PRINCIPI STVARANJA NEOLOGIZAMA U SRPSKOM JEZIKU Svenka Savi UVOD Stvaranje neologizama, novih ili inoviranih rei, kovanica

smatrae se u ovom radu procesom, a ne statinim momentom, jer se na osnovu podataka iz dosadanje domae i strane literature moe zakljuiti da su navedeni termini sluili da oznae razliite take takvog procesa: ! tek izgovorenu ili napisanu novu re "up! tzv! egologizme u radu #!$! %vstigneeve, &'() * +! tek preuzetu novu re od strane sagovornika ,ilo da ju je ovaj razumeo, ,ilo da je aktivno koristi "up! Sornig, &' )* -! zaivelu re u standardnom jeziku ".!.! /ragina, &0-)* (! ve due vremena upotre,ljavanu re u standardnom jeziku "up! 1irilov, &'-) ili 2! rei koje su ,ile ili jesu nove u jednoj drutvenoj grupaciji "c3! za srpsko4rvatski jezik: 5! Sa,ljak, &' , za atrovaki* D! .ndri, &06, za argon* D! 7or8evi, &6 , za 3rajerski govor)! 9ato termin nova re nije dovoljno jasan ako ga upotre,ljavamo za opisane sluajeve od do 2! :o je nejasniji kad znamo da se termin odnosi na sasvim izmiljenu re, novoskovanu, ili, pak, staru re u sasvim novoj upotre,i! ;emogue je oekivati da svi govorni predstavnici jednog jezika znaju sve rei tog jezika! Otuda postoji velika individualna razlika me8u govornicima ta podrazumevaju pod novom reju u svom jeziku! 9a svaki pojedinaan jezik neop4odno je izgraditi osnovne kategorije za procenjivanje ta je nova re tj! neologizam! Da navedemo samo nekoliko otvoreni4 pitanja u vezi sa izradom osnovni4 kriterija: da li je, na primer, za predstavnike srpsko4rvatskog jezika nova i ona re koju govornik nije uo, a koja postoji kao struni termin ve odavno< =oliko dugo se neka re smatra novom u leksikonu datog jezika< >oznata je tvrdnja da u razumevanju jedne rei govornik i sagovornik ne podrazumevaju isti sadraj, ,ez o,zira na to to su rei koje ve dugo postoje u leksikonu i 3rekventno se koriste! Sa neologizmom stvar je jo kompleksnija ? gotovo je nemogue pretpostaviti da svi govornici imaju isto znaenje na umu jer je iskustvo sa njima manje! Ovi4 nekoliko pitanja dovoljni su da pokau kako je kompleksno istraivanje novi4 rei u jeziku uopte, kako sa metodoloke tako i sa teorijske strane! ;e postoji ni zadovoljavajua de3inicija neologizama naroito kada se odre8uju me4anizmi nastanka novi4 rei! @azmatraemo ovde de3iniciju koju daje ameriki psi4olingvista %ve Alark " &'B) koja smatra da neologizmi nastaju iz komunikacioni4 potre,a da u reniku govornika ispune leksiku prazninu, trenutnu ili stalnu! 5renutna praznina je i ona koja nastaje kada "sa)govornik ne moe da se seti neke rei koja inae postoji u leksikonu datog jezika kojim govori, a stalna je praznina kada za dati pojam ne postoji odgovarajua re u jeziku! >rema ovakvom s4vatanju, trenutne i stalne praznine u leksikonu govornika glavni su podsticaj ,ogaenju kako kod dece tako i kod odrasli4! >ostoje odre8ene sla,osti i ove de3inicije, mada je u pore8enju sa drugim, sveo,u4vatnija! ;a primer, za razliku od dece, odrasli predstavnici, u naem sluaju srpsko4rvatskog jezika, stvaraju nove rei i kada do,ro znaju da u jeziku postoji odre8ena
Up! za pesnike neologizme u radu D! /ear, &'- "za V! >opu)* V! :ankovi, &6& "za C! =osria) : ;! /ogdanovi, &0' "za D! 5odorovi)!

