ORIGINALNI NAUNI RAD

UDK:

316.7:001.94

Nina Kulenovi
Institut za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu
nina.kulenovic@f.bg.ac.rs

Ufologija: poreklo jedne "nauke" u popularnoj kulturi

Apstrakt: U radu se identifikuju popkulturne pretee savremene ufologije, jednog neobinog amalgama verovanja, predstava i ideja, utemeljenog na ontoloki zvanino nepostojeem fenomenu. Osvetljava se socio-kulturni kontekst koji je omoguio konstituisanje i transformaciju kontingentne semantike matrice koja bi "udne nebeske pojave" interpretirala kao vanzemaljske letelice. Kontekstualizacijom ufologije u okvir popularne kulture, na ijim je armaturama ponikla, osvetljena je politika, ideoloka i etika klima u kojoj je UFO diskurs nastao. Trasirana je putanja daljih istraivanja ufologije isticanjem da je popularna kultura u doba krize poverenja u zvanine institucije karakteristine za drugu polovinu XX veka, kao i razgradnje ideje nauke kao vrednosno neutralne i objektivne korespondencije sa stvarnou pripremila teren na kojem e jedan pseudonauni diskurs poput ufologije nastojati da se samokonstruie kao "naunija nauka od same nauke" i kao "objektivnija od objektivnih", drugim reima kao epistemoloki validna, metodoloki normirana, institucionalno utemeljena, ulaganja dostojna i etiki superiorna nauna disciplina. Kljune rei: ufologija, popularna kultura, pseudonauka, predstave o vanzemaljcima, antropologija nauke, kultura i percepcija

Uvod
Ufologija je nedovoljno dobro definisan i izuzetno sloen fenomen koji obuhvata veoma raznorodne tvrdnje i verovanja potekle iz isto toliko raznorodnih izvora. Oni su u toj meri zamaglili "stvarnu" osnovu fenomena da je klupko problema veoma teko rasplesti i videti o emu je zaista re, ak i pod pretpostavkom da fenomen ima "stvarnu" osnovu. Meutim, stvarni ili zamiljeni, fiziki opipljivi ili plod kolektivne mate, letei tanjiri i njihova posada postali su neotuivi deo savremene kulture. Bilo kao tehnoloki i moralno superiorni u odnosu na savremeno oveanstvo ili pak kao neprijateljski nastrojeni kolonizatori, vanzemaljci zauzimaju znaajan prostor u popularnim verovanjima i
Tekst je nastao kao rezultat istraivanja na projektu Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije: Antropoloko prouavanje Srbije: od kulturnog naslea do modernog drutva (177035).

, . . . 7. . 2 (2012)

382

NINA KULENOVI

mati. Nasuprot pokuajima, koji traju vie od pola veka, da se UFO1 fenomen oznaen kao proizvod masovne histerije, indoktrinacije naunom fantastikom i pogrenog tumaenja prirodnih pojava jednom zasvagda protera kako iz podruja razmatranja akademske nauke tako i iz popularnih verovanja, vanzemaljci ipak ostaju vrsto ukorenjeni u savremenoj kulturi. U trenutku kad se inilo da su sekularizam i razum nadvladali religijski pogled na svet i sujeverje,2 vanzemaljci su na velika vrata uli u kinematografiju, na televiziju, u popularne asopise i (pseudo)naune knjige, kao i u nove religijske pokrete u kojima zauzimaju centralno mesto.3 Vanzemaljski lik u savremenom svetu predstavlja meavinu verovanja, ideja i predstava inkorporiranih u razgranati disKako je primetio i Sinani (2010a, 122), uprkos tome to za akronim preuzet iz engleskog jezika UFO (Unidentified Flying Object) postoji srpski ekvivalent, NLO, izveden iz sintagme "neidentifikovani letei objekat", koristiu engleski akronim iskljuivo iz praktinih razloga, budui da je termin ufologija ve ustaljen, za razliku od, koliko je meni poznato, u srpskom jeziku jo uvek nepostojeeg analognog termina "enelologija". 2 Teorija sekularizacije idejno je zasnovana na modernistikom prosvetiteljskom nasleu u kojem Razum zauzima centralno mesto i prvenstvo u hijerarhiji vidova spoznaje stvarnosti. Naime, temeljna pretpostavka teorije o sekularizaciji jeste da e razvoj nauke i njen uticaj na kolektivni nain miljenja postepeno potisnuti religiju koja e, posmatrana kao "prevazieni" stadijum ljudskog razvoja, naposletku nestati. U tom smislu, ova teorija implicitno je utemeljena na pretpostavci da "Bog popunjava rupe u znanju" (cf. Drees 2002), nastale kao posledica ogranienosti trenutnog razumevanja sveta, i da e te "rupe popuniti" akumulacija nauno generisanog znanja, a samim tim, umanjiti i razloge za postojanje Boga. Iako prisutna u radovima devetnaestovekovnih autora, teorija o sekularizaciji najvei zamah dobija tokom ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, kada u okviru sociologije religije gotovo postaje dogma i "kada sama ideja sekularizacije postaje sakralizovana" (v. Swatos & Christiano 1999). Uprkos tome to se moe uiniti da je teorija o sekularizaciji valjana kad je re o tradicionalnim religijama, i to pre svega o hrianstvu, na njen raun su ipak upuene ozbiljne zamerke koje dovode u pitanje njenu empirijsku potkrepljenost (v. Stark 1999). Budui da bi teza o racionalizaciji, kao neraskidivi deo ove teorije, nuno podrazumevala sukob izmeu nauke, s jedne, i bilo kog tipa religije, s druge strane, ono to se navodi kao jedan od najsnanijih argumenata protiv teorije o sekularizaciji jeste nagli procvat novih religijskih pokreta, pre svega od ezdesetih godina XX veka (v. Houtman & Mascini 2002). Budui da hipoteza o desekularizaciji predstavlja jedan od kljunih elemenata teorije racionalizacije ljudskog drutva u kojem bi nauka stala na mesto nekadanje religije, nastanak i irenje ufolokog diskursa moe se posmatrati kao jo jedna taka kritike naunog "mita o sekulariziaciji". 3 Tako, na primer, gotovo polovina amerike populacije veruje da su UFO "stvarni", 3,7 miliona Amerikanaca tvrdi da su ih oteli vanzemaljci, vie ljudi je lake prepoznalo termin UFO nego ime Deralda Forda tek nekoliko meseci poto je napustio Belu kuu, dok su na internetu vanzemaljci druga najtraenija tema posle seksa (Bullard 2000; Clark 2000). O ufolokim religijskim pokretima v. Sinani (2010b, 2010c). Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)
1

