Predrag Rakic

t
skala
,.
I
C n ri a
knjiga
Beograd
Autor:
Izdavac:
Au!oCAD - skola crtanja i projektovanja ne
racunarima:
Predrag Rakic, mas. ing.
PC knjiga - Beograd
TeI/FaX: 011 ! 2390 -16B
063 I 351 - 842
Recenzijl'l:, JO\qca Milisavljevic, prof.
Miroslilv Spasov, dipL ing., prof.
Goran lukiC, dip!. ing.
Urednik: Buro Kosic, profesor
Grafika: Dejan Gambiroza
Stampa: '''Jovan'', 8eograd, teL: 011/2509-364
CIP - KaTanor1ll3a411lja y
HapoAHa 611l6nlllOTeKa Cp6l1je, 5eorpaA
. RAKIC, Predrag
AutoGAD 2002: skala crtanja i projektovanja
na racunarima i Predrag Raki6. - 2.izd. Beograd;
PC . Jovan). - 189 str.
AD b) Racunarska grafika
- Beograd. Nijedan dec ave knjige ne moze biti reprodukovan iii
bez pismene dozvole izdavaca., Svi napori su utinjeni da se u
ovoj knjiz! ne . greske, ne mozemo preuzeti odgovornost za eventualne greske i
omaske, kao ni zanjihove posledice.
OVDD
AutoCAD je programski paket narnenjen konstruisanju i projektovanju na
racunarima. Prva verzija ovog prograrna, pojavila se 1982. godine i do danas je
Autodesk, kompanija koja proizvodi softver za CAD tri'isle, izdaia i7 punih verzija
AutoC,l'D-a i mnostvo programa u Kojima je AutoCAD osnova. f\Jajveci napredak
AutoCAD-a Je izlazak iz ravni. odnosno mogucnosi projektovanja i modeiiranja u
prostoru, kao i prelazak na Microsoft Windows operaiivni sistem. Paraislno sa
izlaskom pune verzije AutoCAD-a, pojavljuje se i njegova Lite verzija za 20 -
crtanje u ravni, sa ogranicenim moguenostima crlanja 3D ( izdizanje nacrtanih
objekata u ravni, po treeoj osi ). Ova knjiga je napisana za verziju AutoCAD 2002
i to za crtanje i projektovanje u ravni - 20. Knjiga je namenjena pocetnicima i
sastoji se iz 12 poglavija kOja S8 moraju prelaziti redom, pri cemu se deo knjige
pod nazivorn Kreiranje novog crteza - prototip crteza mora prouciti bez prekida
- izlaska iz programa ( od slrane 9 do 16 ). U pogiavlju 10 js dat prirner izrade
tehnoioske dokurnentacije; nakon koje eete rnoci prakticno nacrtati i odstampati biio
koji tehnieki crtei' iii projekat u ravni.
Pri objasnjavanju ovog programa, koriste se termini ad kojih su neki
vezani za Windows operativni sistem, neki vezan! direktno za program AutoCAD, a
koriste se i neki strucni termini vezani za tehnitke struke za kaje je ova.j plOgram i
namenjen. Zato cemo objasniti neke pojmove koji se vrlo eesto javijaju u ovo]
knjizi.
Rad u AutoCAD-u je zasnovan na zadavanju i realizaciji komandi.
Komanda predstavlja ree - naziv kojom se programu nareduje a.a izvrsi neku
radnju. Prema funkciji one rnogu biti: za crtanje ( Iinija, krugova, lukova, tacaka ... ),
za modifikovanje ( za rotiranje, kopiranje, pomeranje, brisanje ... ), za kotiranje, za
kontrolisanje razlicitih prikaza crteza na ekranu i td. Jos jedna podela komandi bi
bila na one koje se reaJizuju u komandnoj Hniji ( objaslljeno na str. 7 ) i one
kaje se realizuju u dijalog prozoru. Kako je jedan od nacina zadav&llja komandi i
pronalazak njihovog naziva u linijama padajucih menija ( str 5. ), komande koje
68 se realizovati iz dijalog prozora 6emo prepcznati po tome sto iza njihovog
naziva stoje t!-i tacke.
Npr: u Draw melliju komande Hatch ... i Boundary ... , u Modify meniju
komanda ft.rray ... , u Dimension meniju kornande Tolerance.. Style .. _ Dakle, pri
izboru tii> komalldi otvorice S8 prozar u kame mozemo zadati par-a!lletre
elernentima dijalog prozoro.. Te elemenie ,:::emo susretat pri otva:&,1ju vecine
dijaiog orozora i ciii O\log primera ]e da ih same' uocimo i prepoznarno
3
prozor Options
Na slici je primer jednog takvog prozora, U njegovom zaglavlju, koje Je
obojeno plavom bojom upisan je naziv dijalog prozara, u ovom slucaju Options, U
prozoru 'se nalaze 9 kartica (Files, Display ... ) od kojih je samo jedna trenutno
aktivna - u nasem siucaju kartiea System,
Dovodenjem kursora misa na bilo koju kariieu i pritiskom levim tasterom
misa ta kartica postaje aktivna. Izgled dijalog prozora se menja i program nudi
nove mogu6nosti podesavanja parametara vezanih za izabranu kartieu.
U dijalog prozoru uocavamo komandne tastere OK - za izlazak iz dijaJog
prozora sa
prihvatanjem zadatih
izmena, Cancel - za
izfazak bez
prihvatanja izmena,
Apply - za
prihvatanje izmena
bez izlaska iz dijalog
prozora, taster Help
za pozivanje
komande HELP za
pomoc pri radu sa
programom.
Takode
uocavam.o i taster
Properties ... na kame
uocavamo tri tacke iza naziva sto znaci da 6e se pritiskom na ovaj taster otvori!i
tiovi dijalog prozor.
SledeCi elementi dijalog prozora su padajuce lists koje se prepoznaju po
belom polju sa natpisom, pored kojeg je data streIica nadole. Pritiskom levim
tasterom misa bilo na natpis, bilo na strelicu otvara se lista sa ponudenim
opcijama. Na slici mozemo uociti tri padaju6e liste od kojih je jedna olvorena -
lista Startup sa ponudene tri opcije. Pritiskom na jednu od njih biramo zeljenu
opeiju, U prozoru se nalazi i jedno poljs za editovanje u kome stoji broj 5. Ta
vrednost je izmenjiva tako sto se dovede kl.lrsor u to polje i klikne dva pula levim
taste rom misa. iii se ne pustajuci levi taster, kursorom prevuce preko teksta u
pOiju za editovanje. leKst je time oznacen I unosom sa tastature zadajemo zelJene
podatke.
U dijalog prozoru postoje dYe vrste prekidaca:
4
- klasicni prekidaci se prepoznaju po kvadratnom obiiku
opeije. Prekidac moze biti ukljucen i iskljucen. Uko!iko je ukij
se pojavljuje znak koji znaci da je opeija iza njega aktivna P
iskljucuje pritiskom levog tastera misa u trenutku kada S8 ku
kvadratu.
- radio prekidaci se prepoznaju po kruznom obliku i razlika
prekidace je u tome da kada je jedan prekidac u grupi ukljucen Clstali su iskijuceni.
Ukljucen radio prekidac se prepoznaje po crnoj tacki unutar kruga ,spred naziva
opeije. Radio prekidaci se ukijucuju na isti nacin kao klasicni prekidaci.
U dijalog prozorima se rnogu poiaviti jos neki elementi 0 Kojima ce biti
reci u s'amim primerima ove knjige.
Na tastaturi se koriste funkcijski taster! od Fi do Fi 1 Kojima se
ukljucuju i iskljucuju odgovarajuci pomocni rezimi i alati.
F1 - aktivira komandu HELP
F2 - ukljucuje - iskljucuje teksiuaini prozar ( Text Window)
F3 - ukljucuje - iskljucuje iii podesava fiksne OSNAP alate
F4 - kontrolise rezim TABLET, kod koriscenja graficke table
F5 - postavlja tekucu izometrijsku ravan ( Isop/ane, Top, Right iii Lett)
F6 - podesava COORDS rezim za prikazivanje koordinata na statusnoj liniji
F7 - ukljucuje - iskljucuje pomocni rezim prikazivanja pomocnih tacaka GRID
F8 - ukIjucuje - iskljucuje rezim ORTHO za orlogonalno pomeranje u r s o r ~
F9 - ukljucuje - iskljucuje pomocni rezim SNAP za skokovito kretanje kursora
FiO - ukIjucuje - iskljucuje pomocni alat POLAR za uglovno pomeranje kursora
F11 - ukIjucuje - iskljucuje pomocni alat OTRACK kojim se odreduju tacke u
zadatim pravcima iii preseeima zadatih pravaca.
U sredisnjem delu nalaze se slovno brojni taster! za zadavanje
komandi, opeija, koordinata ... Takode se koriste i specificni tasteri, za zadavanje
odredenih komandi iii specificnih funkcija:
Tab - u dijalog prozoru omogucava prelazak na sledeci element
Caps Lock - ukljucuje - iskljucuje velika slova
Shift + 2 - znak "monkey" ( @ ) za unos relativnih koordinata
Blanko - razmak u pisanju teksta, a ponekad signal Enter kod nekih komandi
Pri radu sa AutoCAD-om moguce je koristiti i kombinaeiju tastera za
pozivanje Komancii, pomocnif rezima, iii zadavanJe specijainih f:.mkcij2.. LJ tirr:
slucajevima koriste. se kombinaeije slovniil tastera sa tasterom CTRL. [\lpr: Ctrl + P
aktivira komandu PLOT za stampanie, Ctrl + S kornandu SAVE za snimanje crteza
na disk, Clrl + U komandu UNDO za ponistavanje pretilodno izvrsene radnje ...
5
TakMe se kombinacijom tastera AL T i podvucenog slova u nazivu
padajuceg menija, mogu otvorili meniji,Npr: All + F otvara File meni".
Ova najvaznija tastera na tastaturi su Enter koji predstavlja izvrsnu
funkciju, aktivira komandu, odnosno opciju i taster ESC koji u svakom trenutku
moze prekinuti tekucu komandu, zatvoriti dijalog prozar, prekinuti grip rezim".
Komande se moguzadati i pomocu skracenica i tastera Enter:
L - LINE komanda za crtanje linija
C - CIRCLE crtanje kruznica
A - ARC crtanje kruznih lukova
E - ERASE brisanje objekata
U - UNDO ponistavanje prethodne komande
fiJi - MOVE pomeranje objekata
Z - ZOOM podesavanje prikaza crteza na ekranu
CO - COPY kopiranje objekata
SR - BREAK brisanje dela iii prekidanje objekta
RO - ROTATE rotiranje objekata
. Misem se u AutoCAO-u selektuju nacrtani objek!i, zadaju polozaj! tataka ..
otvaraJu padajuci. meniji, zadaju komande pokazivanjem na natpise u meniju iii
pokazlvanJem na Ikonu,. zadaju opcije u dijalog prozorima... Pomeranjem misa po
podlozi pomera se i kursor na ekranu, koji poprima razlicite obiike u zavisnosti'
iznad kojeg dela se nalazi ( oblik strelice, krsta, kvadratica ... ).'
. Tasteri na misu imaju razlicite funkcije. Levi taster omogucava selekciju
objekata, aktiviranje komandi bilo pokazivanjem na natpis sa padajucih menija, bilo
pokazivanjem na odgovarajucu ikonu. Takodje zadaje koordinate dovodenjem
Kursora na odredeno mesto na ekranu i pritiskom levog tastera.
Desni taster misa ima razlicite funkcije u zavisnosti iznad kog dela
i\utoCAO prozora se nalazi. Ako se nalazi iznad prostora za crtanje u vecini
slucajeva pritisak na desni taster otvara padajuci podmeni sa ponudenim opcijama.
Ako se kursor nalazi iznad ikone u toolbaru, pritiskom desnog tastera misa otvara
se_ padajuci meni za izbor novih toolbarova sa ikonama. Funkcije desnog tastera
mlsa se odnose i na grip reiim ( poglavlje 10 ) u kome se prikazuje padajuca
ilsta sa komandama za editovanje geometrije se!ektovanih objekata - MOVE,
COPY, ROT STRECH, SCALE, MIRROR.
crteza
odgov
6
tocki6 misa omogucavaju pomeranje prikaza
iii dvostrukim klikom omogucavaju da ceo crtez
opcija Extents ).
isa I ,astatur6 proucicem() u narednim poglavijlma Kroz
je prelaziti poglavlja redom. U pocetku cemo
kako bi naucili njihova imena, a kasnije pri vezbanju
sa menija, iii. ikona.
POGUUIUEl
Startovarije i nlterfejs AutoCAD2000
Program AutoCAD 2002 se startuje dvostrukim klikom lev09 tastera misa
na odgovarajucu ( snortchut ) ii(onu program a, iii otvaranjem Start meniia i
pronalai.enjem programa AutoCAD 2002 i njegovog izvrsnog exe. fajla.
Po otvaranju program a, na sredini ekrana se uocava
dijalog prozor AutoCAD 2002 Today, u kome se
mogu podesavati parametri novog crteza, karisti!i
postojeCi prototipovi crteza, otvarati pcstojeci crtez!. ..
Levlm tasterom misa aktivirajmo karticu Create
Drawings i u padajucoj listi Select how to begin
izaberimo opeiju Start from Scratch. U polju ispod, ievim taste rom misa izaberimo
upotrebu metrickih )edinica - opeija Metric. Izvrsili smo vazno podesavanje, izasii
iz dijalog prozora i mozemo da se upoznamo sa korisnickim interfejsom
AutoCAO 2002 - elementima na ekranu.
** Napomena Najveci dec ekrana je u crnoj boji. To je dec ekrana za
crtanje. Ukoliko zelimo da promenimo boju - da crtamo po beloj podlozi
dovescemo kursor misa na sredinu ekrana i pritisnuti desni tasier misa. f\la
padajucem meniju koji se otvara izaberimo posiednji natpis Options ... i kiiknimo
levim taste rom misa. Otvara se dijalog prozor Options u kame izabiramo karticu
Display. Pritisnimo taster Colors... i u novom dijalog prozoru Coior Options, u
padajucoj listi Color, odaberimo boju White - belo. Potvrdimo 'izbor pritiskom na
taster Apply&Close i sa OK izadimo iz dijalog prozora Options. Ekran je beo.
Na ekranu se uocavaju sledeci elementi, gledajuci odozgo nadole:
1. Zaglavlje programa ( Title bar ), prva horizontalna linija na kojo] se nalaze:
- ikona i naziv program a, - u zagradi se nalazi ime tekuceg crteza, s tim da
je na pocetku svakog novog erteza dat opsti naziv ( Orawing.dwg ), - na kraju
ove linije naiaze se standardne Windows ikone za minimiziranje prozora,
smanjivanje i povecavanje prozora na ceo ekran i za zatvaranje programa.
2. Linija padajuCih menija ( Puildown menus) na kojoj su daii nazivi menija
koji se otvaraju dovodjenjem strelice misa na odgovarajuCi meni i klikom levog
tastera misa. iii dlrekino sa tastaiure kombinacijom tipke AL T i podvucenog
slcr";2 u ;!a:ivu Np:",' .J_ otvar2 SG E.ile ,L"-\LT -!- 0 otvar2.
Fgrmat meni. U padajucim menijima nalaze S8 Komande kojima se mogu ertati
osnovni elementi crteza. ispravljati i modifikovati ertez:, kotirat: i podesavat
i
parametri crteza itd.
7
Zag!av!je programa
!/
!
Padajuci meniji
Prost or :za crta
Korisnicki I"terfets Auto CAD-a 2002
3. Linije - palete sa ikonama ( Toolbars ) kojepredstavljaju skup ikona,
poredanih po logicnom redosledu u horizontalnom iii vertikalnom nizu, pomotu
kojih se mogu zadavati odgovarajuce komande. Na ekranu su trenutno
prikazane dve horizontalne linije:
8
U Standardna iinija ( Standard toolbar ) u kojoj se nalaze ikone sa
komandama za rad sa fajlovima: NEW, OPEN, SAVE, PLOT ... ( aka driite
strelicu misa na odredjenoj ikoni nekoliko sekundi, ispod nje tete dobiti
naziv odgovarajuce komande ).
iii Unija za podesavanje ( Objekt properties toolbar ) u koja; S8 nalaE
ikone sa komandama za podesavanje nivoa ( layer-a), tipova linija. boja iid.
( 0 cemu te biti reci u delu knjige 0 formiranju osnovnog crteta ).
Na ekranu uocavamo i dve uspravne iinije na levoj strani:
Linija za crtanje ( Draw tooibar ) u kojoj su komande. za. linija.
krugova. mnogouglova. !ukova ... LlNE, CIRCLE, POLYGON, llRC
liIIl Unija za modlfikovanje ( Modify toolbar ) za brisanje, kopiranje,
pomeranje. uvecavanje ... nacrtanih eiemenata: ERASE, COPY. MOVE ..
CAD Standards
Dimen:;ion
Inquiry
Insert
ModifV II
v Properties
Refedit
Reference
Render
Shade
Solids
Solids Editing
'" Standard
Surr.9C85
Text
ucs
Lies II
Viev'.Iports
Zoom
1:lJstomize ...
To su samo neke od moguCih paleta - too!bara koje
mozemo postaviti na ekran. Pregled sv:h pal eta i njihovih
imena mozemo izvrsiti dovodenjem strelice misa na bilo
koju ikonu nekog toolbara i pritiskom desnog tastera
misa.
Olvara se padajuti meni sa spiskom svih pal eta. Sve
otvorene palete ispred naziva imaju oznaku. Ukoliko
zelimo da na ekran ubacimo novu paletu iii da
uklonimo neku od paleta sa ekrana dovolino je da levim
tasterom misa oznacimo zeljeni toolbal'.
4. Prostor za crtanje ( Drawing Window ) koji
predstavija najve6i dec ekrana i u cijem donjem
levom uglu se nalazi ikon.. konstrukcione ravni
(ucsicon), koja pokazuje pravac i smer x i y ose.
Ukoliko strelicu misa dovedemo u prostor za
crtanje, poprimice oblik krsta sa kvadratom u
sredini. Presek horizontalne i vertikalne linije
predstavlja kursor i koordinate koje mozemo
proCitati u danjem levom uglu ekrana ( na status
liniji ) predstavijaju polozaj te tacke.
5. Komandna linlja ( Command line ), koja S8
sastoji iz tri reda. Ako u donjem, tretem redu
stoji: Command: , program je spreman da primi i
izvrsi odgovaraju6u naredbu koja se maze zadati
na vise nacina:
II klikom levog tastera misa na ikonu sa odredjenom komandom u nekom
toolbarll, ( dovodjenjem krsta koji se pretvara u strelicu na ieiienu ikOrlL' )
II izborom komande otvaranjem menija ( kiikom misa na odabrani meni, otvara
se spisak komandi koje aktiviramo ponovnim klikom misa )
II unosorn sa tastature i pritiskom na taster Enter.
9
Ukoliko komanda ima vise opcija-moguenosti ( sto se ispisuje na
liniji ) one se odabiraju pomoeu tastature ( dovoljno je otkuca:i sarno III
naznaeeno slovo opcije ) i pritisnuti Enter eime program Izvrsava OPCIJU zadate
komande. Ukoliko naznacimo iii otkucamo pogresnu komandu iii opclju, ona se
moze ponistiti pritiskom na taster ESC, time se na komandnoj liniji ponovo
ispisuje poruka Command:.
Ukoliko se jednom iii vise puta uzastopno ponavlja ista komanda za njeno
pozivanje je dovoijno pritisnuti Enter.
*' J\lapomena: Prilikom rada sa ovim programom treba naueili da pratite poruke
na komandnoj liniji, vezane za eventualne greske, nastale pogresnim
ispisivanjem naziva komandi: ( Unknown command. Press F1 kev for J.
izlaskom iz odgovarajueih granica crteza ( "Outside limits ), vezane za daljl
sa proaramom,: npr. selektovati objekat ( Select obiects ), odabrati baznu tacku
( point or displacement), kao i porl,lke vezane za izvrseni deo rada: npr.
selektovano 6 objekata ( 6 found ) ...
Prealed svih komandi u tekue':em crtezu, mogue':e je izvrsiti pritiskom na
funkcijski 'taster F2, cime program otvara tekstualni prozor ( AutoCAD Text
Window'), koji mozemo zatvoriti iii pomoeu tastera F2, iii klikom na krstie': u
gornjem desnom uglu. .
6. Statusna iinija ( Status line ), na kojoj se ocitavaju j prate koordmate kursora,
kao i informaciie 0 stanju pomoenih alata SNAP, GRID, ORTHO, POLAR,
OSNAP ... alati se ukljucuju i iskljucuju klikom levog tastera misa na
odgovarajucu oznaku na status liniji, iii funkcijskim tasterima: F3 F7
_ GRID' F8 - ORTHO; F9 - SNAP; F10 - POLAR, Fl1 - OTRAI.JK.
taster F7. Na ekranu ce se pojaviti mreza tacaka time je aktlvlran
omoeni alat GRID. Ponovnim pritiskom na F7 iii dvostrukim klikom levog
misa na natpis GRID na statusnoj liniji, mreza taeaka ee nestati. .
Ukoliko se kursor nalazi iznad neke ikone i zadrzi nekoliko sekundi nad njom,
ispod ikons se ispisuje njen naziv, a na statusnoj liniji se ispisuje
objasnjenje: Takodje se objasnjenje pojavljuje i ako otvonmo nekl od menl)a I
pokaiemobilo koji natpis. Npr.: ako dovedemo sterelieu kursora na prvu
., ... . New a na statusnoj mlJI
Standard, menija, ispod IlJe ce se napisati nJen nazlv ,
objasnjenje: _
Creates a new drawinq lile: NEW - kreiranje novog crteza.
7. Kiizaci ( Scroll bar ), sa desne i donje strans prostora za enanje, Kojimo. se
prikaza tekueeg crteza u svim pravelma.
10
Da bismo nacrtali novi crtez u AutoCAD 2002, potrebno je izvrsiti
odgovaraju6e pripremne radnje. Njima se podesavaju radni parametr! crteia, kao
sto su velicina crtsza ( A4, A3 ... formati ), tipovi iinija ( puns, isprekidane,
osne ... j, jedinice itd. Da ne bismo morali pri kreiranju svakog novog crteza da
ponavijamo ove raClnje, mozemo napraviti tzv. Proiotip crteza ( Template ), koji
koristimo kao podiogu za ertanje novih erteza. Naravno, mozemo napraviti vise
takvih prototipova sa razlicitim podesavanjima parametrima, zadati im
karakteristiena imena, npr.: Format A4 sa zag/avljem.dwt, Format A3.dwt..,
Ekstenzija ovih fajiova je dwl, dok je ekstenzija AutoCAD-ovih crteza dwg.
A.utoCAD 2002 ima svoje prototipove, ali je najboije da sami izradimo prototip
prema sopstvenim potrebama .. Evo kako to izgleda prakticno:
Komandom NEW jz FILE menija kreiramo novi criez ( aktivirajmo je ievim
tasterom misa ). Otvara se dijalog prozor AutoCAD 2002 Today u kome je
aktivna kartica Create Drawings ( kreimnje crteza ). Na padajueoj iisti Seleo:t how
to begin, koju aktiviramo pritiskom levog tastera rnisa na streiieu, pojavljuju' se tri
moguenosti:
- Temp/ate - nudi moguenost koriseenja postojeeih prototipova .4utoCf,\D-a.
- Start from Scrach - omogue':ava brzo ulazenje u novi ortez uz biranje tipa
jedinica English iii Metric ( ovu opciju smo vee': koristili ).
- Wizards - omogueava korise':enje " carobnjaka " za postepeno podesavanje
parametara crteza.
Diia!og prozor AutoCJl.D 2002 Toctav
11
Levim taste rom misa oznacimo i aktivirajmo opciju - Wizards. Program
nam nudi dYe mogucnosti:
Quick Setup - za brzo podesavanje
Advenced Setup - za napredno podesavanje parametara crteza.
Kliknimo levim tasterom misa na Advenced Setup i otvorice se istoimeni
dijalog prozor u kome cemo podesiti pet parametara:
Dljatoo prOlor Advenced Setup
w'%!t
n
.. .
' . ISS

U polju Units mogu se podesiti tip
I precizrlost jedinica rastojanja u
AutoCAD 2002. Odaberimo
decimalne jedinice prekidac
Decli'nal a u padajucoj !isti
Precision podesimo broj prikazanih
decimala - 0.00 tako da cemo na
"""" status liniji citati koordinate sa. dve
decimale. Npr.: 24.58,39.87.
Pritiskom levog tastera
misa na taster Next prelazimo na
polje Angle, gde podesavamo jedlnice i prikazivanja uglova. Biramo
opciju Decimal degrees '- decimaini stepeni i preciznost 0, dakle bez prikaza
vrednosti decimala. Pritiskom na Next prelazimo na polje Angle Measure, u kome
podesavamo srner !lultog ugla u odnosu na tekucu konstrukcionu ravan ( UCS
). Uzimamo da pravac x-ose predstavlja nulti ugao, odnosno pravac istoka - East.
U sledecem polju Angle Dli'ection se podesava srner pozitivnog rasta
ugla u odnosu na nulti ugao. Odabiramo smer suprotan od kretanja kazaljke na
satu - Counter-Clockwise.
U poslednjem polju Area podesavaju se prividne granice crteza. Prj tome
se zadaju vrednosti sirine - Width i duzine - Length pravougaonika kome se
donje leva teme nalazi u koordinatnom pocelku ( 0,0 ). Odredimo granice crteza u
formatu A4, tako da u polje za Width unosimo vrednost 210, a u polje za Length
vrednost 297.
Pritiskom na taster Finish ponovo ulazimo u prostar za crtanje gde cemo podesi!i
ostale parametre prototipa: nivoe, tipove linija, boje i debljine linija ...
.. Napomena Kod brzog podesavanja parametara - Quick Setup odredjuju se: tip
i preciznost jedinica, i granice crteza. Ukoliko S8 odlucimo za Starr from Scrach i
izaberemo S3n,0 metricke jedinice. prividne granicA crleza mozemo zadati i
komandom LIMITS u kojoj program trazi polozaj donjeg levog I gornjeg desnog
temena pravougaonika koji prividno odreduje granice crteza. Opcije ove komande
su OI\J I OFF. Pri aktivnoj opciji ON program ne dozvoljava crtanje van granica.
12
Kallsa
Jedno od veama bitnih podesavanja, pri pravljenju prototipa crieza, je
podesavanje nivoa - layer-a , pri cemu svaki nivo zamisljamo kao previdnu foliju
na kojaj se crtaju odredeni objekti, slieni pa funkciji, izg!edu, iii nameni ( Npr.:
konturne linije, osne linije, kate, srafure... u masinstvu, iii spaljasnji zidavi,
unutrasnji zidovi, stuDovi ... u gradevinarstvu ). Svakom nivou se dodeljuje po jedna
boja - c%r, jedan tip linije - lii7etype j debl;i'na Iklije - lineweight. Korisnik zadaje
ime svakom nivou prema sopstvenoj zelji. Nivoa moze biti bezbroj, U zavisnosti od
palrebe korisnika. Aka su svi nivoi ukljuceni i "odiedeni" ( 0 tome malo kasnije ),
svi elementi crteza ce se videti na ekranu ( kao da sma providne folije pastavi!!
jednu preko druge ). Nivoi se formiraju i podesavaju komandom LAYER, a ona se
moze aktivirati na vise nacina:
1.1 otvaranjem Format menija i aktiviranjem komande Layer ...
1.1 ikonom sa toolbar-a Objekt properties ( druga ikona sa leve strane
iii kucanjem sa tastature: Command' Ul..YER Enter
Otvara se dialog prozor Layer Properties Manager u kome uocavamo samo jedan
nivo ( Nulti nivo - Name 0 ).
Novi nivoi se kreiraju pritiskom na taster NEW, pri cemu se u !isti layer-a
prikazuje novi nivo sa nazivom Layer1. Nazovima taj nivo odgovaraJucII1l Imenom,
na primer Pune, tako sto cerna umesto naziva Layer1, sa tastature otkucati Pune
i pritisnuti taster Enter.
Kreiranje i
podesavanje osobina
u diialog prozoru
. Laver Properties
Manager sa
otvorenirn delorn
Details
-DE:tau!l.
-
COr!lir'll11WS -
C,..,nfioJOus - Deiauk
[,m!r-.uovs - Delau!t.
13
Ukdliko zelimo da formiramo vise nivoa, dovoljno je da iza naziva
otkucanog nivoa, na tastaturi pritisnemo taster zareza i automatski dobijamo novi
nivo kome ponovo zadajemo ime, sve do poslednjeg, iza Cijeg naziva ne
pritiskamo zarez, ve6 taster Enter. Dakle, ponovo aktivirajmo taster NEW, i sa
tastature unesimo nazive bez razmaka:
isprekidane,Kote,Ose,Srafure,Siozene,Tekst Enter, time smo dobili sedam novih
nivoa. ( Pri formiranju nekog novog crteza, mozete nivoima zadavatl nazlve prema
potrebama. U arhitekturi su eesE nazivi: Zid, Krov, Sprat... ).
Nivoa se brisu selektovanjem nivoa i pritiskom na taster Delete.
Pritisnimo taster Show details i u dnu prozora 6e se pojaviti detalji - osobine
vezane za oznaeeni nivo. One se mogu podesavati kako u novootvorenom delu
prozora sa detaijima, tako i u samom redu oznaeenog - selektovanog nivoa ..
Te osobine su:
!III osobina ON - OFF ( ukljueen - iskljueen ). Ukoliko je nivo ukljucen,
14
simbol za ovu operaciju - sijaiica svetli u koloni za ovu osobinu. Svi
objekti u tom nivou 6e se videli na ekranu, mogu se editovati
( menjati ), stampati. .. Ukoliko je nivo iskljucen, sijaiica je
objekti se ne vide i ne mogu se stampati. Ova osobina se
onda kada zelimo odstampati samo odredene nivoe naseg crteza.
. Uk!jucivanje i iskijueivanje nivoa ostvaruje se klikom levog tastera misa
na sijaiicu odgovarajueeg nivoa, iii ukljucivanjem i iskljucivanjem
prekidaca Off for display u donjem delu prozora.
III Thaw I Freeze ( odledjen - zaledjen ). Ovom osobinom se
moze zalediti i odlediti nivo. Razlika u odnosu na prethodnu osobinu
je u tome sio kod zaledjenog nivoa, nacrtani elementi nivoa se .ne
vide na ekranu , ali postoje u tekueem crtezu. Ova osobina se konstl
u slucajevima slozenih, komplikovanih crteza sa puno elemenata, puno
nivoa, koji mogu smetati pri crtanju novih elemenata na nekom novom
nivou. Sem toga, ova osobina smanjuje vreme i olaksava regeneraCljU
crteza. Nivo se moze zalediti pritiskom levog tastera misa na simbol
sunca, koji se pretvara u pahuiju. .Ako pahulju aktiviramo levim
taste rom misa, preei ee oonovo u sunce, eime je nivo odleden.
Ukljucivanjem iii iskijucivanjem tastera Freeze in all viewports takode
mozemo zalediti, odnosno odlediti selektovani nivo.
III osobina Unlock - Lock ( otkljucan - zakljucan ). Ovom osobinom se
nivo moze zakliucati j otkiiucati Svrha zakllucavanja nivoa je da se svi
elementi u tom nivou vide na ekranu, ali se ne mogu menjali, taKo da
se sprecava slucajno br"lsanje iii promena vee nacrtanih eiemenata ...
Nivo se zakljucava i otkijucava pritiskom na simbol katanca, KO]I iz
polozaja otvorenog prelazi u ooloza] zatvorenog katanca i obrnuto.
Takode se podesavanje ave osobine maze izvrsiti prekidacern Lock for
editing.
B osobina Color je osobina dodeljivanja jedne boje jedoom nivou. Na taj
naeio 6e svi elementi nacrtani u jednom nivou imati istu boju. Boje
nivou odredjuje kmisnik, prema sopstvenim zeljama, bilo pritiskom na
kvadrat u koloni C ... ( Color) prj cemu dobijamo prozm sa mogucim
Dojama, bilo sa padajuce liste Color u donjem delu dijalog prozora.
ill osobina Lineweight kojom se zadaju debljine linija biio na padaju60j
Iisti Lineweight, bilo direktno u redu selektovanog nivoa izborom
natpisa koji odredjuje debljinu.
!II osobina Linetype - osobina kojom se jednom nivQu dodeljuje jedan tip
linije ( pune, isprekidane, osne ... ). Za sada cemo izvrsiti pripremu za
podesavanje ove osobine, tako sto cemo levim tasterom misa kliknuti
na natpis Continuous pri cemu se otvara dijalog prozor Select
Linetype u kome uocavamo postojanje samo jednog tipa. linija:
Continuous - neprekidne. Da bismo ubacili druge vrste' linija
pritisnimo taster Load ... i otvorice se dijaiog prozor Load or Reload
Linetypes sa prikazom raznih tipova iinija. Uz drzanje tastera Ctrl i uz
pomoe levog tastera misa se.lektujmo dva lipa linija: CENTER j
DASHED i sa pritiskom na tasier OK potvrdimo njihov izbor. U diJalog
prozoru Select Linetype uoCieemo nova dva lipa odabranih linija
Priliskom na OK vraiimo se u dijalog prozor Layer Properties
Manager.
Dijalog prozor
Select Linetvpe sa
odabranim
tipovima llnija
15
Ako sad pogJedamo osobine svih nivoa, videcemo da su one iste kao i
osobine nultog nivoa, dakle, nivoi su ukljuceni, odledeni i otkljucani sa dodeljenom
belom - White bojom, neprekidnom - Continuous linijom i Default vrednoscu
debljine. Zato cemo novim nivoima izmeniti neke osobine. Za sada necemo menjati
prve tri osobine, vee samo bOju, tip i debljinu linije.
Selektujmo misem nivo lsprekidane i u donjem delu prozora ( Deta!s )
dobicemo podatke vezane za ovaj nivo. OtvGrimo padajucu !istu Color ( pritiskom
na polje u kome pise White ) i odaberimo boju Cyan. Na taj naCin smo podesili
da svi nacrtani elementi u ovom nivou budu svetto ,Olav!
Debljinu liniie podesimo u padaiucoj listi Uneweight, tako sto cemo
izabrati vrednost debljine 0,35 mm.
U sledecoj padajucoj listi Unetype, Dodesavamo tip linije i .odabiramo tip
linije Dashed ( koja je zaista isprekidana i odgovara nazivu nivoa ). Time smo
podesili osobine ovog nivoa. Na isti naein podesavamo osobine ostalih nivoa, tako
da nivoima dodeljujemo sledece boie, deb\jine i tipove linija:
Nivo Kote: boja ostaje bela i tip linije neprekidni, a debljina 0,25 mm.
Nivo Ose: boja Green ( zelena ), tip linije Center, debljina 0,35 mm.
Nivo Pune: bOja Red ( crvena ), tip linije neprekidni, debljina 0,50 mm,
Nivo Siozene: boja Magenta ( Ijubicasta ), tip linije neprekidni, debljina ostaje
default.
Nivo Srafure: boja Yelow ( zuta ), tip linije nepromenjen, debljina 0,25 mm.
Nivo Tekst: boja Blue ( plava ), tip tinije nepromenjen, debljina 0,35.
v
(l
';; "
'J a
'J 0:
'J D
'J
,.)
;" DeI.6I1S
16
g' L-.II",n
if' 0 '->ihite Continuow 0:::5 mm -.'
-d" rn Green CENTER - 0.351Om . ;;- -," .
-,[, OYeI!ow Continuou;;. - O.25mm
Jf' 1m Mage:nt.:. - DE:t",un
fl) Ii Blue ConlinU(.tC - 035 rlY{l ':.:':'
... OH
Na taj naein smo podesili
sve osobine nivoa. Sada
nam ostraje da odredimo
teKuci ( Current ) nivo,
u kome cemo trenutno
crtati. Neka to bude nivo
Pune. Selektujmo taj nivo
misem i aktivirajmo taster
Current u gornjem delu
prozora. Iznad naziva
svih nivoa pisace: Current
Layer: Pune .
Dijalog prozor Layer
Properties Manager sa
podesenim osobinama
svih formiranih nivoa
Sva ova podesavanja potvrdimo tasterom OK, eime se vracamo u editor
za crtanje. U toolbaru Object properties i padajujucoj listi Layer Control mozemo
uoeiti tekuci nivo Pune sa prikazom svojih osobina, Promene osobina ov09 i
ostalih nivoa, kao i podesavanje iekuceg nivoa, mogu se vrsiti bez ulaska u dijalog
prozor Layer Properties lv/anager. Dovoijno je akiivirati padajucu iistu Layer
Contro! ( kliknuti levim tasterom rilisa u polje gde pise Pune ) j otvori6e se spisak
F
'I J'- P-
_.' 1-
I
t:::.ote
::;!ozene
Srafure IPune I
T
_I .. .-.!.
I:!r-...::.I.
svih nivoa sa simbolima
osobina.
Pritiskom na neki od poznatih
simbola mazerno zakljucati,
zalediti iii iskljuCiti neki
Selektovanjem naziva nivoa
kursorom i kiikom 181/09 tastera
misa, motemo odabrali tekuci
( curent ) nivo.
Padajuca lista Layer Control
sa Obiect Properties toolbar-a
Promenu bOje, lipa iii debljine
linije, nekom selektovanom
elementu u teku6em nivou,
mozemo izvrsiti u padajucirn
lisiama Coior Control,
Unetype Control i Uneweight Control na Object Properties tooibar-u.
.* Napomena U AutoCAD 2002 postoji mogucnost da se teku6i nivo moze
podesiti i prvom ikonom sa toolbara Object Properties, dakle ikonom Make
Object's Layer Curent, tako sto program trati da kursorom koji se pojavljuje u
obliku kvadratica, misern se!ektujemo neki nacrtan objekat u cijem nivou zelimo da
nastavimo crtanje novog elementa. Ovu osobinu cemo koristiti kada budemo
nacrtali nekoliko objekata u raziicitim nivoima.
Ovim smo zavrsili podesavanje nekih osnovnih parametara novog crteZc..
Kako ne bismo morali svaki put pri crtanju novog crteta da vrsimo ova
podesavanja, uzecemo ovaj crtez za prototip - Template, tako sto cemo qa
snimiti na disk komandom SAVE iz File menija ( iii trecom ikonom iz 8tand;;rd
toolbar-a ). Olvara se dijalog prozor Save Drawing As, u kome uocavamo folder
Template Oivorimo ovaj folder dvostrukim klikom levog t",-stera misa. U padajucoj
listi Files of (vpe izabsrirno Autae-AD Dravvin[' Ternplate .::::de ,/ ": :7i/vf)
dwl odredjuje da C8 crtez biti snimiJen kao prolotip. ( Pri snimanju obicnog crteza
odabrali bi smo ekstenziju dwg ). U polju File name ukucajmo ime crteta sa
tastature: Format A4.
Save!n:
.
\illACA[" +Jari)':-o Pk,t St'iie:$
*I"-l.=med Piot
!mAN51 A (pi:>rtr.5it;1 -cQbi [:.;;-c,end.;r,t 5':,:1>:::::-
AT-lSI /J. i.,i<!i"flo::d Plct Style:;
A ':olor Depend-::nI: Plot 5tyies
;m ANSI Po. -Named Plot Style;;:
ANSI 8 -Color Dependent Plot Styles
ANSI BNamed Plot Styles
\mAf".J51 C*Color Dependent Styles
AI'JSI ( -f.l",med P\':'t 5tylb..>
D-(e,k,! Plot
ANSI D *I'Jamed Piot Styles
DiislOQ prozor
Save Dravving
As
u kome
mozemo
snimiti pwtotip
crtez izborom
ekstenzije dwt
Pritiskom na
taster Save,
program ce
snimiti smestiti
novi crtez u
folder Template
( gde se nalaze
ostali prototip
fajlovi ). Pri tome se otvara dijalogprozor Template Description, gde
zadati opis naseg prototip crteza. Npr.: prototip za crtanje u A4 formatu po JU;:,-u
( unesimo Sa tastature ovaj opis ). Pritisnimo taster OK. Ulazimo u editor za
crtanje, a u zagiavlju se pojavljuje novi naziv - Format A4.dwt. . ..
Ovim je zavrsena izrada naseg prvog prototip crteza, koji cemo konstltI
kao osnovu za crtanje konkretnih crieza u A4 formatu. Na sliean naein se mogu
kreirati prototip crtezi za formate A3 iii A2 sa nekim drugim podesavanjima prema
sopstvenim potrebama.
prototip crteza
Oa bi smo napraviii nov crtet u kome cemo koristiti kao osnovu
pmtotip crtet, aktiviracemo komandu NEW. Otvara se dijaiog,
AutoCAD2002 Today. Posto je cilj koriscenje prototip crteta, u padaJucoJ IIStl
Select how to begin izaberimo opciju Template. Otvara se spisak pocetnih slova
postojecih template fajlova, kao i polje Recent Templates u kome uoeavamo I
prototip Format A4. ( Ukoliko se prototip ne nalazi u tom polju, pronadimo._ ga
otvaranjem polja F ). Selektujmo ga levim tasterom misa eime praktlcno
odredujemo crtet Format A4 za osnovu nOvog crteta.
Program nas uvodi u editor Ze. crtanje gde su vee oodeseni svi parametri,
tako da mozemo odmah poceti sa ertaniem novih elemenata .. "'ko pogiedamo, na
ekranu S8 nigde ne vidi naziv nas8g prototip crteta, vee u zaglavlju programa stojl
univerzalni naziv crteza: Drawing. Ali, ako pogledamo Object Properties too/bar I
. ''')'0' r'r""'rri ',r,r.;remo nreno7natiiiv8 nazive nivon.
tJauctJL.;vi...< ...... .::1 '>"-'} ......,,..0 _'" vi ..... '_ ..... 1....., ". _ ," \. _ -'
18
Vee sada, kada u ovom novom crtezu imamo podesene parametre
(zahvaljujuci unesenom prototipu) i znajuCi sta cerno u njernu crtati,
dadeii!i naziv novam ertetu prema svojoj zelji. Za to S8 koristi komanda SAVE AS
iz File menija. Otvara nam S8 ve6 poznati dija!og prozor Save DraWing As, 9de
sada za tip crteia, Files of type odabiramo tip AutoeAD 2002 Drawing (".d14'g1 a
u po!ju File name upisujemo naziv Proba. Na padajucoj iisti Save in,
odrediti folder u koji zeiimo da snimimo ovaj crtez. Pritisnimo ikonu Up one Level
( Alt+2 ) time se vracamo u folder AutoCAD 20Q2, u kome snirnamo ertez Proba
pritiskom na taster Save. U zaglavlju program a se ispisuje naziv crtei.a _ Proba.
** Napomena: najbolje bi bilo da imate poseban folder za smestanje
AutoCAD-ovih crteza sa karakteristienim imenom: npr. Crleii u AutoCAD-u.
Sada izadjimo iz programa AutoCAD 2002, otvaranjem meniia Ale i
aktiviranjem komande Exit u dnu menija, iii dvostrukim kiikom misa ikonu
AutoCAD-a na poeetku zag/avlja programa, iii najiakse pomoeu ikone za izlazak iz
- poslednja ikona sa desne strane zagiavija. sa znakom u obliku slova X.
Otvorimo ponovo program AutoCAD 2002. Na ekranu se pojavljuje dijalog
prozOr AutoCAD 2002 Today. Dovedimo kursor misa izvan ovog prozora i
kliknirno levim taste rom misa. Time smo dijalog prozor privremeno skionili sa
ekrana. Postoje dva naeina otvaranja postojeceg crteza.
Prvi nacin otvaranja crteia .ie kroz direktno otvaranje dialog prozora
Select File komandom OPEN. Aktivirajmo je iii iz File menija, iii drugom ikonoi1l iz
DHaiQg prozor Select file za otvaranje postoiecea crteza
Standard toolbara.
U padajucoj listi
Look in moze se
odrediti
odgovarajuCi folder
iii podfolder iz koga
otvaramo ieijeni
crtez. Elementi
tekuceg foldera su
prikazani u
najvecem delu
prozora.. Otvorimo
folder Sample i u
seiektujmo
prvl eifez 1 st fioor.
19
U polju prozora Preview daje se pregled sadrzaja seiektovanog fajla.
Tasterom Open u donjem des nom uglu dijalog prozora, otvaramo izabrani
AutoCAD-ov criet koji se pojavljuje na ekranu.
Drugi nacin otvaranja crteta je kroz dijalog prozor AutoCAD 2002 Today
koji se pojavljuje pri startovanju avog programa. Ovaj dijalog prozor mazema
otvoriii i komandom Today koja se nalazi kao prva u Tools meniju. U dijaiag
prozaru pri aktivnoj kartici Open Drawings pojav!juje se odreden spisak crieza, ko]i
mazemo odrediti izborom opcije u padajucoj listi Select How to begin.
T e opcije su:
Most Recently Used - spisak pos!ednje koriscenih crteta,
History ( by Date) - spisak crteta na osnovu vremena koriscenja -
odredenog dana iii nedelje
History ( by Filename ) - spisak crieta po abecednom redu ( ako
ima mnogo crteta, program ispisuje pocetna slova naziva crteza
pored kOjih u zagradi stoji broj crieza sa tim pocetnim slovom.
Prakticno ta slova postaju padajuee liste u kojima se nalaze puni
nazivi crteta ).
History ( by Location ) - spisak crieta na osnovu lokacije. Sem
naziva crieia, program daje i padajuee liste koje su u stvari folderi u
kojima se crteii nalaze.
( Ukoliko se traii crtei koji nije koriseen, iii se otvara sa diskete, CD roma ...
onda se levim tasterom misa aktivira natpis Browse... pri cemu se po novo otvara
dijalog prozor Select File kao pri koriscenju komande OPEN ).
Padajuca
!isla Select
how to