re za dati pojam, ali novostvorenom reju ele da izraze lini stav prema onome o komeE emu i kome govore! >od sumnjom je, nadalje, i miljenje da neologizmi nastaju iskljuivo iz komunikacioni4 potre,a, ako pret4odno ne odredimo ta u jeziku smatramo pod komunikacijom "da li, na primer, i unutranji monolog ili tzv! egocentrini govor)! U ovom e se radu naporedo upotre,ljavati termin nove rei i neologizmi da oznae razumevanje nove rei od strane sagovornika, u ovom sluaju srpsko4rvatskog jezika, ,ez o,zira na to da li e i4 kasnije ukljuiti u aktivni leksikon! >od razumevanjem se danas u literaturi razmatraju razliiti sadraji! Ovde emo podrazumevati da je to sposo,nost koja je s jedne strane vezana za psi4oloke procese, a s druge, za kontekstualne! >olazimo od razumevanja novi4 rei iz uverenja da nam taj proces moe osvetliti proces stvaranja neologizama od strane govornika, o emu je u dosadanjoj literaturi vie pisano nego o razumevanju! S o,zirom na to da ispitujemo razumevanje novi4 rei pri4vatamo i sud da one nastaju iz komunikacioni4 potre,a! ;adalje, razmatrae se ovde samo one nove rei koje su sagra8ene pomou sloenica ili pomou derivacioni4 sredstava "su3iksiEpre3iksi), a navodi se samo jedan primer nove upotre,e ve znane rei! F#>O5%9% Sprovedeno je empirijsko istraivanje sa uenicima osnovne kole "V ? V### razred) i sa grupom odrasli4 ispitanika s ciljem da se u jednom pro,nom istraivanju utvrdi ta i kako ispitanici razumeju kod neologizama i da li postoji veza izme8u razumevanja i uzrasta, u ovom sluaju osnovnokolske dece stariji4 razreda! #z kompleksne pro,lematike razumevanja nove rei panju smo usmerili na samo dva pitanja: ! kako ispitanici na osnovu 3orme pokuavaju da ree znaenje rei* +! kakav je odnos izme8u 3orme rei i =onteksta+! Osnovna je 4ipoteza da derivaciona sredstva kakva su su3iksi i pre3iksi, kada su vieznana, mogu ,iti znaenjski interpretirana u novostvorenim reima tek u irem =ontekstu! U9O@.= U ovom se radu saoptavaju rezultati do,ijeni anketom grupe odrasli4 ispitanika "ukupno + )-! Od -' novi4 rei prona8eni4 u dnevnoj tampi u periodu od godinu dana, za anketu je oda,rano samo B "up! priloge i +)! @ei su date van konteksta i od ispitanika je traeno da ispiu znaenje dati4 novi4 rei! Od ukupno B rei + su sloenice "aplauzometar, umoutalo), jedna se moe uslovno odrediti kao sloenica "Hrbin) dok su tri stvorene pomou derivacije "brenavljenje, italite, gubita, hotice, krzna, pametarka, sraslica)! 9a svaki pojedinaan primer procenjuje se razumevanje sa
+

Velikim slovom Kontekst oznaava se u ovom radu kontekst uopte, dok se malim slovom precizira koji je tip konteksta u pitanju: reenini, socijalni, kulturni, asocijativni! #spitana je + odrasla oso,a, svi radnici #nstituta za junoslovenske jezike $ilozo3skog 3akulteta u ;ovom Sadu! U o,zir su uzeti neologizmi prona8eni u tampi povremenim itanjem u toku jedne godine "od decem,ra &'+! do decem,ra &'-)! >regledani su dnevni listovi Dnevnik, Politika, Ekspres politika i nedeljni ! , Danas, !lustrovana politika"

