Daan van Baalen, 1999 GETALT DIJAGNOZA

1. Uvod Osnovni motiv za pisanje ovog lanka jeste to kao supervizor, trener i uitelj getalt terapije nailazim na tekoe u radu sa studentima. Izgleda da moji studenti imaju problem sa procenom ozbiljnosti i teine psihopatologije nekih svojih klijenata. Ono to mene zanima jesu osnovne stvari koje se odnose na duinu i intenzitet terapije i na procenu dubine poremeaja klijenata. Naroito neiskusni terapeuti smatraju da im je teko da donesu odluke, to moe imati dugorone posledice. !"ogu li da se nosim sa ovim, da li imam dovoljno podrke#$% Nepostojanje speci&inog dijagnostikog sistema u getalt terapiji nije teko razumeti ako se uzme u obzir istorijski kontekst. Od osnivanja getalt terapije, uticaji 'erlsa !'restani da razmilja, vrati se svojim ulima$( samo prianje o stvarima je glupost ili ak !obino sranje$% i antiintelektualnih, antipsihijatrijskih i demokratskih ideologija )onalda *ejnga )onald +. *aing% i +ejvida ,upera +avid -ooper% nisu bili plodno tlo za stvaranje speci&inog getalt dijagnostikog sistema. 'sihopatologija kao nauka, koja dijagnostikuje pojedince smetajui ih u kategorije, nije kompatibilna sa procesnim pristupom getalt terapije. "e.utim, praksa pokazuje jednu sloeniju sliku. ,ada getalt terapeuti u edukaciji rade kao deo multidisciplinarnog tima, nedostatak njihove dijagnostike kompetencije je izrazit. /sled nepostojanja getalt dijagnostikog sistema, oni poinju da koriste !druge$ teorije, koje obino ne poznaju dobro.'osledice toga su nesigurnost, nerazumevanje i nepotrebna polarizacija koja nastaje izme.u praktiara iz razliitih oblasti. 0toga bih eleo da razvijem takav getalt dijagnostiki sistem koji nee etiketirati klijente, koji e moji studenti moi koristiti i koji e, nadam se, olakati komunikaciju izme.u razliitih disciplina. 2. Klasifikacioni sistemi +va klasi&ikaciona sistema koja se uglavnom koriste u psihijatriji jesu Dijagnostikostatistiki prirunik-4 +0"12%, koji je sastavila 3merika psihijatrijska asocijacija 3'3% i Internacionalna klasifikacija bolesti-10 I-+ 145%, koju je razvila 0vetska zdravstvena organizacija. 6eleo bih da predstavim getalt dijagnostilki sistem koji je kompatibilan sa +0"12 i I-+145, a istovremeno konzistentan sa osnovnom teorijom getalt terapije.

+0"12 i I-+145 su zasnovani na medicinskom modelu, koji implicira patologiju ili nosologiju, pri emu se sistem koristi kako bi se prouavali patoloki &enomeni. Naime7 a. Deskriptivna dijagnoza 8 opis bolesti b. Etioloka i patogena dijagnoza 8 odre.ivanje mogueg uzroka c. rognoza 8 predvi.anje toka bolesti d. !erapija 8 mogui tretman e . revencija 8 spreavanje bolesti Oba klasi&ikaciona sistema su deskriptivne dijagnoze ili se bave sindromima. 0indrom podrazumeva grupu simptoma koji se istovremeno pojavljuju. 0imptom predstavlja najmanju jedinicu prouavanja koja se moe opisati u medicinskoj nauci i bukvalno se smatra znakom bolesti koja je u pacijentu. +akle, ovo znai da kada je neto simptom to upuuje na bolest, koja se moe razreiti, tako da se zdravlje, koje podrazumeva nedostatak simptoma, moe povratiti. Ono to ovi klasi&ikacioni sistemi ele da dijagnostikuju 9 !da znaju precizno$, a zatim da klasi&ikuju, jeste, prema tome, veza simptoma koji se nalaze u pacijentu. Ono to getalt terapeut eli da dijagnostikuje 9 !da zna precizno$, a zatim da klasi&ikuje, jesu prekidi procesa u polju, iji je deo sam terapeut. :nati precizno ne bi trebalo da predstavlja problem za getalt terapeuta. 'ojam dijagnoza potie od grke rei dignoosis ili dia-gignookoo, to znai 1 znati precizno.% 3. Problemi getalt terapeuta ;ekoe koje getalt terapeut ima sa +0"12 i I-+145 kao dijagnostikim sistemima, potiu od oiglednih razlika koje postoje u nekim osnovnim pretpostavkama getalt terapije i ova dva klasi&ikaciona sistema. +va osnovna principa klasi&ikacije koja se zastupaju u +0"12 i I-+145 su <andere=eken, >oogduin ? @mmelkamp, 4AA2%7 a. )aspored &izikih poremeaja trebalo bi da bude ne-teorijski i da nema veze sa nekim odre.enim etiolokim uzronim % objanjenjem. b. ,lasi&ikacija treba da bude zasnovana na jasnim nedvosmislenim kriterijumima, koji bi bili uporedivi u dijagnostikoj praksi i prikladni za istraivanje. / skladu sa ovim, dijagnostiki sistemi pretenduju da uopte ne zastupaju neku &ilozo&iju, tako da bi svi terapeuti trebalo da mogu da ih koriste. 'o mom miljenju, ovi principi su zbunjujui zato to tvrde da su nedvosmisleni i ne1 teorijski to je samo po sebi teorija%, to implicira pozitivistiku teoriju subjekatBobjekat. 'rirodno je da ovo stvara zabunu s obzirom da se getalt terapeuti eksplicitno oslanjaju na egzistencijalno1&enomenoloku &ilozo&iju polja i teoriju subjekatBsubjekat, gde je terapeut koji uspostavlja dijagnozu deo polja i u polju, dok je objekat istraivanja &enomenologija odnosa izme.u klijenta i terapeuta. / +0"12 se kae da !dijagnoza$ znai znati

precizno. Ovo ne predstavlja problem za getalt terapeuta. "e.utim, problem nastaje sa pitanjem !Cta to znai !znati precizno$# Osim toga, isti prirunik kae da nauka pretpostavlja sistematino ure.enje ili klasi&ikaciju iskustava i znanja. Ovo opet nije problem za getalt terapeuta. 3li !ta$ se to klasi&ikuje# 'osledice kon&uznih interpretacija ova dva principa i onoga ta treba da se klasi&ikuje su sledee7 1 Detalt terapeuti i terapeuti drugih orijentacija imaju problema u komunikaciji. 1 Detalt terapeuti ne dijagnostikuju i rade sa svim i svaim bez diskriminacije. 1 Detalt terapeuti ele da se na ispravan nain odnose prema onim klijentima koji su dijagnostikovani kao beznadeni i prema tome, nepogodni za psihoterapiju. Oni ak mogu da gledaju na ove klijente kao na neku vrstu misije. 1 Detalt terapeuti oekuju nemogue od sebe i od svog metoda. Oni ignoriu nemogunosti, a tako.e i vrlo speci&ine mogunosti getalt terapije. 1Detalt terapeuti izoluju sebe od drugih pro&esionalaca koji razmiljaju u terminima prirunika i koji bi mogli biti od koristi i pruiti podrku u radu sa tekim klijentima. Na primer, to su psiho&armakologija, psihijatrijski prijem i mrea drutvene podrke. 0ve dok getalt terapeuti ne budu hteli da gledaju u psihopatologiju, dijagnostike procedure i prirunike, i dok terapeuti drugih orijentacija ne postanu svesni nesavrenosti svojih teorijskih principa, kon&uzija e i dalje postojati. ,ada getalt terapeuti ponu da uvaavaju prirunike, tada e shvatiti da je psihopatologija, kako je gore pomenuto, eksperimentalna nauka, to znai, empirijsko uenje posmatranje i doivljavanje%. Ovo moe da zvui kao muzika za ui getalt terapeutaE Implicitno ovo znai teoriju subjekatBsubjekat ,ada uvidimo da je psihopatologija iskustvena nauka, onda emo mi getalt terapeuti sigurno &ormulisati jedan sistem psihopatologije i dijagnostike, koji e se uklapati u nau teoriju i omoguiti nam da komuniciramo sa terapeutima drugih orijentacija. Oni koji su pokuali da dijagnostikuju na nain koji je kompatibilan sa getalt teorijom bili su Isador From, ije je radove objavio "iler "uller% u Detalt urnalu, prolea GAH, @linor Drinberg Dreenberg%, Detalt urnal GAI i Dar= Jonte&, Detalt urnal GKK. Lez obzira koliko interesantni i znaajni bili ovi lanci, svi se svode na opise izolovanih kljienata u terminima simptoma, te su stoga nekompatibilni sa getalt teorijom. Niko od njih nije konzistentan u smislu razmene ideja u okviru polja, &enomenologije i teorije subjekatBsubjekat. 0vako od njih opisuje klijente u okviru teorije objekatBsubjekat. 0matram da je neophodno kompleksno razumevanje nae teorije kako bi se &ormulisala speci&ina i ispravna getalt psihopatologija. 6eleo bih stoga da istaknem neke poente teorije polja, koje su znaajne za getalt terapiju i da time podrim dijagnostiku praksu getalt terapije. 4. Polje, kreativno prilago avanje i granica kontakta 'ojam dijagnoza bukvalno znai !znati precizno$ ili videti kroz. / getalt terapiji mi pokuavamo da vidimo !kroz$ polja ili dinamike. Ne tiu nas se toliko pojedinci kao