spiska
Dostojecih
crteza
Odaberimo opciju /-listory ( by Filename) i seiektujmo ertez Proba.dwg. Time smo
ponovo otvoriii nas ertez Proba u kome cemo ertati osnovne elemente erteza.
20
2
Osnovni elementi crteza: linije, krugovi, lukovi, tacke ... se crtaiu pomocu
komandi kOje se nalaze u Draw rneniju Dovodjenjem kursora rnisa na lTieni
i pritiskom na levi taster, otvara se padajuci meni sa spiskom koman::!i za crtanje.
Ray
(::onstruction Line
f'.'lu!tiHne:
Pol';l!ine
:3D PO!';lline
POi':/f;,lOn
Rectant;lie
Arc
(::irc!e
Donut
Spline
Eliipse
BIDc!;
Point
Hatch ...
Boundary ...
Region
Text
Surfaces
SDlids
ispisuje:
Command: LINE
Speciiv first [Joint:
Komandesa
Te komande mazemo aktivirati dovodjenjem kursora
misa na zeljenu komandu i pritiskom na levi taster misa.
Drugi, brzi nacin aktiviranja zeljene komande za
crtanje je pomocu odgovarajuce ikone koja se naiazi u Draw
toolbaru sa leve strane ekrana. Dovodjenjem kursora misa u
polozaj iznad iKone, na ekranu pored ikone se ispisuje njen
naziv, a klikom na levi taster misa aktivira se komanda.
Treei na6in aktiviranja komande je kucanje naziva
komande na tastaturi i pritiskom na Enter. Ovaj nacin je
pogodan za pocetnike, jer na taj na6in uce nazive komandi i
istovrerneno se navikavaju da prate tekst u kornandnoj ilniji.
Poslednji natin je zadavanje komandi ski aeenim
nazivom i pritiskom na Enter. Skracenice su obicno pocetno
- pocetna slova naziva komande.
Prva na redu j najcesee upotrebljavana komanda je
komanda LINE kojom se crtaju linije. Aktiviranjem ove
komande bilo kueanjem sa tastature, bilo ikonom sa Draw
toolbara, bilo otvaranjem Draw menija, na komandnaj liniji se
gd.e program traii zadavanje polozaja pocetne tacKe linije. Najboije je po\ozaie
tacaka zadavati koordinatama sa tastature. Postoje ir! takva nacina:
pomoeu apsoiutnih icoorc!inata - kod kojih se .polozaj tacke zadaje l!
oanoSll na apsolutnu nUlu, ii. Komdlnaini pocetaf; \ 0,0 )
Npr. koordinate tacke (12.25,15.71 znace da je data tatka
koordinatnog pocetka 12.25 Jedinica ( u nasem slucaju milirnetara
horizontal! i 15,7 i mm po y-osi - vertikali.
udaljena od
) po X-OS! -
21
- ,
- pamaGu relativnih Koordinata, gde se polozaj nove tacke odredjuje na
osnovu pos!ednje unete tacke.
Npr. (Ci) 5.4.3.2 Znak @ - monkey, koji se unosi sa tastature kombinacijom
tastera Shift i tastera sa brojem 2, oznacava da se radi a relativnom unosu, a
koordinate 5.4 i 3.2 predstavljaju udaijenje nove tacke od prethodne po xi }' osi.
- pomocu po!arnih koordinata, gde se palotaj lacke odredjuje na
osnovu uda!jenja tacke od koordinatnog pocetka i ugla I.l odnosu na
pozitivan pravac x-ose.
Npr.:'20<45, dakle, 20mm od koordinatnog pocetka i pod uglom od 45. Pol arne
koordinate S8 mogu zadavati i u relativnom obiiku, LIlaci u odnosu na prethodno
unetu iacku.
Npr. @10.5<30 sto znab da je nova tacka u odnosu na pos:ednju, udaijena
10,5. mm i pod uglom od 30
0
Pri unosenju vrednosti, bilo za uglove iii koordinate,
mogu se koristiti i negativni brojevi.
Npr.: -15.4,26.2, @-10.8,5.4 @-5<45, @12<-30
*' Napomena: deeimale se odvajaju tackom, a koordinate po x i y zarezom.
Kombinaeijom ova tri nabna unosa koordinaia nacrtacemo nekoliko linija.
Pnmer: ( ukoiiko se ne nalazite u ertezu Proba, otvorite ovaj ertez ).
Otkucajmo na tastaturi. LINE i pritisnimo Enter. Na komandnoj liniji pisaee:
Cornrnand: LINE Enter
Speedy lJist Doint. 110,20 Enter
Uneli smo koordinate pocetne tacke sa iaslature, 110mm po x-asi i 20mm po y-
osi. To su tzv. apsolutne koordinate u odnosu na koordinatni pocetak ( 0,0 ).
Ukoliko pomeramo kursor preko ekrana, i linija vezana za tu tacku ce se rastezati
preilla pokretima kursora. Ova pojava se naziva " lastis ".
Specify next point or {UndoI160,50 Enter
Program je trazio polozaj krajnje tacke linije, koju smo zadali na isti nacin, pri
cemu je program isertao liniju ervenom bojom izme.du tacaka zadatih koordinaiama.
KOlllanda LlNE je kontinuaina, sto maci da se ne prekida samostalno po
isertavanju jedne linije vee i dalje tr;;l.zi koordinatu sledece tacke:
SDeC!fv next ooint or {Undol:
Ovde mozemo zadati koordinate sledece t;;l.cke pri cemu bi dobili jos jednu iiniju
koja bi se nastavlj;;l.l;;l. na prethodnu, i t;;l.ko bi mog!i ertati bezbroj linija. Posto ovde
zelimo da naertamo samo jednu iiniju, prekidanje daljeg ertanja linija se ostvaruje
pritiskom na taster Enier:
Speeifv next ooint or [Undo/: Emer
Crtanje linije je zavrseno a na kamandnoj liniji je po novo ispisano:
Command' cime je program spreman da primi novu komandu.
Pastoie dve opeije kOlllande LINE:
22
II undo - ponistava prethodno uneti segment linije ( moze vise pula ),
II!I ciose - zatvara poiigon koji sacinjavaju prethodno napravljeni segmenti
linija spajanjem pocetne iacke prve !inije i krajnje lacke posiednje
iinije.
Ako ponavljamo prethodno koriscenu komandu, dovoljno je pritisnuti taster Enter.
Dakle pritiskom na Enter ponovo zadajemo kOlllandu LINE:
Command' LINE
Specify first point: 50,20 Enter
zadali smo' pocetnu tacku apsoiutnim koordinatama.
Speclfv next pOint or fUndo!: @30,0 Enter
polozaj druge tacke smo zadali pornocu relativnih koordinata, 30mm po x-osi i
bez pomeranja po y-osi,
Soecifv next point or [Undol: @40<90 Enter
po!amim koordinatama smo promenili pravac linije pod uglom ad 90 stepeni i na
udaljenju 40 mm od polozaja prethodne tacke,
Speclfv next point or fUndal @30<O Enter
Ovde smo namerno otkucali pogresnu koordinatu. Zelimo' da. naertamo
pravougaonik, ali smo pogresili smer ( ugao ) nove linije. Zato cemo iskoristiti
opciju undo:
Soecifv next point or [Close/Undo/.' u Enter
dovoljno je otkueati samo prvo slavo opcije - u
obrisan,
Specify next pOint or [Close/Undo!: @30<180 Enter
poslednji segment bice
dali smo lacan ugao, cime su nacrtane tri stranice pravougaonika,
Specify next point or [Close/Undo!: cEnter
biramo opciju close, cime program spaja prvu i poslednju unetu tacku, dakle
dobijamo zatvorenu konturu koja je u nasem slucaju pravougaonik velicine 30 x 40
mm. Dobija se sledeca slika:
Primeri crtanja
iinija kornandom
LINE
23
Pomocni alali
Polozaj tacaka pri crianju se moze odrediti i pokretanjem kursora misa,
dovodenjem na zeljeno mesto ( prateci koordinate u statusnoj liniji ) i klikom levog
tastera misa, pri temu ovo nije najprecizniji natin. Pri ovakvom odredivanju
polozaja tataka, pomazu nam pomocni alati, koji se mogu ukijutivati i iskljutivati
po potrebi i to najiakse runkcijskim tasterima. To su:
24
11\ Coortis - F6, omogucava vizuelno, dinamitko pracenje koordinata
kursora na statusnoj liniji. Ukoliko je iskljucen, koordinate se neee
videti na statusnoj liniji. Ukljucuje se i iskljucuje pritiskom na funkcijski
taster F6.
11\ Grid - F7, predstavlja pomocnu mrezu tacaka u granicama crteza
Limits. Rastojanje izmedju tih tacaka po x i y-osi se moze podesiti,
sto cemo kasnije objasniti. Ukoiiko ie ova funkcija ukljutena pritiskom
na funkcijski taster F7 ( iii dvoklikom misa na natpis GRID na
statusnoj liniji ), u granicama crteza 6e se pojavili tacke, koje sluze
samo kao vizuelni orjentir u teku60j razmeri i ne mogu se stampati.
ill! Ortho - F8, omogueava ortogonaino crtanje. Ukoliko je ova funkcija
ukljucena taste rom F8 iii dvoklikom na natpis ORTHO na statusnoj
liniji, pomeranje kursora misem je moguce samo po normalnim
pravcima - 0, 90,- 180 i 270, odnosno u pravcima x i y-ose.
iII!' Snao - F9. Kretanje kursora u prostoru za crtanje moze biU
kontlnualno kada je ova funkcija iskljucena. Ukoliko se ona ukljucl
taste rom F9 iii dvoklikom na natpis SNAP u statusnoj liniji, I(urser ce
se kretati skokovito u zavisnosti ad podesavanja velicine tog skoka.
Ako podesimo da su vrednosti za funkcije Snap i Grid jednake, kursor
6e se kretati upravo po tackama Grid mreze.
II Polar - F10 omogucava postavljanje kursora u pravcima koji sa x
osom zaklapaju odreden zadati ugao. Sem toga mozemo odrediti i
ugao prirastaja. Ako za taj ugao uzmemo vrednost od npr. 30, kUfsor
ce se precizno postavljati u pravce koji sa x osom zaklapaju uglove
ad 30, 60, 90, 120 ... do 3600.
Sva podesavanja u vezi pomocnih alata S8 ostvaruju u dijalog prozoru
Drafting settings koji se olvara aktiviranjem istoimenog natpisa u Tools
meniju. ( Ovaj prozor mozemo otvori!i i pritiskom desnog tastera misa na
natpis jednog ad pomoenog alata - GRID, SNAP, POLAR iii OTRACK na.
status liniji pri cemu S8 otvara padajuCi meni gde levim taste rom misa
odabiramo natpis Settings." ).
Diiaiog prozor Drafting settings,
kartica Snap and Grid za
podesavanje vrednosti funkcija
Snap i Grid po )( ! y-osi
Ukoliko je aktivirana kartica Snap
and Grid, mogu se podesi!i
parametri pomocnih alala Snap i
Grid. Upisimo vrednost za Snap X
spacing i Grid X spacing na 10,
eime se i za vrednosti Snapa i
Grida po Y osi nude isle vrednosti.
Prihvatimo te vrednosti i ukljucfmo
prekidace Snap On i Grid On. Sa
OK izadimo iz dijalog prozora. U
donjem levom uglu ekrana ( u prividnim granicama crteza ) uocavamo tacke Grid
mreze na medusobnom rastojanju po x i Y osi od 10 mm. Misem povlacimo kursor
preko mreze i videeema da se on skokovito krece ad tacke do tacke, _ zahvalj.ujuCi
podesenim vrednostima Snap funkcije. Pri pomeranju kursora, pokazlvac koord_lnata
u status liniji pokazuje vrednosti deljive sa 10, tako da u svakom trenutku mozemo
procitati lacan polozaj kursora koji se vezao za ... o.d taeaka ml:eze.
Dovedimo kursor na tastere SNAP i GRID na status linl]! I sa po Jeomm khkom
tastera misa iskijucimo ova dva alata ( isto smo mogli ueini!i i funkcijskim
tasterima F9 i F7 ) i mreza 6e nesta!i sa ekrana. Panavo otvorimo dijalog prozor
Drafting settings i upoznajmo se sa ostalim elementima kartice Snap and G:id ..
Ostali parametri polja Snap su: - Angle koji omogucava da se redovi Gnd
tacaka zarotiraju za zadati ugao u odnosu na x osu, - X Base i Y Base
omogucavaju da se zadaju koordinate bazne tacke koraka kursora. ( Ukoliko bi
zadala bazna taeka 5, 5 kursar bi se pomerao po tackama sa koordlnatama 1 J,
25,35 ... ).
U polju Snap type & style ukljueen je prekidac Grid snap eime se
odlucujemo za jednu od apcija prikaza Grid mreze:
- Rectangular snap omogucava prikaz tacaka u horizontalnim i vertikalnim
redovima,
- Isometric snap omogucava izometrijsko crtanje, 9de je mreza tataka data u
vertikalnim ko!onama i kosim redovima pod uglom od 30 u odnosu na x osu.
Uko!iko bi se odlucili za prekidac snap otvor:ii bi mogu6nost dE. u poiju
Polar distance unesemo vrednost skoka kursora pri ukljutenom pomocnom alatu
POLAR. Tada bi se kursor skokovito kretao po pravcima zadatim pomocnim
aiatom Polar. a za vrednost rastojanja datim u polju Polar distance.
25
: ,f" ....
".
Ovo skokovito kretanje kursora pri opciji Polar Snap vidi se tek pri crtanju nekog
objekta.
Podesimo sva polja kartice Snap and Gnd kao na prethodnoj slici ( iskljuceni
prekidaci Snap On i Gnd On, podesene vrednosti razmaka na 10, ukljuceni
prekidaci Gnd snap i Rectangular
snap ) i aktivirajmo karticu Polar
Tracking.
Dijalog prozor Draftinq Settings,
kartica Polar Tracking za
definisanje ugla pomocnog alate
Polar
U polju Polar Angie Settings na
padaju60j listi Increment angle
mozemo odabrati iii upisati novu
vrednost I.Igla prirastaja. To je
ugao za koji 6e se pomerati kUfsor
pri akliviranom pomocnom alatu
POLAR. Odredimo da laj ugao bude 30, sto znaci da 6e se kursor kretati po
pravcima od 30, 60, 90, 120 ... 360 u odnosu na x osu. Ukoliko ne zelimo da
zadamo ugao prirastaja, vee konkretan ugao, odabraeemo prekidac Additional
angies i taster New, cime mozemo zadati ne jedan vee vise razlicitih uglova.
U polju Object Snap Tracking Settings biramo da Ii cemo koristiti iskljucivo
ortogonaine pravce - prekidac Track ortogonaly only, iii sve pravce z ~ t e u
polju Polar Angle Settings - opcija Track using all polar angle settings.
U polju Polar Angle Measurement definisemo nulti ugao u odnosu na
koji se dodaje ugao prirastaja. Opcija Absolute podrazumeva da je to pravac x
ose, a opcija Relative to last segment za nulti ugao uzima ugao poslednje
nacrtanog objekta. Podesimo sve parametre kao na poslednjoj slici i sa OK
izadimo iz dijalog prozora. Pokrenimo komandu LINE. Kliknimo levim tasterom
misa u trenutku kada se kursor nalazi biio gde u prostoru za crtanje. Povlacimo
kursor preko ekrana. Pojavljiva6e se isprekidane iinije u pravcima koji su zadati
uglom prirastaja: 30, 60, 90... 360
0
sa pokazivacem u obliku pravougaonika sa
poiarnom koordinatom polozaja kursora. ( Ukoliko bi bilo odredeno i skokovito
polamo kretanje kursora - Polar distance pri ukljucenom prekidacu Polar snap -
kanica Snap anCi uriC:, mogii oi beL. zada\:anja poiamih koorciinata precizilo odrediti
polozaj krajnje tacke linlje ovim pomocnim alatom ). Sa tasierom ESC prekinlmo
komandu za crtanje. IsklJuCimo alat POLAR tasterom F10 i prelazimo na crtanje
ostalih osnovnih elemenata.
26
Za crtanje kruznica koristi se komanda CIRCLE. Njena ikona se maze pronaei na
Draw toolbaru ( prepoznatljiva je po nacrtanoj kruznici i poluprecniku ). Ukoliko
selektujemo komandu Circle na Draw meniju, otvoricemo padajuci podmeni sa
opeijama komande Circie. Te opeije su kombinacije parametara na osnovu kojih
se crtaju kruiniee:
1 . Koordinate centra i poluprecnika - Center, !!.adius
2. Koordinate centra i precnika kruga - Center,Qiameter
3. Dve tacke koje predstavijail.l krajnje tacke precnlka - 2 Points
4. Tri tacke kroz imje kruznfca prolazi - P ( 3 points)
5. Dva objekta koje kruznica tangira ( dYe iinije, dve kruznice iii jedne
linije i jedne kruznice ) i poluprecnil<a - Ian, Tan, Radius
6. Tri objekta koje kruznica tang ira - Tan, Tan, Tan
Donut
Spline
Ellipse
Block
Point
(:enter . Diameter
2 Points
:3 Points
Tan, Tan, Radius
Padajuci podmen! komande
Circle sa postoieCim
opcliama, ko!! 5e naiazi na
Draw menlju
Za sad komandu CIRCLE
unesimo
pritisnimo
sa tastature
taster Enter' i
komandnoj iiniji 6e biti:
Command: CiRCLE
u
;:,pecify center point for circle or (SPIPP/Ttr (tan tan radiusJ!- Program nam nudi
aktivnu opciju crtanja kruznice pom06u centra kruznice ( center point ), iii u
zagradi nudi druge mogucnosti. Opredelimo se za aktivnu opciju, odnosno
zadavanje polozaja centra kruznic8. Polozaja centra kruznice mozemo zadati
dovodenjem kursora na zeljeno mesto i klikom levog tastera misa. Preeiznije je
zadavanjem koordinata unosom sa tastature:
SDecifv center point for circle or fSP12P/Ttr (tan tan radius;7: 50,150 Enter
Soecifv radius of circle or !DiameterL: 20 Enter
Program nudi aktivnu opciju Radius - poluprecnik, pa zadajemo vrednost
poluprecnika kruznice 20 i sa Enter izvrsavamo naredbu pri cemu dobijamo
nacrtanu kruznicu poluprecnika 20mm. Ovim sma objasniii postupak crtanja
krL!znice pn/OIT! opcijorTL
2. opcija: Na osnovu koordinata centra
Diameter
Command: CIRCLE
precnika kruga - Center,
27
S{Jec;!v center {Joint for circle or (SPI2PITtr (tan tan radius)!: 140,160 Enter
Odredili smo polozaj centra kruznice,
Specifv rad/us of circle or (Diameter}:
Ukoliko zelimo da promenimo aktiv;'u opciju, potrebno je u komandnoj liniji iza
znaka : une!i sa tastature naziv zeljene opcije ( nekad je potrebno ukucati ceo
naziv, a nekad jedno iii vise pocetnih slova i naravno izvrsnu komandu Enter ):
Soecifv radius of circle or (Dlameterl d Enter
U ovom slucaju je dovoljno otkucati prvo siovo opcije: d - Diameter ( precnik )
Specifv diameter of circle <40.00x 50 Enter
U komandnoj liniji program trazi velicinu precnika s tim da u zagradi nudi
moguenost izbora vrednosti koju smo koristili u prethodnoj opciji ( tada smo
izabrali da je poluprecnik 20, pa je zato ponudena vrednost precnika 40 ). Ukoiiko
bi nam ta vrednost odgovarala bilo bi dovoljno samo pritisnuti Enter i program bi
nacrtao kruznicu sa precnikom 40mm. Mi ne zelimo tu vrednost i zato kueamo
novu: 50 i sa pritiskom na Enter, program erta kruznieu sa prec:nikom 50 mm.
3. Pomoeu tri tacke na kruznici ( opeija 3P)
Komandu CIRCLE mozemo ponovo zadati samo pritiskom na Enter iii desnim
tasterom misa ( otvara se padajuea lista na kojoj biramo natpis Repeat Circle ), s
obzirom da je poslednja zadata komanda bila upravo CIRCLE.
Command: CIRCLE
Spec/fv center point for circle or !SPI2Pfftr (tan tan radius)]: 3P Enter
Ovde odabiramo opciju 3 Point, kueanjem 3P sa tastature. Program trazi polozaj
te tri tacke:
Soecifv first paint on circle: 100, i 00 Enter
Soecifv second paint on circle: 125,110 Enter
SDecifv third point on circle: 110,75 Enter
Zadali smo koordinate tri tacke i program iscrtava kruznicu kroz njih.
4. Opcija TTR ( Tan, Tan, Radius ), je opcija kojom se ertaju kruzniee koje
tangiraju iii dve kruznice, dve tinije iii liniju i kruznicu.
Opcijom TTR naertajmo kruznicu kOja ee tangirati postojeeu liniju i najblizu
kruznicu:
Specifv center {Joint for circle or {3PI2PITtr (tan tan radius) r TTR Enter
biramo opciju Tan, Tan,Radius, unosom sa tastature TTR i Enter
SpeC/Iv point on object for first tanaent of circle:
Na ekranu, na krstu kursora, se pojavljuje specifican znak u obliku kruznice sa
tangentom i to u trenutku kada se kursor nade u blizini linije iii kruznice. Zata ie
potrebno kursor dovesti biizu linije i kada se pojavi opisani znak pritisnuti levi
taster misa. Time je ta linija odredena kao prva tangenta kruznice koju criamo ..
Program dalje trazi selektovanje druge tangente:
28
Soecllv point on obiect for second tanc;ent of circle:
Na isti nacin selektujmo i gornju kruznicu, ali pazimo da selektavanje kruznice
bude na onoj strani kaja je bliza nacrtanom pravougaoniku. ( Postaji mogucnost
crtanja dve kruznice koje tangiraju jedna Iinija i jedna kruznica, a sa istim
poluprecnikom, tako da ukoliko bi selektovali kruznicu u delu daljem ad
pravougaonika dobili bi kruznicu nacrtanu sa suprotne strane )
Soecifv radius of circle <19.04x 20 Enter
Program trazi vrednost poluprecnika nudeei najmanju vrednost i 9.04 kOja
predstavlja udaljenje linije i kruzniee. Ukaliko zelimo da nacrtamo kruznicu sa
najmanjim poluprecnikom, dakle 19.04, dovoljno je pritisnuti Enter. U protivnom
unosimo vrednost Radiusa, sto i mi Cinimo: 20 i dobieemo kruznieu koja tangira
vee naertanu liniju i kruznieu. Na isti nacin mozemo ertati kruzniee koje tangiraju
dYe kruzniee iii dve linije.
Crtanje kruzniee pomocu dve tacke - opcija 2P, zahteva odredivanje
pocetne i krajnje tacke precnika kruznice. Pos!ednja opcija ertanja kruznice - Tan,
Tan, Tan zahteva pokazivanje tri objekta kaje kruznica tangira ( npr. mazemo
nacrtati kruznieu upisanu u kvadrat, aka pokazemo na tri stranice kvadrata ).
.. Napomena: Crtanje kruznica, pomoeu sest opeija, smo mogli realizovati
preko podmenija Circie u Draw meniju, pri cemu bi aktiviranjem jedne od opeija
unapred bita odredena putanja realizaGije komande u komandnoj liniji i nalTla bi
preostalo jedino da unosimo potrebne vredno?ti za pojedine opdie. Ovo ie mozda
brzi nacin, ali nama nije bila vazna brzina vee potreba da naucimo rad sa
o
o
D
komandama i njenim opeijama, taka da na
Varna ostaje od!uka na koji nacin eete
aktivirati opeije komande CIRCLE.
Primer crtania kruznica P2mo6u komande
Circle i cetiri njene apdje
29
SHECT
Posio smo u prethodnoj opeiji imali potrebu da selektujemo odredene
objekte, a i u velikom broju komandi javlja S8 poruka select obiects ( selekiujte
objekie ), naucicemo selektovanje na vise Ilacina. Posto za sada ne znamo
mnogo komandi, to cemo komandom SELECT vezbati selektovanje objekata. Ova
komanda siuzi za kontrolu rada programa i predseleklovanje objekata za pojedine
komande. Pre zadavanja ove komande podesimo rezime za izbor objekata
komandom DDSELECT. Command: DDSELECT Enter
Otvara se dijalog prozor Options sa aktivnom kartieom Selection. U polju
Selection Modes nalazi se 6 prekidaca sa ponudenim rezimima za selekeiju. [>jeka
budu ukljucena samo dva prekidaca ispred opeija: - Noun/verb selection i
Implied Windowing. Prva opcija omogueava da prvo selektujemo neki objekat, pa
da aktiviramo komandu koja ee utica!i na taj objekat. Druga opeija omogueava
koriseenje prozora za seiektovanje objekata ( opcija Auto komande SELECT). Ovo
cemo objasniti kroz primere seiektovanja. Sa Apply i OK izadimo iz dijalog
prozora. Command: SELECT Enter (unesimo komandu sa tastature ).
Select obiects:
pojavljuje se karakteristicna poruka koju eete cesto sretati u toku rada sa ovim
programom. Krst na ekranu se pretvara u kvadratic kojim treba selektovati
potreban element. Najlakse je pojedinacno selektovanje, gde kvadratie za
seiektovanje dovodimo do nekog elementa i pritisnemo levi taster misa. Selektujmo
nacrtanu liniju. Selektovani element se isertava isprekidanim linijama, a u
komandnoj liniji se ispisuje: 1 found Select ob/ects:
Program prijavljuje da je selektovan element i trazi selekeiju sledeeeg elementa,
posto je i ovo kontinualna komanda. Seiektujmo neku kruznieu na isti nacin. I ona
se isertava isprekidanom linijom, a program prijavljuje: 1 found 2 total. Ako zelimo
da zavrsimo sa selektovanjem elemenata dovoljno je pritisnuti taster Enter.
( Svi selektolJani elementi su se deselektolJali, odnosno nije izvrsena nikakva
promena crteza. To nam trenutno i nije ciij, vee da uoCimo kako se na poruku:
Select obiects: mogu selektovati nacrtani elementi ).
Drugi nacin za selektovanje elernenata je grupno selektovanje pomocu
opelja za selektovanje:
VVindowlLastlCrossinalBOXIALUFencelVVPoJiaOnlCpO/iqonlGroupiAddIRemovei.Multip/
elPreviouslUndolAutolSinqle:
Opelja S8 bira sa tastature kucanjem karakteristlcnih slova opeije - skracenice ( to
su velika siova opcije - .iedno iii vise slova. Nor: W za opciiu Window, a WP za
opciju WPoligon ... ). Objasnieerno ih:
- ALL - Opeija kOjom se seiekiuju svi nacrtani objekti u tekucem crtezu.
Ponovimo komandu SELECT i unesimo sa tastature opciju ALL:
.C2QIJJ.!...TJ.!!'cj: SELECT Enter
30
Select obiects: All Enter 9 found
Program je selektovao sve nacrtane objekte, prikazao Ih isprekidanirn
liniiama i ispisao na komandnoj iiniji da ih je ukupno 9. Prekinimo komandu (ESC).
, - Last - Ovom opcijolll S8 moze seiektovati posiednje nacrtani element
u prethodnoj komandi za ertanje. Skracenica za opc:iju Last je slovo L.
Command: SELECT Enter Select ob/ects: L Enter
Program ce selektovati kruznicu naertanu opeijorn TTR.
- Window - Ovom OPCijOIll program trEizi po!ozaj dV3 suprotna ugla
( temen3 ) pravougaol1ika, koji se prividno postavija na ekran sa punim linijama.
Svi elementi koji se cali nadu unutar pravougaonika bice seiektovani.
Command: SELECT Enter Select ob/ects: W Enter
First corner. Other corner.
Palazaj tih ugiova je najlakse zadati misem. Napravimo jedan takav pravougaonik
u kome ee se nalaziti ceo nacrtan objekat - reeimo neka kruznica. Nakol"!
pokazivanja drugog ugla pravougaonika. kruznica ee bitl selektovana.
- Crossing - opeija slicna opcijl Window, gde program ponovo traii
po I oiaj suprotrnih ug!ova pravougaonika koji se prividno postavija na ekran sa
lsprekidanim linijama. Svi element! koji se nadu celi unutar pravougaonika, aii i
oni koje iviee pravougaonika presecaju bice seiektovani. Skraceniea opeije je C.
Command: SELECT Enter Select objects: CEnter
First comer: 95,40 Enter
Zadali smo poloiaj prvog ugia sa tastature unosom njegovih koordinata, mada
smo ovo magli uraditi i misern. Ta tacka se nalazi izmedju pravollgaonika \
kruznice ( TTR ). Program tfazi polozaj drugog uia.
Other comer:
Povlacimo kursor misa u desnu stranu, sve dak pravougaonik, ko]i ee se prikazati
na ekranu sa isprekidanim iinijama, ne okruzi kruznicu koja tangira TTR kruznicu,
dakle dok se ona ne nade cela 1I tom pravougaoniku. Tada pritisnimo levi taster
misa i program 6e seiektovati: - kruznicu koja tangira TTR kruinicu jer se naiazila
cela u pravougaoniku, - TTR kruinieu i - liniju jer ih je isprekidana linija
pravougaonika. presecala. Na komandnoj liniji bice ispisano: 3 found
- BOX - Ovo je takade opeija seiektovanja pravougaonieima gde se no.
isti nacin, kao kod opeija Wt;"7dows i Crossing, najpre traii polozaj jednog temena
pravougonika:
Command: SELECT Enter Select obiects. BOX Enter
Arst comer: 80,120 Enter
Radi iakseg objasnjenja uneli sma poloia! orvog IS'mena oomocl! i2stature Ukoliko
pomeramo kursor u desnu stranu videcemo da se pojavljuje pravougaonik so.
prikazanom neprekidnom, kontinualnom iinijom, dakle pravougaonik opcije
Window, gde naravno vail osobina, da ce svi element! koji se nadu eeli u tom
pravougaoniku biti selektovani. Ako misem pomeramo kursor u levu stranu,
dobicemo pravougaonik sa isprekidanim linijama, dakle pravougaonik opeije
Crossing, pa C8 i elementi koji nisu celi zahvaceni ovim pravougaonikom takodje
biti selektovani:
o
/---,
I \
I \
r-\-----I--,
1"\ ./ I
I '- I window
L _______ +-______ -,
Crossing
/ ~
/ "-
I \
\ \
\ I
'- /
D
Primer selektovanla olljekata metodom
BOX. kart se sastoB i2 opelia Crossing i
Window ( svi selektovani objekti prikazani
su isprekidanim iinijama )
Cpolygon ovo je opcija Crossing
Polygon gde se umesto pravougaonika
prividno iscrtava pravilan iii nepravilan
pOligon, zadavanjem susednih taeaka temena
poligona. On se iscrtava isprekidanom linijom
i kao ked opcije Crossing, svi elementi koji
se nadju celi iii samo delom u poligonu bice
selektovani. Skracenica za ovu opciju je CPo
- Wpoiigon - Opcija Window POligon je sliena opciji Cpoligon, s tim da
se poligon erta neprekidnim linijama, i samo ce elementi koji se ~ a d u eeli unutar
mnogougla - poligona biti selektovani. Skraceniea za ovu opciju je WP.
- Fence - Ovom opcijom se selektuju objekti pomoeu Fence Hnije, tako
sto se zadaju poeetna i krajnja tacka linije, koja se moze nastavljati zadavanjem
krajnje tacke sledece linije sve' do prekida sa Enter. Svi elementi koje linija sece
bice selektovani. Skracenica za ovu opciju je F.
- Previous - Ovom opcijom se vrsi selektovanje objekata koji su bili
selektovani prj poslednjoj primeni komande SELECT. Skracenica je P.
- Mulltiple - Opcija koja omogucava visestruko pojedinacno selektovanje
objekata. Program trazi selektovanje jednog po jednog objekta, a tek po
selektovanju poslednjeg zeljenog objekta ( pritiskom na Enter ), program pokazuje
selektovane elemente isprekidanom linijom i na komandnoj liniji ispisuje njihov broj.
Skracenica za ovu opciju je M.
- Single - Opcija koja se automatski zavrsava nakon seiektovanja jednog
elementa ( pojedinacnim selektovanjem ) iii grupe elemenata ( grupnim
selektovanjem ). Oakle, nakon jednog izvrsenog selektovanja, program ne nudi
mogucnost daijeg selektovanja, odnosno u komandnoj liniji ne daje poruku Select
objeCTs: \ kao da smo posle prvog seiektovanJa pritisnuii taster Enter ). Ovu opclju
ne mozemo uoeili primenom komande SELECT. vee je mozemo iskoristiti u nekoj
32
drugoj komandi gde je potrebno samo jedno selektovanje. Skracenica za ovu
opeiju je SI.
- Undo - Ukoliko smo pogresno seiektovali neki objekat, iii objekte,
mozemo ih ponistiti - deselektovati redom. Oakle, ovom opcijom 6e program
najpre deselektovati poslednje selektovani objekt, pa ako jos jed nom zadamo ovu
opciju i pretposiednje selektovani objekt i tako redom. Skracenica je U.
- Remove - Takodje opcija za deselektovanje objekata ali ne redom.
Ako pri selektovanju objekata primetimo da smo greskom selektovali nepotreban
objekat, mozemo ga deselektovati opcijom Remove. Primer: Opcijom ALL
selektujmo sve elemente.
Command: Select Enter
Select obiects: All Enter
Svi objekti bice selektovani i prikazani isprekidanom linijom.
9 found
Select obiects: REnter
Remove obiects:
Izborom opcije Remove skra8enicom R, program nam nudi da izaberemo objekat
koji se deselektuje. Pokazimo recimo, ria bilo koju kruznicu i ona ce biti
deselektovana i prikazana punom iinijom, pri cemu nas program 0 tome
obavestava u komandnoj linij i dalje nudi mogucnost sledece deselekcije:
1 found 1 removed
Remove obiect8:
Ukoliko smo time zavrsili sa selektovanjem i deselektovanje:1l pritiskarno na Enter.
Ukoliko zelimo i dalje da selektujemo nove objekte, mozemo odabrati novu opciju
komande SELECT:
- Add - opcija za ponovno selektovanje ( grupno iii pojedinacno )
objekata. Skracenica za ovu opciju je A.
Remove obiects: A Enter
Select obiects:
Program je iz retima deseiektovanja ( Remove obiects: )presao u rezim
seiektovanja ( Select obiects: ), pri cemu ponovo, za seiektovanje sledeCih
objekata, mozemo koristiti vee poznate opeije.
- Group - Ova opeija za selektovanje se odnosi na objekte koji su
povezani - grupisani komandom GROUP. ( Ovom komandom program tmzi da
povezemo dva iii vise obJekata u jednu eelinu taka sto cemo selektovati ze!jene
objekte i takvoj grupi zadati zeijeno ime). Kako U ovom crtezu .nemamo takve
objekte, ovu opeiju ne mozemo koristiti.
- Auto - Ove Je detault . poeJesena opeiia na poi':etKu sva}\s3elekcij8
objekata. To podrazumeva da C8 program, ukoiiko ne zadame opciju
komande SELECT ( na poruku Select obiects: ne ukucamo
33
opeije I Enter ), pojedinaeno seiektovali objekle jedan po jedan kako ih budemo
pokazivaii ;llisem, odnosno da ce se pri grupnom selektovanju ponasati kao da
smo lluzada:i opciju BOX. Ova opeija nam omogucava jednostavno selektovanje
pomocu misa. tako da cemo ostale opeije rede korisiiti. Auto opeiju ne treba
zadavaii u komandnoj liniji, jer se ona podrazumeva kao potetna, podesena opeija.
ERASE
Ukoiiko pogresimo pri ertanju objekata, iii namerno naerlamo neke pomocne
linije kOje nam olaksavaju ertanje, pa ih treba izbrisati, koristimo komandu ERASE
sa l'.1odify menija, iii odgovaraju6u ikonu iz Modify toolbara. ( Ukoliko prvo
selektujemo objekte, mozemo ih izbrisati i tasterom Delete sa tastature ). Prj tom
se na komandnoj liniji ispisuje:
Command: ERASE Enter Select obiects:
Poznata poruka, gde program trazi seiektovanje elemenata erteza koje ielimo da
izbrisemo. Koristicemo opeiju Auto, gde ne unosimo njenu skracenieu, jer se ona
podrazumeva ( default) i misem seiektujemo objekte koje zelimo izbrisati.
o
o
Primer poiedinacnog i
grupnog seiektovanja
objek.ata default metod om
Auto. U okviru komande za
brisanje obiekata - ERASE
BOX - Windolf
Selektujmo liniju pojedinacnom
metodom, pokazivanjem misem
i levim klikom - T1 tacka.
Poiozaj tacke T2 odredimo
izmedju pravougaonika i dYe
spojene kruzniee, kao na slid .
Pomeranjem misa udesno
obuhvaiimo ceiu donju kruznieu
pravougaonikom za seleklovanje
D
~ ~ = = ~ ~ - - - - -
/' \
{ I
\ ).,.,
" ;"
"--'" ...
X"
Tl
T3
( do tacke T3 ). Tako ce i kruiniea biti selektovana melodom Box - Window.
Zavrsimo iZbor elemenata za brisanie tasterom Enter. Program ce izbrisati
seiekiovanu iiniJu i kruznieu. Ponistavanje dejstva komande ERASE ( samo nje ),
moguce je komandom OOPS i Enter sa tastature i svi objekti ce opet bii! naertani:
Command. OOPS Enter
34
Ponekad ie potrebno da se u ertez unese taeka kao poseban ob.iekat.
Za to 38 koristi komanda POINT. Pre nj8nog zadavanja, mogu se izvrsiti
Dodesavanja, kojima odredjujemo u kom ob!iku ce se pojo.viti tacKa na ekranu i
kOlika ce biti njeno. veiicina. Otvoricemo padajuci meni Format i kliknuti levim
misem na natpis Point Styie, time se aktivira komanda DDPTYPE i otvara dijaiog
prozor Point Style:
Dijalog prozor Point Style za podesavanie
izgleda 1 veHcine tacaka 11a ekranu
nacrtanih Komandom POINT.
Ovoe je dato ovadeset mogucih oblika prikaza
tacke na ekranu, a mi odaberimo prikaz krsta.
Date su i dve mogucnosii za podesavanje
njene velicine ito: preko reiativne proeentualne
vrednosti U odnosu na veiicinu ekrana ( gornja
opeija ) i preko apsolutnih vrednosti odabranih
jediniea ( u nasem s!ucaju miiimetara ).
Zadrzimo ponudenu vreanost, kOja iznosi 5% u
odnosu na velicinu ekrana. Ovaj izbor
potvrdimo sa OK i mozemo nacrtati neku tacku
pomocu komande POINT. ( Ukoliko se odlucimo da ova podesavanja budu stalna
u nasim ertezima, mozemo ih zapamtiti u nasem prototipu Format A4.dwt ).
Komandu POINT se nalazi u Draw padajucem meniju i njenim
selektovanjem se otvara podmeni sa opeijama Single Point i Multiple Point.
Izaberimo prvu opeiju Single Point - aktivirajmo je levirn taslerom misa, i u
komandnoj liniji program traii poJozaj tacke:
Command: pOint
Polozaj tacke se moze odrediii dovodjenjem kUl"sora misa na zeijeno mesio i
klikom levog tasiera iii unosenjem koordinata sa tastature. Zadajmo ga tastaturom:
Specify a point: 20, i 00 Enter
Program ce na ekranu isertati tacku T, U obliku krsta a na komandnoj !inlji bice
ispisano:
Command:
eime je program zavrsio sa izvrsavanjem komande POIf'JT. ZnaCi, opcijom Single
Point, erta se sarno jedna tacka kao zaseban objekat.
35
Hatch, "
Boundar':l, , ,
Re';lion
Sirll;;Jie Point
r'l!ultipie Point
Di'v'ide
r'''le.:l5ure
Padajuci podmeni komande
POINT za izbor opeija Single
Point i Multiple Point.
se pajavljuje ista poruka, ali po crtanju
crtanja druge Tacke i tako redam sve dok
tasterom ESC. Npr.:
Ako izaberemo drugu opciju
Mu!tiple point, u komandnoj liniji
jedne tacke, program nudi mogucnost
ne prekinemo izvrsavanje ove komande
Command: ooint
Soecifv a ooint: 90, i 40 Enter
Nacrtana je prva tacka T
2
, ali program i dalje traii polozaj sledece tacke:
SDeci!v a Doint: @-30,-60 Enter
Polozaj sledece tacke smo zadali relativnim koordinatama, sa negativnim
vrednostima ( kao jed an od primera mogucih zadavanja koordinata ) i program je
iscrtao sledecu tacku T
3
Ukoliko vise ne zelimo da crtamo tacke kao zasebne
objekte pritisnucemo taster ESC.
Soeci!v a point: ESC i na komandnoj liniji se po novo ispisuje
Command:
cime je program spreman da primi sledecu naredbu.
Izgied erteza Proba nakon isertavania tri tacke
Komandu POINT, mozemo aktivirati i
unosom sa tastature, pri cemu ce se ponasati
kao pri opciji Single Point. Ukoliko komandu
zadamo iz Too/bara Draw pomo6u ikone Point,
ponasace S8 kao da smo je zadali pomocu opcije
Multiple Point.
Komande DIVIDE i MEASURE, kaje se
pojavljuju u padaiucem podmeniju komande
POINT omogucavaju deljenje seiektovanih
abjekata ( linija, krugova lukova ... ). To je samo prividno deljenje, gde program
same oznacava padeone tacke. Kod komande DIVIDE lrazi se broj jednakih
delova - Number of Segments na koji 6e selektovani objekat biti podeljen i u
svaku podeonu tacku program postavlia krst kao simbo! tacke. Kod kamande
MEASURE program trazi duzinu segmenata - Segment Length, pri temu rnoze da
se javi i ostatak. ( Umesto krsta program moze postaviti i drugi simbol, izborom
opcije Block i zadavanjem imena simbola - Poglavlje 9 - Siillboli ).
36
Podelimo najvecu kruznicu na crtezu komandorn DIVIDE na 6 jednakih
delova. Iz padajuceg menija komande POINT izaberimo opciju Divide. Program
trazi da selektujemo objekat koji zelimo da podelimo:
Select object to diVide: odaberimo kursorom u obiiku kvadratica najvecu kruznicu,
f!7ter the number of seqments or {Blockl: 6 Enter program traii da zadarno
broj delova - segmenata na koji ce se objekat podeliti. Zadajemo broj 6. Kruznica
je izdeljena na 6 jednakih d810va, a svaka Godeona tacka je prikazana krstom na
ekranu. Potetna tacka kod deljenja kruznica je tacka Tl kOja se nalazi na nultom
pravcu.
~
I I
rr ---0
TV,
I .
I
I
Podeljel1a kruznica ria 6 jednakih
de!ova komandom D!ViDE
f<od koriscenja komande MEASURE zadaju se
duzine segmenata pri cemu se moze javiti ostatak.
Pri selektovanju objekta koji se deli, vazno je da
se on selektuje blL'!:e on oj strani od koje zapocinje
deijenje.
U AutoC/\D-u se prethodno izvrsena komanda moze najiakse ponistili
komandorn U ( UNDO ). Dovoijno je otkucati U, pritisnuti Enter i poslednja
izvrsena karnanda bice ponistena:
Command: U Enter
Ponistena je kamanda DIVIDE i :la ekranu 5e vise ne vide tacke na kruznici.
Lukovi se crtaju komandom ARC iz Draw menija pri cemu se otvara
padajuci podmeni sa mogu6im opcijama ove kamande, a kaje predstavljaju
kombinacije parametara luka: Start point ( pocetne tacke ), End Point ( krajnje
tacke ), Center ( centra kruznog luka ), Angle ( unutrasnjeg ugla koji kruzni luk
zaklapa ), Length ( duzine luka ), Direction ( pravca crtanja luka ) i Radiusa
( poluprecnika luka ) Te opcije su:
IIli! 3P (3 Points), pomocu pocetne tacke, neke tacke na luku J tacke luka.
IIli! S,C,E ( Start, Center, End ), pomocu koordinata pocetne tacke, kruga i
krajnje tacke.
I} S!C.A l Start. Center. ,ll,ng!e: umesto v.rajn.ie task'?
Ii S,C,A ( Start, Center, Length ), pomocCl pacetlle tacke,
Ii S,E,A ( Start, End, Angle ), pocerna, krajnja tatka J
37
tacka,
End, Direction ) na osnovu pocetne, krajnje tacke i pravea
End, Radius ) pocetna, krajnja lacka i poluprecnik kruznice koja
ta dve tacke,
Center, Start, End ), prvo se zadaje centar, zatim pocetna i krajnja
!Ill Center, Start, Angle ) koje U odnosu na drugu i trecu opciju, traZe isle
.. parametre,' ali sa drugacijim redosledom unasa.
!iiJI C,S,L ( Center, Start, Lenght ) prva se zadaje centar, zatim pocetna tacka na
kraju duiina iuka.
Donut
Spline
Ellipse
Block
Po!nt
Hatch, "
Boundary ...
P.egion
Text
Start; Center.) End
Start.! Ce.nter) An!;;lle
5t.3rt} Center) Le.n!Jth
Start, End, An9Je
St,:lt't, End, Direction
Start" End, P ..3dius
Center} Start
J
End
Center., Start" AnlJie
Center" Start.! Lent;Jth
Continue
zadavanje njihovih vrednosti.
Padajuci meni komcmde ARC u
Draw meniiu sa prikazom
mOQucih opcija
Izborom neke od ovih opeija
unapred smo odredili veliCine na
osnovu kojih isertavamo luk.
Ostaje samo da u komandnoj iiniji
ur.Jesemo vrednosti za te velicine i
program 6e isertati zeljeni luk.
Ukoliko se odlucimo za
zadavanje komande sa tastature,
iii iz Draw toolbara, program nudi
mogucnost izbora parametara
Naertajmo nekoliko lukova koristeci ove mogucnosti. Zadajmo komandu sa
tastature:
Command: ARC Enter
Specifv start paint of arc or [Center! 30,190 Enter
Ovde biramo unos koordinata pocetne tacke iii centra.
Odluciii smo S8 za aktivnu opciju Start pOint j zadali koordinate pocetne tacke 30
i 190.
Speclfv second pOint of arc or [Center/Endl' 80,180 Enter
zadajemo koordinate druge tacke kroz koju luk prolazi, time smo izabrali opciju
3P, Ostaje nam da odredimo jos polozaj krajllje tacke, bilo misem ( gde
pomeranjem misa uocavamo moguce oblike luka ), bilo sa tastature zadavanjem
njenih koordinata na poruku:
Specify end !Joint of arc: 130,220 Enter
i luk6e biti nacrtan.
38
'!
;;
End
paint
v
start 1"-
Primer crtanja iuka komandom ARC
opcijom 3P
point Second /


