na dalju obradu. Podaci se obra2uju unutar centralne procesne jedinice ( mikrokontroler ). Hardverska reenja variraju, i mogu nost zamene podataka koji se nalaze unutar EPROM ili EEPROM je problemati na. Naj e i razlog je nemogu nost va2enja memorijskog ipa, koji je zalemljen direktno na plo u. Oprez pri rukovanju ECU jedinicom je OBAVEZAN !!!!!
20
Unutranjost ECU jedinice
Iako je unutanjost ECU jedinice jako sloena, bilo bi dobro da se svi oni koji itaju redove ove knjige upoznaju sa unutranjo u ECU jedinice. U osnovnoj i srednjoj koli u imo dosta toga o unutranjosti ovekovog organizma, to ne zna i da emo postati doktori. Ipak, ako nas neto zaboli, dobro je znati barem priblino o emu se radi i kolika je opasnost. Poznavanjem rada ljudskih organa bolje emo se brinuti o sopstvenom organizmu. Sli no moemo re i i za ECU jedinicu. Ne moramo je posmatrati kao crnu kutiju koje emo se plaiti. tampana plo a na kojoj su smeteni elementi je troslojnog tipa. Elementi koji su na nju postavljeni su meavina SMD i klasi nih komponenti. Eventualna intervencija podrazumeva jako precizan rad i upotrebu niskonaponskih lemilica. Sve mere opreza koje se preporu uju prilikom rada sa poluprovodni kim komponentama vae i ovde. Jedna od najvanijih je da komponente ne diramo ako postoji opasnost od elektrostati kog pranjenja. Zamena SMD komponenti tako2er moe biti problemati na ako su komponente pre automatskog lemljenja zalepljene za tampanu plo u. Centralna procesna jedinica je Siemens-ov SAB 80C537 8-mo bitni mikrokontroler izra2en u CMOS tehnici. To je integralno kolo koje po svojim karakteritikama spada u sam vrh Siemens-ove SAB 8051 familije mikrokontrolera. Ima pove ane aritmeti ke mogu nosti, mogu nost obrade analognih signala i tajmere ( broja ka kola kojima se obra2uju doga2aji u pravilnim vremenskim intervalima ). Neke osnovne tehni ke karakteristike su : Radna frekvencija : 12 16 MHz Interna memorija za podatke : 256 bajtova Memorija za instrukcije : 64 Kbajtova Broja i : 'etiri 16-to bitna broja'a koji se mogu koristiti za merenje vremena Analogni deo : 8-mo btini A/D konvertor sa 12 multipleksiranih ulaza Komunikacija : dva serijska interfejsa za dvosmernu komunikaciju Ulaz / izlaz : 56 ulazno/izlaznih linija, 12 ulaznih linija
21
Druga veoma vana komponenta, u kojoj se nalaze tabele sa podacima o koli ini goriva koju treba ubrizgati, i vremenu paljenja smee je tzv. FLASH memorijski ip. Ovo memorijsko integralno kolo ima mogu nost promene sadraja svake memorijske lokacije od strane Centralne procesne jedinice, i moe da zapamti svaku promenu sadraja i nakon prestanka napajanja izvorom istosmerne struje. FLASH ipovi imaju sve najbolje osobine razli itih tipova memorijskih ipova starije generacije ( ROM, EPROM, EEPROM ). Ovo konkretno kolo nosi oznaku AM28F512 ( Atmel ), i ima kapacitet od 64 Kbajtova. Ura2eno je u CMOS tehnici i proizvo2a garantuje preko 100.000 reprogramiranja ( izmene sadraja ) i garantuje da e kolo uvati sadraj 10 godina.
Princip zatvorene petlje Kada vozite po gradu,propisanim brzinama, motor radi sa pola snage. U ovim uslovima, ECU jedinica je programirana da odrava odnos vazduh/ gorivo 14.7 : 1. Pri takvom sastavu gorive smee katalizator najbolje odstranjuje nesagorele estice iz izduvnih gasova. Lambda sonda,
22
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem koja kontrolie sastav izduvnih gasova, alje povratni naponski signal u ECU jedinicu, i govori joj da li je smea bogata ili siromana. Ako motor radi sa malo bogatijom smeom, ECU jedinica e smeu osiromaiti,i obratno. Gasovi opet prolaze pored Lambda sonde, ona ponovo alje podatke i tako u krug.
Ovaj reim rada se naziva radom u reimu zatvorene petlje. U ovom reimu ECU jedinica radi kada motor dostigne radnu temeperaturu, kada je papu ica gasa u srednjem poloaju, i pri odre2enoj brzini vozila. U normalni uslovima vonje, ovi uslovi su ispunjeni najve im delom vremena. Ipak, ECU jedinica moe da prekine svoj rad u ovom reimu momentalno. To se deava ako npr. naglo pritisnemo pau icu gasa. ECU prekida rad u reimu zatvorene petlje, ignorie Lambda sondu i momentalno oboga uje smeu. Voza ne oseti nita od ovoga, osim naglog ubrzanja. Rad u reimu zatvorene petlje podrazumeva ispravnost Lambda sonde. U suprotnom, ECU jedinica ne e raditi u ovom reimu i potronja e porasti. Samopodeavanje Lambda sonda se koristi i kao deo sistem za samopodeavanje. razmotrimo to na slede em primeru. Ako je npr. filter goriva malo zaprljan, koli ina goriva koja doti e u motor e se malo smanjiti pa e i motor raditi sa neto osiromaenom smeom. Lambda sonda ovu promenu registruje, a ECU jedinica zatim oboga uje smeu tj. pove ava trajanje intervala u kojem su brizgalice otvorene. Ali, ovakav sistem bi bio prili no neefikasan ako Lambda sonda mora ECU jedinici svaki dan ponavlajti istu stvar. Umesto toga se deava slede e. ECU jedinica zna da je smea uvek pomalo siromana, tako da trajno oboga uje smeu, tj. tu promenu trajno memorie. Ako u me2uvremenu promenimo za epljeni filter goriva, ECU jedinica se postepno vra a na fabri ka podeavanja. Da bi se sve ovo deavalo, potrebno je da Lambda sonda bude apsolutno ispravna. Ipak, Lambda sonda koja se koristi u ovakvim sistemima moe da kontrolie smeu samo u jednom ograni eno opsegu. Senzor je fabri ki konstruisan da bude veoma osetljiv oko veli ine 14.7 : 1, jer je taj odnos najbitniji. Taj nedostatak uti e na ponaanje ECU jedinice za vreme tzv. krstarenja ( vonja jednoli nim gasom, npr. auto-putem ). Krstarenje Siromanija smea se koristi u reimu manjih brzina i srednjeg optere enja. Ali, ta se deava kada vozimo dugo vremena istom brzinom, jednoli no, na otvorenom putu ? U tom slu aju se mogu koristiti jo siromanije smee, i na taj na in popraviti ekonomi nost vonje. Upravo tome i slui reim krstarenja. Ako dugo vremena vozite jednakom brzinom i ako je motor dostigao radnu temperaturu, ECU jedinica po inje da polako osiromaava smeu. Iz sekunde
23
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem u sekundu, smea postaje sve siromanija, do granice koja i dalje omogu ava kretanje vozila istom brzinom. Ako pritisnemo papu u gasa, ECU jedinica momentalno prekida rad u reimu krstarenja. Sve ECU jedinice nemaju ovaj reim rada, naro ito one starije proizvodnje. Ovaj reim rada je dobar primer kada su ECU jedinice koje se standardno isporu uju uz automobil bolje od reenja koja sa naknadno ugra2uju, i koja prave nezavisni proizvo2a i. Otvorena petlja ( reim maksimalne snage ) Pri punom gasu, signali koji dolaze iz Lambda sonde se ignoriu. Ovo se naziva radom u reimu otvorene petlje. U ovoj situaciji, ECU jedinica alje upravlja ke impulse samo na osnovu fabri ki programiranih podataka u memoriji. Ako ECU jedinica dobije podatke o ve em optere enju motora, ona e brizgalice drati otvorene due vremena, i ubrizgati vie goriva. Ipak, ti podaci su programirani za rad apsolutno ispravnog motora, pa e u slu aju gore pomenutog za epljenja filter za gorivo, ipak do i do smanjenja snage, jer ECU jedinica ignorie sve ostale podatke. Ipak, pri normalnoj vonji mogu nost samopodeavanja je veoma korisna u reimu gradske vonje. Velika ve ina ECU jedinica koristi fabri ki programirane podatke u memoriji za pripremu varnice i paljenje smee. Ipak, neki od modela za ovu svrhu koriste povratnu informaciju od senzora detonacija, na na in koji je sli an promenama parametar u slu aju za epljenja filtera za gorivo. To zna i da se fabri ki programirani podaci menjaju do granice kada dolazi do detonantnog sagorevanja. Neispravnost senzora detonacija se kod takvih motora moe manifestovati nepravilnim radom motora, a razloge bi mogli traiti na sasvim drugom mestu. Limiter broja obrtaja motora Svi sistemi za upravljanje radom motora koriste limiter broja obrtaja. Neki limiteri potpuno prekidaju dotok goriva u motor na propisanom broju obrtaja, i prekidaju rad motora dok se broj obrtaja ne spusti za 500 obrtaja od propisane granice. Ovakav na in stvara dosta velike trzaje, i prili no je neugodan. Drugi na in je da se blokira rad sve ice ili brizgalice na svakom cilindru posebno, jedan cilindar za drugim, i takva promena se veoma malo primeti. Takvi mekani limiteri omogu avaju da se motor koristi do krajnjih granica, bez puno brige. Kada se papu a gasa vrati u po etni poloaj, ECU jedinica potpuno isklju uje brizgalice. brizgalice se ponovo uklju uju kada se broj obrtaja motora spusti na oko 500 obrtaja/ minut. To se moe primetiti ako se paljivo prati rad mernog ure2aja, a ako oslukujemo motor imamo utisak da e se on potpuno zaustaviti. Takav na in rada smanjuje okolno zaga2enje i poboljava ekonomi nost. Samodijagnoza Kada su se pojavili automobili sa EFI sistemima, kvarovi su bili dosta esti. Unapre2enjem procesa proizvodnje elektronskih komponenti, pouzdanost tih sistema se jako pove ala. Tako2er, uznapredovala su i softevrsko hardverska reenja. ECU jedinice su opremljene sistemima koji im omogu avaju da nastave svoj rad i nakon prestanka rada nekih od vitalnih senzora. Ako se npr. pokvari senzor temperature rashladne te nosti, ECU registruje kvar i nastavlja svoj rad, ignoriu i podatke sa tog senzora. Umesto da meri temperaturu rashladne te nosti, ECU se oslanja samo na temperaturu usisnog vazduha. Neke ECU jedinice mogu da rade sa samo nekoliko ispravnih vitalnih senzora. Svi moderni ECU sistemi imaju mogu nost samodijagnoze. To zna i da oni memoriu sve greke koje se javljaju tokom rada sistema, i mogu da ih prikau serviseru. Kvarovi se prikazuju u obliku simboli kih kodova ( bljeskanjem lampice ) ili o itavanjem kvara direktno na ekranu ure2aja za ra unarsku dijagnostiku motora.
24
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Moderni ure2aji za dijagnostiku se naj e e priklju uju na PC ra unare, i koriste njihov ekran za prikaz podataka. Omogu avaju o itavanje kvarova iz memorije ECU jedinice, brisanje istih, i pra enje tzv. aktuelnih vrednosti rada motora.
25
Univerzalna elektri'na ema ECU sistema

Elektri na ema koja je prikazana u ovom poglavlju predstavlja univerzalnu emu jednog ECU sistema. Senzore i prekida e koji su prikazani na emi emo na i u svakom vozilu koje ima ECU sistem. Sigurno e te primetiti da vas ova ema podse a na elektri ne eme nekog sloenog radio-aparata ili TV prijemnika. Niste pogreili. Dananji moderni automobili imaju mnogo vie elektronike nego neki skupi modeli televizora ili ra unara. Da bi smo se snali u umi elektri nih provodnika i senzora, potrebno je da u glavi drimo neku uoptenu sliku ECU sistema ili da nam ona uvek bude pri ruci. Specijalni servisni priru nici namenjeni samo jednom tipu vozila su nam esto nedostupni, ali nas to ipak ne mora spre iti da brzo otklonimo kvar. Dobrim poznavanjem ECU sistema i njegovih sastavnih elemenata, kao i funkcionisanjem takvog sistema u celini, smo u mogu nosti da nadomestimo nedostatak originalnih servisnih priru nika i budemo dobar serviser. Kako posmatrati elektri'nu emu ? Na emi su prikazani skoro svi mogu i senzori, prekida i i izvrni elementi ( elektroventili, kalemi, releji ) koji se mogu na i u ECU sistemu. Prekida'i ( 12 V ) Krenimo prvo od prekida a. Da li prekida i u ECU sistemu, kojima pristupamo preko instrumentalne table u vozilu, koriste za svoj rad 12V ili neki nii napon ? Odgovor se krije u emi, naravno. Ali i u automobilskim standardima. Naime, stare automobilske table su radile na 12V. Uvo2enjem novih sistema nije potrebno izbaciti sve od starih. Time se olakava i proizvodnja razli itih modela. Posledica toga je zadravanje nivo napona od 12V u instalacijama novih digitalnih instrument tabli. Prema spolja ( prema vanjskom svetu ), instrumenti na tabli rade na 12V radnog napona. Unutar samih instrumenata, mogu i su nii naponi. Pogledajmo sada nau elektri nu emu. Osigura Fuse#10 je povezan na akumulator B preko kontakt brave ( in Start an Run). To zna i da e se elektri ni vodovi na i pod radnim naponom od 12V samo kada okrenemo kontakt klju . Ovaj elektri ni vod je povezan sa prekida em klima ure2aja ( A/ C kompressor ), papu om ko nice, prekida em za izbor brzina na automatskom menja u. Zaklju ak : ako merimo nivo napona na priklju cima prekida a, u obzir dolazi samo nivo napona koji odgovara radnom naponu instalacije autoimobila od 11.5 do 14.8 V. Napon 12V se NE GENERIE u ECU jedinici, pa nedostatak ovog napona nije posledica neispravnosti ECU jedinice ve ga treba traiti unutar kutije sa osigura ima. Greja'i Lambda sonde ( 12 V ) Greja i Lambda sonde rade na radnom naponu od 12V. Ovaj napon se NE GENERIE u ECU jedinici, pa razloge nedostatka ovog napona treba traiti unutar kutije sa osigura ima. ECU jedinica ( 12 V ) Preko osigura a Fuse#11 ECU jedinica dobija kontrolni signal da smo okrenuli klju u kontakt bravi i dali kontakt. Neispravnost ovog osigura a moe poremetiti rad ECU jedinice. ECU jedinica se stalnom strujom napaja preko osigura a Fuse#12. Ostali ure?aji na 12V Ure2aji koji koriste radni napon od 12V su jo releji, Visokonaponski kalemi, brizgalice, elektroventili, elektromagneti i motori. Na slici su to svi ure2aji koji su povezani na granu sa osigura ima Fuse#12 i Fuse#13.
26
Zato su neki ure2aji spojeni diretno na akumulator preko osigura a Fuse#12, dok se drugi napajaju preko kontakt brave i osigura a Fuse#13, #11 i #10 ? Postoje dva razloga. Prvi je logi ki tj. funkcionalni jer elimo da nam neki ure2aji rade samo kada smo unutar vozila. Drugi je povezan sa ja inom struje koju troe sami ure2aji ( potroa i ). Ukupna koli ina struje koju troe ure2aji je prevelika i mogla bi lako da oteti osetljive kontakte unutar kontakt-brave. Da bi se radom takvih ure2aja moglo upravljati, u elektri ni krug se ubacuju releji. Oni na sebe preuzimaju struju potroa a, dok upravlja ki impulsi za njihovo aktiviranje dolaze iz ECU jedinice ili kontakt brave. Releji ( 12V ) - Relay Na emi moemo uo iti ve i broj releja. Oni omogu avaju ECU jedinici da upravlja velikim potroa ima ( ja e struje ). Na emi releja moemo primetiti upravlja ki namotaj,kojeg formiraju upravlja ki namotaj ( pula ) i dioda za prenaponsku zatitu. Priklju ci upravlja kog namotaja su ozna eni slovima a i b. Radni deo ( izvrni deo ) ine kontakti koje privla i elektromagnet. Oni su ozna eni slovima c i d. Dioda koja je integrisana zajedno sa upravlja kim namotajem spre ava stavaranje visokonaponskih imapulsa ( reda nekoliko stotina volti ) koji mogu otetiti izlazni tranzistor unutar ECU jedinice. OPREZ !!! U slu aju da konstatujemo proboj zatitne diode, NE SMEMO je odstraniti.MORAMO je obavezno zameniti !!! Tako2er, ne smemo koristiti relej koji nema integrisanu zatitnu diodu. Najbolje je koristiti originalne releje koje preporu uje proizvo2a . Visokonaponski kalemi ( bobine ) Visokonaponski kalemi rade na naponu od 12V. Sastoje se od dva namotaja, primarnog i sekundarnog. Primarni namotaji ( izme2u priklju aka a i b ) imaju omski otpor u granicama od 0.5 do 1.5 Ohma. Sekundarni namotaj ( izme2u priklju aka a i c ) imaju omski otpor izme2u 3 i 4 KOhma. Sekundarni namotaj ( priklju ak c ) je preko posebnog visokonaponskog kabla vezan direktno na sve icu. Brizgalice Brizgalice su vrsta elektromagnetnog ventila koji se otvara i zatvara impulsima iz ECU jedinice. Radni napon brizgalice je 12V, a omski otpor ispravnog namotaja elektromagneta naj e e 15 - 20 Ohma. Brizgalice se zamenjuju samo originalnim i jednakim !!!! Nikakva otvaranja i prepravke nisu dozvoljene !!!!!! Senzori Postoje dve vrste senzora, aktivni i pasivni. Aktivni su oni koji za generisanje naponskih impulsa moraju biti priklju eni na izvor stabilisane istosmerne struje. Pasivni senzori su naj e e induktivnog tipa ( namotaji tanke izolovane ice ) i naponske impulse generiu promenom elektromagnetnih osobina sredine u kojoj se nalaze. Aktivni senzori : MAS i MAP senzori senzor poloaja leptira gasa senzor poloaja bregaste osovine ( senzor faze )
27
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem senzor pritiska u klima-kompresoru senzor pritiska goriva senzor nivoa goriva u rezervoaru senzori temperature motora i vazduha
Pasivni senzori : senzor broja obrtaja motora ( na zamajcu ) senzor brzine vozila ( u nekim izvedbama ) senzor broja obrtaja turbine u kva ilu Ako paljivo osmotrimo emu ECU sistema, primeti emo da su aktivni senzori spojeni na napon +5V, koji se generie u ECU jedinici. Zato ba +5V ? Digitalna kola koje se nalaze unutar ECU jedinice rade na radnom naponu od +5V. Razlika izme2u radnog napona u auto-instalaciji i radnog napona TTL integralnih kola je dovoljno velika da obezbedi kvalitetnu stabilizaciju napona ( sa 12V na 5V ). Uz kvalitetnu stabilizaciju napona +5V potrebno je i kvalitetno otkloniti sve mogu e naponske smetnje ( prenaponi, varni enja ) koji u ECU jedinicu mogu u i preko elektri nog voda za napajanje. To se ostvaruje kombinacijom brzih stabilizatora i filterskih kola za otklanjanje smetnji. Ako elimo da nai senzori daju stabilna o itanja moramo ih priklju iti na izvor stabilisanog napona. Za to je upravo najpogodniji upravo napon od +5V koji se generie u ECU jedinici. U isto vreme smo izvrili i elektri no prilago2enje elektri nih impulsa senzora na elektri ne nivoe koji vladaju u ECU jedinici. Zaklju ak: ako prilikom merenja radnog napona aktivnih senzora dobijemo napone ve e od 5V, jedan od razloga moe biti i kvar unutar ECU jedinice. Nedostatak napona od +5V moe poremetiti rad vie senzora, iako su oni, u stvari, ispravni. Senzori sa 2 i 3 priklju'ka Senzore moemo da posmatramo i na osnovu broja priklju aka. Senzori sa 2 priklju ka mogu biti : otpornog i induktivnog tipa. Senzori otpornog tipa su senzori za merenje temperature rashladne te nosti, temperature vazduha i temperature ulja automatskog menja a. Za svoj rad koriste temperaturno osetljive otpornike ( termistore ) i priklju eni su serijski u strujno kolo koje se napaja iz ECU jedinice. napon na njihovim krajevima ne moe pre i +5V ukoliko je ECU jedinica ispravna. U protivnom treba sumnjati na kratak spoj sa delom instalacije radnog napona +12V. Ako paljivo osmotrimo grafikon temperaturne promene otpornosti ovih senzora primeti emo da maksimalna otpornost ne prelazi 5KOhma. Zato su se konstruktori opredelili ba za ovu vrednost, a ne neku ve u npr. 100KOhma ? Struje koje teku kroz ove otpornike su veoma male, od nekoliko stotina do nekoliko desetina mA ( mili Ampera ). Ako bi smo koristili otpronike ve ih vrednosti, postojala bi opasnost pove anog nivoa smetnji i nepravilnog o itanja usled oksidacije konektora. Svaki oksidni sloj predstavlja jedan otpornik vie u mernom lancu i uti e na nepravilan rad. Da bi se pouzdanost sistema u prakti nim uslovima odrala i smanjio broj kvarova, otporne vrednosti se biraju tako da postoji velika razlika izme2u ja ine struje u mernom kolu kada je ono potpuno ispravno od one struja koja te e ako su kontakti oksidirali. To ne bi bilo mogu e
28
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem ako bi smo koristili otpornike velikih vrednosti. Svaka, pa i najmanja ne isto a bi davala nejasne i promenljive rezultate merenja. Senzori sa 2 priklju ka induktivnog tipa su senzori broja obrtaja motora, brzine vozila i broja obrtaja trubine. Unutar senzora se nalazi namotaj od nekoliko stotina navojaka tanke, bakarne izolovane ice na telu od mekog eljeza ili neke legure. Pored senzora velikom brzinom prolaze zubi zamajca , a unutar namotaja se stvaraju elektri ni impulsi. Oni se unutar ECU jedinice ograni avaju na odre2eni naponski nivo, i dalje obra2uju. Da bi smo proverili ispravnost ovih senzora dovoljno je premeriti omsku ispravnost namotaja. Ipak, usled delovanja visokih temperatura oko motora mogu e su i promene magnetnih karakteristika tela na koje je namotana ica. U tom slu aju nivo generisanih impulsa se smanjuje, i senzor postaje neupotrebljiv. Moramo ga zameniti novim. Senzori sa 3 priklju ka mogu biti : otpornog tipa senzori sa Hall-efektom senzori sa mernim trakama ili piezoelementima Senzori otpornog tipa su senzor poloaja papu e gasa i MAF senzor. To su, u stvari, potenciometri odnosno mehani ki promenljivi otpornici sa tri izvoda. Njihovo ispitivanje smo obradili u poglavlju elektri na merenja. Naravno, ako merimo nivoe napona u radu oni ni na jednom izvodu potenciometra ne smeju pre i +5V. Prisustvo ve ih napona ukazuje na kvar ECU jedinice ili kratak spoj sa delom instalacije napona +12V. Senzori sa Hall-efektom su magneto osetljivi elementi aktivnog tipa. Princip rada je obajnjen u poglavlju Elektri na merenja. Naj e e su to senzori poloaja bregaste osovine, ili dava impulsa paljenja u starijim sistemima. Senzori sa mernim trakama ili piezoelektri nim elementima naj e e slue za merenje pritiska ( MAP senzor, senzor pritiska goriva i klima kompresora ). Unutar senzora je integrisan i odre2en broj otpornika i operacionih poja ala, koji formiraju temperaturno kompenzovane merne mostove. Mogu i su kvarovi mehani ke i elektri ne prirode, tako da se senzori ovog tipa ne popravljaju.
29
30
Elektri'na ema jednog ECU sistema sa senzorima, brizgalica i kalemima
31
Tabela prevoda engleskih termina sa slike
A/C request switch A/C clutch A/C clutch relay A/C pressure sensor B+ Brake pedal switch Camshaft position sensor Crankshaft position sensor ECT sensor Engine Fan control relay Fuel injector Fuel level sensor Fuel pump Fuel pump relay Fuel tank pressure sensor Fuse Heated O2 sensor Bank 1 Heated O2 sensor Bank 2 IAT sensor Ignition coil MAP sensor Mass Airflow sensor MIL Mailfunction indicator light Solenoid Throttle position sensor Trans fluid temp sensor Trans pressure control solenoid Trans shift solenoid Trans turbine shaft speed sensor Transmission range switch Valve Vehicle speed sensor
prekida klima ure2aja kva ilo klima kompresora relej kva ila klima kompresora sensor pritiska u instalaciji klima ure2aja baterija tj. akumulator prekida ko ione papu e senzor poloaja bregaste osovine senzor poloaja radilice motor relej elektroventilatora brizgalica za gorivo plovak za gorivo pumpa za gorivo relej pumpe za gorivo senzor pritiska u rezervoaru goriva osigura Lambda sonda sa grejanjem, broj 1 Lambda sonda sa grejanjem, broj 2 senzor temperature usisnog vazduha visokonaponski kalem ( bobina ) vakuum protokomer protokomer sa icom ili leptirom lampica za upozorenje elektromagnet senzor poloaja papu e gasa senzor temperature ulja u automatskom menja u ventil pritiska u automatskom menja u elektr. magnet u automatskom menja u senzor broja obrtaja lopatica uljnog kva ila izbor reima rada automatskog menja a ( ekonomik, sport, gradska itd.. ) ventil senzor brzine vozila
32
33
Opte mere opreza pri radu sa sistemima elektronskog ubrizgavanja

