Ljubomir Tadi6

Institutza filozofiju i dru5tvenu teoriju Beograd

UDK 162: 82.085 Originalninaudni rad

ENTIMEM- RETORIEKISILOGIZAM
Na samom podetku prve knjige syoje RetorlfteAristotel upuiujena nekeelemente oveve5tine, izmeduostalog i na znadenje entimemakao ,,odredene vrste silogizma".Po5toje ukazaoda su Uputstava u besednidku ve5tinu"izna5lisamoneznatan ,,sastavljadi deo ove veStineu koju spadajusamometodeuveravanja, dok je sve ostalo sporedno, i ,,dani5tane govoreo entimemima koje su (,,soma telo uveravanja tespfsteis"),Aristotelje zakljudioda se pomenuti sastavljadi Uputstavau besednidku veStinuuglavnom je entimemza Aristotelabitan bavepitanjimavan predmeta. Po5to je entimemi koje je elemenat uveravanja, postavljase pitanje Sta njegovomestou sastavu ve5tine? retoridke Entimemdoslovno znadimisao,savet, metodu, razmi5ljanje, a izvedenje iz re1i ,,en-thymeistat' i zna(i da slu5alac mora poje mi5ljatina ono Stouzbuduje srcei du5u(,,enthymdomai").To je ono,dakle,Sto besednik zamislio,a slu5alac primislio.Entimem je besednidkizakljudak,izvedeniz jedne premise,dok se druga je smrtan",azadri,ana je premisada zadrLava u mislima (,,Sokrat su ,,svi ljudi smrtni", te se mora u mislima dopuniti).Filozofi Port-Royal-a su navodili drugi primer: svakotelo je neravnokoje je neravan jer reflektuje sasvih sffana reflektujesvetlo.Dakle,mesec svetlosasvih strana. je metodauveravanja, Retoridkojve5tini,znamo,svojstvena a metodauveravanja, kaZeAristotel, ,jeste odredena vrsta dokaje.za Aristotela zivanja"(Retorika,l355a). Po5to entimem,,naj(Ret.,1355a), znahjnija metodauveravanja" trebauvek upozoravati na razliku izmedustrogonauine metode(,,apodeixis", ,,demonstratio")i dijalektiiko-retoriikemetode(,,pistis" , ,probatio" lli Na jednom mestu(Ret.,1359a), po5toje utvrdio ,,argumenture"). da je retorika slidnadijalektici i sofistidkimdijalozima,Aristotel izridito upozorava: da od dijalektikei reto,,Ako bi neko poku5ao rike nadininauke,a ne praktidne discipline,ono Stojesu, taj bi

F 'q D

E N J

65

s 3

neprimetno razorio njihovu pravu narav i tako ih transformi5udi, za5aou oblast nauka s definisanommaterijom, a ne iskljudivo dijalogom". Ovo Aristotelovo upozorenjeje presudnozana(elno razlikovanje izmedu teorijskefilozffie, u koju spadaju taine nauke (matematikai fizika) i praktiine filozffie, u koju spadajupolitika (etika), dijalektika i retorika. Teorijska i praktidnafilozofija nisu, jazom, vei se razlikuju samo medutim,odvojenenepremostivim po nadinu kako dolaze do istine. U Nikomahovoj eticit Aristotel je ljudsku sposobnost u dokudivanjuistine podelio na pet vrsta: I. Veltina (,,tdchne") 2. Znanje (,,epi std me") 3. RazboritostQthrone sif') 4. Mudrost(,sophia") 5. Um (,/tus") Iz ove podeleodiglednose nameie zakljuEakda retorika ne zalazini u oblast,,epist6me", niti u oblast,,sophfa". Onaje, to ved (,,t6chne"), znamo,ve5tina a dotidese,kao Stoiemo videti, i oblasti a u intenzivno-imaginativnom smislui oblasti,,nus". ,,phronesis", Sve navedene ljudske duhovnesposobnosti stremeistini. Za Aristotela je naudnaistina u saznajnomsmislu vrednija od praktiEne, alije praktidnaTnaiajnija od naudnenajpre zato Stose bez nje ne mogu obezbeditipravilna sredstvaza postizanjepostavljenogcilja.' Naudno znarye je sposobnostdokazivanja lioje podiva na logiikoj nuZnosti:,,dabude samotako i nikako drukdije". ,,T6chne'o i ,,phronesis" poEivaju,naprotiv, u onome ,,StomoZe da bude i drukdije", (to je promenljivo,o demu moZeda se odluduje.Prema tome, svrhaje ovog nadinarasudivanjau 6inu koji se naziva odlul<a.'Za razliku od znanja koje je op5te i nuZno, veStinai razboritost moraju poznavati i pojedinadnoi posebno,jer se ,,svako delanjeodvija ... u pojedinostima".a Ovde je red o poznavanju promenljivih okolnosti po5tosve Stonije sfogo nesumnjivospada u debatu,buduii da tadansud nauke ne moZe da zameni vrednovanje iprocenjivanje u politici, pravu, etici, estetici,religiji. Rolan Bart (RolandBarthes)u svom ,,Aide-m6moire", posve6enom an2lbid.,"tr.l58/r59. 3lbid., sr'.148. 4lbid.,str.l4g.

