Seminarski rad

Predmeta: Poslovna ekonomija

Tema: Rezultati poslovanja i raspodela

R ezu ltati p os lovan ja i ras p od ela Cilj osnivanja svakog preduzeca kao posebnog ekonomskog subjekta jeste da ostvari odredjene rezultate (dobit). To proistice iz cinjenice da je preduzece osnovni privredni subjekt, a privredna aktivnost obavlja se sa ciljem zadovoljavanja potreba ljudi. Kao cilj poslovanja preduzeca postavlja se stvaranje proizvoda kojima se mogu zadovoljiti drustvene potrebe. ato se proizvod smatra rezultatom poslovanja. Rezultati poslovanja predstavljaju odredjene materijalne ! "inansijske e"ekte ili ucinke koje preduzece ostvaruje u odredjenom vremenskom periodu. Prozvod koje preduzece proizvede u odredjenom vremenskom periodu iznose se na trziste, gde se razmenjuju za novac. #a trzistu se pojavljuju kupci za koje ovi prozvodi imaju upotrebnu vrednost. Time jos uvek nije postugnut cilj poslovanja preduzeca. $koliko je iznos novca dovoljan da se podmire ulaganja u elemente proizvodnje, kao ! da jedan deo sredstava ostane za podmirivanje obaveza prema drustvenoj zajednici ! da deo ostane za razvoj preduzeca. Tek je onda ostvaren cilj poslovanja. Raspodela ovako postignuti% rezultata preduzeca predstavlja odredjivanje ! usmeravanje nji%ove namene za odredjene ekonomske "unkcije ! potrebe preduzeca. &ire gledano, raspodela je "aza procesa drustvene reprodukcije ! predstavlja vezu imedju proizvodnje kao procesa stvaranja novi% proizvoda, ! potrosnje kao procesa nji%ovog trosenja. &va preduzeca se trude ! teze da ostvare sto vece rezultate svog poslovanja uz minimalna ulaganja ! trosenja. Rezultate poslovanja nije jednostavno prikazati. $ praksi preduzeca oni se izrazavaju odredjenim merilima. #ajznacajnija tri oblika izrazavanja poslovanja su: 'izicki proizvod $kupni pri%od (obit )vi oblici rezultata poslovanja medjusobno su uslovljeni ! povezani. $slov sticanja pro"ita (dobitka) kao nato * rezultata poslovanja jeste proizvodnja odredjeni% upotrebni% vrednosti proizvoda ili usluga ! nji%ova prodaja na trzistu. &vaki od navedeni% rezultata poslovanja preduzeca ima speci"icne karakteristike. ato cemo u nastavku podrobno ukazati na nji%ov znacaj za preduzece, kao ! na nji%ovu medjusobnu uslovljenost ! povezanost.