izolovana bia, koliko ti pojednici u svom okruenju. :anima nas ta se deava u dinaminom polju, izme.u onoga ko se dijagnostikuje i onoga ko uspostavlja dijagnozu. ,ako bih opisao teoriju polja i napravio uvod u getalt psihopatologiju i getalt dijagnozu, eleo bih da upotrebim dve meta&ore7 magnetno polje i pozornicu. /z pomo ovih meta&ora, objasniu modele kreativnog prilago.avanja, granicu kontakta i zaetak getalt teorije linosti. 4.1. !agnetno polje "agnetno polje moe da postane vidiljivo pomou7 a. magneta i b. gvozdene strugotine rasute po paretu papira. +a bi magnetno polje postalo vidljivo, ono to mi treba jesu magnet i strugotina. 0lino tome, da bi psihodinamiko polje postalo vidljivo potrebne su dve 9di% psihike &unkcije koje su u interakciji jedna s drugom. 0utina jedne &unkcije postaje vidljiva jedino prisustvom druge. Medna postoji samo kao funkcija druge i obrnuto. 'olje postaje vidljivo samo onda kada se magnet i gvo.e nalaze na odre.enoj me.usobnoj udaljenosti, koju u nazivati optimum. +a li e polje postati vidljivo ne zavisi samo od magneta niti samo od gvozdene strugotine, ve od njihove dinamike interakcije. / &izici je postavljena hipoteza kojom se opisuje ovaj &enomen, tzv. teorija magnetnog polja sa magnetnom silom polja. / getalt terapiji, &ormuliemo teoriju psihodinamikog polja, u kojoj je !sel&$ ili "samo-orgnizuju#i princip$ sila polja. Namerno sam izostavio lan ispred rei !sel&$ i stavio je pod navodnike kako bih naglasio da je !sel&$ akcija u polju, a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. ,ada se odrede psihodinamika i optimum, pojavljuje se obrazac ili pravac obrazac9pravac%. / okviru psihodinamikog polja ovo moe biti uvid ili iskustvo iBili ponaanje. 'sihodinamiko polje postaje ure.eno i kompletno. / getalt terapiji ova akcija jeste !sel&$ u akciji ili !samo1organizujui princip$. 'erls tvrdi7 !0pontana svest o dominantnoj potrebi i organizacija njenih &unkcija kontakta jeste psiholoka &orma !organizmike samo1regulacije$$ 'erls, >e&&erline ? Doodman, 4AI4, str. NO2%. 'olje karakterie7 a% dinamika b% optimum c% obrazac ili pravac 0lika 4

"agnet i gvozdena strugotina na udaljenosti 8 bez ure.enosti

Neorganizovana strugotina

'rona.en je optimum, gvozdena strugotina &ormira obrazac, to pokazuje pravac Organizovana strugotina

,ao getalt terapeut ja sam uesnik u psihodinamikom polju i imam mogunost da biram izme.u mnogih psihodinamika7 1 u klijentovom sel&u 1 izme.u klijenta i terapeuta 1 klijent i terapeut ukljueni u iri kontekst. ,ako se ja, terapeut, kreem u polju, a tako.e i kako se klijent kree, odluuje koja smo !vrsta magneta i gvoa$ ili kako se polje ure.uje prema samo1organizujuem principu. Na izbor koliko emo biti udaljeni jedan od drugog optimizacija% odluuje da li se &ormira obrazac. Obrazac ili pravac koji polje preuzima sam je po sebi karakteristika polja i on se odnosi na ono to se deava bilo u klijentu iBili izme.u klijenta i terapeuta. ,ada ja kao getalt terapeut pravim dijagnozu, ja sam deo polja samim tim to donosim dijagnozu, a njegov drugi deo ini osoba koja se dijagnostikuje. +ijagnostikovati klijenta i pretpostaviti da je mogue dijagnostikovati njegovo unutranje polje, bez meanja u to polje, tzv. perspektiva objekatBsubjekat, predstavlja &ikciju. 4.2 Po"ornica ;eorija polja koja pravi razliku izme.u pozadine i figure mogla bi biti predstavljena slikom pozornice. :amislite jedno pozorite sa pozornicom ili plat&ormom, levim i desnim krilom, prostorom iza bine backstage% i svetlima re&lektora na koja gledaoci usmeravaju svoju panju. Iza bine i sa strane, u krilima, nalaze se glumci i sve ono to treba da se pojavi. 0lika N

&igura koja se izdvaja iz pozadine i postaje jasna 'rostor iza kulisa, krila ili pozadina 0vetlo re&lektora ili figura Formacija figura'pozadina je zavrena i nestaje

'rostor iza bine i krila ine pozadinu u odnosu na koju se aktivnost pod re&lektorima, figura( razvija i dobija znaenje. Figura, osvetljeni deo pozornice, je ono ka emu je usmerena panja, a pozadina, prostor iza bine i krila, je sve ostalo to ne zaokuplja panju. Organizacija polja u &iguru i pozadinu stalno se menja, u zavisnosti od toga kako se pria odvija. +akle, getalt je7 a. proces glumci dolaze iz pozadine, nastupaju pod svetlima pozornice i vraaju se iza bine, kako bi se radnja dalje odvijala%. b. slika &igura pod re&lektorima%, c. deo, a istovremeno i celina glumac je celina, a ujedno i deo prie i dobija znaenje samo kao deo vee celine, tj. predstave%% 0etimo se Cekspirovog )amleta. +vorac u kome se odvija predstava daje znaenje radnji, dvorac je pozadina. >amlet, O&elija, duh >amletovog oca i drugi likovi smenjuju se pod svetlima pozornice i istiu se kao &igure. ,orienjem meta&ore pozornice, dinamika veza izme.u &igure i pozadine na alost i dalje ostaje najasna. ,rila, dvorac, izgleda da postoje i bez &igure >amleta. / jednom od klasinih eksperimenata <ol&ganga ,elera Pol&gang ,oehler,4AIA%, u knjizi *etalt psi+ologija, ovaj dinamiki odnos izme.u &igure i pozadine postaje jo vidljiviji. 0lika Q

/ krugu, na slici Q, moe se videti !tanak$ krst, koji je &igura, dok je ostalo pozadina. ;ako.e se moe videti i !debeo$ krst, koji je isprva bio pozadina, a sada je &igura. 0ada je pozadina ono to je prvo bilo &igura. / obe situacije, izgleda da &igura dolazi u prvi plan, a da se pozadina gubi. Figura i pozadina su rezultat toga kako se organizuje dinamiko polje. Nema &igure niti pozadine, pozadina je sve ono to nije &igura. Odre.ena &igura ima odre.enu pozadinu. #. $oli"am i psi%odinami&ko polje >olizam je teorija koja zastupa postojanje tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju Man 0muts, 4AAH, )olizam i evolucija%. ,en Pilber 4AAI% dodaje ideju o $holarhiji$ !holarch=$%, u svojoj knjizi ,eks( ekologija i spiritualnost. 0vaka celina je uvek deo ire, vie obuhvatajue celine, koja je istovremeno deo neega, te stoga Pilber govori o pojmu deoBcelina ili +olon-u. 0vaki holon tei ucelovljenju i upotpunjenju, dok istovremeno slui kao deo u jo veem holonu, doprinosei veoj kompleksnosti, dubini i inkluzivnosti, beskrajno sve do univerzuma, kao konanom sveobuhvatajuem holonu. ;ako.e se svaki holon moe