66

tidkoj retorici5 ukazuje da se u Aristotelovom pojmu verovatnog (,,eik6s")idejaopi tosti suprotstavlj a ideji univerzalnosti. Dok op5te je, kao atributnauke,nuZno. je ljudsko nije nuZno, univerzalno Op5te op5te,statistidkiodrecleno mnenjemnajve6eg broja kome se veruje daje,,tvrdo kao gvoZde". Budu6i da Aristotel tvrdi da je entimem ,,odiedena vrsta silogizma" i da ,,razmatranje svakevrste silogizma spadau oblast dijalektike,u celu ili u neki njen deo", postavljase pitanjekoji je smisaoizraza,,odredena vrsta silogizma?"Ovaj izraz znad,i,pre svega,da Aristotelova teorija entimemapretpostavljasilogistiku. A odretlenjesilogizmanalazimou tzv. ,,Prvoj silogistici".Tamo on kaZe:,,Silogizamje govor u kome - kad se izvesnesfvari stave - ne5torazlidito od stavljenoganuZnimnadinom proizilazi samim tim Stoto postoji. Pod izrazom ,samim tim Stoto postoji', podrazumevamda je time dobijenaposledica;a izraz: ,time je dobijena posledica' znabi da nijedan spoljni termin nije potrebanda proizvede nuZnuposledicu.""Zatim Aristotel odreduje savrieni silogirym kao onaj ,,kome nije potrebno ni5ta drugo sem onoga Stoje pretpostavljenou premisama, pa da nuZnost zakljudkabudeodevidna", jedna ili vi5e razlikuju6i ga od nesavrienoga,,kome se potrebne stvari, koje nuZnim nadinom proizlaze iz stavljenih termina, ali nisu izredno izralene u premisama".T Premisaje, po Aristotelu, ,,govorkoji potvrduje ili koji odride ne5too ne6em".On razlikuje demonstrativnuoddijalektiike premisetime Stose u prvoj ,,uzima jedan od dva dela protivrednosti(er dokazati ne znadipitati nego pretpostavljati)", dok se u drugoj traZi od protivnika ,,da izabere jedan od dva dela protivrednosti."l l dalje: ,,silogistidkapremisa je demonstrativna ako je istinita i ako je dobijenapomoiu principa prvobitno pretpostavljenih"(aksioma),dok u dijalektidkoj premisi ,,onqjko stavlja pitanje traZi od protivnika da izaberejedan od dva dela protivrednosti".e Silogistika je za Aristotela udenjeo izvodenju zakljudaka. U tradicionalnojlogici su poznatatri dlanasilogizma sa oznakama ' ,,pr opositio maiof (gornji termin),,,propositio minot'' (donji terI 'ancienne -"*d rhCtorique. Aide-mdmoire", Communica"*h*J. tions, 16, 197 0, str. 204. 6 A.irtot"l,,,P.ua analitika" (t: Organon, Beograd,1965,str. 86). 7 lbid.,str.8618'7. E lbrl., str. 85. e lbid..tt .85186

N ,.1

.O

(zakljudak).'" Najpoznatijiprimer takvog silomin) i ,,conclusio" gizmaje prva figura tzv. ,,modusBarbara":,,Svi ljudi su smrtni, Sokratje dovek, dakle: Sokratje smrtan." Smatrase da ,,modus entimemu."Aristotel navodi Aristotelovom Barbara"odgovara (Retorikrt,735lb, raznih vrstaentimema primereza ilustrovanje zakljuditi da je red o argunjih, moglo pa se, na osnovu 1394b) bi pri demuistiniiskaza dva su formulisana samo mentacijiu kojoj jednoga na istinitosti ili zasnovana obrazloZena trebada bude tost prema entiodnos posebno vaLi za izreke i njihov drugoga.To bio" predsasvim slobodan memima.Tako: ,,Nemadovekakoji bi jedan je drugi sudnovca, stavljaizreku,ali ako se doda stih: ,,Jer navodi Euripidovu binerob", dobija se entimem(Aristotelovde Hekttbu). Posebnosvojstvoentimemapostajenaroditojasno ako se uporedisanaudnimsilogizmom.Dok u ,,Drugojanalitici" naudni, tako kako jest u ili apodiktidkisilogizam,sluZidokazuda je neSto nu/nom smislu, entimem se koristi u prvom red:uza odredenom naielno tvrdnji o sadrZaju stvari kojima se nuZnost obrazloZenje ne moZepripisati.Naudnim nazivaAristotelonaj silogizampomodu koga - ukoliko ga imamo - znemo." Za stvarikoje se sludajno dogaclajustrogo naudno utemeljenje nije moguie. U Retorici .1357a)Aristotel ukazuieda postoji samomali broj nuZnihpropozicija iz kojih se izvode retoridki silogizrni,jer veiina stvari i razmatrani,a o onome Sto koje dine predmetna5egprosuctivanja je predmet njihovih delatnosti,a one su takvog karakterada u Prematome, entimemse njima nema,tako reii, nideg nuZnog. silogizmai po oblastina koju seprimenjujei razlikujeod naudnog po svojim formulacijama. Pravaoblastprimeneentimemasu pitanja Aristotel, se,ukazuje Savetujemo o kojima seljudi obidnosavetuju. o onomeStonaizgledmoZebiti i ovakvo i onakvo,,jer se niko ne koje ne mogu,niti su mogle,niti bi u budu6nosti savetuje o stvarima moglebiti drukdije..." sastojiseiz sporoumovanja Prematome,najveii deona5eg na naudno va, problemai kontroverzikoji ne mogu biti savladani apsolutannadin. O njima traje diskusija i deliberacijasvakoga (" sensus communis") dana.Tadanamje od pomo6iop5tismisao
10 lbid.,str.9o i dalje. tt Jiirgrn Sprute, Dle Enthymemtheorie in der aristotelischen Rhetorik, Gdttingen, 1982, str. 68/69. tt A r , r t n t . l , , , D r u g a a n a l i t i k a " ( u : O r g a n o n , B e o g r a d , 1 9 6 5 ,s t r . 2 6 1 ) .