Fizicki proizvod Proizvod se kvantitativno izrazava ! meri "izickim jedinicama. Takav nacin izrazavanja proizvoda kao rezultata poslovanja je najpogodniji, jer se radi o upotrebnoj vrednosti odredjenog materijalnog dobra kojima se mogu podmiriti pojedine ekonomske potrebe ljudi. 'izicki proizvod se javlja kao rezultat rada u procesu poslovanja preduzeca ! ima svoju upotrebnu vrednost cime postaje ekonomska kategorija. )n se iskazuje kolicinom proizvoda ili usluga u odredjenom vremenskom periodu. Rezultati poslovanja koji su izrazeni obimom ostvarene proizvodnje ili kolicinom izvrseni% usluga pokazuju stepen ostvarivanja ciljeva ekonomije preduzeca. 'izicki proizvod preduzeca moze da bude jednostavan, odnosno izradjen od jedne vrste materijala ili od vise vrsta materijala koji cine njegovu celinu. #a primer, brasno se proizvodi od psenice ! predstavlja jednostavan proizvod. +edjutim, %leb se izradjuje od brasna, vode, kvasca ! soli ! predstavlja takodje jednostavan proizvod. Kada se izradjuje iz vise samostalni% delova, koji se spajaju u jedinstvenu celinu, sa jedinstvenom namenom, "izicki proizvod je slozen. #a primer, automobil je sacinjen od motora, akumulatora, karoserije ! mnogi% drugu% delova, koji se montazom spajaju u celinu upotrebne vrednosti ovog slozenog proizvoda. Kada preduzece proizvodi siri asortiman proizvoda javljaju se metodoloski problemi izrazavanja "izickog obima proizvodnje jedinstvenim jedinicma mere. )bim proizvoda u %eterogenoj ( raznovrsnoj) proizvodnji moze se izraziti potrebnim radom ili normativom rada. Potreban rad je ona kolicina rada koja je neop%odna za proizvodnju jedinice proizvoda u datim uslovima proizvodnje.izrazava se u datim jedinicama njegovog trajanja. )vaj metod se koristi za izrazavanje jednog ili vise proizvoda, a dobija se mnozenjem kolicine proizvoda potrebnim radom po jedinici proizvoda. $kupni potrebni rad menja se promenom "izickog obima proizvoda ! koristi se za izrazavanje "izickog obima proizvoda. ,ko postoji slucaj da preduzece proizvodi vise od jednog proizvoda, ukupni obim proizvoda se utvrdjuje sabiranjem suma potrebnog vremena za kolicine pojedini% vrsta proizvoda. (a bi ovaj metod mogli primeniti potrebno je imati: Podatke o ostvarenju kolicine proizvoda, koje dobijamo evidencijom preduzeca #ormative rada po jedinici proizvoda, koji se utvrdjuju normiranjem razliciti% vrsta radova. 'izicki obi proizvodnje moze se ! novcano iskazati, sto je u praksi preduzeca najjednostavnije. To se postize preko: &talni% ( standardni%) cena Tekuci% cena Standardna ili stalna cena je nepromenljiva cena koja se koristi za izrazavanje obima proizvodnje za jedan duzi perid, bez obzira sto su se u tom peridu prodajne cene menjale. Koriscenjem ovi% cena dobijena vrednost se ispoljava kao merilo "izicki ostvareni% rezultata, koje je moguce izraziti u jedinstvenoj jedinici mere. #asuprot njima tekuce cene su promenljive, zbog toga se za izracunavanja "izickog obima proizvodnje koriste samo stalne (standardne) cene.

!z svega ovoga mozemo videti da je pracenje poslovanja preduzeca na osnovu "izickog obima poslovanja znacajno sa stanovista: "ormiranje kalkulacija, cena kostanja po proizvodima ! na osnovu prodajni% cena proizvoda, pracenje realizacije planiranog asortimana proizvoda ! dr. U ku pn i pr ih odi Kao oblik rezultata poslovanja predstavljaju vrednosni odnosno novcani izraz obima proizvodnje koja je realizovana na trzistu. Prema tome ukupan pri%od predstavlja "inasijski izraz pri%oda preduzeca u odredjenom vremenskom periodu. Prema aktuelnoj zakonskoj regulativi ukupan pri%od cine: Poslovni pri%odi Pri%odi od "inansiranja -andredni pri%odi

Poslovni prihodi su pri%odi najveceg dela ukupnog pri%oda ! dobijaju se kao rezultat poslovanja preduzeca. Pod poslovnim pri%odom smatra se: Pri%odi od prodaje proizvoda ! usluga Pri%odi od subvencija, donacija, regresa, kompenzacija ! povracaja dazbina po osnovu prodaje robe ! usluga Pri%odi iz kooperacija ili poslovno.te%nicke saradnje/ pri%odi od prodaje materijala, rezervni% delova, sitnog inventara ! sl.

+edju izvorima poslovnog pri%oda najznacajniji je pri%od od prodaje proizvoda ! usluga. Taj pri%od se iskazije na osnovu prodajni% cena ! "unkcija je: 'izickog obima proizvodnje ili usluga, naturalno iskazani% Prodajni% cena ili usluga Trzisni% uslova vezani% za prodaju odredjeni% proizvoda ili usluga .