OPREZ !!!!!!!!!! Sistem napajanja gorivom je pod pritiskom ! Pre skidanja creva i spojnica potrebno je problemati'no mesto omotati krpom kako bi se spre'ilo razlivanje goriva po okolnoj instalaciji. Paljivo rukovati sa crevima i spojevima kako bi se spre'ilo pucanje ! Da bi se spre ile povrede ljudi koji vre opravke, kao i elemenata sistema za ubrizgavanje i paljenje potrebno je pridravati se slede ih pravila : Ne dirati i ne skidati viskokonaponske kablove sistema paljenja je motor u pogonu ili za vreme pokretanja starterom. Pre skidanja kablova u sistemu elektronskog ubrizgavanja potrebno je obavezno kontakt klju okrenuti u Nulti poloaj. Ako se npr. prilikom merenja kompresije motor pokre e starterom, potrebno je skinuti tropolni konektor sa visokonaponskog kalema, kako bi se prekinuo dotok struje u primarni namotaj. Paljivo obrisati sve komponente i podru je u blizini njih pre samog skidanja. Sve delove koji su skinuti postaviti na ist povrinu. Pokriti sve otvorene komponente, ili ih staviti u plasti ne kutije sa poklopcem ako se popravak ne moe obaviti odmah. Montirati samo iste komponente: Rezerevne delove raspakovati malo pre montae. Ne koristiti delove koji su stajali na otvorenom ili me2u alatom. Ako se ECU jedinica nalazi u motornom prostoru ( hauba ) treba biti maksimalno oprezan prilikom pranja motora mlazom vode pod pritiskom. Iako je ECU jedinica vodonepropusna, mogu e je da kapi vode prodru do konektora ECU jedinice i izazovu kratak spoj izme2u kontrolnih pinova. Ako se kvar ne manifestuje odmah, mogu a je korozija pinova koja moe i trajno da oteti konektor. Isto vai i ako se ECU jedinica nalazi u kabini vozila. Kapi vode mogu prodreti kroz ote ene zaptivke na vetrobranu voza a ili rupe na karoseriji. Kada je sistem otvoren tj. dok je popravka u toku : o Ne koristiti kompresovani vazduh ako je ikako mogu e o Ne pomerati vozilo osim ako je neophodno Prilikom popravke elektroinstalacije koja je vezana na ECU jedinicu treba koristiti isklju ivo niskonaponske lemilice ( lemne stanice ). Time se isklju uje mogu nost ote enja ECU jedinice u slu aju da ne moemo skinuti ECU konektor .
Motronic MP 9.0
34
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Ovaj sistem nudi integrisanu kontrolu ubrizgavanja goriva i paljenja smee. Koristi se u mnogim tipovima VW automobila ( npr. u vozilima tipa GOLF i VENTO od 1992 godine, pa sve do sada ). Motronic MP 9.0 ECU jedinica poseduje memoriju za uvanje greaka koje su nastale za vreme rada motora. Ako se tokom rada desi kvar na nekom od senzora ili komponenti iji se rad prati, greka e u obliku numeri kog koda biti sa uvana u memoriji MP 9.0 ECU jedinice. Ove greke e biti prikazane na ekranu ure2aja za o itanje memorije. VEOMA VANA NAPOMENA ( koja vai za sve tipove ECU jedinica ) : Memorija za greke MORA biti obrisana nakon otklanjanja kvara tj. zamene neispravnih delova !!!!!!!!!!!!! Greke koje nastaju privremenim ili trenutnim prekidom oi enja, ili loim kontaktima na senzorima, e tako2er biti memorisane. Ove greke se smatraju SPORADIENIM, i bi e automatski obrisane iz memorije ako se ne ponove nakon 50 startovanja motora. Prilikom o'itanja memorije napon u auto-instalaciji mora biti ve i od 11V. Tako?er, kablovi za masu ( uzemljenje ) moraju imati dobar spoj sa motorom i menja'em. U suprotnom o'itanje memorije i rezultati mogu biti potpuno pogreni !!!!!!!!!!! Ovo e ujedno otkloniti i mnoge od Sporadi'nih greaka.
35
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem 1. Protokomer 2. Motronic ECU jedinica 3. Brizgalice 4. Regulator pritiska goriva 5. Visokonaponski transformator 6. Senzor brzine vozila 7. Konektor senzora detonacija 8. Hall dava 9. Senzor temperature rashladne te nosti
Tabela greaka sa kodovima i objanjenjem uzroka kvara Greka

Kod: 00282 Senzor poloaja papu'e gasa Throttle valve positioner Kratak spoj prema masi Elektri'ni vodovi u prekidu ( kratak spoj sa plus polom )
Mogu i uzrok kvara

Neki od elektri nih vodova ima spoj sa masom
Simptomi
Problemi pri hladnom startu Problemi pri radu motora na praznom hodu Slabo reaguje na gas
Reenje
Proveriti mehani ki sklop u kojem se nalazi senzor poloaja papu e gasa
Olabaveo konektor, vod u prekidu ili direktan spoj sa plus polom
Greka
Kod: 00515 Hall elemenat Signal outside tolerance Signal van tolerancije ( smetnje )
Mogu i uzrok kvara

Neispravan Hall elemenat Elektri ni vodovi imaju spoj sa masom ili plus polom Loi kontakti na konektoru
Simptomi
Maksimalan broj obrtaja samo 5000 Smanjena snaga Lo start Pove ana potronja goriva
Reenje
Proveriti Hall elemenat
Greka
Kod: 00516 Prekida' praznog hoda Idling switch Nerazumljiv signal Prekinuto strujno kolo Kratak spoj prema masi
Mogu i uzrok kvara Simptomi

Neispravan prekida praznog hoda Problemi prilikom prelaska sa praznog hoda na delimi no optere enje Problemi prilikom oduzimanja gasa
Reenje
Proveriti ispravnost prekida a, i anih vodova i konektora
Elektri ni vodovi u prekidu Kratak spoj prema plus polu
36
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Greka

Kod: 00518 Potenciometar leptira gasa Throtlle valve potentiometer Kratak spoj prema masi Strujno kolo u prekidu / kratak spoj sa plus polom
Mogu i uzrok kvara

Neispravan potenciometar Strujno kolo u prekidu ( prekinute ice ) ica ima kratak spoj sa masom U prekidu je i ani vod koji je vezan na masu Elektri ni vod ima spoj sa masom Neispravan potenciometar Loi kontakti neispravan potenciometar
Simptomi
Motor teko prima gas
Reenje
Proveriti potenciometar leptira gasa
Nerazumljiv signal
Greka
Kod: 00519 Senzor potpritiska u usisnoj grani i'ani vod u prekidu/ kratak spoj prema plus polu Kratak spoj sa masom
Mogu i uzrok kvara

Elektri ni vodovi u prekidu ili imaju spoj sa masom Neispravan senzor potpritiska Spoj sa masom neispravan potenciometar
Simptomi
Neravnomeran rad motora
Reenje
proveriti senzor
Greka
Kod: 00522 Senzor temperature rashladne te'nosti Coolant temperature sender Kratk spoj sa masom Strujni vod u prekidu / kratak spoj sa plus polom
Mogu i uzrok kvara

Elektri ni vod ima kratak spoj sa masom neispravan senzor
Simptomi
Hladan motor teko startuje Topao motor teko startuje
Reenje
Proveriti senzor
Nerazumljiv signal
Elektri ni vodovi u prekidu Kratak spoj sa plus polom Neispravan senzor Neispravan senzor
Greka
Mogu i uzrok kvara
Simptomi
Reenje
37

Kod: 00524 Senzor detonacija Knock senzor Nema signala Elektri ni vodovi u prekidu ili kratkom spoju ECU jedinica ne detektuje detonacije Neispravan senzor ECU jedinica ne detektuje detonacije Neispravan senzor Motor ima manju snagu Pove ana potronja goriva Proveriti ili zameniti senzor detonacija
Prejak signal
Greka
Kod: 00527 Senzor temperature usisnog vazduha Intake mainfold temperature sender Spoj sa masom Elektri'ni vod u prekidu / kratak spoj sa plus polom
Mogu i uzrok kvara

Kratak spoj sa masom Neispravan senzor
Simptomi
Topao motor teko startuje
Reenje
Proveriti senzor
Elektri ni vodovi u prekidu Neispravan senzor
Greka
Kod: 00530 Potenciometar / senzor poloaja leptira gasa Throttle valve positioner / potentiometar Kratak spoj sa masom / vod u prekidu Kratak spoj sa plus polom
Mogu i uzrok kvara

Vodovi u prekidu ili spoj sa masom Neispravan senzor
Simptomi
Hladan motor teko startuje Nepravilan rad hladnog motora na praznom hodu Motor teko prima optere enje Motor loe radi na praznom hodu i kada je topao
Reenje
Nerazumljiv signal Signal van naponskih granica
U prekidu elektri ni vod koji je vezan na masu Kratak spoj sa plus polom Neispravan senzor Konektor je nepravilno povezan Neispravan senzor
Greka
Kod: 00532 Napon akumulatora ( instalacije ) Batterz voltage Napon previsok
Mogu i uzrok kvara

Napon akumulatora je iznad 23.9 V
Simptomi
Problemi u radu motora
Reenje
Proveriti elektroinstalaciju i alternator ( etkice, regulator napona, diode )
38

Napon prenizak Napon akumulatora je ispod 6.3 V Lo kontakt kablova mase sa karoserijom Proveriti ispravnost akumulatora, stanje priklju aka i spojeve sa masom
Greka
Kod: 00533 Regulacija praznog hoda Idling adaptation Donja granica regulacije

Senzor poloaja lptira gasa je zaglavljen u donjem poloaju ( zatvoren ) Vazduh ulazi u usisnu granu kroz pukotine, iza leptira gasa Neka od brizgalica je neispravna Senzor poloaja leptipra gasa zaglavljen Za epljen filter za vazduh Problemi u radu motora Pove ana potronja goriva Oseti se miris goriva
Reenje
Proveriti senzor poloaja leptira Proveriti da li vazduh ulazi kroz loe spojeve na usisnoj grani Proveriti brizgalice Proveriti filter za vazduh i zameniti
Gornja granica regulacije
Greka
Kod: 00624 Kompresor klime Air conditioner compresor Kratak spoj sa plus polom
Mogu i uzrok kvara

Elektri ni vod je u prekidu, ili ima kratak spoj sa plus polom
Simptomi
Reenje
Proveriti relej kompresora klime i konektore
Greka
Kod: 00625 Senzor brzine vozila Speed signal Signal van mernog opsega

Neispravan senzor brzine vozila Brzinomer ne pokazuje ta nu brzinu Pove an broj okretaja na praznom hodu Motor pravi probleme u radu
Reenje
Proveriti stanje senzora brzine, konektor i stanje priklju nih vodova
39
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Greka

Kod: 01249 Brizgalica 1. cilindra No. 1 Cyl. injector Prekid strujnog kola/ kratak spoj sa plus polom Kratak spoj sa masom

Prekid elektri nih vodova ili kratak spoj sa plus polom Neispravna brizgalica Kratak spoj sa masom Neispravna brizgalica Kao za 1. cilindar Kao za 1. cilindar Kao za 4. cilindar Oteano startovanje motora Smanjena snaga motora Motor uopte ne moe da radi ( ne e da upali )
Reenje
Proveriti brizgalice za gorivo
Kod: 01250 Brizgalica 2. cilindra Kod: 01251 Brizgalica 3. cilindra Kod: 01252 Brizgalica 4. cilindra
Greka
Kod: 17978 Blokirana ECU jedinica Engine control unit blocked

Pokuano je nasilno pokretanje motora i automobila Prekid u ve em broju elektri nih vodova Motor se ne moe pokrenuti
Reenje
Proveriti ECU jedinicu, alarmni sistem i kablove
Greka
Kod: 65535 ECU jedinica je neispravna Control unit defective
Mogu i uzrok kvara

ECU jedinica ima unutranji kvar
Simptomi
Reenje
Zameniti ECU jedinicu
Broj obrtaja botora na praznom hodu Maksimalan broj obrtaja
: 920 obrtaja/ min : 6300 obrtaja/ min
Provera ispravnosti senzora i kablovske instalacije za sistem MP 9.0