stanovita 3unkcionisanja tzv! operacionalnih principa: odre8uje se koji je od nji4 dominantan za razumevanje date nove rei ako u o,zir uzmemo znaenja iz ireg =onteksta "c3! prilog +)! O>%@.A#O;.C;# >@#;A#># =ada govorimo o nainu stvaranja novi4 rei neki autori polaze od isto jeziki4 principa(, dok se drugi vie ,ave misaonim! Ovaj drugi pristup pri4vataju, pre svega, oni koji ovaj pro,lem istrauju sa psi4olingvistikog stanovita "c3! %! Alark, &'B* .! Autler, &' * =! Sorning, &' )! Ovde emo se vie oslanjati na ovaj drugi, u literaturi nazvanim operacionalnim principima, pod kojima se podrazumeva nain organizovanja i 3unkcionisanja miljenja u procesu stvaranja i razumevanja rei! >olazi se od ovog nivoa analize da ,i se proverilo da li je pogodniji za o,janjenje nastanka novi4 rei uopte, nezavisno od date jezike strukture! Sa liste do sada ponu8eni4 operacioni4 principa, koja jo nije konana, za ovaj rad je oda,rano samo nekoliko, za nae empirijsko istraivanje relevantni4: princip transparentnosti "prozirnosti), princip pro#uktivnosti, princip konvencionalnosti, princip regularnosti" Do sada su autori govorili o ovim principima posmatrajui ta govornik radi kada nove rei stvara "%! Alark, &'B* G! Deutsc4 i =! /raun, &'() i to izolovan jedan princip od drugog! Hta se deava u procesu razumevanja nove rei, koliko znamo nije detaljnije pisano sa ovog teorijskog stanovita! Vredno naune panje je, onda, proveravanje da li se govornik i sagovornik slue istim operacionim principima kada stvaraju i razumeju nove rei! #sto tako nije detaljnije istraivana interakcija navedeni4 principa u razumevanju jedne nove rei! U ovom radu pokuae se samo delimino pronai odgovori na ova pitanja! Principom transparentnosti, koji se razliito de3inie kod razliiti4 istraivaa "c3! =! Sorning, &' * .! Autler, &' * %! Alark, &'B) pokazuje se da su znaenjski prozirnije one rei ija tvor,ena sredstva imaju samo jedno znaenje! .nalogno tome, manje je prozirno ono tvor,eno sredstvo koje ima vie znaenja! ;a primer, ako jedan su3iks ima samo jedno znaenje ,ie lake razumljiva novostvorena re od one koja je sainjena pomou su3iksa koji ima vie od jednog znaenja "up! primer ,roj 0 u naem materijalu)! O ovom se principu moe govoriti sa stanovita govornika: za koju 3ormu novostvorene rei se on opredeljuje kada re stvara* odnosno, sa stanovita sagovornika: kakvu novostvorenu re on ,olje razume! =ao i kod drugi4 principa, i ovde govorimo o razliitim stepenicama prozirnosti znaenja rei, tj! o nekoj vrsti skale na kojoj se, s jedne strane, mogu svrstati semantiki potpuno neprozirne rei, i na drugoj, lako prepoznatljive rei! Drugi je princip pro#uktivnosti, o kojem su, kako domai2 tako i strani autori, detaljnije pisali! >od ovim se principom podrazumeva Isposo,nost tvor,enog uzorka da se prema njemu stvaraju nove rijeiJ "Priruna gramatika, &0', ++B), ali i 3rekvencija kojom govornici upotre,ljavaju odre8ena tvor,ena sredstva za tvor,u novi4 rei! Svi se autori slau u tome da postoje stepeni produktivnosti pojedinani4 sredstava u tvor,i rei,
(

.! /eli " &--, 0 ? 0-) navodi da I=od svake rei tre,a ispitati troje: ! da li je do,ro sagra8ena prema upotre,i osnove i nastavka* +! da li do,ro predaje znaenje koje se od nje trai* i -! da li svoju slu,u to znaenje vri do,ro prema drugim reimaJ! 2 Up! @osandi, D! i :! Sili " &0&, str! 0-): I>roduktivni su su3iksi!!! oni koji su u suvremenom jeziku aktivni, a neproduktivni!!! koji su u suvremenom jeziku neaktivni!J