,ko je "izicki obim rezultata veci pri neizmenjenim uslovima, dolazi do povecanja ukupnog pri%oda preduzeca. $ obracunu ukupnog pri%oda ukljucuje se ! pri%od nastao po osnovu interne realizacije u okviru preduzeca, ona obu%vata upotrebu sopstvenog proizvoda ili usluge radi sopstveno. investicione aktivnosti ili ulaganja, kao ! vrednost naucno.istrazivackog rada u okviru preduzeca. Prihodi od finansiranja predstavljaju rezultat "inansijski% transakcija u preduzecu. nacajan deo ovi% pri%oda cine kamate kao pri%odi od ulaganja slobodni% novcani% sredstava preduzeca putem davanja kredita u zemlji ! inostranstvu. $ pri%ode od "inansiranja spadaju: pri%odi od kursni% razlika koje je preduzece ostvarilo u odredjenom vremenskom periodu, kao ! kupovina ! prodaja akcija, obveznica ! sl. na trzistu %artija od

vrednosti. Prema tome pri%odi od "inansiranja predstavljaju direktnu oplodnju kapitala preduzeca koju ono ostvaruje nezavisno od ras%oda "inansiranja Vandredni prihodi su rezultat vandredni% ! nepredvidljivi% okolnosti, a to se odnosi: pri%odi od prodaje osnovni% sredstava, pri%odi od osiguranja, nagrade na sajmovima ! izlozbama, naplate steta ! otpisani% potrazivanja iz rani% godina, viskove materijala, gotovi% proizvoda, rezerni% delova ! dr. -andredni pro%odi su stavka na koje preduzece ne moze unapred a racuna ! da i% kalkulise u svojim godisnjim planovima poslovanja. )ni su pozeljna kategorija koja ne planski povecava pri%ode preduzeca. U ku pn i ras h odi Cine i% svi ukupni materijalni izdaci ! trosenja koje je preduzece ostvarilo u poslovanju u odredjenom vremenskom periodu. )ve ras%ode cine: Poslovni ras%odi Ras%odi "inansiranja -andredni ras%odi

Poslovni rashodi nastaju u procesu poslovanja preduzeca ! sacinjavaju najveci deo ras%oda preduzeca. , to su: +aterijalni triskovi u koje spadaju troskovi materijala, energije, sitnog inventara, transportne ! druge usluge koje imaje karakter materijalni% troskova. -azno je napomenuti da u ove troskove spada ! amortizacija osnovni% sredstava. $kalkulisne zarade obu%vataju zarade koje se isplaciju radnicima za izvrseni rad u preduzecu kao ! svi porezi ! doprinosi na zarade predvidjeni kolektivnim ugovorom. $ ovi vrstu ras%oda spadaju naknade za odstupanje od rada. #ematerijalni troskovi su troskovi ucinjeni za marketing, reklamu propagandu, sajmove, izlozbe ! sl. ovde se ubrajaju premije od osiguranja, troskovi is%rane radnika, "inansiranje razni% projekata ! sl. Rashodi finansiranja nastaju iz "inansijski% transakcija preduzeca, koriscenjem sredstava drugi% preduzeca, poslovni% partnera ! banaka. Ras%ode "inansiranja cine: ras%odi iz "inansiranja iz odnosa sa povezanim preduzecima a to su: kamate, revalorizacije ! kursne razlike sa povezanim preduzecima, ciji su izdaci u skladu sa zakonskom regulativom. Pasivne kamate, revalorizacije dinarski% obaveza, smanjenje vrednosti dugorocni% "inansijski% ulaganja. )vi ras%odi umanjuju "inansijske rezultate poslovanja ! teznja preduzeca je da i% minimizira na e"ektivno uslivljene velicine. Vandredni rashodi nastaju zbog nepredvidjeni% okolnosti ! uticu na umanjenje rezultata poslovanja. Cine i%: #eamortizovani deo osnovni% sredstava koja su otpisana zbog zastarelosti/manjkovi materijala, rezervni% delova, sitnog inventara, gotovi% proizvoda, robe ! novca/ placene kazne ! penali ! naknade steta/ ras%od iz raniji% godina.

