POREMEAJI LINOSTI

Definicija
Poremeaji linosti su duboko ukorenjeni maladaptivni oblici, koji se manifestuju u irokom spektru odnosa prema sebi i okolini, a koji dovode do znaajnih poremeaja socioprofesionalnog funkcionisanja ili do subjektivnih problema (SZO)
PL su razvojna stanja sa poetkom u detinjstvu ili adolescenciji i nastavljaju se kroz odraslo doba, nisu posledica drugog mentalnog poremeaja ili bolesti mozga, ali mogu prethoditi drugim poremeajima ili biti udrueni sa njima.

Istorijski razvoj
Philip Pinel (1806) Manie sans delire James Pritchard (1835) Moral insanity, Moral imbecility Kurt Schneider Klasifikacija Tri osnovne koncepcije: Psihopatska linost nemaka psihijatrijska kola Mentalni dezekvilibrijum francuska psihijatrijska kola XIX veka Antisocijalna linost (Poremeaj linosti) anglo-amerika psihijatrijska kola

Zajednike karakteristike svih PL

Nefleksibilnost i maladaptibilnost reakcija na stres.
Nesposobnost za rad i ljubav koja je izraenija i ozbiljnija nego kod neuroza.

PL se pojavljuju u interpersonalnom kontekstu.

PL imaju veliki uticaj na druge ljude i to najee na tee vidljiv i definiciji podloan nain; uvuku se pod kou drugima i teko ih se je otresti.

Duevno zdravlje PL se po teini bolesti nalazi izmeu neuroza i psihoza.

(Vaillant & Perry, 1980)

Epidemiologija PL

Epidemioloki podaci se znaajno razlikuju u zavisnosti od primenjene metodologije, dijagnostikog kriterijuma, uzoraka populacije i dr. Stopa PL u sluajnom uzorku u drutvu se kree u intervalu od 5-10% podjednake zastupljenosti u oba pola, ee u niim socioekonomskim klasama.

Etiologija PL
1. Biogenetski faktori
Uticaj hereditarnih faktora je nesumnjiv, podaci su razliiti. Potvrda istraivanja genetskih korelata antisocijalnog ponaanja (kriminalno ponaanje blizanaca i adoptirane dece)

2. Neurofizioloki faktori
Vea zastupljenost EEG abnormalnosti - sporotalasna aktivnost kod borderline i A-S PL: abnormalnosti EEG tokom spavanja skraenje REM faza, poveanje REM intenziteta i poremeaji kontinuiteta sna kod borderline PL.

Etiologija PL
3. Neuroendokrini testovi
Abnormalan deksametazon supresioni test (16-61% borderline PL) Abnormalnost serotonergikog sistema kod A-S i borederline PL (mogua povezanost sa impulsivnou, fizikom agresijom i suicidom)

4. Razvojne (psihodinamske) koncepcije

Uloga roditelja: uticaj majke, neadekvatnost, mentalni poremeaji, gubitak ili razvod roditelja, konstitucionalni faktori, ekscesivne frustracije i dr. Osujeuju normalni i potenciraju patoloki razvoj linosti: Zaostajanje primitivnih odbrana linosti (rascep) koji ne bivaju zamenjeni zrelijim mehanizmima (potiskivanje) posledica: onemoguavanje razvoja i sazrevanja objektivnih odnosa (zaostaju parcijalni objektni odnosi - isti objekt se parcijalno doivljava kao iskljuivo dobar ili iskljuivo lo). Izostaje neutralizacija nagona i afekata (agresija dominira u unutranjem svetu). Postoji depersonalizacija miljenja perzistira miljenje po logici elja.

Dostizanje stadijuma punog identiteta je onemogueno (Kernberg).

5. Sociokulturalni faktori
Psihopatologija pojedinca posledica neuspenog socijalnog uenja i neuklapanja u standarde sredine ili sukoba dveju ili vie kultura u jednom podruju

6. Maturacioni faktori
Analogno varijacijama intelektualnog sazrevanja kod osoba istog uzrasta razmatra se mogunost da stepen zrelosti drugih odlika linosti moe biti razliit kod osoba istog uzrasta (Vaillant,1985)

7. Cloninger-ov biosocijalni model

Etiologija PL uvaava rezultate bihejvioralne genetike, biohemije i teorije uenja Dimenzije linosti su direktno povezane sa modanim sistemima za aktivaciju, odravanje i inhibiciju ponaanja; neuromodulatori ovih sistema su dopamin, noradrenalin i serotonin

Klasifikacija PL

Specifini poremeaji linosti (ICD-10)

F60.0 Paranoidni F60.1 Shizoidni F60.2 Disocijalni F60.3 Emocionalno nestabilni:
F60.4 Histrionini F60.5 Anankastini F60.6 Anksiozni (izbegavajui) F60.7 Zavisni F60.8 Drugi specifini poremeaji linosti F60.9 Poremeaj linosti, nespecifikovan
F60.30 Impulsivni tip F60.31 Granini (borderline) tip