me8utim, u nas jo uvek ne postoji "p)opis takvi4 sredstava sa stanovita skale produktivnosti! 5rei je princip regularnosti kojim se eli pokazati tenja jezikog sistema za doslednom upotre,om postojei4 jeziki4 pravila i iz,egavanjem izuzetaka i InepravilnostiJ! ;a primer, u srpsko4rvatskom jeziku se moe oekivati da e se nove rei pojaviti u sluajevima kada od nomina agentis enskog roda ne postoji i muki rod "na primer, deca uzrasta od pet godina prema spremaica prave muki rod sprema), ili, pak, da svaka pozitivna 3orma ",ilo da je glagol, prilog ili pridev) ima i svoju negiranu 3ormu "up! na primer ,r! 2)! Principom konvencionalnosti eli se skrenuti panja na do,ro znanu injenicu u jeziku da za odre8ena znaenja postoje odre8ena tvor,ena sredstva, ustaljena i normirana te u tom smislu i konvencionalna ""up! na primer, u Prirunoj gramatici, &0', -B+ ? -B-, pre3iksna konvencionalna sredstva)! =onvencionalna pravila nisu statina, jednom za uvek u jeziku data, ve dinamina, promenljiva u zavisnosti od procesa koji se deavaju u jezikom sistemu kao celini "=! Sorning, &' )! Ke8utim, i onda kada su konvencionalna sredstva za stvaranje novi4 rei data, re ipak Ine zvui do,roJ jer tek u interakciji sa drugim principom odmerava se stepen konvencionalnosti nekog drugog tvor,enog sredstva! =ada stvaraju ili razumevaju novostvorene rei, razlika izme8u dece i odrasli4 upravo je u 3unkcionisanju ovog operacionalnog principa: deci predkolskog i ranog kolskog uzrasta nisu poznata sva znaenja tvor,eni4 sredstava pa i4 ona IpogrenoJ koriste iz nepoznavanja ti4 znaenja! Odrasli i4, me8utim, znaju i namerno kre da ,i novostvorenoj rei dali oso,ni peat! Do sada je u raspravi o novim reima isticano da je od velike vanosti emocionalno stanje govornika, njegov stav prema onome o emu i kome govori, njegova motivacija za govorenje "up! pose,no =! Sorning, &' )! Ke8utim, nije isticano da je potre,no uspostaviti pose,an princip, nazovimo ga ovde uslovno a$ektivnosti koji utie na izvor tvor,eni4 sredstava! "up! S! Savi, &'-)! Srpsko4rvatski jezik nudi dosta podataka za uvo8enje ovakvog principa: postoje pose,na derivaciona sredstva za izraavanje emocionalnog stava govornika "na primer, razliite deminutivne, pejorativne tvor,ene mogunosti), o emu za sve slovenske jezike detaljnije pie %! StankieLicz, &0+)! :asno je da se i kod ovog principa mora govoriti o stupnjevima emocionalnosti "to razliiti su3iksi za deminutive ili augmentative u naem jeziku lepo pokazuju)! ;a kraju ovog uvodnog izlaganja skreemo panju da ,i valjalo modi3ikovati osnovnu de3iniciju neologizma koju smo na poetku rada naveli: nove rei nastaju uglavnom iz komunikacioni4 potre,a "ali ne uvek) govornika E sagovornika, da ispune leksiku prazninu koja moe ,iti trenutna, stalna ili nastala iz a3ektivni4 namera govornika E sagovornika prema onome o emu, kome govori! Hto se tie opisani4 principa, valja naglasiti da nji4ova lista jo nije konana, i da oni 3unkcioniu zajedno, te da u datom trenutku jedan od nji4 ,iva dominantan za razumevanje date nove rei! Svako se razumevanje odvija u =ontekstu "socijalnom, kulturnom, reenikom) te se dominantnost odre8enog principa moe o,jasniti tek u interakciji =onteksta i skupa prinipa! @%9UC5.5# # D#S=US#:. ! ;ovostvorenu re aplauzo e!a", iz ireg konteksta %plauzometar je u nekim trenucima, kao u pomenutoj baletskoj taki, pokazao maksimetar, razumeli su