POREKLO UFOLOGIJE U POPULARNOJ KULTURI

383

kurs koji e s vremenom obuhvatiti svedoanstva o (navodnim) neidentifikovanim letelicama, narative o vanzemaljskoj ili vladinoj zaveri, alternativne teorije o poreklu, razvoju i svrsi ljudske vrste, pa ak i jedan novi vid teogonije i eshatologije, kakav se sree u uenjima novih religijskih pokreta koji svoja uenja temelje na verovanju u vanzemaljskia bia. Ukazujui na popkulturne temelje potonjeg ufolokog pseudonaunog diskursa, u ovom radu nastojim da, kroz saetu istoriju UFO fenomena, prikaem kako se i u kom socio-kulturnom kontekstu formirala kontingentna konceptualna semantika matrica za formiranje predstava o vanzemaljcima. Drugim reima, rukovodei se pristupom koji kulturne tekstove posmatra kao manifestaciju kulturnih obrazaca na kojima se temelji odreeno drutvo (orevi 2008, 22), a popularnu kulturu kao kulturni artefakt koji slui kao medijum komunikacije za ije je adekvatnije razumevanje neophodno smestiti ga u kontekst u kojem je nastao (iki 2010), pokazau da je geneza i transformacija konceptualizacije vanzemaljaca usko povezana s naunim, tehnolokim, politikim i ideolokim prilikama te pogledom na svet svojstvenim odreenom socio-kulturnom kontekstu. Naputajui empiristiki ideal percepcije kao korespondencije sa stvarnou,4 mogue je pokazati da razliita vienja UFO fenomena ne poivaju na
U okviru logikog pozitivizma/empirizma, implicitno ili eksplicitno, empiristi (na osnovu metafizike pretpostavke) izjednaavaju iskustvo i stvarnost, smatrajui da se univerzalni iskazi neke naune teorije mogu izvesti iz iskustva, i samo iz iskustva, te se tako nauka nuno mora temeljiti na empirijskoj osnovi. Smatra se da je cilj nauke dostizanje istine, da nauna zajednica poseduje adekvatan metod za njeno generisanje (kontrolisano posmatranje kojim se jednoznano i jednosmerno formuliu isti, istiniti, neoborivi, teorijom nekontaminirani opservacioni iskazi izvedeni iz pasivnog i autonomnog iskustva, i induktivna generalizacija kojom se izvode univerzalne optevaee zakonomernosti koje predstavljaju istinite deskripcije stvarnosti i ija se istinitost moe dokazati/potvrditi), kao i da je taj metod univerzalan, uvek i svuda primenljiv (metodoloki monizam). Primenom tih metoda, koji ujedno odvajaju nauku od nenauke, metafizike ili pseudonauke, novootkrivene istine pridruuju se ve postojeem korpusu apsolutnih injenica i nepromenljivih istina (kumulativizam). Meutim, utvreno je da je nemogue formulisati iste opservacione iskaze koji belee iskustvo koje bi bilo prirodno i istinito i koje bi tvorilo empirijski temelj nauke (uvek postoji apriorni referentni okvir/teorija koji usmerava, klasifikuje i organizuje percepciju), te da je indukcija nelegitimna (na osnovu partikularnog, konanog iskustva neobrazloeno se izvode generalni zakljuci). Uoavanjem manjkavosti empirizma, priznato je da se periodino javljaju naune revolucije koje dovode u pitanje (potpuni ili delimini) ontoloki interteorijski redukcionizam (radikalno menjanje naunog kategorijalnog aparata/paradigm) koji pokazuje da postoji subterminacija (mogua su nekompatibilna teorijska reenja za iste opservacione posledice) i nesamerljivost (razliite, pa ak i sukcesivne teorije na razliite naine segmentiraju i organizuju iskustvo i stvarnost, te se ne mogu ni precizno uporeivati). Iako se pozitivistika slika nauke , . . . 7. . 2 (2012)
4

384

NINA KULENOVI

"naturalizovanoj percepciji objektivne stvarnosti", ve da je re o percepciji zavisnoj od ireg referentnog semantikog okvira koji je generie, te ukazati na to da su priroda i sadraj UFO fenomena izuzetno osetljivi na kulturne predstave i oekivanja koji interpretaciju i percepciju determiniu. U tom smislu, kao polazite analize uzima se stanovite koje epistemologiju shvata kao socio-kulturno generisani pogled na svet.5

Kratka povest UFO vremena

Zvanino roenje UFO fenomena smeta se u 1947. godinu, kada je ameriki pilot i biznismen Kenet Arnold uoio devet neidentifikovanih svetleih letelica u obliku diska. Arnoldovo iskustvo privuklo je veliku medijsku panju u vodeoj dnevnoj tampi, u kojoj je i skovana i danas koriena sintagma "letei tanjiri" (Sinani 2010a), formirajui tako novu "stvarnost" u ijim e se okvirima ljudi razliitih profila i, kako e se kasnije ispostaviti, razliitih polazinih teorija u pogledu "realnosti" navodnih UFO, koje pak uslovljavaju svaku dalju percepciju fenomena, ishodei nepomirljivim stavovima prepirati narednih decenija. Meutim, istorija UFO fenomena i njegovog povezivanja sa vanzemaljskom inteligencijom znatno je dua. Uprkos tome to verovatno nije mogue precizno rekonstruisati genezu tog fenomena, niti tanu putanju prenoenja odreenih predstava, ideja i verovanja iz kolektivne svesti u proizvode popularne kulture i obratno, mogue je pretpostaviti da je za nastanak UFO fenomena bila neophodna fuzija nekoliko razliitih ideja kako bi se uobliio referentni okvir koji bi "udne nebeske pojave"6 interpretirao kao vanzemaljske letelice.
podudara s popularnom predstavom o nauci, poev od ezdesetih godina XX veka pozitivizam umnogome gubi kredibilitet (v. Sineli 1986; 2009). 5 Ne ulazei u detaljnu kritiku opservacionizma Karla Popera i nemogunost ontolokog razdvajanja teorija i injenica koja je znaajno uticala na istoriju, sociologiju, antropologiju i politiku nauke, u ovom kontekstu bitno je usvojiti da je, kao derivat dirkemovskog naslea i epistemoloke institucionalizacije Sapir-Vorfove hipoteze u okviru antropologije, individualna percepcija mahom shvaena kao determinisana kulturom. U tom smislu, interpretacije iskustava imaju osnovu u okvirima dostupnih kulturnih znaenja, koja usmeravaju i organizuju percepciju, i kao validnu potvruju odreenu vrstu interpretacije na kulturno dominantan/legitiman nain u smislu da je "sva nauka etnonauka" (Milenkovi 2010, 41-42). 6 Kako bi se "udne nebeske pojave" smatrale dovoljno "udnim" da bi zavredele iru panju, moraju se ticati nebeskog objekta kao fenomena koji se po svom izgledu, ponaanju ili interpretaciji izdvaja od svih konvencionalnih kategorija, tj. kao neto to je nemogue uklopiti u kategorije konsenzualno prihvaenog prirodnog univerzuma (Bullard 1982, 16). Veliki podsticaj retroaktivnom traenju dokaza u istoriji za ve uspostavljene ufoloke teorije dalo je delo amerikog pisca arlsa Forta koji je, u nizu publikaIssues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

POREKLO UFOLOGIJE U POPULARNOJ KULTURI

385

Na prvom mestu, za stvaranje UFO fenomena onakvog kakvog ga danas poznajemo, neophodno je bilo stvaranje i odreeni stepen recepcije ideje o mnotvu naseljenih svetova. Iako se zaeci te ideje mogu nai jo kod grkih atomista,7 deo podloge na kojoj su nastale moderne tvrdnje ocrtali su sedamnaestovekovni De Fontenelovi Razgovori o mnotvu svetova, a uvrstile osamnaestovekovne fantastine prie vedskog teologa i mistika Emanuela Svedenborga koji je opisivao ivot na razliitim planetama, usredsreujui se posebno na Mars (Crowe 1997). Iako je s vremenom nauka pokazala da na Marsu nema uslova povoljnih za razvitak ivota,8 Mars je u popularnoj imaginaciji, romanima, filmovima i kontakterskim narativima (v. Sinani 2010c) ostao najee mesto odakle vanzemaljci dolaze, dok ira popularizacija predstave o Marsu naseljenom vanzemaljskom inteligencijom verovatno najvie duguje H. D. Velsovom romanu Rat svetova (1898) i istoimenom, na romanu baziranom, filmu (1953). Na drugom mestu, neophodno je bilo stvoriti, i u javnu svest potom uvesti, ideju da pripadnici vanzemaljske inteligencije imaju odreene motive da poseuju Zemlju, bilo da su ti motivi iz zemaljske perspektive kolonizatorski i loi, kao to je to zamiljao Vels, ili prosvetiteljski i dobronamerni, kao to to veoma esto zamiljaju kontakteri. Tree, nuan uslov za tumaenje "udnih nebeskih pojava" kao manifestacije vanzemaljske inteligencije bilo je stvaranje nauci suprotstavljenih (kvazi)religijskih i (pseudo)naunih konceptualnih okvira za objanjenje porekla i razvoja oveanstva koji bi pretendovali na "popunjavanje praznina" u etabliranom naunom shvatanju sveta, to u najjezgrovitijem vidu nalazimo u teoriji o drevnim astronautima iji je najreprezentativniji predstavnik vajcarski autor Erih fon Deniken. I etvrto, bez ega prethodna tri ne bi mogla da saine taj neobini amalgam predstava, ideja i verovanja zvani UFO fenomen, bilo je neophodno postepeno stvaranje socijalnog, kulturnog, politikog i ideolokog diskursa koji je izcija objavljenih izmeu 1919. i 1932, spekulisao da su vanzemaljci posetili Zemlju u davna vremena, da je drevna mitologija zapravo svedoanstvo o vanzemaljskoj poseti, kao i da su ih tadanji ljudi potovali kao bogove. Fort je tako na izvestan nain pripremio teren za teoriju o drevnim astronautima i njenom najpoznatijem predstavniku, Erihu fon Denikenu, olakao posao budui da je pre samog Denikena ideja o drevnim astronautima ve bila prisutna u proizvodima popularne kulture (v. Steinmeyer 2008). 7 Atomisti (Leukip, Demokrit i Epikur) smatrali su da postoji neogranien broj atoma u neogranienom broju svetova i da negde, nedostupan naim opaajnim mogunostima, postoji neogranien broj naseljenih kosmosa uporedivih sa naim. Ideja o mnotvu naseljenih svetova potisnuta je u narednom milenijumu, zahvaljujui uticaju Aristotela i Platona koji su tvrdili da jedinstvenost tvorca implicira i jedinstvenost tvorevine i potonjem irenju i uticaju hrianstva (Crowe 1997). 8 Ili barem ne za razvitak onakvog ivota i inteligencije kako ih mi u ovom trenutku zamiljamo. Shvatanja inteligencije, njenog porekla, razvoja i svrhe, uglavnom konceptualizovane aparatom jednolinijskog evolucionizma, determinizma i antropocentrizma, mogla bi biti predmet zasebnog rada. , . . . 7. . 2 (2012)