razloiti na svoje delove sve do najmanjeg dela, te tako izgubiti svoju kompleksnost, dubinu i inkluzivnost. 0matra se da svakog oveka karakterie jedinstvo i veza sa sredinom, kao i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. 'sihodinamiko polje je samo po sebi primer ove teorije. Ovakvo polje moe se organizovati u &iguru i pozadinu u beskrajnom lancu destrukcije i konstrukcije kreativno prilago.avanje, od predkontakta, preko kontaktiranja, &inalnog kontakta, postkontakta do ponovnog predkontakta itd.%, u pravcu veih i obuhvatnijih celina. One mogu &ormirati granice kontakta, biti deo ireg polja i omoguiti interakcije tako da se vee celine mogu razvijati, obuhvatajui prvobitno polje. Osoba koja se dijagnostikuje i onaj ko daje tu dijagnozu mogu na isti nain biti zajedno u polju, sa odravanjem mogunosti i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju, kako je gore pomenuto. 3ko je tako, onda se izbegava problem da se dijagnoza vidi kao etiketa koja se nekom daje ili kao &iksiran, nezavren getalt. 'olje koje &ormiraju osoba koja se dijagnostikuje i dijagnostiar moe da se razvije u smisleniju i kompleksniju celinu, poto dijagnoza obuhvata obe osobe. +ijagnostiar nije vie onaj koji klasi&ikuje i time ima mo nad drugom osobom koja ima neki simptom ili sindrom, ve je deo polja koje se sagledava i potom klasi&ikuje. +ijagnostiar bira da bude deo polja i time postaje deo klasi&ikacije. On ili ona ini sredinu osobe koja se dijagnostikuje i u skladu sa tim omoguava vee jedinstvo i poredak i svojom svesnou postaje isto tako subjekat procesa !gledanja kroz$, kao i osoba koja se dijagnostikuje. ;ime su obe strane zadovoljene. ,ada se u toku dijagnostikog procesa, osoba koja se dijagnostikuje smatra objektom koji pokazuje znake bolesti, dok je dijagnostiar objektivni spoljni posmatra, onda se mogunosti polja gube.Osoba koja se dijagnostikuje je odvojena od svoje sredine, dijagnostiara. Ovo se deava sa dijagnostikim metodom koji koristi nosologija nauka o bolesti%. ,ada je dijagnostiar deo polja, onda on time moe lino i direktno da utie na dijagnozu. *etalt dijagnoza je stoga dijagnoza( ali istovremeno i terapijska mogu#nost.Detalt dijagnoza prua nadu i istovremeno izaziva dijagnostiara i njegov kapacitet za svesnou i kreativnim prilago.avanjem. ,ada dijagostikujemo na ovakav nain, rast i promena su mogui. !/ kontaktu izme.u dijagnostiatra i onoga koji se dijagnostikuje% ovek ne mora da pokuava da se menja, promena se jednostavno deava$ 'olsters, Integrisana getalt terapija, 4AOQ, str.454%. ,lijent koji zapoinje terapiju je, po getalt terapiji, neko ko zapravo kae7 !Ma sam odvojen od tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. Ma se vie ne menjam, niti se razvijam, zaglavljen sam i elim promenu$. Detalt dijagnoza ponovo uspostavlja kreativno prilago.avanje u polju i tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. +ijagnostiki metod koji se bavi sindromima, naroito u toku dijagnostike procedure, objektivizira klijenta, otu.uje ga od njegove sredine i koi tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju.

'.

(vesnost, kontakt i kreativno prilago avanje

'.1 (vesnost 0vesnost je koncept koji obuhvata percepciju, zapaanje, izbor i panju. 0vesnost se javlja u toku procesa kreativnog prilago.avanja, kada se polje &ormira i organizuje. :atim, svesnost je &igura u polju svesti uesnika organizujueg polja. "otorna i senzorna aktivnost 9 !id$ &unkcija, vidi kasnije% prethodi svesnosti i moe voditi ka njoj. ,ako je 3ristotel rekao7 !ne postoji nita u umu, a da se prvo nije pojavilo u ulima$. '.2 Proces kontakta 0vesnost i kontakt koegzistiraju kao &enomeni. 'roces kontakta, ciklus kontakta ili iskustveni ciklus, moe se podeliti u etiri &aze7 predkontakt - kontaktiranje - finalni kontakt - postkontakt. 0vesnost se pojaava kada se polje organizuje u predkontaktu, gde postoje senzorna i motorna aktivnost. / &azi kontaktiranja svesnost dobija svojstvo mogunosti izbora 9 !ego$ &unkcija%. /esnik organizujueg polja moe, u veoj ili manjoj meri, birati ka kojoj e od sukobljenih &igura usmeriti svoju svesnost. / &inalnom kontaktu svesnost je na vrhuncu i smanjuje se kada je kreativno prilago.avanje okonano u postkontaktu. Ono to je znaajno za dijagnozu jeste koliko organizacija zavisi od svesnosti odnosa klijent1terapeut. ,oliko je precizna ta svesnot u odnosu i koliko odraava taku na kojoj !ja$, klijent, doivljavam !ne1ja$, terapeuta. !Dranica kontakta je taka u kojoj neko doivljava !ja$ u odnosu na ono to nije !ja$, i kroz ovaj kontakt jasnije se doivljava i jedno i drugo 'olasters, Integrisana getalt terapija, 4AOQ. str. 45N%. 'odaci o senzornoj i motornoj aktivnosti onog drugoga dolaze preko mojih ula, da bi se zatim pojavili u mojoj svesnosti. '.3 Kreativno prilago avanje / knjizi *etalt terapija 'erls >e&&erline ? Doodman%, u poglavlju !,reativno prilago.avanje$, proces &ormiranja getalta se ponovo objanjava u terminima dinamikog procesa. ;o je &ormiranje getalta kroz vreme. Ovde dajem kratki pregled. 0lika 2 opisuje dinamiki proces kon&iguracije &iguraBpozadina u vremenskoj perspektivi, pri emu se razlikuju sledee etiri &aze7 a. predkontakt7 'olje nije organizovano u pozadinu i &iguru. Nema svesnosti mogue je da postoji doivljaj poremeenosti, haosa, nepostojanja%. Onda se pojavljuje senzacija ili potreba, nedostatak ili previe neega !id$ &unkcija kao deo !sel&$ &unkcije polja stupa u akciju, vidi tako.e Detalt teoriju linosti%. Dvozdena strugotina je rasuta po papiru i jo uvek nema prostora iza bine niti glumaca, pozorite je prazno, a onda se podiu zavese... panju subjekta usmerava njegova potreba da prati priu.

0lika 2
)astua svesnost i organizacija polja &inalni kontakt

kontaktiranje

predkontakt vreme

postkontakt

b% kontaktiranje7 'olje poinje da se ure.uje u pozadinu i jo uvek nejasnu &iguru, subjekat gledaocBuesnik% se identi&ikuje, u zavisnosti od svojih potreba, sa jednom od potencijalnih sukobljenih &igura i alijenira se od drugih. !@go$ &unkcija kao deo !sel&$ &unkcije polja stupa u akciju, vidi tako.e Detalt teoriju linosti.% 0vesnost se poveava, pozornica vie nije prazna. ;amo su dvorac, da li >amletov ili +rakulin# 0ubjekat se identi&ikuje sa >amletom. c% finalni kontakt7 Figura je jasna i !potpuna$, svesnost je otra, subjekat je ukljuen u priu i pojavljuje se doivljaj spontanosti, polje je maksimalno organizovano. d% postkontakt7 Figura se raspada, i javlja se doivljaj zadovoljatva iBili aljena usled onoga to je bilo. Figura i pozadina nestaju i ponovo dolazi do neodre.enosti i umanjene svesnosti. <ei ili manji stepen organizovanosti odgovara veem ili manjem stepenu svesnosti i uzbu.enja. ,ada proces kreativnog prilago.avanja ili samo1organizujui princip nisu potpuni u smislu gore pomenutog modela, rezultat je !nezavren getalt$, zajedno sa smanjenom svesnou i uzbu.enjem. Ovi !nezavreni getalti$ zahtevaju panju i zavravanje. Oni ostaju figura, ak i sada kada bi se mogla pojaviti neka relevantnija &igura ili &ormacija &iguraBpozadina. :bog toga sadanja relavantna &igura ne dobija dovoljno panje niti se dovoljno kontaktira, te tako.e ostaje nezavrena. "ogue je da postoji pozornica koja je prepuna nezavrenih &igura, koje moraju da dele svetlo jednog re&lektora. )ezultat ovoga je7 1 nejasna organizacija polja, umanjena di&erencijacija &ormacije &iguraBpozadina, umanjeni svesnost i uzbu.enje. 1 &igure iz prolosti su &iksirane u sadanjosti. Na primer, >amlet nije zavren i pojavljuje se u prii koja se sada odvija, a gde on ne pripada. '.4 )ranica kontakta 0lika granice kontakta je po mom miljenju nezadovoljavajua da bi se njome opisao proces kontakta. ;o je zbog toga to pojam granice vie implicira neku stvar nego