Odiucimo se sad za opciju S,C,A. Komandu
aktivirajmo iz Draw toolbara:
"
Command: arc Specify start !Joint of arc or
rCented: 110,260 Enter
zadali smo polotaj pocetne tacke,
SpecifY second point of arc or {Center/End[- CEnter biramo opciju Center
Specify center !Joint of arc,' @30<225 Enter zadajerno poioiaj centra
preko reiativnih koordinata, jer time iakse odredujemo radijus iuka ( r := 30 mm )
Soecifv end !Joint of arc or {Anqlelchord I enoth!: A. Enter
biramo opciju Angle i program traii vrednost ugla luka:
SpeC/tv included ano/e,' 90 Enter zadajemo vrednost 90 Lukovi se crtaju u
smeru abrnuto od kretanja kazaljke na satu, ukoliko se zadaju pozitivni uglovi.
U trecem primeru koristimo padajuCi podmeni komande ARC sa Draw
menija i izaberimo opciju C,S,A ( Center, Start, End ).
Command.' arc Specifv start Doint of arc or [Center/.' c Soecifv center point
of arc,' 170.240 Enter
Program je na osnovu zadate opcije ponudio zadavanje pOiozaja centra luka.
Specifv start point af arc. @35<60 Enter
koordinate pocetne tacke luka, pri cemu je odredjen i radijus luka 35mm.
Soecifv end !Joint af arc ar [Anqlelchald Lenath/: a
Specify included angle: -90 Enter
Program trazi vrednost ugla luka, pri cemu unosimo negativnu vrednost ugla da bi
videli da se uglovi magu ertati i u smeru kazaljke na satu.
o Stan
90 point

x
Center
Start
point

o
-90
Primer crtanja luka opciiama Start,
Center, Angle ( S,C,A ) i Center Start,
Angle ( C,S,A ), sa pozitivl1im i
neaativnim vrednostima ugla luka
U padajucem meniju ARC postoji i opcija Continue, kojom se nastavlja
crtanje luka na poslednje nacrtanoj liniji iii luku, pri cemu se trazi polotaj krajnje
tacke luka: Specifv end !Joint of arc:
39
Jedna ad veoma bitnih karakieristika programa je moguenost razlieitih
prikaza crteta na ekranu. Nekada su crteti u AutoCad-u toliko veliki da bi
prikazom celog crieza na ekranu, njegovi elementi bili veoma sitni, a detalji
neuocljivi. Zato se crtezi na ekranu prikazuju u odredjenoj razmeri, koja
omogueava jasno sagledavanje elemenata crteta. Pri takvim razmerama, oeigledno
je da na ekran ne maze stati ceo ertez, vee samo njegov deo, u kame crtamo,
ispravljamo, unosimo tekst... Praktieno, to izgleda kao da smo iznad erteza
postavili lupu koja uveeava deo crteza u odredenoj razmeri. Ukoliko bi hteli da
prikazemo drugi deo crteza u istoj razmeri, morali bi da lupu pomerimo u pravcu
tog dela crleza. Ovakav naein pomeranja prikaza crteza na ekranu, bez promene
razmere, omogueava komanda PAN sa menija View. Njena ikona se moze pronaei
u Standard toofbar-u, a karakterise je izgled nSlcrtane ruke, jer se po aktiviranju
ave opciie, kursor pretvara u takav oblik. Pritiskom levog tastera misa i
pomeranjem kursora u zeljenom smeru, bez otp.ustanja tastera, pomera se prikaz
crteza na ekranu. Pritiskom na taster ESC iii Enter izlazimo iz ove komande.
Pomerimo nas prikaz crteza iz polozaja levog del a ekrana na sredinu ekrana. Sa
crtezom se pomerila i ikona konstrukcione ravni koja pokazuje pravac i smer x i y
ose, kao i koordinatni pocetak ( 0,0 ) u njihovom preseku.
Prikaz ekrana
nakon koriscenja
komande PAN
kojom sma crtez
premestili sa leve
strane na sredinu
ekrana
Pritiskom srednjeg
tastera misa, bez
otpustanja,
automatski se aktivira
komanda P,A.N, te je
avo laksi naein
aktiviranja te komande.
Pomeranja prikaza crteza na ekranu, moguee je i povlacenjem horizontainog i
vertikalnog kHzaca ( scroll bar ), koji se nalaze sa donje i desne strane prostora
za crtanje.
40
Da bi smo videli, iii nacrtali neke deia/je na crterzu, potrebno je prikazati
deo crteza uvecan i obrnuto, da bi se posle takvog crtanja video ceo crtez na
ekranu, on se mora umanjiti. Naravno, tu se ne radi 0 stvarnom povecanju i
smanjenju crteza ( za to postoje druge komande ), vee 0 prikazima clieza .u
razlicitim razmerama. 8to ie razmera veta, manji dec crteza se :Toze prikazati na
ekranu, ali ee taj dec biti uvecan.
Komanda za uveeano i umanjeno prikazivanje crieza
komanda ZOOM, koju mozemo pronaci na padajueern
njenim opcijama na Standard Too/baru. Da bi smo uoe!!i
zadacemo je sa tastature, pri cemu se na komandnoj
Command: ZOOM Enter
pritisnutu taster Enter. Kursor u prostoru za crtanje dobiJa
-I- i -. Pritiskom na levi taster misa i pomeranjem kursora
tastera, uvecava se pril,az crteza na ekranu. PomeranJom
je
otpustania tastera, umanjuje se prikaz crteza na. ekranu. Ovom opclJom se
odabrani delovi crieza sama prividno priblizavaju iii udaljavaju. Istovremeno se na
komandnoj iiniji javija poruka:
Press FSC or FNTEA to exit, Dr right-click to disp/av shortcut menu Ako
pritisnemo na tastere Esc iii Enter izlazimo iz ove komande, a u komandnaj liniji
dobijamo poruku Command. Ovu istu opciju komande ZOOM mozemo aktivirati i
ikonom Zoom Realtime sa Standard too/bara. Ako sad na poruku:
Press ESC or FNTER to exit, or right-click to diso/av shortcut menu
pritisnemo desni taster misa, na ekranu se prikazuje padajuca lista ( Pop up
E::<it
;I Zoom
3D ()rbit
Zoom ''iVindc)!,'\'
ZOfXfl Orh;;linai
Zoom E>::tents
menu ) na kojoj je mogute izborom natpisa i
pritiskanjem levog tastera misa odabrati razlicite opcije
komande ZOOM, komandu P.AN ( koju smo vee
objasnili ), iii sa Exit izaei iz komande.
PadaiuCi men! ( POI) up menu ) komande ZOOM !
PAN na kojoj S8 mogu odabrati aecile za prikaz
crteza na ekranu iii za izlazak iz komande
41
Oslale opcije komande ZOOM sa padajuce lisle ( Pop up menu) su:
- Zoom Window - pokazivanjem na ovaj natpis, kursor poprima oblik strelice sa
pravougaonikom is pod !lje. Zadavanjem dve lacke naspramne po dijagonali, 'j"
deiinise '.se ,( pravougaonikom ) dec crteza koji se automatski prikazuje preko celog
ekrana. Ceo postupak uvecanja crteza mo2\e se izvesti i misem. ..\
- Zoom Original - Omogucava vracanje na prvobitnii prikaz crteza postavljen
-I
pre koriscenja komande ZOOM. I
- Zoom Extens - Ako odaberemo ovu opciju, svi elementi u tekucem crtezu sel
prikazuju na ekranu maksimalno uvecani.';
Osim opcija sa padajuce lisle ( pop up menija ) postoje i opcije ove:!
komande kOje se nude u komandnoj liiniji. Kao i kod ostalih komandi mozemo ihi!
zaaa!i sa tastature pomocu skracenica:
!
- Window - odgovara opciji Zoom window sa padajuce lisle i istoimenoj!
ikoni sa Standard too/bar-a. Unosom slova W kao skracenice za ovu opciju u 'I
komandnoj lini]i, kursor se pretvara u krst bez kvadraiica, a na komandnoj lini]i j
program trazi suprotnih temena pravougaonika koji odredjuje dec crteza !
koji zelimo da uvecamo. Mozemo ih pokazati misem, a mozemo im zadati
koordinate tastaturom:
Command: ZOOM Enter
SDeGily comer of window enter a scale factor (nX or nXPL or
{4///Centej/Dvnamic/Extents/PreviousIScaieIVVindow] <real timex w Enter
42
. '. slova odabiramo opciju window.
180,200 Enter
odabran zadaiim pravougaonikom, nEl.
celom ekranu.
Prikaz ekrana oakon
opcije Zoom Window
koiom S6 odabrani
deo crteza uvecava
preko celog ekrana
- AI! - Ovom
opcijom se na ekranu
Drikazuje povrsina definisana granicama crteia, koje smo podesili u dlJalog
AutoCAD 2002 Today u pOlju Area, gde smo definisali granice crleta na
format .DA ( 210 x 297 ). Ukoliko su elementi erteta izvall ove graniee, tada se na
ekranu prikazuje povrsina na kojoj 6e biti prikazani svi elementi crleta. Skra6enica
za OVU opciju je A.
** Napomena Zadavanje opcije A/I, komande ZOOl\;l, se preporucuje odmah
nakon zadavanja granice u dijaiog prozor AutoCAD 2002 Today, kako bi se na
ekranu pojavila povrsina zadata ovim granieama. Aktivirajmo ovu opciju.
- Center - Opcija, kojom odredujemo ta6ku kOja ce biti centar buduceg
prikaza na ekranu, i visinu prikazanog deia crteza u AutoCad jedinicama ( u
nassm slucaju milimetrima ). Skracenica .ie c.
Command: ZOOM Enter
SpeC/Iv corner c/ windoltv, enter a scale factor (nX or nXP). or
f!1///Center/Dvnamic/ExtentsIPreviousIScale//iVindow! <real iii-flex CEnter
Soecitv center point: 65,40 Enter
Odabrali smo srediste pravougaonika:
Enter maonification or heioht< x 120 Enter
Izabrali smo visinu prikaza od 120 milimetara pOiavice S8 pravougaonik uvecan i
u centru ekrana.
Prikaz e!mma
nakol1 opcije
Center, komande
ZOOM
- Scale -
,Ake u komandhoj
iiniji na poruku:
$Decifv corner of
window, enter a
scale factor (nX
or nAP), Oi
{AIIlCenter/Dvnamic/Fxtents/Previous/Scale/'vVino'owl <rea! rimex unesemo broj, on
ce predstavljati faktor uvecanja iii umanienja prikaza crteta, ali u odnosu na prikaz
crteza opcijom All.
43
Npr. ako se zada broj ve6i od 1, toliko pula 6e se uve6ati prikaz crteta u odnosu
na prikaz opcijom All. Ako se zada broj izmedju 0 i 1 doei ee do umanjenja
prikaza. Npr. 0.5 dva pula, 0.25 cetiri pula ...
Ako uz ove brojeve dodamo i slovo X, npr 2X, O.5X, O.25X, 5X takode 6e
dolaziti do uve6anja i smanjenja prikaza crieta na ekranu, ali sada U odnosu na
trenutni prikaz na ekranu. Znaci ako zadamo vrednost " skaiiranja " 2X:
Specitv comer of window. enter a scale factor (nX or nXPj, or
[AI/ICenter/DvnamicIExfenfs/Previous/Scale/l.fl/indow! <real timex 2X Enter
program uve6ava prikaz crteza na ekranu dva pula u odnosu na prethodni prikaz.
- Previous - opeija koja odgovara ikoni sa Standar too/bara Zoom
Previous, kojom program vra6a prethodni izg!ed crteza.
Napomena: t"-lakon vezbanja postavljanja izgleda crteza na ekranu
komandom ZOOM i PAN, odredimo izgled crteta komandom ZOOM i opcijom All
kako bi bili spremni da na!3tavimo dalje ucenje rada u ovom programu.
44
1
I
Prikaz ekrana oakon i<oriscenja komande ZOOM opcile All
Prilikom crtanja S8 cesto javlja potreba povezivanja karaktensticnih tacaka
vee nacrianirl objekata. i\Jpr.: spojiti kraj jedne sa pocetl<om
centre krutniea; iz neke tacke povuei normalu na neku liniju;
sa presecnom tackom dve linije; povuei tangentu na kruznicu
vezuju za karakteristicne tacke vee nac:tanih objekata
komande ( objektno orijentisani snap ). Dakie, kod ovakvog
spojiti
za crtanje gde se trazi palotaj tacke, umesto zadavanja
odredjeni osnap kriterijum, pokazuje na objekat sa ",,,,,,,.nc>
aktivira levi taster misa. Ovakav nacin odredji'v'anja j.JU!UL.alc
Zadavanje Osnap kriterijuma je moguce:
11 sa tastature, na komandnoj liniji, kucanjem prva
Npr.: za kriterijum Endpoint, kuca se END
11 sa Standard too/bar-a, pokazivanjem na ikonu
moramo kliknuti levim tasterom misa i drzati taster sve dok ne dovedemo
kursor misa na zeljeni kriterijum.
I! sa Ob/eet Snap too!bar-a, pomoeu odgovarajuee ikone.
I! fiksiranjem OSllapa ( 0 cemu 6emo govori!i u poglaviju 0 fiksnim Osnap
kriterijumima ).
x. ..
Za zadavanje Osnap kriterijuma sa Object Snap toolbara,
moramo najpre prikazati ova] toolbar na ekranu, posto se trenutno
ne vidi. Desnim taste rom misa kliknimo na bilo koju ikonu nekog
toolbara pri cemu se otvara poznata padaju6a !ista sa prikazom
svih toolbara. Pronadimo i levim tasterom misa selektujmo toolbar
Object Snap i na ekranu ce se pojaviti paleta u horizontalnom
poloi:aju sa 17 ikona. Dovedimo strelieu misa na njeno plavo
polje, iznad ikona. Pritisnimo levi taster misa i ne pustajuei ga
povucimo ceo ioolbar udesno do kraja ekrana, cime ga dovodimo
u vertikalni po!ozaj sa desne strane ekrana.
Object Snap {oo!nar u horizonta!norn polozaiu
45
Ovaj kriterijum omogucava precizno vezivanje za krajnju tacku duzi,
kruznog luka '" S obzirom da Ii objekti imaju po dve krajnje tacke, program
precizno odabira onu tacku koja je bliia tacki selektovanja tog objekia. Primer:
Lillijom treba spojiti krajnju iatku nacrtane duzi sa najbJizom krajnjom tackom
kruznog luka.
Command: Llt'-lE Enter
Zadali smo komandu za crtanje linije, na jedan od poznatih nacina, recimo ikonom
sa Draw toolbar-a.
Soecifv first point: END Enter
otkucajmo sa tastature END i Enter time smo odabrali precizno pogadanje tacke
Osnap kriterijumom Er7dpoint. Program trazi da pokaiemo objekat sa
karakterisiicnom krajnjom tackom. Pribliiimo kursor gornjem deJu Jillije. Na njenom
~
kraju pojavijuje se vizueini simbol - marker u obliku
. kvadrata u zuioj boji. Pored kursora se ispisuje naziv
./. Osnap kriterijuma Endpoint.
(Endpoint I
K!iknimo levim taste rom misa i prva tacka novog objekta - linije vezace se za
krajnju tacku selektovane duzi - T1.
Specify next paint or fUndal' endp of Program traii drugu taeku linije - donju
krajnju tacku najbliieg Juka. Odaberimo drugi nacin zadavanja ovog kriterijuma,
tako sto cemo misem pokazati na trecu ikonu na Object Snap toolbar-u - ikonu
Snap to Endpoint (ne treba se brinuti sio ceJa linija ,; ide " za kursorom preko
celog ekrana ) i kliknuti levim taste rom misa.
46
Pribliiimo kursor donjem delu poslednje
nacrtanog kruznog iuka tacka T2 po
T2 pojavljivanju markera pritisnimo !evi taster misa.
Nacrtace se novi objekat, dui izmedju ranije
nacrtanih objekata, a program traii sledecu
tacku za nastavljanje crtanja !inije. Mi smo
izvrsili nas zadatak i prekidamo dalje crtanje
linije tasterom Enier:
[Undol: Enter
$oeCifv next point or
Primer crtanja Hniie koriscenjem Osnap
k,iteri!uma Endpoint iz krajnie tacks duii -
tack", T1 u krajnju tacku kruznog lukE! - tacKa
T2
Ovim kriterijomom se pogada sredisnja tacka duzl iii kruznog luka.
Simbol za Midpoint kriterijum je trougao i na odabranorn objektu postoji same
jedna srsdisnja lacka. Skracenica je MID.
Ovim kriterijumom se precizno pogada centar kruznice, kruznog luka,
elipse. Marker je u obliku kruznice, a da bi se marker pojavio, dovoljno ie
dovodenje kursora na kruznicu, a ne na njen centar. Skracenica je CEN. Primer:
Treba nacrtati kruinicu eiji je centar na sredistu nove nacrtane linije, a prolazi kroz
ceniar najve6e nacrtane kruznice.
Command: CiRCLE Enier
Specifi center noint for circle or 3PI2P1Ttr (tan tan .radiUS'!: MiD Enter
Za odredivanje poloiaja centra kruznice smo odabraii Osnap kriterijum Midpoint
unosom skracenice sa tastature. Pribliiimo k u r s o ~ bilo kojiem deiu nove duii i na
njenoj sredini 6e se pojaviti marker U obliku zutog trougla. Kliknimo levim taste rom
misa i centar buduce kruznice se vezuje za da.tu tacku.
of Specifv radius of circle or [Diameferl' CEN Ehter
umesto unosa racijusa - poluprecnika dovoljno je pokazati tacku kroz koju kruinica
proiazi. U zadatku je to centar najvete
+
Node
~ kruznice. Odaberimo Osnap kriterijum
Center bilo sa tastature, bilo ikonom i
pribliiimo kursor odabranoj kruinici. U
centru se pojavijuje mala kruinica zute
bOje i klikom levog tastera misa
dobijamo ieljenu kruznicu.
Primer crtanja kruznice zadavanjem
centra na sredistu duzi pomocu
Osnap kriterijuma MidpOint - tacka T1
1 tacke I::roz !tojl! kruznica prolazi. a
predstavlia centar nacrtane kruznice,
pomo6u Osnap kriterijuma Center
tacka T2
47
Ovim kriterijumom mozemo precizno pogadati tacKU nacrtanu kao
poseban objekat komandom POINT. Vizuelni simbol za kriterijum Node je
kruznica sa krstom zaokrenutim pod uglom od 45. Skracenica je ~ ~ O D
Ovaj kriterijum sluzi za crtanje normale iz prethodno odabrane tacke na
neki pravolinijski objekat Pri tome se precizno pogada tacka na tom objektu na
mestu gde normala dolazi na objekat Objekti na Kojima se mogu pronaci tacke
odreciene ovim kriterijumom su duzi, ali i kruznice, kruzni lukovi elipse ... pri cemu
se kod njih crtaju normaie na njihove tangente u iackama selektovanja kruznice,
odnosno luka iii elipse. Vizuelni simbol za kriterijum Perpendicular su dYe duzi
pod pravim ug!om i kvadrat izmedju njih, a skracenica je PER.
[Perpendicular I
Primer: Potrebno je nacrtati normalu iz tacke nacrtane kao zaseban element
komandom POINT ( 90,140 ) na novu nacrtanu liniju.
Command: LINE Enter
SpeC/tv first [Joint: NOD Enter
Pocetnu tacku odabiramo kriterijumom Node, i priblizavamo kursor odabranoj tackL
Na tacki ce se prikazati marker u obliku kruznice i krsta pod ugiom od 45
Kliknimo levim taste rom misa i prva tacka normale veza6e se za tacku T1.
Soecifv next point or fUndal PER Enter
..---......
+
Odabiramo kriterijum Perpendicular za odredivanje
krajnje Tacke normaie i dovodimo kursor na bilo
kOje meslo u blizini Iinije na koju spustamo
normalu. Pojavice S8 poznati simbol za ovaj
kriterijum, tako da mozemo kliknuti levi taster misa
i program ce nacrtati zeljenu normaiu. Dalje crtanje
linije prekidamo lasterom Enter.
Primer crtanja normaie iz tacke Ti koriscenjem
Osnap kriterijuma Node, na duz u tack! T2 koju smo precizno pogodm Osnap
kriterijumom Perpendicular
48
Svaka kruznica i elipsa imaju po cetirr
ad 90
0
i ovim kriterijumom se pogadjaju te tacke.
romb, a skracenica QUi\. Primer:
Command: LINE Enter
50ecifv first point: QUA Enter
Za pocetnu tacku izabra!! smo pogadanje
Ie
do donjeg del a kruznice i u samom dnu kruznice pojavice S8 marker obiiku
zutog romba. Pritisnimo levi taster misa i dobili smo pocetnu tacku prve linije krsta
- tacku T1.
Specifv next ooin! or (Undo I: oua of
Za drugu tacku izabiramo isti kriterijum, ovog pula sa Osnap toolbar-a i ikonom
Snap to Quadrant i misem dovodimo kursor na gomji dec kruznice, cime se
pojavijuje romb na samom vrhu kruznice. Levim klikom misa, odredili smo i
tacku prve linije krsta - tacku T2, a sa Enter prekidamo crtanje linije.
Specifv next point or [Undo]: Enter
+
T1
+
n
u
"\
)
Ovaj postupak primenimo jos
jednom za crtanje druge linije
krsta, iz leve tacke T3 do
desne karakteristicne tacke
T4. Dobili smo zeljeni krst.
Primer crtanja krsta
kruznice koji spaja cetiri
karakteristicne tacke na
kruznici - T1, T2, T3 i T4,
koje su precizno pogadane
Osnap kriterijumlma Quadrant
49
Ovim kriierijumom se precizno pogadaju presecne iii dodime tacke
izmedu dva iii vise objekta ( linija, kruznica, lukova ... ). Marker za ovaj kriierijum
je u obiiku slova X, a skracenica je INT. Primer: Treba nacrtati dijagonalu unutar
pravougaonika, od donjeg levog do gornjeg desnog temena.
Command: LINE Enier
Specify first point: INT Enter


+ /
Kriterijumom intersection precizno pogadamo
tacku T1, dovodenjem kursora u blizinu Ie
tack8 i levim klikom misa u trenutku kada se
u datom temenu prikaze marker u obliku
slova X. ISio to ponavljamo i za tacku T2. Sa
Enter prekidamo daije crtanje linije.
Specify next point or [Undor Enter
Primer crtanja diiagonaie pravouqaonika
izmedju tacaka T1 i T2 "Die sma precizno
pogodiii Os nap kriterijumom intersection
Ovim kriterijumom mazemo pogadati i
prividnu presecrHJ tacku objekata koji se na
crlezu ne seku, aii se negde u produzetku mogu seci upravo u toj tacki. Ako pri
pokazivanju jednog objekta na lrenutno prikazanom meslu nema presecne iii
dodirne tacke, marker Ima oblik slova X sa nekoliko tacaka - X ... Ako u trenutku
takvog prikaza markera kliknemo ievim tasterom misa, program ce trazili da
pokazemo drugi objekat Ciju prividnu tacku preseka zelimo da odredimo.
komandnoj linij se ispisuje: int of and Ovaj naCin pogadanja prividne tacke
6emo kombinovati sa slede6im kriterijumom tangent.
se pogada lacka kOja se naiazi na tangenti pokazanog
je u obliku kruznice sa cije gornje strane je duz kOja Je
Objekti koji se mogu U gadati U su: duz, kruznica,
rimer za poslednja dva kriterijuma: Treba nacrtati tangentu na
prividnog preseka nacrtanih linija oznacenih sa L 1 i L2.
/

EB
+
+
Tl
Primer crtanja tangente
iz prividne tacke preseka
duzi L 1 i L2 ( tacka Ti )
koju precizno pogadamo
kriterijumom Intersection,
na kruznicu ( u tacki T2
) pomocu kriteriluma
Tangent
Trazimo prividnu presecnu
tacku izmedju duzi 11 i 12,
tako s10 koristimo Osnap
kriterijum Intersection
pokazujemo duz 11 negde
na sredini. Na njoj ce se
pojaviti marker U obliku
slova X ... Pritisnimo u
l2
tom trenutku levi taster
misa i program u komandnoj liniji trazi da seiektujemo objekat koj! se' prividno
sece sa 11.
of and
Pokazimo na dui 12 pri cemu se pojavljuje prividna tacka preseka TI ( sasvim
desno ) i klikom lev09 taslera misa dobijamo pocetnu tacku tangente.
SDeCltv next paint or fUndo]: TAN Enter
za odredjivanje krajnje tacke tangente, koristimo kriterijum Tangent, pri cemu
pokazujemo na k:-uznicu, negde u njenom vrhu, i pri pojavljivanju markera za ovaj
kriterijum kliknemo levim taste rom misa pri cemu program iscrtava tangentu izmedu
tacaka T1 i T2. Komandu mozemo prekinuti i desnim taste rom misa pri cemu se
pojavljuje padajuca iisla gde !evim tasterom misa biramo opciju Enter.
O\lim kriterijumom zadajemo tacku na objektu, kOja je najbliza polozaju
kursora u trenutku klika levim lasterom misa. Marker je u obliku dva spojena
trougia, a skracenica [\jEA.
Sve opisane Osnap kriterijume beskrajll'o kombinovat: bme
olaksavamo crtanje novih objekata. Ukoliko se jedan iii vise kfiteriJuma ponavlj2 pn
crtanju novih obiekala na crtezu mozemo ih Kans!i!i stalne - fiksne kril'?rijume
sto je naredna tema ave knjige.
51

il
,
I
I
U dosadasnjlm primerima je pokazano pojedinacno koriseenje Osnap i
kriterijuma, biio da je u pitanju bio jedan krite!ijum, iii vise njih kombinovano. Za I
precizno pokazivanje svake sledeee tacke, bilo je neophodno ponovno zadavanje .1
kriterijuma, bez obzira da Ii se radilo 0 koriseenju istog, iii nekog dl'ugog
kriterijuma U situacijama kada se ponavljaju jedan, iii nekoiiko kriterijuma pri I
zadavanju narednih nekoiiko tacaka, pozeijno je izvrsiti fiksiranje Osnapa. To znaci\
odabrati jedan, iii nekoliko kriterijuma za stalne, tako da se oni pojavljuju na .1
ekranu bez posebnog pojedinacnog zadavanja.!
Fiksni kriterijumi se zadaju u dijaiog prozoru Drafting Settings, karticai
Object Snap, koji se moze otveri!i na vise nacina:
Sa Tools menija pokazivanjem na natpis
vee koristili pri podesavanju pomoenih
aktiviranjem kartice Object Snap.
Draftiing Settings ... ,( koji smo
funkcija SNAP,GRID ...
Poslednjom ikonom sa Osnap toolbar-a, sa slikom magneta
Snap Settings ).
Object
Unosom sa tastature komande
K!ikom desnog tastera misa na taster OSNAP u statusnoj linij! pri cemu
se pojavljuje padajuca lista na kojoj levim tasterom misa akiiviramo
10 IJ:.cL iror;. "r, (t m:::p t"JtrJt paw.-;:' (lel p<:ir.t. '."hilt' in <l
CClInr(,;:.nd c.. ,':?d,'1 .=.orJ['<o:.';r:; Y('tl file","'" the
i;;, <1':'1=' "Y';;J
[,"',,'J ..........':'.::: ... .
izqied dijaiog prozora Drafting
Settings, kartica Obiect Snap,
za podesavanje fiksnih
kriterijuma
Ako zelimo da neki kriterijum
podesimo za fiksan, dovoljno je
ukljuciti prekidac ispred nje90v09
naziva klikom levog iastera misa.
Ukoliko zelima da selektujemo iii
izbrisemo sve selektovane
kriterijume koristimo tastere
Select All i Clear All. Padesimo
nekoliko najcesce upotrebljavanih
kriterijuma za fiksne: Endpoint,
Midpoint, Center, Node
/r;tersecrion. P,klivirajmo prekidac Object Snap On (F3), da bi S8 fiksni knierijumi
pri koriscenju komandi za crtanje automatski poiavljivali na ekranu. U donjem
levom uglu aktivirajmo taster Options ... cime ulazimo u isloimeni dijalog prozor.
52
C;I1f"(lI f.l viil(;
. j f . .d Swt' j P!Qthl',g i
podesavanje Osnapa
U ovom
prozoru,
AutoSnap
podesavamo:
u
dijaiog
poiju
Settings
i. prikazivanje
vizueinog simboia
Osnap
tackama
objektu
prekidac
kriierijuma u
na izabranom
aktivirajmo
Marker)
2. ponasanje markera kao magnet U odnosu na kursor ( aktivirajmo
prekidac Magnet )
3. prikazivanja naziva datog Osnap kriterijuma u blizini izabrane - markirane
tacke ( aktivirajmo prekidac Display AutoSnap tooitip )
4. prikazivanja" nisana " u trenuiku I<oriscenja Osnap kriterijuma ( prekidac
Display AutoSnap aperture box ). Nisan predstavlja kvadrat, vezan za
kursor koji mora da dodirne objekat na kome se bira zeljena tacka. Ovaj
prekidac neka bude iskljucen.
5. podesavanje boje markera ( padajuca lista AutoSnap markercol9r ). Na
padajueoj listi za boju markera odaberima magentu.
6. Podesavanje velicine markera koji se pojavljuje na ekranu ( klizac
AutoSnap Marker size ).
Ova podesavanja imaju za cilj da lako i jasno uocavamo karakteristicne
tacke na objektima za pogadjanje Osnap kriterrjumima, kao i da lako prepoznamo
o kam se Osnap kriterijumu radi. Sa Apply i OK potvrdimo ova podesavanja i sa
OK izadimo iz dijalog prozora Drafting Settings.
Zadajmo neku komandu za crtanje, recimo Uf\lE. Kursorom polako
predjimo preko naseg crteza. Na ekranu, u karakterisiicnim tackama koje smo
odredili fiksiranjem Osnapa, dakle; krajevima i sredistima duzi i lukova, centrima
!ukova i kruznica, presecnim ta:::kama 0bjekata, kao i tackama crtanirr: kornandom
POINT, prikazivace se naizmenicno poznati markeri za nabrojane kriterijume.
Ukoliko budemo zastajali na svakom prikazanom markeru, na ekranu 6e se
pojavljivati i naziv datog kriterijuma.
53
Ako se na jednom, iii vise objekata koji se nalaze u blizini kursora. nalazi
vise karakteristicnih tacaka na osnovu fiksnih Osnap kriterijuma ( npr. na Jednoj
liniji se naiaze najmanje dve krajnje i jedna sredisnja tacka, a moze biti i neka
presecna iii dodirna tacka ). onda je davoljno da se pojavi jed an marker vezan za
neku tacku na tom objektu. Ostali markeri 6e se pojavljivati jedan po jedan
priiiskanjem na taster TAB. Ako se dva iii vise objekata pokazuju kUfsorom -
reeimo ako je kursor u nekoj presecnoj tacki dva iii vise objekta, program 6e
redom pokazivati karakteristicne tacke na svim objektima, a isprekidanim linijama
prikazati objekat ( iii objekte ako se radi 0 presecnoj iii dodirnoj tacki dva iii vise
objekata ) na kojoj se ta tacka nalazi. Tek kada se odlucimo za jednu od tih
tacaka, kiiknemo levim taste rom misa i ta tacka 6e biti pocetna tacka nase
aktivirane komande ( Uf\JE, iii neke druge komande za crtanje koju zadajemo
prema potrebi )" Primer: Aktivirajmo komandu LINE.
Command: L Enter
Soecifv first ooin!: na ovu poruku dovedimo kursor unutar pravougaonika. Na
sredini dijagonale pojavljuje se ljubicasti trougao koji odredjuje najblizu
karakteJisticnu tacku - srediste dijagonale. Pritisnimo taster lAB onoiiko pula ko/iko
je potrebno da se pojavi kvadrat u gomjem desnom temenu pravougaonika i
pritisnite levi misa. Na taj naCin je odredjena pocetna tacka linije u krajnjoj
gornjoj tacki dijagonale kriterijumom Endpoint - TI.
Spec:!v next point or [Undo]:
Da bi odredili drugu tacku iinije,
dovedirno kursor unutar kruznice
sa krstorn. Pojavljuje se neki od
markera, a pritikom na lAB
taster menjamo karakteristicne
tacke sve dok ne dodjemo na
krajnju desnu tacku vodoravne
linije krsta - lacka 12. Pritiskom
na levi taster misa odredjujemo
tu tacku kao krajnju tacku nase
nove linije L 1 sa Enter
prekidamo dalje crtanje linije.
Primer crtania iiniie 11
koriscenjem fiksnih Osnap
kriteriiuma i tasiera T.A.B
l .. r'
'I
!