386

NINA KULENOVI

nedrio ambivalentan stav prema nauci. S jedne strane, nauni progres praen tehnolokim progresom pobudio je u javnoj svesti nelagodnu meavinu straha od potencijalne katastrofe i nade u bolju budunost.9 S druge strane, upravo je tehnoloka vizija stvarnosti isprva i omoguila formiranje eksplanatorne sheme na osnovu koje bi se "udne nebeske pojave" tumaile tehnolokim kategorijama. Konano, klimanje pijedestala nauke kao jedinog izvora kognitivnog autoriteta koji bi s lakoom pruio nesporne odgovore na sva pitanja koja zaokupljaju ljudski rod, praeno sekularizacijom drutva, atomskim ratom, ratovima ideja i ideologija, prokrilo je put kojim su teorije o vladinim i naunim zaverama stigle u javnu svest i neraskidivo se uklopile u savremeni UFO fenomen. Kad je re o ideji o naseljenom kosmosu, iako prilino stara, ona svoj konkretniji oblik dobija krajem XIX veka. Za ufoloku literaturu, popularnu kulturu i popularne predstave o naseljenom kosmosu, pored posrednog doprinosa Emanuela Svedenborga, najvie znaaja imaju ideje italijanskog astronoma ovanija Skjaparelija, koji je 1877. godine "otkrio" navodne pravilne paralelne linije koje se prostiru du obala isto toliko navodnih mora na Marsu. Skjapareli ih je nazvao kanalima, to je mnoge itaoce navelo na zakljuak o njihovom vetakom poreklu. Dok se u naunim i nenaunim krugovima vodila rasprava oko toga da li su kanali prirodna povrinska struktura planete, vetaka tvorevina ili pak optika iluzija, interesovanje javnosti za Skjaparelijevu teoriju dodatno je podgrejao ameriki astronom Persival Louel, iznosei pretpostavku da su kanali zapravo irigaciona mrea koja vodom s polova snabdeva ostatak planete ije se stanovnitvo bori za opstanak (Bullard 2000, xix-xx). Uprkos tome to je veina astronoma odbacila teoriju o kanalima na Marsu, ira publika je njome bila fascinirana, te stoga ne udi popularnost Velsovog Rata svetova iz 1898. godine. Pozajmivi Louelovu teoriju i nadgradivi je ambicioznijim poduhvatima Marsovaca u borbi da preive, Vels je zamaglio granice izmeu stvarnosti i fikcije. Budui da je poetak XX veka bio doba nesigurnosti, straha i paranoje koje e odvesti u Prvi svetski rat, pria o invaziji vanzemaljaca u datom socio-politikom kontekstu moe se s lakoom iitavati kao strepnja pripadnika srednje klase da bi ih neka (van)zemaljska superiornija spoljna sila mogla pokoriti, pa ak i unititi. S obzirom na to da je kroz Louelove ideje Mars u popularnu kulturu plasiran kao umirua planeta ije se stanovnitvo, naavi se u surovim uslovima, bori za opstanak, ovozemaljske je pretnje bilo jednostavnije artikulisati preko izmatanog vanzemaljskog lika (Kaveney 2005, 37-40), ija je postojbina, sticajem prethodno pomenutih okolnosti, bila smetena na Mars.10 Rat svetova
O antiratnoj intelektualnoj klimi koja je doprinela produbljivanju krize javnog poverenja u nauku bie rei neto kasnije u tekstu. 10 ak je i Nikola Tesla na prelomu vekova tvrdio da je pomou elektromagnetnih talasa detektovao signale inteligentnog porekla s Marsa, to je izazvalo kratkoronu senzaciju (irkovi 2009, 109-127). Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)
9

POREKLO UFOLOGIJE U POPULARNOJ KULTURI

387

dodatno je inspirisao nadolazeu naunofantastinu literaturu, palp magazine dvadesetih i tridesetih godina, kao i naunofantastina filmska ostvarenja iz pedesetih godina XX veka, iji su sadraj neretko ispunjavala marsovska udovita. Dakle, Marsovci su u tadanjoj popularnoj imaginaciji funkcionisali ne samo kao vanzemaljski neprijateljski nastrojeni Drugi, ve su, na znatno prizemnijem nivou, otelovljavali napetosti i strepnje karakteristine za godine velike ekonomske krize i socijalne i politike nestabilnosti pred Drugi svetski rat (v. Brinkley 2009), kao i neto kasnije hladnoratovske tenzije koje e svoj odraz nai u posleratnoj naunofantastinoj filmskoj produkciji. U tom smislu, nije iznenaujue to je realistika radijska adaptacija Rata svetova Orsona Velsa 1938. godine izazvala masovnu paniku: telefonske linije su bile zaguene, a milioni ljudi su pozatvarali prozore ne bi li se zatitili od otrovnog gasa (Gardner 1957, 38-39).11 Od tridesetih godina XX veka, pa sve do zavretka Drugog svetskog rata, misteriozna svetla kako na nonom tako i na dnevnom nebu, posmatrai na zemlji i vojni piloti interpretirali su na najrazliitije naine: od sovjetskih pijuna, preko svetleih lopti nazvanih foo fighters, za koje se verovalo da su jo nepoznato protivniko tajno oruje, do misterioznih raketa nazvanih ghost rockets. Ono to je u ovom kontekstu bitno naglasiti jeste da odrednica "napredno" ima fleksibilno znaenje, zavisno od tekueg ideala naprednog dizajna od improvizovanih letelica krajem XIX veka, preko aviona i raketa, do nepoznatog tajnog oruja kao i da je sadraj koji se u njih uitava uslovljen kontekstom produkcije ideja koji diktira ko se trenutno smatra politikim/ideolokim protivnikom. Shodno tehnolokim promenama i socijalnom, kulturnom i politikom kontekstu, formiraju se oekivanja posmatraa, uslovljavajui percepciju tih udnih nebeskih pojava koje su uvek korak ispred poznate stvarnosti, ali uvek u domenu onoga to se moe spoznati i u okvirima trenutnog imaginativnog polja (Bullard 2000, xvi-xvii). U tom smislu, iako interesovanje za udne nebeske objekte opstaje kao konstanta tokom istorije, specifine forme njihovog razumevanja prate puls dominantih koncepata vremena.
Posmatrana iz perspektive istorije i filozofije nauke, ali i irih rasprava o socijalnoj konstruisanosti "stvarnosti", "injenica" i "istine", masovna panika koju je izazvala Velsova radijska adaptacija veoma je zanimljiv fenomen, utoliko to je cirkularno konstituisanje teorija i injenica dovelo do njihovog strukturalnog stapanja u sociokulturno kontingentnoj ali ipak, za odreene delove populacije, i zaista epistemoloki objektivnoj "injenici". U tom smislu, u nekim je krugovima postalo teko razluiti ideju o objektu/pojavi/entitetu od objekta/pojave/entiteta samog, budui da je ideja o vanzemaljcima koji napadaju Zemlju u kontekstu socijalnih nemira i sadrajem popularne kulture natopljene imaginacije o naseljenom Marsu i vanzemaljskoj invaziji ishodila generisanjem ontoloki "stvarne" i "istinite" slike o vanzemaljcima i njihovoj "objektivnoj" aktivnosti, koje su zaista imale objektivne reperkusije. Dakle, ukoliko objekti i postoje kao ontoloki objektivan fenomen, sadraj koji se u njih uitava moe varirati u zavisnosti od socio-kulturnog konteksta. , . . . 7. . 2 (2012)
11