p
J

68

pomoiu kojega ne saznajemo ono Stoje istinito egzaktnonego je verovatno (,,eik6s", ,,verisimile")ili 5toje ,,homosamoono Sto lon tou alethei", sliino istinitom. Aristotel kaZe:,,Ko je, dakle, sposoban da uodi verovatna mnenja,taj je sposoban da saznaistije pretpostavka nu." IJ izvesnomsmislusaznanje verovatnoga isje ono Stoseveiinom dogada, tinitoga.,,Verovamo ali ne apsolutno, kao 5to neki odredujuovaj pojam, ved je takvo u odnosuna ono Sto moZebiti i drukdije no verovatno,kao op5tepremazajednidkom" (Retorika,1357 a, l357b). Istinitost nekogiskazau okvirima retorikemoZeseprihvatiti ako iskaz utvrduje neko nuZnostanjestvari ili se moZepotvrditi dulnim opaZanjem. Retorikuu principune interesuju iskazikoji se ne mogu povrditi dulnim opaZanjem. Aristotel navodi detiri vrste entimernske argumentacije: verovatno ("eikds"), primer (,parddeigma"),,,tekmAriolf i 4nak (,,semeion") (Retorika,1402b). Na drugom mestu(Rel., 1357b) Aristotel kaZedaje ,,tekmdrion" ustvari onaj znak koji rutino vodi zakljudku,kada se, naime,smatrada se nediji argunent ne mol.e jeziku re( ,,t'!kmar" zna(i cilj, medu, izlapobi ti (u helenskom zak).On je samoposeban sludajznaka(" semeion" ) u Siremsmislu.'' Njime se kaZeda je ne5tozavrleno.U ,,Prvojanalitici" Aristotel,razlikuju(i verovatno od znaka,tvrdi da je verovatno ,.onoo demu se zna da se ve6inom tako dogadaili ne dogada,da tako jeste ili da tako nije." Primeri: ,,mrziti zavidljivce" ili ,,ose6ati naklonostpremaljudimakoje volimo". Uporedimoli ovo odredenje verovatnog saonim iz ,,retorike"utvrdiiemo da u ,,Retorici"Aristotel daje bliZe odredenje kadaupuiuje na mogu6nost alternative; jer u oblasti delovarya, prakse,nema nidegaStoi drukdije ne bi moglobiti.ta Verovatnostqi u bliskomodnosusaop5timmnenjem(,,endoxa"). Otuda su za Aristotela i svi entimemi verovatnogkao i oni op5tihmnenja.Ta povezanosl ,,eikota"sa ,,endoxa"vidi se iz F u prvoj 'o sledeieAristoteloveodredbeverovatnihmnenjarzraLene glavi njegove ,,Topike". To su ,,ona koja su primljena od svih 3 n ljudi, ili od ve6ine,ili od mudraca, a izmeduovih ili od svih, ili od
O pojmovima,,tekm6rion"i ,,semeion"biie kasnijejoi redi. Rolan sigurnom oznakom ili ,,nerazorivim Bart (nav.d., str.204) naziva,,tekm6rion" jest i koji drukdije ne moZebiti . znakom" koji je to Sto ra (nanav.mestu, njegovu analitika" str.225). Upor.takode Aristotel,,,Prya Retoriku ,1357a. r3
N J