i
.. Iiapomena Fiksni kriterijumi se mogu po potrebi uk/juciti iii iskljuciti funkcijskim
taste rom F3 iii klikom levog tastera misa na taster as NAP u statusnoj linij!.
Ako pogledamo Osnap tool bar, vide6emo da postoji jos neobjasnjenih ikona,
vezanih za Osnap kriterijume.
to
Kriterijum kojim se privremeno iskljucuju flksni osnap kriterijumi.
Koristi se onda kada zelimo da zadamo misem polozaj nove tacke, a u blizini
nekog objekta sa karakteristicnim tackama iiksnog Osnapa. Tada te tacke privlace
kursor kao magnet, i ne dotvoljavaju da zadamo polozaj nove tacke u njihovoj
blizini. Zato ukljucujemo kriterijum None, pri cemu program vise ne pokazuje
karakteristicne tacke i mozemo zadati polotaj tacke na bilo kom mestu na criezu.
Po zadavanju nove tacke prestaje dejstvo ovog kriterijuma. Po tome se on
razlikuje od iskljucenja tasierom F3, gde se ponovno aktiviranje fiksnih kriterijuma
mora izvrsiti jos jednim pritiskom na F3 ( iii klikom na taster u status liniji
). Ikona Snap to None nalazi se kao pretposiednja u Object Snap toolbaru. a
skra6enica je NON.
Insertion = ikona Snap to Insert
Ovim kriterijumom se moze precizno pogoditi tack3 i.Jr.osa teksta iii
simbola. S obzirom da lekst i simbole nismo obradUi, mozemo samo feCi da je
marker u obliku dva spojena kvadrata, i da je skracenica INS. Ovaj kriterijum
cemo koristiti u poglavlju 0 unosenju teksta i blokova na ekran
From =
avo je jedan ad alata za zadavanje polozaja nove tacKe to u odnosu
na polotaj neke karakteristicne tacke na vee nac!1anom objektu, koju pogadamo
nekim od Osnap kriterijuma. Primer: Potrebno je nacrtati novu kruznicu, ciji je
centar na udaljenju od 75 mm iznad centra kruznice sa krstom i ciji je poluprecnik
20mm.
Command: CIRCLE Enter
Speclfv center point for circle or [3P12PlTtr (tan tan radius)]: FROM Enter
Ovde smo aktivirali ikonu Snap from ( iii otkucali sa tastature FROM i Enter
Base (Joint: CEN Enter
Program trazi referentnu. baznu tacku 81 u odnosu na koju ce se zadati polotaj
. nove tacke. Fiksnim kriterijumom Center odredjujemo centar kruga sa krstom.
< Offset>: @75<90 Enter zadaiemo reiativno rastojanie nove tacke u odnosu na
izaoranu rererentnu tacku. ana 68 oitl centar - C -I ouduce f(rUZIlICe k 1.
5J]ecitv radius of circle or [Diameter!: 20 Enter
Zadajemo poluprecnik 20 mm i dobijamo trazenu kruznicu k1.
55
Spec/tv tirst Po/;7t: 140.230 Enter
Primer koriscenia alate.: FROM na
primeru crtanja kruinice 1(1,
zadavanjem poloiaja centra tacka
C1 pomocu re!ativflog rastojanja od
bazne tacke B1 koju smo precizno
pogodili Ostial) krite.ijumom Center
Koordinate tacaka je moguce zadati i
kombinacijom pravca i smera kursora i
zadavanjem rastojanja sa tastature. Ovo
je moguce zahvaijujuci alatu Direct
Distance Entry koji se koristi u
kombinaciji sa pomocnim aiatima za
crtanje: Ortho, Polar, Snap i AutoSnap.
r ~ p r
Command: LINE Enter
Ukljucimo ortogonalno crtanje - pomocni a!at ORTHO taste rom F8 i pomerimo
kursor u desnu stranu u odnosu na pocetnu tacku.
Spec!lv next point or rUndalx Ortha on > 30 Enter dovoljno je zadati sarno
rastojanje do susedne tacke, a program ee podrazumevati da se radi 0 relativnom
unosu i lIglu od 00. Pomerimo misa na gore II odnosu na poslednje nacrtanu
tacku.
SDec/tv next point or fUndal 40 Enter program podrazumeva da se radi 0
lIglu 90
0
i relativnom lInosu. Pomerimo kursor u levu stranu.
Specitv next point or [Undol- 30 Enter
Specify next point or [Undol CEnter
Opcijom Close zatvaramo poligon, u ovom s!ucaju pravollgaonik, koji je u odnosll
na prvi nacrtan pravougaonik nesto brze nacrtan.
Aktivirajmo pomocni alat POLAR, bilo u status iiniji, iii funkcijskim
tasterom F10.Automatski se iskljucuje alat ORTHO. Aktivirajmo komandu LINE.
Command: LINE Enter
Specitv first point: za pocetnu tacku osnap kriterijumom Intersection izaberimo
gornje desno teme poslednje nacrtanog pravollgaonil5a. Program nudi precizno
pomeranje misa po pravcima nX300 ( 0, 30, 60, 90 ... ) koje smo zadali jos pri
podesavanJu parametara pornocnin funkcija SI\lA.P. GMID : POLAR.
Povucimo misem u pravcu ugla od 60
0
, a na komandnoj liniji upisimo duzinu linije
koju cftamo u tom pravcu:
56
soecitv next Doint or [Undo/: 50 Enter (Srednjim taserom misa iii klizacima
p;;merimo prikaz crteza tako da S8 nova linija vidi na ekranu ).
pomerimo kursor misa u pravac od 150, i zadajmo novu duzinu od 25 mm:
Soecify nextooint or fUndaL 25 Enter.
Ukljucimo alat ORTHO. da bi videli mogucnost kombinovanja dva alata u toku
izvrsenja jedne komande, povucimo kursor ulevo i zadajmo duzinu 40 mm:
SDecifv next point or {Undo! < Ortlio on >: dO Enter.
-;=:--
Za sledecu tacku iskoristimo Osnap kriterijum: E'7dpoint i
izaberimo gornje leva teme pravougaonika. So. Enter prekinimo
dalje crtanje iinije.
'-.---:'
Spec/tv next Doint or [Undo]: Enter. Dobili smo sledecu siiku:
!zgled crteza nakon koriscenja alata Direct Distance Entry
kombinacije pomocnih alata ORTHO 1 POLAR
Ovim kriterijumom cftamo linije paralelne sa izabranim naertanim
objektom. Skraceniea je PA.R, a marker, kao i ikona u Object Snap too!baru, Sll
prepoznatijivi po dv!,,> paralelne crte. Primer: treba nacrtati iiniju d
1
ad lacke T1 -
tacka sa leve strane crteza sa koordinatama 20,100, koja je paraleina sa I!nijom 1
1
,
koja spaja donji pravougaonik i kruznicu. Iskljucimo
pomocni alat ORTHO.
Command: LINE Enter
Specifv first point: fiksnim osnapom Node biramo tacku
Ti.
Specifv next point or [Undor PAR Enter biramo
kriterijum Parallel. Program trazi da kursor dovedemo
do linije I, sa kojom zelimo da isertamo paralelnu liniju.
Na liniji se pojavljuje marker u obliku dve paralelne crte,
a nakon odvodenja kursora, na liniji ostaje ljubicasti
krstic kao znak da je linija markirana. Kursor pomeramo
tako da sa tackom T, zauzima pravac priblizno paralelan
liniji I,. U tom trenutku program iscrtava paralelan pravac
sitnim tackama.
Crtanie linije d, 12: tacke T2 koia ie' paralelna sa linijom
kriterijuma Parallel
57
Na ekranu 'se pojavljuje natpis Parai!el sa pOiarnim koordinatama poiozaja kursora.
l\Ja iiniji 11 se panova pajavljuje f11arker za kriterijum Paralle! Zadajmo duzinu
ze!jene iinije d, - 90 mm:
Spec/tv next /Joint or [Undo!" par to 90 Enter
Soecilv next point or (Undol Enter.
prekinilTIo dalje ortanje:
Ovim kriterijumom se odreduju tacke kaje S8 nalaze u pravcima nacrtanih
elemenata, a na odredenim rastojanjima ad krajnje tacke. Skracenica je EXT.
Program trazi da kursorom pokazemo krajnju tacku linije, iii luka i zadamo polozaj
nove tacke zadavanjem rastojanja izmedu krajnje i nove tacke.
Karisti seu kombinaeiji sa Osnap kriterijumima i alatima Polar iii Onho.
Polciaj nove tacke S8 zadaje u pravcu iii preseku pravaea zadatih alatima Ortho iii
Polar U odnosu na prethodno odabrene tacke nekim Osnap kriterijumom. Time se
p,akticno n'e mora odabrali karakteristicna tacka samo na objektu, vet ivan njega.
Primer: Naertacemo liniju koja spaja sredisnju tacku gornjeg
pravougaonika j tacku koja se naiazi u praveu poslednje nacrtane paralelne linije,
:la rastojanju ad 60 mm sa strane. Desnim tasterom misa izaberimo alat
OTRp,CK na status liniji i aktivirajte natpis Settings... U dijalog prozoru Drajtig
Setiings, kartiea Object Snap aktivirajmo Osnap kriterijum Midpoint, a sve ostale
iskljucimo. Sa OK izadimo u editor za crtanje. Neka budu akiivni alati OSNAP i
OTRt\CK na status liniji. Zadajmo komandu LINE.
Comrrand: _line
Speclfv first /Joint: dovedimo kursor do jedne od vertikalnih straniea
pravougaonika. pojavi6e se osnap marker za srediste duzi u obliku trougla. Ne
diraju6i tasiere misa povueimo kursor prema sredini pravougaonika_ Pojavi6e se
horizontalna isprekidana linija, a na mestu sredisne tacke vertikalne linije pojavljuje
se ertiea_ Dovedimo kursor na jednu od horizontainih linija i pri pojavi markera
Midpoint povucimo kursor ka sredistu pravougaonika. Pojavi6e se vertikaJna
'Iinija. Pri dovodenju kursora u ceniar pra\fougaonika pojavi6e se
istO'Jremeno i horizontalna i vertikaina isprekidana linija i krstic u njihovom preseku.
Toie upravo omogu6io pomo6ni alat OTRACK da izaberemo presecnu ta6ku u
slucaju
sredisnje tacke. Kiiknimo ievim tasterom misa i pocetna tacka ce se vezaii za
centar pravougaonika.
58
Damatn! alai Object Snap Tracking odreduie oo!ozai sredista pravougaonika
osnovu preseka zamisijenih ortogonalnih pravaC8 povucenih iz sredisnHh
tacaka stranica pravougaonika
, ______ .._. Za ertanje krajnje tacke
III koristicemo osnap kriterijum
.' Extension, tako sto 6emo
\1 .//.,/ na poruku u komandnoj
, liniji:
b {'\ =
" 1 - .. -. Snap to Extension sa
: f'llidpoint: < 270,er: .. r'<1idpoint: < 1<30.0" Object Snap toolbara.
'/ Dovedimo kursor do gornje
krajnje tacke poslednje naertane para)elne linije, sve dok se ne pojavi marker u
obliku krsta i pravougaoni okvir u kome pise naziv aktivnog osnap kriterijuma -
Extension i polama koordinata. U tom trenutku zadamo brojnu vrednost sa
tastature 60 cime smo zadali polozaj krajnje tacke linije na rastojanju ad 60 mm u
praveu odabrane linije.
Crtanie linije 11 na osnovu pOlozaja
tacaka T
j
- centra pravougaonika
adredenog pomocnim aiatom
OTRACK i tacKe T2 Imia 58 odreduje
osnap kriterijumom Extension sa.
udaljenjem od 60 mm ad krajnje
tacKe Hnije d
1
i po nienom pravcu
Napomena U daJjem radu, od Vas
zavisi kojim nacinom 6ete zadavati
polozaje tacaka, kako odabirati
potrebne komande, ali sve dok se
komande i zadavanja ne nauce, trebalo
bi kombinovati metode zadavanja sa
tastature, sa menija i pomocu ikona.
Ovim smo zavrsi!i crtanje naseg
prvog erteza Proba.dwg, koji Je imao za ciij upoznavanJe sa komandama i
njihovim opcijama za crtanje, te ga zapamtimo sa SAVE. U narednom pog\avlju
ocekuju nas nove. komande, ali i upotreba vee objasnjenih, kaje u daijem tekstu
ne6emo ponovo detaljno obiasnjavati
59
POGLAVUE4
U ovom poglavlju cemo se upoznati sa novom grupom komandi, koje
imaju zadatak da iskoriste vee nacrtane objekte za brze i lakse crtanje novih
objekata, kao i komande koje imaju zadatak da izvrse modifikovanje nacrtanih
objekata. One se naiaze na Modify meniju, a njihove ikone na Modify toolbaru, Sa
leve slrane ekrana.
too!bar
Uporedo sa ucenjem ovih komandi, upoznacemo se i sa nekim novim
komandama za crtanje sa Draw menija, odnosno Draw toolbara koje cemo detaljno
objasniti. Za poznate komande, koje smo vee obradili, pisacemo samo tekst koji se
javJja na kornandnoj iiniji. ( Tekst ce se ugiavnom odnositi na unosenje komandi
sa iastature, a vi pri radu korisiite i oSiale rneiode aktiviranja komandi,
selektovanja ... )
Najpre cemo napraviti novi crtez na osnovu prototip crieza Format A4.dwt.
Command: NEW Enter Na padajucoj listi Select how to begin odabiramo opciju
Template i u spisku dwt fajlova biramo nas prototip Format Sad k.ad
imamo osnovu za nas novi crtez - podesene parametre jedinica, nivoa, granice
crteza, zadajmo naziv crtezu komandom SAVE AS sa File menija ( mozemo i
komandom SAVE, posto se radi 0 prvom snimanju novog lajla na disk, program
ce i u ovom slucaju traziti ime novog fajla ).
Otvara se dijalog prozor Save Drawing As u korne odabiramo folder za
smestanje i zadajemo ime novog crteza. U polju File name umesto Drawing
upisimo ime naseg novog crteza - Modifikovanje objekata. ( Ne zaboravimo da u
padaju60j listi Files of type podesimo dwg ekstenziju - .AutoCAD 2002 Drawing
(*.dwg ). Pritisnimo taster Save i u zaglavlju programa ispisace se novi naziv fajla.
Komandom ZOOM i opcijom All, prikazimo prostor za crtanje - A4 format na
celom ekranu:
Command' Z Ente; sKraceni oDiik
. Soecifv corner of wlhdow, enter a scale factor (nX or nXPJ. or
!.4,/I/Cen!er/Dvnamic/Extents/Prevlous/Scale/VVindowl <real tJi-nex P-. Enter
60
I
I
I
!
!
t
I
I
I
f
Crtanje
Ova komanda se koristi za crtanje praviinih, jednakostranicnih
mnogouglova. Nalazi se u Draw meniju, a ikona na Draw toolbaru. Program najpre
traii zadavanje broja stranica:
command: POLYGON Enter
Fnter number of sides < x 5 Enter
Odabrali smo 5 strana - crtamo praviian petougao.
Specifv center of polvgon or fEdqel
Program nudi dYe opcije. Edge - crtanje poligona zadavanjern duzine i
polozaja jedne stranice i Center of polygon - zadavenjem polozaja centra
poligona, zapravo centra kruznice koja je upisana iii opisana oko poligona.
Odaberimo drugu opciju - Center of polygon kOja ie aktivna:
Specifv center of polvaon or [Edaer 50,50 Enter
Enter an option [Inscribed in circle/Circumscribed about circlel <Ix CEnter
oovoljno je otkucati prvo slovo opcije - C i program bira opciju upisane: kruznice -
Circumscribed about circle.
Specifv radius of circle: 30 Enter velicina poluprecnika kruznice. POligon je nacrtan.
( Ukoliko na prethodnu poruku mis8m iii koordinatama definisemo tacku ona ce
predstavijati sredisnju tacku stranice poligona. Kod opisane kruznice ta tacka ce
predstavljati pocetn'u tacku jedne od stranica poligona ).
Crtanje poligona zadavanjem polozaja jedne stranice - opcija Edge:
Command: POLYGON Enter Enter number of sides <5x 3 Enter crtamo trougao
Soecifv center of polVDon or (Edqel E Enter ( biramo opciju Edge)
Soecifv first endpoint of edge: 120,20 Enter Program Irazi poloiaj prve
krajnje tacke jedne stranice. Zadali smo je apsolutnim koordinatama
Specifv second endpoint of edoe: @60<0 Enter
Polozaj druge krajnje tacke iste stranice zadajemo relativnim polarnim
koordinatama, jer na taj nacin zadajemo i duzinu i pravac stranice. Dobijamo
jednakostranican trougao.
/\
/ \
L-. ____ -'
CENTER/C EDGE
Crtanje jednakostranicnih poiigona
opciiama Center i Edqe ( kruznica
iscrtana isprekidanom iinijom se ne
crta na ek,anu, vee sarno na ovoi
slici pokazuje da se radl 0 opci;i
llPisane - Circumscribed
aboutcirc!e )
61
toolbaru,
kornanda sa Modify menija, eija se ikona moze na6i u Modify
je pomeranju objekata sa jednog mesta na crtezu na drugo.
Command: MOVE Enter
Select ob/ects: (selektujrno misem nacrtani trougao )
Select obiects: Enter ( jli desni taster misa - ne selektujemo los objekata )
Specifv base point or displacement. Program nud! dva nacina pomeranja. Prvi
natin)e pom06u zadavanja bazicne - referentne tacke u odnosu na koju se
pomera objekat - Base pOint To moze biti bilo kOja tacka na ertezu, ali se u
velikom broju slucajeva uzima neka karakteristicna tacka objekta koji se pomera.
Specifv base point or displacement: INT Enter
Odabiramo Osnap kriterijum !i7fersection i odabiramo tacku 81, leva teme trougla.
Specily second point of displacement or <use first point as displacement>: INT
Enter
Program trazi polozaj tacke do koje se objekat pomera. Pri pomeranju kursora,
ceo objekat se pomera, a mesto gde se nalazio objekat iscrtava se isprekidanim
linijama. Drugu tacku, do koje pomeramo objekat, odredimo istim Osnap
kriterijumom i odaberimo tacku vrha petougla - tacku S1.
Trougao je pomeren u nov polozaj.
Pomsranje trougla komandom MOVE, zadavaniem
bazns tacks B1. polozaja tacks S1 do "'Die 59
objekat pomera.
ITA
. / \ Ukolika se objekat 'pomera za poznatu vrednost po x i
. / \ y-osi, onda se koristi druga moguenost ave komande -
, ,)( ____ -l. displacement, odnosno zadaje se vektor pomeranja
Bl po x j y-osi: Command MOVE Enter
Select objects: (selektujmo misem trougao )
Select obiects:' Enter
SDecifv base DOint or displacement: 50,80 Enter
Zadali smo koordinate 50 po x i 80 po y-osi.
Specifv second point of displacement or <use first .Doint as
displacementx Enter Pritiskom na taster Enter
program koordinate 50,80 uzima kao vektor pomeranja
premesta trougao i:: polozaja P1 u palaza! P2.
Pomeranje trougla komandom MOVE zadavanjem
vektora pomerania po x i y-osi - displacement
62
" / \
I \
/Pl \
COpy
Ovo je komanda siicna komandi MOVE, s tim da se umesto pomeranja,
kopiraju jedan iii vise objekata. Kopiranje moze biti pojedinacno iii visesiluko. I u
jednom i u drugom slucaju se najpre selektuju objekti ko]i se kopiraju. Posta ee u
narednom primeru biti ponavljanja Osnap kriterijuma, podesimo za fiksne Osnap
kriterijume Endpoint, Aliidpo/i71, Center i intersection. Sa F3 ukljuCimo alai OSN.A.P.
Command: COpy Enter Komanda COpy je u Modify meniju - Modify tooibaru.
Select objects: (selektujmo trougao )
.elect objects: Enter ( kopiramo s m ~ trougao, pa prekidamo dalje selektovanje )
SpeCify base point or displacement. or (Mulfiplel Aktivna opeija - Specify
base point or displacement je poznata i objasnjena u komandi MOVE. Razlika je
jedino u tome sto kod komande COpy i r'eferentni objekat ostaje na svom mestu,
a dobijamo nov identican objekat na novom mestu u izabranoj tacki - apeija Base
point, iii na osnovu vektora pomer,:nja - opeija displacement Ukoiiko zeiimo
visestruko kopiranje odabraeemo opciju Multiple:
Specify base point or displacement, or {!J.;Jultipie/: MEnter
$DeCJiv base point: Pribiizimo kursor u donje levo teme trougla - tacka B1,
pojaviee se marker za Osnap kriterijum Endpoint i kliknimo levim tasterorn misa.
Time je odredjena reierentna tacka kopiranja.
Specifv second POirit of displacement or <use first point as oisplacement>:
@70<O Enter
zadali smo pravac i velicinu pomeranja prvog kopiranog elementa - tackaS1
Specify second point of displacement or <use first point as displacement>:
Zbog opeije Multiple program ne prekida kopiranje vee trazi novlJ tacku u koju ce
dalje kopirati selektovani trougao. Osnap kriterijumom Endpoint odredimo desno
teme novog kopiranog trougla - tacka S2. Kliknimo levim tasterom misa i dobicemo
jos jedan kopiran trougao. To isto ponovimo i u gornJem temenu prvog
trougla - tacka S3 i dobicemo treei kopirani trougao. Sa Enter oznacimo da vise
Bl Sl S2
rle zelimo da kopirarno:
Specify second point of
displacement or <use first point as
displacement>: Enter
Primer visestrukog kopiranja
objekta komandom COPY
opcijom Multiple
63
Pre nego sto naucimo novu komandu, izbrisimo sve naertane trouglove
poznatom komandom ERASE sa Modify rnenija - toolbara:
Command: ER.ASE Enter
Select objects: (nekom ad metoda za seiektovanje selektujmo sve trougiove )
Select objects: Enter ( svi trouglovi su izbrisani, ostao je samo petougao ).
Komanda SCALE omogu6ava smanjenje iii povecanje selektovanih
objekata. Nalazi se na Modify meniju, a ikona na Modify toolbaru.
Command: SC.ALE Enter
Select obiects: ( selektujrno misem petougaonik )
Select objects: Enter ( zavrsili smo selektovanje objekata )
Specitv base point:
Program traii referentnu tacku, koja ostaje na islom mestu na crtezu i posle
uve6anja - umanjenja. Osnap kriterijumorn Endpoint lzaberimo tacku 81 sa leve
strane donje stranice petougla.
SoeCffv scale factor or (Reference!.- 0.5 Enter ( dec. zarez kueajte kao tacku ).
Predlozena opcija Scale factor je siicna opciji Scale pri ZOOM komandi ( s tim da
se ovde zaista vrsi fizicka promena velicine objekta ) pri cemu se zadaju
numericki factori uve6anja - umanjenja. Ako su laktori veei od 1, selektovani
objekti ce bili uvecani toliko puta, za faktore manje od 1 objekti ce biti umanjeni.
Faktor 0.5 koju smo zadali, umanjuje objekat dva puta.
/'..
,/ '-..
/' '-..
,/ '-..
,/ . '-..
( '7
\0 I
\ I
__ -1/
Bl
zadavanja bazne tacke:
Command: SCALE Enter
Primer umanjenja selektovanog oniekta
( isprekidanog petougla ) komandom SCALE,
opcijom Scale factor faktorom umanjenja 0.5, pri
cemu bazna tacka B1 ne menja svoi polozaj na
crtezu, a objekat se smanjuie dva puta
Komanda SCALE ima drugu opciju nakon
Select objects. ( selektujmo smanjeni petougaonik )
Select obiects: Enter ( zavrsili smo seleklovanje objekata
Soecllv base point: ( selektujmo ope! istu tacku na levoj strani donje stranice,
tacku Bl )
64
SpedfV scale ,factor or [Referencei: REnter (biramo opciju Reference)
ovom opcijom program traii poloiaje dYe tacke koje daju referentnu duzinu, a
zatim i novu duzinu u odnosu na koju se proracunava faktor razmere i na osnovu
toga, uvecava iii smanjuje objekat. Ideja u ovom slucaju ie, da odaberemo dYe
krajnje tacke jedne stranice petougla tije ce rastojanje predstavljati referentnu
duzinu. Zatirn zadajemo stvarnu duzinu stranice, a program 6e na osnovu tog
faktora uvecanja stranice, uvecati i ceo petougao.
Soecifv reference lenqt.h <1>: (Ponovo selektujmo istu tacku B1 )
SDecify second point: ( selektujmo krajnju desnu tacku donje stranice - tacku 81 )
pecitv ;30 smo novu duzinu stranice i program ce nacrtali
,/ /"-.. '-...., ') uvecan petougao sa stranicom 30mm.
'-..., / Primer uvecanja objekta ( isprekidani petouqao )
I komandom SCALE i opcijom Reference, zadavanjem

/ duzine ( rastojanje izmedju tacaka 81 i 81,
. .. H,_ . KOle predstav!iaju duzinu stranice ) i nove duzine koju
dobijamo po uvecaniu obiekta.
B1 S1
Ova komanda omogucava kopiranje jednog iii vise selektovanih clbjekata
po matricnom principu ( u redove i kolone ) - opeiia Restangular, iii po kruziloj iii.
luenoj krivini - opcija Polar. Komanda S8 nalazi na Modify meniju, a ikona na
Modify toolbaru. Startovanj8m
ove komande otvara se dijalog
prozor Array.
Command: ARRAY Enter
Dija!og prozor Array opeiia
Rectanau!ar za podesavanje
parametara visestrukog
matricnog kopiranja
U po:ju
prozora, prikazuje se matricni niz ad reda i dve ko!one
65
podesavamo:
izmedju reoova. Upisimo rastojanje ad 70 mm. To nije
dva objekta, vee rastojanje izmedju dve identicne tacke na
objektima u susednom redu, na slici cznacenc sa H.
'offset - rastojanje izmedju kolona - rastojanje L Upisimo 60 mm.
of array - ugao zaokretanja maiiice. Ostavimo vrednost 0,
U gornjem desnom uglu prozora kliknimo na taster Select objects i program nas
uvodi u editor za cr1anje gde nam je zadatak da selektujemo objekie kaje zelimo
da matrieno kopiramo komandom ARRAY. U komandnoj liniji se ispisuje:
,Select ob/eets: (selektujmo petougaonik )
Seiect objects: Enter (ne selektujemo nista vise ), Vracamo 88 u dija!og prozor
Array gde se ispod tastera pojavijuje natpis da je jedan objekat selektovan - 1
objects seiected. U donjem desnam d81u prozora tasteri postaju aktivni. Pritiskom
na taster Preview, daje se prikaz izgleda crleza pri koriscenju datih parametara
komande ARRAY. Pri tc:me program nudi tri tastera:
Accept, koji koristimo af\o smo zadovoljni izgledom crteZa,
Modify, ako nismo zadovoljni i zeiimo da izmenimo parametre u dijalog
prozoru Array;
Cancel, aka zelimo da ponistimo komandu,
,Pritisnimo taster Accept i program zavrsava komandu ARRAY,

\------1
Visestruko kopiranie obiekata komandom ARRAY i
opciiom Rectangle - u redove i 1<010n8. pri cemu se
zadaje broi redova i kolon8, !tao i rastojanie izmediu
redova - H i izmedju kalona - L.
Napomena: Pri matricnom kopiranju, rastojanja
izmedju redova i kolona, kao i ugao zakretanja, mogu
se odrediti u Array dijalog prozoru, pomoeu tastera Pick
Both Offset, Pick Row Offset, Pick Column Offset i
Pick Angle of Array. Klikom na neki od tih tastera,
program nas uvodl u editor za crtanje gde zadavanjem
rastojanja izmedju ave tacke odredjujemo rastojan)a po
X j Y osi, odnosno ugao zakretanja matrice. S obzirom
na postojanje tastera Preview i opcije Modify, ovaj
postupak lTlozeie vezbati kako bi uocili promene na
crtezu pri zadavanju razlititih parametara. Nakon vezbanJa prillsnile tasler Cancel i
vratieete prethodni izgled crteza,
Ukoliko izaberemo opciju Polar, kopiracemo po kruznolTl niz:u:
CommEjJl' ARRAY Enter
66
F(,r .3ngte I ..:, (ilt a po.;:iti"."e :.:pecitie".
rc,t.stiorL .1:.. v.:;iue
dod, Ic,I..51ti.:on.

I C' '
I "J
ell'
Otvara se dijalog prozor
Array gae aktiviramo
prekidac Poiar Array.
mazor, Array
sa aktiviranim
prekidacem Polar
Array
Program
mogucnost
centra
zadavanjem
nudi dve
odredivanja
kopiranja:
koordinata
r.I ii.e.rn:::..:s t;opied cent,a upisivanjem u
poija X i Y, iii pritiskom
na taster Pick Center point, pri eemu ulazimo u editor za crtanje, gde kursorom
iii nekim Osnap kriterijumom odredujemo polozaj centra kopiranja, Zadajmo
koordinate centra upisom u polja - za X 160 i za Y 220 mm - tack a C1.
U delu prozora Method and values mozemo odrediti kombinacije zadavanja dve
od tri veJieine:
- Total number of items - broj kopija ukijueujuci i original,
. - Angle to fill - ugao kruznog niza
- Angie between items - ugao izmedu dve kopije.
izaberimo kombinaciju pive dve velitine i zadajmo 4 kopije i ugao
kruznog niz,,! od 360, sto znac! da ce se objekat kopirati po celom krugu,
Pritisnimo taster Select objects i u editoru za crtanje selektujmo desni
petougaonik u gornjem redu. Sa Enter se vraeamo u dijalog prozor Array
U donjem levom uglu prozora postoji prekidat Rotate items as copied. Ukoliko je
on ukljucen, objekat ee se rotirali i oko svoje ose i oko centra kopiranja. Da bi
uoeili razliku, kopiracemo ovai petougaonik najpre
I .
: (J' sa ukljucenim prekidacem, a zatim cemo ponoviti
'__ / / \ komandu ,Q,RRA Y i iskljuciti prekidac,
\
.J' l, /)
'- /
X AI A:a:::n;a
C 1 C1, broja kopija - 4 i sa uqlom kruz!1oq niza -
\ / //'-----l 360
c
. Punom iinUofn su
'---J 0t
/
: objekti bez zaokretania. a sa isprekidanom
BAZNI _) iinijom objekti koji su zaakrenuti ake svoje
ose