388

NINA KULENOVI

Ka formiranju stabilnog ufolokog diskursa

Posle Arnoldovog svedoanstva, koje je dobilo irok publicitet u dnevnoj tampi i asopisima, letei tanjiri postaju deo gotovo samopodrazumevajue stvarnosti. Zvanino inicirana Arnoldovim svedoanstvom, poinje da se gradi svojevrsna tradicija ponaanja tih objekata i ljudskih oekivanja o tome kako oni treba da se ponaaju i izgledaju, tradicija koja se, zahvaljujui masovnim medijima i globalnoj komunikaciji, rairila svetom i postala neka vrsta optepoznate kategorije. im je uspostavljen referentni okvir koji neuobiajene nebeske fenomene tumai kao letee tanjire, uinjen je korak ka formiranju relativno koherentne semantike matrice koja e postepeno upiti postojee ideje o mnotvu naseljenih svetova, pobudama vanzemaljaca za dolazak na Zemlju, alternativne teorije o poreklu, razvoju i svrsi ljudske vrste, kao i trend nepoverenja u vladu i nauku zaslune za prevoenje iskustva o udnim nebeskim pojavama u taj novouspostavljeni amalgam predstava, ideja i verovanja zvani UFO fenomen. Nekoliko nedelja po objavljivanju Arnoldovog doivljaja, FBI je sasvim ozbiljno razmatrao mogunost da su te letelice deo sovjetskog sistema pijunae, budui da su na njegovu adresu stizale prijave u kojima je navoeno da je na tanjirima uoen komunistiki simbol srpa i ekia (Bartholomew 1991). Meutim, poetkom pedesetih, motiv o tajnim orujima postepeno poinje da klizi ka ideji o letelicama vanzemaljskog porekla. Zahvaljujui neprekidnom prilivu svedoenja o leteim tanjirima, a u sprezi s rastuim korpusom popularnih knjiga i lanaka koji su govorili u prilog vanzemaljskom poreklu tih letelica, nastaje diskurs koji je UFO fenomenu dao oblik u kojem ga i danas poznajemo. Formira se krug ija ve poprilino vrsta verovanja u vanzemaljce i njihove posete, iako u naunim krugovima stigmatizovana kao iracionalnost nepotkrepljena dokazima,12 ohrabruju ljude da sopstveno iskustvo interpretiraReagujui na brojna svedoanstva i popkulturne senzacije, amerika vlada je pokuala da, kroz projekte Sign, Grudge i Blue Book, ustanovi o emu se zaista radi. Meutim, poslednji istraivaki projekat koji je dobio ozbiljniju finansijsku podrku drave okonan je 1969. godine izvetajem tzv. Kondonovog odbora. Zakljueno je da je itav UFO fenomen nastao kao proizvod pogreno protumaenih prirodnih pojava, neosnovanih i neutemeljenih zavera ili prevara. Negirajui "stvarnost" UFO fenomena i smetajui ga u domen socijalne ili individualne patologije i smatrajui da dalje prouavanje ne zavreuje naunu panju budui da ni na koji nain ne bi moglo unaprediti tekue nauno znanje niti doneti nauno plodne rezultate zakljueno je da se izjednaavanje udnih nebeskih pojava i hipoteze o vanzemaljcima mora proterati iz kolektivne svesti, budui da polazi od besmislene i pogreno protumaene grae. Meutim, budui da je Kondonov odbor ostavio 30% svedoanstva neobjanjenim, kao i da je njegova istraivaka metodologija pretrpela nemilosrdnu kritiku u ufolokim krugovima (Hynek 1972, 239-265; McDonald 1969), njegov izvetaj je dunuo vetar u jedra ve prilino ilavim Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)
12

POREKLO UFOLOGIJE U POPULARNOJ KULTURI

389

ju u svetlu vanzemaljske paradigme, to prvobitnim verovanjima uliva dodatnu snagu.13 Skepticizam spram "stvarnosti" vanzemaljskih poseta Zemlji, koji itav UFO fenomen pripisuje pogreno protumaenim prirodnim pojavama i omakama u opaanju, meutim, ostavio je veliki procenat navodnih svedoanstava neobjanjenim. Time je nezadovoljnim ufolozima i UFO vernicima, uznemirenim zvaninom naunom politikom ravnodunosti i (apriornog) skepticizma, pruen plodan teren za najrazliitije teorije zavere o vladinom zatakavanju i nemoi nauke, u kontekstu posleratnog ionako ve poljuljanog autoriteta vlada i vojski. Sa svakim novim neuspelim pokuajem racionalistiki orijentisane nauke da se adekvatno nosi s ovim fenomenom, jaz se sve vie irio, otvarajui sve vie prostora za metafizika reenja. U svetu u kojem je nauni racionalizam proizveo tehnoloki napredak s nepredvidljivim implikacijama koje drutvena misao potencijalno nije u stanju da isprati; u svetu "koji se rapidno menja", u eri globalizacije i eksplozije informacija, "odbacivanja metanaracija", postmodernistike kakofonije razliitih, potencijalno nesamerljivih glasova, teorije zavere koje povezuju inae nepovezane dogaaje, unose elemente predvidljivosti, razumljivosti i oseanja da je tok dogaaja pod kontrolom (Keely 2009) te su otud, iako neprijatan, ipak pogodan odgovor na nesigurnost, dezorijentisanost, fragmentarnost i multivokalnost savremene kulturne logike mogu se initi privlanim kao vrsta kognitivnog mapiranja i spajanja naizgled nepojmljivog totaliteta stvarnosti. Naime, 1950. godine u amerikom magazinu Time, Donald Kihou objavljuje jo uvek uticajan lanak "Flying Saucers are Real", ija je dopunjena verzija postala bestseler. Reciklirajui ideje arlsa Forta i napadajui nauni i politiki establiment, Kihou je optuio vladu i vojnu avijaciju da ne posveuju dovoljnu panju UFO fenomenu, smatrajui da se spektakularni manevri koje izvode navodne letelice krei sve poznate zakone fizike moraju pripisati nekoj vioj inteligenciji, da ta inteligencija posmatra Zemlju ve barem dva veka i da je to posmatranje intenzivirano posle eksplozije atomske bombe 1945. godine.14 Iste godine pojavljuje se i knjiga Frenka Skalija15 Behind the
UFO verovanjima o vladinoj zaveri, u vreme kada je poverenje u dravne institucije ionako bilo uzdrmano Vijetnamskim ratom, aferom oko ubistva Dona Kenedija, Makartijevim sasluanjima i aferom Votergejt. Spekulacije o tome ta UFO mogu biti samo su dodatno podgrejale misteriju koja je postala vitalna snaga samog fenomena. 13 Ili, ukoliko shvatimo UFO narative kao memorate verovanja pruaju osnov za memorate, memorate osnauju legende, a legende povratno uvruju verovanja (v. Dewan 2006). 14 Ideja o tome da Zemlju i njene stanovnike posmatraju/kontroliu raznorazna bia i stvorenja prilino je heterogena. Meutim, u ovom kontekstu vano je pomenuti da su takve ideje ve postojale u naunofantastinoj literaturi i da je uslonjavanje UFO fenomena doprinelo njihovom inkorporisanju u UFO diskurs. Naime, od romana ila Verna i Velsove knjige Time Machine, preko pria objavljenih u magazinima , . . . 7. . 2 (2012)