Podeavanje broja obrtaja na praznom hodu : broj obrtaja se ne moe ru no podeavati broj obrtaja se regulie kombinovanim dejstvom potenciometra leptira gasa i ECU jedinice
40
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Sistem za regulaciju broja obrtaja na praznom hodu meri broj obrtaja motora i koli inu usisanog vazduha. Na osnovu toga odre2uje koli inu ubrizganog goriva. Sistem radi po principu zatvorene petlje. Cifra od npr. 920 obrtaja je odre2ena fabri ki, i odgovara mehani ki ispravnom motoru. Uslovi za rad : temperatura rashladne te nosti je 80 Stepeni celzija isklju eni svi elektri ni potroa i ( uklju uju i i ventilator za hla2enje motora ) isklju en klima ure2aj u vozilu Proveriti sve cevi ve eg i manjeg preseka kojima struji vazduh, o itati memoriju za greke, proveriti ispravnost brizgalica, ispravnost potenciometra za gas, obrisati memoriju za greke. Proceduru ponavljati sve dok motor ne proradi po zadanim parametrima od 920 obrtaja/ minuti. Provera naponskih nivoa na konektoru protokomera
Skinuti 8-mo polni konektor sa protokomera Pipalice digitalnog multimetra spojiti na pinove 4 i 7 konektora Odabrati merno podru je ve e od 10 Volti, npr. 20, 50 Volti Dati kontakt Izmerena vrednost minimalno 4.5 Volti Pipalice digitlanog multimetra spojiti na pinove 3 i 7 konektora Izmerena vrednost minimalno 4.5 Volti Isklju iti kontakt bravu
Ako se merene vrednosti ne slau sa datim, potrebno je proveriti ispravnost elektri nih vodova. Da bi se to uradilo, potrebno je proveriti da li su pinovi konektora leptira za gas spojeni sa konektorima na ECU jedinici. Koristi emo poseban V.A.G dodatak 1598/ 18, koji nam omogu ava lake merenje i pristup kontaktima ECU jedinice, i to na na in da se muki konektor skine sa ECU jedinice i priklju i na 1598 dodatak. U nedostatku ovog dodatka moemo multimetar spajati direktno na pinove mukog konektora ECU jedinice. ( Koristiti napomene date u delu knjige ELEKTRIMNA MERENJA ) Nastavak provere ( provera ispravnosti vodova i eventualnog me2usobnog kratkog spoja ) : Digitalni multimetar postaviti u podru je do 200 Ohma Pipalice spojiti na pin 3 konektora leptira gasa i pin 10 ECU konektora M Izmerena otpornost ne sme biti ve a od 1.5 Ohma Pipalice spojiti na pin 4 konektora leptira gasa i pin 14 ECU konektora M Izmerena otpornost ne sme biti ve a od 1.5 Ohma
41
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Pipalice spojiti na pin 7 konektora konektora leptira gasa i pin 17 ECU konektora M Izmerena otpornost ne sme biti ve a od 1.5 Ohma
Provera kratkog spoja izme2u provodnika : Digitalni multimetar postaviti u podru je do 200 Ohma Pipalice spojiti na pin 7 konektora leptira gasa i pin 10 ECU konektora M Izmerena otpornost mora biti beskona na ( Ohma ) Pipalice spojiti na pin 7 konektora leptira gasa i pin 14 ECU konektora M Izmerena otpornost mora biti beskona na ( Ohma ) Pipalice spojiti na pin 4 konektora konektora leptira gasa i pin 10 ECU konektora M Izmerena otpornost mora biti beskona na ( Ohma )
Provera ispravnosti prekida'a praznog hoda Digitalni multimetar postaviti u podru je do 200 Ohma Otpusiti papu u gasa ( sajlu gasa ) Pipalice spojiti na pinove 10 i 17 ispitne kutije 1598 ili na ECU konektoru M Izmerena vrednost mora biti maksimalno 1.5 Ohma Polako pritisnuti papu u gasa ili povu i sajlu gasa Izmerena vrednost mora biti beskona na Ako zadate vrednosti nisu postignute treba proveriti ispravnost elektri nih vodova. U tu svrhu treba : Digitalni multimetar postaviti u podru je do 200 Ohma Pipalice spojiti na pin 3 konektora leptira gasa i pin 10 ECU konektora M Izmerena vrednost ne sme pre i 1.5 Ohma Pipalice spojiti na pin 7 konektora leptira gasa i pin 17 ECU konektora M Izmerena vrednost ne sme pre i 1.5 Ohma Provera kratkog spoja izme2u provodnika : Digitalni multimetar postaviti u podru je do 200 Ohma Pipalice spojiti na pin 7 konektora leptira gasa i pin 10 ECU konektora M Izmerena otpornost mora biti beskona na ( Ohma )
Ako nakon obavljenih merenja nismo pronali neispravan elektri ni vod i ako su naponski nivoi ispravni, moramo zameniti kompletan sklop protokomera ( koji u sebi prekida praznog hoda, potenciometar leptira gasa i senzor poloaja leptira gas ) Provera senzora poloaja leptira za gas i potenciometra leptira za gas Provera senzora poloaja : Digitalni unimer postaviti na podru je 200 Ohma Koristiti dodatak V.A.G 1598/ 18 ako je mogu e, u suprotnom merenje obaviti direktno na ECU konektoru M Pipalice digitalnog unimera spojiti na pinove 1 i 2 Izmerena vrednost mora biti u granicama od 3 do 200 Ohma
42
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Ako nismo dobili traeni rezultat merenja potrebno je sa protokomera skinuti 8-mo polni konektor da bi proverili vodove koji povezuju 8-mo polni konektor i ECU konektor M Pipalice spojiti na pin 1 konektora i pin 2 dodatka V.A.G. 1598 / 18 tj. ECU konektora M Izmerena vrednost ne sme pre i 1.5 Ohma Pipalice spojiti na pin 2 konektora i pin 26 dodatka V.A.G. 1598 / 18 tj. ECU konektora M Izmerena vrednost ne sme pre i 1.5 Ohma Pipalice spojiti na pin 7 konektora i pin 17 dodatka V.A.G. 1598 / 18 tj. ECU konektora M Izmerena vrednost ne sme pre i 1.5 Ohma Pipalice spojiti na pin 8 konektora i pin 16 dodatka V.A.G. 1598 / 18 tj. ECU konektora M Izmerena vrednost ne sme pre i 1.5 Ohma Nakon toga proveriti eventualni kratki spoj susednih vodova Pipalice spojiti na pin 1 konektora i pin 26 dodatka V.A.G. 1598 / 18 tj. ECU konektora M Izmerena vrednost mora biti beskona na ( Ohma ) Pipalice spojiti na pin 8 konektora i pin 16 dodatka V.A.G. 1598 / 18 tj. ECU konektora M Izmerena vrednost mora biti beskona na ( Ohma ) Pipalice spojiti na pin 8 konektora i pin 16 dodatka V.A.G. 1598 / 18 tj. ECU konektora M Izmerena vrednost mora biti beskona na ( Ohma ) Pipalice spojiti na pin 8 konektora i pin 16 dodatka V.A.G. 1598 / 18 tj. ECU konektora M Izmerena vrednost mora biti beskona na ( Ohma ) Pipalice spojiti na pin 8 konektora i pin 16 dodatka V.A.G. 1598 / 18 tj. ECU konektora M Izmerena vrednost mora biti beskona na ( Ohma ) Pipalice spojiti na pin 8 konektora i pin 16 dodatka V.A.G. 1598 / 18 tj. ECU konektora M Izmerena vrednost mora biti beskona na ( Ohma )
Ako su vodovi nisu u prekidu, a nije dobijena traena otporna vrednost senzora u granicama od 3 do 200 ohma potrebno je zameniti kompletan protokomer. Provera potenciometra leptira za gas Dati kontakt Digitalni unimer podesiti na podru je merenja napona, najmanje 10 volti Pipalice unimera staviti na pinove 1 i 41 ECU konektora Ako je izmeren napon od oko 5V, nastaviti dalje Skinuti 8-mo polni konektor sa protokomera Dati kontakt Izmeriti napon na pinovima 4 i 5 8-mo polnog konektora Ako je izmereni napon od 12 do 13 volti nastaviti dalje
43
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Izmeriti napon izme2u pina 5 8-mo polnog konektora i plus pola akumulatora Ako nema napona nastaviti dalje Isklju iti kontakt Digitalni unimer postaviti na omsko podru je 200 Ohma Izmeriti otpornost izme2u pina 5 8-mo polnog konektora i pina 41 ECU konektora Izmerena otpornost mora biti manja od 1.5 Ohma
Ako su elektri ni vodovi ispravni, zameniti protokomer. Provera ispravnosti senzora temperature rashladne te'nosti
Podesiti digitalni unimer na omsko podru je 200 Ohma Pipalice unimera staviti na pin 1 4-polnog konektora i pin 17 V.A.G. test dodatka Izmerena vrednost ne sme pre i vrednost od 1.5 Ohma Pipalice unimera staviti na pin 3 4-polnog konektora i pin 42 V.A.G. test dodatka Izmerena vrednost ne sme pre i vrednost od 1.5 Ohma Pipalice staviti na pinove 1 i 3 konektora Izmerena vrednost mora biti beskona na Ako su elektri ni vodovi ispravni, treba proveriti omsku vrednost senzora rashladne te nosti Pipalice unimera staviti na pinove 1 i 3 senzora temperature rashladne te nosti Izmerena vrednost mora biti u granicama vrednosti prikazanih u tabeli. Temperaturu je mogu e i direktno meriti temperaturnom sondom koju imaju neki unimeri, kao dodatak. U protivnom, temperaturu je mogu e pretpostaviti ( da li je motor topao ili hladan )
44
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Ako se ne postignu traene vrednosti moramo zameniti senzor temperature rashladne te nosti. Provera senzora temperature usisnog vazduha
Skinuti 4-polni konektor senzora temperature usisnog vazduha Podesiti digitalni unimer na podru je 200 Ohma Pipalice unimer staviti na pin 1 4-polnog konektora i pin 17 V.A.G. test dodatka Izmerena vrednost ne sme preci vrednost 1.5 Ohma Pipalice unimer staviti na pin 2 4-polnog konektora i pin 43 V.A.G. test dodatka Izmerena vrednost ne sme preci vrednost 1.5 Ohma Pipalice unimer staviti na pin 4 4-polnog konektora i pin 18 V.A.G. test dodatka Izmerena vrednost ne sme preci vrednost 1.5 Ohma Pipalice unimer staviti na pin 3 4-polnog konektora i pin 37 V.A.G. test dodatka Izmerena vrednost ne sme preci vrednost 1.5 Ohma Ako su elektri ni vodovi ispravni, treba premeriti omsku vrednost senzora temperature usisnog vazduha 45
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Podesiti digitalni unimer na podru je 20 KOhma Izmeriti otpronost senzora direktno na konektorima 1 i 3
Ako dobijena vrednost odstupa od onih u tabeli, potrebno je zameniti senzor. Provera ispravnosti brizgalica Da bi se pristupilo proveri ispravnosti brizgalica, potrebno je ispuniti slede e uslove : Ispravan senzor broja obrtaja motora Ispravna pumpa za gorivo, regulator pritiska i dovodna creva
Napajanje brizgalica strujom je mogu e proveriti upotrebom ispitne lampe ili volmetra. Obzirom da je nazivni napon brizgalica 5V, proizvo2a preporu ujue koritenje ispitne diode, koja moe da svetli na niim radnim naponima. Umesto toga je mogu e koristiti unimer sa kazaljkom, koji e nam pokazivati srednju vrednost napona ( poglavlje Elektri na merenja ) Skinuti konektor 1 sa brizgalice i na njega priklju iti ispitnu diodu ili unimer podeen na podru je 10Volti. Dati kontakt i pokrenuti motor Ispitna dioda mora svetliti, odnosno unimer mora pokazivati otklon kazaljke ( kazaljka podrhtava ) Postupak ponoviti na svim brizgalicama Ako ispitna dioda ne svetli, potrebno je proveriti ispravnost elektri nih vodova Podesiti unimer na podru je 200 Ohma Brizgalica 1: o Pipalice spojiti na pin 2 2-polnog konektora brizgalice i pin 7 V.A.G. dodatka ili ECU konektora M o Izmerena vrednost ne sme biti ve a od 1.5 Ohma Brizgalica 2: o Pipalice spojiti na pin 2 2-polnog konektora brizgalice i pin 6 V.A.G. dodatka ili ECU konektora M o Izmerena vrednost ne sme biti ve a od 1.5 Ohma 46
Brizgalica 3: o Pipalice spojiti na pin 2 2-polnog konektora brizgalice i pin 28 V.A.G. dodatka ili ECU konektora M o Izmerena vrednost ne sme biti ve a od 1.5 Ohma Brizgalica 4: o Pipalice spojiti na pin 2 2-polnog konektora brizgalice i pin 4 V.A.G. dodatka ili ECU konektora M o Izmerena vrednost ne sme biti ve a od 1.5 Ohma Svi vodovi koji su spojeni na pin 1 su vezani na masu. Proveriti omsku vezu pina 1 i metalnog konektora. Ako su elektri ni vodovi ispravni, proveriti omsku otpornost kalema brizgalice. Digitalni unimer postaviti na podru je 200 Ohma Pipalice unimera staviti na pinove brizgalice. Izmerena vrednost mora biti u granicama od 15 do 20 Ohma
Ako dobijena vrednost nije odgovaraju a, potrebno je brizgalicu zameniti novom. Provera koli ine ubrizganog goriva se radi pomo u specijalno pravljenih mernih posuda. Ukoliko raspolaete takvim alatom, moete proveriti mehani ku ispravnost brizgalica. NEOPHODNO JE SKINUTI KONEKTOR KOJIM SE PRIMARNI NAMOTAJ VISOKONAPONSKOG KALEMA NAPAJA STRUJOM. U BLIZINI NE SME BITI OTVORENIH IZVORA VATRE. Radni pritisak goriva u instalaciji Minimalno dozvoljeni radni pritisak : 2.5 bara : 2 bara
Ako je radni pritisak van dozvoljenih granica, prekontrolisati pumpu za gorivo, filtere i creva. Pritisak goriva u instalaciji se meri posebnim mernim alatom, koji se spaja na dovodno crevo goriva. OPREZ PRI RUKOVANJU I MERENJU !!!!
Provera sistema za paljenje

Mere opreza : Ne dirati i ne skidati visokonaponske kablove na sistemu za paljenje dok je motor u radu. Paljenje mora biti isklju eno ( kontakt klju ) ako se vri skidanje delova na sistemu za paljenje. Ako se vri merenje kompresije, potrebno je skinuti 5-polni konektor sa visokonaponskog transformatora. Redosled paljenja Zazor elektroda na sve icama Sila pritezanja sve ica : 1342 : 0.7 - 0.9 mm : 20 Nm
47
Provera viskonaponskog kalema
4 15 1
Viskonaponski priklju ak ( izvod sekundara ) 12 Volti sa kontakt brave ( po etni kraj primarnog namotaja ) Zavrni kraj sekundarnog namotaja
Skinuti tropolni konektor i viskonaponski kabl sa transformatora Podesiti digitalni unimer na podru je 200 Ohma Pipalice unimera staviti na priklju ke 1 i 15 transformatora Izmerena vrednost mora biti u granicama od 0.5 Ohma do 1.2Ohma Digitalni unimer postaviti na podru je 20Kohma Pipalice unimera staviti na priklju ke 4 i 15 Izmerena vrednost mora biti u granicama 3 do 4 KOhma
Ako je jedna od merenih vrednosti van tolerancije, moramo zameniti viskonaponski transformator.
Skinuti 3-polni konektor sa visokonaponskog transformatora. 48
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Digitalni unimer podesiti na podru je 20 Volti Pipalice voltmetra priklju iti na pinove 3 i 1 Dati kontakt Izmerena vrednost mora biti minimalno 11 Volti Isklju iti kontakt Ako nismo dobili traenu vrednost nastaviti proceduru Digitalni unimer postaviti na podru je 200 Ohma Pipalice unimera priklju iti na pin 3 konektora a drugu pipalicu staviti na mesto sa dobrom masom. Izmerena otpornost mora biti maksimalno 1.5 Ohma
Da bismo proverili signale koji stiu iz ECU jedinice moemo koristiti ispitnu diodnu svetiljku ili unimer sa kazaljkom podeene na podru je 20 Volti. Pialice ispitne lampe ili unimera staviti na priklju ke 3 i 2 Dati kontakt i startovati motor Ispitna lampa mora svetliti isprekidano, a igla unimera mora podrhtavati U suprotnom treba ispitati elektri ne vodove ( nastavak ) Digitalni unimer postaviti na podru je 200 Ohma Pipalice unimera priklju iti na pin 3 konektora i pin 24 V.A.G. dodatka Izmerena vrednost ne sme pre i 1.5 Ohma Ako je prisutan napon od 11 Volti na pinovima 1 i 3 konektora, ako su elektri ni vodovi ispravni i ako na konektor stiu aktivacioni impulsi iz Motronic jedinice treba zameniti izlazni stepen. Kodovi greaka na sistemima Motronic 1.x, 3.x i noviji ( sistemi sa mogu no u samoo'itanja ) ECU centralna jedinica Protokomer vazduha Potenciometar leptira gasa Izlzni stepen, grupa 1 Izlazni stepn, grupa 2 Lambda sonda 1 Lambda sonda 2 Senzor temperature rashladne te nosti Senzor temperature usisnog vazduha ( IAT senzor ) Senzor detonacija 1 Senzor detonacija 2 Senzor detonacija 3 Senzor detonacija 4 Napon akumulatora / Glavni relej ECU jedinice Prekida praznog hoda Senzor brzine vozila 1211 1215 1216 1218 1219 1221 1222 1223 1224 1225 1226 1227 1228 1231 1232 1234
49
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Kompresor klime Senzor broja obrtaja na zamajcu Senzor poloaja na bregastoj osovini Brizgalica goriva 1 Brizgalica goriva 2 Brizgalica goriva 3 Brizgalica goriva 4 Brizgalica goriva 5 Brizgalica goriva 6 Brizgalica goriva 7 Brizgalica goriva 8 Relej pumpe za gorivo Motor za kontrolu praznog hoda Ventil za benzinske pare Greja Lambda sonde Kontrolna lampica VANOS Relej vazdune pumpe Visokonaponski namotaj 1 Visokonaponski namotaj 2 Visokonaponski namotaj 3 Visokonaponski namotaj 4 Visokonaponski namotaj 5 Visokonaponski namotaj 6 Visokonaponski namotaj 7 Visokonaponski namotaj 8 Napajanje ECU jedinice Memorija za uvanje greaka Izlazni stepen brizgalica goriva Nema greaka 1237 i 1242 1243 1244 1251 1252 1253 1254 1255 1256 1257 1258 1261 1262 1263 1264 1265 1266 1267 1271 1272 1273 1274 1275 1276 1277 1278 1281 1282 1283 1444
Za 12-to cilindri ne modele, postoje i dodatni kodovi. Ovi kodovi su isti kao i gore navedeni, samo to im prva cifra po inje sa 2.
50
Motronic 1.5
Merenje naponskih nivoa na konektoru ECU jedinice Da bismo mogli pristupiti merenje naponski nivoa, potrebno je prvo prona i ECU jedinicu. Ako ECU jedinica nije smetena u motornom prostoru ( to je naj e i slu aj ), onda se ona nalazi u prostoru kabinu, u visini prostora za noge, sa leve ili desne strane, ispod ukrasnog tapacira. Da bismo skinuli muki ECU konektor sa ECU jedinice, potrebno je odvrnuti sigurnosne rafove koji ga dre i skinuti konektor. Ujedno, moemo odmah i vizuelno pregledati ECU jedinicu, i potraiti znake ote enja od vode koja je moda prodrla do ECU jedinice ( kroz ote enja na asiji, pranje karoserije vodom pod pritiskom i sli no ). Na slici moemo videti kako izgleda ECU konektor, i kako su numeri ki raspore2eni pinovi na konektoru. Sva merenja se moraju obavljati digitalnim unimerom ili prenosnim osciloskopom. Pipalice unimera ili osciloskopa priklju ujemo na Aktivni pin i njegov Referentni pin. OPREZ : nije preporu'ljivo koristiti klasi'ni analogni multimetar sa kazaljkom, jer bi on mogao opteretiti neki od osetljivih ulaza ili izlaza ECU jedinice ili dovesti do pogrenog o'itanja.
Tabela sa rasporedom i naponskim nivoima signala :