svi ispitanici osim jednog! Skoro se svi slau da je u pitanju IspravaJ, InapravaJ, IaparatJ, ImeraJ, za merenje, ali se iz odgovora ispitanika vidi da nije podjednako jasno da li IaplauzaJ u sali ili IpopularnostiJ, Ineijeg uspe4aJ, a jo je manje ,ilo razumljivo da li je u pitanju mera IjaineJ, IintenzitetaJ ili Iodo,ravanjaJ tj! da li su i ove semantike oso,ine deo ukupnog znaenja date sloenice! .ko se pogleda tvor,ena strana ove sloenice vidi se da je sainjena prema produktivnom pravilu za stvaranje sloenica "pomou spojnog vokala ?o ?) sa &metrom "postoje i drugi neologizmi ovog tipa: blesimetar ili parkometar u prilog +)! # ispitanik koji nije upisao znaenje navodi Imogu iz delova da rekonstruiem znaenjeJ to o,janjava da je znaenjska prozirnost ove rei velika! +! 9a novu re #"enavl$en$e% "iri kontekst 'renavljenje u (ava&centru), tri ispitanika nisu znala da upiu znaenje dok su ga ostali dovodili u vezu sa pevaicom Cepom /renom! #z odgovora ispitanika vidi se da znaenje nije sasvim jasno: da li se misli na Iponaanje C!/!J ili na imitiranje njenog ponaanja Iizigravati C!/!J, Ipevati, igrati kao /renaJ, I,lesavljenje na /renin nainJ, ili je, pak, u pitanju opta ocena da je to Ivrsta unda u naoj za,aviJ! 9naenje je ove rei jo neizdi3erencirano, upotre,ljeno u malom ,roju razliiti4 konteksta, pa je sagovorniku teko da razume ta je neko IosnovnoJ znaenje! 9a relativno lako razumevanje ove rei na glo,alnom znaenjskom planu presudan je iri socijalni i kulturni kontekst "injenica da je ta pevaica danas veoma popularna)! Oigledno je iz navedeni4 odgovora da se u nekim sluajevima kao dominantan princip u razumevanju nametnuo princip a3ektivnosti ? negativnog stava prema I,lesavljenju na /renin nainJ! ;ekoliko je ispitanika navelo da i4 brenavljenje podsea na benavljenje "od bena) pa su preko asocijacije dali slino znaenje i novoj rei! Slino se deava i sa drugim reima u ovom istraivanju "o emu e ,iti vie rei u diskusiji o primeru ,r! ')! -! 9naenje rei &i!ali'!e% iz ireg konteksta I(kup organizovan u sara#nji sa )'eogra#skim italitem*, razumeli su svi ispitanici, ali je vidno da su neki razumeli da se radi o mestu: IprostorijaJ, IitaonicaJ, Iprostor namenjen itanjuJ, Imesto gde se itaJ, I,i,liotekaJ, ili se, pak, radi o lju#ima: Ipu,liciJ, Iitalakoj pu,liciJ, Ikrugu italacaJ, Igrupi koja itaJ u tom prostoru! >revalencija je ipak za znaenje mesta, prostora! 9naenje su3iksa + lite je dvoznano, njime se moe oznaiti i mesto i ljudi pa se moglo oekivati da e ispitanici razumeti znaenje ove nove rei opredeljenjem za jedno od dva znaenja kada su re do,ili van konteksta! 5ek u reeninom kontekstu znaenje ovog su3iksa se realizuje! 5o je ,ilo za oekivati jer princip transparentnosti kae ukoliko jedno tvor,eno sredstvo ima vie znaenja transparentnost je manja! (! ;ovostvorenu re (u#i!a'i "up! i izmai u prilogu ), iz ireg konteksta I,ek za gubitae*, razumela je veina ispitanika, osim dvoje! @e je u poslednje vreme 3rekventna u dnevnoj tampi, pa su je ispitanici verovatno sreli i pre anketiranja! Odgovori su ,ili: Ioni koji posluju sa gu,itkom "gu,icima)J, Ioni koji imaju gu,itkeJ, Ikoji stvaraju gu,itkeJ, Ioni koji su pretplaeni na gu,itkeJ, Ioni koji uvek, po pravilu gu,eJ! #zuzev jednog sluaja, nije

eksplicitno navedeno da se radi o ljudima koji gu,e, ve su to Iradne organizacijeJ, I3a,rikeJ, IoniJ, u emu vidimo odraz nae drutvene prakse da se kolektivno radi, odnosno gu,i! Veina je ispitanika navodila i ,liu odred,u da su to oni koji IstalnoJ, IuvekJ, Ipo praviluJ gu,e, to jeste oso,ina ovog su3iksa +a uz nomina atri,utiva ili nomina agentis! 5ransparentnost znaenja ove rei ,ila je velika pre svega z,og toga to se lako mogla dovesti u vezu sa irim drutvenim kontekstom, jer, kako emo pokazati "u primeru 0) su3iks +a ima vie mogui4 znaenja! 2! ;ovostvorenu re )o!i*e+% iz ireg konteksta -akvu .enu e mukarac i hotice i nehotice potovati, nije razumeo relativno velik ,roj ispitanika "od + ukupno 6)! >rincip transparentnosti je u ovom primeru zadovoljen samo u izvesnom stepenu! Od oni4 ispitanika koji su re razumeli, veina je rekla da je znaenje IsmiljenoJ, InamernoJ "ukupno '), mada ,i radije rekli I4otiminoJ a ne I4otimiceJ! :asno je da su za nerazumevanje ove rei presudni ,ili principi konvencionalnosti i produktivnosti! >rema uo,iajenom i produktivnom hotimice / nehotimice, stoji uo,iajeno samo nehotice, dok je pozitivna 3orma retka i neo,ina! Stvarajui novu re uz doslednu primenu principa regularnosti govornik je do,io pose,no neo,ian o,lik uzimajui u o,zir inae produktivno pravilo u naem jeziku da se negativan od pozitivnog o,lika do,ija dodavanjem reca ne&, odnosno o,ratno! 6! ;ovostvorenu re ,"#in% iz ireg konteksta IKa# me pitaju ta sam po nacionalnosti ja ka.em Hrbin*, nije razumelo + od + ispitanika, to je vie od ukupnog ,roja! Metiri je navelo mogue znaenje IFrvat"o)NSr,inJ, ali ,ez ,lie odred,e znaenja te sloenice! ;ekoliko ispitanika je dalo i svoj sud o toj sloenici IKogu da pri4vatim: Frvat koji ivi u Sr,iji i na neki nain IizdaoJ nacijuJ, I9agrepanin koji ivi u /eogradu "Frvat u Sr,iji)J, Ikreten koji misli da je jugoslovenJ! :edan je ispitanik pokuao da odredi IetimologijuJ: Izajednika pra3orma etnicita Sr,oNFrvati "prema Kiliu od Kave)J! :edan je ispitanik prosudio da je u pitanju Ineko prezimeJ "re je u testu ,ila napisana velikim slovom)! Koe se konstatovati da u ovom primeru princip transparentnosti nije zadovoljen, jer re nije sainjena prema konvencionalnim pravilima jezika! Uo,iajeno je pravilo za pravljenje sloenica da prva re ,ude kraa od druge, ako je u pitanju sloenica od dve rei! Ke8utim, pravilo ne precizira koliki je minimum duine ? jedna mor3ema, 3onema i sl! >ravilo je, ,arem za sada koliko znamo o sloenicama, veoma 3leksi,ilno kada se procenjuje sa stanovita razumevanja nove rei! U naem sluaju samo jedan glas ?r ? koji je zajedniki za o,e rei "Hrvat, (rbin) i inicijalno FN ,ili su nedovoljni za razumevanje izvedene nove rei! Ke8utim, im smo ispitanicima koji nisu znali znaenje, poeli da izgovaramo iri kontekst: I=ad me pitaju ta sam po nacionalnosti!!!J odma4 su prepoznali znaenje rei! Hiri drutveni i reenini kontekst pomogao je u razumevanju rei koja nije sainjena prema konvencionalnim pravilima! ;eki su ispitanici znaenje razumeli kroz lini sistem vrednosti pa je a3ektivni princip ,io dominantan u razumevanju! >rimer nam pokazuje da se ne moe govoriti o dominantnosti jednog principa u razumevanju kod svi4 ispitanika, ve samo o
6