390

NINA KULENOVI

Flying Saucers, u kojoj autor optuuje tadanjeg predsednika Harija Trumana za politiku utanja o leteim tanjirima i tvrdi da je vojska pokupila ostatke leteih tanjira koje je, zajedno sa nekoliko preivelih vanzemaljskih pilota, sklonila u svoju bazu daleko od oiju javnosti, ne bi li obrnutim inenjeringom pronikla u tajne napredne tehnologije.16 U istim tim burnim pedesetim godinama, Grej Barker pie svoju uvenu knjigu They Knew Too Much About Flying Saucers, koja zvanino uvodi ljude u crnom u ufoloke krugove i popularnu kulturu. Naime, Barker je nastojao da osvetli razloge zbog kojih je Alfred Bender, dotadanji ef Internacionalnog biroa za istraivanje leteih tanjira, naprasno napustio Biro i digao ruke od svih ufolokih istraivanja. Tri oveka u crnom koja su, prema Barkerovim spekulacijama, mogli biti slubenici CIA-e ili sami vanzemaljci, posetila su jedne noi Bendera i rekla mu da se preda bez borbe.17 Da li se misteriozni ljudi u crnom tumae kao pripadnici neke vladine slube ili vanzemaljski posetioci,18 verujem
Amazing Stories i Fate, ire se ideje o upljoj planeti Zemlji, ije peine i rupe nastanjuju letei tanjiri ili zla bia koja odailju talase kojima kontroliu ljudske umove. Bilo da je re o zlim biima zvanim dero, koja izazivaju katastrofe poput ruenja aviona, brodoloma i nervnih slomova ljudi, a koja su popularizovana delom Roberta ejvera za ije su prie mnogi itaoci tvrdili da nisu fikcija jer su, navodno, i sami imali iskustva s tim biima, dok je sam ejver tvrdio da su ga ta bia kidnapovala i ukrala mu primerak knjige u kojoj je opisao njihovu delatnost ili o klasi reptiloidnih humanoida koji vladaju svetom, u delima nama neto savremenijeg Dejvida Ajka, delovi paranoidne i konspirativne UFO literature su inspiraciju crpli iz ovih pria i koristili su ih kada je trebalo pruiti "dokaze" o vladinoj zaveri (v. Keel 1975). 15 Prezime Dejne Skali iz uvene TV serije X-files verovatno je referenca na Frenka Skalija. 16 Nakon Skalijevog bestselera, ameriko vojno vazduhoplovstvo je godinama primalo pisma u kojma se javnost interesovala da li se "mali zeleni" zaista kriju u njihovoj bazi. Skalijeva knjiga posluila je kao osnov za kasnije teorije zavere, poput Rozvela, koje, zajedno sa zaverom oko tajnovite oblasti Area 51 i navodnih MJ-12 dokumenata, postaju posebno aktuelne od osamdesetih godina XX veka. Teorije zavere u ijem su sreditu vlada/vojska/vanzemaljci veoma su arolike i u velikoj su meri inkorporirane u popkulturni ufoloki diskurs, to se, na primer, moe videti u filmu Indipendence Day ili u nebrojenim televizijskim dokumentarcima koji nastoje da otkriju "pravu istinu". 17 Na Barkerov nagovor, i sam Bender je neto kasnije napisao knjigu Flying Saucers and the Three Men u kojoj opisuje kako su ga udovini vanzemaljci odveli na Antarktik, to se, iako manje popularno od potonje prie Beti i Barnija Hila, smatra jednim od prvih narativa o otmici (Reece 2007, 62-68). 18 Iako se iza ljudi u crnom najee kriju vladini slubenici ili vanzemaljci, ponekad ih identifikuju i kao Jevreje, Burmance ili Induse, zavisno od socio-kulturnog konteksta ili politike uitavanja znaenja u Drugog (v. Rojcewicz 1987). Verovatno najbolju ilustraciju zbunjujue zagonetke ko su ljudi u crnom, kakve su njihove namere, u kakvom su oni odnosu sa vladom ili samim vanzemaljcima, predstavlja TV serija Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

POREKLO UFOLOGIJE U POPULARNOJ KULTURI

391

da je sasvim nebitno. U kontekstu krize i nepoverenja u vladu, nauku i vojsku, kao centralne institucije drutva, bilo da vlada zna neto o leteim tanjirima pa je stoga iz nekog razloga primorana da uutkava ljude koji znaju previe, ili je pak nesposobna da obuzda vanzemaljce koji presreu njene graane u tamnim noima, oba sluaja na veoma jasan nain odslikavaju i stvarno ili fiktivno artikuliu kolektivnu percepciju i raspoloenje datog vremena. I dok pedesetih godina poinje da buja literatura koja anegdotalno opisuje bezbrojna iskustva vienja neidentifikovanih letelica, "demistifikujui" zvaninu zaveru utanja i napadajui vojno vazduhoplovstvo, istovremeno poinje da se spekulie o poreklu i svrsi navodnih letelica, dok Holivud kapitalizuje zainteresovanost javnosti za fenomen, pothranjujui veru ljudi da su neidentifikovane letelice vanzemaljskog porekla. Filmovi iz pedesetih, kao to su The Day the Earth Stood Still i The Thing from Another World, Killers from Space, Invaders from Mars, Invansion of the Body Snatchers, I Married a Monster from Mars, War of the Worlds ili Earth Versus Flying Saucers, i danas se mogu smatrati paradigmatinim primerima kad je re o ambivalentnom tretiranju vanzemaljskog lika. Mada bi se samo analizi hladnoratovskih strahova, suprotstavljenih ideologija, sindroma Velikog brata, stavova prema Drugom i politikog nezadovoljstva reflektovanih u filmovima iz pedesetih godina mogao posvetiti poseban rad (v. Hendershot 1997; Smoodin 1988; Vizzini 2009; Mann 2004), u ovom je kontekstu bitno naglasiti da je tadanji holivudski imaginarijum uspostavio referentnu matricu u ijim e se okvirima kretati narativi kontaktera i narativi o otmici. Dok e benevolentno bie naprednih znanja, etikih kodeksa i superiorne tehnologije, zabrinuto za pravac u kom se kree oveanstvo, prikazano u filmu The Day the Earth Stood Still postati osnova na kojoj e se graditi kontakterske ideje i po(r)uke,19 u ostalim filmovima su zaeti motivi koji e posluiti kao osnova za gradnju narativa o otmici. Od pedesetih godina i sve vea kontakterska zajednica, UFO entuzijasti i (pseudo)naunici poinju vredno da liu prste i trae istorijske dokaze o vanzemaljskim posetama. Svakako najpoznatiji i najkontroverzniji zastupnik teorije prema kojoj "ufomanija" nije prolazni hir niti tekua popkulturna zabava, ve kontinuirani fenomen vanzemaljskih poseta Zemlji koje su direktno uticale na razvoj oveanstva, jeste Erih fon Deniken. Iako sam Deniken nije bio previe originalan, budui da je samo napravio koherentnu filozofiju od ve postojeih
X-files, kao jedna od najpopularnijih serija svoga doba. X-files svakako odslikavaju krizu poverenja u institucije savremenog drutva i mogunosti kritike zvanine ideologije i vladajuih struktura, kombinovanu sa strahom od nauke i tehnologije i interesovanjem za spiritualno i okultno (v. Kellner 2003, 126-159). 19 Isti je sluaj i sa neto kasnijim filmskim ostvarenjima poput Close Encounters of the Third Kind i ET, u kojima su vanzemaljci prikazani kao mudra i prijateljski nastrojena bia. , . . . 7. . 2 (2012)