69

najpoznatijih i najslavnijih".'tOva op5tamnenjasu u-stvarivladajuta mnenja kao Stosu, na pr., konvencijeili tradicije.Aristotel kasnijedodaje,govore6io dijalektidkojpropoziciji,da se ono Sto je dobijeno od mudracamoZeprihvatiti, ako to nije suprotnomnenjima mnogih ljudi. Prema tome, statusverovatnoie koji imaju mnenjamudracaniLi je od mnenjasvih ljudi. Moglo bi sezakljuditi da retoridke argumentacije sadrZevetinom premisediji su termini medusobno normalno, ane nu/no povezani,a pripadaim predikat ,,verovatnotadan". Njime se izraLavauvedjivost, verodostojnost, plauzibilnost. Aristotel govori o uverenjima(,,qtfsteis" ) kao sredstvima koji stvaraju dvrstu veru. Cilj zavrlne redi ili govora nije istina nego va/,enje,nlje izvesnost,vet saglasnostili postizanje saglasnosti; rtvume seputemuveravanja. U Aristotelovim istraZivanjima o silogizmu vaZno mesto pripadaprimeru ("parddeigma").V,,Prvoj analitici" , tvrdi Aristotel, primer se ,,ne odnosi ni kao deo prema celini ni kao celina prema delu, nego kao deo prema delu - kad su dva pojedinadna sludajapodredenaistom terminu, i kad je poznatjedan od njih." Primer se dobija,,kad se dokaZeda gornji krajnji termin pripada srednjemterminu pomoiu termina slidnogatre6em.Ali teba znati da srednji termin pripada tre6em terminu, a prvi terminu slidnom tre6em." Po5to su ratovi protiv susedazlo, a rat Atinjana protiv je bio rat protiv suseda, Tebanaca ondaje, odito,rat Atinjana protiv Tebanacabio zlo. Isto se odnosi na rat Tebanaca.Drotiv Fokejaca. Tako j.ednaop5tateza postajeuverljiva putem jednog ili vi5e primera.'" Aristotelovo uporedenjerT paradigme sa,,epagog' (indukcijom najprepokazujeda je paradigma,u suprotnosli sa irdukcijom, silogizampovezansatezomkojaje udinjena uverljivom.Zatim, primer (,,pdradeigma") je retoriEka ,,epagogt' indukcija, a indukcija je zakljudivanjeo nekom datom sludajuna temelju brojnih (Retorika,1356b). slidnihsludajeva Treba,ipak, imati u vidu da se paradigma poistovetiti nipo5to ne moZe sa indukcijom. Karakter() izacija primerapokazujeda sepojedini sludajkoristi za drugi pojeF dini sludaj koji je sporanili nejasan,ali ne kao kod ,,epagog' da bi sejedna op5tateza udinila uverljivom. Aristotel dodaravaparaf,
15 (u: Organon,str.372) Aristotel,,,Topika" r6 Aristotel,,,Prva analitika" (na nav. mesfi str.2211222). t' Ibid..rtt.2z2.

70

digmu argumentacijomkojom treba pokazati ,,da onaj ko teZi tiranidi traZi telesnustraZu."Iz sludajevaPisistratai Teagenaiz Megare moZese izvu6i opite pravilo da onaj koji zahtevatelesnu straZuteZi tiranidi. Po5toje sludajDionisija tiranina iz Sirakuze pravilo primeniti i na ovaj sludaj.(,,Retoslidan,moZesenavedeno rika", l357b). Kao i u odnosusilogizmai entimemapostoji slidnostizmedu primera i indukcije. Oboje sluZekao oblici navodenjadokaza(ar(Retorika,l357b).Znalajno mesto,videli smo,pripada gumenata) entimemuindicije ili znaka(,,semeion" ). U ,,Prvoj analitici" Arisdije postonadin:,,...stvar totel'odrecluje indiciju (znak)na slede6i janje ili postajanje druge povladi za sobompostojanjeili postajanje ili postajanja stvari,bilo ranije ili docnije-jeste znak postojanja mestu'u druge stvari".U Retorict(1357b),ali i na navedenom primere indicija ove dokaanalitici"r8, navodi kao Aristotel ,,Prvoj ili neka ze: neko je bolestanzato Stoima povi5enutemperaturu Zenase porodila jer ima mleka. Ovaj poslednji primer znakaje ,,telondrion",jer je, ukoliko je tvrdnja istinita, nepobitan.Pod pojmom znakova spadaju, najpre, one indicije koje fungiraju kao premise jednog prinudnog zakljudka, a, zatim, one koje se kao premisemogu formalno pobiti te su stogasrodnesamosaprividnim entimemima.Prve su ,,tekmdria*,a druge ,semeia" u uZemsmislu (Retorila,l357b). Od znakovau uZemsmislu,koji semogupobijati, razlikuje,dakle, Aristotel ,,tekmArion"kao prinudan(,,anagkaion" ) znak koji se ne moZe pobijati. U njemu se izraLava nuLna veza izmedu indicije i indiciranog.Aristotel (Retorika,l357b) ukazuje da u helenskom jeziku pojmovi ,,t6)<nar" i ,pdras" imaju isto (svri etak).Medutim, za razamev anjeprinudnosti(nuZnoznadenje je pojam nuZnostidemonstrativne nepodesan sti) ,,tekm4rion"-a, nauke. Postavljasepitanje o kojoj vrsti nuZnostije u ovom sludaju pojam nuZnosti koji je drukdui od onoga 7 re6?Aristotel upotrebljava u demonstrativnimnaukamai naziva ga,,andgkeekshypothdseos" v) i sluZi mu za objaSnjenje nuZnostimaterije (,,hyld'). Ovaj pojam nuZnostiAristotel upotrebljava za obja5njenjejednog nuZnog,ali ove vrste ne i dovoljnog uslova. Pored toga pitanje saznajnosti nuZnostine predstavljanikakav posebanproblem.Tako, na pr., N J ako se poznaje materija neke stvari, zna se istovremenoda stvar
F

tB lpid.,rt .226.