&unkciju. Na primer, granica izme.u dve zemlje je &iksirana i stvari se uglavnom doga.aju u sreditu, u glavnom gradu gde ljudi ive, a ne na granici. Ma u ipak koristiti ovu sliku da bih opisao kontakt, zato to je ona u optoj upotrebi. 'rvo, de&inicija kontakta7 ,ontakt je &unkcija koja objedinjuje nau potrebu za jedinstvom i separacijom 'olsters, 4AOQ, str.AA%. +rugo, sledee dve de&inicije kontakta su7 a. / getalt terapiji kontakt je interakcija sa sredinom, a take kontakta konstituiu granicu kontakta ,orb, Dorrel ? <an +e )it, 4AKA, str.QN% b. Dranica kontakta je taka u kojoj neko doivljava !ja$ u odnosu na ono to nije !ja$ 'olsters, 4AOQ, str.45N%. c. Dranica kontakta je speci&ian organ svesnosti nove situacije u polju '>D, 4AI4, str. NIA%. Rula i miii deluju jedinstveno '>D, 4AI4, str. 44H%. ;ake kontakta su kombinacije senzorne i motorne aktivnosti koje obavljamo !ja$ i !ne1 ja$.

0lika I

ne-ja

ja

granica kontakta Dranica kontakta nije ni moja ni tvoja. Dranica kontakta dolazi do izraaja ili se kreira naom uzajamnom !senzornom i motornom aktivnou$. / meta&ori pozorita, ne postoji granica kontakta kada je pozornica prazna, nema ni !ja$, ni !ne1ja$, to je predkontakt. ,ada pria otpone, nastaje granica kontakta kontaktiranje i &inalni kontakt%, koja se rui kada se zavesa spusti postkontakt%. ,orienjem meta&ore magnetnog polja, naglasio sam da !osoba postoji samo kao funkcija drugog i obrnuto$. 0toga tako.e mogu rei7 !@gzistencija se zasniva na odnosu$ ili7 4. Lez granice kontakta, ja ne postojim. N. 'ojedinac postoji samo u okruenju , ako nema okruenja nema ni pojedinca. Q. 3ko nema pojedinca, ne postoji ni okruenje. Ovo za getalt dijagnozu znai7 4. ,ao dijagnostiar ja sam istovremeno i deo i istraiva granice kontakta N. +ijagnostika aktivnost u getalt psihopatologiji podrazumeva senzornu i motornu aktivnost i svesnost dijagnostiara. Q. In&ormacije o senzornoj i motornoj aktivnosti osobe koja se dijagnostikuje dobijamo kroz senzornu i motornu aktivnost dijagnostiara, a zatim se pojavljuju u njegovoj svesti. 2. Odnos, granicu kontakta iBili polje, koji su predmeti prouavanja, istraujemo tako to preispitujemo sadraj nae sopstvene svesnosti. 'erls, >e&&erline ? Doodman tvrde7 !+e&inicija organizma je de&inicija polja organizamBsredina( a granica kontakta je, da tako kaemo, speci&ian organ svesnosti nove situacije u polju$ 4AI4. str.NIA%.

/ ovom polju je istraiva, dijagnostiar, istovremeno i uesnik i posmatra.

0lika H

klijent% Ti

Ja dijagnostiar%

Dranica kontakta

/ knjizi *etalt terapija koncept granice kontakta omoguava razlikovanje etiri razliite organizacije polja, to se moe koristiti za getalt dijagnozu '>D, 4AI4, str. NH51NH4% 4. 'olje se lako organizuje, svesnost, motorne i senzorne aktivnosti su oputene. N. ;enzija u polju raste, dinaminije je, tako da je potrebno da uesnici u polju budu svesniji i da se vie prilago.avaju, kako bi se dostigla ure.enost polja. Dranica kontakta je otrija, svesnost je jasnija. 0enzorna i motorna aktivnost, iskustvo !bivanja$ i znaenje, su snaniji. Q. Opasnost preti, drai iz okruenja su preplavljujue, kontakt granica je pred ruenjem, nastupa doivljaj nepostojanja. Osoba mora da odbije iBili izbegne ovu situaciju. 2. Frustracija preti, potrebe osobe ne mogu da se zadovolje u ovom okruenju. Dranica kontakta postaje nepodnoljivo napeta, ponovo se javlja iskustvo nepostojanja i osoba mora da odbije iBili izbegne ovu situaciju. Naroito su take Q i 2 vane za getalt psihopatologiju i getalt dijagnozu. / obe situacije potrebno je odrati osetljivu granicu kontakta radi opstanka i u poetku je ovo uvek zdravo. 'otrebno je razlikovati dve vrste reakcije u cilju preivljavanja, to se u ivotinjskom svetu naziva reakcija !bori se ili bei$. 4. 'anika, !izbezumljeno$ bekstvo, ok, anestezija, onesveivanje, !pravljenjem mrtvim$, iskljuivanje jednog dela ili amnezija, sa ciljem da se zatiti granica kontakta putem privremene nesenzibilnosti i motorike paralize, sve dok opasnost ne pro.e. N. >alucinacije, snovi, iva imaginacija, opsesivne misli i preterana aktivnost, duboko premiljanje, a sve u cilju smanjenja dela tenzije, kreirane na samoj granici kontakta, putem iscrpljivanja '>D, 4AI4, str. NH4%. ,ada dijagnostiar daje dijagnozu, bivajui deo granice kontakta, on doivljava, osea i svestan je onoga to je navedeno od 4 do 2, a tako.e i reakcije !bori se ili bei$. *. )etalt teorija li&nosti +a bi dijagnostika bila u skladu sa getalt terapijom, imamo i kompatibilnu getalt teoriju linosti u kojoj de&iniemo pojmove sel&, ego, id i linost. ,urt Doldtajn Doldstein,4AQA% izneo je ovu teoriju, u svojoj knjizi .rganizam7 1 u ivotnim procesima, ono to kontrolie delove jeste organizacija ponaanja 1 ponaanje je uvek organizovano i uvek implicira ceo organizam.

Cta organizuje ponaanje# ;o je !sel&$. Cta je !sel&$# ;o je sistem kontakta u svakom momentu, &leksibilan i promenljiv, koji varira u zavisnosti od dominantnih potreba i hitnosti nadraaja iz sredine '>D, str. NQI% Ili, sel& je spontana svest o dominantnoj potrebi, a organizacija &unkcija kontakta stvara psiholoku &ormu !organizmike samo1regulacije$ '>D, str. NO2% !0el&$ kao &unkcija samo1organizujui princip ili organizmika samo1regulacija% polja moe dalje da se podeli na tri pod&unkcije7 1 prvo, !id &unkcija$7 ta mi je potrebno, potreba koja se pojavljuje u polju ili potreba koju oseam kad si ti tu 1 drugo, !&unkcija linosti$7 ta sam ja kada si ti tu 1 tree, !ego &unkcija$7 ta ja radim, ako znam ta mi je potrebno i ko sam ja kad si ti tu. Ovo je &aza kontaktiranja '>D, 4AI4, str. 25Q%. +rugim reima, ta mi je potrebno id &unkcija%, ko sam ja, kako se pokazujem &unkcija linosti% i ta radim ego &unkcija% zavisi od tebe i obrnuto Isadore From, *etalt /urnal, vol.SIS, no.4%. 0lika O