392

NINA KULENOVI

ideja arlsa Forta20 i tvrdnji da su legende, mitovi, foklorne prie i religijski tekstovi odraz stvarne istorije,21 svakako mu se mora priznati zasluga za uvoenje teorije o drevnim astronautima u popularnu kulturu i javnu svest. Deniken je u Chariots of the Gods?, knjizi objavljenoj 1968. godine, povezao drevnu mitologiju i Bibliju s Arnoldovim svedoanstvom, misterije drevne prolosti sa leteim tanjirima. Naime, on je tvrdio da se bioloka i kulturna evolucija ne mogu razumeti ukoliko ne pretpostavimo postojanje i uplitanje neke vie vanzemaljske inteligencije u tok ljudske istorije. Drugim reima, ideja vodilja denikenovske filozofije jeste da su vanzemaljci odgovorni za stvaranje oveanstva genetskim inenjeringom, te da su upravo vanzemaljci poduili ljude znanjima22 potrebnim za gradnju drevnih svetskih uda poput egipatskih piramida, megalita, Naska linija, itd.; da su odreeni artefakti i pronalasci suvie napredni i sloeni da bi bili rezultat delatnosti praistorijskog oveka i da se irom sveta u peinskim crteima, skulpturama, grnariji i pisanim spomenicima mogu pronai doslovne predstave tih vanzemaljskih posetilaca.23 Knjiga je smesta postala
Ideje da nauka nije kadra da objasni sve fenomene koji se tiu ljudskog roda, kao i da ljudi mogu biti vlasnitvo vanzemaljaca koji povremeno dolaze da ih obiu. 21 Pedesetih i ezdesetih godina XX veka Henri Kjelson je tvrdio da su te prie odraz stvarnih dogaaja kao i da se razna napredna dostignua, poput astronomskih saznanja, baterija u Bagdadu i elektrinog osvetljenja u egipatskim piramidama, mogu pripisati nasleu drevne visoke kulture koja je potekla sa potopljene Atlantide. Deniken je u svom kvazinaunom hiperdifuzionistikom uenju zapravo samo zamenio Atlantiane vanzemaljcima. Isto tako, 1957. godine, astrofiziar Moris Desap objavljuje knjigu The Case of UFO. Usredsreujui se na arheoloke misterije, smatrao je da je megalite drevnog sveta bilo mogue izgraditi iskljuivo upotrebom "zrakova" iz leteih tanjira. Desap je bio i jedan od prvih koji je istraivao religijske implikacije fenomena, tvrdei da razliite religijske manifestacije mogu stajati u direktnoj vezi sa leteim tanjirima. (Anderson 2000, 20-25; Lewis 2000, 68). 22 U okviru antropologije, grube paralele se mogu povui s nasleem Marsela Griola, koji je u svojoj knjizi Le Renard Ple tvrdio da Dogoni imaju veoma napredna znanja o zvezdi Sirijus. Robert Templ 1976. objavljuje knjigu u kojoj tvrdi da su Dogone, budui da je bez teleskopa nemogue imati astronomsku kompetenciju kakvu su oni imali, u drevnoj prolosti posetili stanovnici Sirijusa i preneli im svoja znanja o astronomiji (v. Ridpath 1978). Iako je tema ponovljenih istraivanja od velikog znaaja za antropoloku metodologiju u pogledu osveivnja neophodnosti kontekstualizacije i kulturalizacije epistemologije i preispitivanja injeninog statusa tako dobijenih etnografskih opisa (Kova i Milenkovi 2006) te je Griolovu metodologiju i rezultate u velikoj meri doveo u pitanje Volter van Bek (Beek 1991) svojim ponovljenim istraivanjem Dogona to ne menja injenicu da je u popularnoj kulturi navodno dogonsko poznavanje astronomije pretvoreno u jo jedan "dokaz" teorije o drevnim astronautima. 23 Radovi Eriha von Denikena se na studijama arheologije esto izuavaju kao paradigmatian primer kako ne treba izvoditi naune zakljuke (v. Feder 1999, 180215). Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)
20

POREKLO UFOLOGIJE U POPULARNOJ KULTURI

393

svetski bestseler i nadahnula televizijski dokumentarac In Search for Ancient Astronauts, koji je dodatno podstakao prodor ideje o drevnim astronautima u popularmu kulturu (Anderson 2000).

Deniken i "hronosinklastiki infundibulum"24

Vanzemaljci (navodno) nikad nisu pronaeni i (zvanino) ne postoje dokazi koji bi ukazivali na to da udne nebeske pojave, zagonetni objekti ili neobjanjeni fenomeni stoje u direktnoj vezi s aktivnou vanzemaljaca. Meutim, UFO diskurs e se, iako centriran oko (navodno) nepostojeih fenomena, vremenom pokazati kao potencijalno veoma opasan amalgam verovanja koji dovodi u pitanje etablirano znanje, mehanizme koji se tradicionalno smatraju jedinim legitimnim kanalima za njegovo generisanje, kao i institucije zaduene za njegovo uobliavanje, transformaciju i distribuciju. Delo Eriha fon Denikena, kao i popularnost UFO diskursa, jesu eda svog vremena. Oni se javljaju i dobijaju najvei zamah u kontekstu politikih, naunih i ideolokih tenzija koje otvaraju mogunosti za proliferaciju teorija i objanjenja, preispitivanje zasnovanosti dotadanjih postulata i borbu za uspostavljanje novih naina tumaenja sveta, stvarnosti i teorija bilo da se radi o teorijama u strogo naunom smislu te rei, ili o neto spekulativnijim aksiolokim preispitivanjima. Naime, godine posle Drugog svetskog rata obeleene su, u okviru same nauke, sve masovnijim naputanjem internalistikog shvatanja nauke kao autonomne, nekontaminirane drutvenim, kulturnim, politikim, ideolokim, ekonomskim i ostalim uticajima konteksta u kojem se odvija svaka ljudska, pa i nauna, delatnost (v. Franklin 1995). Prelazak na eksternalistiki diskurs nauke koji istinu vidi kao kontingentnu i paradigmatski determinisanu, objektivnost kao konsenzualnu, a injenice kao kontingentne, dovodi do potrebe za istorizacijom i kulturalizacijom naunog metoda i njime dobijenog znanja25 i do formiranja diskursa nauke o samoj nauci, dok stav javnosti
Hronosinklastiki infundibulum (eng. chrono-synclastic infundibulum) je fenomen iz naunofantastinog romana Kurta Vonegata The Sirens of Titan (1959). Na putu izmeu Marsa i Zemlje se moe upasti u hronosinklastiki infundibulum, tj. ona mesta gde se sve razliite vrste istine spajaju i ije bi detaljnije objanjenje uvredilo strunjaka, a zbunilo laika. Budui da je svemir nepojmljivo veliki, mogue ga je posmatrati na nebrojeno mnogo naina, ali svaki je ispravan jer ljudi irom kosmosa ne mogu da komuniciraju jedni s drugima, a samim tim ni da uu u razumnu raspravu. U tom smislu, hronosinklastiki infundibulum je mesto u kojem koegzistiraju razliiti naini da se bude u pravu. 25 Od sredine XX veka, u filozofiji, istoriji i sociologiji nauke preispituje se odnos znanja i nauke. Sve veu teinu dobija eksternalistiko shvatanje nauke i na taj nain dobijenog znanja, koji poinju da se posmatraju kao drutvene/kulturne prakse, odno , . . . 7. . 2 (2012)
24

394

NINA KULENOVI

prema nauci postaje ambivalentan. Nasuprot vizijama tehnoloke utopije, sve je prisutnija posthiroimska anksioznost, uznemirujua ideja o potencijalnoj tehnokratskoj diktaturi i/ili kataklizmi, strah od nepredvidljive budunosti koju sobom nosi ubrzani tehnoloki progres, od nesagledivih posledica neusklaenog odnosa tehnologije i etike, kao i bojazan da drutvena misao nee iznai nain da adekvatno proprati progresivni tehnoloki rast i prui odgovore na sva pitanja koja e njime biti otvorena. Raste nepoverenje u nauku kao instituciju, praeno preispitivanjem drutvene odgovornosti naunika, kao i nepoverenje u vladajuu strukturu kao zatitnika i zastupnika prava pojedinca, koja e svoje graane odgovorno informisati o sopstvenim poslovima. Izmeu ostalog, Hladni rat i Vijetnamski rat objedinjuju sumnje u nauku, tehnologiju i vladu i njihovu meusobnu vezu. Uporedo s tim, razvijaju se svemirski programi i masovne komunikacije. Posleratni procesi globalizacije i dekolonizacije menjaju geo-politiku strukturu sveta, nastaju kontrakultura, hipi pokret, antiratni pokret, pokreti za graanska prava, feministiki pokret i nova levica. Uporedo s pokretom Bog je mrtav i nasuprot teorijama o sekularizaciji, na Zapadu raste interesovanje za istonjake religije, okultno, spiritualizam, i raaju se novi religijski pokreti (Saliba 2003). Deniken i njegove teorije, uprkos najotrijoj kritici koja ne prestaje da stie iz naunog tabora, i danas ostaju veoma popularne, iz najrazliitijih razloga. Da li zato to se njegovi potovaoci oseaju ukljuenim u tajne velike misterije, to im uliva oseanje intelektualne i moralne superiornosti u odnosu na profesionalne naunike koji ne umeju ili ne ele da obelodane "pravu istinu" irokoj javnosti (Reece 2006, 96-106), da li zato to on na izvestan nain uspeva da pomiri suprotnost izmeu prirode i kulture (Carroll 1977),26 ili zato to polureligiozna, pseudonauna arheologija tei da prui jedan unifikovan, koherentan pogled na svet, podseajui u tome na religiju (Anderson 2000, 20-25)27 i nudei itaocima oseanje jedinstva i povezanosti sa komosom
sno kao deo celokupne ljudske produkcije, zavisne od drutvenih, kulturnih, politikih, ideolokih i ostalih okolnosti i relativne u odnosu na razliite kontekste i paradigme njihove produkcije, to je dovelo do krize mnogih disciplina, pa i antropologije (v. Milenkovi 2003, 25-59). 26 Strukturalistiko objanjenje Denikenovog uspeha moe biti da je on u izvesnom smislu relativizovao veitu antropoloku muku koja se tie odvojenosti prirode i kulture, utoliko to se kultura posmatra kao odvojena od prirode, ali istovremeno iz nje proistie. 27 Utemeljena na naelu metodolokog naturalizma, nauka se po definiciji bavi materijalnim aspektom stvarnosti, traenjem zakona i pravilnosti koji postoje u prirodi, kao i, najire uzev, pitanjem "kako?". Pitanja porekla, svrhe i sutine komosa, ovekove konanosti i ostala egzistencijalna pitanja, drugim reima, pitanja "zato?", ostavljena su drugim vidovima ljudske delatnosti, meu ostalim, religiji. Na primer, ukoliko astrofizika i objasni da je kosmos nastao velikim praskom, to i dalje ne reava Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

