Elektrostatika

Gausov zakon
Fluks vektora
Pojam fluksa bie objanjen razmatranjem ravnomernog
konstantnog protoka tenosti.
n

je vektor brzine tenosti, vektor normale povrine. n

Najvie tenosti e proticati kroz ram koji se nalazi u ravni normalnoj

na pravac brzine.
Ako se ram postavi u ravan paralelnu vektoru brzine, tenost e da
klizi preko rama, pa e protok biti jednak nuli.
n

S
vdt
estice tenosti koje su se u trenutku t nalazile u ravni rama, u
trenutku t+dt nalaze se na rastojanju vdt od rama u pravcu brzine.
Ukupna koliina tenosti koja za vreme dt protekne kroz povrinu S
jednaka je onoj koliini tenosti koja se nalazi u zapremini oznaenog
kvadra.
dt v S dV =
Brzina protoka tenosti, koja predstavlja fluks vektora kroz
povrinu S, oznaava se grkim slovom + (psi), i iznosi:
v

| | /s m
3
S v
dt
dV
v
= = +
Nekad je potrebno znati na koju stranu protie tenost.
Zato se vri orjentisanje povri, pa se povrina, iako je
skalar, tretira kao vektorska veliina.
Deo orjentisane ravne povri, povrine S, moe se
tretirati kao vektor iji je intenzitet jednak povrini S,
pravac normalan na S, a smer se poklapa sa usvojenim
smerom normale na S.
Neka pravougaona povr, predstavljena vektorom , zaklapa ugao o sa
vektorom brzine . U tom sluaju e kroz nju, za interval vremena
dt protei onoliko tenosti koliko se nae u zapremini kosog
paralelopipeda:
o
o
dt v
S

dt vS dV o cos =
Fluks vektora brzine je tada:
| | /s m cos
3
o S v
dt
dV
v
= = +
Proizvod intenziteta dva vektora i kosinusa ugla izmeu njih
predstavlja skalarni proizvod dva vektora.
S v
v

= +
Ukoliko brzina nije homogena onda se, nakon orjentacije
povrine S, ona izdeli na fiziki male povri , koje su dovoljno
male da se mogu smatrati ravnim, a vektor na svakoj od njih
konstantnim.
v

S d

S
S d

Fluks d+
v
kroz uoenu povr rauna
se po formuli za skalarni proizvod:
S d

S d v d
v

= +
Ukupan fluks +
v
kroz celu povr S,
dobija se sumiranjem svih flukseva d+
v
:
} }
= + = +
S S
v v
S d v d

Definisanje Gausovog zakona

0
2
0
4
r
r
Q
E

=
c t
Neka pozitivno takasto naelektrisanje Q generie elektrino polje .
Razmatra se sfera poluprenika r. U centru te sfere je smeteno
naelektrisanje Q. Normala na povrinu sfere je paralelna smeru
vektora polja jer polje deluje radijalno od naelektrisanja. Povrina
sfere je 4tr
2
. Konano, jaina polja u svim takama koje su na
rastojanju r od centra sfere, tj. od takastog naelektrisanja, je:
E

Ako se jaina elektrinog polja pomnoi povrinom sfere:

0
2
2
0
2
4
4
4 ) (
c
t
c t
t
Q
r
r
Q
r r E = =
Vano je primetiti da je krajnji rezultat nezavistan od poluprenika
sfere. To znai da e se isti rezultat dobiti za bilo koju sferu u ijem
centru se nalazi neko naelektrisanje. Ovo je sutina Gausovog zakona.
Gaus je takoe dokazao da se zakon moe primeniti na bilo koju
zatvorenu povrinu i za bilo koju raspodelu elektrinog naelektrisanja.
Tako, ako se bilo koji spoljanji element zatvorene povrine S
pomnoi komponentom elektrinog polja koja je normalna na taj
element povrine i zatim izvri sumiranje po celoj povrini, kao
rezultat e se dobiti kolinik koliine naelektrisanja zahvaenog
povrinom S i dielektrine konstante, tj.:

0
c
Q
S d E
S
=
}

Ovaj integral se zove fluks vektora jaine elektrinog polja kroz
povrinu S, oznaava se +
E
, a proporcionalan je broju linija
elektrinog polja koje prodiru kroz tu povrinu:
0
c
Q
S d E
S
E
= = +
}

Konvencija: Fluks je pozitivan ako linije elektrinog polja izlaze iz
povrine S, a negativan ako utiu (ulaze) u nju.
Najelegantnija definicija Gausovog zakona bi sad bila:
Elektrini fluks kroz bilo koju zatvorenu povrinu jednak je ukupnom
naelektrisanju koje je obuhvaeno tom povrinom, podeljenog
dielektrinom konstantom .
0
c
Gausov zakon je naroito vaan za odreivanje elektrinog polja
generisanih raspodelama naelektrisanja koje imaju neku simetriju.
Elektrino polje sferinog provodnog omotaa
Omota je homogeno naelektrisan
negativnom koliinom naelektrisanja
Q. Linije vektora elektrinog polja su
usmerene ka omotau i normalne su na
njegovu povrinu.
Moe se desiti da postoji komponenta
polja koja je paralelna povrini
provodnog omotaa. Kako je viak
elektrona koji postoji na povrini
omotaa slobodan da se kree kroz
provodnik, to e ova komponenta polja
uzrokovati redistribuciju naelektrisanja
na povrini omotaa, sve dok se
paralelna komponenta polja ne izgubi,
tj. ne bude jednaka nuli.
Zamislimo povrinu (sferu poluprenika R) neposredno iznad
provodnog omotaa (Gausova povrina). Kako su linije elektrinog
polja normalne na ovu povrinu, po Gausovom zakonu je:
0
2
2
0
4
4 c
t
c t
Q
R
R
Q
S E
E