Id #!n$%ija

Ego #!n$%ija

Samo-organi !j!"i &rin%i&

'!n$%ija li(no)*i

+. )etalt ra"vojna teorija 'ored opisa polja, datog u prethodnom tekstu, mogue je tako.e opisati !razvojnu psihologiju polja$. Ograniiu se na poetne stavove i pomenuu etiri formativne faze. 're nego to otponem sa tim trebalo bi da imamo na umu da se sreemo sa istim problemom koji se javlja u deskriptivnoj dijagnozi. On se odnosi na to da mi ne moemo da opiemo razvoj izolovanog pojedinca, ve polja, u kome je taj pojedinac &unkcija polja. 0toga ne moemo direktno koristiti nosologiju, koja potie iz etiolokih i patogenih dijagnostikih teorija, na primer7 teorija objektnih odnosa Frojda, "alerove i 'ijaea Freud, "ahler, 'iaget%, izme.u ostalih. "e.utim, moemo koristiti teorije +anijela Cterna, iz njegove knjige Interpersonalan svet deteta +. 0tern,4AKI. str. QQ%. On opisuje razvoj deteta u terminima odnosa, ili to bi mi nazvali, psihodinamikog polja. Ne samo da moemo koristiti njegovu teoriju, zato to se dete posmatra u odnosu, ve i zato to on koristi istraivake metode koji su odnosni. Ctern u svojoj knjizi kae7 a. !+ete je obdareno vidljivim kapacitetima koji se razvijaju. Oni su organizovani i trans&ormiu se u organizujue subjektivne perspektive o oseaju sebe i drugih. 0vaki

novi oseaj sebe dalje de&inie &ormiranje novog domena odnosa. +ok se ovi domeni odnosa odraavaju u kvalitativnim promenama drutvenog iskustva, oni nisu &aze( pre bi se moglo rei da su oni oblici drutvenog iskustva koji ostaju nepromenjeni u toku ivota$ str. NK%. b. !Osnovna klinika pitanja odnose se na itav ivotni ciklus, a ne samo na pojedine razvojne &aze$ str. Q4%. "oemo dakle zakljuiti7 1 !0amo1organizujui princip$ je aktivan, bar od ro.enja nadalje. 1 *judsko bie ne nastaje iz neizdi&erenciranog objedinjenog naina bivanja okeanska simbioza%, ve iz di&erenciranog matriksa odnosa. 1 ,linika pitanja kao to su autonomija, oralnost, simbioza, individuacija, poverenje, povezanost, sposobnost, radoznalost i dr. ne nestaju. Ona se podjednako prora.uju u svim domenima odnosa u svakom momentu. 1 'olje koje stvaraju majka i dete, organizuje sebe i prua majci i detetu iskustvo postojanja. "ajka i dete su zajedno i deo i celina, i tako se uklapaju u jo veu celinu. 1 !Iskustvo nebivanja$, koje se u getalt terapiji vidi kao situacija predkontakta koji se nastavlja relativno dugo, a koje je nastalo usled rana zadobijenih unutar nekog odnosa, moe da stvori psiholoki poremeaj. Ova teorija nam omoguava da opiemo formativne faze razvoja polja. Ove &aze se, sa dunim osvrtom na razliita teorijska polazita, mogu uporediti sa &azama koje predlae 'ijae 'iaget%. Naime7 'rva &aza7 od ro.enja do N. g. 8 senzo1motorna, +ruga &aza7 od N. do O. g. 1 magijska, pre1logika, ;rea &aza7 od O. do 4N g. 1 konkretno1logika, Retvrta &aza7 od 4N.g. nadalje 1 apstraktno1logika. 0vaka &ormativna &aza stvara novi domen odnosa, iji se kvalitet zadrava i biva ukljuen u iri i obuhvatniji domen koji se kreira u narednoj &azi. +.1.1 Prva formativna fa"a Lilo bi idealno da se polje dete1majka u prvoj &azi organizuje iz predkontakta, u kome senzacije ili potrebe deteta, kao i potreba majke da bude uz svoje dete, vode ka &inalnom kontaktu i dalje. Dranica kontakta izme.u majke i deteta moe da se stvori iz uzajamnih senzornih i motornih aktivnosti, koje predstavljaju take granice kontakta. Formativna &aza otprilike obuhvata prve dve godine ivota i odgovara 'ijaeovoj prvoj senzo1motornoj &azi. Id &unkcija poinje sve vie da se razvija kao deo !sel& &unkcije$ polja. ,ada !majka$ nema odgovarajuu senzornu i motornu aktivnost u odnosu sa !bebom$, onda ne postoji zajednika !taka$ !granica kontakta je lokus taaka u kome neko doivljava !ja$ u odnosu na ono to je !ne1ja$$, 'olsters, 4AOQ, str. 45N%. / skladu sa ovim, ne postoji granica kontakta, niti organizacija polja koje &ormiraju !majka$ i !dete$. 0tepen odsustva !majke$ u odnosu na !bebu$ i u kom dobu se ovo doga.a, utiu na stepen smanjenja kapaciteta za ko1kreiranje granice kontakta ili na umanjenje kapaciteta da se organizujemo u polju.

0lika K
"ajka sa svojim takama

+ete sa svojim takama 0ituacija nejasne granice kontakta ili predkontakt

+a bi preivelo !dete$ se kree ka poziciji na kojoj !majka$ oekuje da ga vidi, kako bi doivelo postojanje ili granicu kontakta. +ete zamenjuje svoju poziciju za onu majinu. +ete se rano pomera od onoga to moe biti u odnosu, kako bi doivelo da postoji i kako bi moglo preiveti. Ova strategija preivljavanja deteta u polju sa majkom moe se kasnije ponoviti u drugim poljima. 'ostoji mogunost da se sposobnost novoro.eneta za testiranje realnosti, u smislu !ja u odnosu sa ne1ja$, ne razvije ili da bude nedovoljno razvijena. Detalt dijagnostiar doivljava ovaj poremeaj kada kasnije sretne te klijente kao odrasle ljude. ,apacitet za organizaciju polja izme.u dijagnostiara i klijenta je umanjen. +o izvesne mere dijagnostiar doivljava nepostojanje. / +0"12 i I-+145 ovo se odnosi na psihotine sindrome. +.1.2 ,ruga formativna fa"a ,ada se prva &ormativna &aza dovoljno razvije, pojavljuju se nove mogunosti za organizaciju. 0lika A
'rva &aza polje dete1majka *ranica kontakta koju &ormiraju dete i majka

+ruga &aza a. polje0 dete 8 drugi deo dejeg sel&a granica kontakta koju &ormiraju delovi dejeg sel&a b. polje0 dete 1 drugi granica kontakta koju &ormiraju dete i drugi

Druga formativna faza se moe opisati na sledei nain7 kada prvi period protekne dobro 8 kada !majka vidi dete$ 8 pojavljuju se dve nove mogunosti da dete uestvuje u polju.

+ete sada ui da pamti !majku$ i kada nije prisutna. "ajka se kod deteta pojavljuje kao seanje na majku. 'olje koje se sada moe organizovati jeste ono izme.u deteta i onog njegovog dela koji nosi seanje na majku. Dranica kontakta i dinamika nalaze se u detetu i iskustvo postojanja se ne gubi odmah im majka nestane iz vidokruga. Ova strategija omoguava detetu da bude u situacijama kada majka nije na raspolaganju. ,od deteta se moe &ormirati vie1manje &iksirana slika u seanju ili &iksirani obrazac. 'rednost ovoga je manja direktna zavisnost od majke. Ono to je mana jeste da se ovi obrazci polja koriste u drugim situacijama kao !&iksni$ getalti i mogu blokirati dalje kreativno prilago.avanje. +ete se sada moe organizovati i uestvovati u polju bez majke, sve dok polje ne stvori previe kontradikcija i ne postane previe kon&uzno iBili nepredvidljivo. +ete sada moe podneti izvesno odlaganje u zadovoljenju svoje potrebe i nije vie u potpunosti zavisno od majke. Ono prevashodno svoju sredinu doivljava kao izvor zadovoljenja potreba. 'otrebe drugih se ne mogu ili se teko mogu uzeti u obzir. +ete sebe vidi kao !centar$ polja, tj. sredine, koju ine drugi ukljuujui i majku( drugim reima, svet postoji radi deteta. 0ve vie se razvija &uncija linosti kao deo !sel& &unkcije$ polja. ,ada deja potreba ne moe biti odmah zadovoljena ili kada nadraaji iz sredine postanu preplavljujui, majkaBstaratelj treba da deluje tako da organizacija polja, u kome je dete centar, bude mogua. Ona je ta koja titi osetljiv kapacitet granice kontakta. +eji sel& moe, do izvesne mere, da stvori uzbu.enje na granici kontakta koje je podnoljivo, koristei reakciju !bori se ili bei$ vidi model granice kontakta%. Na primer7 a. +ete moe da otupi sebe, da se niega ne sea iBili b. da halucinira i sanja. Ova &aza se moe uporediti sa magijskom &azom 'ijaea. ,ada doivljaj nepostojanja nije toliko snaan, kao u psihotinom sindromu, ali osetljiva granica kontakta nije dovoljno zatiena, onda se &unkcija linosti nedovoljno razvija. / +0"12 i I-+145 ovo se odnosi na dugorone probleme prilago.avanja ili poremeaje linosti. +.1.3 -re.a formativna fa"a / ovoj &azi dete moe preispitati !internu granicu kontakta$ u korist daljeg kreativnog prilago.avanja, u odnosu sa stvarnom majkom, kao i sa drugima. +ete se sada moe organizovati u polju u kome nije samo ono centar sveta. 'olja dete1majka ili dete1neka druga osoba mogu se organizovati sada kada se dete suoava sa potrebama koje nisu samo njegove. "ajka, kao slika u seanju, moe se menjati, a tako i !interna granica kontakta$. ,ada potrebe deteta na mogu biti odmah zadovoljene ili su nadraaji prejaki, majka ne mora odmah da reaguje, i polje se moe organizovati bez meanja majke. 0ada se moe organizovati takvo polje u kome potrebe majke i moda drugih nisu direktno usmerene na zadovoljenje potrebe deteta. 'olje se tako.e moe organizovati odlaganjem potreba i njihovim prenoenjem na druga mesta. "ogue je doi u &inalni kontakt, a da se potrebe ne zadovoljavaju odmah. 'otencijalne suprotne potrebe majke i moda drugih, mogu se pojaviti u svesti deteta, mogu biti deo kreativnog prilago.avanja i mogu dospeti do &inalnog kontakta. / ovoj &azi sve vie se razvija ego &unkcija, kao deo !samo1 organizujueg principa$ polja.