71

bez dotidne materije ne moZe postojati. Ova vrsta nuZnostine neobrazovane ljude. predstavlja saznajniproblemni za prosedne, U tom sludajudovoljno je iskusno.Aristotel je morao posebno istaii nuZnost,,tekmdtian"-a zato Stoindicirano predstavljanuZan indicije. Saznanje nuZnihuslovaza predmete iz uslov postojanja obidnogiskustvanahodisvojunesumnjivost u op5temmnenju(,,endoxa" ) koje mora podivati na dvrstom uverenju dija se nepokolebljivost iskazuje u tome da jo5 nikada do sadanisu poznavali inzetke od pravilnosti, a i kada su ih poznavalibili su beznadajni. Aristotel dalje ludi entimemeod prividnih entimema(,,phaindmenonenthymema")kojima u dijalektici odgovaraprividni silogizam (,,phain6menos syllogismos").Sta je prividni silogizam moZesezakljuditiiz AristotelovogOrganona,ta(nijeiz,,Topike", kada Aristotel objabnjava pojam tzv. ,,eristidkog silogizma". On je silogizam kaZe:,,Eristidki koji seosnivana mi5ljenjima(ustvari: mnenjimn,Lj.T.) koja izgledajuverovatna,ali nisu takva, kao i silogizam koji samo prividno zakljuduje na osnovu verovatnih mi5ljenja (mnenja,Lj.T.) ili onih koja izgledaju verovatna.Jer ni5ta od onogaStoje oznaEeno kao verovatnone odajena povr5ini sigurnu osobinulaZnosti,kao Stoje sludajza principe eristidkih dokaza.Naime, kod ovih se odmah otkriva njihova laZnapriroda, - i Eaki za onekoji su obdarenisamoza i to u ve6ini sludajeva, malo razumevanja."le Svaki prividni silogizamje neka argumentagija koja stvara privid kao da je red o silogizmu,iako u njemu neriianidega5tobi odgovaralo odredbisilogizma. Po Aristoteluje svaki prividni silogizampogre5an silogizam, ali nije i svaki pogre5an silogizam prividni silogizam zato Stoneki pogre5ansilogizam moLe formalno korektno zakljuditi neSto pogreSno na osnovujedne ili vi5e pogre5nih premisa.2o Niih Arlstotel naziva paralogizml ,,koji postaju od premisa svojstvenih odredenimnaukama,koje nalazimo u geometriji i srodnim disciplinama." Crtad laZnih geometrijskih figura, primeduje Aristotel () na istom mestu,ne zakljudujeni iz istinitih i prvih premisa,ni iz verovatnihpremisa,nego izvodi svoj silogizamiz propozicija koje 3 su svojstvene odgovaraju6oj nauci,ali nisu istinite."
p
J

t eA.irtotel,,,Topika"(na nav.mestu,str.372). 20 Aristotel, ,,O sofistidkim pobijanjima" (u'. Organon,str. 606/607.Upor. takode: JiirgenSprute, Nav. d., str. 109). 21 (na nav.mestu,str.372). Aristotel,,,Topika"