67
Obaranje ivies m
I<omandom CHAMFER se produiavaju iii skracuju dYe neparalelne linije
do zajednicke presecne tacke, iii se obaraju njihove iviee. Nalazi se na Modify
meniju, a ikona na Modify toofbaru.
Najpre izbrisimo sve objekte sa ekrana ( iii napravimo nov crtez ).
Command: ERASE Enter
Select obiects: All Enter
Select obiects: Enter.
Nacrtajmo jedan pravougaonik straniea 30 40 mm, na poznati nacin:
Command: LINE Enter
Specify first point: 50, i 00 Enter
Soecifv next point or [Undol" @30<O Enter
Specifv next point or [Undo]: @40<90 Enter
Specifv next pOir)t or fUndal @30<180 Enter
Specifv next point or [Undol: CEnter
Zadajmo komandu CHAMFER na jed an od mogu6ih nacina:
Command: CHAMFER Enter
(TRIM mode) Current chamfer Dist1 = 10.0.0., Dist2 = 10..0.0.
Select first line or (Po/vlineIDistanceIAnQleITrimIMethod]:
Pre nego sto izvrsimo aktivnu opeiju Select First line i seiektujemo prvu od dYe
linije Cije iviee obaramo, objasnimo lekst na komandnoj linij!.
Trim mode - postoje dva naCina obaranja ivica: Trim i No trim. Trim obara iviee
linija koje se seku, ali pri tom skracuje te linije. Kod nacina No trim, linije se ne
diraju, vee se samo doertava oborena iviea. Ovi nacini obaranja podesavaju se
opeijom Trim - T i Enter. Za sada necemo menjati aktivan Trim mode.
12
b
Razlika U obaranju
Lll
d
I
ivica iiniia L 1 i L2
metodama Trim i
No trim komande
CHAMFER
NO TRIM TRIM
CU,7-en/ cha/TJfer Dist"!::::.10. 00. Dist2= 10. GO Prograrn nelS Js LJ komandnc}
obavestio 0 podesenosti rastoJanja od tacke preseka,. po prvoj iiniji Dist1 ( na
criezu rastojanje a ) i po drugoj liniji Dist2 ( kota b ). Rastojanja mogu biti raz!icita
za svaku liniju, a podesavaju se opeijom Distance:
68
I
I
I
I
Select first line or fPolvline/DistanceIAnqlelTrimIMethod!: DEnter
iecifV first chamfer distance < 10.0.0. x 5 Enter
Program nudi default vrednost 10, a mi menjamo tu vrednost na 5 mm. Ista to
uradimo i za rasiojanje po drugoj liniji:
Soecitv second chamfer aistance < 5.00 x Enter ( dovoljno je da pritisnemo
Enter, ier program uvek nudi isto rastojanje za prvu i drugu liniju, i samo ako
zadajemo dYe razliCite vrednost, onda kueamo drugu vrednost i Enter ). Na
komandnoj liniji se ponovo ispisuje poznati tekst sa opeijama komande CHAMFER:
Select first line or (po/vlineIDistanceIAnqlelTrim/Method[-
Sad mozemo da selektujemo prvu liniju. hieka to bude desna vertikalna stranica
pravougaonika, koja se iscrtava isprekidanim linijama.
elect second l!rle: selef(tujmo i drugu iiniju, gornju stranieu pravougaonil,a.
Program je oborio stranice gornjeg desnog temena pravougaonika po 5 mm, sa
skra6ivanjem stranica ( opeija Trim ).
Oborimo i straniee donjeg desnog temena pravougaonika, ali na drugi
natin, opeijom Angie i No trim.
Command: CHAMFER (T.RIM mode) Current chamfer Dist1 = 5.0.0., Dist2 = 5.00
Select first line or (Polv!li7eIDistanceI4nolelTrimIMethod!: TEnter
Odabrali smo opeiju Trim koja nam nudi mogucnosti:
Enter Trim mode ootion (Trim/No trirn! <Tri77x N Enter ( biramo natin No
Select first line or (polvline/Distance/Anqleffl7i17I/1,1ethod/: A Enter
Eiramo opeiju Angle, pri cemu program traii rastojanje po jednoj
buduce iviee obaranja u odnosu na drugu liniju:
Specifv chamfer length on the firs! line < x 8 Enter ( rastojanje
Spec/fv chamfer angle from the first line <o..Ox 45 Enter ( ugao ).
Select firs! line or (polyJineIDistanceIAnqlelTrimIMetfJodl"
!iniji ugao
dobicemo
n
Selektujmo desnu i donju stranieu pravougaonika !
I
oborenu ivicu bez skracenja stranica ( No trim nacln.) , ....
~ Opcijom Me':='thr::.o.::.d=(c:..::::....=..:=..::=:=--,--:...:.:::.;;z.::::::..-'..;..:.:::::.::.:.:.::..:.:.:.:::-::,-:-,:-,:,:,:;'!:,-;,',:,;=::..::......:::=c:
obaranja ivica Distance iii Angle.
Enter tnin method (DistanceIAnc;fe! <Ana/ex Enter ostace
CH.lI,MFER ga seleklujemo, svi uglovi datog mnogougla bib:.
vrednostima koje su podesene u pos!ednjem kO!'iscenju komande CH!\:'1FER.
( Probajte da nacrtale kvadrai komandom POUGON i da mu aDonte sva cemena )
69
flUET
Komanda siicna prethodnoj, s tim da se ne radi 0 spajanju iinija
obaranje1]l, ,I/e(:,.o spajanju linija kruznim lukom sa radijusom koji zadajemo. Nalazi
S8 nleniju , a ikona na Modify tooiba,u ( uvek pored CHl'-i\1FER ).
Comrr/anch'F!LLET Enter
-----
/[,1ode = NOTFlIM, nad/us = 10 00
Prvi'"RQruke;,.razumemo: pri zaobljenju temena, nece doti do skraeenja linija.
Prograry:as)os'Obavestava da je tekuea podesenost radijusa zaobljenja jednaka
. zaobljavanja iz No trim u T17fT!:
or [Polylinel/:radiuslTrim!: TEnter
f:nter Tn:n fTrim/No trim/ <No trimx TEnter
Select first obiect OJ" [poJv/hieIRadiuslTrim!: REnter
Menjamo vrednost radijusa izborom opeije Radius
SpecifY' fil/et radius <10.00x 7Enter zadali sma vredriOst radijusa 7
Select fiJ"st object or {Polyline/Radius/Trim!' Seiektujmo levu stranicu pravougaonika
Seiect second object. Seiektujmo gornju stranicu praougaonika i program ee
zaobliti gornje levo teme pravougaonika, radijusom 7mm.
Primer zaobliavan!a temena komandom FillET.
zadavaniem radijusa zaoblienla r.
Opeija Polyline je identicna Istoimenoj opciji komande
CH,A,MFER. Pri selektovanju naertanog mnogougla, prl
ovoj opciji zaoblice se sva temena
vrednostima koja su podesena pri
koriscenju ove komande.
to sa onlm
poslednjem
Vezba: Probajte da nacrtate I zaoblite temena
sestougla stranice 20 mm, a sa radijusom zaobljenja
od 5 mm.
Ii ravni -MIRROR
Komanda kOja omogucava osno simetricno preslikavanje, pri . cemu
dobijamo novi objekat kao sliku u ogledalu U odnosu na selektovani, je komanda
MIRROR. Program nam trazl seiekeiju objekta kOjl osno presllkavamo i pravac ose
simetrale zaaavanjem' njene dYe tacke:
Command: MiRROR Enter
Select obiect: selektovaeemo sve elemente naseg pravougaonika, 7 found
70
Select ob(ect: Enter Program trati prvu tacku ose simetraie:
Soecifv first point of mirror line: 90,90 Enter (tatka T1 )
Soedtv second pOint of mirror /1/78: @60<90 Ei\lTER druga tatka ose - iacka T2
-"-
( simetrala ne mora biti u pravcu y ose ),
Qelet8 source objects? [Yes/No! <IV> Enter Program pita da Ii zelimo da
brisemo original koji
Original
T2
t
*
Tl
se kopira. Potvrdili smo da necemo da brisemo original i
dobijamo kopiju kao u ogiedalu_
l l
Kopija
Primer 05n09 kopirania komandom
MiRROR pri cemu 5e selektuje original i
zadaie pravae ase simetriie na OSilOVU
poloiaja dV8 tacKe T1 i T2, pri cemu S8
dobiia kopiia \"30 U ogiedalu
** i\lapomena Ukoliko ne zelimo da nam se i
lekst prilikom kopiranja prikaze U okrenuiom
poiozaju, mozema tastaturom podesiti tu
moguenost.
Command: MIRRTEXT Enter
Enter new value tor MIRRTEXT <1x 0 Enter
Podesili smo novu vrednost promenijive MiRRTEXT sa 1 na 0 i tekst se prilikom
osn09 kopiranja nece prikazivati kao tekst u ogledalu.
Paraielno OFFSET
Jos jedna komanda za kopiranje, gde se olvoreni elementi: linije, kruzni lukovi".
preslikavaju u sebi paralelne. Zatvorene konture: krugovi, paralelogrami,
mnogouglovi ( poligoni )._. kopiraju se u odgovarajuee manje iii veee konlure istog
oblika, u zavisnosti da Ii odabiramo siranu preslikavanja uilutar iii van konture.
Nacrtajmo jednu kruznicu na osnovu centra i poluprecnika: Command: CIRCLE
SoeCily center point for circle or f3P/2PlTtr (tan tan J"adiusJ/.- 90,220 Enter
Soecifv radius of circle or {Diameter!: 20 Enter
poiuprecnika 20mm.
Command.- OFFSET Enter
Nacrtali smo kruznicu
Program nudi dYe moguenosti Distance i Through. Ako izabererno prvu opciju, to
znaGi da treba da zadamo rastojanie izmedjlJ originala i kO:Jije'
SDecilv offset distance or {Throuqh] <Throuah>: 10 Enter .( rastoJallje je 10 mm )
Select obiect to offset or <exit>: (selekiujmo kruznicu kao objekt koji se kopira
Soecifv ooint on Side to offset:
71
Program trazi da odredimo da Ii ee se objekat kopirati unutar iii izvan kruznice.
Kursor dovedimo unutar kruznice i levim klikom misa odredimo stranu kopiranja.
Program ee Iscrtati manju kruznieu K1, unutar selektovane kruzniee i na rastojanju
od 10 mm. Program i dalje nudi mogucnost selektovanja objekta koji ee Se
paralelno kopirati na istom rastojanju od i 0 mm, ali mi prekidamo dalje kopiranje
sa Enter:
Select object to offset or <exit>: Enter
Druga opelia Through, izvrsava se zadavanjem polozaja tacke kroz koju 6e novi
kopirani objekat prolaziti:
Command: OFFSET Enter
Specifv offset distance or [Through] <10.00>: TEnter ( opcija Trough)
Select object to offset or <exit>: (selektujmo original kruznieu )
Soecifv through point: 130,220 Enter
Zadali smo polozaj tacke Ti, kroz koju ce kopirana kruzniea prolaziti program
iscrtava i drugu kopiran\l kruznicu K2.
Select object to offset or <exit>: Enter (ne zelimo dalje kopiranje )
K2
(
Original
Rotiranje objekata -
Primer kooiranja komandom
OFFSET i o!)cijama Distance,
kojom zadaiemo rastojanje izmedju
originals i kopije (K1) i
Trough , kojom zadajemo tacKu (
T1 ) kroz !coil! ce kopirana
kruznica ( K2 ) prolaziti.
Komanda koja omogucava rotiranje selektovanog objekta oko referentne
tacke. Nalazi se na Modify meniju, a ikona na Modify toolbaru.
Command: ROT ,D.,TE Enter
Select objects: (selektujmo pravougaonik nastao osnim kopiranjem - 7 found)
Select obiects: Enter (ne selektujemo daje. a program t,azi baznu tacku ):
Specify base point.ihlT of ( Osnap k:-iterijumom intersection izaberimo donje desno
teme pravougaonika - tacka 81. 8azna tacka ne mora biti na selektovanom
objektu ).
72
I!.eclfV rotation angle or [Reference]: 60 Enter ( Biramo opciju Rotation Angie i
zadajemo ugao rotaeije -60
0
, cime pmgram rotira objekat za 60 u smeru kaza!jke
(
I
l
G
\
na satu ).
Primer rotiranja oblekta komandom
ROT ATE i opcijom Rotation Angle, iz
poiozaja prikazanog isprekidanim
Hnijama u pofozaj prikazan punim
linijama, oko bazne tacKS B1, a za
ugao cd 60 u smeru kazalike na satu
Postoj! i druga opeija ove komande,
opeija Reference, kojom ugao rotacije
zadajemo na osnovu pravea referentne
linije koju zadajemo pOioi:ajima njenih
krajnjih tacaka. Znaci ugao rotaeije se ne zadaje od pozitivnog pravca x-ose, vee
od pravea referentne linije, s tim sio su i dalie pozitivni .uglovi, uglovi u smeru
obrnuto od kretanja kazaljke na satu. Ova opcija se mnogo rede koristi.
. Ova komanda omogu6ava brisanje dela objekta izmedju dYe zadate racke.
Objekti na koje se moze primeniii ova komanda su: duzi, se
kruzni luk ), poligoni ( dobija se otvorena kontura ).
Command: BREAK Enter
Select obiect:
Selectujmo najvecu kruznicu dobijenu nakon komande
Specifv second break point or IFirst point!: FEnter
Program daje poruku koja znaci: Ako tacku u kojoj ste
pocetnom tackom od kOje 6e se brisati deo objekta
ee se objekat brisati, u protivnom, odredite novu tacku
pocetnu tako sto eete uneti sa tastature slovo F i Ente,
SDecifv first break ODint: OU,a. Enter
pomocu osnap kriterijuma Quadrant izaberimo desnu
- tacku 01 ( na 00 ), cime je izabrana pocetna tatka brisanja
Specitv second break point OUA Enter
za
Istim kriterijumom odredimo krajnju iacku 02, do koje ee S8 brisati deo kruznice
Ct;; izbrisal, Gec
kruzniee od tacaka 01 do 02 KreCUC! se u smeru suprotno od kretanja kazaljke
na satu.
73
Primer brisanja del a kruznice komandom
BREAK, ode 5e kruznica brise izmediu tacke
selektovanja Q1 i zadate tacke 02
**Napomena: Da smo selektovali najpre tacku
02, a zatim tacku 01, program bi izbrisao deo
kruga od 02 do 01 krecu6i se u smeru suprotn
od kazaijke na satu. crtezu bi ostao luk 01 -
Q2 duiine jeone cetvrtine kruga. Postojl jos
jedna mogu6nost u komandi BREAK, a to je da
jedan objekat podeiimo na dva dela, dva
zaseb\! . . .. selektovanja.
Enter
Select'obiecc' ;', Selektujmo dobijeni kruini luk u bilo kojoj iacki sa donje strane:
50ecify second' break point or [First pOfi7tl: @ Enter Do\/oljno je otkucati sa
taslature znak @ i program 6e u tacki selektovanja podelit! luk na dva dela. To se
ne vidi na crteiu, ali 'ako probamo da selektujemo kruzni luk, videcemo da se on
zaista podello na dva dela, kOja moramo zasebno selektovati. Za ovu opciju
komande BREAK postoji posebna ikona u Modify toolbaru - ikon a Break at Point. .
Ovom opcijom program same trazi tacku u kojoj zelimo da prekinemo objekt.
avo je komanda kojom se produzavaju objekti ( linije, lukovi ... ) do
nekog drugog nacrtanog objekta. Program najpre traii izbor objekta do koga se
vrsi produiavanje, a onda i seiektovanje objekata koji se produiavaju. EXTEND se
nalazi na Modify meniju, a ikona na Modify toolbaru.
Nacrtajmo najpre tri duzi poznatom komandom LINE:
Command: LINE Enter
Saeeitv first {Joint: 50,80 Enter
Specifv next {Joint or fUndal" @70<O Enter
Speclfv next point or [Undo]: Enter zavrsili smo crtanje prve duii. Ponovimo
komandu LINE jOs dva puta sa koordinatama tacaka za drugu dui 50,20 i 85,60 i
za trecu dui 90,20 i 130,55. Duti nisu paralelne, ali se i ne seku. Zadatak je da
zadnje dve nacrtane duzi produiimo do horizontalne duzi.
Command: EXTEND Enter
Current settinas: Pro/ectlon=UCS. Edqe=lVone
Select boundar" edc;es ..
Program nam trazi da selektujemo najpre objekat do koga se vrsi produzavanje, a
pri tom nas obavestava 0 teku60j podesenosti rezima komande.
74
Iect cb/ects: (selekiujmo ho:izontalnu duz i Dna se prikazuje na ekranu sa
isprekidanim linijama )
Select objects: Enter (ne zadaJerno drugi objekat do koga ce se produiavati
objekti. Mogli smo nacriati jos jednu ouz, ispod dve kose duzi, pa bi
seiektovanjem i te duii, prakticno zadavaii produzavanje kosih duii sa obe stlane)
Select object to extend or shrf!-seiect to {lim or [Proiect,lFdqe/Undo]: (selektujillo
prvu kosu duz i program ce je produziti do horizontaine duzi.
Select obiect to extend or shitt-seJect to trim or (Project/Edoe/Undo}: selektujmo i
trecu duz
Oblect does not intersect an edae
Select object to extend or shift-select to trkn or [proiect/Edqe/Undo):
Program obavestava da objekat koj! smo se!ektovali ne sece objekat do kojeg se
produzava i po novo nudi iste opcije. Raziog Ile produzavo.nja objekta je u tekucoj
podesenosti prornenljive EDGEMODE, kOja je podesena no. No extend. avo
mozemo promeniti opcijom Edge:
Select object to exterld or shift-select to trim or {Project/Edae/Undor E Enter
Enter an implied edae extension mode [Fxtend/No extend! <No extend>: E Enter
( promenili smo rezim iz No extend u Extend )
Select co/ect to. extend or shift-select to tnin cr (Froiect/Fdcre/Undo]: (sad
selektujmo trecu dui i doci ce do njenog produzavanja do zamisljene tacke
preseka sa prvorn duzi )
//
Pre komande EXTEND
7/
Posle komande Eli.iEND
TRIM
Primer oroduzavanja dU7j
komandom EXTEND, pM
cemu S8 seiektuje objekt
do koga se vrsi
produzavanje, a zatim i
objekti koji S8
produzavaju
Komanda siicna prethodnoj, s tim da se objekti skra6uju, tako sto se
selektuje objekt do koga S8 vrsi skraCivanj6!, a zatim i objekti koji se skra6uju.
Najpre nacrtajmo liniju izmedju tacaka 50,270 i 125,175. Ona pressea kruzniee i
kruini luk.
Command: TRIM Enter
Current settlnos: Pro!ection=UCS Edoe-Extend
Select cuttJna edqes ,..
Poznata poruka 0 podesenosii promenljivih velicina Proj!77Cde i Edgemode i poruka
da 5e seiektuje objekat do kojeg ce S9 skratitj objekti:
Select obfects: (selektujmo novonacrtanu duz kOja ce postali isprekidana
Select obiects: Enter (ne biramo vise objekte )
Seiect ob/eet to {(fin or shift-select to extend or {Proiect/EdGe/Undo!:
Sada ireba selektovati obiekte kOje skracujemo, ali sa one strans iinije, sa koje
zelimo da se objeKat skrati. I\jpr. malu' kruznicu selektujmo iznad Ilnije, a vecu
ispod linije. S obzirom da smo iuk komandom BREAK podelili na dva dela,
moracemo da dva puta selektujemo nove objekte - oba luka sa gornje strane
linije. Dobili smo zanimljiv izgled crteza:
Pre komand. TRIM Poale koman-de 1'RIM
Primer skracivanja obiekata
komandom TRIM, or! cemu se
selektuje objekat do kojeg S8 vrsi
skracivanje, a zatirn i objekti koji
58 skracuju.
Ukoliko pogresimo u toku selektovanja i skratimo neki objekat koji nismo zeleli,
kCiisticemo opciju Undo (U i Enter ) i program ce objekat vratiti u prethodno
stanje, bez izlaska iz ove komande. Po zavrsetku seiektovanja svih objekata koje
zeiimo da skratimo, S2. Enter izlazimo iz komande.
d NaDomena U komandama EXTEND i TRIM, na komandnoj i,iniji se javljala
poruka shift selected to extend ( trim ). Ona omogucava da se u komandi
EXTEND pritiskom na taster SHIFT selektovani objekat skrati i obrnuto da se u
komandi TRIM pritiskom na taster SHIFT selektovani objekat produzi. Ovu opeiju
cemo koristiti kada Je potrebno neke objekte skratiti, a neke produzlti do Istog
selektovanog obJekta.
Pnnmma dUllne objokina i promena ununasnnh uglova lukova
Komanda LEt'-JGTHEN sa Modify menija edituje objekte u srnisiu menjanja
njir,ovih duzina. a kod lukova se moze promeniti i unulrasnji ugao.
Command.' LENGTHEN Enter
S'{}/ect an obiect or (lJElta/Percent/Tota/IDy;r7amic/:
PeL opcij2:.. OV8 i<ornandc. ,L.htivp8. j2 SE.:iect obje.ct i seLsktujerT\C, neki
orJJek1 prograrTi nam na komandnoJ linijj ispisuje poruku 0 njegovoJ duzini: Current
; unutrasnJerrl uglu. ak:.J js u pitanju seleklovani luk: IncJuded anole:
76
( Ako je u pitanju kruznica dobicemo podatak 0 njenom obimu ). Selektujmo
najpre horizontalnu duz. U komandnoj liniji se ispisuje njena duzina:
Current lenGth: 70.00 Seiektujmo neki od lukova i na komandnoj liniji pisace:
Current lenGth:', included anale: ( f\Ja is!: nacin mozerno selektovati sve objekte
dobicemo podatke 0 njihovim duzinama i uglovima ).
DElta opcija ornogucuje zadavanje prirastaja duzine iii ugla. Ako se
zadaje negativna vrednost doiazi do smanjivanja duzine objekta. Skracenica je DE:
Select an object or [DEIta/PercentlTotaYDYnamic!: DE Enter
Enter delta lenqth or fAnale! <O.OOx 30 Enter zadali smo prirastaj od 30 mm.
Select an object to chanGe or fUndal
Seiektujmo objekat koji zelima da produzimo za 30 mm: horizonta!nu liniju, aii blize
des nom kraju, na kome zelimo produziti iiniju. Ona ce se produziti u istam pravcu
za 30 mm. Program i dalje nudi mogucnast selektovanja drugog objekta, koji
zelimo da produzimo za istu vrednost prirastaja. Sa Enter odbija:T1o tl1 mogucnost.
Kod lukova mazemo izabrati podopciju Angle, gde program trazi nnc"""""
Command: LEhlGTHEN Enter .
Select an object or fDFlta/PercentlTotaiiDYnamic!: DE Enter
Enter delta lenGth or {AnGie} <30.00x A Enter (podopcija
Enterdelta anale <O.Ox 45 Enter
Percent opcija omogucuje procentualnu
Select 3n object or [DEltaIPercentlTotaiIDVnamic! P Enter
Enter percentaGe lenGth <100.00x Aktivna je vrednost i 00% ori cemu obiekat
astaje iste duzine. Ako zadamo vrednost vecu ad 100 dolazi do' povecanja, za
vrednost manju od 100 objekat se skracuje.
Total opeija omogucava zadavanJe ukupne duzine iii ugla. Program
produzava iii skracuje objekat i to od one strane koia je suprotna od tacke
selektovanja. Trazi vrednosti za ukupnu duzinu: J
Soec/tv total lenGth: iii za ukupan ugao: SpeClfv total anqle'
Dynamic - opeija za produzavanJe iii sfllacivanJe objekia P0rTlOCU kursora.
Misem pameramo kursor do zeljene duzine objekta i kliknemo levim tasterom.
Undo - opeija kOja ponistava poslednju promenu bez izlaska iz komande.
i'-lakan poslednjeg seiektovania za promenu, sa Enter DrAkiri!CHlln knrn?ncil!
77
Ova komanda omogu6ava pomeranje selektovanih objekata na crtezu, ali
tako da i dalje ostanu fiz\cki povezani sa drugim dodirnim elementima. Oni Se
moraju selektovati metodama Crossing-window - C , iii Crosing - PoHgon - CPo
Komanda se naiazi na Modify meniju, a ikona na Modify toolbaru.
Cornmand: STRETCH Enter
Select obieets to stretch bv crossing-window or crossir7Q-JJolvqon
Select objects: Center (seJektovacemo Crossing metodom gornju stranicu,
oborenu i zaobljenu ivicu pravougaonika u vertikalnom polozaju i dve vertikalne
stranice )
5Decifv first corner: 40,120 Enter
S/Jecifv o{Jpostle corner: 90,145 Enter
-'5 found . J8 selektovao pet objekata i prikazao ih isprekidanim linijama
.. Ef1ter (ne zelimo dalje selektovanie )
!
YH/fJA'$'" ,
olh! or displacement: 0,30 Enter
komandi MOVE i COPY, gde program traii ili poloza]
58 vrsi pomeranje, Iii vektor pomeranja po x I y-osi.
0,30, dakle 30mm izduzenja po vertikali:
Enter
Dobili smo izduzen pravpugaonik, koji
bi dobili i da sma na poruku S{Jecifv
base potht or displacement: izabrali
misem bilo koju t3.cku na 8kranu, a na
poruku Specify second paint of
displacement or <use first pOli7t as
displacementx dali relativno rastojanje
@30<90 Enter.
U
Primer razvlacenja komandom
STRECH, gde sma qornje elemente
pravougaonika ( stranicu. zaob!jenu
i oborenu ivicu ) pomeriii za 30 mm,
beL prekida sa ostalim delovima
,L\ko pogledamo II/fodity't)otba:, videcemo d2 sm,'] objasnili sve komande ( ikone )J
sem pasiednje EXPLODE. Ta komanda se odnosi na rastavljanje slozenih objekata
koje tek treba da ui':imo. Jedan od takvih objekata je i POL YL YNE - slozena' linija
koju cemo objasnitj u sledecem poglavlju.
78
5
i edltovanje
slozenih
objekata
B POLYLINE
Prilikom crtanja linija, lukova, krugova... sve linije u jednom nivou se
iscrtavaju istam debljlnom koju smo zadali opcijom Linewidth prl kreiranju Layera.
Ukoliko je u status liniji aktivan LWT prekidac, na ekranu:';e se uociti te debljine.
U suprotnom, program sve linije isertava osnovnom debljinom i na ekranu ne
uocavamo razllke u debijinama linija. Medjutlm, u AutoCAD-u posto]i mogucnost
crtanja linija sa promen!jivim debljinama, cije se debljine odmah uocavaju na
ekranu. Takve linije se zovu POLYLINE ( slozene linije ), koje osim navedene
prednosti, imaju prednost u tome sto im svi deiovi - segmenti ( a mogu se
sastojati iz pravih i lucnih segmenata ) predstavljaju jedan entitet - objekat.
Selektovanjem bilo kojeg dela - segmenta s!ozene linije, seiektuje se eela linija.
Ova prednost posebno' dolazi do izrazaja prilikom srafiranja povrsina a cemu 6e
bltl reCi u jed nom od narednih poglavlja. Sledeca prednast je da S8 segmentima
slozene iinije mogu zadavati debljine na pocetku i na kraju, taka da dobijamo linije
lepih izgleda i slozenih oblika. Ostale prednosti bice uocene u daljem tekstu, pri
samom ertanju slozenih iinija. One se crtaju komandom POL YLiNE iz Draw
menija, odnosno odgovarajucom ikonom sa Draw toolbara, iii sa tastature
kucanjem PUNE i Enter.
Poznatim komandama kreirajmo novi fajl Siozene linije, ko]i U osnovi ima
prototlp Format A4 I podesimo za tekuci nivo Siozene ( u Object Properties
toolbaru levim tasterom misa otvorimo padajucu listu sa podeserlim nivoima i
odaberimo nivo Siozene sa magenta bojom ). Poslednjom ikonom u Osnap
too/baru - Object Snap Settings otvorimo dijalog prozor Drafting Settings i
taste rom Options otvorimo istoimeni prozor. Podesimo boju za Osnap marker sa
magente na plavu - Blue. Komandom ZOOM i opcijom podesenu velii':inu
crieza A4 postavimo preko eel09 ekrana. Naertajmo slozenu liniju:
Command: PLiNE Enter
5Decifv start {JOIi7t: 100,100 ENTER biramo pocetnu tacku slozene linije
Current line-width is 0.00 program nas obavestava 0 treilutnoj podesenosti
debljine slozene liniie, koja je u ovom sillcaju najmanja ( kao kod obicnih linija )
SpeC/iv next point or /ArcIHalfwJdtI7ILenqthIUndDfliVldthj: W ENTER program
\\1
Width:
Speci/v startino width <O.OOx Ei'JTER zadajemo pocetnll debljinu linijs mm.
79
S;:;ectiv endinq width <1.00x Enter debljina na kraju linije ( program uvek u
zagradi daie istu debljinu kao onu koju sma zadali na njenom pocetku. Posto se
slazemo pritisnemo Enter, u suprotnom bi zadali krajnju debljinu l.
5Decifv next ooint or [ArclHalfwidthILenqthIUJ7doIVvidth]: @10<0 Enter Zadajemo
krajnju tacku prvog segmenta. Program nam je nacrtao segment slozene linije
duzine 10mm i debljine 1 mm. Nacrtajmo jeaan iinijski segrnent cije S8 clebljine na
pocetku i raziikuju:
SDedfv next or [4rclHalfwidthILenofhIUndoIVVldth}: W Enter
Specifv startinq width <1.00x 6 Enter
Soecifvendina width <6.00x 2 Enter zadajmo duzinu linijskog segmenta 30mm:
Specifv next (Joint or [Ard-faltH/rdth!! enqthlUndo/l,lj/idthj: @30<O Enter
Dobijamo liniju eija se debljina ravnomerno smanjuje od 6 do 2 mm. Program
daije trazi izbor opcije iii zavrsetak crtanja:
Specifv next (Joint or /ArclHalfwidthl! enathlUndolWfdthj: L Enter
Oclabiramo opciju Length pomocu koje se crtaju linije kojima se zadaju duzine,. a
koje imaju pravac prethodnog segmenta ( u slucaju da ie prethodni segment bio
luk dobice se linija koja ima pravac tangente na taj luk, a sa zadatom duzinom ):
SoecJfv length of line: 50 Enter Dobili smo liniju sa islom debljinom koja je bila
na kraju prethodnog segmenta. Siedecu tacku odaberimo misem, kliknimo u bilo
koju praznu tacku el<rana i dobicemo novU liniju. Nju cemo obrisati opcijom Undo
( U i Enter ). Na taj nacin se dak!e, mogu brisati pogresno nacrtani segmenti. (
Ponavljanjem ove opcije brise se vise segmenata ).
Spedfv next point or [ArclHalfwldthILenqthIUndoIWidth[- H Enter
Opcijom Halfwidth zadaje se polovina debljine na pocetku i kraju slozenih linija:
Specifv starting half-width <1.DOx 0.5 Enter
Fnding half-width < 0.50 >.' Enter
Specifv next (Joint or [ArclHalfwidthILenathIUndo/Widfh l: @50<135 Enter
Dobili smo liniju cija je debljina 1 mm i ul<oliko zelimo da spojimo prvi i zadnji
segment uCinicemo to opcijom Close :
Specifv next poirJt or [ArcIHalfwidthILenafhIUndo/Width]: CEnter.
80
Primer crtanja slozene linije -
POL YUNE komandom PUNE
Siozena linija se osim
moze Tormirati ad
pravih,
lucnih
segmenata, kao njihovom
kombinacijom. L.ueni segmenti se
mogu crtati opcijom Arc pri cemu se Javljaju nove podopcije.
gommand: PUNE Enier S(Jecifv start point: 100,200 Enter
8iramo pocetnu tacl<u slozene linije Pi.
fur rent line-width is 1. 00 program nas obavestava 0 trenutnOJ podesenosti
debljine siozene linije, a to je debljina koja je zadata pri zadnjem koriscenju ove
komande.
Decifv next Doin! or {4rcl/-ialfwidt/J/LenqthIU7do/WJdth!: A Enter
Oclabiramo opciju ertanja lucnih segmenata, pri cemu dobijamo nekoliko podopcija:
Specifv endpok7t of arc or
f!.nqleICFnter/DirectronIHalfwidthlLineI.RadiusISecond (JtIUndoIVVidth[- Polovinu ovih
opeija smo vee ranije nautili, jer imaju islo znacenje u svim komandama:
- Width odredjuje debljinu linije pri cemu program trazi zadavanje debljine na
p06etku i na kraju lu6nog segmenta.
- Haifwidth ovom opcijom se zadaju poludebljine lucnog segmenta na njenom
pocetku i kraju.
- Undo ova opeija ponistava poslednji naertan lucni segment.
Sledece cetiri opeije prepoznajemo kao elemente - parametre na osnovu kojih se
normalno erta luk, a to su:
Angle - ugao, Center - centar luka,
Radius - poluprecnik i Second point - druga ta6ka luka ( crtanje luka pomocu tri"
tacke 3P). Posto je ovo vee poznato, kroz primere cemo pokazati crtanie !ucnih
segmenata slozene linije:
Specitv endpoint of arc or
{4nqle/CEnterIDirectionIHalfwld{f)1! inelRadiuslSecond ptIUt7doIWidf,I-I A Enter
Odabrali smo podopciju Angie pri eemu program trazi najpre unos ve!icine ugla:
Specifv included angle: 90 Enter
Zadali smo unutrasnji ugao lucnog segmenta od 90 stepeni.
Spec;/vendooint of arc or (CEnterIRadiusl: @20<45 Enter
Najlakse nam je zadavanje krajnje tacke relativnom polarnom koordinatom i
dobijamo nacrtan prvi lucni segment.
Specilv endooint of arc or
[Ang/eICEnterIDirectionIHalfwldth/UneIRadiusISecond pt/UndoIWidth[- CE Enter
Biramo podopciju Center, pri cemu program trazi poiozaj ce'ntra kruga pocetnom
tackom 5e smatra krajnja tacka prethodnog segmenta ):
Soecifv center point of arc: @15<0 Enter
Specify endpoint of arc or [Ang/eILenqtt-;!: A Enter
Vezbamo crtanje pomocu centra i ugia ( podopeija Angie
Soeclfv included angle: -180 Enter
81
Dajemo negativnu vrednost ugia, kako bi smo dobili ugao u smeru kaza!jke na
satu - nagore ( da smo dali pozitivan ugao, dobili bi smo luk na dole ).
SpecJ!v endpoint of ale or
[AnglelCEnterlDireclionlHalfwidtf7/UnelRadiuslSecond DtiUndol/iVidth 1: REnter
Biramo podopciju Radius, i zadajemo vrednosl polJprecnika:
Sped/V radius of arc: 20 Enter
Specifv endpo/Flt of arc OF [Angle!: A Enter
Smecify included angle: 90 Enter program tfazi vrednost unutrasnjeg ugla i
Specitv direction of chord for arc <270.0x -45 Enter ugao pravea koji se dobija
spajanjem pocetne i krajnje tacke segmenta u odnosu na pozitivan pravae x-ose.
Uko!iko se odiucimo da nastavimo da crlamo prave segmente, odlucitemo se za
opciju Line i program 6e nam ponuditi vet ranije opisane opcije crtanja pravih
segmenata:
Specitv endf)oint 0/ arc or
oflUndolWidth!: L Enter
Soecdv next point or [Arc/Halfvvldth/LenqthIUndo/l/vidth 1- L Enter
Odaberimo opciju Length kako bi smo videli da se ovom opcijom erta linija koja
predstav!ja tangentu na prethodni lucni segment, duzinom koju zadajemo:
Spec/tv lenqth of line: 30 Enter
Nacrtajmo jOs jedan Iinijski segment zadavanjem koordinata siedece tacke:
SoeClfv next point or {Arc/HalfwidthlLenothl/.Jndol//l/idthj: 100,160 Enter Zatvorimo
ovu sloienu iiniju iucnim segmentom ( ukoliko bi ovde Koris!ili opciju Close,
siciena linija bi biia zatvorena pravim segmentom ). Zato moramo izabrati opciju
Arc i tek onda podopciju CLose. Siozena linija se zatvara lucnim segmentom.
Specifv next point or [Arc/Halfwidth/LengthIUndoII/Vidth[- A Enter
SpeGllv endDolflt of arc or
/4.nole/CFrJteJlDirection/Halfwidth/LineIRadiLisISecond ptiUndo/width 1: CL Enter
Primer crtanja siozene 'lnije -
POL '(LINE sa lucnim i Iiniiskim
komandom PUNE
Ovom komandom, koja se naiazi na Draw meniju, moze se od zatvorene
konture, nastale kombinacijom nekoliko nacrtanih objekata, kreirati slozena linija _
polyline. Ova je veoma vazna osobina, kOja 6e naroeilo pomoCi pri sraiiranju
objekata, jer program traii samo zatvorene konture za srafiranje.
Pre koriscenja ove komande, promenimo tekuCi nivo u Pune i nacrtajmo
nekoiiko objekaia poznatim komandama:
Command: POLYGON Enter
Enter number at sides < x 4 Enter
Specitv center of polvaon or [Edqej- E Enter
Soecitv first endpoint of edge: i 00.20 Enter
Specilv second endooint of edae: @40<O Enter
Dobili smo naertan kvadrat eija je straniea 40 mm. Sada cemo nacrtati eetiri
kruinice, Giji su centri u svakom temenu kvadrata. Aka nije podesen fiksni Osn?<p
kriterijum, podesimo kriterijum Intersection za fiksni.
Command: CIRCLE Enter
Specifv center ooint for circle or /3PI2PITtr (tan tan radius)!: !NT of (priblizimo
kursor jednom od temena pravougaonika j kada se u temsnu pojavi marker u
obliku slova X pritisnimo levi taster misa, cime smo odredili centar pNe kruznice )
SpecHy radius ot circle or fDiameter!: 10 Enter
Naertaii smo prvu kruinicu. Isto to ponovimo za ostale tri kruznice. sa istim
poluprecnikom 10 mm i centrima u ostala tri temana. Kada smo nacrtaii svih pet
objekata, vratimo nivo Siozene.
. Command: BOUNDARY Enter
Aktiviranjem komande BOUNDARY
otvara se dijalog prozor Boundary
Creation. Pritiskom na prekidac
Pick POints, u gornjem desnom
uglu, program nudi mogucnost
odredivanja polozaja tacke unutar
neke konture, koju zelilTio da
pr9tvorimo u pclylinjiu.
(zqled dijaloq orozora Boundary
Creation. komande BOUNDARY
83
Po pritiskanju prekidaca Pick points, ponovo ulazimo u editor za crtanje, kursor
dobija oblik krsta bez kvadratica, a na komandnoj Iiniji pise:
Select internal point:
Dovedimo kursor u sredinu kvadrata i pritisnimo levi taster misa - tatka T1.
Program ce analizirati of(Qlne objekte, seiektovatl sve linije koje prave zatvorenu
konturu oko 'Izabrane tacke i prikazat"i ih isprekidanim linijama.
Select internal ooint: Selectinq evervthing ...
Selecting evervthinq visible ...
Analvzing the selected data ...
Analvzinq internal islands ...
Select internal ooint: Enter
lormirati Polyline )
ne zelimo da zadajemo novu tacku oko kOje ce se
BOUNDARY created 1 po/vline
Program nas obavestava da je kreirana jedna slozena linija, komandom
BOUNDARY. Ona je na ekranu prikazana magenta bojom, ali preko crvene bOje.
Oa bi je dobro vide Ii zamrznimo trenutno nivo Pune. Otvorimo padajucu i.istu Layer
Control i u nivou Pune kliknimo na simbol sunca, tako da se on pretvon u 51mbol
snezne oahuije. Oovedimo strelicu kursora u prostor za ertanje i kliknimo levim
taste rom . misa. Nivo Pune, bice zamrznut ( Freeze ) i nece se videti na ekranu,
na kome se vidi nova polyline kreirana komandom BOUNDARY. Odmrznimo nivo
Pune pretvaranjem simbola pahulje u simbol sunea, a novu polyline pomerimo
komandom MOVE za 100 mm u desno.
Command: MOVE Enter
Select objects: (selektujmo slozenu liniju
Select objects: Enter
Speclfv base point or displacement: 100,0 Enter
Specifv second point of displacement or <use first point as dis/Jlacementx Enter
o
Kreiranje polyline
komandom BOUNDARY
zadavanjem poioiaja
tacke T1 prekidacem
Pick point, ako koie
program pronalazi linije
kale cine zatvorenu
konturu
.. Napomena
Ukoliko kontura oko iZFlbrane tacKe nije zatvorena, AutoCAO
prikazuje poruku 0 gresei:
Valid hatc/7 bouJ?@!]! not found
84
Kreiranje polylinije je moguce i koriscenjem komande RECTANGLE koja
se nalazi na Draw meniju, a ikona na Draw toolbaru. Njom S8 crtaju pravougaonici
iii kvadrati, na osnovu polozaja suprotnih temena.
Command: _reetang
Specify first comer ooint or fChamfer/E/evation/A!!etlThicknesslWidthl: W Enter
program nudi vise opeija, od kojih izabiramo Width, debljinu linije kojom se erta:
Specify line width for rectanqles <O.OOx 1 Enter izabrali smo debljinu od 1 mm.
U ponudenim opcijama prepoznajemo opeije Chamfer - obar'anje iviea i Filet -
zaobljavanje temena, s tim da S8 ovde obaraju iii zaobljavaju sva cetiri temena
kao kod objekata nacrtanih komandom POL YGOI'J. Odaberimo da zaoblimo
temena radijusom 10 mm:
Spec/fv first comer ooint or [Cl7amfer/Fievation/A!!etlTt'7icknesslWidth!: FEnter
Specify fillet radius for rectanales <O.OOx 10 Enter
Ostaje nam da odredimo polozaje tacaka suprotnih temena:
Specltv first comer pOint or iChamfer/Ffevation/Alletffhickness/VVidthI20,220
Enter
Reiativnim koordinatama zadajemo dimenzije pravougaonika: 40 i 60 mm.
SDecltv ot'Jer corner ooint or !Dirnensions/: @40,60 Enter
Oobili sma pravougaonik 40 x 60 mm nacrtan debljinom linije mm i zaobljen u
sva celiri temena radijusom r ::: 10mm.
Kreiranie slozene linije U obiiku pravougaonika
"'omandom RECTANGLE 1 opcijama Width "'oiom je
zadata debt/ina liniie 1 mm i Ffllet kojom su temena
zaobijena radiipsom 10 mm
** Napomena Komanda RECTANGLE pamti sva
ranija podesavanja i 0 tome obavestava u komandnoj
Ilniji. Tako bi pri novom aktiviranju komande program u
komandnoj liniji ispisao:
Current rectangle modes: Allet-toOO Wtdth=1.00
sto znaci da bi pri ertanju sledeceg pravougaonika iii
kvadrata ovom Komandom, program ponovo srtao
debljinom od jednog mm i zaobljavao temena radijusom riO. Zato je potrebno. pre
crtanja novog objekta ovom komandom, podesiti parametre na zeljene vrednosti
(iii prihvatiti ponudene vrednosti).
85
Ostale dye opeije komande RECTANGLE su:
Elevation, kojom se zadaje vrednost izdizanja pravougaonika - kvadrata
iznad ravni u kojoj se vrs; ertanje ( u ovom siucaju je izdizanje po z-osi u odnosu
na xy ravan. To znaci da pravougaonik iii kvadrat ne bi lezali na samoj xy raVnl,"
vee bi bili izdignuti za vrednost koju zadamo ovom opcijom.
Thickness, opcija kojom S8 zadaje i treta dimenzija - visina objekta po
z-osi. To waci da bi u prostoru dobili kvadar eija je osnova pravougaonik iii
kvadrat dobijen zadavanjem polozaja taeaka suprotnih temena, a visina bi bila
vrednost zadata opeijom Thickness.
** Naoomena Ni iedna od ove dYe opeije se ne moze uoeili u
trenutnom prikazu ekrana. Tek' u izometrijskom prikazu objekata mogu se uoCiti
zadate vrednosti izdizanja i visine objekta, a 0 tome cemo tek govoriti u jed nom
od narednih poglavlja.
prstena m
I ovom komandom se kreira po"lylinija, ovog pula U obliku kruznog
pr,stena. Naiazi se na Draw meniju. Program traii zadavanje unutrasnjeg precnika
prstena, spoijasnjeg precnika i polozaja centra:
Command: DONUT Enter
S;;;;;r;;;;;sde dameier of donut < x 25 Enter (unutrasnji precnik )
Specifv outside diameter of donut < >.' 30 Enter ( spoljasnji preenik ) .
Specify center of donut or <exitx 190,260 Enter ( poioiaj centa kruznog prstena )
SDecify center of donut or <exit>.Enter (zavrsavamo crtanje kruznih prstenova )
Ukoliko zelimo da nacrtamo ispunjenu kruznieu, potrebno je zadati
vrednost unutrasnjeg prstena - 0:
Command: DONUT Enter
Specify inside diameter of donut < x 0 Enter (unutrasnji precnik )
Specify outside diameter of donut < x 30 Enter ( spoljasnji precnik )
Specify center of donut or <exit>: @70<0 Enter ( polozaj centa ispunjenog kruga
smo zadali relativnom koordinatom U odnosu na poslednju zadatu tacku u
prethodnoj komandi -: centar kruznog prstena )
Soecify center of donut or <exit>.Enter (zavrsavamo crtanje kruznih prstenova )
86
Primer crtania kruznog prstena
kornandorr: Q N U T ~ Aka 7adamo
vrednost ulluirasnjeq prstena G, dODija
se potpuno ispunjena kruzniea.
POGUlVUE6
Na crtezima u AutoCp'o-u se javlja potreba srafiranja povrsina, bilo da se
radi 0 preseeima u masinstvu, estetskog u arhitekturi, gradjevinskim projektima ...
Srafure se crtaju komandama: BHATCH i HATCH, a jedini uslov koji program trazi
je da se radi 0 zatvorenim konturama.
I dalje eemo koristiti crtez Siozene linije, s tim da cemo za tekuei nivo
podesiti nivo srafura.
BIATCH
Ova komanda S8 nalazi na Drat-v meniju, a odgovarajuca ikona na Draw
toolbaru ( i u jednom i drugom siucaju pise Hatch, a ne Bhatch ). Moze se uneii i
sa tastature:
Command: BHATCH Enter
Pri tom se otvara dijalog prozor Boundary Hatch, u kame biramo tip srafure,
odredjujemo povrsinu koja se sraiira, i zadajemo parametre srature.
I?'pc:
Dija!og prozor
Boundarv Hatch
komande BHATCH
U padajueoj lisH
Pattern moguee je
izabrati tip srafure sa
spiska od 68 postojeCih
AutoCAD-ovih srafura (
u padajueoj Iisti Type
aktivna je
Predefined
Istovremeno
Swatch je
opeija
,
'"
u polju
prikazan
izg!ed izabrane srafure,
0a b, [iOijs pogi8oaii
tipove srafura, pritisnirno ikonu sa tri tacke oored padajuee liste Pattern i Olvorice
se dijalog prozor Hatch pattern palette sa prikazanim tipovima srafura i listorn
njihovih naziva.
37
r:;0j