+.1.4 /etvrta formativna fa"a :a ovu &azu karakteristina je sve manja zavisnost deteta od drugih osoba iz njegovom neposrednog okruenja. +ete sada moe, bez meanja majke, biti deo vie preplavljujuih, kon&uznih iBili nepredvidljivih polja, kao i deo organizacija irih i apstraktnijih polja. 0lika 45
'rva &aza polje0 dete1majka granica kontakta koju &ormiraju dete i majka +)i,o*i(ni &orema"aj +ruga &aza a. polje0 dete1drugi deo dejeg sel&a koji nosi u seanju sliku majke. granica kontakta koju &ormiraju delovi dejeg sel&a

b. polje0 dete1majka drugi% granica kontakta koju &ormiraju dete i majka drugi%

+oreme"aji li(no)*i ;rea &aza a. polje0 dete1promenljive slike seanja na osobe u njegovom neposrednom okruenju granica kontakta koju &ormira dete i promenljivo seanje na konretne osobe b. polje0 dete1druga osoba granica kontakta koju &ormiraju dete i druga osoba. ,ada je polje nepredvidljivo ili preplavljujue, potreba za majkom koja e ga regulisati je manja. 'otreba drugog tako.e moe doprineti &ormiranju polja. +etetu vie nije potrebno da bude centar sveta.

Retvrta &aza a. polje0 dete1promenljive slike drugih osoba i apstraknijih uesnika u polju, u seanju deteta. granica kontakta koju &ormiraju dete i promenljiva seanja na, u principu, ceo svet.

b. polje0 dete1 sve vie i vie osoba, ali tako.e i apstraktniji sadraji uesnika polja. granica kontakta koju &ormiraju dete i univerzum.

'riroda odnosa iz klijentove prolosti moe ponovo da se pojavi kao nezavrena &igura u odnosu sa terapeutom. +ok terapeut postaje deo ove nezavrene kon&iguracije

&iguraBpozadina, on moe svojom svesnou prodreti u odnos i istovremeno zauzeti razliitu poziciju od one koju su imali !drugi$ u prolosti. / skadu sa tim, sada se polje moe drugaije organizovati, a ono to je nezvreno moe se zavriti. 0pomenute &aze mogu nam pomoi da vidimo kroz polje i istovremeno nam pokazati kako da se ponaamo tako da se nazavrena &igura moe zavriti. ,apacitet oveka da se organizuje u polju vremenom se poveava. 0lika 44 kapacitet za organizaciju

&ormativne &aze

Ozbiljne traume mogu implicirati smanjenje kapaciteta za organizaciju, tako da se odlike ranijih &aza izgleda vraaju na dui ili krai period u organizaciju polja. 0lika 4N trauma oporavak kapacitet za organizaciju

&aze

/ getalt terapiji trauma je doga.aj koji unitava kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja, i koji remeti sadanju dominantnu i inkluzivnu &ormativnu &azu. 'rethodne &ormativne &aze koje treba da budu deoBcelina sadanje dominantne i inkluzivne &aze, mogu se ponovo pojaviti u &ormi psihoze i poremaaja linosti.

0. )etalt psi%opatologija i dijagno"a 're nego to nastavim sa &ormulisanjem preciznog dijagnostikog modela, govoriu o tome ta se u getalt terapiji zove bolest, tako to u pokuati da napravim razliku izme.u !tekih$ klijenata, koji su nazvani bolesni u nosologiji, i onih koji to nisu. Detalt terapija smatra da su promena i rast oveka u polju normalni, a da su prekidi toga bolest. Detalt terapija je zainteresovana za dinamiku polja, izme.u ljudi i u odnosu, kao i za dinamiku polja unutar pojedinca. 0ubjekat naeg istraivanja jeste ono to se deava izme.u ljudi, a ne pojedinac kao objekat. / krajnjem sluaju, ja mogu da vidim osobu u polju odnosa, a tako.e mogu opisati i polje unutar oveka. Instrument istraivanja je moje iskustvo, koje je !taka$ na kojoj neko doivljava !ja$ dijagnostiar% u odnosu na ono to je !ne1ja$ onaj koji se dijagnostikuje%. Ishod ovoga je da istraivanje uvek utie na ono to se istrauje, uvek uzrokuje promenu u polju, te je stoga istovremeno i intervencija. +rugim reima7 ,vesnost podrazumeva istovremeno i senzornu i motornu aktivnost% 1eodvojivost senzorne i motorne aktivnosti znai da je svaka dijagnoza istovremeno i intervencija% Detalt dijagnoza gleda kroz polje i predmet interesovanja je sledeih sedam taaka7 4. +a li je granica kontakta &ormirana ili da li se polje organizuje# +a li je !kontaktiranje$ mogue iz situacije !predkontakta$# N. Dranica kontakta se &ormira, polje se organizuje, ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom iBili se organizuje u &iksiranu stereotipnu &ormaciju &iguraBpozadina. Q. ,akva se &igura &ormira# 2. ,ako se odvija nastajanje i nestajanje &ormacije &iguraBpozadina# I. ,oje polje odgovara odre.enoj &iguri# ,oji je sledei vei getalt u koji se organizuje &ormacija &iguraBpozadina# / kojoj predstavi ti i ja uestvujemo#% H. ,akvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo izme.u dijagnostiara i klijenta# O. ,ako &unkcionie samo1organizujui princip# 0.1.1 ,a li je granica kontakta formirana ili da li se polje organi"uje1 ,a li je 2kontaktiranje3 mogu.e i" situacije 2predkontakta31 +a li je kreirana neka dinamika# +a li u polju dolazi do akcije, da li se polje organizuje u kon&iguraciju &iguraBpozadina# +a li se predstava odigrava# +a li oseam da postojim# Cta doivljava posmatra kada se granica kontakta ne &ormira# ,ako to doivljava# / krajnjem sluaju, ja nisam svestan, poto je svesnost jedino mogua kada sam svestan neega. !Ma nisam, ja ne postojimE$ "ogu zatim da postanem svestan straha !da ne postojim$. +oivljavam strepnju, mislim da ne postojim i moje telo reaguje sa uzbu.enjem iBili anksioznou. ,ao reakcija na anksioznost, posmatra poinje da racionalizuje i pokuava da objasni anksioznost. Na primer7 !Lojim se da e klijent izvriti samoubistvo ili da e poludeti ili