@e postoji u @KS "knj! #V)!

potencijalno, ili pri,lino dominantnom principu jer se mora raunati sa individualnim razlikama u razumevanju kako rei uopte tako i novostvoreni4! 0! Da je zooloki termin k"zna'% iz ireg konteksta utrija je zahvalan krzna, prepoznalo je samo troje od svi4 ispitanika, koji su inae strunjaci za jezik, pa smo smatrali da je za ostali deo ona ipak neologizam! 9a veinu ispitanika re je ,ila razumljiva, ali se na osnovu odgovora moe zakljuiti da nisu svi ispitanici sasvim isto znaenje podrazumevali! :edni su navodili da se radi o oveku01 Iodeven u krznoJ, Ikoji ima mnogo krznaJ, odnosno Itrgovci krznomJ, dok je nekoliko ispitanika s4vatilo re u meta3orinom znaenju: I,ogataJ, Iovek koji ima lovuJ, ili, pak, Imaljav ovekJ! Drugi su, me8utim, navodili da je u pitanju ivotinja Ikoja ima krznoJ, Iivotinja sa krznom "krznaica)J, Iivotinja ije je telo prekriveno krznomJ, ili je u pitanju pre#met: Ikaput od krznaJ, Ikrzneni kaputJ! Kada se inilo, prema statistikim podacima o razumevanju, da je re lako razumljiva jer su ispitanici znali re krzno i semantike mogunosti su3iksa +a" >okazalo se da je transparentnost znaenja samo delimino ostvarena jer su razliita znaenja su3iksa +a "za oznaavanje oso,e, ivotinje, predmeta) mogla potpuno da se ostvare tek u irem reeninom kontekstu! U razumevanju rei sa vieznanim su3iksom izvan konteksta izgleda da sagovornik iz ukupnog znanja o datom su3iksu izdvaja jedno koje smatra moguim! '! >ose,no je interesantan neologizam pa e!a"ka% iz ireg konteksta IPa neka i ovaj tekst bu#e izraz potovanja i poz#rav koji upuujem toj pametarki, iako je lino ne poznajem"* /ilo je sasvim jasno ispitanicima da se radi o enskoj oso,i i pameti, me8utim nejasno je ,ilo da li je u pitanju stvarno pametna oso,a, to je u originalnom tekstu Iumna enaJ, Iizuzetno pametna enska oso,aJ ? to je mali ,roj ispitanika naveo, ili, pak, pejorativno znaenje "to je veina nudila): Ioso,a koja se pravi pametnaJ, Ikoja deli pametJ, Ikoja misli da uvek sve naj,olje znaJ, Iena koja pametuje sa malo ironinim prizvukomJ, Ipametnica sa malo pejorativnom konotacijomJ, Ioso,a koja previe pametujeJ, Ioso,a koja pametari, odnosno koja stalno stavlja neke primed,eJ! =ako je preovladalo ovo drugo znaenje kod nai4 ispitanika< >ojedinci su navodili da su pametnica, umnica, mu#rica, sasvim oslo,o8ene pejorativnosti, i slinog znaenja! Kogue su nekolike pretpostavke! Su3iks ? arka "up! /! 1ori, &' , +) imaju imenice uliarka, besposliarka pa je pejorativno znaenje kod pametarka s4vaeno analogno prema znaenjima ovi4 rei! Ke8utim, protivargument ovakvom s4vatanju je injenica da postoje rei koje nemaju pejorativnu konotaciju, kao to su atletiarka itd! Druga je pretpostavka da je negativna konotacija rezultat sistema vrednosti ispitanika koji je izgra8en prema patrijar4alnim merilima vrednosti ene i njene pameti! .ko ,i prva pretpostavka ,ila tana, onda ,ismo zakljuili da znaenje nove derivirane rei sagovornici ne razumeju samo na osnovu znaenja delova "u ovom sluaju osnove i su3iksa) ve i na osnovu asocijacija prema slinim reima, o emu do sada nije vo8eno rauna! Koemo za sada zakljuiti da transparentnost znaenja rei pametarka nije potpuna jer je
0