,t.NS!35 .6NS137
Definisane srafure su podeljene u 3
kartice: ANSI, ISO i Other Predefined
u kojima se nalaze pomenutih 68
srafura. Pritisnimo karticu ANSI,
izaberimo tip srature ANS132 i sa OK
se v,atimo u prethodni dijaiog prozor
Diialog prozor Hatch pattern
palette sa pregiedom tipova
srafirania. gde se 1I karticama
mag!.! prsqledatl svih 68
ponudienih stllova
Na padajucoj iisti Pattern ispisano je
ime izabranog lipa At'-lSI 32, a u
or poliu Swatch je prikazan izgled ovog
tipa srafure ( dvostruke paralelene
linije pod uglom ). Pri koriscenju definisanih tipova srafura ( na padajucoj listi u
polju Type pise Predefined ), mogu S8 jos podesit: faktori razmere srafure - Scale
i ugao pod kojim se srafura iscrtava - Angie. Podesimo Scale na 0.5, a ugao -
Angle ostavimo da bude o. Sada se ponavijaju radnje kao u komandi BOUNDARY.
Pritisnimo taster Pick Points u gornjem desnom uglu i program ce nas uvesti u
editor za crtanje. Odredimo polozaj tacke oko koje ce se formirati zatvorena
kontura, ciju cemo povrsinu srafirati. Iskoristicemo nas .crtez sa kvadratom i cetiri
kruznice, koji cemo uvecati komandom ZOOM i opcijom Window ( aktiviracemo je
ikonom sa Standard menija ).
Select internal point:
Dovedimo krst kUfsora unutar kvadrata i kliknimo levim tasterom misa.
Selecting evervthinq ...
Selectino evervthinq visible .. .
Analvzinqc the selected data .. .
Analvzinq internal islands ...
Seiect internal /Joint: Enter
trazimo polozaj druge tacke i sa Enter program nas vraca u dijalog prozor.
Priiisnimo na taster Preview u donjem levom uglu prozora, koji nam omogucava
proveru izgieda sraTure pre samog lscnavanja. Prividno ss iscrtav2. trazena srafura,
a u komandnoj liniji ispisuje:
<Hit enter or riqht-cfick to return to the dialoCj> Sa Enter se vracamo u dijaiog
['razor i !lkoiiko smo zadovoljni izgledom srafure, sa OK realizujemo komandu.
88
( i\ko smo nezadovoljni izgledom, mozemo izvrsiti korekcije ooet Droveriti izgled
srafure, a tek kada budemo zadovoljni reaiizovati komandu OK).'
Ponovimo komandu BHATCH cime opei otvaramo dijalog prozor
Boundary Hatch. f\ja padajucoj listi Type podesimo opciju User - defined. To je
opcija, kojom se crtaju srafure pomocu paralelnih linija, kojima u aktivnim poljima
mozemo podesi!i ugao - Angle u odnosu na pozitivan pravac x-ose i Spacing -
rastojanje izmedju linija. Podesimo ugao na 45 i razmak izmedju linija 2 mm,
*' Napomena Sa desne strane dijalog prozora postoji prekidac Doub!e, ciiim se
ukljueivanjem crtaju unalusne srafure. Prekidac je aktivan jedino u slucaju se
crtaju srafure opcijom User - defined Aktivirajmo taj prekidae. U polju Swacth se
uoeavaju unakrsne sraiure.
U desnom gornjem uglu prozora aktivirajmo taster Select Objects<, pri cemu
ulazimo u editor za crtanje i selektujemo objekte koji predstavljaju zatvorene
konture: kruznice, elipse, poligone, zatvorene polilinije druge objekte koji
zajednicki cine jednu zatvorenu konturu. Odaberimo kruznicu eiji je centar u
donjem desnom temenu kvadrata. Sa Enter prekinimo dalje selektovanie. Po
vracanju u dijalog prozor, proverimo izgled srafure tasterom Preview i Of(
potvrdimo crtanje srafure.
Krutnicu u gornjem desnom temenu kvadrata, srafiracemo istom opcijom
kao i prvu, dakle User defined opcijom, sa uglom od 90 stepeni i rastojanjem 2.5,
sa iskljucenim prekidacem Double. Za odredjivanje konture koristicemo taster Pick
Points, a tacKU cemo odrediti unutar kruznice, a izvan kvadrata.
{tan tan radiusij: 50,120 Enter
Primer srafirania povrsina komandom
BHATCH i koriseeniem vee postojecih
stilova sraflranja, kao i srafiranja
paralelnlm linijama ha istom rastojanju
sa moguenoscu unakrsnog srafiranja
Komandom ZOOM i opcijom All vratimo
prikaz crteza na ceo ekran. Podesimo nivo
Pune za tekuci. Nacrtajmo sada tri kruznice
sa zajednickim centrom i precnicima20,40 i
60 mm. Jedan od nacina je sledeci:
Command:
Spec/tv center Do/rlt tor circle or [SPI2PiTtr
Soecifv radius of Clrcie or [Diameter/: 10 Enter Nacrtali smo najmanju kruznicu
precnika 20 mm. Command:
89
Specitv oftset distance or (Throuah! <Throuahx 10 Enter
Select object to offset or <exit>:
Specitv point on side to offset:
Select object to offset or <exitx
Speeit!' point on side to offset:
( seiektujemo nacrtanu kruznicu
( pokazemo spoljasnju stranu )
( seiektujemo novu nacrtanu kruznicu
( pokazemo spoljasnju stranu )
Se/ect oNect to offset or <exitx Enter
Zavrsiii smo crtanje kruznica. Podesimo nivo Srafure za tekuei. Aktivirajmo
komandu BHATCH. U padajueoj listi Type podesimo opciju Predefined, a u
padajucoj listi Pattern odaberimo tip srafure ANGLE. Podesimo vrednost Scale na
"1, a vrednost Angle na 90. Pritsnimo taster Pick Points i dovedimo kursor unutar
najveee, a izvan ostale dve kruznice, tako da ce sve tri biti selektovane. Pritiskom
na Enter vratimo se u dija!og prozor Boundary Hatch.
Aktivirajmo karticu Advanced... ideo dijaiog prozora menja izgled.
Pojavljuje se izgled prozora kao kod komande BOUNDARY, s tim sto je ovde
aktivno polje !sland detection style. U njemu se odreduje siil srafiranja povrsina
koje su jedna u drugoj. Postoje prekidaCi sa tii mogucnosti:
Norma!, kcjom se omogucava srafiranje svake druge povrsine od
spoijasnje konture ka unutrasnjosti
Outer, omogueava se srafiranje samo one povrsine koja se nalazi
izmedju spoljne i prve sledeee konture
. ignore, kojom se srafira ceia povrsina unutar spoljasnje konture, bez
ooma na posiojanje unutrasnjih kontura. Odaberimo redom ove stilove i kroz
proveru izgieda srafura ( taster Preview) uoeimo razlike slilova.
c.!:J.J.J



NORMAL
OUTER IGNORE
Primer! raziiCitih stHova srafiranla
Postavlja S8 pitanje: sta ako bi ieleli da sraiiramo prve dYe konture, a unuirasnja
da oSiane prama kao poslednji primer na slici ). Za to postoji taster Remove
Islands sa desne strane prozma, kojim program nudi mogucnost da se jedna iii
vise k,Jr;tuf& ss U okvin: sf)oljasn.ie ignorisu. U konkretnO!ll
zadatku podesimo siil NeilT/a! i pritisnimo taster Remove Islands. U editoru za
crtanJe izuzmimo srednju kruznicu seiektovanjem, taKo da iz starija isprekidane -
selektovane linije, prelazi u stanje deselektovane - pune linije. Sa Enter se
"J"l"aCaniv pi 1 2. sa Prs\/!'?V'! i S8 OK dobi.iamo zei.ienu srafurL.
90
Ukoliko zeiimo da izmenimo postojeeu srafuru, mazemo aktivirati komandu
H.ATCHEDIT kOja se nalazi na Modify meniju. Aktiviraeemo je pokazivanjem na
natpis Obiect i dovodjenjem kursora na natpis /-Iatch. .. ( ikona ove kom1inde se
:laiazi na toolbaru Modify // koji nije prikazan na ekranu ). Program traii da se
selektuje srafura koja se ediiuje.
Command: _hatchedit
Select associative hatch obiect: Kursor se pretvara u kvadratic kojim selektujmo
srafuru u kvadratu sa kruznicama. Srafura se iscrtava isprekidanim iinijama, a
program otvara dijalog prozor Hatch Edit koji je potpuno isti kao dijaiog prozar pri
kreiranju srafure - Boundary Hatch. U ovom prozaru moiemo koristiti obe kaltiee
( Quick i Advanced) i podesiti ieljeni tip srafure. Ipak cemo se odluti!i za jednu
novu opciju. Sa desne strane dijalog prozora uocavamo aktivan taster inherit
Properties. Aktivirajmo ga levim tasterom misa i program nas uvodi u editor za
crtanje. Kl:Jrsor dobija oblik kvadratiea i cetkice za bojenje. Program nudi
mogucnost 'da selektujemo neku postojecu srafuru na crtezu, u koju ce S8 editovati
vee selektovana srafura, eiji izgled menjamo.
Select associative hatch ubiect: Selektujmo srafuru tri kruznice kOje su nacrtane
OFFSET komandom. Program nas vraea u dijalog prozor i sa tasterom Preview
motemo pogledati novi izgled crteia. Ukoiiko je to ono sto smo ieleii, sa Enter se
vracamo u dijalog prozor, a sa OK zavrsavamo edilovanje srafure.
Editovanje srafure komandom
HATCHED!T pri cemu odabiramo
vee 'postojeeu srafuru na crtezu
opcijom Inherit Properties
** Napomena Ukoiiko bi u
komandnoj liniji sa tastature zadali
komandu HATCH ( ne BHATCH ),
mog!i bi da bez ulaska u dijaiog
prozor Boundary Hatch zadamo tip
i parametre zeljene srafure. U
komandnoj liniji program postavlja
pitanja u vezi srafure ( tip, razmak,
ugao ... ) Ovim smo zavrsili
poglavlje i sa S!l.VE snimimo
postojece promene u cnezu.
91
POGUlVUEl
Na crteze u AutoCAD-u je eesto potrebno uneti lekst, bilo da su u pitanju
naslovi, zagiav!ja, opisi, legende i sl. Za unos teksta su nam na raspoiaganju
skupovi raziiCitih ob!ika slova - fontovi, clja se velieina i jos nekl parametri mogu
podesavati u zavisnosti ad nasih potreba.
Tekst se na crtez maze unositi red po red (koji ne moraju biti jedan
ispod drugoga, vec se za svaki novi red teksta moze odrediti nova poeetna tacka),
komandama TEXT i DTEXT, pri eemu se svaki red tretira kao zasebnl objekat.
Drugi nacin unosa je komandom MTEXT, gde se paragraf teksta ispisuje u dijalog
prozoru, a tek onda unosi na zeljeno mesto na cneiu.
Pre pisanja teksta u AutoCAD-u, potrebno je napraviti odgovarajuce
stilove pisanja. 0 svemu tome govorimo U ovom poglavlju.
Kreirajmo novi fajl pod nazivom Pisanje teksta, koristed prototip fajl
Format A4 ( koristed komande NEW i SAVE) i podesimo za tekuci nivo Text za
koji je karakteristiena plava boja.
Podesavanje stU ova plsanla m STYLE
Komanda STYLE se nalazi na Format meniju pod nazivom Text Style ... a
mozemo je aktivirati i na komandnoj liniji kucanjem:
Command: STYLE Enter
Pri tome nam program otvara dijalog prozor Text Style u kome zadajemo nove
stilove sa zeljenim parametrima, iii podesavamo tekuci' postojeci stil.
Ytld!l! F .:.ctOI:
. j"6o..
92
Dijalog prozor Text
Style komande STYLE
u kome kreiramo nove
stiiove sa zeijenim
fontovima i podesenim
parametrima
AutoCAD ima svoj
formirani stil
STANDARD, a mi
mozerno napraviti
neogranieen broj nasih
stilova.
T
!
f'.Jovi stil se formira pritiskorn na taster New... Otvara se nov dijalog
prozor New Text Style u kome S8 upisuje naziv novog stila. Upisimo naziv
NORMAL i pritiskom na OK vratimo se u prozor Text S(v!e. Na padajucoj listi u
polju Style Name je upisan nazi\! novog stila, a otvaranjem liste mozemo pmcitati
nazive postojecih stilova - za sada samo STANDARD i I\lORM.AL. ( u
istom po!ju mozerno promeniti ime se!ektovanog stila - taster iii ga
izbrisati - taster Delete ).
Dal]i postupak j8 odredjivanje fonta za siil NORMAL. Na padaju60j listi
Font Name mozemo izabrati jedan od ponudenih fontova. ( Fontovi kOje AutoC.ll.D
moze koristiti su formata: SHX - ,ll.uioCAD fontovi, PFB i PFA - Adobe iontovi i
TTF - True Type fontovi ). Odaberimo YU latinicni font koji ima mogucnost
ispisivanja svih nasih slova npr. font YU He!vetica ( ukoliko nemaie ovaj, izaberite
biio koji nas latinieni font ). padajucoj listi Font Style mozerno izabrati iedan'
od cetiri naCina pisanja teksta: Regular, italic, Bold i Bold /talic. ( b.Jjihovi
su U ovom tekstu napisani odgovarajucim naeinom ). Odaberimo Regular.
U polju Height - visina teksta mOzemo zadati visinu teksta u AutoCAD-
ovim jedinicama ( mm ), ali se preporueuje 'da taj parametar ne podesavamo kako
bi pri unosenju novog teksta na crtez imali mogucnost podesavanja visine koja u
svakom novom unosenju teksta moze biti razlicita. ( To prakticno znacl da bez
promene stila, mozemo koristiti razlicite visine teksta ).
U po!ju Efects mozemo podesit!:
Upside-down - ukljueen prekidac omogucava okretanje slova " naglavacke
Backwards - ukljucen prekidac omogucava ispisivanje teksta zdesna nalevo.
Vertical - ukljueen prekidae omogucava ispisivanje teksta u verlikalnoj koloni za
SHX fontove
Width Factor - faktor sirine koji omogucava sabijanje slova ( pri unosu brojeva
manjih od 1 ) iii sirenje slova ( za brojeve vece od 1 ). Ostavimo vrednost 1 pri
eemu se slova niti sabijaju niti sire.
Oblique Angle - Omogucava naginjanje slova zadavanjem vrednosti ugfa
naginjanja u odnosu na pozitivan pravac y-ose, a u smeru kretanja kazaljke na
satu. Vrednost ugla moze biti od do 85. Neka nas ugao bude O.
*' f\lapomena Sva ova podesavanja mogu se videti u polju Preview, u donjem
desnom delu prozora, pa nema potrebe da u ovoj knjizi pravimo sii!ove za svak.u
promenu i kucamo lekst napisan naglavaeke iii sa desne strane u levo ...
Dakle, stil NORMAL cemo koristiti sa svim iskljueenim prekidaeima,
faktorom sirine 1, uglom naginjanja 0, fontom YU Helvetica: nacinom Regular,
vis;non: lekst2 0.00 ; sve ts piO:Tlene: .Jnet: u teku6; erts:: tastE:rorr Apptv
( eime i stil NORM.ll.L postaje tekuci ), a sa taste rom Close vracarno se u editor
za crtanje. Komandom ZOOIVl i opcijom All podesiimo da se ceo format crteza A4
vidi na ekranu.
93
teksla
Razlika izmedju ove dYe komande je u lome sio se komanda TEXT
zadaje jedino sa taslature, dak se kamanda DTEXT nalazi na Draw meniju, natpis
Text opcija Single Line Text, a maze se zadali i sa tastature. Sve opcije i nacin
rada kod ove dve komande su identicni.
Command: OTEXT Enter Program nudi sledece opcije:
Current text stvle: "NORMAL" Text heiqht: 2.50
SpecifV start point of text or (Justitv/SMe 7: 100,100 Enter
Odabrali smo aktivnu opciju Start point, da bi kasnije, koriste6i i ostale opcije,
mogl! uporediti ispisane tekstove. Pod pojmom pocetne tacke, program
podrazumeva donju levu tacku teksta.
Specitv heiaht <2.50>: 7 Enter
Posto nismo zadali visinu pri kreiranju teku6eg stila NORMAL, program ce pri
syakom novom pisanju traii!i visinu teksta. Zadaii smo visinu teksta 7mm.
Spec/tv rotation angle of text <0.0>: Enter Program nudi mogucnost zaokretanja
teksta u odnosu na pozitivan pravac x-ose, sto znaci da redovi teksta ne moraju
biti horizontalni. Sa Enter biramo horizontalno ispisivanje teksta.
Enter text: Ovo je proba Enter
Program trazi da sa taslature unesemo ieljeni tekst. Ook budemo kucali lekst, on
ce se prikazivati i na komandnoj liniji i na ekranu. Otkucajmo tekst: Ovo js proba
i pritisnimo Enter. Time je zavrseno ispisivanje prvog reda teksta i program prenosi
pocetnu tatku u novi red ispod ispisanog reda, pri temu mozemo i dalje unositi
novi tekst. U tom trenutku mozemo kursorom pokazati novu tacku na crtezu, gde
zelimo da otpocnE?mo novi red i pritiskom na levi taster misa prakticno zadamo
novu pocetnu tacku za ispisivanje novog teksia. TreGa slvar koju motemo uraditi
je da pritisnemo jos jed nom na taster Enter time zavrsavamo komandu DTEXT.
To cemo j uraditi:
Fnter text: Enter
Na ekranu smo dobili tekst: Ovo je proba, ispisan stilom NORMAL, sa visinom od
7mm i u jednom redu. ( S obzirom da se radilo a ispisivanju jednog reda, avo
sma mogii uraditi i komandom TEXT J.
Isti leks!, sa zadavanjem iste visine i istim stilom, ispisivacerno koristeci opciju
Justify i njene pOdopcije.
Command: dlext Current text stvle: "NORMAL" Text heiaht: 700
SDecifv Siaft pOint of text or (JustifvlStvle!: J Enter
Enter an oprion [AiianIFitICenterIMldai'eIRiqhtITUTCITFlIMUMClMRIBUBClBFll
P. Enter
94
l
,
Odabiramo prvu podopciju Align, koja poravnava tekst
gde se visilla teksta proporcionalno rnenja u odllosu na
Specifv first endpoint of text baseline: 100,80 Enter
Spec/fv second endoo/nt of text baseline: 200,80 Enter
Enter text: Ova je proba Enter
Enter text: Enter
izmedju dve zadate tatke,
promenu sirine.
- tacka T1
- tacka T2
Program je ispisao isti lekst, ali vecim slovima, jer je razrnak izmedju tacaka T1 i
T2 veci od sirine teksta u prvom slutaju, a rekli smo da se slova proporcionalno
uvecavaju povecanjem sirine teksta.
Ovo je proba LEFT
!zgled teksta
Dvo probel
nakol1 koriscenia
J8
T2
ALIGNED opciie Justify
T1
komcmde DTEXT
.pvo je
FIT nienih eodopciia
T3 T4
Alif!.ned i Fit
Fit - opcija kojom se takode prosiruje teks! izmedu dve zadate tacke, ali se Pfi
tom ne menja visina slova.
Command: dtext
Spec/tv start point of text or [Justifv/Stvle!.- j Enter
Enter an option [Aliqn/FitiCenterIMiddleIFliqhtiTLiTC/TR/MUMC/!vfR/BUBC/BRI
FEnter '
SpeC/tv first endpoint of text baseline: 100,60 Enter - tacka T3
Specify second endpoint of text baseline: 200,60 Enter - tacka T4
Specitv height <700>: Enter
Enter text: Ovo je proba Enter
Enter text: Enter Dobili Smo razvucen lekst, ali isle visine 7mm.
Ostale podopcije, opcije Justify, odnase se na poravnavanje teksla
pomocu jedne tacke. Te podopcije su:
Center - poravnavanje pomoGu centra teksta koji se naiazi na sredini donje linije
teksia. Program traii polaiaj tatke centra: Cente: paint:
Middle - poravnavanje pornocu sredisnje lacke teksta - Middle Doint:
Hight - poravnav'anje POrfl08L desns - ;::,fC: OOlnt
Opcije TL, TC, TR predstavijaju skracenice za ta6ke na gornjoj ( TOP ) liniji teksta
i to na pocetnoj levoj strani, sredini i desnoj slrani
Opcije Ml, MC, MR odredjuju karakteristi6ne tacke sredisnje lint]! teksta - MiDDLE.
95
Opcije BL, Be, BR su tacke na donjoj liniji teksta - BOTTOM.
T L
M L
B L
Karakteristicne tacke opciie justify pri poravnavanju teksta oka jedne tacke u
komandama TEXT i DTEXT
Poslednja opcija komande DTEXT je opcija Style, gde mozema zadavati
tekuci tekstualni stil bez u!aska u dijalog prozor Text Style komandom STYLE.
Dovoljno je samo otkucati naziv nekog postojeceg stil3, kojeg zeiimo da koristimo,
iii da ukoliko ne znamo njegov naziv, zatrazimo listu naziva stilova tasterom ? i
Enter:
Command: DTEXT Enter
Current text stvle: "/VORMAL" Text height: 70.0
Soecffv starr ooini ot text or [Justifv/Stvle! SEnter
Enter stvle name or I?l <NOF1MALx ? Enter (Trazimo listu tekstualnih stilova )
Enter text stvle(sj to list <'x Enter
Program ispisuje podatke 0 postojecim stilovima teksta u dijalog prozoru AutoCAD
Text Window:
Text stvles:
Stvle name: NOF1MAL Font typeface: Yuf-Ielvetica
Height: 0.00 Width factor: 1.00 Obliquinq anq/e: 0. 0
Generation: Normal
SMe name: STANDAF1D Font files. txt
Heiqht: 0.00 Wtdth factor: 1.00 Ob/iguirq anGie: 0.0
Generation: Normal
Current text stv/e: "NORMAL"
Ukoliko nam neki od prikazanih stilova odgavara, zapamtieemo mu ime i ponovo
odabrati opciju Style:
Specdv start point of text or {Justifv/Style!: SEnter
renter stl/le name or f?/ </VORMALx OVde bi otkucaii ime odabranog siila i sa
Enter pan avo nailazimo na vee objasnjene apeije rada u komandi DTEXT. .
Prekinimo dalju rea!izaciju ovekomande taste rom ESC, kako bi i dalje za akt!van
stil pisanja imali stil i-JORMAL. Pritisnimo taster F2 i vratimo S8 u editor za ertanJe.
96
Komanda MTEXT se nalazi na Draw meniju, natpis Text, opelja Multiline
Text... , a ikona se nalazi na Draw toalbaru pod nazivom Mu!tiline Text i
karakterisiicna je po siovu A. Moze se zadati i sa tastature:
Commard MTEXT Enter Current text s11//e: "NORMAL If Text heiaht 7
Program ispisuje podatke 0 tekueem tekstualnom stilu - nazlvu i vis!n!. Zatim traii
pocetnu tacku okvlra teksta, tacku Pi: Saea/tv flist comer: 70,230 Enter
Soecdv oooosile comer or !!--feic;ht/Justitv/Line soacinqlRotationI.Stvle/VIt'dthl:
pojavljuje se pravougaonlk sa slrelieom nadole kOja pokazuje pravac plsanja
teksta. Program traii i drugu tacku okvira, iii nudi mogucnost veCine poznatih
opcija za podesavanje osobina teksta:
Height - promena visine teksta,
justify - poravnavanje teksta podopcijama- TLfTCfTR!MUMC/MR/BUBC!BR,
Line spacing - zadavanje Izmedu rsdova
Rotation - zadavanje ugla rotacije sa baznom pocetnom tackom, u odnosu na
pozitivan pravac x-ose u smeru obrnutom od kretanja kazaljke na salu,
Style - moguca promena lekuceg tekstualnog stlla, zadavanjem Zeijenog imena.
Width - zadavanje sirine paragrafa. Odredimo drugu tacku okvira tacku P2:
Soecitv o,o,oosite comer or $oacina/F!otation/Stvlel'Mdt.f7 l:
220,260 Enter
** Napomena Sta predstavljaju ove tacks paragrafa? To su temena prallougaonika
u kome ce program ispisati tekst u vise redova koriste6i odabrano ravnanje teksta.
Trenutno je podeseno poravnavanje Top Len tako da ce se leks! ravnati sa
zamisljenom horizOi;talom povucenorn kroz gornju - Top tacku P2 i sa vertikalom
povucenom kroz levu - Left tacku Pi. U slucaju da tekst ne moze da stane u
zamisljeni pravougaonik, kao u
P2 primeru na slioi, on 6e se ispisati
-----pvo je-prooa pisanja teksta i u redovima ispod nize tacke Pi.
komandom MTEXT kOjom se ali ce ravnanje bitl nepromenjeno.
Pi ispisuje u dijalog prozoru
Text Editor
Polozaii pocetne tacke Pi i
krainje tacke P2 U odnosu na
paragraf tekst
f\lakon zadavanja i druge tacke paragrafa, otvma se diJalog prozor Multiline Text
editol 1m2 celiri Kamcs. u:azirno u !,ariicu Character gde materna
podesi!i Zeljeni font i visillu teksta ( program nudi koriscenie podesenih parameiara
tekueeg stila ) Izaberimo font Verdana i otkucajmo 11 srediSnjem delu
prozora siedeci teks!:
97
Ovo je proba pisanja teksta komandom MTEXT kojom se tekst ispisuje u dijaiog
prozoru Multiline Text Editor ( pritisnimo Enter i otkucajmo 1/2 ).
je .R.LQQ.Q pisanja
ndom fVlTEXT kojorn se
. ispisuje LI dijalog prozoru
ultiline Text Editod
'1/2
Help
4 Col 22
Dijalog
prozor
Multiline
Text Editor
komande
MTEXT.
kartlca
Character
U ovom dijalog prozoru mozemo menjati svaki karakter pojedinaeno.
Odabracemo nekoliko reei koje' cemo promeniti. Najpre moramo selektovati ree
koju menjamo. Seiektovanje se izvodi: iii dovodenjem kursora na odgovarajucu ree
i dvostrukim klikom levog tastera misa, iii dovodjenjem kursora ispred, iii iza reCi i
. bez otpustanja levog tastera prevlaeenjem preko zeljene reei. Selektujmo ree
komandom i pritisnimo taster u dijalog prozoru oznaeen siovom B - Bold eime 6e
program ree komandom ispisati podebijanim siovima. Selektujmo tri reCi Multiline
Text Editor ( prevlaeenjem misem ) i pritisnimo taster sa slovom / - Italic, pri
eemu 6e program ispisati te tri reCi sa zakosenim tekstom. Ree proba podvucimo
pom06u tastera sa znakom 1). - Underline. Ree teksta obojimo crvenom bojom,
kariste6i padaju6u listu Color Control. Selektujmo ree dijaiog i promenirJ.lo joj
visinu, tako sto 6emo u polju za dodeljivanje visine Height, umesto 7 otkucati 10.
Selektujmo i brojeve 1/2 i pritisnimo taster StacklUnstack sa oznakom razlomka i
dobi6emo zaista napisan razlomak od jedne polovine. Ukoliko pogresimo pri
promeni nekog karaktera, mozemo ga odmah ispraviti taste rom Undo ( oznaeen
luenom strelicom ).
Na kartici Properties mozema podesi!i osobine i parameire kompietnog
paragraf teksta: Style, Justify, Width ! Rotation koji su vee objasnjeni.
Kartica Properties
Kartica Line Spacing omogucava podesavanje razmeka izmedu redova u
opsegu od 0.25 do 4 puta od visine teksta. U padajucoj listi U'7e spachg, gde
program nudi razmak Single(1.0x), mozemoizabrati ponudene vrednosti 1.5x i 2.0x,
iii 7adati nov\) vrednost razmaka dodajuci znak x. I Nor.: 2.Sx i pritisnuti Enter ).
98
Kartica Find/Replace omogu6ava pronal2.zenj8 i zamenu odgovaraj
uce
9
teksta U poijs Find upisujemo ree koju trazimo u paragrai tekstu - upisimo ree
proba. U pOije Replace with upisujemo ree, koja ce zameniti ree iz Dolia F;;7d
Upisimo ree provera. Priiisnimo taster Find izmedju ova dva polja, sa' si'mboiom
dVOQieda i program ce selekiovati ree proba. Pritisnimo taster iza polja Replace
f/i/;!h- taster AS ( Replace ) i program ce zameniti ree proba sa provera
Pokusajmo da pronadjerno jos neku ree proba, ponovnim pritiskom na taster sa
dvogiedorn. Program je ne pranalazi i ispisuje poruku u dnu prozora:
No occurrences of probs found
ispisuje u d ij a! og
f\1uftj!ine Text Edttor
Kartica
Find/Repiace
za promenu
teksta sa
konacnim
izqiedom
paragraf
teksta
Ukljuceni prekidae Match Case omogu6ava pretrazivanje samo onih feci
koje su ispisane odgovarajuCim velikom i rnalim slovima na isti naCin kao i zadata
ree u po/ju Find Npr. Ukoliko bi zadali ree proba program ne bi pronasao ree
ispisanu prJim velikim siovom: Proba.
Ukljueeni prekjdae Whole Word omogucuje pronalazenje samo one reCi
koja je kompletno u skladu sa zadatom reCi. Npr. ukoliko bi zadali ree lekst
program ne bj pronasao reCi: tekstom. teksta, tekstualni ... vee samo ree leks!. U
slueaju iskljueenog prekidaea, program bi selektovao svaku ree u okviru koje se
0J0 je J2rQVE!9 psaf1ja teksr..a
korriandam fvnB<T kojorn 52
tekst ispisljje u dijaiog
prozanJ MJltilir12 Text Editor
1
2
pojavljuje ree tekst.
Posto smo formirali
paragiaf leksta, pritisnimo taster
Or< i program ce uneti tekst u
nas ortez. Tek sada mozemo da
vidimo izgled teksta.
paragraf teksta na
ekranu nakon podesavanja u
dijalog prozoru rvluitiline Text
Editor
99
Komanda se nalazi na Modify meniju, natpis Object i poslednja linija
Text>Edit... Ikona S8 nalazi na toolbaru Modify If. Unosi S8 i sa tastature:
Command: ODED IT Enter
<Select an annotation obiecb/Undo: program .trazi seiektovanje teksta.
Ukoliko selektujemo lekst napisan komandama TEXT iii DTEXT otvara se dijalog
prozor Edit text, u kome menjamo samo sadrzaj teksta. Promenimobilo koji deo
teksta, izbrisimo iii dodajmo neku rec. Sa OK se vratimo u editor za crtanje i
uocicemo ostvarenu promenu.
Dijalog prozor Edit
Text za promenu
sadrzaia teksta
!:!elp napisanog komandama
. TEXT i DTEXT
Ukoliko se selektuje paragraf teks! kaji je napisan komandom rvlTEXT,
program nas panovo uvodi u oijalog prozor A1u/tiline Text Editor, gde mozemo
podesiti sve opisane parametre. Postoji mogucnost i prebacivanja malih slova
teksta u velika i obmuto. SeJektujmo paragraf tekst u komandi DDED!T ( mozemo
i dvokJikom levog tastera misa bez pozivanja komande DDEDIT ) i u dijalog
prozoru Multiline Text Editor selektujmo ree prozoru. Pritisnimo desni taster misa i
pojavice se padajuci meni kao na slici ispod. Pritisnimo natpis Change Case >
UPPERCASE i ree prozoru bice ispisana velikim slovima. ponovimo posiupak, ali
odaberimo opciju Change Case > lowercase i po novo ce ree prozoru biti ispisana
malim slovima. Sa OK izadimo iz dijalog prozora.
Cut
COP':/
P,:iSte
Select All
Remo'>/e Formattirll;l
Combine Par,:1':;waphs
100

Padajuci menl za
prebacivanie maiih slav" u
velike i obmuto - opciie
UPPERCASE i lowercase
Ove promene u
crtezu snimimo komandom
timE; srn(; zavrsili
poglavlje 0 ispisivanju teksta u
AutoC)\D-u.

AutoCAD ima poseban meni za kotiranje - Dimension meni sa svim
komandama za kotiranje, kao i poseban Dimension toolbar sa odgovarajucim
ikonama. Kreirajmo novi fajl Kotiranje, Giji ce prototip biti fajl Format A4.dwt.
Aktivirajmo komandu ZOOM i njenu opciju All. Desnim tasterom misa kliknlmo na
bilo koju ikonu nekog tooibara i u padajucoj listi sa spiskom svih toolbara
aktivirajmo prekidac ispred natpisa Dimension. Na ekranu ce se pojaviti novi
toolbar Dknension u horizontal nom poloiaju, Postavimo ga vertikalno sa desne
si,ane ekrana ( pored Object Snap Too!bar-a ).
Izgled toolbara Dilnension
Nacrtajmo poznatim komandama jedan crtez za kotiranje.
Command: line Speclfv first point: 50,50 Enter
Specify next point or fUndo!:
Specl:tv next ooint or fUr Ida!:
Specifv next point or [Undo]:
Specifv next pOint or [Undo!:
Specifv next paint or fUndal
@150<O Enter
@50<90 Enter.
@50<180 Enter
@-40,40 Enter
@60<180 Enter
Specdv next pain! or fUndo!: cEnter (Opcijom
zatvoren rnnogougao )
Command: fillet (Zaobljavamo gomje leva teme novim
IS(I25
Select first object or [Polvlli7eIRadiuslTrimJ: rEnter (opcije.
SDecifv fillet radius <10.0Dx 15 Enter (menjamo radijus
Select first obiect or fPoIV/,ineIRadiuslTriml: (selektujmo
Select second obiect: ( selektujmo gomju horizontalnu liniju
Command: _chamfer (obaramo desno gornje teme )
(TRIM mode) Current chamfer Dist1 - 10.00, Dist2 10.00
Select first 11;'7e or [PolvltiJeIDistance/AnQielTrim/Method/: d Enter
Soec/fv fir-sf chamfer oJs'fance <"10.00>: 5 Eilts:
Specify second chamfer distance <5.00x Enter
Seiect first fine or !PolvlineIDistance/AnolelTrim/Method!: bimmo desnu vertikalu
Select second line: (seleklujmo i dodirnu liniiu sa gomje strane i
).
101
Nacrtajmo jos dve kruznice:
Command: _circle
SpeC/Iv center point for circle or !3PI2P/Ttr (tan tan radius)]: 75,115 Enter
Soecifv radius of circle or {Diameter{' 15 Enter
Command: circle
circle or [3Pl2Pfftr (tan tan radius)]: 175,75
{Diameterl d Enter (zadajemo precnik )
S eCfl,d/at!l!tl!Jtbfl};/rcle <30.00>: 15 Enter
o
Dobili smo crtez spreman za
kotiranje. Podesima nivo Kate za
tekuci.
Crtez kaji 5e Kotira
Pre nego sto pocnemo sa pripremom
kotiranja crteza, padselima se
izgleda j elemenata kate. Kota se
sastoji iz:
Glavne Katne iinije - Dimension iine; koja se moze podeliii na dva dela,
Pomo6nih kotnih linija - Extension line, sa abe si,ane glavne linije,
Kotnih markera - Arrowheads, koji mogu biti u obliku strelica, erta, tacaka ...
Kotnog teksta - Dimension text, koji osim nazivne mere moze sadrzati
tolerancije, prefikse ( reeimo za kotiranje precnika oznaka fi - F), sufikse ...
PDMDCNA
KDTNA
LINIJA
T1
KOTN!
MARKER
T3
KlJTNI
TEKST
/
120O.2
GLAVNA
KOTNA
LINlJA
PONOCNA
KOTNA
UNlJA
T2
Elementi I<ote
Kola se moze zadati iii selektovanjem objekta, iii zadavanjem dve tacke
T1 i T2, ukoliko se Koti,a rastojanje izmedju dve tacke koje ne cine jedan objekat.
Polozaj glavne kotne linije U odnosu na seiektovani objekt iii odabrane tacke
odredJuJe se na osnovu polozaja treee tacke T3 kroz koju ce giavna kotna linija
prolaziti. Program analizira rastojanje izmedju tacaka T1 i T2 iii dimenziju
selektovanog objekla i nudi tu vrednost kao kolni lekst. Ukoliko se ne slazemo sa
predlozenim tekstom, unosimo drugi sa tastature.
102
Pre pocetka kotiranja formira se jed an iii vise stilova, Kojima se
podesavaju parametri potrebni za predstojece kotiranje. Tim paramelrima se
odredjuju izgledi elemenata kota i nacin kotiranja. Za svaki parametar, vezuje se
odgovarajuca sistemska promenijiva, kojih ima 66 i mogu S8 pregledati ula5kom u
poseban potprogram za koliranje. Potprogram se poziva sa DIM:
Command' DIM Enter na komandnoj liniji se ispisuie Dim: sto je znak da smo
presli u potprogram za kotiranje - dimenzionisanje. Komandom STATUS otvaramo
listu sistemskih promenljivih sa trenutnim podesenim vrednostima.
Dim: ST,LI.TUS Enter
U tekstuainom prozoru AuioCA.o Text Window se pojav!juje spisak promenljivih sa
kratkim objasnjenjem i trenutno podesenim vrednostima. Vrednosti sistemskih
promeniji'Jih mozemo pojedinacno menjali na komandnoj liniji zadavanjem
konkretnog naziva promenljive i pritiskom na Enter. Program orikazuje trenutnu
vrednost promenljive i trazi nevu vrsdnost. Npr:
Dim: DIMZIN Enter (Ovo ie poslednja promenijiva na spisku
new value tor dimension va!7able <8>: Enter (posto jos ne ZIlamo
znacenje eve promenijive sa Enter prihvatimo trenutno podesenu vrednost 8 ).
Ovakav naCin je dosta spor i zahte'Ja dobro poznavanje svake sistemske
promenljive. Zato se koristi mnogo laksi i preg!edniji naCin Z8 podesavanje
parametara kroz dijalog prozere komande DDHVi, gde kroz ukljucivanje
iskljucivanje prekidaca, kroz izbor ponudenih opeija na padajucilTl listama, iii
zadav8njem konkretnih vrednosti u odgovarajucim poljima, prakticno podesavamo
vrednosti sistemskih promenljivih. Pri objasnjavanju pojedinih elemenata dijaiog
prozora komande DDIM, uporedo cemo pominjati i sistemske promenljive, vezane
za 1aj element. Da bi izasli jz potprograma DIM otkucajmo EXIT i Enter:
Dhn: EXIT Enter
Na komandnoj liniji se ponovo ispisuje peruka Command: i program je spreman za
novu komandu. Funkcijskim taste rom F2 vratimo se u editor za crtanJe.
Komanda DDIM se nalazi na Dimension meniju pod nazivom Style .. , a
odgevarajuca ikon a na Dimension tee!baru - ooslednja ikona Dimension Style.
Maze S8 uneti sa tastature:
Command: DDIM Enter
Otvara se dijalog prozor Dimension Style Manager.
U polju Styles. nalaze se spisak postojecih stiiova kotirania Program trenumo nudi
svo.\ sti! S2. oznakorn !SQ-2S.
Preview of:
Sa aesne sirane dijalog prozora nalaze se taster!:
- Set Current - kojim se odreduje tekuci std kotiranja
103