D obit kao r ez u ltat pos lovan ja (obit kao rezultat poslovanja preduzeca moze se poistovetiti sa pro"itom ! pritom predstavljajuci neto ekonomski rezultat preduzeca. Poslovni rezultat se uvrdjuje periodicnim ! godisnjim obracunom, a pred%odi mu izrada imovinskog balansa ili bilansa preduzeca. )n se uvek izrazava vrednosno, a moze biti pozitivan ! negativan. Kvantitativno izrazena dobit preduzeca predstavlja razliku izmedju ukupnog pri%oda ! ukupnog ras%oda u odredjenom vremenskom periodu. +oze se prikazati "ormulom: ( 0 Pu * Ru ( * dobit Pu * ukupni pri%od Ru * ukupni ras%od -elicina dobiti zavisi od ukupnog pri%oda ! od velicine ukupni% ras%oda koje preduzece ucini za realizaciju dobiti. Porast troskova uzrokuje opadanje dobiti, dok smanjenje troskova povecava dobit. $ kvantitativnom izrazavanju dobiti, u ukupan pri%od, ulaze svi njegovi elementi: poslovni pri%odi, pri%odi od "inansiranja ! vandredni pri%odi. &amim tim u obracun ulaze ! sve stavke ras%oda: poslovni ras%odi, ras%odi "inansiranja ! vandredni ras%odi. )vo mozemo predstaviti "ormulom: ( 0 (Pp 1 P" 1 Pv) * (Rp 1 R" 1 Rv) Kvantitativno irazena dobit preduzeca predstavlja razliku svi% pri%oda ! ras%oda, odnosno urosene vrednosti. Racunski ono izrazava visak pri%oda na ras%odima. #asuprot dobitku nastaje gupitak u poslovanju preduzeca. )ni nastaju ukoliko preduzece ostvaruje vece ras%ode od pri%oda. 2ubitak moze biti uslovljen vecim brojem "aktora: drustvenim (visoki porezi, takse)/ te%nickim (zastarela oprema)/ organizacionim ( viskovi zaposleni% u preduzecu)/ subjektivnim ( nedostatak ! izostanak motivacije za rad). Pojava gubitka uvek izaziva preduzimanje %itni% mera ozdravljenja ! sanacije preduzeca, odnosno otklanjanje uzroka nastali% gubitaka. 2ubitak preduzeca mozemo pokriti: otpisom potrazivanja od strane poverilaca/ dotacijama drugi% preduzeca koja su ekonomski zainteresovana za njegov rad/ dotacijama od strane drzave/ smanjenjem sopstveni% rezervni% sredstava ! sredstava zajednicke potrosnje/ smanjenjem imovine ili kapitala preduzeca ! njenom prodajom ! dr. #a velicinu dobiti utice veliki broj "aktora koji deluju preko ukupni% pri%oda ili ukupni% ras%oda. (rustveni "aktori koji uticu na "ormiranje dobiti su: ekonomska politika drzave, monetarna politika, politika zivotnog standarda, politika izvoza ! uvoza politika cena. (rustveni "aktori ispoljavaju se bilo preko trzista, delujuci na visinu prodajni% cena , bilo u vidu drzave u pravcu posticanja odredjeni% privredni% delatnosti. )dstupanje prodajni% cena od vrednosti proizvoda moze biti uslovljeno: #euskladjenim odnosima ponude ! traznje/ uticaj drzave na "ormiranje cena.