Aktivni pin ECU jedinice i oznaka Referetni pin Uslovi za ispitivanje Potrebno o%itanje Kodovi greaka
1 Impuls paljenja
3 Relej pumpe za gorivo 4 Vazduni ventil praznog hoda ( IAC ) 6 Signali senzora broja obrtaja motora. 7
24
Topao motor, prazan hod.Oprema za merenje viskog napona. Dati kontakt. Motor u pogonu.
Opasnost : Visoki napon !!
12 V < 1.0 V Meri se odnos signal/ pauza.U granicama od 32 do 60%.
53 i 54
24
Prazan hod.
56 i 57
26
Prazan hod.
0.5V do 1.5V
73 i 74
51
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Protokomer. 9 8 Hall senzor 9 Senzor kilometar sata. Pun gas. Topao motor na praznom hodu. Prazan hod. 4.5 V Spora nepravilna promena izmedju 0V i 12 V
93 i 94
19
Vozilo pomerati polako napred i nazad. 11 Senzor detonacija 1 12 Napon 5V 13 Po etak i itavanja ECU 30 Pove ati broj obrtaja na preko 2000 i drati tako 10 sekundi. Dati kontakt. Dati kontakt. Povezati pin A i pin B na dijagn. uti nici Prazan hod. Srednji gas. 14 Prazan hod. Srednji gas. 19 Priklju en akumulator.
Napon se polako menja izmedju 12V i 0V, kako se vozilo pomera. 16 i 18
19 19
5V 11.5V 0V
16 Impulsi brizgalice 17 Impulsi brizgalice 18 Neprekidno napajanje memorije za greke 20 Nadzor izduvnih gasova ( DA / NE ) 23 Relej klima kompresora ( elektromagnetna spojka ) 28
14
12V do 0V impulsi 2.0ms do 2.8 ms impulsi 12V do 0V impulsi 2.0ms do 2.8 ms impulsi Napon akumulatora oko 12V
25 i 81
25 i 81
19
Dati kontakt.
24
Uklju iti klimu. Pove ati broj obr. motora preko 6000
5V na Evropskim vozilima. 0V na Ameri kim vozilima. 12 V 0V
87 i 88
10
Prazan hod nakon
Brza promena
38,39,44,45
52
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Lambda sonda 15 minuta brze vonje. napona sa 40mV na 1V u intrevalima od 1 sekunde. 17 i 18
29 Senzor detonacija 2 31 Napajanje HALL senzora 36 Glavni relej 37 Napon u instalaciji 40 Uklju i klima kopresor ( DA / NE ) 41 Klima radi ( DA / NE ) 44 Temperatura usisnog vazduha ( IAT ) 45 Temperatura rashladne te nosti 46 Senzor oktanske vrednosti goriva 48 Senzor obrtaja radilice
30
19
Pove ati broj obrtaja preko 2000, 10 sekundi. Dati kontakt.
12 V
24 19
Dati kontakt. Prazan hod. Dati kontakt. Prazan hod.
12 V < 1V >11.5V 13 V do 15.9 V
53 i 54 48 i 49
19
Prazan hod. Kompresor radi. Kompresor ne radi. Prazan hod. DA NE 10 stepeni C 50 stepeni C 0V 12V
19
26
12V 0V 3.9 V 2.3V 3.5 V 1.4 V 0.5 V 0 Ohm 220 Ohm Zazor izme2u senzora i zuba zamajca mora biti 0.3 do 1.3 mm Proveriti da li je u memoriji kod 31. 12Vac ( od vrha do vrha )
69 i 71
26
20 stepeni C 80 stepeni C 110 stepeni C Isklju iti kontakt. 91 95 Isklju iti kontakt.
14 i 15
26
49
31 i 19
Uklju iti kontakt. Motor radi na praznom hodu.
53
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Pove ati broj obrt. motora preko 4000 30Vac na 4000 obrt. u minuti proveriti da li je kod 31 izbrisan iz memorije. Ako nije, ili ako motor ne e da startuje, u kvaru je Senzor ili oi enje do senzora. 21 i 22 0.12V do 1.22 V 3.9 V do 4.99V > 9V
53 Senzor poloaja leptira za gas ( TPS ) 55 Izlaz za podatke
26
Dati kontakt. Papu a gasa slobodna. Pun gas.
19
Dati kontakt.
Kontrolni kodovi greaka u motoru U poslednjoj koloni tabele se nalaze kodovi greaka koje prijavljuje ECU jedinica. Ovi kodovi se iz ECU jedinice mogu veoma jednostavno o itati. Za to nam slui kontrolna lampica CHECK na instrument tabli vozila. Da bismo pokrenuli proceduru samoo itanja ECU jedinice, potrebno je prvo prona i ALDL dijagnosti ki priklju ak. U zavisnosti od proizvo2a a i asije, priklju ak se nalazi sa leve ili desne strane, u motornom prostoru ( obi no blizu kupole amortizera ). Prikazan je na slici, i obi no je sa gornje strane zatvoren kratkospojnim konektorom. U nekim varijantama se moe na i i gumeni poklopac. Nama su interesantni pinovi A i B ovog 10-to polnog ALDL konektora, i nalaze se nasuprot nosa a samog konektora.
ALDL konektor
CHECK lampica
Da bismo pokrenuli proceduru o itavanja ECU jedinice, moramo : Isklju iti kontakt, i ukloniti konektor sa kratkospojnikom sa ALDL konektora. Pripremiti 15 cm licnaste ice, ogoljene na krajevima, bilo kakvog preseka. ogoliti je na krajevima, i saviti u obliku slova U. Pomo u tako pripremljenog komada ice prespojiti pinove A i B. Dati kontakt ( bez pokretanja motora )
54
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Razumevanje svetlosnih FLASH kodova Kodovi su predtsvljeni serijom palenja i gaenja lampice CHECK na instr. tabli. Odre2eni kod e biti 3 puta uzastopno ponovljen, sa duom pauzom izme2u njih. kratka pauza kratka pauza pa zatim dua pauza pa zatim dua pauza
kratka pauza pa zatim dua pauza. Ovaj niz svetlosnih kodova predstavlja kod greke 12. Kada se o itaju svi kodovi koji su smeteni u memoriji, ECU jedinica po inje proceduru samoo itanja od po etka. Sve kodove koje smo propustili moemo tako ponovo o itati, ili izvriti proveru ve zapisanih. Ovo e se ponavljati sve dok ne isklju'imo kontakt. Ako nakon ovoga pokrenemo motor, svi kodovi e biti obrisani, osim koda 12 koji ozna'ava po'etak procedure. Ako se greke ponove, zna i da su i dalje prisutne, pa treba pristupiti otklanjanju kvara. Greka 13 14 15 16 17 18 19 21 22 25 31 38 39 44 48 49 53 54 55 56 Opis greke Lambda sonda otka ena Senzor temp. rashladne te nosti - elektr. vod u prekidu Senzor temp. rashladne te nosti - elektr. vod u kratkom spoju Senzor detonacija 1 u kvaru Senzor detonacija 2 u kvaru Kolo za kontrolu detonacija u ECU jedinici pokvareno. Povremeni gubitak signala senzora na zamajcu. Senzor poloaja leptira za gas - elektr. vod u prekidu Senzor poloaja leptira za gas elektr. vod u kratkom spoju Izlazni stepen u prekidu Nema signala senzora na zamajcu Lambda sonda Lambda sonda Lambda sonda u kratkom spoju Napon akumulatora ili alternatora nizak Napon akumulatora ili alternatora visok. Namotaj releja pumpe za gorivo u kratkom spoju Namotaj releja pumpe u prekidu Kvar na ECU jedinici Ventil praznog hoda ( IAC ) u prekidu Numeri ka oznaka senzora P32 P12 P12 P46 P56 K91 P35 P34 P34 Sve brizgalice P35 ( Motor u pogonu ) P32 ( Siromana smea ) P32 ( Bogata smea ) P32 Akumulator / alternator Akumulator / alternator K68 K68 K91 M33
55
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem 57 61 62 69 71 73 74 81 87 88 93 94 Ventil praznog hoda ( IAC ) u kratkom spoju Ventil za isparenja goriva namotaj u prekidu Ventil za isparenja goriva namotaj u kratkom spoju IAT senzor u prekidu IAT senzor u kratkom spoju Protokomer, vodovi u prekidu Protokomer, vodovi u kratkom spoju Izlazni stepen u kratkom spoju Relej klima kompresora - u prekidu Relej klima kompresora u kratkom spoju Hall senzor - u prekidu Hall senzor - u kratkom spoju M33 Y34 Y34 P52 P52 P52 P52 Sve brizgalice K93 K93 P47 P47
56
Visokonaponski kablovi za paljenje

Da bi se viskonaponski impuls iz sistema za paljenje preneo do sve ice potrebno je da se kre e kroz elektri ni provodnik. Zbog visokonaponskih karakteristika ovog impulsa i visoke temperature na kojoj ovi provodnici rade, potrebno je obezbediti provodnik koji e svoje izolatorske karakteristike zadrati i na visokim temepraturama. Obzirom da ovi provodnici imaju odre2enu fizi ku duinu, a da prenose visokonaponske impulse, oni postaju izvor elektromagnetnih i radio smetnji.Moe se re i da se ponaaju kao antene koje na jednom malom prostoru emituju elektromagnetne talase. Jedan deo tih smetnji koje ozna avamamo kao RFI ujemo na radio-prijemnicima koje koristimo u samom vozilu. Drugi deo tih talasa u vodovima elektri ne instalacije vozila stvara ja e ili slabije naponske impulse koji mogu jako uticati na rad senzora ili same ECU jedinice. Naime, preko sklopa za napajanje ECU jedinice, smetnje mogu dopreti do samog srca, do centralnog procesora i blokirati njegov rad ili ga delimi no onemogu iti. Tako2er, mogu e je da smetnje jako izobli e koristan signal koji senzori alju prema ECU jedinici. Koriste i pogrene informacije koje dobija, ECU jedinica e reagovati na pogrean na in. To zna i da e motor raditi nepravilno, sa smanjenom snagom, ili uopte ne e raditi. Smetnje ovog tipa se jako teko otkrivaju, i mogu e ih je otkriti i pratiti samo usko specijalizovanim mernim instrumentima, kojima serviseri ne raspolau. Znaju i sve ovo, potrebno je upoznati se sa gra2om kablova kao dela prate e opreme. Karbonski kablovi ( sa potiskivanjem smetnji ) Karbonski kablovi se koriste u tzv. prvoj ugradnji, od strane mnogih proizvodja a vozila. Mesto se mogu na i i u prodavnicama auto-delova. Ovaj tip kablova je veoma jeftin za proizvodnju i dabro potiskuje RFI i EMI smetnje. Kablovi se obi no sastoje od nose eg sloja pravljenog na bazi fiberglasa ili Kevlara, preko kojeg se nanosi sloj visokootpornog latex-a . Ovaj sloj smanjuje struju viskonaponskog impulsa za paljenje ( varnice ), tj. ponaa se kao otpornik. Ovu funkciju e dobro obavljati sve dok je taj sloj neote en. Naime, otporni sloj je veoma osetljiv ako se koriste snani sistemi za paljenje, i brzo izgara. Obzirom da se ovaj tip kablova smatra potronom robom, moramo se zadovoljiti osrednjim performansama u ograni enom vremenskom periodu. Visokonaponski kablovi sa 'vrstom jezgrom Ovaj tip kablova se jo uvek koristi na klasi nim motorima sa karburatorima, bez prisustva sistema digitlanih sistema za kontorlu motora. Zbog svoj gra2e ovi kablovi su veoma jak izvor RFI i EMI smetnji, koje se teko mogu otkloniti bez dodavanja otpornika na oba kraja provodnika. Ove kablove ne smemo koristiti u savremenim motorima jer moe do i do oteanog rada ECU jedinice ili potpune blokade. Kablovi sa spiralno-motanim provodnikom Kablovi sa spiralno-motanim provodnikom su najoptimalnije reenje za potiskivanje EMI i RFI smetnji. Ovaj tip provodnika kombinuje najbolje osobine prethodno navedenih tipova kablova, kombinuju i odli no potiskivanje smetnji i dobru provodljivost. Omogu avaju primenu visokoenergetskih sistema za paljenje u motorima sa elektronskom kontrolom, kao i nesmetanu upotrebu radio i TV ure2aja u samom vozili. Velika energija koju ovi kablovi mogu preneti omogu ava njihovu primenu na motorima koji koriste specifi ne, teko zapaljive smee ( propan i zemni gas ).
57
Vanjski pre nik kabla :8.5 mm Proizvo2a : Magnecor, USA Materijal za izolaciju : TC-1500-HS,silikonska temperaturno otporna guma koja se primenjuje u avio-industriji Temperaturni opseg : - 320 stepeni C, trajno - 540 stepeni C, kra e od 3 minuta Probojni napon dielektrika : 60 KV pri 260 stepeni C Izuzetno mehani ki otporan i savitljiv Pre nik provodnika : 2.5 mm Tip provodnika : Magnecor metalni provodnik sa EMI i RFI otiskivanjem Jezgro: Feromagnetno jezgro Broj namotaja : 200 namotaja po inchu Materijal provodnika : ner?aju i 'elik Otpornost: 6 KOhma / m Snaga impulsa : do 2KW pri 80 KV
Kvalitet materijala od kojeg je izra2ena izolacija je veoma vaan, jer se pri izlaganju izolatora visokim temperaturama njegove karakteristike pogoravaju. U takvim situacijama veoma lako dolazi do proboja, to se o ituje u nepravilnom radu motora ( motor prekida ) i smanjenoj snazi. U nekim slu ajevima se ti proboji mogu videti golim okom, i tada je kvar relativno lako otkloniti. Dovoljno je takav kabl zameniti odgovaraju im. Tokom rada, kablovi i sve ice su izloeni taloenju uljnih para, praine, kiseline iz akumulatora i drugih ne isto a. Ako tome dodamo i visoku temperaturu, mogu e je o ekivati trajna ote enja izolatora i njegovo nagorevanje. To nagorevanje prati jo jedna pojava, a to je da izolator postaje lo provodnik. Naime, karakteristike izolatora se toliko menjaju da on postaje provodnik. Viskonaponski impuls ( varnica ) svoj put bira trae i putanju sa manjim otporom. Impuls e skrenuti sa zadane putanje, i zavriti na masi, a ne na elektrodi sve ice. Takvi kvarovi zadaju najvie problema. Tome treba dodati i uticaj vlage, koja se stvara grejanjem i hla2enjem motora. Vlaga i ulje mogu ubrzati stvaranje elektroprovodnih naslaga na najskrovitijim mestima. Jedan takav primer bi bila unutranjost konektora sve ice. Da bi se spre ilo nastajanje takvih naslaga, unutranjost konektora treba premazati specijalnom termootpornom silikonskom pastom.
58
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem U takvim slu ajevima je potrebno izvriti detaljan pregled svih kablova, konektora i sve ica. Sve problemati ne komponente treba zameniti.
Na ovoj sve ici se, na belom telu izolatorske keramike, moe primetiti jedna duguljasta elektroprovodna naslaga. Nastala je taloenjem ne isto a ispod tela konektora sve ice, koji nije u potpunosti prianjao uz telo sve ice. prisustvo visoke temperature je uticalo na to da ne isto e lagano sagorevaju i da se pretvaraju u elektroprovodnu materiju. Ova naslaga je, prakti no, povezala visokonaponski priklju ak sve ice i metalnu glavu sa navojem. Time je uspostavljen elektroprovodni put kojim se kre e varnica. Umesto da varnica presko i izme2u pozitivne i negativne elektrode, ona se preko provodne naslage jednostavno uzemlji. Prilikom prou avanja ovih pojava treba uzeti u obzir da u cilindru vladaju visoki pritisci. kao posledica toga, varnici je lake da presko i 25 mm prostora pod atmosferskim pritiskom nego 0.5 mm izme2u elektroda pod pritiskom. Svaka, pa i najmanja pukotina moe omogu iti visokonaponskom impulsu da skrene sa zadate putanje. Paljivo pregledati kablove, konektore sve ica i sve ice Odmastiti spoljni omota kablova Nagorele konektore sve ica zameniti Sve ice o istiti i podesiti zazor ( do maksimalno 1 mm ) Napomena : neki proizvo2a i preporu uju podeavanje ve ih zazora izme2u elektroda sve ica kako bi se to ve i deo gorive smee izloio delovanje luka varnice. Me2utim, to moe dovesti do oteanog preskakanja varnice i nepravilnog rada motora. Naro itu panju obratiti na motore sa turbokompresorom, gde su poeljni zazori od oko 0.5 mm ( zbog pritisaka koji su ve i nego kod atmosferskih motora ).
59
OBD ( On Board Diagnose system ) - Sistem dijagnoze na vozilu