1
styie2
Dijalog pro2or
Dimension Styl;
Manager
DDiM za podesavanje
kotnih stilova
New... taster za
kreiranje novih stilova
kotiranja.
- Modify... za izmenu
pojedinih parametara
postoje6eg stila kome
netemo menjati ime.
Override... za
privremeno menjanje
nekog parametra postojeceg stila, pn eemu se uz natpis stila u polju Styles vezuje
natpis < style overrides >, a u polju Description ispisuje ime stila + izvrsene
promene stila. ( Ukoliko se uz stil ISO-25 javio style overrides izbrisite ga
tasterom Delete ).
- Compare ... se koristi za uporedivanje sistemski promenljivih velicina dva izabrana
postojeca stila kotiranja.
Formirajmo novi stil kotiranja pritiskom na taster New ... Otvara se dijalog
prozor Create New Dimension Style.
Start'v,/ith:
.. _ ..
U :se for: :j ,6.11 dimensions
Dijaiog prozor Create New
Dimension Stvle za
kreiranje novog stiia
kotiranja
U polju New Style Name:
se upisuje naziv novog stila,
( Za ovu promenu vezuje se
sisitemska promenljiva
DIMSTYLE ). Upisimo
MASIN SKI 1. U padajucoj listi Start With: moze se izabrati postojeCi stil koji ce
sluziti kao osnova. pri kreiranju novog shla. Koristicemo postoJeCi stil ISO-25. U
padajucoj listi Use for: biramo da Ii cemo podesavanja koja slede primeniti na sve
kate - An dimensions, iii cemo in primeniti rl2 pojedins vrste kota: Linear
dimensions - prave kote, Angular dimensions kote uglova, Radius
dimensions - kote poluprecnika i radijusa, Diameter - kote precnika, Ordinate -
kote pri ordinatnom kotiranju, leader - kote za napomene.
104
Jzaberirno opciju All dimensions. Pritiskom na taster Continue uJazimo u nov
dijalog prozor u cijem zag!avlju program ispisuje New Dimension Style:
MASINSKI 1. Trenutno je aktivna kartica Lines and Arrows u kojoj se podesavaju
izgledi koinih {inija i kotnih markera.
U polju Dimension lines podesavamo izgled glavne kotne linije. Boja i
debljina giavne kotne linije se odreduju u padajucim listama Coior i Uneweight.
.ld. oba slueaia se opredelimo za opeiju ByLayer, eime se deb!jina i boja kotne
Hnije vezuje za podesene vrednosti layera Kote ( boja White i debljina 0,25 rnm ).
koji smo zadali pri njegovom krei;anju. Sistemske promenljive za ova
podesavanja su: za boju DIMCLRD, a za debljinu DiMLWD )
U polju Extension beyond ticks zadaje se prepust glavne kotne linije
preko pomocnih kotnih linija. u slucaju kada su kolni markeri erte, kao u
gradjevinarstvu. S obzirom da p,avimo masinski slil kotiranja, sa markerima u
obliku streliea, program i ne daje mogucnost podesavanja ove promenijive - polje
nije aktivno. ( Sistemska je DIMDLE, a 'lrednost je realan .broj ).
Baseline Spacing - odredjuje rastojanje izmedu dYe glavne kote kod
parale/nog kotiranja. ( Sistemska prornenljiva je DIMDLI a njena vrednos+ zeljeni
realan bro) ).
Podesimo vrednost Baseiine SDacinq na 8 mm.
Suppress - podesava vidljivost oba deja glavne kotne
prekidaca: Dim Line 1 - ukijueen prekidae sprecava ertanje
vezane za tacku Ti, Dim Line:2 - ukljucen prekidac spreeava
glavna kotna linija. ( Sistemska promenljiva za prvi
imati vrednost ON - prekidae ukljueen iii OFF
prekidac sistemska promenljiva je DIMSD2 i ima isle
Neka oba prekidaca budu iskljucena.
Izg!ed pornocnih kotnih linija se podesava u
i debljinu podesimo kao kod olavne liniie na opeije
promenljive su DIMCLRE i DIMLWE )
Extend beyond dim Hnes - odreduje velicinu za koju pomocne linije
prelaze preko glavne linije.
( Sistemska promenljiva D!rv'lEXE - realan broj prema zelji ).
Zadaimo velicinu oreousta - 2 mm.
Uticaj poctesavanja promenijive
;::HMEXE na velicim.l prepusta
pomocne kotne iinijepreko
913\1ne - Extend beyond dim
)( )
105
Offset from Origm - odredjuje rastojanje izmeoju pocetka pomocne linije i
objekta koji se Koti,a ( odnosno zadatih tacaka T1 i T2 ) ( sistemska DIMEXO -
rsalan broj ).
7adajemo vrednost O. stD maci OR ee se Domoens linije crtati od objekta.
80
Uticai promenijive DIME-XO na
rastoianie izmedju objekta koji
se kotira I pocetka pomocne
Kotila !lniie Origin Offset ( y )
Ext Line 1 - ukljueeni prekidae spreeava crtanje pomocne
,. T1 ( DIMSE1 sa vrednostima Ol\i i OFF)
prekida6 sprecava crtanje pomoene iinije vezane za ta6ku
SE2 sa vrednosiima ON i OFF )
a zadavanje izgleda prvog kotnog markera vezanog za ta6ku T1.
karakteristi6nih ponudenih simbola - blokova za kotlle markere dati
listi. ( Sistems.ka promenljiva je D1MBLK1, a vrednosti su nazivi
izaberimo simbol Closed Filled koji ::Jredstavlia ispunienu strelicu
2nd - zadaje izgied kotnog markera na drugom deiu kotne Hnije i program nudi
ist: izgied kao ; prvog markera. ( DIMBLK2 - isle vrednosti )
Neka i drugi marker irna isti oblik kao Drvi - blok Closed Filled
Leader - zadaje izgled kotnog rnarkera za napomene. Sisternska je DIMLDRBLK
neka i ona ima identican izgled.
Arrow size - odreduje velicinu kotnog markera ( Promenljiva koje utice na velicinu
kotnog markera je DIMASZ i njena vrednost je zeljeni realan bro] koji predstavija
duzinu kotnog markera ).
Podesimo duzinu kotne strelice - A.rrow size na 4 rnm.
Cefvrto polje - Center Marks for Circies, omogucava zadavanje nacina
oznacavanja centra kruznica, iii lukova pri kotiranju radijusa, po!uprecnika iii
precnika. U padajucoj listi Type biramo jedan od tri nacina ukljucivanjem
odgovarajuceg prekidaca:
Mark - omogucava crtanje krstica u centru kruznice iii kruznog luka,
Line - ornogucava crtanje osnil-, iini)a u ceillru kruznice iii Kruznog luka,
None - sprecava crtanje markera u centru kruzniGe iii kruznog luka.
Size - omogucava zadavanje veliCine markera.
'i06
( Sistemska promenljiva za oznacavanje centra je DII'v1CEN. Aka je njen'a vrednost
0, center se ne crta - ocija None. Ako se zada vrednost veea od 0, crta se krstie,
a ta vrednost predstavlja duzinu crtica od centra do njihovog kraja. Ako je
vrednost manja od
nule, sa znakom
crtaju se osne linije, a
ia vrednost predsiavlja
duzinu prelaska osnih
iinija preko kruznice iii
kruznog iuka ).
Odaberirno
oDciju crtania osnih
liniia - Line, a veiicinu
ore/aska Size 2.5.
Kartica Lines and
Arows sa podesenim
vrednostima za izg!ed
l<Dine liniie i kotnog.
markera
Pre karliee Text. aktivirajmo' karticu Alternate Units i iskiiucimo orekidac Displav
alternate units kako se ne bi pojavljivale i alternaiivns jedinice. ( DIMAL T - off )
Aktivirajmo kartieu Text u kojo) podesavamo paramatre vezane za
ispisivanje kotnog leksta. U polju Text Appearance zadajemo izgled kotnag teksta.
Text style - omogucava izbor tekstualnog stila, nastao komandom
STYLE. Program nudi u padajucoj listi samo svoj tekstuaini stil STANDARD.
Ukoliko zelimo novi stil, pritisnimo taster sa tri tacks, pored dale liste. Otvara se
poznati dijalog Drozor Text Style u kome kreirajmo novi stil pod imenam
NORMAL, kao kod komande STYLE a sa fantom Arial - Regular. Sa Appzv i
Close vratima se u dijalag prozor za podesavanje izg!eda teksta i u padajucoj listi
Text style ssiektujrno siii f\!ORMAL, time postaJe tekuci s1i! kotiranja. Promenijiva
je DIMTXTSTY, a vrednostioj je naziv izabranog postojecsg tekstuainog stila
Text color - podesava S8 boja kojom se ispisuje kotni 1ekst. Promenijiva
je DIMCLRT. Neka boia teksta astans BvBlock, jsr je prog.am ooredio White
za unosenJs kate kao sirnbola ( block ), a i nivcl f<ote im2 {stu boiu
Text heIght - omogucava zadavanje v!slne Kotnog ieksta. kada on nije
zEldat komandom STYLE. Sistemsi<a prornenljiva 18 DIMTXT. Unesimo visinu
koinoq teksta - 3.5 mm.
.,........,
IVI
r
I
Prekidac Draw frame around text se ukljucuje ako zeiimo da se oko I
teksta iscrtava pravougaonik. Neka prekidac bude iskliucen. I kotnog
kotu.
U polju Text Placement 5e odreduje nacin postavljanja kotnog teksta na :\
Vertical - ovde odlucujemo 0 vertikalnom podesavaniu kotnog teksta u :1
odnosu na glavnu kotnu liniju. Opcije u padajucoj listi su: 'j
::entrered - teks! se ispisuje po sredini glavne koine iinije ( glavna IlnlJa se It
prekida, a u prekidu se ispisuje lekst ). Promenljiva DIMTflD ima vrednost 0.
1
'.',.
Above - bez obzira na polozaj glavne kotne .Iinije, leks! se ispisuje iznad nje. f
DltvlT AD == 1 I
Outside - kotni tekst se uvek erta sa suprotne strane glavne kotne !inije u odnosu
na objekat koji se kotira, odnosno tacke T1 i T2. DIMT AD :::: 2
JIS - izborom ove opeije, program ispisuje lekst po JrS standardu. DIMTAD == 3
DIMTAD = 0 DIMTAD = 1
30
\" ""
o
30
DIMTAD = 2
Uticaj Dromenljive
DIMT AD na polozaj
kotnog teksta u
odnosu na qlavnu
kotnu liniju po
vertikali.
Odaberimo opciiu Above. koja odqovara nasem standardu.
. Horizontal - parametar koji odreduje horizontal no poravnavanje teksta u
odnosu na g!avnu i pomocne kotne linije. Ponudene opeije u padajucoj Iisti su:
Centered - kotni lekst se ispisuje po sredini glavne kolne linije. Dlfv,JUST =0
At Ext Une 1 - kotni leks! se ispisuje bliie prvoj pomocnoj liniji. DIMJUST =1
At Ext Line 2 - kotni teksl se ispisuje na glavnoj koinoj liniji, ali blize drugoj
pomocnoj liniji. DIMJUST ==2
Over Ext Line 1 - kolni lekst se ispisuje na prvoj pomocnoj liniji iznad glavne.
DIMJUST==3
Over Ext Line 2 - kotni leks! se ispisuje na drugoj pomocnoj liniji iznad giavne.
DiMJUST =4
Odaberimo opeiju Centered. za ispisivanje kolnog teksta na sredini qlavne
kotne iinije.
Offset from dim line - podesava se vrednost raslojanja izmedju kotnog
ieksta i glavne kotne linije. bilo da S8 kotni lekst ispisJje iznad glavne linije iii po
njenaj sredini. To je i rastojanje izmedju kotnog teksta i pravougaonika kojom se
okruzuje korni tekst kod metode 8asic.( Sistemska promenljiva je DIMGAP i u
zadnjem slucaju bi imala negativnu vrednost ). Unesimo vrednost rastojanja 1 mm.
108
I
.
,
I


l:
U polju Text Alignment se podesava pravae kotnog ieksta u odnosu na glavnu
kotnu !iniju. Postoje iri prekidaca:
Horizonta! - ukljucen prekidac omogucava ispisivanje kotnog leksta, koji se nalazi
izmedju pomocnih linija, uvek u horizonta!nom polozaju bez obzira na polozaj
glavne kotne linije.
Aligned with dimension line - r\olni teks! se postavlja para\elno sa glavnom
kotnom linijom.
ISO Standard - Kotni tekst se postavlja u skladu sa ISO standardom.
Promenljive
velicine za ovo
podesavanJe su. DIMTiH
DIMTOH i moguirnati
ON -
Kartica Fit omogucava podesavanje polozaja kotnog teksta i markera u
odnosU na pomoene linlje. Ako je rastojanje izmedju pomocnih linija Jovoljno
veliko. kotni lekst i kotni markeri se uvek ertaju izmedu pomocnih kotnih linija. Za
takvog rastojanja da i kotni leks! i kotni markeri ne mog
u
stati izmedju
pomocnih linija, program nudi opelje u vidu prekidaca:
. Either the text or the arrows whichever fits best - ako je rastojarde
izmedju pomocnih linija takvo da mogu stati samo tekst, iii samo marked. on 'ce
poslavit! lekst izmedju, a markel'e izvan, a ako to nUe moguce, postavice markere
izmedju a lekst izvan pomocnih !mija. Ako nl tekst, ni markeri. ne mogu
tzrned;... po;nocnir: CS: linija, OV2 :JPC!J2
predstavija kombinaciju naredne dye opcije, a promenijlva je ,DIMFIT := 3.
Arrows - kotni markeri se criaju izmedu, a leks! izvan pomocnih kotnih
linija DIMFiT := 2
i09
Text - kotn! markeri se crtaju izvan, a Kotni lekst izmedu pomocnih kotnih
iinija -DlfvlFIT = 1
Both Text and Arrows - i kolni lekst i koini markeri se crtaju izvan
pomocnih kotnih linija. Promenljiva DIMFiT = O.
Always keep text bet.ween ext lines - Omogucava ispisivanje kotnog
teksta iznad katne iinije bez obzira da Ii prelazi pomocne iinije. DIMATFiT = O.
orvi prekidac Either the text or the arrows whichever fits best
bude ukliucen.
Prekidac Suppress arows if they dont fit inside the extension lines
omogu6uje da se kotni markeri ne eriaju tame gde ne mogu da stanu izmedu
pom06nih iinija ( D1MSOXD = On ). Ne6emo ga ukljuciti.
U poiju Text Placement podesavamo Dolozaj teksta, kada ne moze da
I
linija. Postoje tri mogu6nosii u vidu iri prekidaca:
line - kolni tekst se postavija sa strane. DIMTMOVE = 0
Une, with a leader - tekst se postavlja iznad g!avne Kotne
DIMTMOVE = 1
without a leader - kOini tekst se ispisuje iznad g\avne
za napomenu. DiMTMOVE = 2
DlMFIT==!
15,22

I I
, J
DIMFIT=2
15,22
tJ
I!
I I
Podesavanje polozaja
kotnog teksta u
odnosu na pomocne i
glavnu kotnu iiniju, U
zavisnosti ad
vrednosti
promenljivih DlMFIT i
DiMTMOVE
Neka bude ukliucen
prekidac Beside the
dimension iine.
D!fli!TMOVE=1 DIMTMOVE=2
U polju Scale for Dimension Features zadajemo iaktor ,azmere
sistemskih promenljivih za kotiranje.
Use overa!! scale of - zadavanje globa/nog laktora razmere ( DIMSCALE - realan
broj)
Scale dimensions to layout (papers pace) - ukoliko je ukljuten ova] prekidac,
laktor razmele je fakior zumiranja u prostoru papiia ( 0 cemu 6e biti reCi u
poglavlju 0 stampanju ) i lada je vrednost promenljive DIMSCALE jednaka O.
110
Neka bude ukiiucen prekidac Use overall scate of podesena vrednost
faktora razmere na 1.
U pol)u Fine Tuning postoje dve opcije:
- Place text manually when dimensioning - omogucava Dostav!janje kotnog
ieksta manuelnim putem pom06u kursora. Promenljiva je DIMUPT ( On - Off ).
- Always draw dim line between ext lines - omogucava iscrtavanje giavne katne
linije izmedu pomo6nih i onda kada kotni tekst i kotni marker leie izvan pomocnih
linija. Promenljiva je DIMTOFL i ima vrednosti On i Off.
Neka bude
iskHucen prekidac
Place text manuallv
when dimensioning,
a ukiliucen prekidac
Alwavs draw dim
line between ext
lines
Kartica Fit sa
podesenim
vrednostima za
D:Jstavljanie kotnog
teksta 1 kotnih
markera u
siucajevima kada
ne mogu da stanu
izmedu pomocnih
kotnih linija
Na kartiei Primary Units podesavamo kotni tekst primarnih jedinica.
U polju Linear Dimensions, podesavamo izgled kotnog teksta pri linearnom
koliranju. Na padaju60j listi Unit format biramo jedan od pet iipova jediniea za
linearno kotiranje. Sistemska promenljiva DIMUNIT ima vrednosti ad 1 do 5.
Izaberimc decimalno prikazivanje jediniea ( vrednos! DIMUN!T = 2).
t-Ja padaju60j listi Precision mozemo izabraii boj decimala iza deeimalnog zareza
pri prikazivanju.linearnih kota. Promenljiva Je DIfViDEC i njena vrednost predstavlja
broj deeimaia.
;zaberilTiG prikazivanie 2 - 0.00. Dliv'\uEC = 2
t--.Ja padajucoj listi Decimal separator mozemo podesiti nacin prikaza decimainog
broja. Opcija Period podrazumeva prikaz decimalnog zareza kao tacke. Opcija
Space decimalni zarez prikazuje kao razma!, izmedu broja i njegovih decima!a.
iii
Izaberimo opciju Comma, koia decimalni zarez prikazuje kao zarez, sto
odqovara nasem standardu, Promenljiva je DIMDSEP i ima vrednost tacke, zareza
iii razmaka.
U polju Round of mozemo zadati vrednost na koju ce se zaokruziti kotni broj pri
linearnom kotiranju. Npr. ako odredimo vrednost 0.5, sve kate ce se zaokruziti na
tu vrednost. Ako zadamo vrednost 1, sve kate se zaokruzuju na ceo broj.
Za Round of zadaimo vrednost broj O. eime nema zaokruzivanja kotnog
broia, vee se on ispisuie u ceiosti sa ono!iko decimala koiiko smo zadali u listi
Precision. ( Sistemska promenljiva je DIMRND i ima vrednost 0 ).
U poijima Prefix i Suffix mozemo zadati znake koji se ispisuju ispred iii iza
kotnog teksta. Npr. oznaka F - Fi kod kotiranja preenika, odnosno 0 - stepena kod
kotiranja uglova.( Ova cemo objasniti u nekom ad narednih primera ).
U polju Measurement Scale se zadaje faktor razmere kojim se mnozi
vrednost dobijena merenjem objekta koji S8 kotira, iii rastojanje izmedju dYe zadate
tacke T1 i T2.
Scale factor - faktor razmere kod linearnih kota, preenika i poluprecnika.
Promenljiva DIMFLAC - realan broj.
Za faktor razmere uzimamo vrednost 1, sto znaCi da 6e nam program, u
kotnom tekstu, nuditi pravu izmerenu vrednost rastoiania, odnosno duzine objekta
ko!i se kOiira.
U po!ju Zero Suppression sa donie ieve strane dijalog prozora nalaze se
dva aktivna prekidaea:
Leading - ukljueeni prekidae spreeava ispis nula ispred decimainog zareza. Npr:
0,34 se ispisuje kao .34. Sistemska promenljiva je DltvWN.
t'-ieka prekidae Leading bude iskljucen. ler ne odqovara nasem standardu.
Trailing - ukljueen prekidae spreeava ispis nula iza decimalnog zareza. Npr:
24,100 se ispisuje kao 24,1.
Ukljucimo prekidae Trailing kako se ne bi ispisivale nule iza zareza.
U polju Angular Dimensions se podesava kotni teks! uglovnog kotiranja.
Na padajucoj listi Units format odabiramo jedan od pet tipova jedinica za uglovno
kotiranje. Sistemska promenljiva DIMAUNIT ima vrednosti ad 0 do 3.
Izaberimo decimalne steoene ( npr 45.23 ) DIMAUf\JIT =: O.
Na padaju60j listi Precision: mozemo izabrati boj decimala iza decimalnog zareza
pri prikazivanju uglovnih kota. Sistemska promenijiva za broj decimala kod uglovnih
kola je DIMADEC.
Podesimo broj decimala na 2 ( 0.00 ).
U polju Zero Suppression, na ist: nae:in kac, kod Iinearnog kotiranja, pCldesavamo
ispisivanje nula ispred iii iza decimalnog zareza u kotnom tekstu. Promenljiva je
DIM.LI.ZIN.
Neka prekidae Leading bude iskliucen, a prekidac Traiiinq bude ukliucen.
112
;r
I
I
!
!
I
I
Kartica Primary Units sa
podesenim parametrima za
ispisivanje kotnog teKsta kod
iineamog i ug!ovnog kotirania
Poslsdnja kartica je Tolerances
u kome se mogu podesi!!
palametri za ispisivanje
tolerancija u
se
tekslu, Kako
oznaka tOierancije, napravili bi novi ketni sti! sa
podesili odgovarajuce parametre tolerancijskeg kotiranja ).
Ovim su zavrsena podesavanja parametara za
pritiskom na taster 01< vracamo se u dijalog prozor
po!ju Styles se osim AutoCAD-dvog kotnog stlla
MAS!NSKI 1. Pritisnimo taster Compare ... i otvorice
Dimension Styles sa spiskorn sistemski promenljivih velieina kOje su .se izmenile u
novom stilu u odnosu na prethodni stH ISO-25. U kaloni Description su dati opisl
promenljivih, u koloni Variable su dati nazivi promenljivih, a u kolonama MASINSf<1
1 i 180-25 su date njihove vrednosti. Prakticno, ad 66 sistemski promenljivih
D1Mc';: 2.51) 0\ 00
(:iMCEN 2 t;e;
[llhtC-LFt[l E"i'L-:.:,'!:F;
[liHLI .... '["t .j
[iirA['U :3 no
[!!HCLRE E:'(E:LDCl:
[)IHE>E 1 2:,
[qt,lL
['iHf.>:,) u
['il.11>," :2 50 50C:
L'll.iGA? 063 1.0(:
['1)...\1:-<S'\
I fiel" 1
'... .. -.........
velieina za kotiranje, promenjeno je 14.
Prozor Compare Dimension Styles
sa prikazom promenljlvih veiicina
dva stila .. cije S8 vrednostt razHkuju
Tasierom Close vratimo se u dijaiog
prozor Dimension Style Manager.
Selektujrno stil MASI['-iSK.! i i pritiskom
n3 taster Set Curren! :)dredinlc gc ze
teku6i. Sa JOS jednim Close vraltma se
lJ editor za crtanje eime sma spremni
za ketiranje postojeceg crteze,
113
l3
Najpre cemo markirati centre kruznica komandom DIMCENTER. U
toku kreiranja stila kotiranja MASINSKI 1, podesiii smo da marker centra bude u
obliku osnih iinija ( sistemska promenijiva DIMCEN = -2.5 ).
Komanda DIMCEf'.JTER se nalzi na Dlinenslon meniju pod nazivom Center Mark,
a takav naziv ima i odgovarajuca ikona na Dimension too\baru.
Command: _dimcenter
Select arc or circle: program traii selektovanje kruznice iii luka ciji se centar
markira. Odaberimo najpre jednu kruznicu, a zatim ponavljanjem komande i drugu.
I


. Primer markiranja centra kruz!1ice komandom DlMCENTER
\ I )

Sledi iineamo kotiranje. Na Dimension meniju iii
Dimension toolbaru odaberimo natpis Linear, odnosno ikonu
l.,inear Dimension,
kOiiranje OIMLINEAR:
Command: _dimiinear
cime aktiviramo komandu za iinearno
SDeclfv first extension line origin or <seiect object>: Enter
Program nUdi.dve mogucnosti:
line origin - da odredimo prvu tacku iz koje ce se povuci
Enter da bi mogli' selekiovati objekat koji cemo
mogucnost i program traii da selektujemo objekat
obliku kvadratica:
Seiec _ (selektujmo donju horizonlalnu liniju
location or
, "'in,;'!(t/,
fMtextlTexflAnqlelHorizontallVerticallRotafedl @11<270 Enter
Prograrr, trali' poloia] tacke kroz koju ce glavna kotna linija proci. Polozaj lacke
zadajemo relativnom koordinatom u odnosu na objekat koji kotiramo. Po
nase'll prva glavna kotna linija je 11 mm udaljenja od konturne linije, a
posto je crtamo nadole, ugao relativnog pomeranja je 270.
Dimension text = 150 Program je izmerio duiinu selektovane iinije njenu
vrednost dao u kotnom tekstu.
150
Primer !inearnog kotirania komandom OIMUNEAR seiektovanjem objekta
114
'r
i'.iacrtana je prva kOla na crtezu sa podesenim parametrima stila
f\AASINSKi i: teks! se ispisuje iznad glavne kotne linije na raslojanju ad 1 mm I
na sredini, sa visinom slova od 3.5 mm. Pornocne linije su vidijive i preiaze glavnu
kotnu liniju za 2 mm, kolni markeri su u obliku ispunjenih strsliea, duzine 4mm ...
Pri realizaciji ove komande program je ponucio 6 opcija koje mace:
Mtext - ukoiiko zelimo slozeniji kotni lekst, ovom opcijom pozivarno prozor za
ispisivanje paragraf teksta ( komanda MTEXT ) sa poznatim n iogucnostima
promena osobina teksta. U prozoru se pojavljuje znak < > koj! predstavlja
izmerenu vrednost duiine seiektovanog objekta, a mi moiema ispisivati lekst
ispred i iza date vrednosti.
Text - pre zadavanja tacke mozema proveriti izmerenu vrednost koju program
nudi, i po potrebi menjati ie, dodavati sutiks iii prefiks ...
Angle - omogucava zadavanje ugla pod kojirn se kotni tekst ispisuje u odnosu na
nulti ugao.
Horizontal i Vertical - opGije kOje se koriste pri linear!:1om kotiranju objekata koje
su u kosom Dolozaju, a zelimo da kotiramo
njihove projekeije na x odnosno y-osu,
Linearno kotiranje komandom DIMLINEAR
korlscenjem orelia Horizontal i Vertical
I Program moze i automatski da horizontalno i
2 9 7 (I veriikalno kotira, dakie bez pozivanja opeija
l- - , 0!!lo= Horizontal i Vertical. Dovoljno je odabrati objekat,
I I iii dve tacke 6iji se pravac razlikuje od pravaea x
i y ose - povlacenjem misa udesno iii uievo autornatski se pojavljuje vertikalna
kota, a povlacenjem misa nadole iii nagore pojavljuje se horizontalna kota.
Rotated - opeija koja omogucava zadavanje ugia pod kojim ce se ertali glavna
kotna linija uodnosu na nulli ugao ( pozitivan pravac x-ose ). Program trazi ugao:
Dimension line anq/e< 0 x (zadaje se zeljeni ugao, na slici je 15 i Enter ), a
zatim i tacku kroz koju ce proCi glavna kotna linija.
\
\
\

Primer kotiranja komandom DIMLINEAR
opcijom Rotated gde se glavna kotna
lli:!!ia zaokrece za ze!ieni uqao
Kao kotni ieks! program nudi vrednost
projekeije izabranog objekta na novi
praVAG giavile kotne liniie.
li5
Iskotiracemo jos jednu liniju komandom ali zadajuCi
rastojanje koje se kotira pomocu dve tacke T1 i T2. ( ova se primenjuje u slucaju
kada to rastojanje ne predstavlja jedan objekat ). Aktivirajmo ikonu Object Snap
Settings i podesimo fiksni OSNAP na kriterijume Intersection, Endpoint i Center.
Kotiramo vertikalnu oborenu liniju sa desne strane.
Command: dimlinear
Specify first extension line origil? or <select obiect>: Osnap kriterijumom Endpoint
zadajemo prvu tacku T1, kOja odredjuje prvu pomoenu Iiniju ( kao na slici )
Specify second extension line origin: zadajemo drugu tacku T2, kOja odredjuje
drugu pomoenu liniju:
Specify dimension line location or
[MtextlTexfI.4nqleIHorizontaINerticaIIRotated!: @1 kO Enter
Zadajemo i polozaj treee tacke T3, kroz koju prolazi glavna kotna linija ( odnosno
zadajemo rastojanje glavne kotne linije od konturne ).
T1
,,/
-0
I
o
If)
Kotiranje komandom DlMUNEAR, zadavaniem
tacaka T1 i T2 kole S8 vezuju za pomocne linile
i zadavanjem tacke T3 kroz koju proiazi glavna
Kotna linija
** Napomena Veoma je vazan redosled zadavanja
tacaka T1 i T2 iz vise razloga. Prvo: U slucaju da
kotni tekst ne moze da slane izmedju pomoenih
kotnih linija, ispisaee se sa strane one pomoene
linije kOja je vezana za tacku T2. Drugo: polozaj tacke T3 kroz koju prolazi glavna
kotna linija se najcesce zadaje relativnom metodom, u odnosu na tacku T2. Zato
smo i izabrali da namtacka T2 bude u donjem desnom uglu, odakle se lako
moze relativnim putem zadati udaljenje 11 mm od konturne do glavne kotne linije,
sto ne bismo mogli da smo za drugu tacku uzeli polozaj tacke Ti. Takodje je
vazan i polozaj tacke u kojoj selektujemo objekat koji se kotira. Ako je objekat
mali i ne moze kotni tekst da slane izmedju pomocnih kotnih linija, ispisace se sa
one strane pomocne linije, koja je udaljenija od tacke selektovanja.
Iskotiracemo jos jedno rastojanje istom komandom, koje ee .predstavljati
osnovu za s!edeeu vrstu kotiranja. Kotiramo rastojanje centra manje kruznice od
donje horizontaine linije:
Command: _dimlinear
Specitv first extension line origin or <select object>: Osnap kriterijumom Endpoint
zadajemo prvu tacku T1, u donjem levom uglu,
116
peclfy second extension line oriain: zadajemo drugu tacku T2, koja je
karakteristicna tacka na manjoj kruznici sa leve sirane ( u preseku kruznice i
horizontaine ose - kriterijum intersection )
Soecitv dimension line location or
[MtextlT extlAnq!eIHorizontaYI/e/1ica/IF?olated r V Enter
Specifv dimension line focation or f(VltextlTextI.4nqlej: 39,60 Enter
Izabrali smo vertikalno kotiranje i zadali tacku T3 kroz koju
linija. Program iscrtava kotu sa kotnim tekstom:
Sledece kotiranje je paralelno kotiranje
Na Dimension meniju je pod nazivom
extension line or
tacku koja ee odrediti krajnju pomoenu liniju
sa poslednje nacrtanom kotom. Izaberimo karakteristicnu kruznrce sa
ieve strane, tacka T4 i program automatski iscrta'Ja paralelnu kotu,sa rastojanjem
izmedju glavnih kotnih linija 8 mm, koliko smo podesili pri kreiranju stila MASINSKI
1, i sa kotnim tekstom koji predstavija rasiojanje izmedju tacaka T 4 i T1.
Dimension text - 65
soecifv a second extension line oriain or f..{!ndol<Select <Select>: program i
dalje nudi mogucnost daljeg paralelnog kotiranja, pa izaberimo krajnju levu tacku
gornje linije - T5. Program iscrtava jos Jednu paralelnu koru. Dimension text = 90
Specifv a second extension line oriqin or (Undol<Se!ect <Select>: Enter (ne
crtamo vise paralelne kote koje imaju za osnovu kotu izmedju tacaka Ti j T2.
Progtam nudi mogucnost izbora nove kote koja bi posluzila kao osnova za novo
paralelno kotiranje:
Select base dirnension: Enter
Pritiskom na Enter ne biramo takvu kotu i zavrsavamo paralelno kotiranje.
T5
r
------c---,-
'\
I
J
-4, -.-
ij'ji
T E' __
I
I
I
I
________________________
1.50
I
Paraleino kotiranje
komandom
DIMBASEUNE, gde je
porrebno samo
zadavanie tacaka T4 I
T5 koje 5e vezuiu za.
suprotnu pomocnu
liniiu I: odnOSL m:
pocetnu pomocriu
liniiu bazne kate -
{atKa 71
117
** Napomena Pri zadavanju komande OlfvlB/\SELli'JE, u siucaju da posiednja
nacrtana kat a nije as nova za paralelno kotiran.ie, na poruku:
SDecitv first extens;i;;n line origin or <select ob/ect>: pritiskamo Enter time
program nudi mogucnosi selektovanja kote kOja ce biti OSilova za paralelno
kotiranJe: Select base dlinension:, a dalji postupak kotiranJa je vee objasnjen. U
okviru ove komande postojl i opcija Undo kojom se brise poslednje nacltana
paralelna ko:a, a komanda se ne prekida.
r\lacrtajmo jos jednu kotu komandom OIMLINEAR:
Command: dim linear
Specilv lirst extension line oriC/in or <select object>: Osnap kriierijumom zadajemo
prvu iacku T1, krajnja tacka ( Endpoint) leve vertikalne linije.
Spec/Iv second extension iine origin: zadajemo drugu tacku T2, kOja j8 gornja
karakteristicna tacka veee kruznice ( presecna tacka osne linije i kruznice sa
gomje sirane - Osnap kriterijum Intersection ).
Specitv dimension line location or
fMtext/Text/AnqleIHorizontaIlVerficaIIRotafeoI H Enter
Specilv dimension line location or (MtextlTextIAnqle!: 70,151 Enter
Izabiali smo horizontalno kotiranje i zadali tacku T3 kroz koju prolazl glavna kotna
linija. Program iscrtava kotu sa kotnim tekstom: Dimension text = 25
Sledeee kotiranje je redno kotiranje, komandom Ona Se
naiazi na Dimension meniju pod nazivom Continue, a ikona Continue Dimension:
Command: _dimconlinue
118
second extension line oriqin or (Undo/Select! <Select>: postupak je
};omande DIMBASEUNE. Program traii tacku koja ce se vezati
'!iniju. Odaberimo krajnju desnu tacku gornje linije - T4. Kota se
35
I
.... , 1/ T2
/ ' ,
I ,
! ' \
, ,
I
a u tekstu se ispisuje rastojanje izmedju T2 i T 4.
Enter
dvostrukim Enter izlazimo iz komande.
Redno kotiranje
komandom
OIMCONTINUE. prj cemu
?e zadaie samo tacka T4,
koja 58 v8zuje za 110VU
pomocnu kotnu liniju
'1.
1
,."""
'I
I
Sledeee kotiranje se odnosi na kotiranje objekata koji su u kosom
polozaju, ( iii kotimnje rastojanja izrnedju dve tacke eiji pravac nije paralelan nl sa
x ni sa Y osom ), kotama paraieinim datim objektima. Komanda odgovorna za
ovakvo kotiranje je DIMAUGj\lEO, koja se naiazi na Dimension menHu po nazivom
Aligned, a ikona na Dimension meniju pod nazivom Aligned Dimension.
Kotiracemo jedinu kosu liniju na nasem crtezu;
Command: _dim aligned
Spedfv lirst extension line oriqin or <select obiectx Enter
Posto se kotira ceo objekat, pritisnucerno Enter j omogutitl njegovo seiektovanje.
Select object to dimension: (seleklujrno kosu liniju )
Spec/iv dimension Ifhe location or /A4texflText/Ano/e/: @11<45 Enter
Odredjujemo rastojanje glavne kome iinije od konturne i program iscrtava kotu
paralelnu datom objektu, sa izmerenom duzinom:
Dimension text = 56.57
** Napomena Ovom komandom se mogu nacrtati- kote paraielne pravcu izmedju
dYe odabrane tacke za koje bi se veza!s dve pomocne linije pod ugiom od 90 u
odnosu na dati pravac. Tekstualni deo komande je isti kao kod DIMLINEAR.
Sledece kotiranje js kotiranje ug!ova komandom 0IMANGUL.4R.
Command: _dimangular
Select arc. circle. Ili7e. or <specitv ve/tex>:
Program nudi mogucnost selektovanja kruinog luka, kruznice iii GUZI. kao i.
mogucnost pritiska na Enter, pri cemu bi se ugao kotirao na osnovu poloiaja 3
tacke - specify vertex. Izaberimo prvu opciju i selektujmo kosu aui.
Select second line: ( seiektujmo i drugu dut, horizontainu Iiniju koja se nastavlja
na kosu )
SpeC/Iv dii77ension arc line location or [Mtext/Text/Anqlel
Program traii poloiaj glavne kotne linlje, koji cemo odredlti tako sto cemo kursor
pomerati ulevo, ispod kose iinije, dok ne aobijemo dovoljno veliku glavnu kotu u
obliku kruznog luka, da izmedju pomocnih iinija mogu stati i kotne strelice i kolni
iekst. Program automatski kod kotiranja uglova postavlja sufiks stepen _ 0
Dimension text = 45 Oobill sma kotu sa kotnim tekstom 450.
duii
DiMAUGNED pri cemu se crtaju
kate paralelne objektu. i kotiranje
'!,glova kornandom DIMANGULAR
119
Osim katiranja uglava izmedju dYe duzi, mazemo kotirati i unutrasnji ugao
kruznog luka, tako sto je dovoljno selektovati luk u nekoj lacki T1 i zadati polozaj
tacke T2 kroz koju 6e glavna kotna linija prolaziti, Takode mozemo kotirati i ugao
izmedju dYe tacke na kruznici, tako sto cemo seiektovati kruznicu u tacki T3,
zadati drugu tacku na kruznici T 4 i odrediti polozaj tacke T5 kroz koju ce glavna
kotna linija pro!aziti.
Poslednja mogu6nost kotiranja je pomenuto kotiranje pomocu tri tacke,
gde je prva tack a teme ugla - Soedtv angle vertex, tacka T6. Druge dYe tacke T7
i T8 su lacke na pravcima stranica ugla - Spec;!v first anqle endpoint, i - Specitv
second angle endpoint, a program jos trazi polozaj tacke T9 kroz koju prolazi
glavna kotna linija - Specitv dimension arc line location or [MtextlTextlAnale{
~
cY'T2
Q
'T4
110
T5
T6
X
T7 T8
~
Primer kotiranja
!!glova komandom
DlMANGULAR,
kod !ukova,
kruznica i
metodom tri tacke
Komandom ZOOM i opcijom Extents prikazimo c:eo crtez na ekranu.
SIede6e kotiranje je kotiranje precnika kruznica, komandom
DIM DIAMETER. Ikona na toolbaru je Diameter Dimension.
Command: _dimdiameter
Select arc or circle: selektujmo ve6u kruznicu
Dimension text = 30
SpeC/Iv dimension line location or [Mtext/TextlAnqlel TEnter
Odabiramo opciju Text, zato sto program pri kotiranju precnika uvek stavlja prefiks
F ( fi ), pa bi kotni lekst, ukoliko bi odmah odredili tacku prolaza glavne kotne
linije, bio F30. Da bi izbegli pojavljivanje ovog prefiksa, u kotnom tekstu zadajemo
jedno prazno mesto - razmak, a tek onda unosimo vrednost precnika:
Enter dimension text <30>: 30 Enter
Specitv dimension line location or fMtext/Tex{IAnqlel povlacenjem kursora nagore
i udesno, izvan kruga, postavimo lekst na mesto gde ne sete ni jednu liniju ( kao
na slici ). Na isti nacin, ponavljanjem komande DIMDIAMETER iskotirajmo i manju
kruznicu, s tim da kotni teks! postavljamo sa donje !eve strane kruznice. ( Ovom
komandom je moguce kotirati i precnik kruznog IUKa, aii se u praksi mnogo cesce
lukovi kotiraju pomo6u polupretnika ). Na ekranu su nakon kotiranja' precnika
ostale pomocne tacke kOje racunar iscrtava. Njih brisemo komandom REGEN (iii
rrornenom r8zmere prikaza erteza - odabiranjem jedne od opeija komande lOOM).
120
Command: _dirnradius
Primer; kotiranja precnika kruznica
komandom DiMDIAMETER
Za kotiranje poluprecnika
kruznih lukova ( rede kruznica ),
koristimo komandu DIMRADIUS - iI,ona
Radius Dimension.
Select arc or circle: selektujmo jedini luk sa gornje leve strane crteza.
Dimension text = 15
Spec/tv dimension line location or [MtextlTextlAnqlel
Misem dovedimo kursor tako da bude sa spoijasnje strane kruznog luka, a da
lekst ne bude ispresecan kotnim linijama i kliknimo levim tasterom. Program
iscrtava kotu sa produzelkom do centra kruznog luka i u kotnom tekstu postavlja
prefiks R,
~ S
25
Spec/tv dimension line location or
35
Primer kotirania poluprecnika
kruznog luka komandom
DiMRADIUS
'?;\J Kotirajmo oborenu ivicu u
gornjem desnom uglu:
Command: _dimlinear
Specitv first extension line
origin or <select object>: Enter
( opcija selektovanja )
Select obiect to dimension:
selektujmo oborenu ivicu )
[MtextlText/AnqleIHorizontallVerticat/Rotated[- h Enter Crtamo horizontalnu kotu.
Specitv dimension line location or (Mtext/TextIAnalel tEnter (menjamo kotni .tekst)
Umesto ponudenog kotnog teksta 5, treba da unesemo lekst 5/45. Sa tastature
unosimo tekst:
Enter dimension text <5>: 5/45%%d. Enter (sufiks stepen - 0, se u AutoCAD-u
unosi sa tastature kao %%d )
Spec/tv dimension line location or [Mtext/TexfIAnqle!: 185,1 i i Enter ( tatka
prolaska glavne kotne linije ). Program crta kotu sa trazenim kotnim tekstom.( Da
bi se i ova kola videla na ekranu ponovimo komandu ZOOM i opciju Extents ),
121
** t'-lar::omena Videl! smo da se sufif;s Siepena u koinom tekstu zadaje kao
kombinaeija %%d. Oslali znakovi se dobijaju s!edecim kombinacijama:
%%c - erta zr)ak F ( fi ), oznaku za precnike. Npr.: %%e50 daje tekst Fso
%%p - erta znak u oznaei toleraneije. t'-lpr.: 30%%pO.05 daje tekst 35oo5
%%% - erta znak %. Npr.: 45%%% daje leks! 45%.
Ostalo nam je da iskoiiramo jos osno rastojanje izmedju kruzniea. t'Jeka
to bude jecina kota sa toleraneijom. Da bi nacrtali ovakvu kotu moramo napraviti
kotni siil, koji u osnovi ima stil MIl,sINSKI 1, sa izmenjenim parametrima u vezi
prikaza toleraneija. Poznatom komandom DDIM - aktiviranjem ikone Dimension
Style otvorimo dijaiog prozor Dimension Style Manager. Pritisnimo taster
Override... i otvorice se dijalog prozor kome u zagiavlju stoji; Override Current
style: f\l1ASINSKI 1. Aktivirajmo karticu Tolerances. Podesimo sledece vrednosti:
u padajucoj iisti Method odaberimo opeiju Deviation, koja omogucava
postavijanje donjeg i gornjeg toleraneijskog odstupanja uz nazivnu meru,
- u polju Precision izaberimo prikaz tolerancija sa dve deeimale - 0.00,
- za gornju toleraneiju - Upper value upisimo vrednost 0.2,
- za donje odstupanje - Lower value upisimo vrednost 0.1,
- u polju Scaling for height - upisimo vrednost 0.6, sto znaci da ce se toleraneije
upisivati sa velicinom od 60% U odnosu na glavni kolni broL
- u padajucoj listi Vertical
position odredirno Middle
poravnavanje, tako da se
nazivna mera ispisuje po
sr8dini donjeg gornjeg
odstupanja,
- ostavirno iskljucen prekidac
Leading ukljucen prekidac
Trailing.
Kartica Tolerances za
podesavanje nacina
prikazivanja to!erancijskih
kota
Sa OK potvrdimo
podesavanja i vracamo se u
dijalog prozor Dimension Style Manager. Za kotlli siil fViP5lhlSi<i ., <. vezao S8 "
natpis < style overrides> kao znak da je formiran pods til tekuceg stila MAS!NSKI
1. Tasterom Close izadimo iz dija!og prozora Dirnension Style Manager i
iskotirajrno OSIlO rastojallje izmedu dve kruzniee:
122
l
i
I
!
ommand: dimlinear
SpeC/Iv first extension line oriC/in or <select object>:
Izaberimo donju karakteristicnu tacku na vecoj kru2nici ( presek ose i kruzniee ).
Soed!v second extension hi7e oriain: ( gornja karakteristicna iacka manje kruzlliee)
Sped!v dimension line location or
fMtextlTextlAnqlel/-icrizontatillertfca//Rotated!: Kursorom izaberimo tacku proiaza
~ a v n e koille Hnije, tako da bude izmedju dve kruznice. . ..
Dimension text = 100 Program je iscrtao zeljenu kotu sa gornjom toleranelJom u
plusu, a donjom u minusu. ( Ukolika bi i donju toieraneiju hteli da zadamo u plusu,
morali bi u dijaiog prozoru za podesa'/anje paramatara tolerancijskog kOiiranja, U
poiju Lower value da zadamo negati'/nu vrednost ).
Ovim je eriez u potpunosti iskotiran.
*'Napomena Ukoliko bi nastaviii kotiranje, program bi ertao kote sa podesenim
toleraneijama. Zato se nakon crtanja toierancijske kote, pod pretpostavkom da nam
vise nece trebati dato podesavanje, brise privremeno napravijen podslil - < style
overrides >, tako sto ga selektujemo u dijalog prozoru Dimension Style Manager
j taste rom Delete ga obrisemo. Ukolliko zelimo da ga zaparntimo pod nekim
nazivom i kasnije ga koristimo, selektovacemoga desnim taste rom misa, pri cernu
se pojavljuje padajuca !isla, na kojaj izabirama opeiju Rename. Otkueamo zeijeni
naziv: npr. Tolerancije, pritisnemo Enter i ispod stiia MASif\lSKI 1 pojavice se stll
Tolerancije.
o!
Q)!
! L(>
(0
; ,
, If)'
0{
t .L.
Komo.ietno iSKotiran crte:? kotnim sWorn MASINSKI 1
i
Q!
If)i
I
i
.. 1
123
Najednostavnije editovanje je promena poloiaja kotnog teksta komandom
DIMTEDIT. Mozema je pranaci na Dimension meniju pod nazivom Align Text,
gde u pomenutom podmeniju, motema odman odabrati jednu od njenih opeija:
Home - vraca kotni tekst na polazaj adreden kotnim stilom,
Angle - omogucava zadavanje ugla ertanja kotnog teksta u odnosu na nult! ugao,
Left - postavija kotni tekst uz levu pomocnu kotnu liniju,
Center - postavlja kotni lekst na sredinu glavne kotne linije,
Right - postavlja kotni tekst uz desnu pomocnu kotnu liniju.
U svim slucajevima izbora opeije, program samo trazi selektovanje kola kOjima se
menja polozaj kotnog teksta:
Select ob/ects: dok kod opeije Angle, nakon selektovanja trazi i velicinu ugla:
Sf)ecify angle for dimension text:
Ikona za komandu DIMTEDIT se nalazi na Dimension too/bam pod nazivom
Dimension Text Edit, a njenim aktiviranjem program prvo Irazi seiektovanje kola:
Command: _dimtedit
Select dimension: a zatim nudi poznate opeije:
Specifv new iocation for dimension text or [Lett/Right/Center/Home/Anqle!-
( skraceniee L, R, C, H iii A i Enter), iii omogucava postavijanje kotnog. teksta
na nov polozaj zadavanjem koordinata iii dovodenjem ku.rsora na zeljeno mesto.
Druga komanda za editovanje kola je DIMEDIT, eija se ikona na
Dimension toolbaru nalazi pod nazivom Dimension Edit.
Command: dirnedit
Enter {yoe of dimension editing [Home/New/Rotate/Oblique! <Home>:
Program nudi opeije komanae DIM EDIT:
Home - vraca kotni tekst na meslo odredeno kotnim stilom,
New - otvara dijalog prozor komande MTEXT, za kreiranje paragraf teksta, u kome
se moze promeniti sadrzaj kotnog teksta,
Rotate - omogucava rotiranje kotnog teksta za zadati ugao - Sf)eclfy a17q1e for
dimension text:
Oblique - opeija koja se moze pronaci i na DliT/ension toolbaru, a omogucava
rotiranje pomocnih kotnih linija za zadati ugao kod linearnih kola.
i=nter obliQuino anole (press ENTER for none):
Treca komanda kOjom se mogu editovati kote je D!MSTYLE kOja
omogucava zadavanje stila kotiranja, zadavanje tekuceg stila, pregled vrednosti
sistemskih promenljivih za kotiranje dodeijivartje tekuc:eg stila kotiranja vee
naerianim kolama. Nalazi se na Dimension meniju pod nazivom Update, a ikona
Dimension Update se nalazi na Dimension tool bam.
124
l
I
9
Pri projektovanju i izradi erteza u tehniekim strukama se cesto javlja
potreba crtanja elemenata koji se cesto ponavljaju. Npr.: u arhitekturi - vrata,
prozori, stepenista; u masinstvu navrtke i vijei, sematski prikaz pumpe, venti la,
razvodnika... Nekada je potrebno takve elemente rotirati, uvecavati razlieitim
faktorim po x i Y osi ." Kaka bi ubrzali proces projektovanja, takve elemente
jednom ertamo i smestamo u nevidljivi dec tekuceg crteza, iii formiramo poseban
fajl koji se smesta na disk ( mazemo formirati biblioteke takvih fajlova ). Takve
elemente, odnosno grupe elemenata nazivamo simbolima iii bloKovima,
dodeljujemo im karakteristicna imena. zadajemo referentnu lacku i mozemo ih
bezbroj puta umelati u tekuci ertez zadavanjem tacke u koju cemo postaviti
referentnu tacku. simbola, i uz mogucnost rotiranja i skaliranja po x i y-osi. Pri
ertanju blokova preporucuje se crtanje jedinicnim merama. kako bi lakse zadavali
faktore skaliranja. odnosno uvecanja iii umanjenja razmere nacrtanih elemenata
bloka. Za pravljenje simboia koristicemo i dalje ertez Kotiranje, s tim da razmeru
prikaza crteza podesimo komandom ZOOM i opeijom All.
Napravicemo jedan simbol, npr. oznaku za kvalitet obradjene povrsine,
koja se eesto koristi pri crtanju radionickih crteza u masinstvu. Kako je i ovaj
simbo! sasiavni element kotiranja, za njegovo ertanje koristicemo nivo Kote.
Command: LINE From ooint: 50,200 Enter
To point: @10<60 Enter
To point Enter naertali smo prvi duzi krak. Uvecajmo gao komandom ZOOM.,
opcijom Window - koordinate suprotnih temena su: ( 30,180 ) i ( 130,220 ).
Crtamo i drugi manji krak:
Command: LINE From point: 100,100 Enter (pocetnu tacku mozemo odabrati
sa Osnap kriterijumom END of )
To point: @5<120 Enter
To point Enter
Nacrtali smo simbol za kvalitet obradjene povrsine, koji cemo zvati KV,lI,LlTET.
Simbol S8 U tekUC8rT! crtezu formir2 kO!Tlandorn E , ~ O C < koja se kuca S2 tastature,
iii komandom BMAKE sa Draw menija, natpis Biock > Make ... odnosno ikonom
Make Block sa Draw toolbara.
125
Command: BfVi;'\,KE Enter Oivara nam se dijalog prozor Block Definicion. U
polju Name upisujemo naziv novog simbola KVl,UTET.
U poiju Base point odredujemo baznu - refereninu tacku simbola. Aka znamo
koordinaie referentne tacke, mozemo u pcljima za X, Y i Z, uneti njihove
vrednclsti. U protivnom, pritiskom na taster Pick point, privremeno uiazimo u
editor, gde zadajemo referentnu tacku ( obicno nekim od Osnap kriterijuma ) i
vracamo se u dijaiog prozor, gde program auiomatski ispisuje vrednosti X, Y i Z.
Bl
objekta: 2
prekidaca:.
Za baznu tatku, fiksnim osnapom izaberimo preseenu tacku
Bl ( 50,200 )
Simbo! KVAUTET kreiran komandom BMAKE sa zadatom
referentnom tackom B1
U polju Objects pritisnimo taster Select objects i ponovo ulazimo
u editor, gde selektujemo oba kraka i sa Enter se v.racamo u
dijalog prozor. U dnu polja Objects pise da su selektovana dva
objects selected. U iSiom polju postoji mogucnost izbora jednog od tri
- Retain - izborom ove opcije
selektovani elementi bloka
ostaju na crtezu u
nepromenjenom obliku, dakie
kao dva objekta.
Convert to block
elementi bloka ostaju na
crtezu, ali kao celina.
Selektovanjem jednog
elementa selektovace se ceo
biok.
Create.jcon from block geometry
- Delete - elementi bloka po
formiranju bloka nestaju sa
crteta. Opredelimo se za
opciju ukljucenog prekidaca
Convert to block.
ft.-,ser t.1!ni(:i::