T2

U Retorici (1397a)Aristotel pominje mestaprividnih entimema,,koji u su5tininisu entimemijer nisu ni silogizmi".Razlikovanjeizmeduprividnog i pogre5nog silogizma vaLiizaentimem (Retorilra,I 400b). Aristotel dalje navodi (Retorika, I 40 I b) jedan paralogizam koji se sastojiu ,,pripisivanjuili odricanjuneke dinjenicepreuvelidavanjem". To se de5ava kad besednik, ne dokazav5i da je optuZeniizvr5io odredeniprestup,isti preuvelidava. Time senamerava postiii utisakda optuZeni, koji sampreuvelibava delo, to delo nije izvrlio, ili da ga je izvr5io kada se tuZilacljuti. To nije entimem,zakljudujeAristotel,jer je slu5alac u nedoumici da li je okrivljeni tako ne5toudinio ili nije, jer ni jedno ni drugo nije dokazano. JoSjedan paralogizamnavodi Aristotel, a sastoji se u tome ,,dase uzrokom smatraono Stonije uzrok, kao da se, na primer, jedna stvar dogodi istovremeno sa drugom, ili posle nje, te se posle toga uzima u smislu usled toga, demu narodito pribegavaju politiEari. Tako je Demad izjavio da je Demostenovapolitika bila uzrok svih moguiih zala, jer je za njom usledio rat" (Retorika, l40lb), Takvih primeranavodi Aristotel na istom mestujo5 viSe. Slidno prividnom silogizmu i u retorici se, zakljudujeAristotel, prividni entimem zasniva ne na apsolutnoverovatnom,ve6 na delimidno verovatnom. je sanjegovim udeAristotelova teorija entimemapovezana njem o retoriikom prigovoru (,,enstas is",,,obiectio").,,Objekcija je" ,kaLe Aristotel pri kraju ,,Prve analitike", ,,premisakontrerno jednoj premisi. Objekcija serazlikuje od premisekojoj je suprotna suprotnatime, Sto objekcija moZebiti paxtikulama,a premisa ili uop5tene moZebiti takva, ili bar nije takva u univerzalnim silogizmirna;' Aristotel dalje ukazirje da se objekcija javlja na dva je ili univerzalna nadinai u dve figure. Na dva nadinasejavlja zato Sto ili partikularna,a u dve figure se javljaju objekcije zato Sto su suprotnepremisi.22Pojam ,,enstasis"sadrZi prigovor kao vrstu F otpora kojim se dejstvo argumentacijetreba da ponisti ili okrnji. Usmerenje protiv entimema,ali nije ogranidensamo na oblast retorike vei semoZeprimeniti u Siremznadenjui protiv dijalektidkih argumenata. Aristotel ukazuje da ,,enstasis" nije entimem nego tr izno5enjetakvog mi5ljenja iz kojega se moZejasno uvideti da N
q

22 takodei A.irtot.l, ,,Prvaanalitika" (na nav. mestu, str. 2231225).Upor. (,,obiectio") njegovuRetoriku,l402b. Podrobnijeo pojmu,,enstasis" upor. kod: IUrgenSpiute,nav.d., str. 115i dalje.

J fi

73

zakljudaknije izveden u skladu sa pravilima silogistidkogzaklaLna (Retorika, 1403a). ljudivanja ili da je iznetapretpostavka protiv entimemaondatreba,po pravilu, Kada seprigovor usmerava je ono Stose u zakljudku ili neverovatno da pokaZeda pogre5no Time se mora osporiti tvrdi na osnovuentimemskeargumentacije. jednoj ili obe premise logidki oblik entimemaili pak ono Stose u tvrdi. Svi entimemi iz verovatnogmogu biti izloZeniprigovorima. U Retorici (1402a)Aristotel istide detiri nadinadobijanja prigovora: f . iz samogpredmeta(entimemakoji se pobija);2. iz (ako, na pr., entimemglasi da dobardovekdini dobro suprotnoga svim svojim prijateljima,moZese prigovoriti da ni zao dovek ne dini zlo svim svojim prijateljima);3. iz sliinoga (ako, na pr., entimem glasi da ljucii koji su zlo pretrpeli uvek mrze druge, moZe se prigovoriti da ljudi kojima se uvek dobro dinilo nisu uvek prijateljski raspoloZeni; 4. iz izraienih stavovai mi5ljenja znamenitih ljudi (ako entimem glasi da pijanim treba opra5tatijer nesvesno pohvalu greSe, moZeseuzvratiti prigovoromda i Pitak ne zasluZuje jer u suprotnomne bi odredio teZukaznu zaone koji Eineprestup u pijanomstanju). je interesantan predprvi deo prigovora (iz samoga Posebno meta).Aristotel navodi entimemkoji se tide ljubavi, diji je cilj da dokaZe da je ljubav ne5todobro.Tadaje mogu6dvosfrukprigovor. Najpre se moZereii da je potrebane5tordavo (a ljubav je potreba kao poZuda) ,azatim,da Kaunovaljubav (redje o.ljpbaviMiletova Biblidom) ne bi pre5lau poslovicuda nije sinaKauna sa sestrom ljubavi. bilo sludajevaizopadene Pored uvodenja objekcije, Aristotel napominje da se pobijanje moZeudiniti i putemprotivsilogizma (Retorikn,7402a).Progisdme zakljudaksadrZaju non") je suprotan tivsilogizam (,,antisyllo zakljudakapobijanogentimema.Ako je, na primer, u entimemu koji sepobija zakljudenoda se ne5toodredenodogodilo, onda seu nekom drugom entimemu navodi dokaz da se to nije dogodilo i obratno. '(.) Od naudnogsilogizma entimem se razlikuje svojom drukdijom formulacijom. U ovom retoridkom silogizmu se ispu5ta F poznajei stogamoZelako dopuniti u mislisve ono Stoslu5alac ma. Dovoljno je re6i, kaZe Aristotel, da je Dorijej ,,pobediona p Olimpijskim igrama, i nema potrebe dodavati da pobednik na J Olimpijskim igrama prima pobednidkivenac,jer to svi znaju." (Retorika,1257a).U entimemu,inade,moZebiti izostavljeno,u
74