Osnovne karakteristike PL

Paranoidni PL model nepoverljivosti i sumnjiavosti, tui

motivi se interpretiraju kao zlonamerni. Hronino su ljute, iritabilne i svaalake osobe. Samoprotektivni, rigidni, ekstremno ljubomorni, kontroliui i posesivni u svakom odnosu koga imaju

Shizoidni PL model nezainteresovanosti za socijalne odnose i

ogranienog raspona emocionalnog izraavanja, nemogunost da kontaktira sa drugima na sadrajan nain, to vodi socijalnoj izolaciji

Disocijalni PL model nepotovanja prava drugih ljudi,

nedostatak empatije, socijalne odgovornosti, krivice i oseanja za socijalnu, moralnu i interpersonalnu odgovornost. Zainteresovani su samo da zadovolje sopstvene potrebe. esto ispoljavaju manipulativno ponaanje, impulsivnost, sukobe sa autoritetima i zakonom, ponovljeno kriminalno ponaanje, zloupotrebu PAS i dr.

Osnovne karakteristike PL

Emocionalno nestabilni PL imaju izraenu tendenciju

ka impulsivnim postupcima i afektivnu nestabilnost, to esto rezultuje bihejvioralnom eksplozijom

Impulsivni tip - dominira emocionalna nestabilnost i nedostatak kontrole impulsa

Granini (borederline) tip - bihejvioralni obrasci intenzivnih i haotinih odnosa, sa fluktuirajuim i ekstremnim stavovima o drugima

Granini (borederline) tip

Bihejvioralni obrasci intenzivnih i haotinih odnosa, sa fluktuirajuim i ekstremnim stavovima o drugima. U ekstremnoj formi ove osobe su afektivno nestabilne i impulsivne, sa samodestruktivnim ponaanjem uz nedostatak personalnog identiteta.

esti su suicidalni pokuaji kao odgovor na odbijanja ili razoarenja u interpersonalnim odnosima.
Tipino je alternativno doivljavanje sebe kao dobrog (idealnog) i loeg (bezvrednog), a na isti nain posmatraju i druge ljude.

Granini (borederline) tip

ive haotian ivot, sa estim razoaranjem i odbijanjem.

Dominira osnovno raspoloenje hroninog besa, tipina je i depresija.

Postoji sklonost ka alkoholizmu i zloupotrebi drugih PAS.

Tokom krize ili pod uticajem alkohola ili supstanci mogui su prodori psihoze u trajanju od nekoliko sati ili dana (mini psihoze). Mogu da pokazuju slabu kontrolu emocija ili impulsa to rezultuje agresivnim i destruktivnim ponaanjem prema sebi ili drugima.

Osnovne karakteristike PL

Histrionini PL model preterane emocionalnosti i traenja

panje; dramatizuju sebe, zavodljivi su, manipulativni, egzibicionistikih sklonosti, povrni, labilni i zahtevni. Nekad ih je teko razlikovati od borederline i narcistikih osoba, a postoje i izvesna preklapanja meu njima

Anankastini PL karakterie ih sumnja i opreznost, kako u

odnosu na tue tako i prema sopstvenim aktivnostima i naglaen perfekcionizam. Preokupirani su detaljima, pravilima i redom u svemu. Pedantni u poslu, kritizerskog stava prema sebi i drugima, netolerantni prema afektivnim ispoljavanjima drugih ljudi. esto imaju nametanje neprijatnih misli i impulsa

Osnovne karakteristike PL

Anksiozni (izbegavajui) PL model socijalne zakoenosti,

oseanja manje vrednosti i preterane osetljivosti na negativne procene. To su introvertovane, stidljive, anksiozne osobe u stalnom strahu od bliskih odnosa i reakcija drugih

Zavisni PL model submisivnog ponaanja i stalne potrebe za

zatitom i pomoi druge osobe. Oteano donose odluke i o beznaajnim pitanjima, zbog ega preputaju drugima da odluuju umesto njih. Preokupirane su strahovima da e biti naputeni od osoba sa kojima imaju bliske odnose i preputeni da se sami brinu o sebi

Drugi i nespecifikovani PL

Ukljuuje se: ekscentrina haltlose tip, nezrela, narcistika, pasivno-agresivna i psihoneurotina linost (poremeaj linosti)

Komplikacije i dekompenzacije PL

Komplikacija PL viak simptomatologije

Kratkotrajne

poremeaji adikcija/abuzus alkohola, droge, hrane pojava ili egzacerbacija shizofreniformne simptomatologije ekscesivna socijalna deterioracija

reaktivne psihoze svih vrsta, afektivni

Komplikacije i dekompenzacije PL

Dekompenzacija PL
Dezintegracija mehanizama koji su dotle omoguavali relativno funkcionisanje PL na nivou patoloke ravnotee. Mogu biti nepsihotinog i psihotinog oblika (pasivnost, depresivnost, suicidalnost, napetost, acting-out ponaanje, paranoidnost i dr.).

Terapija PL

Psihoterapija
Psihofarmakoterapija
sindrom poremeaja afektiviteta sindrom psihotinih fenomena sindrom poremeaja kontrole impulsa

Socioterapija