)dstupanje trzisni% cena sredstava za proizvodnju od nji%ove vrednosti nastaje usled: trzisni% "aktora ili nepoklapanja ponude ! traznje/ obezvredjivanje sredstava za rad u duzem vremenskom periodu/ organizacioni% mera u okviru preduzeca. Pod uticajem neravnoteze izmedju ponude ! traznje dolazi do odstupanja nabavni% cena od preneti% vrednosti sredstava za proizvodnju. ,ko su trzisne cene sredstava za proizvodnju vece od prenete vrednosti sredstava za proizvodnjudobit se smanjuje ! obratno. Prirodni "aktori predstavljaju dejstva klime, relje"a, rudnog bogadstva ! sl. #a nji% preduzece ne moze uticati merama svoje organizacije, na osnovu toga prirodni uslovi rada imaju direktan uticaj na velicinu nastali% troskova ! ostvarenje dobiti. &va preduzeca nemaju iste prirodne uslove poslovanja tako da dolazi do odstupanja trzisni% cena ! odstupanja konkretnog proizvodjaca od prosecni% uslova proizvodnje. Razvojem ! primenom nauke dolazi do promene uslova poslovanja. $ticajem ovog "aktora moze biti putem promene te%nologije ! promene proizvodnog programa. Te promene ne mogu pratiti na isti nacin sva preduzeca. Tako da preduzece koje ne moze da prati ovu situaciju u okrizenju uz objektivni% razloga, onda je to za njega objektivni "aktor. ,ko je preduzece usled neznanja izabralo pogresnu te%nologiju onda je to organizacioni propust. Pod organizacionim ili subjektivnim "aktorima podrazumevamo neposredni uticaj zaposleni% u preduzecu. #a rezultate poslovanja taj uticaj moze biti preko: trzista/ procesa rada ! poslovanja, odnosno "aze ! operacije tog procesa/ koriscenje sredstava u procesu rada ! poslovanja/ procesa koriscenja sredstava u reprodukciji. Cene po mojima preduzece prodaje svoje proizvode ili kupuje sredstva za proizvodnju ne zavise samo od odnosa ponude ! traznje ! uticaja drustva na nji%ovo "ormiranje, vec od organizacioni% mera radnog kolektiva tog preduzeca. )rganizacioni uticaj kolektiva na trosenje u procesu poslovanja moze se ispljiti: utroske predmete rada ! sredstava za rad kao kompnente procesa rada/ izbor optimalni% utrosaka u proizvodnji, odnosno procesu rada/ nacin ! intezitet trosenja radne snage zaposleni%. )rganizacioni uticaj radnog kolektiva preduzeca na koriscenje angazovani% sredstava ogleda se: u stepenu koriscenja raspolozivi% kapaciteta ! izboru odgovarajuceg asortimana proizvoda. Pri punom koriscenju kapaciteta "iksni troskovi po jedinici proizvoda su najmanji. 'iksni troskovi se povecavaju po jedinici proizvoda ako dodje do smanjenja proizvoda. &amim tim mozemo videti da ako se povecavaju "iksni troskovi po jedinici proizvoda utoliko se smanjuje dobit u odnosu na ostvarenu vrednost. R as podela os tvar en ih rez u ltata Pod raspodelom rezultata preduzeca podrazumevamo raspodelu njegove dobiti prema nameni potrosnje sa ciljem da se zadovolje potrebe. (obit oreduzeca usmerava se na razlicite namene kao na primer: opstu ! zajednicku potrosnju drustva u vidu poreza ! doprinosa iz dobiti/ razvoj preduzeca po osnovu izdvajanja za akumulaciju/ povecanje standarda zaposleni% po osnovu izdvajanja zarada ! zajednicke potrosnje. $kupna bruto dobit se deli na: obavezna izdvajanja iz bruto dobiti u sta spadaju porezi ! dprinosi za "inansiranje opste ! zajednicke potrosnje drustva. $ deo obavezni% izdvajanja iz dobiti ulaze ! druga pravna lica po osnovu zajednicki% ulaganja, kao ! novcani iznos za

pokrice, gubitak preduzeca iz pred%odnog perioda (ukoliko su postojali). Takodje ! isplata dividendi vlasnicima akcija, kao ! kamata na izdate obveznice preduzeca. $kupna bruto dobit se deli na neto dobit koji za razliku od bruto dobiti ostaje preduzezu na raspolaganju. #ato dobitak je limitirana velicina ! odredjana je zakonskim propisanim obavezama od strane drustvene zajednice. Povecanjem udela neto dobiti u ukupno ostvarenoj dobiti, stvaraju se uslovi za povecanje akumulacije, a samim tim ! razvoja preduzeca na duzi rok. #eto dobit predstsvlja razliku izmedju bruto dobiti ! obavezni% izdvajanja iz dobiti: (n * (b3!d (n * neto dobit (b * bruto dobit !d * obavezna izdavanja Racunski utvrdjena neto dobit iz preduzeca deli se na: ,kumulaciju kada preduzece prosiruje svoje materijalne mogucnosti ! ekonomske potencijale za razvoj. (a bi pratili akumulativnu sposobnost preduzeca moramo koristiti stopu akumulativnosti, koja predstavlja odnos akumulacije ! dobiti. To mozemo predstaviti "ormulom: ,ks 0 ,k3(b nm ,k3(n ,ks * predstavlja stopu akumulacije ,k * izdvijena sredstva za akumulaciju (b * bruto dobit (n * neto dobit Potrosnju kao deo dobiti koja sluzi za : povecanje zarade zaposleni% koja utice na vecu motivisanost za rad, a time ! buduce rezultate preduzeca/ izdvajanjem za zajednicku potrosnju cime se povecava standard zaposleni% u pogledu uslova rada, kao ! resavanja odredjeni% socijalni% pitanja. #a kraju, pravilnu raspodelu bruto ! neto dobiti mozemo videti na primeru organizovanja 4(R,2,C5-&K)2 &,6)R, TR$6,C,7 u 2uci. I. II. III. IV. V.