OBD II je skra enica za On Board Diagnose II, druga generacija samodijagnosti kog sistema na vozilu na ameri kim, evropskim i azijskim vozilima. Samodijagnosti ke osobine su integrisane u softversko-hardversko reenje, na samom vozilu, odnosno u njegovoj ECU jedinici. Na osnovu tog reenja, mogu e je pratiti sve parametre koji uti u na ispravan rad motora i kompletnog vozila. Svaka komponenta se proverava posebno definisanim postupkom, da bi se utvrdilo njeno ispravno funkcionisanje. Ako se pojavi nepravilnost u radu, OBD II sistem e upaliti kontrolnu lampicu na instrument tabli voza a i upozoriti voza a da neka neispravnost postoji. Na kontrolnoj lampici je obi no napisana fraza CHECK ENGINE ( Proveri motor ) ili SERVICE ENGINE SOON ( Poseti servis ). Sistem e u svoju memoriju zapamtiti sve informaciju o kvarovima, kako bi serviser mogao efikasno otkloniti problem. OBD I sistem je nastao nastao na osnovu zakonskih propisa u Kaliforniji, koji su regulisali emisiju tetnih gasova za motore sa unutranjim sagorevanjem. Propisi su nalagali da sva vozila od 1991 godine moraju imati taj sistem. Nije bio posebno efikasan jer je pratio samo nekoliko parametara vezanih za emisiju tetnih gasova. OBD II je konstruisan sa namerom da se otklone ti nedostaci, i da se napravi sistem koji e serviserima pruiti mnogo vie korisnih podataka. Kalifornija je drava sa najstroim propisima o emisiji tetnih gasova na svetu. Milioni vozila koji se kre u putevima su najve i izvor smoga. Fabri ki podeena vozila zadovoljavaju propise, ali tokom eksploatacije vozila deavaju se kvarovi i vozilo po inje da odstupa od fabri kih vrednosti. Tada se koli ina tetnih gasova veoma pove ava. Primena OBD II sistema treba da obezbedi stalno pouzdano funkcionisanje vozila i odravanje optimalnih performansi. Primena OBD II sistema je po ela ve 1994 i 1995 godine, na manjem broju benzinskih vozila. Od 1996 godine, sva putni ka vozila i kamioni sa benzinskim motorima moraju imati OBD II sistem. Na dizel motorima primena ovog sistema je po ela 1997 godine. Ve ina proizvo2a a preporu uje da se vozilo servisira odmah nakon pojave svetlosnog upozorenja, odnosno kada se lampica upali. Obzirom da postoji veliki broj kvarova koji izazivaju paljenje iste lampice, teko je re i koliko je teak kvar koji je to izazvao. Mogu e su i popratne pojave kao to je pove ana potronja goriva, smanjena snaga motora i oteano upravljanje vozilom. To moe prouzrokovati i tea ote enja. Neki kvarovi e prouzrokovati treptanje lampice, to nam daje do znanja da se kvar upravo deava i da postoji mogu nost ote enja katalizatora. Obzirom da je zamena katalizatora jako skupa, do servisa treba oti i odmah. Da bi se pristupilo popravci kvara nije potrebno i i u servis proizvo2a a vozila. Mnogi dobro opremljeni servisi, koji poseduju opremu za OBD II dijagnostiku, mogu otkloniti kvar. Neke osobine OBD II sistema su specijalno projektovane da bi se nezavisnim servisima omogu ilo to lake ustanovljavanje i otklanjanje kvara. U Kaliforniji, me2utim, zakon obavezuje svakog proizvo2a a vozila da otkloni svaki kvar koji se registruje pomo u OBD II sistema, ako vozilo nije starije od tri godine i ako je voeno manje od 100.000 km.
60
Pin 2 Pin 4 Pin 5 Pin 6 Pin 7 Pin 10 Pin 14 Pin 15 Pin 16 -
J1850 Bus + Negativni pol na vozilu ( Analogna masa ) Negativni pol signala ( Digitalna masa ) CAN High ( J 2284 ) ISO 9141-2 K Linija J1850 Bus CAN Low ( J-2284 ) ISO 9141-2 L Linija Napajanje iz akumulatora ( + 12V )
Za OBD II komunikaciju se koriste tri protokola, sa razlikama koje se najvie odnose na na in komunikacije izme2u centralne ECU jedinice i alata za dijagnostiku. Chrysler, svi evropski i ve ina azijskih proizvo2a a koriste ISO 9141 protokol. General Motors ( GM ) automobili i laki teretnjaci koriste SAE J1850 VPW ( Promenljiva pulsno-irinska modulacija ). Fordovi koriste SAE J1850 PWM ( Pulsno irinska modulacija ). Tip protokola koji se koristi se moe odrediti i na osnovu prisutnih pinova OBD-II konektora ( pinovi koji se ne koriste su odstranjeni ). J1850 VPW ( GM ) koristi pinove 2,4,5 i 16. ISO 9141-2 ( Evropa, Azija, Chrysler ) koristi pinove 4,5,7,15 i 16. J1850 PWM ( FORD ) koristi pinove 2,4,5,10 i 16.
Iako postoje tri protokola koji definiu komunikaciju sa hardverskog nivoa ( elektri ni signali ), podaci odnosno komande koji se prenose su definisani samo jednim SAE J1979 standardom. SAE standardi koji se koriste za OBD dijagnozu su : J1962 opisuje izgled 16-pinskog trapezoidnog OBD konektora J1850, ISO 9141-2 i ISO 14230-4 preciziraju komunikacione protokole i format poruka i komandi koje se razmenjuju. One se koriste prilikom projektovanja dijagnosti kih programa i alata J1978 osnovne funkcije koje OBD alat za dijagnostiku mora podrati : o Automatsko prepoznavanje protokola za komunikaciju o O itavanje ECU jedinice i prikaz podataka dobijenih OBD dijagnozom o Brisanje memorisanih greaka i dijagnosti kih podataka O itavanje ECU jedinice i prikaz podataka : o o itavanje memorisanih greaka u motoru o trenutne podatke o sastavu izduvnih gasova i radu motora o o itavanje memorisanih podataka o sastavu izduvnih gasova o sve ostale test parametre i rezultate koji su predvi2eni SAE J1979 standardom
61
SAE J1979 opisuje test modove koje koriste svi alati za OBD dijagnozu o Mode #1 prikaz aktuelnih parametara rada motora o Mode #2 prikaz ostalih podataka o vozilu o Mode #3 - prikaz greaka vezanih za sastav izduvnih gasova o Mode #4 brisanje svih greaka iz memorije sa grekama ( motor, vozilo, izduvni gasovi...) o Mode #5 o itavanje stanja Lambda sonde o Mode #6 o itavanje podataka vezanih za pasivne sisteme vozila ( katalizator EGR sistem, ispariva i..) o Mode #7 o itavanje podataka vezanih za aktivne sisteme ( detonantno sagorevanje, sastav smee...)
62
Elektri'na merenja
Svrha ovog poglavlja je da itaocu ovih redova da neka osnovna uputstvao izboru ure2aja za merenje, i neke osnove merenja pasivnih i aktivnih elektri nih komponenti koje se koriste kao sastavni delovi elektri nih senzora u automobilima. Naravno, poeljno bi bilo da italac ima potrebno predznanje iz ove oblasti. Postoji veliki broj aktivnih i pasivnih elektronskih komponenti. Detaljno objanjenje njihovih karakteristika bi nam oduzelo puno vremena, pa izbor literature za tu svrhu ostavljamo itaocu. Izbor mernog instrumenta Jedan od alata potrebnih za servisiranje motora sa elektronskim ubrizgavanjem je, naravno, unimer. ta je to unimer ? Unimer je naziv univerzalni elektri ni merni ure2aj. Neki ga nazivaju i multimetar. Unimer se obi no pravi tako da obezbedi merenje glavnih elektri nih veli ina, a to su : napon U ( Volt ) struja I ( Amper ) otpornost R ( Ohm ) Prilikom sporazumevanja sa drugim ljudima, potrebno je i pravilno izgovarati gore navedene veli ine. Ispravno je re i Visina napona , a ne Voltaa i Ja ina struje, a ne Amperaa. Obzirom da popravljanjem modernih elektronskih sistema u vozilima ulazite u svet elektronike, morate se pridravati mnogih pravila kojih se pridravaju npr. serviseri televizora, audio-opreme ili ra unara. Nastavimo dalje. Unimer moe biti analogni ( klasi ni ), koji za pokazivanje koristi kazaljku sa pokretnim kalemom. Tu se merena veli ina o itava preko otklona kazaljke ispod koje se nalazi plo a sa badarenim podeocima. Preteno se koristi u oblasti energetike, tj. ja ih struja. Ima malu ulaznu otpornost, pa nije pogodan za merenje napona i struja u modernim i veoma osetljivim elektronskim kolima. U zavisnosti od proizvo2a a ima bolje ili slabije mere prenaponske i prekostrujne zatite. Ne preporu uje se za primenu u modernim sistemima. Ako imaju mogu nost za merenje nekih izvedenih elektri nih veli ina obi no su i ve ih dimenzija, to im smanjuje prakti nu primenu. Izuzetno su osetljivi na udar. Druga vrsta unimera, koji su danas izuzetno pristupa ne cene, su digitalni unimeri. To su moderni merni instrumenti koji predstavljaju spoj analogne i digitalne elektronike. Za prikazivanje mernih veli ina se koristi ekran sa te nim kristalima. Unapre2enjem tehnolokih procesa proizvodnje, poboljane su elektri ne i svetlosne karakteristike ovih ekrana. Odlikuje ih izuzetno mala potronja elektri ne energije. Srce ovog mernog instrumenta je digitalno integrisano kolo. Ono omogu ava da se merena veli ina pretvori u niz elektri nih impulsa i prikae na ekranu. Ovaj tip ure2aja koristi mnotvo aktivnih elektronskih komponenti, to mu omogu ava da ima izrazito visoku ulaznu otpornost. To u prevodu zna i da se moe koristiti za merenje signala veoma male snage. Ve i najslabiji modeli su izuzetno precizni u merenju. Greke u merenju se kre u u ve ini slu ajeva ispod 1 %. Kao izvor energije ovi ure2aji koriste baterije. Iako u sebi sadre mnogo elektronskih komponenti, ovi ure2aji troe malo struje. U prevodu, baterije e nam dugo trajati. Ipak, nita vie nije tako jednostavno, pa ni izbor ure2aja na osnovu tipa baterija koji koriste. Prilikom kupovine ure2aja pitajte prodavca koji tip baterija koristi unimer koji ste odabrali. Ako koristi bateriju od 9V, to zna i da spada u stariju generaciju ure2aja. Oni koriste stariji tip integralnih kola, koje odlikuje ve a potronja. Ako ne primenjujete mere tednje, ova
63
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem baterija moe trajati jedno radno vreme. Da, dobro ste razumeli, ako imate mnogo toga da merite i ako je ure2aj neprekidno uklju en, ne o ekujte vie od osam sati rada za velike instrumente. Manji instrumenti, kakvi se danas esto prodaju, imaju manje mogu nosti ali baterija od 9V moe trajajti jako dugo, ak i po godinu dana. Najbolji izbor je kupovina ure2aja koji koriste baterije od 1.5 V ( AA ili AAA). Ovi ure2aji imaju ve i stepen integracije elektri nih komponenti i baterije mogu trajati jako dugo. Jo jedna osobina je bitna a to je automatsko isklju ivanje instrumenta posle npr. 15 minuta. Ova osobina se reklamira kao Auto Power Off. Ta osobina e nam utedeti dosta baterija, i jednu brigu manje. Obzirom da je elektronika strahovito napredovala, reenja sa integralnim kolima daju proizvo2a ima velike mogu nosti. Tako su nastali i specijalizovani unimeri, koji pored osnovnih elektri nih veli ina mere i temperaturu, frekvenciju, kapacitet kondenzatora, ali i broj obrtaja motora, ugao zatvaranja, ispituju ispravnost tranzistora i drugo. Ako va instrument ima sve ove mogu nosti, u rukama imate jedan veoma mo an insrument koji lako moete nositi sa sobom. Zapamtite : Bez instrumenta ste, u ve ini slu ajeva, bespomo ni !!! Kvalitetniji modeli se isporu uju sa zatitnom oblogom pravljenom od gumiplastike. Oblogu ete prepoznati po, naj e e, utoj boji. Obloga ima zadatak da prilikom pada instrumenta ublai udar i sa uva instrument. Neki proizvo2a i u svojim prospektima navode i ovu osobinu, i obi no garantuju za padove do 1 metar visine. Izbor ure2aja prilagodite i svojim nov anim mogu nostima. Ako ne znate da instrument, ne e vam pomo i ni onaj najskuplji. koristite
Opti podaci : Ekran : 3 cifre LCD ekran sa maksimalnim pokazivanjem 4000 Polaritet : automatska indikacija negativnog polariteta Nulovanje instrumenta : automatsko Indikacija prekora enja opsega : prikazuje se cifra 1--Indikacija prazne baterije : grafi ki prikaz baterije na ekranu Standardi : Prenaponska zatita klase II
64
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Temperaturni opseg : od 0 do 40 stepeni C, vlanost manja od 80% Skladitenje : od 20 do 60 stepeni C, vlanost manja od 80 % Napajanje : 1.5 V AAA baterije ili 9V NEDA 1604IEC6F22 Digitalni unimeri se danas obi no prave za merenje napon do 1000V, i struje do 10/20 A. Obratite panju na ja inu struje koju merite. Mnogi unimeri nemaju osigura' za merno podru'je od 10 A ( 10A UNFUSED ), to moe dovesti do unutranjeg ote enja unimera. Izaberite onaj koji ima osigura za podru je od 10/20 Ampera ( 20A FUSED ). ta je to AutoRange? Moda e vam prodavac ponuditi neto skuplji AutoRange isntrument. Ako elite da izbegnete stalno prebacivanje mernih opsega unutar jedne veli ine ( npr. merite napon ), onda je ovo pravi izbor za vas. Dovoljno je podesiti preklopnik na oznaku za napon, i va instrument meri sve napone od 0 do 1000V, sa maksimalno mogu om precizno u. Naravno, postoji i taster kojim prelazite na manuelni mod, i sami birate merno podru je pomeranjem decimalnog zareza ( ta ke ). VANA NAPOMENA : Kod ve ine digitalnih unimera, CRNI ispitni kabl se priklju'uje na unimer u ta'ki ozna'enoj kao COM ( COMMON- zajedni'ki, masa ) i nikada je ne diramo. CRVENI ispitni kabl se priklju'uje na unimer u ta'ki ozna'enoj sa ( V Ohm mA RPM DWELL ) i ne diramo je sve dok nam ne zatreba merenje jakih struja ( preko 0.2A ). Tada crveni ispitni kabl postavljamo na priklju'ak 10/20 A. Merenje napona Merenje napona je ono to emo najvie koristiti. Ako merimo napone unutar vozila, moemo o ekivati da naponi nisu ve i od 15V ( 30 Volti za teretna ). Naponi koji se javljaju na sistemu za paljenje su izuzetno visoki i oni se NE SMEJU meriti ovim instrumentom. Kako merimo napon ? Okrenimo obrtni preklopnik na poloaj V za AutoRange isntrumente, ili na podru je 20V. Jednu pipalicu stavljamo na ta ku koju merimo, a drugu pipalicu stavljamo na masu ( minus pol, obi no na karoseriju). Prilikom izbora mase, treba izbegavati mesta sa debelim slojevima laka koji predstavlja izolator. Dobra masa je ista glava metalnog rafa, ili nekog drugog istog metalnog dela na motoru. Na ekranu unimera e se pokazati merena vrednost u Voltima ( npr. 13.7 )
Napomena: Ako merimo napon akumulatora za vreme rada motora, primeti emo da se cifre na ekranu unimera dosta 'esto menjaju. Napon u instalaciji je promenljiv zbog mehani'kih i elektri'nih osobina generatora struje. Ova pojava ne treba da vas brine, ali moe ukazati i na neki kvar u instalaciji.
65
Merenje struje Ovu osobinu unimera emo manje koristiti. Struje u auto-instalaciji su prili'no velike, a u slu'aju kratkog spoja mogu jako porasti. OPREZ !!! Pretpostavimo da elimo meriti struju koju troi neke sijalica, nama nepoznate snage. Unimer podesimo za merenje tako to emo obrtni preklopnik dovesti do poloaja 10A. Jedan priklju ak sijalice emo nekim licnastim provodnikom ( kakvih uvek ima u servisu ) spojiti na plus pol akumulatora. Na drugi priklju ak sijalice stavljamo crvenu ispitnu pipalicu. Pipalica na unimeru mora biti priklju ena na 10/20A priklju ak. Crnu pipalicu spajamo na minus pol akumulatora. Ako smo sve ispravno povezali, na ekranu unimera e se ispisati ja ina struje.
Napomena : ispitni kablovi koji dolaze uz unimer nemaju potreban popre'ni presek za ve e strujno optere enje. Izbegavajte da ih due koristite za merenje ja'ih struja !!!!!!!!!! Merenje otpornosti Jo jedna mogu nost digitalnog unimera koju emo veoma esto koristiti, i to za merenje ispravnosti elektri nih provodnika i nekih senzora koji u sebi sadre otpornike. Pokaimo to na primeru merenja ispravnosti senzora temperature rashladne te nosti.
Obrtni preklopnik unimera postavimo na podru je Ohm ( za AutoRange ) ili na 20KOhma za klasi ne unimere. Priklju imo pipalice kako je to prikazano na slici. Na ekranu bi se trebale prikazati neke od vrednosti iz tabele :
66
Stepeni Celzija 100 90 80 70 60 50 30 0
Otpornost ( Ohm ) 200 250 300 450 600 1000 2500 9500
Da bi proverili ispravnost otpronika koji se nalazi u telu senzora moemo vrh mesinganog tela senzora lagano zagrejati. Vrednost koju unimer pokazuje na hladno bi se trebala polako smanjivati. OPREZ !!!!!!!!!! Ako unimer pokazuje samo cifru 1---, to zna i da je otpornik u prekidu, i da merimo beskona no veliku otpornost. U tom slu aju treba senzor zameniti. U nekim slu ajevima se zbog delimi nog ote enja senzora moe pojaviti nepravilno o itanje unimera, u obliku numeri ke vrednosti koja se stalno menja. Dobro o istiti priklju ke senzora pa ponoviti merenje. Ako se ista stvar ponovi ( cifre igraju ), treba zameniti senzor. Merenje ispravnosti poluprovodni'kih dioda Diode su polurovodni ki elementi, koji imaju veliku primenu u vozilima. Serviseri se ve odavno sre u sa diodama u ure2aju koji slui za generisanje istosmerne struje na vozilu ( alternator ).Obzirom da u svom radu serviser ima potrebu da ispita ispravnost diode, objasni emo kako se to radi.
Obrtni preklopnik unimera postaviti na podru je ozna enim grafi kim simbolom diode. Pipalice unimera staviti na krajeve diode, kao to je to prikazano na slici. Dioda se odlikuje osobinom da u jednom smeru puta struju, a u drugom ne. Zato su mogu i slede i slu ajevi : Unimer pokazuje vrednost 0000 ( mV ), ili vrednost koja je jako blizu ovoj. Dioda je probila ( kratki spoj ). Unimer pokazuje vrednost 1--- . Okrenimo diodu. Ako se ista vrednost pokae na ekranu unimera, dioda je u prekidu.
67
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Ako unimer pokazuje vrednost od 0350-0750, okrenimo diodu. U suprotnom smeru struja ne sme da ide, tj. unimer mora pokazivati vrednost 1---. SAMO u tom slu aju dioda je ispravna. Ako unimer pokazuje vrednost 1---, okrenimo diodu. Ako unimer pokazuje vrednost od 0350 do 0750, dioda je ispravna.
Merenje temperature Ve ina modernih unimera ima mogu nost merenja temperature. Merni opseg se obi no kre e od 0 do 1000 stepeni. U kompletu sa unimerom se isporu uje i termo-sonda.Ona nam omogu ava da merimo tako visoke temperature. Ako obrtni preklopnik postavimo na podru je ozna eno sa Temp (C), bez priklju ene termo-sonde, na ekranu unimera e se prikazati temperatura okolnog vazduha. Ona ujedno predstavlja i temperaturu samog instrumenta, jer se za merenje temperature koristi temperaturno osetljivi otpornik u samom instrumentu. NE POKUAVATI da merite visoke temperature bez termo-sonde, jer e te samo istopiti plasti'no ku ite vaeg unimera. Uz upotrebu termo-sonde, prakti na primena se pove ava. Moete meriti temperaturu bloka motora, te nosti i svega to vam padne na pamet. Samo prislonite vrh termo-sonde, i pri ekajte oko minut da se pokazivanje stabilizuje. Merenje omske ispravnosti brizgalice Zato smo u ovom podnaslovu naglasili ba omsku ispravnost brizgalice. Naime, brizgalica je elektromehani ki ure2aj koji ima zadatak da ubrizga odre2enu koli inu benzina kada je na krajeve elektromagnetnog namota priklju en napon. Namotaj koji se nalazi unutar brizgalice je, u stvari, elektromagnet koji otvara i zatvara brizgalicu. U slu aju da je brizgalica za epljena nekim ne isto ama, brizgalica e biti ispravna sa elektri ne, ali ne i sa mehani ke strane. Kako ispitujemo ispravnost radnog namotaja ? Okrenimo obrtni preklopnik unimera do poloaja Ohm ( za AutoRange) ili do poloaja 200Ohm. ispitne pipalice unimera spojimo na pinove brizgalice tj. na L konektor ( prvi tip elektronskog ubrizgavanja je bio BOSCH LJetronic ) .
68
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Ako je brizgalica visokoomska, unimer bi trebao pokazati vrednost od 15 do 20 Ohma. Ako je ona, pak, niskoomska unimer bi trebao pokazati negde od 2.5 do 3 Ohma.
Dijagnosti'ki ure?aji imaju mogu nost da sprovedu TEST ispravnosti brizgalica, tako to uklju'uju jednu po jednu brizgalicu. Za vreme rada brizgalice 'uje se tiho kuckanje. OPREZ : Brizgalice su deo instalacije sa gorivom pod pritiskom. Zabranjeno je putati vozilo u rad ako je brizgalica izva?ena iz svog leita, jer e do i do isticanja goriva. Za tu namenu postoje posebni fabri'ki alati sa mernim posudama !!!!!!!!!!!!!!!!! Merenje elektri'ne ispravnosti elektroventila Elektroventili su, ba kao i brizgalice za gorivo, elektromehani ki ure2aji. Njihov zadatak je otvaraju i zatvaraju protok svih vrsta te nosti ili vazduha unutar nekog vozila ( hidro i pneumatski elektroventili ).Zato smo u naslovu ponovo naglasili da mi ispitujemo elektri nu ispravnost ventila, odnosno radnog namotaja koji se nalazi unutar ventila.
Kako ispitujemo ispravnost radnog namotaja ? Okrenimo obrtni preklopnik unimera do poloaja Ohm ( za AutoRange) ili do poloaja 200Ohm. Ispitne pipalice unimera spojimo na pinove elektroventila. Ako je radni namotaj ventila ispravan, unimer bi trebao pokazati vrednost izme2u 40 i 50 Ohma. To odgovara ja ini struje od oko 0.3 Ampera na elektri noj instalaciji sa radnim naponom od 12-14V. Ovaj podatak nam moe posluiti kao orijentaciona veli ina, u slu aju da ne raspolaemo ta nim podacima proizvo2a a. Ako unimer pokazuje vrednost od 5 i manje Ohma, sa sigurno u se moe re i da je radni namotaj ventila probio. Tu pojavu prati i pregoreli osigura ( struje su reda 5 do 10 Ampera ). Ventil zameniti novim !!!!!!!!!!!! Ne otvarati !!!!!!!! Ako unimer pokazuje vrednost 1---, to zna i da je namotaj u prekidu. Ventil zameniti novim !!!!! Ne otvarati !!!!!!!!! OPREZ :Ako sumnjamo na mehani'ku neispravnost ( ventil za'epljen ne'isto ama ) preporu'uje se zamena novim. Potapanje ventila u bilo kakav rastvara' ne dolazi u obzir. teta koja moe nastati na vozilu je stostruka !!!!!!!!!!!
69
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Merenje ispravnosti senzora broja obrtaja na zamajcu ( senzora gornje mrtve ta'ke prvog cilindra ) Ovaj senzor je induktivnog tipa. Prolaskom zubaca zamajca pored ovog senzora, u njemu se indukuju elektri ni impulsi. Ovaj senzor za svoj rad ne zahteva izvor istosmerne struje, pa zato ima samo dva priklju ka. Unutar senzora se nalazi elektri ni namotaj prili no visoke otpornosti. Naj e e je to vrednost od 800 Ohma.
Kako ispitujemo ispravnost induktivnog namotaja ? Okrenimo obrtni preklopnik unimera do poloaja Ohm ( za AutoRange) ili do poloaja 2KOhm. Ispitne pipalice unimera spojimo na pinove senzora. Ako je radni namotaj ventila ispravan, unimer bi trebao pokazati vrednost izme2u 700 Ohma i 1000 Ohma. Ako unimer pokazuje vrednost od 300 i manje Ohma, sa sigurno u se moe re i da je induktivni namotaj probio. Ovakav namotaj daje jako slabe impulse !!!!!!!!!! Senzor zameniti !!!!!!! Ako unimer pokazuje vrednost 1---, to zna i da je namotaj u prekidu. Senzor zameniti !!!!!!!!!!!
Merenje ispravnosti senzora sa Hall-efektom Senzori koji rade na principu Hall-efekta su : senzor poloaja radilice ( koristi se i oznaka senzor Faze ) senzor brzine vozila Uloga senzora faze je da ECU jedinici poalje impulse o ugaonom poloaju radilice i redosledu prolaska svih cilidara kroz gornju mrtvu ta ku ( odredjuje redosled paljenja ). Senzor brzine vozila alje podatke o brzini kretanja vozila. Za oba ova senzora je zajedni ko to da rade na principu Hall efekta. Hallovi generatori su magnetski upravljani elementi, aktivnog karaktera. Ako ih dovedemo u magnetno polje, oni daju napon koji prouzrokuje tok struje. Obzirom da su aktivnog karaktera, za njihov rad je potreban izvor istosmerne struje. Ime poti e od pronalaza a tog efekta, fizi ara Hall-a. Pravilan izgovor je Hol.
70
Ako struja te e kroz pljosnati vodi , koje se prema slici nalazi u magnetnom polju, onda se na uzdunim stranama vodi a generie elektri ni napon. Hallov napon Uh. Napon metala je veoma mali, pa su i u ovom slu aju poluprovodni ki materijali mnogo korisniji. Silicijum, indiumarsenid i indiumantiomonid su veoma povolji materijali. Iz gore navedenog proizilazi da ispravnost Hall-senzora moemo meriti samo kada su oni u radu, i kada su priklju eni na izvor istosmerne struje.
Potrebno je i da unimer koji koristimo ima mogu nost merenja frekvencije ( u Hz ). Ovu mogu nost preteno imaju skuplji modeli. Obratite panju prilikom kupovine !!! U tabeli su navedene vrednosti koje treba da pokazuje ispravan senzor faze : Broj obrtaja Hz motora 200 1.66 300 2.50 800 6.66 900 7.50 1000 15.00 3000 25.00 Obrtni preklopnik dovedimo do poloaja Hz Crnu ispitnu pipalicu prislonimo na masu. Poeljno je na kraju crne pipalice imati tipaljku. Crvenu ispitnu pipalicu redom prislanjamo na jedan od tri pina senzora, ako ne raspolaemo servisnim priru nikom. Napomena : prilikom merenja ovog senzora, motor mora biti u pokretu ( pokretanje starterom, ili normalan rad ) !!!!!!!!!!!!!!!!!
71
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Merenje ispravnosti senzora poloaja papu'e gasa ( otklona leptira ) Ovaj senzor obavetava ECU jedinicu o poloaju leptira gasa, a naro ito vanu ulogu ima prilikom naglih promena reima rada ( ubrzanje, usporenja ), jer se na osnovu brzine kojom se poloaj leptira gasa menja odre2uje oboga enje ili osiromaenje smee u prelaznim reimima rada motora. Ovaj tip senzora spada u pasivne, otporne senzore sa tri izvoda. U elektrotehnici se ozna ava kao potenciometar. Sa njim se sre emo svaki dan, kada poja avamo ili smanjujemo ton na radio-aparatu. Obrtna osovina ovog potenciometra je spojena sa osovinom leptira gasa. Na izlazu potenciometra se pojavljuje promenljivi napon i alje se u ECU jedinicu. Moe da ima sve vrednosti, od 0 do maksimalne Umax( npr. od 0 do 5V ). Od ega se satoji jedan potenciometar ? Osnova tj. telo potenciometra je pravljeno od izolatorskog materijala, na koje se naparivanjem nanosi tanak sloj otporne mase. Na svakom kraju tog tela se nalazi po jedan priklju ak. Tre i priklju ak je povezan sa obrtnim kliza em koji se kre e du izolatorskog tela sa otpornom masom. Kontakt kliza a i otpornog tela se ostvaruje ili preko grafitnog vrha ili preko male metlice od fine ice.
Kako meriti ? Prvo treba odrediti dva priklju ka izme2u kojih je najve a otpornost. To su krajevi potenciometra. Tre i preostali priklju ak je izvod kliza a. Obrtni preklopnik podesimo na podru je Ohm ( za AutoRange ) ili na podru je 20KOhm-a. Pretpostavimo da je vrednost otpornika 10KOhm-a i da je potenciometar ispravan. Crnu pipalicu stavimo na jedan od tri priklju ka potenciometra. Crvenu pipalicu prvo priklju ujemo na drugi ( o itavamo vrednost na ekranu unimera ), a zatim na tre i priklju ak ( opet o itavamo vrednost na ekranu ). Onaj priklju ak koji je pokazao ve u vrednost je kraj otpornika ( 10KOhm-a), a kliza je priklju ak sa manjom vredno u. Stavimo Crvenu pipalicu na priklju ak kliza a. Ako mehani ki zakre emo potenciometar, vrednost mora da se menja. NAPOMENA: Sve merene vrednosti unutar potenciometra su kona'ne ( i manje od 20KOhma ). Ako tokom merenja dobijemo na ekranu unimera vrednost 1---, onda je to znak da je otprona dionica u prekidu, ili da kliza' nema kontakt sa otpornim slojem. U jednom krajnjem poloaju unimer mora pokazivati manje od 10Ohm-a, dok u drugom krajnjem poloaju unimer mora pokazivati maksimalnu vrednost ( npr. 10KOhm-a).
72
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Mogu i kvarovi. Naj e i kvar je mehani ko ote enje otpornog sloja. Zbog stalnog kretanja kliza a po otpornom sloju, esto dolazi do mehani kog ote enja ( sloj izgreban ). U to emo se najlake uveriti ako otvorimo telo potenciometra. Potenciometri su hermeti ki zatvoreni. Ipak, u fabrici su klizne povrine namazane elektroprovodnom ma u, kako bi se habanje smanjilo. Mast vremenom menja svoje karakteristike ( temperatura ), i postaje lo provodnik. U tom slu aju bi trebalo o istiti sve klizne povrine i poprskati specijalnim sprejom ( zbog podmazivanja,moe se nabaviti u radio-klubovima ). Na kraju popravke potenciometra, ponoviti merenje. Ako merenjem ponovo ustanovimo neispravnost, potenciometar ( odnosno senzor ) je potrebno zameniti. Kako se 'itaju podaci sa dijagrama ?
Temperaturno osetljivi otpornici koji se koriste za senzore imaju logaritamsku karakteristiku. Ne emo ulaziti u detalje vezane za na in prikazivanja fizi kih veli ina na grafikonima. Dovoljno je re i da se ovaj pomalo neobi an na in prikaza u dve kolone koristi kako bi se maksimalno detaljno prikazala temperaturna karakteristika otpornika. Kako na dijagramu pro itati ono to nas interesuje ? Vidimoda je dijagram ( grafikon ) podeljen u dve vertikalne kolone A i B. Na x-osi ( na dnu slike ) su nanesene numeri ke vrednosti temperature u stepenima Celzija. Na y-osi , sa leve i desne strane ( vertikalno ) su nanesene vrednosti otpornosti u Ohmima. Kolone A i B su odvojene jedna od druge vertikalnom uspravnom isprekidanom crtom. Ako elimo da o itamo vrednost optornosti za temperature do 50 stepeni Celzija, koristi emo kolonu A i otpornosti koje su na y-osu nanesene sa leve strane. Ako elimo da o itamo vrednost otpornosti za temperature izmad 50 stepeni Celzija koristi emo kolonu B i otpornosti koje su na y-osu nanesene sa desne strane. Primer 1 : Interesuje nas vrednost otpornika na sobnoj temperaturi od 20 stepeni Celzija. Povucimo vertikalnu crtu iz ta ke 20 st. Celzija do ta ke preseka sa krivom dijagrama. Zatim povucimo crtu na levo do ose sa otpornostima. O itana vrednost je 2500 Ohma, odnosno 2.5 KOhma. Primer 2 : Interesuje nas vrednost otpornika na radnoj temperaturi od 80 stepeni Celzija. Povucimo vertikalnu crtu iz ta ke 80 st. Celzija do ta ke preseka sa krivom dijagrama. Zatim povucimo crtu na desno do ose sa otpornostima. O itana vrednost je 300 Ohma, odnosno 0.3 KOhma.
73
Otpornost 200 2000 20000 200000 2000000 20000000 200000000
Ohma Ohma Ohma Ohma Ohma Ohma Ohma
Ekvivalentna vrednost 0.2 KOhma 2 KOhma 20 KOhma 200 KOhma 2 MOhma 20 MOhma 200 MOhma
Napon 0.001 V 0.010 V 0.100 V 1 V 10 V
Ekvivalentna vrednost 1 mV 10 mV 100 mV 1000 mV 10000 mV
Ja'ina struje 0.001 A 0.010 A 0.100 A 1 A 10 A
Ekvivalentna vrednost 1 mA 10 mA 100 mA 1000 mA 10000 mA
74
Re'nik
A/C request switch A/C clutch A/C clutch relay A/C pressure sensor Air flow rate ( MAF sensor ) Air-conditioner Air-conditioner kompresor And B+ Battery voltage Brake pedal switch Camshaft position sensor Closed Cold idling problems Control limit exceeded Coolant temperature sensor Crankshaft position sensor Defective Defective ECT sensor Engine Engine control unit blocked prekida klima ure2aja kva ilo klima kompresora relej kva ila klima kompresora sensor pritiska u instalaciji klima ure2aja protok vazduha ( prtokomer sa leptirom ) klima ure2aj kompresor klima ure2aja i baterija tj. akumulator napon akumulatora prekida ko ione papu e senzor poloaja bregaste osovine zatvoren problemi sa radom hladnog motora u praznom hodu zvan granica kontrole senzor temperature rashladne te nosti senzor poloaja radilice u kvaru, pokvaren u kvaru, pokvaren motor ECU jedinica blokirana 75
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Engine RPM Engine speed Fan control relay Fuel injector Fuel level sensor Fuel pressure Fuel pump Fuel pump relay Fuel system Fuel tank pressure sensor Full load Fuse Heated O2 sensor Bank 1 Heated O2 sensor Bank 2 IAT sensor Idling adaptation Idling switch Idling switch open Ignition coil Implausible signal Increase, increased Injector Intake air temperature Intake mainfold pressure Knock sensor Loose contact Lower limit value Mainfold pressure sensor MAP sensor Mass Airflow sensor Maximum RPM exceeded MIL Mailfunction indicator light Minimum load No signal No signal from speedometar O2 sensor ( Lambda sensor ) Open Or Part load Poor earth contact broj obrtaja motora broj obrtaja motora relej elektroventilatora brizgalica za gorivo plovak za gorivo pritisak goriva pumpa za gorivo relej pumpe za gorivo sistem napajanja gorivom senzor pritiska u rezervoaru goriva puno optere enje osigura Lambda sonda sa grejanjem, broj 1 Lambda sonda sa grejanjem, broj 2 senzor temperature usisnog vazduha regulacija praznog hoda prekida praznog hoda isklju en prekida praznog hoda visokonaponski kalem ( bobina ) lo, nejasan signal pove anje, pove an brizgalica temperatura vazduha na ulazu u motor pritisak u usisnoj grani senzor detonacija slab kontakt donja granica MAP senzor vakuum protokomer protokomer sa icom ili leptirom premaen maksimalni broj obrtaja lampica za upozorenje minimalno optere enje nema signala senzor brzine vozila ne alje signal Lambda sonda otvoren ili delimi no optere enje lo kontakt sa masom
76
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Poor performance Poor starting Reduced performance Signal outside tolerance Signal outside tolerance Signal to large Signal too high Signal too low Solenoid Speed signal Stuck Stuck in closed position Stuck in opened position Switch Switch ON Throttle position Throttle position sensor Timing advance Trans fluid temp sensor Trans pressure control solenoid Trans shift solenoid Trans turbine shaft speed sensor Transmission range switch Upper limit value Valve Vehicle speed Vehicle speed sensor Wire short to earth Wire short to positive Wiring open circuit Wiring short to earth loe karakteristike loe startovanje umanjene performanse signal izvan opsega signal je izvan tolerancije, izvan opsega signal prejak signal prejak signal preslab elektromagnet signal senzora brzine vozila zaglavljen zaglavljen u zatvorenom poloaju zaglavljen u otvorenom poloaju prekida prekida poloaj leptira gasa ( papu e gasa ) senzor poloaja papu e gasa ugao predpaljenja senzor temperature ulja u automatskom menja u ventil pritiska u automatskom menja u elektr. magnet u automatskom menja u senzor broja obrtaja lopatica uljnog kva ila izbor reima rada automatskog menja a ( ekonomik, sport, gradska itd.. ) gornja granica ventil brzina kretanja vozila senzor brzine vozila elektri ni vod u spoju sam masom elektri ni vod u kratkom spoju sa + polom prekid elektri nog kola elektri ni vodovi u spoju sa masom
77
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Spisak greaka po SAE standardu sa prevodom ( OBD II dijagnostika )
Greke u sistemu za merenje protoka vazduha i goriva