da ne moe da bude sam$ itd. Ili posmatra moe da razmilja7 !Nisam jo dovoljno proitao o ovome$ itd. !"esto$ na kome terapeut doivljava sebe u odnosu na klijenta nije odgovarajue. ,lijent zapaa neto to terapeut ne vidi ili obrnuto i tu nema kon&ormizma, zajednika &igura ne postoji. "i vidimo jedan drugog, ali nismo u !istom svetu$. :a nijednog od nas ne postoji neka korisna &igura koja bi se &ormirala. +ijagnostiar moe da doivi oseaj !nebivanja u istom svetu$ u svom telu, u oseanjima, kao i u svom miljenju. Ovo iskustvo !predkontakta$ deava se u svakom novom odnosu. ,oliko ovo traje i da li dolazi do organizacije u odnosu, pokazuje meru !kapaciteta za stvaranje granice kontakta ili &ormacije &iguraBpozadina$ u ovom odnosu. ,ad je ovaj kapacitet umanjen +0"12 i I-+145 koriste termine izo&renije i drugih psihotinih poremeaja. "i getalt terapeuti ovo nazivamo smanjenim kapacitetom za stvaranje granice kontakta ili &ormaciju &iguraBpozadina. / +0"12 navedeni su sledei simptomi7 a. deluzije b. halucinacije c. dezorganizovan govor d. u znaajnoj meri dezorganizovano ili katatonino ponaanje e. !negativni simptomi$, tj. a&ektivna tupost, alogia ili avolicija. 'rema +0"12 leenje je prevashodno medicinsko i psihosocijalno, tj. pruanje podrke, zatite i nege. Detalt terapeut moe da prui psihosocijalnu podrku, ili kako bi mogli rei, da ponudi kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja i da na sebe preuzme ulogu samo1 organizujueg principa. ,ada se getalt terapeut osea !bezbedno$ sa ili bez saradnje sa medicinskim i drugim disciplinama, javlja se iskustvo granice kontakta ili &ormacije &iguraBpozadina. Ovo moe zahtevati N21asovnu negu, iji jedan deo ini sam terapeut. Ono to je interesantno u getalt terapiji jeste da kada terapeut doivi granicu kontakta ili organizaciju polja, onda i klijent to moe doiveti, jer granica kontakta ili organizacija polja predstavlja &enomen odnosa. ,ada je proces &ormiranja getalta ponovo mogu, tada se rast i razvoj podrazumevaju, poto su oni svojstveni odnosu ili organizaciji polja u procesu. ,ada terapeut doivljava granicu kontakta ili organizaciju polja, to jeste terapija za klijenta% ;erapija slui da bi se kreirale okolnosti u kojima se terapeut osea bezbedno. 'od psihotinim poremeajima klasi&ikovani su i drugi poremeaji vidi +0"12%. Nae stanovite me.utim ostaje otvoreno za pore.enje. Detalt terapeut traga za iskustvom granice kontakta ili organizacije polja, koje moe obuhvatiti saradnju sa drugim disciplinama. Rini se da je getalt terapija dobar dodatak u tretmanu ovih ozbiljnih i tekih poremeaja. 0.1.2 )ranica kontakta se formira, polje se organi"uje, ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i4ili se organi"uje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura4po"adina 'ostoji granica kontakta ili organizacija polja koja se delimino rui usled relativno slabe dinamike. "anje ili vie normalna kon&iguracija &iguraBpozadina razvija toliku tenziju da

granica kontakta ili organizacija polja doivljavaju kolaps. +0"12 ovo naziva trajnim poremeajem ili poremeajem linosti. ,ako bi se odralai granica kontakta ili organizacija polja i doivljaj egzistencije, polje se organizuje u neprekidno ponavljanu karakteristinu kon&iguraciju &iguraBpozadina. 'rva nepodrana &igura postaje !otcepljena$, a neprekidno ponavljana karakteristina &iguraBpozadina slui za !preivljavanje$. 'rirunik +0"12 govori o relativno konzistentnom obrascu ponaanja i iskustva. ,od poremeaja linosti klijent i terapeut ostaju u istom svetu. ,ao terapeut, ja postajem svestan istog straha kao i klijent. 0trah je manje intenzivan u pore.enju sa strahom koji se doivljava u A.4.4, zato to je granica kontakta minimalno ouvana. ,lijent i terapeut sve vreme stvaraju istu kon&iguraciju &iguraBpozadina, da bi imali neophodan doivljaj postojanja, kako bi preiveli. ;erapeut osea strah i kao da je uhvaen u zamku sa tom neprekidno ponavaljanom &iguromBpozadinom. On racionalizuje svoj strah i zarobljen je u stavu !ovo je teak klijent$. +ijagnoza poremeaja linosti esto se odre.uje kada klijent ne odgovara na terapiju. 'onavljane kon&iguracije &iguraBpozadina esto same po sebi nisu abnormalne, ali konzistencija sa kojom se deavaju, jeste. )epeticija esto uzrokuje simptome i patnju u poljima iji deo ini klijent. +0"12 opisuje ove poremeaje na sledei nain7 4. ;rajan obrazac unutranjeg iskustva i ponaanja koji se u kulturi dotine osobe jasno razlikuje od oekivanog. Ovaj obrazac se izraava u dve ili vie% navedene oblasti7 1 kognicija tj. nain percepcije i interpretacije sebe, drugih ljudi i doga.aja%, 1 a&ekat tj.raspon, intenzitet, pouzdanost i primerenost emotivnih odgovora%, 1 interpersonalno &unkcionisanje. 1 kontrola impulsa. N. ;rajan obrazac je ne&leksibilan i prisutan u irokom rasponu linih i socijalnih situacija Q. ;rajan obrazac vodi do, u klinikom smislu, znaajnog distresa ili poremeaja u socijalnim, pro&esionalnim i drugim vanim oblastima &unkcionisanja. 2. Ovaj obrazac je stabilan i dugotrajan i njegov poetak see ako ne u rano detinjstvo, onda u adolescenciju. I. ;rajan obrazac ne nastaje usled direktnih &iziolokih e&ekata neke substance npr. zloupotreba droge, lekova% ili opteg zdravstvenog stanja npr. povreda glave%. +ijagnostikovanje u okviru getalt terapije istovremeno znai i terapijsku intervenciju. ,ada terapeut oseti previe uzbu.enja ili strah, on kreira takve strukture iBili postavke koje ine da uzbu.enje ili strah budu podnoljivi. Ovo je zatim terapija za klijenta jer kad se terapeut osea sigurno, polje je bezbedno, te stoga klijent moe doiveti da postoji. ;erapeut dalje moe, kada se oseti dovoljno sigurno, da podeli sa klijentom svoj stav. Ovo znai da kae klijentu kako na njega deluje repeticija kon&iguracije &iguraBpozadina, ime klijent doivljava da postoji, ima oseaj da nije odbijen i da moe dalje proirivati svesnost o ovom obrazcu. "ogue je da klijent ostane due u !predkontaktu$, tako da se mogu pojaviti i druge kon&iguracije &iguraBpozadina, osim one stereotipne, a da u me.uvremenu terapeut ne nestane. Nakon toga, !kontaktiranje$ drugih &igura u polju postaje mogue.

0.1.3 Kakva se figura formira1 'riroda postojee &igure moe da se opie mehanizmima kontakta, kao to je uinio Dordon <iler Pheeler, *estalt reconsidered, 4AA4%. On vidi kontakt mehanizme kao polarnosti7 Otpor, di&erencijacija Introjekcija 'rojekcija )etro&leksija +e&leksija ,on&luencija, stapanje +opustiti da se pojavi ukus, vakati +rati unutra, uvati u sebi i izbliza pogledati 0resti se Fokusirati se

0vesnost dijagnostiara je vo.ena ovakvim polarnim miljenjem. Na primer, kada je &igura projekcija, onda bi intervencija ili serija intervencija mogle biti polarnost te projekcije, a radilo bi se na !dranju unutra, uvanju u sebi i gledanju izbliza$. 3lternativno, &igura se moe opisati na bilo koji smislen dijagnostiki nain, sve dok se opis vri u terminima odnosa. Na primer, ja, kao dijagnostiar, oseam se sa ovim klijentom kao iznerviran otac sa razmaenim detetom. Ovde bi intervencija mogla biti da dijagnostiar postane otac koji mazi svoje dete, umesto da se nervira. 0.1.4 Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura4po"adina1 +a li postoji prekid u &ormiranju i ako postoji u kojoj se &azi to deava# +a li u predkontaktu, kontaktiranju, &inalnom kontaktu ili postkontaktu# Na primer7 1 kao u A.4.4, polje se ne organizuje, postoji samo predkontakt 1 ili kao u A.4.N, polje se u poetku organizuje, ali se raspada, i ponovo je predkontakt - polje se ne moe razviti kroz identi&ikaciju sa &igurom, i ostaje se u &azi kontaktiranja 1 polje se zaglavljuje u finalnom kontaktu i identi&ikuje se sa tenzijom finalnog kontakta 1 polje se ne razvija u postkontakt i ne razlae ono to je bilo dobro i poznato, ne ali, ne povlai se i ini se da se olako prelo preko rada, a da nije dolo do integracije. Figura i dalje nastavlja delimino da postoji u narednim organizacijama polja. Intervencija koja se ovde predlae je7 svesnost o tome kako i u kojoj &azi ciklusa kontakta se zaustavlja proces organizacije polja ili kon&iguracije &iguraBpozadina. 0.1.# Koje polje odgovara odre enoj figuri1 Koji je slede.i ve.i getalt u koji se organi"uje formacija figura4po"adina1 5 U kojoj predstavi ti i ja u&estvujemo16 'rekinut razvoj ogleda se u stalnoj repeticiji iste &igure, ak i kada se sredina menja.