POREKLO UFOLOGIJE U POPULARNOJ KULTURI

395

(Michaud 2006, 343-345) i koliko-toliko zadovoljavajui odgovor na pitanja ovekovog porekla u svetu u kojem je nauka poljuljala veru u benevolentnog boga koji brine o nama, a "u zamenu nije ponudila nita" (Valle 1979, 115-133) i premoujui kulturni i kognitivni jaz izmeu nauke i religije (Palmer 2004, 195-205),28 teko je rei. Meutim, verujem da odgovor objedinjuje sve prethodno navedene pretpostavke. Kao odgovor na "nereene misterije prolosti" u kontekstu sve glasnijeg zalaganja za lefevrovsku istoriju koja se shvata kao konstrukcija, a ne kao skup akumulisanih injenica, nauku kao jednu od moguih etnoepistemologija koja se ne mora posmatrati kao hijerarhijski najvii oblik saznavanja stvarnosti koji poseduje apsolutni monopol na istinu, nauku iji je legitimitet dodatno uzdrman u eri ratova, u "svetu koji se rapidno menja", ili nauku koja je ostavila intelektualni vakuum sopstvenom nemoi da adekvatno odgovori na anomalije koje se ne mogu uklopiti u njen tekui teorijsko-metodoloki aparat, to je sve u popularnoj kulturi praeno ve ionako razmahanim spekulacijama o poreklu, svrsi, prirodi i sutini leteih tanjira koje pretenduju na popunjavanje tog vakuuma, i aktuelnim svemirskim programom, sve masovnijem okretanju alternativnim religijama Denikenova filozofija i potonji (kvazi)nauni i/ili (kvazi)religijski sistemi koji svoja uenja temelje na teoriji o drevnim astronautima, koji omnipotentnog boga zamenjuju inenjerom nalik oveku, ije se prisustvo kontinuirano fiziki moe opaziti, nekima se mogu uiniti intelektualno savreno smislenim i emotivno zadovoljavajuim.

Od margine do subverzije
"UFO ima vie veze sa srednjovekovnim vetiarenjem nego sa modernim svetom", pisao je istaknuti UFO skeptik Donald Menzel (prema Digh 1977, 244). No, da li je zaista tako? Vanzemaljski lik u savremenom svetu predstavlja ikoniku predstavu ogromnog diskursa koji obuhvata svedoanstva o (navodnim) letelicama, narative o otmici, o vanzemaljskoj/vladinoj zaveri, alternativne teorije o poreklu i razvoju ljudske vrste, pa ak i jednu novu teogoniju i eshatologiju, kao to pokazuju religijski pokreti iznikli na armaturama UFO diskursa. U tom smislu, od svog zaetka na marginama popularne kulture do
problem zato se to dogodilo. U tom smislu, polureligiozna arheologija i kasniji sistemi verovanja iznedreni na temeljima teorije o drevnim astronautima, iako spekulativni, daju odgovor kako je, ali i zato je nastao ljudski rod. 28 Ufologija koja podsea na religiju sree se u UFO religijama i teoriji o drevnim astronautima. Ovakav vid ufologije kombinuje moi dve vane drutvene sile. S jedne strane, nauni argon, kulturni "paket" nauke i kredibilnost koja se tradicionalno pripisuje nauci i intelektualnim nastojanjima, dok s druge, religijsko gorivo prua okvire za pitanja porekla kosmosa, smrtnosti i ljudske egzistencije. , . . . 7. . 2 (2012)

396

NINA KULENOVI

danas, UFO diskurs je postao moan subverzivni koktel verovanja i tvrdnji, koji simboliki otelovljuje kolektivne strahove od Drugog (ko god on bio u tekuoj podeli karata), nada se spasenju iji izvor locira izvan oveka samog, istie propuste politikog ustrojstva, ukazuje na manjkavosti nauke i artikulie strahove od tehnolokog i/ili tehnokratskog i globalnog drutva. Ono to je jo vanije, i ime u se detaljnije pozabaviti u nekom od narednih radova, jeste injenica da je UFO diskurs iako nastao na obodima popularne kulture i iako zasnovan na navodno nepostojeem fenomenu postao veoma moan i potencijalno opasan sistem verovanja/miljenja/znanja koji prkosi ustanovljenom znanju, dovodi u pitanje opravdanost naina na koje se ono proizvodi kao "objektivno", "stvarno" ili "postojee", i legitimnost mehanizama kojima se distribuira i cirkulie kao "istinito". Time je popularna kultura u doba krize poverenja u zvanine institucije karakteristine za drugu polovinu XX veka, kao i razgradnje ideje nauke kao vrednosno neutralne i objektivne korespondencije sa stvarnou pripremila teren na kojem e ufoloki pseudonauni diskurs nastojati da se samokonstruie kao "nauka naunija od same nauke", kao "vei prosvetitelj od prosvetitelja" i kao "objektivniji od objektivnih", drugim reima kao epistemoloki validna, metodoloki normirana, institucionalno utemeljena, ulaganja dostojna i etiki superiorna nauna disciplina.

Literatura Anderson, Pia. 2000. "Ancient Astronauts". U: James R. Lewis (ed.), UFOs and Popular Culture: An Encyclopedia of Contemporary Myth, 2025. Santa Barbara: ABC-CLIO. Bartholomew, Robert E. 1991. The Quest for Transcendence: An Ethnography of UFOs in America. Anthropology of Consciousness 2: 112. Beek, Walter E. A. van. 1991. Dogon Restudied: A Field Evaluation of the Work of Marcel Griaule. Current Anthropology 33 (2): 139147. Brinkley, Alan. 2009. The Great Depression. The Tocqueville Review 30 (2): 105121. Bullard, Thomas E. 1982. Mysteries in the Eye of the Beholder: UFOs and Their Correlates as a Folkloristic Theme Past and Present. PhD Diss. Indiana University. Carroll, Michael. 1977. Of Atlantis and Ancient Astronauts: A Structural Study of Two Modern Myths. Journal of Popular Culture 2 (3): 541550. Clark, Jerome (ed.) 2000. Extraordinary Encounters: An Encyclopedia of Extraterrestrials and Otherworldly Beings. Santa Barbara: ABC-CLIO. Crowe, Michael J. 1997. A History of the Extraterrestrial Life Debate. Zygon: Journal of Religion and Science 32 (2): 147162. irkovi, Milan M. 2009. Artefakt za svemirsko putovanje. Smederevo: Heliks. Dewan, William J. 2006. A Saucerful of Secret: An Interdisciplinary Analysis of UFO Experiences. Journal of American Folklore 119: 184202. Digh, Linda. 1977. UFOs and How Folklorist Should Look at Them. Fabula 18 (3/4): 242248. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