KOD P0100 P0101 Engleski naziv Mass or Volume Air Flow Circuit Malfunction Mass or Volume Air Flow Circuit Range/Performance Problem Mass or Volume Air Flow Circuit Low Input Mass or Volume Air Flow Circuit High Input Mass or Volume Air Flow Circuit Intermittent Manifold Absolute Pressure/Barometric Pressure Circuit Malfunction Manifold Absolute Pressure/Barometric Pressure Circuit Range/Performance Problem Manifold Absolute Pressure/Barometric Pressure Circuit Low Input Manifold Absolute Pressure/Barometric Pressure Circuit High Input Manifold Absolute Pressure/Barometric Pressure Circuit Intermittent Intake Air Temperature Circuit Malfunction Intake Air Temperature Circuit Range/Performance Problem Intake Air Temperature Circuit Low Input Intake Air Temperature Circuit High Input Intake Air Temperature Circuit Intermittent Prevod MAF protokomer u kvaru MAF protokomer ima probleme u radu ( van tolerancije ) MAF protokomer daje nizak signal MAF protokomer daje visok signal MAF protokomer ima povremene prekide u radu MAP senzor u kvaru
P0102 P0103 P0104
P0105
P0106
MAP senzor ima probleme u radu ( van tolerancije ) MAP senzor daje nizak signal
P0107
P0108
MAP senzor daje previsok signal
P0109
MAP senzor ima povremene prekide u radu Senzor temp. usisnog vazduha u kvaru Senzor temp. usisnog vazduha ima probleme u radu ( van tolerancije ) Senzor temp. usisnog vazduha daje nizak signal Senzor temp. usisnog vazduha daje previsok signal Senzor temp. usisnog vazduha ima povremene prekide u radu 78
P0110
P0111
P0112 P0113
P0114
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem P0115 Engine Coolant Temperature Circuit Malfunction Engine Coolant Temperature Circuit Range/Performance Problem Senzor temperature rashladne te nosti neispravan Senzor temperature rashladne te nosti ima probleme u radu ( van tolerancije ) Senzor temperature rashladne te nosti daje nizak Senzor temperature rashladne te nosti daje previsok signal Senzor temperature rashladne te nosti ima povremene prekide u radu Senzor poloaja leptira gasa neispravan Senzor poloaja leptira gasa ima probleme u radu ( van tolerancije ) Senzor poloaja leptira gasa daje nizak signal Senzor poloaja leptira gasa daje previsok signal Senzor poloaja leptira gasa ima povremene prekide u radu Nedovoljna temperatura rashladne te nosti za prelazak u reim zatvorene petlje Nedovoljna temperatura rashladne te nosti za stabila rad Lambda sonda neispravna Lambda sonda daje nizak napon ( grupa 1 senzor 1 ) Lambda sonda daje visok napon ( grupa 1 senzor 1 ) Lambda sonda sporo reaguje
P0116
P0117
Engine Coolant Temperature Circuit Low Input Engine Coolant Temperature Circuit High Input Engine Coolant Temperature Circuit Intermittent
P0118
P0119
P0120
Throttle/Petal Position Sensor/Switch A Circuit Malfunction Throttle/Petal Position Sensor/Switch A Circuit Range/Performance Problem Throttle/Petal Position Sensor/Switch A Circuit Low Input Throttle/Petal Position Sensor/Switch A Circuit High Input Throttle/Petal Position Sensor/Switch A Circuit Intermittent Insufficient Coolant Temperature for Closed Loop Fuel Control
P0121
P0122 P0123 P0124
P0125
P0126
Insufficient Coolant Temperature for Stable Operation 02 Sensor Circuit Malfunction (Bank I Sensor 1) 02 Sensor Circuit Low Voltage (Bank I Sensor I) 02 Sensor Circuit High Voltage (Bank I Sensor 1) 02 Sensor Circuit Slow Response
P0130 P0131
P0132
P0133
79
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem (Bank 1 Sensor 1) P0134 02 Sensor Circuit No Activity Detected (Bank I Sensor 1) 02 Sensor Heater Circuit Malfunction (Bank 1 Sensor 1) 02 Sensor Circuit Malfunction (Bank I Sensor 2) 02 Sensor Circuit Low Voltage (Bank I Sensor 2) 02 Sensor Circuit High Voltage (Bank I Sensor 2) 02 Sensor Circuit Slow Response (Bank 1 Sensor 2) 02 Sensor Circuit No Activity Detected (Bank 1 Sensor 2) 02 Sensor Heater Circuit Malfunction (Bank 1 Sensor 2) 02 Sensor Circuit Malfunction (Bank I Sensor 3) 02 Sensor Circuit Low Voltage (Bank I Sensor 3) 02 Sensor Circuit High Voltage (Bank I Sensor 3) 02 Sensor Circuit Slow Response (Bank 1 Sensor 3) 02 Sensor Circuit No Activity Detected (Bank I Sensor 3) 02 Sensor Heater Circuit Malfunction (Bank I Sensor 3) 02 Sensor Circuit Malfunction (Bank 2 Sensor I) ( grupa 1 senzor 1 ) Lambda sonda ne reaguje ( grupa 1 senzor 1 ) Lambda sonda grejno kolo neispravno ( grupa 1 senzor 1) Lambda sonda neispravna ( grupa 1 senzor 2 ) Lambda sonda daje nizak napon ( grupa 1 senzor 2 ) Lambda sonda daje visok napon ( grupa 1 senzor 2 ) Lambda sonda sporo reaguje ( grupa 1 senzor 2 ) Lambda sonda ne raguje ( grupa 1 senzor 2 ) Lambda sonda grejno kolo neispravno ( grupa 1 senzor 2 ) Lambda sonda neispravna ( grupa 1 senzor 3 ) Lambda sonda daje nizak napon ( grupa 1 senzor 3 ) Lambda sonda daje visok napon ( grupa 1 senzor 3 ) Lambda sonda sporo reaguje ( grupa 1 senzor 3 ) Lambda sonda ne raguje ( grupa 1 senzor 3 ) Lambda sonda grejno kolo neispravno ( grupa 1 senzor 3 ) Lambda sonda neispravna ( grupa 2 senzor 1 )
P0135
P0136
P0137
P0138
P0139
P0140
P0141
P0142
P0143
P0144
P0145
P0146
P0147
P0150
80
P0151
02 Sensor Circuit Low Voltage (Bank 2 Sensor I) 02 Sensor Circuit High Voltage (Bank 2 Sensor 1) 02 Sensor Circuit Slow Response (Bank 2 Sensor 1) 02 Sensor Circuit No Activity Detected (Bank 2 Sensor 1) 02 Sensor Heater Circuit Malfunction (Bank 2 Sensor 1) 02 Sensor Circuit Malfunction (Bank 2 Sensor 2) 02 Sensor Circuit Low Voltage (Bank 2 Sensor 2) 02 Sensor Circuit High Voltage (Bank 2 Sensor 2) 02 Sensor Circuit Slow Response (Bank 2 Sensor 2) 02 Sensor Circuit No Activity Detected (Bank 2 Sensor 2) 02 Sensor Heater Circuit Malfunction (Bank 2 Sensor 2) 02 Sensor Circuit Malfunction (Bank 2 Sensor 3) 02 Sensor Circuit Low Voltage (Bank 2 Sensor 3) 02 Sensor Circuit High Voltage (Bank 2 Sensor 3) 02 Sensor Circuit Slow Response (Bank 2 Sensor 3)
Lambda sonda daje nizak napon ( grupa 2 senzor 1 ) Lambda sonda daje visok napon ( grupa 2 senzor 1 ) Lambda sonda sporo reaguje ( grupa 2 senzor 1 ) Lambda sonda ne reaguje ( grupa 2 senzor 1 ) Lambda sonda grejno kolo neispravno ( grupa 2 senzor 1 ) Lambda sonda neispravna ( grupa 2 senzor 2 ) Lambda sonda daje nizak napon ( grupa 2 senzor 2 ) Lambda sonda daje visok napon ( grupa 2 senzor 2 ) Lambda sonda sporo reaguje ( grupa 2 senzor 2 ) Lambda sonda ne reaguje ( grupa 2 senzor 2 ) Lambda sonda grejno kolo neispravno ( grupa 2 senzor 2 ) Lambda sonda neispravna ( grupa 2 senzor 3 ) Lambda sonda daje nizak napon ( grupa 2 senzor 3 ) Lambda sonda daje visok napon ( grupa 2 senzor 3 ) Lambda sonda sporo reaguje ( grupa 2 senzor 3 )
P0152
P0153
P0154
P0155
P0156
P0157
P0158
P0159
P0160
P0161
P0162
P0163
P0164
P0165
81
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem P0166 02 Sensor Circuit No Activity Detected (Bank 2 Sensor 3) 02 Sensor Heater Circuit Malfunction (Bank 2 Sensor 3) Fuel Trim Malfunction (Bank 1) System too Lean (Bank 1) System too Rich (Bank 1) Fuel Trim Malfunction (Bank 2) Lambda sonda ne reaguje ( grupa 2 senzor 3 ) Lambda sonda neispravna ( grupa 2 senzor 3 ) Neispravan sastav gorive smee ( grupa 1 ) Smea siromana ( grupa 1 ) Smea prebogata ( grupa 1 ) Neispravan sastav gorive smee ( grupa 2 ) Smea siromana ( grupa 2 ) Smea prebogata ( grupa 2 ) Senzor vrste goriva neispravan Senzor vrste goriva ima probleme u radu Senzor vrste goriva daje nizak signal Senzor vrste goriva daje previsok signal Senzor A temperature goriva neispravan Senzor A temperature goriva ima probleme u radu Senzor A temperature goriva daje nizak signal Senzor A temperature goriva daje previsok signal Senzor A temperature goriva elektri no kolo ima povremene prekide u radu
P0167
P0170 P0171 P0172 P0173
P0174 P0175 P0176 P0177 P0178
System too Lean (Bank 2) System too Rich (Bank 2) Fuel Composition Sensor Circuit Malfunction Fuel Composition Sensor Circuit Range/Performance Fuel Composition Sensor Circuit Low Input Fuel Composition Sensor Circuit High Input Fuel Temperature Sensor A Circuit Malfunction Fuel Temperature Sensor A Circuit Range/Performance Fuel Temperature Sensor A Circuit Low Input Fuel Temperature Sensor A Circuit High Input Fuel Temperature Sensor A Circuit Intermittent
P0179
P0180 P0181
P0182
P0183
P0184
P0185
Fuel Temperature Sensor B Circuit
82
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Malfunction Senzor B temperature goriva u kvaru Senzor B temperature goriva ima probleme u radu ( van tolerancije ) Senzor temperature goriva daje nizak signal Senzor B temperature goriva daje visok signal Senzor B temperature goriva ima povremene prekide u radu Senzor pritiska goriva u instalaciji neispravan Senzor pritiska goriva ima probleme u radu Senzor pritiska goriva daje nizak signal Senzor pritiska goriva daje visok signal Senzor pritiska goriva ima povremene prekide u radu Senzor temperature ulja u motoru neispravan Senzor temperature ulja u motoru ima probleme u radu Senzor temperature ulja u motoru daje nizak signal Senzor temperature ulja u motoru daje previsok signal Senzor temperature ulja u motoru ima povremene prekide u radu
P0186
Fuel Temperature Sensor B Circuit Range/Performanc Fuel Temperature Sensor B Circuit Low Input Fuel Temperature Sensor B Circuit High Input Fuel Temperature Sensor B Circuit Intermittent Fuel Rail Pressure Sensor Circuit Malfunction Fuel Rail Pressure Sensor Circuit Range/Performance Fuel Rail Pressure Sensor Circuit Low Input Fuel Rail Pressure Sensor Circuit High Input Fuel Rail Pressure Sensor Circuit Intermittent Engine Oil Temperature Sensor Malfunction Engine Oil Temperature Sensor Range/Performan Engine Oil Temperature Sensor Low
P0187 P0188
P0189
P0190
P0191 P0192
P0193 P0194
P0195
P0196
P0197
P0198
Engine Oil Temperature Sensor High
P0199
Engine Oil Temperature Sensor Intermittent
83
Greke u sistemu ubrizgavanja goriva