#z Prirune gramatike " &0&, +(6) nalazimo o,razloenje za ovaj su3iks: IU ostale imenice koje znae muku oso,u mogu se u,rojati npr! neke stilski o,eleene imenice sa su3iksom ?a motivirane imenicomJ!

mogua dvoznana interpretacija znaenja su3iksa ?arka "pozitivna i negativna pejorativnost)! >rincip konvencionalnosti je delimino zadovoljen "ispitanici su naveli da je ,olje pametnica nego pametarka)! &! ;eologizam -"a-li*a% iz ireg konteksta I a le2ima "ene) nose male sraslice koje priro#no obujmljuju majku primer je za re koja postoji u leksikonu srpsko4rvatskog jezika "o,ino se za dva srasla ploda, najee ljive, kae sraslice), ali sa novom upotre,om "#ete)! Od + ispitanika ( nije uopte upisalo znaenje, veina je panju usredsredila na znaenje srastanja, nekada mislei na .ensku osobu1 Iona koja je sraslaJ* nekada na pre#met, neo#re2en: .neto to je srasloJ "za neto, sa neim, me8uso,no), nekada odre8en: IsraslinaJ, Ipriraslica E IpriraslinaJ, a nekada je to apstraktno znaenje: IspojJ, IvezanostJ, Ideo koji je srastao sa celinomJ, ili sasvim lingvistiki termin: Isloenica "gramatiki)J! @aznovrsnost u razumevanju ove rei dovodi se u vezu sa raznovrsnou znaenja su3iksa ? ica, ovoga puta uz glagolsku osnovu "up! o ovom su3iksu u knjizi /! 1oria, &'+, +B ? (()! 5ransparentnost ove rei je mala! B! U ou!alo, iz ireg konteksta Kugla glumite iz 3agreba sa )Posle#njom ljubavnom a$erom* ili )sliko&proizvo#om za naa umoutala*, kako oni nazivaju sopstveni projekatJ nije razumelo 6 od + ispitanika, a ponu8ena je izrazito 4eterogena skala znaenja! /ilo je nejasno ispitanicima kako dve celine u sloenici da dovedu u vezu! /ilo je jasno da se radi o oso,i, ali je ,ilo manje jasno da li je u pitanju neko ko se Ipravi pametanJ, Imisli da je pametanJ, Ikoji ne pokazuje da je pametanJ, ili je, pak, pred nama IglupakJ, IsmetenjakJ! 5ek u irem reeninom kontekstu moglo se preciznije odrediti znaenje! Ukupno gledano konstatujemo veu raznovrsnost u razumevanju sloenica, a manju kod oni4 novi4 rei nastali4 derivacijom! 9akljuak je u saglasnosti sa onim to znamo o tvor,i rei u srpsko4rvatskom jeziku: stvaranje novi4 rei putem sloenica nije dominantan postupak u naem jeziku, tj! derivacione mogunosti su vee, raznovrsnije i otuda 3rekventnije! Koglo ,i se pretpostaviti da e princip prozirnosti kod sloenica ,iti tee ostvariv! Minjenica je da su pravila za stvaranje sloenica u naem jeziku jo uvek veoma 3leksi,ilna te je nji4ovo razumevanje mogue samo u irem =ontekstu "up! rad /! Salden, &'-, o sloenicama u nemakom i srpsko4rvatskom jeziku)! 9.=C:UM.= >okazalo se da je kompleksan pro,lem odre8ivanje dominantnog principa u razumevanju neke nove rei! .ko je princip transparentnosti pri4vatljiv i za srpsko4rvatski jezik, onako kako ga =larkova de3inie, onda ne znai da e i razumevanje nove rei ,iti automatski ostvareno ? ono e zavisiti od kompleksne interakcije sa drugim principima i =ontekstom! .ko ,ismo pri4vatili sud da postoje stepeni transparentnosti znaenja novi4 rei, onda ,i na materijal mogao ,iti organizovan od vie ka manje transparentnom na