'rimer ovog prekida je ono to se u psihoanalitikoj teoriji naziva trans&er. Na primer7 dijagnostiar se vidi kao otac, pri emu on moe imati neke njegove karakteristike, ali nije otac. Figura koja se pojavljuje ne uklapa se u polje. 0.1.' Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo i"me u dijagnosti&ara i klijenta1 Ono to je potrebno za istraivanje prekinutog razvoja polja jeste svesnost. 3ko postoji svesnost o tome kako se polje blokira, onda se promena i razvoj podrazumevaju. 0vesnost se ogleda u tri razliite oblasti, naime7 4. spolja7 sredina, gledanje, dodir, miris, ukus i sluh N. unutra7 propriocepcija, telo Q. intrapsihiko7 um i oseanja 0.1.* Kako funkcionie samo7organi"uju.i princip1 ,oje pojedine &unkcije su na raspolaganju# 0amo1organizujui princip je &unkcija polja, a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. Ova &unkcija moe da se podeli na tri pod&unkcije7 4. Id &unkcija7 potrebe i elje koje se pojavljuju u polju N. Funkcija linosti7 ko sam ja u ovom polju sa tobom. Q. @go &unkcija7 kada uesnici u polju znaju koje su njihove potrebe, elje i ko su oni u ovom polju, onda oni mogu birati. 18. 9aklju&ak Nadam se da sam pokazao da je u psihoterapiji mogua saradnja izme.u razliitih disciplina, kada te ukljuene discipline poznaju svoju sopstvenu teoriju i ukoliko su voljne da sa svojih pozicija diskutuju sa praktiarima drugih orijentacija. "ogue je &ormulisati odgovarajuu gestalt psihopatologiju u odnosu na postojee sisteme, koji mogu biti vani u poetnoj &azi i nastavku terapije, naroito za manje iskusne terapeute. Nadam se da ovaj sistem obezbe.uje getalt terapeutima mapu u radu sa klijentima i da istovremeno moe da poslui kao sredstvo komunikacije u saradnji sa drugim disciplinama. Detalt dijagnoza je istovremeno i terapija, poto je dijagnostiarBterapeut uvek deo terapijskog polja. Izborom da se bude deo polja, dijagnostiarBterapeut proiruje svoju svesnost polja i samim tim mogunosti kreativnog prilago.avanja. !0tvaranje snanog getalta, dijagnoze, je samo po sebi lek, jer &igura nije samo znak kreativne integracije iskustva, ve je sama po sebi upravo to$ '>D, 4AI4, str. NQN%. 6eleo bih da zavrim sa probnom &ormulom getalt dijagnoze, koja moe posluiti kao smernica u procesu dijagnostikovanja.

11. :ormula getalt dijagno"e 1+a li se granica kontakta &ormira ili da li se polje organizuje# +a li situacija !predkontakta$ vodi u !kontaktiranje$# 1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 5 45
polje se ne organizuje, granica kontakta nije mogua polje se organizuje, granica kontakta mogua

.Dranica kontakta se &ormira, polje se organizuje, ali se ipak lako gubi sa relativno slabom dinamikom iBili se organizuje u &iksiranu, stereotipnu &ormaciju &iguraBpozadina. trajni poremeaji prilago.avanja% 11111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 1 5 45
organizacija polja ili granica kontakta lako se gubi organizacija polja ili granica kontakta opstaju

/,oja &igura se &ormira# ,ontakt granica je mogua i ne gubi se, !predkontakt vodi u kontaktiranje$. ,oja &igura# 4.11111111111111111111111 2kontakt me+anizmi34 N.11111111111111111111111

,oliko je &leksibilna# 11111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 1 5 45

ne&leksibilna nema razvoja% &leksibilna razvoj%

0,ako se odvija nastajanje i nestajanje &ormacije &iguraBpozadina# ,ako se razvija ciklus kontakta#

'redkontakt ,ontakt Finalni kontakt 'ostkontakt +a li postoji prekid i u kojoj &azi# 1,akvo polje odgovara odre.enoj &iguri# ,akav je naredni !vei getalt$ u koji se organizuje &ormacija &iguraBpozadina# / kojoj predstavi ti i ja uestvujemo#% 11111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 1 2,akvi su kapaciteti svesnosti polja koje &ormiraju dijagnostiar i klijent# /nutranja zona 11111111111111111111 0poljanja zona 11111111111111111111 0redinja zona 11111111111111111111 3,ako &unkcionie samo1organizujui princip# 0lika 4Q

Id &unkcija

@go &unkcija

Funkcija linosti

Id &unkcija7 'otrebno mi je, ja elim... u ovom polju% 11111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 Funkcija linosti7 Ma sam... 11111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 @go &unkcija7 Ma biram...

1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

;evi"ija eme getalt dijagno"e 1- ,akav je kapacitet svesnosti u ovom polju# /nutranja zona 1111111111111111111111111111 0poljanja zona 1111111111111111111111111111 0redinja zona 1111111111111111111111111111 .- ,reativno prilago.avanje u polju#

+atum11111111111 No.11111

Figura 11111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 me.uigra moguih mehanizama kontakta%

Figura ne postoji ili je nejasna Fiksirana stereotipna &ormacija &iguraBpozadina 'olje se organizuje

111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 5 45 /- ,ako se razvija &ormacija &iguraBpozadina# ,ako se razvija getalt ciklus# 'redkontakt ,ontaktiranje Finalan kontakt 'ostkontakt 3ko ima prekida u kojoj &azi se javlja# 1111111111111111111111111111111111111111111111111 0- ,ako &unkcionie samo1organizujui princip# Id &unkcija7 u ovoj situaciji je potrebno11111111111111111111111111111111111111111111111111 Funkcija linosti7 u ovoj situaciji, da li ja postajem 11111111111111111111111111111111111 +a li ti postaje 1111111111111111111111111111111111111111111111111111111 @go &unkcija7 u ovoj situaciji da li ja 11111111111111111111 da li ti111111111111111111111111 1- / kakvom polju se organizuje ova &igura# 1111111111111111111111111111111111111111111 +a li se ova &igura uklapa u druga polja# 111111111111111111111111111111111111111111111111 'rimedbe7 1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

11. <pilog 1 Masno mi je da je ovo prvi pokuaj da se napravi dijagnostiki sistem. ;rebalo bi da usledi dalja razrada razliitih psihotinih poremeaja, poremeaja raspoloenja i linosti. "e.utim, nadam se da ovo moe posluiti kao polazite za to. 1 Ova formula moe biti samo reper u dugoronom procesu i jedino ima znaenje kada se polje klijentBterapeut dijagnostikuje vie puta. 1 Formula koriena na ovaj nain moe posluiti kao mera progresa i kao klijentov registar.

=ibliografija> 4. ,urt Doldstein, !+e .rganism 4AQA% N. @linor Dreenberg, !+e *estalt 5ournal 4AAI% Q. Pol&gang ,oehler, *estalt s6c+olog6 4AIA% 2. "argaret '. ,orb, Me&&re= Dorrel and <ernon <an der )iet, *estalt !+erap6 !+eor6 and ractice 4AKA% I. ". "iller, Isadore From, !+e *estalt 5ournal 7ol% 8I8( 1o% 1 4AAH% H. 3nne "os, De .nt9ikkeling van +et :ind 4AAH% O. F. 'erls, ).F. >e&&erline ? '. Doodman, *estalt !+erap6 4AI4% K. @rving ? "iriam 'olster, *estalt !+erap6 Integrated 4AOQ% A. +aniel 0tern, !+e Interpersonal ;orld of t+e Infant 4AKI% 45. M. 0muts, )olism and Evolution 4AAH% 44. P.<andere=eken, -.3.*. >oogduin ? '.".D. @mmelkamp, )andboek s6c+opat+ologie deel 1 4AA2% 4N. Dordon Pheeler, *estalt <econsidered 4AA4% 4Q. ,en Pilber, ,e=( Ecolog6( ,piritualit6 4AAI%