KOD P0200 P0201 P0202 P0203 P0204 P0205 P0206 P0207 P0208 P0209 P0210 Engleski naziv Injector Circuit Malfunction Injector Circuit Malfunction Cylinder 1 Injector Circuit Malfunction Cylinder 2 Injector Circuit Malfunction Cylinder 3 Injector Circuit Malfunction Cylinder 4 Injector Circuit Malfunction Cylinder 5 Injector Circuit Malfunction Cylinder 6 Injector Circuit Malfunction Cylinder 7 Injector Circuit Malfunction Cylinder 8 Injector Circuit Malfunction Cylinder 9 Injector Circuit Malfunction Cylinder 10 Injector Circuit Malfunction Cylinder 11 Injector Circuit Malfunction Cylinder 12 Cold Start Injector 1 Malfunction Prevod Sistem za ubrizgavanje neispravan Brizgalica neispravna na cilindru 1 Brizgalica neispravna na cilindru 2 Brizgalica neispravna na cilindru 3 Brizgalica neispravna na cilindru 4 Brizgalica neispravna na cilindru 5 Brizgalica neispravna na cilindru 6 Brizgalica neispravna na cilindru 7 Brizgalica neispravna na cilindru 8 Brizgalica neispravna na cilindru 9 Brizgalica neispravna na cilindru 10 Brizgalica neispravna na cilindru 11 Brizgalica neispravna na cilindru 12 Neispravna brizgalica 1 za hladan start Neispravna brizgalica 2 za hladan start Elektromagnet za prekid rada motora neispravan Kolo za vremensku kontrolu ubrizgavanja neispravno
P0211
P0212
P0213
P0214
Cold Start Injector 2 Malfunction
P0215
Engine Shutoff Solenoid Malfunction
P0216
Injection Timing Control Circuit Malfunction
84
P0217 P0218
Engine Overtemp Condition Transmission Over Temperature Condition Engine Overspeed Condition Throttle/Petal Position Sensor/Switch B Circuit Malfunction Throttle/Petal Position Sensor/Switch B Circuit Range/Performance Problem Throttle/Petal Position Sensor/Switch B Circuit Low Input Throttle/Petal Position Sensor/Switch B Circuit High Input Throttle/Petal Position Sensor/Switch B Circuit Intermittent Throttle/Petal Position Sensor/Switch C Circuit Malfunction Throttle/Petal Position Sensor/Switch C Circuit Range/Performance P Throttle/Petal Position Sensor/Switch C Circuit Low Input Throttle/Petal Position Sensor/Switch C Circuit High Input Throttle/Petal Position Sensor/Switch C Circuit Intermittent Fuel Pump Primary Circuit Malfunction Fuel Pump Secondary Circuit Low
Motor pregrejan Prenosni sklop ( menja , diferencijal ) pregrejan Motor je premaio dozvoljeni broj obrtaja Senzor leptira gasa/ prekida neispravan Senzor leptira gasa/ prekida B ima probleme u radu Senzor leptira gasa / prekida B daje nizak signal Senzor leptira gasa / prekida B daje previsok signal Senzor leptira gasa / prekida B ima povremene prekide u radu Senzor leptira gasa / prekida C u prekidu Senzor leptira gasa / prekida C ima probleme u radu Senzor leptira gasa / prekida C daje nizak signal Senzor leptira gasa / prekida C daje previsok signal Senzor leptira gasa / prekida C ima povremene prekide u radu Primarno kolo pumpe za gorivo neispravno Sekundarno kolo pumpe za gorivo u kratkom spoju Sekundarno kolo pumpe za gorivo u prekidu Sekundarno kolo pumpe za gorivo ima prekide u radu
P0219 P0220
P0221
P0222
P0223
P0224
P0225 P0226
P0227
P0228 P0229
P0230 P0231
P0232 P0233
Fuel Pump Secondary Circuit High Fuel Pump Secondary Circuit Intermittent
85
P0234 P0235
Engine Overboost Condition Turbocharger Boost Sensor A Circuit Malfunction Turbocharger Boost Sensor A Circuit Range/Performance Turbocharger Boost Sensor A Circuit Low Turbocharger Boost Sensor A Circuit High Turbocharger Boost Sensor B Malfunction Turbocharger Boost Sensor B Circuit Range/Performance Turbocharger Boost Sensor B Circuit Low Turbocharger Boost Sensor B Circuit High Turbocharger Wastegate Solenoid A Malfunction Turbocharger Wastegate Solenoid A Range/Performance Turbocharger Wastegate Solenoid A Low Turbocharger Wastegate Solenoid A High Turbocharger Wastegate Solenoid B Malfunction Turbocharger Wastegate Solenoid B Range/Performance
Motor radi sa previsokim pritiskom turbo-kompresora Senzor A turbo-kompresora neispravan Senzor A turbo-kompresora ima probleme u radu Senzor A turbo-kompresora elektri no kolo u kratkom spoju Senzor A turbo-kompresora elektri no kolo u prekidu Senzor B turbo-kompresora neispravan Senzor B turbo-kompresora ima probleme u radu Senzor B turbo-kompresora elektri no kolo u kratkom spoju Senzor B turbo-kompresora elektri no kolo u prekidu Elektromagnet ventila A za natpritisak u turbo-kompresoru neispravan Elektromagnet ventila A za natpritisak u turbo-kompresoru ima probleme u radu Elektromagnet ventila A za natpritisak u turbo-kompresoru u kratkom spoju Elektromagnet ventila A za natpritisak u turbo-kompresoru u prekidu Elektromagnet ventila B za natpritisak u turbo-kompresoru neispravan Elektromagnet ventila B za natpritisak u turbo-kompresoru ima probleme u radu Elektromagnet ventila B za natpritisak u turbo-kompresoru u kratkom spoju Elektromagnet ventila B za
P0236 P0237 P0238
P0239 P0240
P0241 P0242 P0243
P0244
P0245
P0246
P0247
P0248
P0249
Turbocharger Wastegate Solenoid B Low Turbocharger Wastegate Solenoid B
P0250
86
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem High natpritisak u turbo-kompresoru u prekidu Sistem napajanja gorivom grana A neispravan ( rotor, brizgalice ) Sistem napajanja gorivom grana A ima probleme u radu( rotor, brizgalice ) Sistem napajanja gorivom grana A u kratkom spoju( rotor, brizgalice ) Sistem napajanja gorivom grana A u prekidu ( rotor, brizgalice ) Sistem napajanja gorivom grana A ima povremene prekide u radu ( rotor, brizgalice ) Sistem napajanja gorivom grana B neispravan ( rotor, brizgalice ) Sistem napajanja gorivom grana B ima probleme u radu ( rotor, brizgalice ) Sistem napajanja gorivom grana B u kratkom spoju ( rotor, brizgalice ) Sistem napajanja gorivom grana B u prekidu ( rotor, brizgalice ) Sistem napajanja gorivom grana B ( rotor, brizgalice ) Elektri no kolo brizgalice 1 u kratkom spoju Elektri no kolo brizgalice 1 u prekidu Cilindar 1 nemiran Elektri no kolo brizgalice 2 u kratkom spoju
P0251
P0252
P0253
P0254
P0255
Injection Pump Fuel Metering Control "A" Malfunction (Cam/Rotor/Injector) Injection Pump Fuel Metering Control "A" Range/Performance (Cam/Rotor/Injector) Injection Pump Fuel Metering Control "A" Low (Cam/Rotor/Injector) Injection Pump Fuel Metering Control "A" High (Cam/Rotor/Injector) Injection Pump Fuel Metering Control "A" Intermittent (Cam/Rotor/Injector) Injection Pump Fuel Metering Control "B" Malfunction (Cam/Rotor/Injector) Injection Pump Fuel Metering Control "B" Range/Performance Injector) Injection Pump Fuel Metering Control "B" Low Injection Pump Fuel Metering Control "B" High (Cam/R Injection Pump Fuel Metering Control "B" Intermittent Injector) Cylinder 1 Injector Circuit Low
P0256
P0257
P0258
P0259
P0260
P0261
P0262
Cylinder 1 Injector Circuit High
P0263 P0264
Cylinder 1 Contribution/Balance Fault Cylinder 2 Injector Circuit Low
87
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem P0265 Cylinder 2 Injector Circuit High Elektri no kolo brizgalice 2 u prekidu Cilindar 2 nemiran Elektri no kolo brizgalice 3 u kratkom spoju Elektri no kolo brizgalice 3 u prekidu Cilindar 3 nemiran Elektri no kolo brizgalice 4 u kratkom spoju Elektri no kolo brizgalice 4 u prekidu Cilindar 4 nemiran Elektri no kolo brizgalice 5 u kratkom spoju Elektri no kolo brizgalice 5 u prekidu Cilindar 5 nemiran Elektri no kolo brizgalice 6 u kratkom spoju Elektri no kolo brizgalice 6 u prekidu Cilindar 6 nemiran Elektri no kolo brizgalice 7 u kratkom spoju Elektri no kolo brizgalice 7 u prekidu Cilindar 7 nemiran Elektri no kolo brizgalice 8 u kratkom spoju Elektri no kolo brizgalice 8 u
P0266 P0267
P0268 P0269 P0270
Cylinder 3 Injector Circuit High Cylinder 3 Contribution/Balance Fault Cylinder 4 Injector Circuit Low
P0271 P0272 P0273 P0274
Cylinder 4 Injector Circuit High Cylinder 4 Contribution/Balance Fault Cylinder 5 Injector Circuit Low Cylinder 5 Injector Circuit High
P0275 P0276
P0277
P0278 P0279
P0280 P0281 P0282
Cylinder 7 Injector Circuit High Cylinder 7 Contribution/Balance Fault Cylinder 8 Injector Circuit Low
P0283
88
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem prekidu Cilindar 8 nemiran Elektri no kolo brizgalice 9 u kratkom spoju
P0284 P0285
P0286
Elektri no kolo brizgalice 9 u prekidu Cilindar 9 nemiran Elektri no kolo brizgalice 10 u kratkom spoju Elektri no kolo brizgalice 10 u prekidu Cilindar 10 nemiran Elektri no kolo brizgalice 11 u kratkom spoju Elektri no kolo brizgalice 11 u prekidu Cilindar 11 nemiran Elektri no kolo brizgalice 12 u kratkom spoju Elektri no kolo brizgalice 12 u prekidu Cilindar 12 nemiran
P0287 P0288 P0289 P0290 P0291
Cylinder 9 Contribution/Balance Fault Cylinder 10 Injector Circuit Low Cylinder 10 Injector Circuit High Cylinder 10 Contribution/Balance Fault Cylinder 11 Injector Circuit Low
P0292
Cylinder I 1 Injector Circuit High
P0293 P0294 P0295
Cylinder 11 Contribution/Balance Fault Cylinder 12 Injector Circuit Low Cylinder 12 Injector Circuit High
P0296
Cylinder 12 Contribution/Range Fault
89
Greke u sistemu paljenja