'

sledei nain: italite, krznai, aplauzometar, gubitai, brenavljenje, pametarka, sraslica, umoutalo, hotice, Hrbin" C#5%@.5U@. .ndri, D! " &06), 4enik .argona, /eograd, /#D9! /ear, D! " &'-), !zvori leksikog bogaenja pesnikog jezika 5aska Pope , $ilozo3ski 3akultet, #nstitut za junoslovenske jezike, ;ovi Sad "rukopis)! /ogdanovi, ;! " &0'), 6or#anino pesmoslovlje, Dradina, ;i, ,r! +, 0+ ? 06! Alark, %!V! " &'B), ,e7ical innovations1 Ho8 chil#ren learn to create ne8 8or#s , >apers and reports on c4ild language development, Stan3ord UniversitO, Vol! ', ? +(! Autler, .! " &' ), Degrees o$ transparenc9 in 8or# $ormation, Aanadian journal o3 Cinguistics, Vol! +6E , 0- ? 00! 1irilov, :! " &'+), 4enik novih rei1 izrazi i znaenja nastali u srpskohrvatskom jeziku posle !! svetskog rata, /eograd, ;arodna knjiga! 1ori, /! " &'+), :ocioni su$iksi u srpskohrvatskom jeziku , /eograd, $iloloki 3akultet /eogradskog univerziteta! Deutsc4! G! i =! /raun " &'(), ;an ;hil#ren be more innovative than a#olts1 an e7perimental stu#9 o$ compoun#ing in 6erman, :ournal o3 c4ild language, Aam,ridge "u tampi)! 7or8evi, D! " &6 ), <rajerski govor u optoj problematici govora, >si4oloki ,ilten, /eograd, sv! + ? -, +- ? 2'! %vstingeva, #! $! " &'(), =kazionalizmi u pismima %" P" >ehova , =ontrastivna istraivanja, $ilozo3ski 3akultet, #nstitut za strane jezike, ;ovi Sad "u tampi)! :ankovi, V! " &6&), Poetska $unkcija kovanica ,aze Kostia, 9,ornik istorije knjievnosti, Odeljenje literature i jezika! Priruna gramatika " &0&), 9avod za jezika, #nstitut za 3ilologiju i 3olkloristiku, 9agre,, Hkolska knjiga! @osandi, D! i :! Sili " &0&), =snove mor$ologije i mor$ostilistike, Hkolska knjiga, 9agre,! Sa,ljak, 5! " &' ), 4jenik atrovakog govora, 9agre,, Dlo,us! Salden, ,! " &'-), (tu#ien zu #eutschen Kompozita mit verbalen Element als erstem Kompositionsglie# un# ihren serbocroatischen Entsprechungen , Ceipzig, =arlNKarPN Universitat, Sektion 54eoretisc4e und angeLandte Sprac4Lissensc4a3t! Savi, S! " &'-), Principle o$ a$$ectivit9 in le7ical innovations b9 (lavic speaking chil#ren, rukopis, $ilozo3ski 3akultet, #nstitut za junoslovenske jezike! Sili, :! i D! @osandi " &'+), =snove mor$ologije i mor$ostilistike, Hkolska knjiga, 9agre,! StankieLitcz, %! " &0+), Problems o$ emotive language, 5! Se,eok et al! "eds!), .pproac4es to semiotics, Kouton Q Ao, 54e Fague, +-& ? +6(! Sorning, =! " &' ), ,e7ical innovation1 % stu#9 o$ slang, collo?uialisms, an# casual speech, >ragmatics /eOond E2, .msterdam, /enjamin /!V! " &'()! 9,ornik radova ,eksikogra$ija i leksikologija, Katica srpska, ;ovi Sad, str! 6 N 0B!

&