VI. VII. VIII. IX. X. XI. XII. XIII. XIV. XV. XVI. XVII. XVIII. XIX. XX. XXI. XXII. XXIII. XXIV. XXV. XXVI. XXVII. XXVIII. XXIX. XXX. XXXI. XXXII. XXXIII. XXXIV. XXXV. XXXVI. XXXVII. XXXVIII. XXXIX. XL. XLI. XLII. XLIII. XLIV. XLV. XLVI. XLVII. XLVIII.

49. OSTVARE I !RI"O#I 89. pri%odi od sponzorstva :.889.8;; 8<. pri%od od <:9.999 8=. pri%od od =.==>.>89 8;. pri%od od =<.999.999 $%$! O !RI"O#I& *. OSTVARE I RAS"O#I 8?. troskovi elektricne @.A?@ <. troskovi kancelarijskog materijala <?.::8 =. troskovi komunalni% usluga ;. troskovi materijala za odrzavanje %igijene ?. PTT troskovi 8. troskovi mobilnog tele"ona A. putni troskovi ! dnevnice :. troskovi prevoza ucesnika u programu >. troskovi goriva @. troskovi zakupa ukupno <9. troskovi tenicke produkcije <<. troskovi rasvete <=. usluge prevodjenja <;. advokatske usluge <?. medicinske usluge <8. medijske usluge ukupno <A. troskovi reprezentacije ukupno <:. nagrade ucesnicima &abora <>. troskovi stampanja <@. ostale usluge ukupno =9. organizacija stare dragacevske svadbe =<. troskovi ispucavanja mina ==. troskovi obezbedjenja =;. troskovi po ugovoru o delu ukupno =?. troskovi po ugovoru o autorskom delu energije

reklame prodaje

propagande ulaznica "inansija '(.949.')'

+inistarstva

8.:99

=8. troskovi ) 4(ragacevo7 ukupno =A. troskovi $BP =:. P(- * <>C/ >C =>. ostali troskovi $K$P#! R,&D)(! $K$P#! PR!D)(! $K$P#! R,&D)(! R, E!K, -isak pri%oda nad ras%odom upotrebice se za investicije ! pripremu ?A. (ragacevskog sabora trubaca.

Uloga kolektivnih ugovora u regulisanju raspodele preduzeca Kolektivni ugovori regulisu pitanja vezana za oblast raspodele, prava zaposleni% ! poslodavaca. Kolektivni ugovori svrstavaju se u: opste kolektivne ugovore koje zakljucuju predstavnici sindikata, privredne komore ! vlade. )ni uredjuju radno vreme, najnizu cenu rada za najednostavniji

rad, osnovnu cenu rada, primanja zaposleni% ! pitanja iz rada ! po osnovu rada. )vim ugovorom utvrdjuje se najniza cena rada (za najednostavniji rad) ! za puno radno vreme. Posebni kolektivni ugovori zakljucuju se za grane ! grupacije. a preduzeca ove ugovore zakljuciju ovlascena organizacija sindikata ! odgovarajuce komorsko udruzenje. (ok za ustanove ! drzavne organe zakljucuju ovlascena organizacija sindikata ! predstavnici vlade. Pojedinacni ugovori zakljucuju se za svako preduzece u njime se regulisu prava ! obaveze zaposleni% ! poslodavaca iz oblasti rada ! radni% odnosa koja nisu uredjena )pstim ! posebnim kolektivnim ugovorom. #jime se ne moze utvrdjivati manji obim prava ! obaveze nego sto je to utvrdjrno posebnim kolektivnim ugovorom. $ preduzecima i% zakljucuju ovlasceni sindikati, direktori ! poslodavci dok za javna preduzeca ugovor zakljucuje vlada.

Eiteratura: 4Poslovna ekonomija7 pro".dr. Rajko $ncanin 45konomika poslovanja7 pro".dr. +omcilo ivkovic 4Poslovna ekonomija7 6ozidar &tavric, 6lagoje Paunovic, Petar 6ojovic 'inansijsko poslovanje ?8. (ragacevskog sabora trubaca

%ttp:33FFF.besplatniseminarskiradovi.com