=

= = +
+
E
je elektrinu fluks kroz
Gausovu povr ija je povrina
S=4tR
2
, E je jaina elektrinog
polja neposredno iznad
provodnog omotaa.
Iz poslednje jednaine sledi da je:
0
2
0
4 c t c R
Q
S
Q
E = =
Isti rezultat za jainu elektrinog polja dobio bi se primenom
Kulonovog zakona za takasto naelektrisanje ija je koliina
naelektrisanja Q smetena u centru sferinog provodnog omotaa.
Poslednja jednaina vai bilo gde izvan sferinog provodnog
omotaa (gde R predstavlja udaljenost od centra sfere).
Elektrino polje izvan naelektrisanog sferinog provodnog omotaa
je isto kao kad bi ukupna koliina naelektrisanja koncentrisana u
centru sfere generisala to elektrino polje.
Izaberimo sada Gausovu povrinu
unutar sferinog provodnog omotaa.
Unutar Gausove povri ne postoji
naelektrisanje, s obzirom da se
celokupno naelektrisanje nalazi na
provodnom omotau koji je izvan ove
Gausove povri.

Iz Gausovog zakona i simetrije sledi
da je elektrino polje unutar omotaa
jednako nuli. U stvari, elektrino polje
unutar bilo kog upljeg provodnog
tela je nula.
Elektrino polje ravnomerno naelektrisane sfere
Izolovana sfera poluprenika a sadri koliinu
naelektrisanja Q koje je ravnomerno rasporeeno po
zapremini sfere .
Razmatramo Gausovu povr koja je sfera
poluprenika r sa centrom koji se poklapa sa centrom
naelektrisane sfere. Gausov zakon daje:
0
) (
) ( ) (
c
r Q
r S r E =
gde je S(r)=4tr
2
povrina Gausove povri, E(r) jaina elektrinog
polja udaljenog za r od centra sfere, a Q(r) ukupna koliina
naelektrisanja zahvaenog povrinom S(r).
( )

<
>
=
a r a r Q
a r Q
r Q
3
) (
odakle sledi da je elektrino polje:

<
>
=
a r
a
r Q
a r
r
Q
r E
3
0
2
0
4
4
) (
c t
c t
Jaina polja unutar sfere proporcionalna je radijusu r, a van sfere
opada po poznatom zakonu 1/r
2
.
Elektrino polje uniformno naelektrisane ravni
Razmatramo tanku beskonanu ravan
koja je ravnomerno naelektrisana
povrinskom gustinom naelektrisanja
q. Nek ravan zadovoljava uslov x=0.
U skladu sa visokim stepenom
simetrije, jaina elektrinog polja sa
obe strane ravni bie funkcija samo
koordinate x, a vektor polja normalan
na ravan, usmeren ka ili od ravni u
zavisnosti od vrste naelektrisanja.
Zamislimo sada zatvorenu povr u obliku cilindra ije su osnovice
paralelne ravni, a omota normalan na nju, a ravan ga deli na dva
jednaka dela. Nek je omota cilindra od x=a do x=a, a povrina
njegovih osnovica S. Cilindar obuhvata deo naelektrisane ravni koji
je jednak osnovicama i na njemu naelektrisanje
S Q =q
Prema Gausovom zakonu:
0 0
) ( 2
c
q
c
S Q
S a E

= =
pri emu je uzeto da vai da je E(a)= E(a). Leva strana prethodne
jednaine predstavlja fluks vektora jaine polja, a desna strana
naelektrisanje koje je obuhvaeno Gausovom povri, tj. cilindrom,
podeljeno dielektrinom konstantom:
0
2
) (
c
q
= a E
Razmatramo elektrino polje od dve paralelne ravni naelektrisane
istom koliinom naelektrisanja, samo suprotnog znaka q. Ukupno
polje koje nastaje od naelektrisanja svake ravni pojedinano moe se
dobiti sabiranjem njihovih pojedinanih doprinosa. Moe se uoiti da
je polje izmeu ravni homogeno, normalno na ravni i usmereno od
pozitivne ka negativnoj ravni. Jaina polja je:
0
c
q
= E
Elektrino polje uniformno naelektrisanog provodnika
Razmatramo beskonaan provodnik
koji je ravnomerno naelektrisan
podunom gustinom naelektrisanja Q'.
Elektrino polje nastalo usled ovakve
ravnomerne raspodele naelektrisanja
je cilindrino simetrino, a smer je
radijalan i zavisi od vrste
naelektrisanja provodnika.
Neka je Gausova povr cilindar koji je koaksijalan sa provodnikom,
ima poluprenik R i duinu L. Zbog simetrije u raspodeli
naelektrisanja, elektrino polje je na svim mestima normalno na
zakrivljene povri cilindra.
Na osnovu Gausovog zakona je:
0 0
2 ) (
c c
t
L Q Q
L R R E

'
= =
gde je E(R) jaina elektrinog polja u takama koje se nalaze na
rastojanju R od provodnika. Leva strana jednaine predstavlja
elektrini fluks kroz Gausovu povr, a desna naelektrisanje koje je
obuhvaeno Gausovom povri, tj. cilindrom, podeljeno dielektrinom
konstantom. Sledi i da je:
0
2
) (
c t R
Q
R E
'
=
Osnovice Gausovog cilindra ne doprinose ukupnom fluksu jer su
paralelne vektoru jaine elektrinog polja.