nadelu, ono Stosesamopo sebirazume.U dvadeset prvom poglavlju (Retorila, 1394a)gdeje red o upotrebi izreke (,,gndme"), Aristotel istide daje izreka iskazanamisao koja ne izraLavapojedinaEno ved op5te,aline izraLavani svaku vrstu op5teg(na pr. daje pravo suprotnokrivom), ved samoono Stoje predmetljudskogdelovanja, kao i ono Stose u tom delovanju moZeodabratiili odbaciti. Jedna izreka, ako se doda razlog (,,aitia") za ono 5to se tvrdi u njoj, postajeentimem. Entimemi, po pravilu, imaju jezidki oblik nekog (utemeljenja), obrazloZenja po5toretoridkaargumentacija u govornidkoj praksi preteZnosluZi tome da se sumnjive ili sporne tvrdnje udineverovatnimili dokazanim. Dobro je zapaleno23 da oblik neke entimemskeformulacije ostajesilogizambez obzira da li su svi dlanovi ove argumentacije jedna samorazumljiva formulisaniili nisu.Logidki je irelevantno Sto premisaostajeneizgovorena po5to slu5aoci,ukoliko razumejuentimem i prihvataju njegov zakljudak,primeiuju tu premisui mogli bije dopuniti. Aristotel je za formiranje redenicepreporudivaoantitetidki nalinizraLavanja(Retoril<n, 1410a),a upotrebumetaforai jezidkih jer ono Sto se Zeli re6i obrta smatrao je znaEajnomprednoSdu, prikazuje se na zoran i Ziv nadin(Retorika, 1410b). poglavlju tredeknjige Aristotelove,,RetoU sedamnaestom rike" nalazimo najvi5e pravila za upotrebu entimema.Entimemi, smata Aristotel, odgovarajubesedama u sudujer se sudska beseda odnosina postojanjeili ngpostojanje dela. Entimeme,kaZeAristotel, ne valja navoditi jedan za drugim, ved ih treba izme5ati s ostalim dokazima.Ne valja ih, dalje, navoditi ,,kod svegai svadega", jer 6e u suprotnomispastida postupamopoput nekih filozofa koji izvode zakljudke daleko poznatije i verodostojnije od premisa iz kojih se izvode." Ni prilikom izazivanjaosedanja nije uputno navoditi entimem zato Sto 6e ih oseianje istisnuti. Najzad, za entimemom ne treba posezatini kada se besediZeli dati etiEkoobele?je, jer dokazivanje ne podrazumevani moralni znaEaj, ni nameru (Retoril<n,l4l7b). Na jednom mestu Aristotel preporudujeodrecleninadin izraLavanjaiodredene entimemekao,,gradske"ili otmene(,,asteia") koji omogudavajunajugodnije obrazovanje.Ova otmenostodgovara predstavamai ukusu obrazovanijeg slu5ateljstva.Entimemi
23 O formulaciii entimema upor. analizeJiirgenaSprute,nav. d., str. 130/133.

F 'V)

N J

75

.(J

koji trebada postlLu odjekkod slu5alaca ne sme.ju biti nerazumljivi i banalni,prostadki. Moraju biti brzo ili odmahshvatljivi.To je onda ljudima prijatno, pogotovoako entimemi,,brzosaop5tavaju novo znanje" (Retorika,1410b).Kako se postiZeotmen govor Aristotelse o tomeizraLava na nekolikomesta, navodeiibro.lne (Retorika, metafbre, apoftegme, homonime, zagonetke i poslovice. l 4 l l a , I 4 I I b , 14 1 2 a , 14 1 2 b ,1 4 1 3 a1 ,41 3b). Tzt,. elenktiiAl(pobijajuii) entimemnalazi vi5e mestau Aristotelovojteonji entimemea od tzv. deiktiikog (dokazuju6eg). je, prilikompobijanja, Raulog za ilsnalaziAristotelu tomeSto jasniji. silogizam 1r. suprotnosti uodljivije, madaseentimemi o kojima je redmeclus.rtrno po svojojsilogistidkoj ns 132likuju strukturi. Deiktibki entimem izvodi zakljudkeizpriznatlh premisa,a elenpremisama protivnika(Retorika,l396b). ktidki iz premisa suprotnih je Odigledno da elenktidkientimem izaziva snaZnijiutisak na slu5aoce od deiktidkog. Razlogje, poredredenog, u tome Stose suprotnosti veomalako primeduju, tim lak5ekada idu jedna za drugom,a elenktidkientimemobjedinjava premise suprotstavljene (Retoriktt, 1410a). Aristotelsmatra da se suprotnosti medusobno osvetljavaju. Inade,postojeukazivanja kojima Aristotel ne preporudujeupotrebu entimema ve6,naprotiv,odvraia od nje. Videli smoda ih ne trebaupotrebljavati i svadega", a pogotovo .,kodsvega ne radi budenjastrasti.Odigledno saznajniprincip ne ide zajedno sapatetitnim.Otudaje entimem.premaAristotelu,mgumentacija sa saznajnom silogistidkom strukturom. Medutim, u Aristotelovoj Retoricinailazimoi na ukazivanja premakojima postojeentimemi u kojima nrje prepoznatljiva takva struktura. U tridesetdrugom poglavlju druge knjige Retorikenalazimo primere koji su formulisani na pogodbeni nadin:,,Ako-onda" . ,r\koje umerenost doje (1397 bra,onda neumerenost Stetna a). U savremenim istraZivaglediSte2o njima Aristoteloveteorijeentimerna posto.li daje Aristotel u pomenutom poglavljusabrao koja su u ,,Topici" ,,opitarnesta" bliska dijalektidkojargumentaciji i da ih je naveou Retoricipre nego Stoje izgradrosilogistiku. On ih je i kasnijezadri.ao mada su, u stvari,straniteoriji entimema koja je orijentisana na silogistiku. Otuda dvostruko zna(enjepojma entimema.Uporedo sa tim postojeukazivanja na upotrebu izraza,,entimem" kod Aristotelovih prethodnika posebno i savremenika, kod Anaksimenaza kogaje
2a lhitt.,str.140.