POREKLO UFOLOGIJE U POPULARNOJ KULTURI

397

orevi, Jelena (ur.) 2008. Studije kulture. Beograd: Slubeni glasnik. Drees, Williem B. 2002. Playing the God? Yes! Religion in the Light of Technology. Zygon: Journal of Religion and Science 37 (3): 643654. Feder, Kenneth L. 1999. Frauds, Myths and Mysteries: Science and Pseudoscience in Archaeology. Mountain View: Mayfield Pub. Co. Franklin, Sarah. 1995. Science as Culture, Cultures of Science. Annual Review of Anthropology 24: 163184. Gardner, Martin. 1957. Fads and Fallacies in the Name of Science. New York: Dover Publications Hendershot, Cyndy. 1997. The Atomic Scientist, Science Fiction Films and Paranoia. Journal of American Culture 20 (1): 3141. Houtman, Dick & Mascini, Peter. 2002. Why Do Churches Become Empty, while New Age Grows? Journal of Scientific Study of Religion 41 (3): 455473. Hynek, Allen J. 1972. The UFO Experience: A Scientific Inquiry. Chicago: Henry Regnery Co. Kaveney, Roz. 2005. From Alien to the Matrix: Reading Science Fiction Film. New York: I. B. Tauris & Company. Keel, John A. 1975. Flying Saucer Subculture. Journal of Popular Culture 8 (4): 871 896. Keely, Brian L. 1999. Of Conspiracy Theories. The Journal of Philosophy 96:(1): 109126. Kellner, Douglas. 2003. Media Spectacle. London: Routledge. Kova, Senka i Milo Milenkovi. 2006. Ponovljene studije u antropologiji. Antropologija 2: 89109. Lewis, James R. (ed.) 2000. UFOs and Popular Culture: An Encyclopedia of Contemporary Myth. Santa Barbara: ABC-CLIO. Mann, Katrina. 2004. Youre Next! Postwar Hegemony Besieged in Invasion of the Body Snatchers. Cinema Journal 44 (1): 4968. McDonald, James. 1969. Science in Default: Twenty-Two Years of Inadequate UFO Investigations. American Association for the Advancement of Science, 134th Meeting, General Symposium, University of Arizona. Dostupno na http://dewoody.net/ufo/Science_in_Default.html Michaud, Michael A. G. 2006. Contact with Alien Civilization: Our Hopes and Fears about Encountering Extraterrestrials. New York: Springer. Milenkovi, Milo. 2003. Problem etnografski stvarnog: Polemika o Samoi u krizi etnografskog realizma. Beograd: Srpski genealoki centar. Milenkovi, Milo. 2010. Istorija postmoderne antropologije:Intertemporalna heterarhija. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Srpski genealoki centar. Palmer, Susan J. 2004. Aliens Adored. New Brunswick: Rutgers University Press. Reece, Gregory L. 2007. UFO Religion: Inside Flying Saucer Cults and Culture. New York: I.B.Tauris. Reece, Katherine. 2006. "Memoirs of a True Believer". U: Archaeological Fantasies, Gareth G. Fagan (ed.), 96106. London: Routledge. Ridpath, Ian. 1978. Investigating the Sirius Mystery., The Skeptical Inquirer 3 (1): 56-62. , . . . 7. . 2 (2012)

398

NINA KULENOVI

Rojcewicz, Peter M. 1987. The Men in Black Experience and Tradition: Analogues with the Traditional Devil Hypothesis. The Journal of American Folklore 100 (396):148160. Saliba, John A. 2003. Understanding New Religious Movements. Oxford: AltaMira Press. Sinani, Danijel. 2010a. NLO religije poeci i glavni oblici. Etnoantropoloki problemi n.s. 5 (1): 120139. Sinani, Danijel. 2010b. Tehnologija. Teozofija. Teologija: religijski karakter NLO pokreta. Etnoantropoloki problemi 5 (3): 118131. Sinani, Danijel. 2010c. Flying but Unidentified! A Brief Introduction to UFO Phenomena. Antropologija 10 (1): 926. Sineli Svetozar. 1986. Konvegentni realizam i uspeh nauke. Filozofska istraivanja, god. 6, 18 (13): 713728. Sineli, Svetozar. 2009. Stara i nova slika nauke. Theoria 52: 535. Smoodin, Eric. 1988. Watching the Skies: Hollywood, the 1950s and the Soviet Threat. Journal of American Culture 11 (2): 3540. Stark, Rodney. 1999. Secularization, R.I.P. Sociology of Religion 60 (3): 249273. Steinmeyer, Jim. 2008. Charles Fort: The Man Who Invented the Supernatural. Tarcher. Swatos William H Jr. & Christiano, Kelvin J. 1999. Secularization Theory: The Course of the Concept. Sociology of Religion 60 (3): 209228. Valle, Jacques. 1979. Messengers of Deception: UFO Contacts and Cults. Brisbane: Daily Grail. Vizzini, Bryan E. 2009. Cold War Fears, Cold War Passions: Conservatives and Liberals Square Off in 1950s Science Fiction. Quarterly Review of Film and Video 26: 2839. iki, Bojan. 2010. Antropoloko prouavanje popularne culture. Etnoantrpoloki problemi n.s.. 5 (1): 1739.

Nina Kulenovi
Institute of Ethnology and Anthropology Faculty of Philosophy, University of Belgrade

Ufology: The Origins of a "Science" in Popular Culture The paper indentifies pop-cultural precursors to contemporary ufology, an unusual amalgamation of beliefs, conceptions and ideas, based on ontologically officially inexistent phenomena. The focus of the paper is on the socio-cultural context which enabled the constitution and/or transformation of the contingent semantic matrix which would interpret "strange phenomena in the sky" as alien aircraft. By contextualizing ufology within the framework of popular culture on the shoulders of which it initially stood, I will shed light on the political, ideological and ethical climate in which the initial UFO discourse emerged. The
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

POREKLO UFOLOGIJE U POPULARNOJ KULTURI

399

trail for further ufological research was opened by pointing out that pop-culture in the age of dwindling trust in official institutions which is symptomatic of the second half of the 20th century, as well as the dismantling of the idea of science as a value-neutral and objective way of looking at reality had already paved the way for a pseudoscientific/sciencelike discourse like ufology to strive to constitute itself as a "science more scientific than science itself", and as "more objective than the objective". In other words, as a epistemologically valid, methodologically standardized, institutionally grounded, fiscally viable and ethically superior scientific discipline. Key words: ufology, popular culture, sciencelike discourse, ideas about aliens, anthropology of science, culture and perception Ufologie: origine dune "science" dans la culture populaire Dans cet article sont identifis les prcurseurs pop-culturels de lufologie contemporaine, qui est un amalgame singulier de croyances, de reprsentations et d ides, fond ontologiquement sur un phnomne officiellement inexistant. Le contexte socioculturel, ayant permis la constitution et/ou la transformation de la matrice smantique contingente qui interprterait "des phnomnes clestes tranges" comme des objets volants extra-terrestres, a t clair. Par la contextualisation de lufologie dans le cadre de la culture populaire sur les fondations de laquelle elle sest dveloppe, a t expliqu le climat politique, idologique et thique au sein duquel le discours UFO a pris sa naissance. La voie a t trace des recherches en ufologie ultrieures, au temps de la crise de confiance en des institutions officielles caractristiques de la seconde moiti du XXe sicle et de la dcomposition du concept de science comme tablissant une correspondance axiologiquement neutre et objective avec la ralit par la mise en relief du fait que cest la culture populaire qui a prpar le terrain sur lequel un discours pseudo-scientifique tel que lufologie allait tenter de se construire lui-mme en tant que "science plus savante que la science ellemme", "plus objective que les objectives", autrement dit comme discipline scientifique pistmologiquement valide, mthodologiquement norme, institutionnellement fonde, fiscalement avantageuse et thiquement suprieure. Mots cls: ufologie, culture populaire, pseudo-science, reprsentations sur les extra-terrestres, anthropologie de la science, culture et perception
Primljeno / Received: 10. 03. 2012. Prihvaeno / Accepted for publication: 03. 04. 2012.

, . . . 7. . 2 (2012)