KOD P0300 P0301 P0302 P0303 P0304 P0305 P0306 P0307 P0308 P0309 P0310 P0311 P0312 P0320 Engleski naziv Random/Multiple Cylinder Misfire Detected Cylinder 1 Misfire Detected Cylinder 2 Misfire Detected Cylinder 3 Misfire Detected Cylinder 4 Misfire Detected Cylinder 5 Misfire Detected Cylinder 6 Misfire Detected Cylinder 7 Misfire Detected Cylinder 8 Misfire Detected Cylinder 9 Misfire Detected Cylinder 10 Misfire Detected Cylinder 11 Misfire Detected Cylinder 12 Misfire Detected Ignition/Distributor Engine Speed Input Circuit Malfunction Ignition/Distributor Engine Speed Input Circuit Range/Performance Ignition/Distributor Engine Speed Input Circuit No Signal Ignition/Distributor Engine Speed Prevod Izostanak varnice na vie cilindara Izostanak varnice na 1. cilindru Izostanak varnice na 2. cilindru Izostanak varnice na 3. cilindru Izostanak varnice na 4. cilindru Izostanak varnice na 5. cilindru Izostanak varnice na 6. cilindru Izostanak varnice na 7. cilindru Izostanak varnice na 8. cilindru Izostanak varnice na 9. cilindru Izostanak varnice na 10. cilindru Izostanak varnice na 11. cilindru Izostanak varnice na 12. cilindru Senzor broja obrtaja motora neispravan Senzor broja obrtaja motora ima probleme u radu Senzor broja obrtaja motora ne daje signal Senzor broja obrtaja ima povremene
P0321
P0322 P0323
90
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Input Circuit Intermittent P0325 Knock Sensor 1 Circuit Malfunction (Bank I or Single Sensor) Knock Sensor 1 Circuit Range/Performance (Bank 1 or Single Sensor) Knock Sensor 1 Circuit Low Input (Bank I or Single Sensor) prekide u radu Senzor detonacija 1 neispravan ( grupa 1 ili samo jedan senzor ) Senzor detonacija 1 ima probleme u radu (grupa 1 ili samo jedan senzor ) Senzor detonacija 1 daje nizak signal ( grupa 1 ili samo jedan senzor ) Senzor detonacija 1 daje previsok signal ( grupa 1 ili samo jedan senzor Senzor detonacija 1 ima povremene prekide u radu ( grupa 1 ili samo jedan senzor ) Senzor detonacija neispravan ( grupa 2 ) Senzor detonacija 2 ima probleme u radu ( grupa 2 ) Senzor detonacija 2 daje nizak signal ( grupa 2 ) Senzor detonacija 2 daje previsok signal ( grupa 2 ) Senzor detonacija 2 ima povremene prekide u radu ( grupa 2 ) Senzor A poloaja radilice neispravan Senzor A poloaja radilice ima probleme u radu Senzor A poloaja radilice daje nizak signal Senzor A poloaja radilice daje previsok signal Senzor A poloaja radilice ima povremene prekide u radu
P0326
P0327
P0328
Knock Sensor 1 Circuit High Input (Bank I or Single Sensor) Knock Sensor 1 Circuit Intermittent (Bank 1 or Single Sensor)
P0329
P0330
Knock Sensor 2 Circuit Malfunction (Bank 2) Knock Sensor 2 Circuit Range/Performance (Bank 2) Knock Sensor 2 Circuit Low Input (Bank 2) Knock Sensor 2 Circuit High Input (Bank 2) Knock Sensor 2 Circuit Intermittent (Bank 2) Crankshaft Position Sensor A Circuit Malfunction Crankshaft Position Sensor A Circuit Range/Performance Crankshaft Position Sensor A Circuit Low Input Crankshaft Position Sensor A Circuit High Input Crankshaft Position Sensor A Circuit Intermittent
P0331
P0332
P0333
P0334
P0335 P0336 P0337 P0338
P0339
91
P0340
Camshaft Position Sensor Circuit Malfunction Camshaft Position Sensor Circuit Range/Performance Camshaft Position Sensor Circuit Low Input Camshaft Position Sensor Circuit High Input Camshaft Position Sensor Circuit Intermittent Ignition Coil Primary/Secondary Circuit Malfunction Ignition Coil A Primary/Secondary Circuit Malfunction Ignition Coil B Primary/Secondary Circuit Malfunction Ignition Coil C Primary/Secondary Circuit Malfunction Ignition Coil D Primary/Secondary Circuit Malfunction Ignition Coil E Primary/Secondary Circuit Malfunction Ignition Coil F Primary/Secondary Circuit Malfunction Ignition Coil G Primary/Secondary Circuit Malfunction Ignition Coil H Primary/Secondary Circuit Malfunction Ignition Coil I Primary/Secondary Circuit Malfunction Ignition Coil J Primary/Secondary
Senzor poloaja bregaste osovine neispravan Senzor poloaja bregaste osovine ima probleme u radu Senzor poloaja bregaste osovine daje nizak signal Senzor poloaja bregaste osovine daje previsok signal Senzor poloaja bregaste osovine ima povremene prekide u radu Primarno/ sekundarno kolo VN kalema u kvaru Primarno/ sekundarno kolo VN kalema A u kvaru Primarno/ sekundarno kolo VN kalema B u kvaru Primarno/ sekundarno kolo VN kalema C u kvaru Primarno/ sekundarno kolo VN kalema D u kvaru Primarno/ sekundarno kolo VN kalema E u kvaru Primarno/ sekundarno kolo VN kalema F u kvaru Primarno/ sekundarno kolo VN kalema G u kvaru Primarno/ sekundarno kolo VN kalema H u kvaru Primarno/ sekundarno kolo VN kalema I u kvaru Primarno/ sekundarno kolo VN 92
P0341
P0342
P0343 P0344
P0350
P0351
P0352
P0353
P0354
P0355
P0356
P0357
P0358
P0359
P0360
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Circuit Malfunction P0361 P0362 Ignition Coil K Primary/Secondary Circuit Malfunction Ignition Coil L Primary/Secondary Circuit Malfunction Timing Reference High Resolution Signal A Malfunction Timing Reference High Resolution Signal A Too Many Pulses Timing Reference High Resolution Signal A Too Few Pulses Timing Reference High Resolution Signal A Intermittent/Erratic Pulses kalema J u kvaru Primarno/ sekundarno kolo VN kalema K u kvaru Primarno/ sekundarno kolo VN kalema L u kvaru Vremenska baza sistema paljenja A neispravna Vremenska baza sistema paljenja A daje previe impulsa Vremenska baza sistema paljenja A daje premalo impulsa Vremenska baza sistema paljenja A daje isprekidane i nepravilne impulse Vremenska baza sistema paljenja A ne daje impulse. Vremenska baza sistema paljenja B neispravna Vremenska baza sistema paljenja B daje previe impulsa Vremenska baza sistema paljenja B daje premalo impulsa Vremenska baza sistema paljenja B daje isprekidane i nepravilne impulse Vremenska baza sistema paljenja B ne daje impulse Elektri no kolo greja a u prekidu Kontrolna ampica greja a u kvaru. EGR ventil za recirkulaciju izduvnih gasova neispravan. Senzor B poloaja radilice 93
P0370
P0371
P0372 P0373
P0374
Timing Reference High Resolution Signal A No Pulses Timing Reference High Resolution Signal B Malfunction Timing Reference High Resolution Signal B Too Many Pulses Timing Reference High Resolution Signal B Too Few Pulses Timing Reference High Resolution Signal B Intermittent/Erratic Pulses
P0375
P0376
P0377
P0378
P0379
Timing Reference High Resolution Signal B No Pulses Glow Plug/Heater Circuit "A" Malfunction Glow Plug/Heater Indicator Circuit Malfunction Exhaust Gas Recirculation Flow Malfunction Crankshaft Position Sensor B Circuit
P0380 P0381 P0382
P0385
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Malfunction P0386 Crankshaft Position Sensor B Circuit Range/Performance Crankshaft Position Sensor B Circuit Low Input Crankshaft Position Sensor B Circuit High Input neispravan Senzor B poloaja radilice ima probleme u radu Senzor B poloaja radilice daje nizak signal Senzor B poloaja radilice daje previsok signal
P0387 P0388
P0389
Crankshaft Position Sensor B Circuit Intermittent
Senzor B poloaja radilice ima povremene prekide u radu
94
Greke u sistemu za kontrolu izduvnih gasova

KOD P0400 Engleski naziv Exhaust Gas Recirculation Flow Malfunction Exhaust Gas Recirculation Flow Insufficient Detected Exhaust Gas Recirculation Flow Excessive Detected Exhaust Gas Recirculation Circuit Malfunction Exhaust Gas Recirculation Circuit Range/Performance Exhaust Gas Recirculation Sensor A Circuit Low Exhaust Gas Recirculation Sensor A Circuit High Exhaust Gas Recirculation Sensor B Circuit Low Exhaust Gas Recirculation Sensor B Circuit High Catalyst System Efficiency Below Threshold (Bank 1) Warm Up Catalyst Efficiency Below Threshold (Bank 1) Prevod EGR ventil za recirkulaciju izduvnih gasova neispravan Nedovoljan protok gasova u EGR kolu Previsok protok gasova u EGR kolu Elektri no kolo EGR ventila neispravno Elektri no kolo EGR ventila ima probleme u radu EGR senzor A elektri no kolo u kratkom spoju EGR senzor A elektri no kolo u prekidu EGR senzor B elektri no kolo u kratkom spoju EGR senzor B elektri no kolo u prekidu Efikasnost katalizatora izduvnih gasova veoma slaba ( grupa 1 ) Efikasnost nezagrejanog katalizatora izduvnih gasova veoma slaba. ( grupa 1 ) Efikasnost glavnog katalizatora veoma slaba ( grupa 1 )
P0401
P0402 P0403 P0404
P0405
P0406
P0407
P0408
P0420
P0421
P0422
Main Catalyst Efficiency Below Threshold (Bank 1)
95
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem P0423 Heated Catalyst Efficiency Below Threshold (Bank 1) Heated Catalyst Temperature Below Threshold (Bank 1) Catalyst System Efficiency Below Threshold (Bank 2) Efikasnost zagrejanog katalizatora veoma slaba ( grupa 1 ) Temperatura katalizatora gasova ispod minimuma ( grupa 1 ) Efikasnost sistema katalizatora veoma slaba ( grupa 2 )
P0424
P0430
P0431
Warm Up Catalyst Efficiency Below Threshold (Bank 2) Main Catalyst Efficiency Below Threshold (Bank 2) Heated Catalyst Efficiency Below Threshold (Bank 2) Heated Catalyst Temperature Below Threshold (Bank 2)
Efikasnost zagrejanog katalizatora veoma slaba ( grupa 2 ) Efikasnost glavnog katalizatora veoma slaba ( grupa 2 ) Efikasnost zagrejanog katalizatora veoma slaba ( grupa 2) Temperatura zagrejanog katalizatora ispod minumuma ( grupa 2 ) Sistem provetravanja rezervoara za gorivo u kvaru Neispravan tok gasova u sistemu provetravanja rezervoara Registrovano curenje u sistemu provetravanja rezervoara ( malo curenje ) Neispravno kolo ventila za provetravanje rezervoara sa gorivom Neispravno kolo ventila za provetravanje rezervoara sa gorivom Kolo ventila za provetravanje rezervoara sa gorivom u kratkom spoju Senzor pritiska isparenja u rezervoaru sa gorivom u kvaru Senzor pritiska isparenja u rezervoaru sa gorivom izvan tolerancije Senzor pritiska isparenja u rezervoaru sa gorivom daje slab
P0432
P0433
P0434
P0440 P0441 P0442
Evaporative Emission Control System Malfunction Evaporative Emission Control System Incorrect Purge Flow Evaporative Emission Control System Leak Detected (small leak) Evaporative Emission Control System Purge Control Valve Circuit Evaporative Emission Control System Purge Control Valve Circuit Evaporative Emission Control System Purge Control Valve Circuit Shorted Evaporative Emission Control System Pressure Sensor Malfunction Evaporative Emission Control System Pressure Sensor Range/Performance Evaporative Emission Control System Pressure Sensor Low Input
P0443
P0444
P0445
P0450 P0451
P0452
96
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem signal Senzor pritiska isparenja u rezervoaru sa gorivom daje visok signal Senzor pritiska isparenja u rezervoaru sa gorivom ima povremene prekide u radu Jako curenje u sistemu provetravanja rezervoara sa gorivom Senzor nivoa goriva u kvaru Senzor nivoa goriva daje signal izvan tolernacije Senzor nivoa goriva ili elektri no kolo u kratkom spoju Senzor nivoa goriva ili elektri no kolo u prekidu Senzor nivoa goriva ima povremene prekide u radu Senzor u sistemu za pranjenje rezervoara benzinskih para u kvaru Senzor u sistemu za pranjenje rezervoara benzinskih para izvan tolerancije Senzor u sistemu za pranjenje rezervoara benzinskih para u kratkom spoju Senzor u sistemu za pranjenje rezervoara benzinskih para u prekidu Senzor u sistemu za pranjenje rezervoara benzinskih para ima povremene prekide u radu Senzor pritiska izduvnih gasova u kvaru Senzor pritiska izduvnih gasova daje signal izvan tolerancije Senzor pritiska izduvnih gasova u kratkom spoju Senzor pritiska izduvnih gasova u prekidu Senzor pritiska izduvnih gasova ima povremene prekide u radu Ventilator za hla2enje 1 neispravan
P0453
Evaporative Emission Control System Pressure Sensor High Input Evaporative Emission Control System Pressure Sensor Intermittent Evaporative Emission Control System Leak Detected (gross leak) Fuel Level Sensor Circuit Malfunction Fuel Level Sensor Circuit Range/Performance Fuel Level Sensor Circuit Low Input Fuel Level Sensor Circuit High Input Fuel Level Sensor Circuit Intermittent Purge Flow Sensor Circuit Malfunction Purge Flow Sensor Circuit Range/Performance Purge Flow Sensor Circuit Low Input
P0454
P0455
P0460 P0461 P0462 P0463 P0464 P0465 P0466
P0467
Purge Flow Sensor Circuit High Input Purge Flow Sensor Circuit Intermittent P0470 P0471 P0472 P0473 P0474 P0480 Exhaust Pressure Sensor Malfunction Exhaust Pressure Sensor Range/Performance Exhaust Pressure Sensor Low Exhaust Pressure Sensor High Exhaust Pressure Sensor Intermittent Cooling Fan I Control Circuit
97
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Malfunction Cooling Fan 2 Control Circuit Malfunction Cooling Fan 3 Control Circuit Malfunction Cooling Fan Circuit Over Current Cooling Fan Power/Ground Circuit Malfunction
P0481 P0482 P0484 P0485
Ventilator za hla2enje 2 neispravan Ventilator za hla2enje 3 neispravan Ventilator troi prejaku struju. Sistem napajanja ventilatora strujom neispravan
98
Greke u sistemu za regulaciju praznog hoda motora i sistemu za kontrolu brzine vozila
KOD P0500 P0501 Engleski naziv Vehicle Speed Sensor Malfunction Vehicle Speed Sensor Range/Performance Vehicle Speed Sensor Low Input Prevod Senzor brzine vozila u kvaru Senzor brzine vozila daje signale van opsega Senzor brzine vozila daje slab signal Senzor brzine vozila ima povremene prekide u radu / daje visok signal Sistem za kontrolu broja obrtaja praznog hoda u kvaru Broj obrtaja praznog hoda nii od o ekivanog Broj obrtaja praznog hoda vii od o ekivanog Neispravan prekida pedale gasa ( kada je pedala otputena ) Senzor/ prekida pritiska ulja u motoru neispravan Senzor pritiska ulja u motoru daje signale van opsega Senzor pritiska ulja u motoru ima kratak spoj sa masom Senzor pritiska ulja u motoru ima kratak spoj sa plus polom
P0502
P0503
Vehicle Speed Sensor Intermittent/Erratic/High
P0505
Idle Control System Malfunction
P0506
Idle Control System RPM Lower Than Expected Idle Control System RPM Higher Than Expected Closed Throttle Position Switch Malfunction Engine Oil Pressure Sensor/Switch Circuit Malfunction Engine Oil Pressure Sensor/Switch Circuit Range/Performance Engine Oil Pressure Sensor/Switch Circuit Low Voltage Engine Oil Pressure Sensor/Switch Circuit High Voltage
P0507
P0510
P0520
P0521
P0522
P0523
99
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem P0530 A/C Refrigerant Pressure Sensor Circuit Malfunction A/C Refrigerant Pressure Sensor Circuit Range/Performance A/C Refrigerant Pressure Sensor Circuit Low Input A/C Refrigerant Pressure Sensor Circuit High Input Senzor pritiska te nosti u klima ure2aju neispravan Senzor pritiska te nosti u klima ure2aju daje signal van opsega Senzor pritiska te nosti u klima ure2aju ima kratak spoj sa masom Senzor pritiska te nosti u klima ure2aju ima kratak spoj sa plus polom
P0531
P0532
P0533
P0534 P0550 P0551
Air Conditioner Refrigerant Charge Loss Power Steering Pressure Sensor Circuit Malfunction Power Steering Pressure Sensor Circuit Range/Performance Power Steering Pressure Sensor Circuit Low Input Power Steering Pressure Sensor Circuit High Input Power Steering Pressure Sensor Circuit Intermittent System Voltage Malfunction System Voltage Unstable System Voltage Low System Voltage High Cruise Control On Signal Malfunction Cruise Control Off Signal Malfunction Cruise Control Resume Signal Malfunction Cruise Control Set Signal Malfunction
Gubitak gasa ( freona ) u instalaciji klima ure2aja Senzor pritiska Servo-volana neispravan Senzor pritiska Servo-volana daje signal van opsega Senzor pritiska Servo-volana daje slab signal Senzor pritiska Servo-volana daje previsok signal Senzor pritiska Servo-volana ima povremene prekide u radu Napajanje u auto-instalaciji neispravno Nestabilan napon u auto-instalaciji Napon auto-instalacije nizak Napon auto-instalacije visok Signal za uklju enje kontrole Krstarenja nedgovaraju i Signal za isklju enje kontrole Krstarenja neodgovaraju i Signal za ponovno uspostavljanje kontrole Krstarenja neodgovaraju i Signal za podeavanje kontrole Krstarenja neodgovaraju i
P0552 P0553 P0554
P0560 P0561 P0562 P0563 P0565
P0566
P0567 P0568
100
P0571
Cruise Control/Brake Switch A Circuit Malfunction
Prekida A u ko ionom kolu ( vezan na sistem Krstarenja ) neispravan Prekida A u ko ionom kolu ( vezan na sistem Krstarenja ) je u kratkom spoju Prekida A u ko ionom kolu ( vezan na sistem Krstarenja ) ima kratak spoj sa plus polom Kvar u sistemu Krstarenja Kvar u sistemu Krstarenja Kvar u sistemu Krstarenja Kvar u sistemu Krstarenja Kvar u sistemu Krstarenja Kvar u sistemu Krstarenja Kvar u sistemu Krstarenja
P0572
Cruise Control/Brake Switch A Circuit Low Cruise Control/Brake Switch A Circuit High
P0573
P0574 P0575 P0576 P0577 P0578 P0579 P0580
Cruise Control Related Malfunction Cruise Control Related Malfunction Cruise Control Related Malfunction Cruise Control Related Malfunction Cruise Control Related Malfunction Cruise Control Related Malfunction Cruise Control Related Malfunction
Napomena : sistem Krstarenja se obeleava i kao Auto-pilot
101
Greke u Centralnoj jedinici za kontrolu rada motora ( ECU )

KOD P0600 P0601 Engleski naziv Serial Communication Link Malfunction Internal Control Module Memory Check Sum Error Control Module Programming Error Prevod Kvar na kablu za dijagnostiku Kvar na memorijskom modulu u ECU jedinici Kvar na kontrolnom modulu u ECU jedinici Kvar na memorijskom modulu u ECU jedinici Kvar na modulu radne memorije u ECU jedinici Kvar na modulu fabri ki programirane memorije Kvar na procesoru za obradu podataka Kvar na izlaznom stepenu A ( ECU ) Kvar na izlaznom stepenu B ( ECU ) Neispravan regulator napona za alternator Neispravna lampica pobude L na alternatoru Neispravno strujno kolo rotora na alternatoru Neispravna kontrolna lampica ECU
P0602
P0603
Internal Control Module Keep Alive Memory (KAM) Error Internal Control Module Random Access Memory (RAM) Error Internal Control Module Read Only Memory (ROM) Error PCM Processor Fault
P0604
P0605
P0606
P0608
Control Module VSS Output "A Malfunction Control Module VSS Output "B" Malfunction Generator Control Circuit Malfunction Generator Lamp "L" Control Circuit Malfunction Generator Field "F" Control Circuit Malfunction Malfunction Indicator Lamp (MIL)
P0609
P0620 P0621
P0622
P0650
102
Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Control Circuit Malfunction P0654 Engine RPM Output Circuit Malfunction Engine Hot Lamp Output Control Circuit Malfunction Fuel Level Output Circuit Malfunction sistema ( CHECK ) Neispravno kolo za regulaciju broja obrtaja motora Neispravna lampica za indikaciju pregrejanosti motora Neispravno strujno kolo kazaljke za gorivo
P0655
P0656
103

Skrip Tael Tec

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Skrip Tael Tec

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skrip Tael Tec

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Princip rada motora sa ECU sistemom

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Otpor primara : Struja varnice : Otpor sekundara :

0.2 ohms 300mA 1.38K ohms

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Raspored i ozna'avanje Lambda sondi

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Elementi ECU sistema

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Unutranjost ECU jedinice

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Univerzalna elektri'na ema ECU sistema

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Elektri'na ema jednog ECU sistema sa senzorima, brizgalica i kalemima

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Tabela prevoda engleskih termina sa slike

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Opte mere opreza pri radu sa sistemima elektronskog ubrizgavanja

Tabela greaka sa kodovima i objanjenjem uzroka kvara Greka

Mogu i uzrok kvara

Olabaveo konektor, vod u prekidu ili direktan spoj sa plus polom

Mogu i uzrok kvara

Mogu i uzrok kvara Simptomi

Elektri ni vodovi u prekidu Kratak spoj prema plus polu

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Greka

Mogu i uzrok kvara

Mogu i uzrok kvara

Mogu i uzrok kvara

Mogu i uzrok kvara

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Mogu i uzrok kvara

Elektri ni vodovi u prekidu Neispravan senzor

Mogu i uzrok kvara

Nerazumljiv signal Signal van naponskih granica

Mogu i uzrok kvara

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem

Mogu i uzrok kvara Simptomi

Gornja granica regulacije

Mogu i uzrok kvara

Mogu i uzrok kvara Simptomi

Motori sa elektronskim ubrizgavanjem Greka

Mogu i uzrok kvara Simptomi

Mogu i uzrok kvara Simptomi

Mogu i uzrok kvara

Broj obrtaja botora na praznom hodu Maksimalan broj obrtaja

: 920 obrtaja/ min : 6300 obrtaja/ min

Provera ispravnosti senzora i kablovske instalacije za sistem MP 9.0