/o

Za Anaksimena niZi oblik dokaznog sredstva." entimemi entimem su ne samo ono Sto protivreairedimai delima nego i ono Sto tezakoja svemudrugomeprotivredi. Entimemje za Anaksimena trebada znadineSto kao izreka, sentenca. Za Aristotela sluSaocima je, medutim,entimemsredstvo pokargumentacije koje se,Stavi5e, argumentacije Arislapasa strukturom u topici. Sa Anaksimenom da entimemimorajubiti saZetoizraLent,mada, totel deli gledi5te razlikuje entimem i izreku. kao Stosmovideli,Aristotel javnosti Treba zakljuditi da je entirnemrazvijen :uoblasti u oblasti,javnogmnenja".U dvadeset ili, u danainjojterminologiji, drugojglavi drugeknjige RetorikeAristotelsebavi razlikovanjem izmeclu i neobrazovanih besednika. Redje, naime,o obrazovanih i maseslu5alaca. U odirnamaseneobrazovani odnosubesednika jer se ,,boljerazuizgledaju uverljivijeod obrazovanih besednici predmasom"zatoStogovoreo ,,onome meju u veitinu besedenja (udeni)govoreo obrazovani Stoje blisko masi".Tome nasuprot, (1396a). tadkegledi5ta U drugoj glavi op5timpitanjinra, s opSte (1357a),Aristotel prveknjigeRetorike napominje da sepretresanje pitanja izvodr,.uprisustvu takvihslu5alaca o kojimasesavetujemo kqi nisu sposobni da sagledavaju brolneokolnostisludajai da prate op5irno izvodenjezakljubaka".Ova razlikovanjaposredno bavi ubedivanjem upuiuju na to da seretorika,zarazlikuod nauke, koje polazi od poznatog i napreduje ka nepoznatont,izbegavajuti uopitavanjakcla su svojstvena obrazovanim i udenim.Jaslol.entt je -- ra.zlidito je od umovanja u vno umovanjena ,,Agori" - redeno je apstraktne odredbe. Bitna razlikaizmedumetafore i .,Akademr1i". je moino sredstvo istraZivanja i otkrivarya, eleme,,Mesto" kaZe R. Bart, natzdruLivanja ideja,podsetnik, spomenar. ,,Mesta", argumenti ve6 u kojima se oni slaZu". dakle, sami odeljci ,,nisu, (Dumarsais) koji kaZe:,,Mesta su ielije On zatimnavodiDimarsea gde svakomoZeiii da, tako reii, uzmematerijunekogdiskursa i vrstama predmeta."26 R. Bart o5troumno ukazuje argumente o svi.m To su, najpre, F izraza,,op5te mesto". i na istorijskudvoznadnost 'q a Stosupraznijito su op5tiji,a, za- ) oblici,opiti za sveargumente, ponovljenepropozicije. Tako je do5lo do tim, to su stereotipi, nezavisno dobija^fiksiran sadrZaj, reifikacije topike,kada,,topos" rd konteksta. To je uvodu stereotipiju.-'
2slbirt.,str.144,saupudivan;em na 5iruliteraturu 26 Rolan<lBarthes,nav. delo,str. 1 8 9 . 21 lbid.
I r

11

Ako je od vremenalatinskih autora,a narodito u Srednjem veku, topika bila degenerisana u steretipiju,onda postajejasno za5toje, poreduticaja Platonana potonju filozofiju, do5lodo difamiranja retorike kao pukog praznoslovlja.Ali, neba uvek imati na umu, svezavisi od nadinaupoftebebesednidke ve5tine.

Ljubomir Tadii
DAS ENTHYMEM - RHETORISCHER SYLLOGISMUS Zusammenfassung Die vorliegendeArbeit stellt eine kritische Auslegungder aristotelischen Enthymemtheorie dar. Insbesondere wird seinAnwendungsbercich und sein spezifisches Verhiiltnis zur Syllogistik analysiert. Der Verfasser hat auch die Arten enthymematischer Argumentation@nthymemeaus ,,eik6ta",dasParadigma, Indizienenthymeme und scheinbare Enthymeme)analysienund dargestellt.

{-)
f

78