Hype.rlink..
126
OK .1
--------_ ..__._-"
Cancel
Diialoo prozor Block
Definition komande BMAKE
za kreiranie korisnickog
simbola i zadavanje nieqove
referentne tacke
U polju Preview Icon se opl'edelimo za prekidac Create Icon from
Block Geometry eime formiramo ikonu sa izgledom bloka koja se prikazuje sa
desne slrane ovog polia.
f\la padajucoj listl insert Units odabiramo pl'ikaz jedinica u milimetrima, a
u poiJu Description upisujemo opis zeijenog sirnboia npr.: Simbol za kvaiitet
obradjene povrsine.
PritisKom na taster OK, kreira se blok u teku6em crtezu i izlazimo iz dijalog
prozora. Selektujmobilo koji krak simbala i selektovace se ceo znak, sto znaci da
je postao jedna celina. Sa tasterom ESC prekinima selektovanje.
Ukoliko zelima da koristimo sirnbol ne samo u t8kucem crtezu, nego i u
nekom sledecem, mazemo kreirani simbol snimiti kao poseban fajl na disku,
komandom WBLOCK. Komandu cemo aktivirati sa tastature:
Command: WBLOC!< Enter
se dijaiog prozor Write Biock:
otvara
Diia!og prozor Write Block. komance
WSLOCK, za kreiranie simbo!a kao
zasebnog faHa na disku
U polju Source se nudi izbor tri
prekidaca:
- Objects - ukoliko je ukljueen ovaj
prekidae, postupak formiranja simbola je
identiean postupku kod komande
BMAKE. Oakle, tasterima Pick point i
Select objects mozemo odrediti
referentnu taeku bloka selekiovati
zeljene elemente blaka.
- Entire drawing - izborom ave opcije ceo crtet postaje biok i referentna taeka je
koordinatni pocetak.
- Block - koristimo vee postoje6i simbol u u tekucem crtezu kOga snimamo kao
fajl na disk, obieno sa istim imenom kao simboL
Ukljucimo prekidac Block i u aktiviranaj padajucoj Iisti pored prekidaea
selektuimo simbal KVALiTET. U Destinat!on u dnu pr020r2 Z.2 ;:ne
Fiie name program nudi ime KVALITET slo j priilVatama. U rubric! Location
piihvatimo i direktorijum za smestanje faiia - Program Files IAutoCAD 2002 kao I
miiimetarske jedinice. Pritiskom na OK snimic:emo faji-blok pod imenom KV.A.LlTET.
1
,,"7
,,-f
Umetanje simbola u tekuci crtez Immamla
Komanda kojom se umece korisnicki simbol iii fajl u tekuci ertez je
DDINSERT. Mozemo je pronaci na Insert menijLl pod nazivom B!ock iii na Draw
toolbaru, kao ikonu Insert Block. Otvara se dijalog prozor insert.
Dijalog prozor insert
komande DDiNSERT
Na padajucoj listi Name
nalaze se imena formiranih
simbola u tekucem ertezu.
SeJektujmo simbol KVALITET.
Napomena Ukoliko bi zeleli da umetnemo blok kreiran kao fajl, aktivirali bi taster
Browse ... gde bi se otvorio dijalog prozor Select Drawing File slican prozoru kod
otvaranja postojecih fajlova komandom OPEN. Selektovali bi zeljeni fajl koji je
formiran komandom WBLOCK i sa Open se vratili u prozor /rIsen U polju Path,
ispisala bi se putanja do zadatog fajla, a dalji postupak je is!i kao i kod izbora
simbola koji je formiran u tekucem crtezu.
Prekidaci Specify On Screen koji se nalazi u sva tri polja, odreduju da Ii
se se odredena podesavanja izvrsiti u samom dijalog prozoru iii u editoru za
crtanje nakon izlaska iz prozora.
Neka prekidac Specify On Screen u polju Insertion Point bude ukljucen,
kako bi tacku insertovanja odredili u editoru za crtanje. To je tacka u koju ce se
preslikali referentna tacka simbola. ( Ako je prekidac iskljucen, onda se koordinate
Tacke insertovanja unose u samom prozoru, polje Insertion Point, gde zadajemo
vrednosti X,Y i Z koordinata ).
Neka prekidac Specify On Screen u polju Scale bude iskljucen.
Podesicemo sve vrednosii skaiiranja u samom prozoru i to na vrednosti 1 ( nema
umanjenja ni uvecanja simbola po X, Y i Z osi ). To mozemo uciniti unosenjem
pojedinacnih vrednosti u polja za X, Y i Z, iii ukljucivanjem prekidaca Uniform
Scale pri cemu se aktivira sarno polje za unos vrednostr za X. Podrazumeva se
da je unesena vrednost ista i za Y i Z.
Neka prekidac Specify On Screen u polju Rotation bude iskljucen. U
ovom polju se podesava ugao rotacije oko referentne tacke pri unosu simbola na
crtez. Odredimo vrednost ugla u odnosLi na pravac x-ose - Angle = o.
128
H ~ w
I
I
Poslednji prekidac u dnu prozora je Explode i vezuje se za komandu
EXPLODE ( Ova komanda se nalazi kao poslednja u Modify too/baru i Modify
meniju). l\ijeno znacenje je sledece:
Ako bi po umetanju simbola na crtez selektovaii simbol u bilo kojoj tacki,
selektovao bi se ceo simbol, bez obzira iz koliko objekata je kreiran. Nekada je
potrebno rastaviti takav simbol, da bi mogli iskoristiti pojedinacno objekte iz
simbola. To se radi komandom EXPLODE, koja moze da rastavi bilo koji slozeni
objekat: Polyline ( slozenu liniju ), kate, simbole ... Dovoljno je sarno selektovati
slozene objekte i oni ce biti rastavljeni. ( Pri rastavljanju slozene linlje, gube se
podaci 0 njenoj debljini, i svi elementi ce se iscrtati istom debljinom ). Program,
dakle nudi u samom prozoru insert, da ukljucivanjem prekidaca Explode,
umetnemo simbol koji ce po umetanju biti rastavljen na pojedinacne objekte.
Neka prekidac Explode bude iskljucen, da bi se insertovao simbol kao celina.
Pritisnimo tasier OK i izlazimo Iz prozora Insert. Na komandnoj liniji, program trazi
polozaj tacke insertovanja. Na ekranu se pojavljuje simbol koji se umece, a kursor
se vezuje za referentnu tacKu simbola ( odredili smo je komandom ~ M A K E ).
Misem mozemo pomerati simbol po ekranu, i ukoliko zelimo da insertujemo simbol
u neku od karakteristicnih tacaka na crtezu, koristicemo Osnap kriterijume. Ako to
ne zelimo mozemo dovesti kursor u bilo koju tacku i kliknuti levim tasterom misa,
iii upisati koordinate tacke insertovanja. .
Odredimo tacku umetanja unosom koordinata:
Spec/tv insertion point or fScale/X/Y/z/Rotate/PScale/PX/PY/Pz/PRotfjite!-
80,200 Enter.
*' Napomena Simboli se mogu visestruko umetati komandom MII\iSERT, koja
predstavlja kombinaciju insertovanja sa komandom ARRAY opcija Rectangular,
dakle umetanje po redovima i kolonama. Program najpre trazi naziv simbola i
podesavanje parametara unosa ( pocetnu tacku insertovanja, faktore razmere i
ugao rotacije, a zatim i elemente komande ARRAY: broj redova i kolona i njihova
rastojanja ).
Simboli imaju mogutnost da pamte i prenose tekstualne inrormacije koje
mogu biti konstantne, promenljive, vidljive, nevidljive.. One kasnije mogu biti
osnova za obradu podataka. Te informacije u simbolima nazivaju se atributi.
Simbolu je moguce dodeliti neogranicen broj aiributa. Da bi neki lekst ukljucili u
sasta'J bloka kac atribut, neophodnc g2. js definisati. Za to S6 Konsts komanoE:'
ATTDEF koju unosimo sa tastature,. iii komandom DDATTDEF koja se nalazi na
Dra"'1i meniju, natpis Block, natpis na podmeniju Define Attributes ...
129
Pre samog formiranja atributa, docrtacemo nasem bioku jos jednu liniju,
koja predstavija oznaku kvaliteta obradjene povrsine kod obrade metaia sa
skidanjem sirugotine:
Command LINE $oecitv first pOIi7t: am of odaberimo krajnju tacku krace linije,
Soecitv next poiryt or fUndo): @5<0 Enter
Soecify next Doiryt or IUi7dc!: Enter
Odaberimo komandu DDATTDEF ( Block> Define Attributes ... ) sa Draw menija
Definition.
Help
DHa!og prozor Attribute
Definition komande
DDATTDEF za kreiranje
atributa
Najpre cemo objasniti
elemente dijalog prozora, a
zatim zadati tri atributa.
Polje Mode - sadrzi
elemente za podesavanje
osobina atribuia:
Invisible - ukljucen prekidac
omogueava da atribut nakon
inseriovanja simbola bude
nevidljiv.
Constant - ukljucen prekidac omogucava da vrednost atributa bude konstantna.
Verify - ukljucen prekidac omogueava proveru i mogucnost promene vrednosti
atributa, pri samom umetanju simbola na tekuci ertez.
Preset - ukijueen prekidae omogucava automatski unos vrednosti atributa, bez
posiavljanja pitanja za unos ( prompt)
U polju Attribute zadaju se:
Tag - naziv aiributa,
Prompt - pitanje koje se poslavija pri umetanju simbola na ertel.,
Value - vrednost atributa ( moze se menjali pri unosu simbo!a na ertez, kod
zadatih Venfy i Invisible asobina atributa ).
U paUL' point zadaje. S8 feTerentna tacka atribul&, pOnlOc.u po:nat!h
metoda: Pick Point< - mozemo tacku odrediti privremenim izlaskom iz dijaiog
prozora kursora misa odredi!i zeljenu tacku; drugi metod je
zadavanje vrednasti koordinata >C, Y i Z, u samom dijalog prozoru.
130
polje Text Options je dobra poznala poije u kame se zadaju:
justification - nacin poravnavanja teksta,
Text Style - tekstuaini stil za ispisivanje teksta atributa,
Height - visina teksta
Rotation - ugao Dod kojim se tekst ispisuje.
posiednji prekidac u dijalog prozoru je Align below previous attribute. Ako je
ukHucen, omogucava pOiavnanje novog at,ibuia ispod prethodno kreiranog atributa.
, Definisimo sada tfi aiributa. PiVO oznaku N koja je konstantna, ne menja
S8 u oznaci:
Od osobina atrjbuta, pod8savamo jedino konstantnost - prek!dac Constant
je ukljucen. Nazi\! atributa - Tag je N. ( Pitanje - Prompt je dsaktivirana,. posta se
radi 0 konstantnoj vrednos!i ) Konstanlna vrednost - Value JS N, JSf Je to ana
vrednost ( lskst ) koja se stalno ponavlja u ovom atribulu. Koordinate referentne
tatke su X=77.5, Y=205, z=o. Poravnavanje - Jistification je Left, Stil je
STAr\lDARD, visina slova - Height iEO! 2.5, a ugao - Rotation == O. Pritisnimo na
OK i prvi atribut N bice pastavljen na ertezu.
BQt.::stion <
. I DK

C:ince! 1 Help ".
__ .__ ........ ".......,.._......J ....... __
Podesene vrednosti
j2rvog konstantnog
atributa N u diiaiog
prozoru Attribute
Definition
Definisemo
drug! atribut, koji
predstavlja broj koji.
oznacava klasu
hrapavosti i moze biti
broj od 1 do 12, dakle
promenljiv. Ponovimo
komandu DDATTDEF (
dovoljno je pritisnuti
Enter ) i u dijalog
prozoru podesimo
siedeee parametre:
Neka svi prekidaci polja Mode budu iskljuceni. Nazlv atributa je
HRAPAVOST. Pllanje - Prompt Je: UPiS; KLASU HRAPAVOSTi. Poijs Value S8
ne popunJava, jer se vrednost atributa moze menia!i. KOOi"dinats referenine tacke
su X==8C:, Y=205, Z=O. Text Options ne menja vrednosti parametara.
Pritisnimo OK i isertava 5e i drugi atribut HRAPA.VOST.
131
Kreiraimo i treci atribut, vrsiu abrade, koji ce blti nevidljiv.
Prekidac Invisible je ukljucen, naziv atributa je OBRADA, a pitanje: UPISI VRSTU
OBRADE. Koordinate su 85, 210 i 0, a tekst ostaje isti. Sa OK i treci atribut se
pojavljuje na crtezu.
DBRADA
\f'APAVDST
vezaniza
KVAUTET
Sada cemo eiemente sa crteza snimiti
kao nov simboi poznatom komandom
BMAKE. U dijalog prozoru cemo zadati
naziv novog bioka REZANJEM,
referentna tatka ce biti presetna tatka
linija ( 80,200 ), selektovacemo abe linije i tri atributa, ukljutiti piekidat Delete za
brisanje objekata po kreiranju simboia, a u polju za deskripeiju, upisati; Simbol za
kvalitet obradjene povrsine kod obrade metala rezanjem. Sa OK, simboi se
zapisuje u nevidljivl dec erteta i iZlazimo iz dijalog prozora. Na ertezu se vise ne
vidi simbol REZANJEM.
/.'.
5- obiects
Pre;",iE:\,"; icon
<-- . [i;) Dol indude an icon
{-.' jc:on from b\.)ck geometry

D:sdlption:

.jobr.5de
Hyper!inl,.,.
Cance.l
Podesene vrednosti za
kreiranje novog simbola sa
atrlbutima pod nazivom REZANJEM
Sledi umetanje novog bloka
komandom INSERT ( maze
DDINSERT ):
Command: INSERT Enter
Pojavljuje se dijalog prozor Insert. U
padajucoj listi Name selektujmo
simbol P,EZANJEM sa OK se
vratimo u editor za ertanje. Na
ekranu se pojavljuje simbol sa
konstantnim atributom N koga
mozemo pomerati misem. U
komandnoj iiniji se nudi mogucnost
zadavanja tatke insertovanja:
SJ)ecitv . insertion point or
f Scaie/)(/}'/7/7'iotare/PScaie/P X/PY/P Z/
PRolate/:
100,200 Enter koordinate zadajemo sa tastature.
132
U dijaiog prozoru Enter Attributes, program postavlja poznata pitanja:
UP/51 VRSTU OBRADE: STRUGll,NJE vrstu obrade unosimo sa lastature
UPISf KLASU Hr::t4P4 VOST!: 7 zadajemo vrednost Za klasu hrapavosti. Pritiskom
na OK izlazimo iz dijalog prozora. Program je postavio simbol na ertel:, sa novim
zadatim vrednostima, ali prime6ujemo da na sltei nema upisane abrade struganjem,
sto je i normalno, jer smo zadali da je laj atribut nevidijiv.
Insertovan simbol sa podesenim vrednostlma atributa
Ako ipak zelimo da I on bude vidljiv, pozvacemo komandu
ATTDISP koju kueamo sa tastature:
Command: ATTDISP Enter
Enter attribute visloilitv settinq [Norma//Olli/OFF! <lllormalx
ON Enter odaberimo opeiju ON, Kojom svi atributi, bez obzira na definisanost,
postaju vidijivi.

Komandom ATTD!SP, nevidliivi
atributi postaiu vidljivi
0/
Ostale opeije ove
komande su:
OFF - svi atributi postaju nevidljivi,
Normal - atributi se pojavljuju u obliku u kojem su definlsani.
Editovanje atrnmta - EATTEDll ATTEDIT i =
Vrednosti atrlbuta se mogu menjati komandom EATTEDIT sa Moddy
menlja, natpisi Object>Attribute>Single, iii je kucamo sa tastature:
Comrnand' E.4 TTEDIT Enter
Sa/ect a block: dovoljno je selektovati bilo koju tacku bloka i ceo blok ce biti
selektovan, pri temu se javlja mogucnost izmene vrednosti atributa u dijaiog
prozoru Enhanced Attribute Editor. Aktivna je kartlea Attribute I u srednjem delu
prozora su ispisana oba atributa sa svojim imenima, pitanjima i vrednosiima ( Tag,
Prompt I Value ). Seiektuimo airibut OBRADA i U dnu prazora !) Value
ispisuje 58 njena vrednost : STRUGANJE. FJromenimc ovu vrednos, u stt'ugano -
unesimo ovo malim slovima. PI'itisnimo taster OK time se vraeame u edi10r za
crtanje. Na ekranu se uocava simbol sa izmenjenim atributom strugano.
Tag: 08R,6,D.6.
Dijaloq orozor
Enhanced Attribute
Editor komande
EA TTEDIT :La izmenu
vrednosti atributa.
Dovrsimo izradu oznake
za kvalitet hrapavosti
kod abrade rezanjem
sa naznakom za vrstu
abrade, tako sta cema
nacliati jos jednu liniju:
Command: LINE Enter
Soecifv first point: izaberimo krajnju taeku duzeg kraka kriterijumom Endpoil7t,
Soecitv next /Joint or [Undo!: @20<O Enter
Soecifv next ooint or fUndal: Enter
** Napomena Osim promene vrednosti atributa, u dijaiog prozaru Enhanced
Attribute Editor mozemo menjati sm pisanja u kartici Text Options i opste
parametre, u kartici Properties, kao sto su nivo, tip linije, boja i debljina kojom se
ispisuju atributi. Ukoiiko zelimo da promenimo samo vrednost nekog afributa
mazema otkucati sa tastature komandu ATTEDIT pri eemu se otvara dijalog prazor
Edit Attributes, gde se zadavanjem novill, menjaju stare vrednosti atributa.
strugc.no
0/
lzaled oznake za kvalitet obradene oovrsine
struganjem,' editovane komandom EATTEDIT
Globalne osobine atribula mozemo menjati,
komandom -ATTED1T sa Modify menija, natpis Object>Attribute>Global. Ovom
komandom mogu se menjati: vrednost atributa - Value, polozajatributa - Position,
visina atributa - Height, ugao zakrenutosti - Angle, tekstualni stil - Style, nivo
umetanja atributa - Layer, boja kojom se atribut ena - Color.
Command: _ -attedit
Edit attnbutes one at a tirne? <Yx Enter
Program pita da Ii zel(mo izmene na svakom atributu pojedinaeno - Yes. ( Ako bi
odgovorili sa N i Enter, izmene bi se odnosile na Citav skup atributa ).
Enter Block name s/Jec/tication <*x Enter
Enter Attribute tao s/Jecification <*x Enter
Enter Attribute value specification <*x Enter
'134
Na svaf,O od pitanja odgovaramo sa Eiltei' i mozemo selektovanjem da izaberemo
bilo koje atribme na crtezu koje zelimo da izmenimo.
Select Attnbutes: 1 found se!ektujmo atribut hrapavost - vrednosi 7
Select Attributes: 1 found seiektujmo atribut obrada - vrednost strugano
Select Attributes: Enter ne seie,;tujemo vise atrlbute
2 attnbutes selected Progr'am daje podatak da su selektovana dva atributa i
isprekidanim linijama prikazuje prvi atribut - 7, i sa znakom u ob!iku slova X
oznacava referentnu tacku atributa. Pri tome nudl objasnjene opeije;
E'lter an oDtion [ValueIPositionl/-feiqhtIAnoie/StvleILaverIColorINext! <Nx V Enter
Izabrali smo opciju promene vrednosti - Value,
;:enter tvpe of value modification (ChanGe/Replace] <F:b: Enter
Enter New attribute value: 8 Enter menjamo vredncst atributa sa 7 na S.
Enter an GDtion fValueiPosit/on/HeiahtiAnqieIStvle/LaverICoJor/Next! </Vx N Enter
lzabrali smo opciju Next, pri cemu ;program preiazi sa prvog na drugi atribut -
strugano, prikazujuci ga isprekidanim- linijama i prikazujuci referentnu tacku.
;:enter an oDtion /Value/Positionlf-feiqhfl/;,nqle/StvleILaverIC%r/Next] <Nx H Enter
Izabrali smo opciJu promene visine teksta atributa - Height:
Spec/tv new heiqht <2.50x 3 Enter zadali sma novu visinu 3
Enter an oDtion fVaiueiPosition/l-fei::;htIAnqlelStvle/Laver/ColorlNextl <Nx Enter
Prekidamo komandu, mada smo mogli promeniti i ostaie osobine atributa. ( I ova
promena nije po nasem standardu, aii je imaia za cilj da pokaze neke od promena
koje se mogu izvrsiti na atributima ),
strug
N8/
V
no Izgied simboia nakon promena
atributa komandom A TTEDIT
Referentni crtezi =
komande IATiAeR, lIEf I
KIIND
Postoji nekoliko nacina za razmenu podataka izmedju razlicitih ,[;'utoCAD-
ovih creleia. Jedan natin smo proutili u ovom pogiavlju, a to je inse,tovanje
fajlova kao biokova - komanda DD!NSERT, insertovaniem se svi podaci lajla ko)i
se unosi kao blak pre nose u iekuci tail i naj taj naCih opterecuje tekuci c,tez.
Drugi natin ie otvaranje dva ii' vise fali? i korisceniem ciiDboard2o za rC),Z:llenu
podatakal koristeCi standardne konlande Edit rnenija CUT, COPY i 0\,'a1
n'aein zahteva izlazak iz tekuceg crteza, prelazak u drugi, izbor objekata za
prenos, kopiranje komandom COPY sa Edrf menija i vracanJe u iekuGi crtez, TreGi
nacin razmene r,odaiaka ie koriscenJA rpiprpqjnoo rrlp.?il ( External Reference )
135
To je specificno umetanje AutoCAD-ovog erteza u teku6i crtez komandom XREF.
Referentni eriez se ne smesta trajno u tekuei ertel', vee se samo prikazuju njegovi
objekti. On se moze editovati komandama COPY, MOVE, SCALE, ROTATE ... ali
kao celina. Ne moze se rastaviti komandom EXPLODE. Aka postoje atributi u
blokovima na referentnom ertezu, oni se ne prenose u teku6i ertez. Broj referentnih
crteza u tekucem nije ogranicen. U teku6i crtez je moguee uneti referentan crtez
koji u sebi sadrzi drugi referentni crtez sio se naziva "gnjezdenje" crteza. Kada se
koriste referentni crtezi?
Jedan od primera koriseenja je timsko projektovanje, kada se projektanti
dele po strukama, i rade na zajednickom projektu. Svaki od njih svoj crtez unosi
kao referentni u sklopni crtez. Npr: jedan crtez je gradevinska osnova, drugi
vodovodna instalacija, treci elektroinstalacija, cetvrti grejna instalacija ...
Drugi primer je koriscenje imenovanih objekata ( tekstualnog i kotnog stila, tip
linija, nivoa i blokova ). Videli smo da postupci izrade kotnog iii tekstualnog stila,
kao i formiranje nivoa itd. zahtevaju odredeno vreme. Znaci da je apsurdno u
svakom novom crtezu, praviti stilove, koji vee postoje u nekom ranijem crtezu.
Zato se iakvi crtezi povezuju, kako bi iskoristili postojece imenovane objekte i u
tekueem crtezu. Pokazacemo to na jed nom primeru.
Otvorimo novi crtez pomoeu prototipa Format A4.dwt i dodelimo mu ime
XREF.dwg. Zadajmo komandu pisanja teksta:
Command: DTEXT Enter
Current text stvle: "Standard" Text height: 2.50
Specify start point of text or [JUstiTv/Sf'yle!- sEnter zadajemo opciju Style
Enter stvle name or [?1 <Standard x ? Enter opcijom? trazimo podatke 0
postojecim tekstualnim stilovima u tekucem crtezu XREFdwg.
Enter text stv/e(s) to list <*x Enter trazimo iziistavanje postojecih stilova:
Text stv/es:
Stv/e name: STANDARD Font tiles: txt
Height: 0.00 Width factor: 1.00 Obliqu/nq anQle: 0.0
Generation: Normal
Current text stvle: ''Standard
lf
Program nam prikazuje samo jedan postojeci stil, koji je ujedno tekuci stil -
STANDARD.
Command: XREF Enter Otvara se dijalog prozor Select Reference File koji
identican prozoru za otvatranje fajla Select Ale. Odaberimo fajl Pisanje teksta i
pritiskorn na taster Open ulazirno u novi dijalog prozor External Reference za
unos referentbog crteza. Ovaj dijalog prozor je slican dijalog prozoru /rlsert za
insertovanje simbola. U padajucoj listi Name je dat naziv crteta koji se referentno
umece - Pisanje teksta, a ispod je data iokacija ovog crteza na disku.
.. Napomena Na padajucoj listi Name ispisuju se nazivi referentnih crteza koji su
vee umetnuti u tekuei crtez. Kako do sada nismo umetali referentne crteze, na listi
ee biti ispisan samo crtez Pisanje te/(sta. Ukoliko zelirno da umetnemo jos neki
crtez, pritisnueemo taster Browse, kOjim se ponovo otvara dijalog prozor Select
Reference File.
U polju Reference Type podesava se vidljivost eventual nih postojeCih
referentnih crteza u referentnom crtezu. Ukljucen prekidac Attachment omogueava
vidljivost svih eventualnih postojeCih referentnih crteza. Ukljuten prekidac Overlay
omogu6ava vidljivost referentnog crteza, ali ne i njegovih referentnih crteza.
. I ovde program trazi tatku insertovanja - Insertion point, faktore
uvecanja - Scale i ugao rotacije Angle Rotation koje mozerno zadavati u dijalog
prozoru, iii ukljucivanjem prekidata Specify of screen pri cemu te vrednosti
zadajemo u editoru za crtanje. IskijuCimo sve prekidate i prihvatimo ponudene
vrednosti kao na slici. Pritisnimo taster OK i na ekranu se pojavljuje tekst kreiran
u crtezu Pisanje teksta.
Diialog proZOi External
Reference komande XA TT ACH
za podesavanje parametara
umetanja referentnog crteza
Zadajrno ponovo komandu
DTEXT.
Command: DTEXT Enter
Current text sMe: "Standard"
Text he/oht: 250
Specify start point of text or
[JustifylStvle 1- SEnter
Enter stvle name or [?7
Specifv start point of text or (Justifv/Stvle!: ESC
prekidamo komandu.
Pritiskom na taster ESC, <Standard x ? Enter
Zadatak narn je da tekstualni stil NORMAL, koji smo kreiraii u crtezu
Pisanje teksta.dwg, prenesemo u tekuci crtez. To cemo uraditi rako s\o cemo fajl
Pisanje teksta uzeti za referentni crtez. Zadjmo komandu XATT ACH, bilo sa
tastature, bilo sa Insert menija - natpis External Reference ... :
136
Enter text stvlefs) to list <*x Enter
lex: sfi/!es:
Stvle name: "Pisanie teksta/NORMAL"
XdeD: "Pisanie teksta"
"Pisanie reksta/Standsrd" Font files: txt
!IVidth factor: 1.0.0. Gbfiau/;7C/ anale: DO.
Generation: Normal
XdeD: 'Pisan/e teksta"
Style name: "Standard" Font fifes: txt
l-Ieiqht: 0..00 Width factor: 1.00 Gb/iauing anqle: 0.0
Generation: Normal Current text stile: STANDARD
Saee/fv start point of text or fJustifv/Stv/el: ESC
Program prikazuje iistu tekstuainih stilova, na kojoj su sada i stilovi iz
relerentnog crteza, a naznateni su sa uspravnom crtom ispred njihovog naziva I.
Medutim, i dalje ne mozemo koristiti te stUove za tekuce. Moramo
trajno umetnuti stil NORMAL u teku6i crtez.
Dijaiog prozor
Xbind, komande
XB!ND za trajno
umetanje
imenovanih
objekata
referentnog crtata u
teku6i crtez
Sa desne
strane dijalog prozora
u polju Xrefs, prikazuje se lista referentnih crteza. Mi imamo samo jedan -
Pisanje teksta. Pritisnimo znak + ispred naziva crteza. Ispisuju se poznati nazivi
imenovanih objekata.
Ukoliko referentni crtez Ima u sebi definisan neki od imenovanih objekata,
ispred njega se pojavljuje znak +. Jedino se ispred naziva Block naiazi znak -, sto
znati da u referentnom crtezu Pisanje teksta nlje kreiran nijedan simboi.
Pritisnimo znak + ispred naziva Textstyie i pojavljuju se iekstualni stilovi
Pisanje tekstalStandard i Pisanje tekstalNORMAL Selektujmo ovaj drugi
pritisnimo taster Add. Tekstualni stil ce preci na desnu stranu u polje Definitions
to Bind, koje prikazuje listu trajno U!Tlstnut;h objekata u teku:l ::rte:. ( Ukoliko
zelimo da pOnlsnmo ugradivanje objekta u tekuci crts::, i<oristicemo taster
Remove). Sa OK izadjimo iz dijalog prozora Xbind. Na isti naCin kao i ranije,
komandom DTEXT, prikazimo listu tekstualnih stilova. [\]a njoj se prikazuje novi stil:
138
tvle name: Pisanie tekstaSO$NORMAL Font tVDetace, Vu/-/e/vetica
/-ieiqht: 0.00 v1
/
),clfh factor: 1.00 ObJfQuinq anqle.' 0.0
Generation: A/ora7a!
Nov naziv karakterise oznaka $0$ koja oznacava da se radi 0 trajno umetnutom
objektu iz referentnog crteza. Sada mozemo taj stil uzeti za tekuci i pisati tekst.
Spec/tv start point of text or [Justflj/!Stvfe!: sEnter
Enter stvle name or !?! <Standard x pisanje teksta$O$normal Enter
Current text stvle: "P/sanie tekstaSO$/vOF?111AL!! Tex! heiqht: 7, 00
SOBeitv 8taft point ot text or fJu8tifylStv1e]: zadajmo kursorom pocetnu tacku
Soeeitv heigl'll <700x 5 Enter visina teksta
Soeeifv rmation anGie of text <0. Ox Enter
Enter te.l(t: Ja pisem stile-m NORM.I\L
Ispisimo tekst i sa dvostrukim pritiskom na Enter zavrsimo pisanje.
Akiivirajmo sada komandu XREF bilo sa tastature, iii sa Insert m e n ~ i a
natpis Xref Manager ... , pri temu se otvara istoimeni dijalog prozor.
Seiektujmo misem referenini crtez
Pisan/e teksta, i svi taster! u prozoru
postaju aktivni.
Dijaiog prozor Externa! Reference
komande XREF za manipuiaciiu i
umetanje referentnih crieta u
tekuc! crtez
Elementi prozora su:
List View - taster koji omogu6ava
prikazivanje referentnih crteza u
sredisnjem delu
prozora kao listu. Ovaj taster se maze aktivirati i funkcijskim taslerom F3.
Tree View -_taster koji omogucava prikaz referentnih crteta u obiiku hijerarhijskog
stabia na sredisnjem delu prozora. Aktivira se i funkcijskim taste rom F4.
Listu referenlnih crteza, karakterisu sledee! podaci:
Reference Name - ime refsrentnog crisza, Status - status referentnog crteza,
Size - velitina referentnog crteza, Date - datum unosenja referentnog crteza,
Saved Patch - puianja do referentnog crteza.
Tasier Atach otvara pOZnai! dijalog prozor Ex:te:na/ Peference za izbor novog
relerentnog crte::':?"
Taster Detach, uklanja iz lisle seiekIOvane reterentne crteze:
Priiiskoni na taster Unload, uneseni referentn; crtez se brise iz tekuceg cneza. ali
ostaje na listi, a u rubrici Status pisace Unioad
139
Njegovo vracanje u tekuci crtez moze si izvrsiti pritiskom na taster Reload.
Pritiskom na taster Bind ... otvara se dijalog prozor Bind Xrefs.
1
~ 1 1
-. '.'11
Dijaiog prozor Bind Xrefs za podesavanje
!lacina ugradjivanja referentnoq crteza u
tekuci crtez
Ukljueeni prekidae Bind, omogucava trajno unosenje referentnog crteza
kao korisnieki simbol, a imenovani objekti se unose sa nazivima: Ime referentnog
crleza - $0$ - naziv imenovanog objekta. ( Npr: TEKST $0$ NORMAL )
Ukljuceni prekidae insert, omogucava trajno unosenje referentnog crteza kao
korisnieki simbol u tekuci crtez, a imenovani objekti imaju naziv kao u referentnom
crtezu. ( Npr: NORMAL ). Sa Cancelodustanimo od ove opcije.
Aktivirajmo taster Detach eime cemo ukloniti referentni crtez Pisanje teksta iz
postojeceg crteza, s tim sto zadrzavamo trajno umetnuti tekstualni sUi NORMAL.
Sa OK se vracamo u editor za crtanje u kome je ostao samo novonapisani tekst.
** Napomena Preporu6uje se pravljenje fajlova u Kojima cemo kreirati
stilove kotiranja, tekstualne stiiove, specifiene nivoe ... Takve fajlove komandom
XATTACH koristimo kao referentne , i iz njih, komandom XBIND trajno ugradujemo
potrebne imenovane elemente, potrebne pri izradi tekuceg crteza.
SrlsaDle imenm13nlh oblekata sa
komanda PURGE
Nepotrebne imenovane objekte mozemo izbrisati iz baze tekuceg crteza
komandom P.URGE. Nalazi se na File meniju natpis Drawing Utmties>Purge ... pri
eemu mozemo izabrati tip imenovanih objekata. Otkucajmo komandu PURGE sa
140
tastature: Command: PURGE Enter Otvara se
istoimeni dijalog prozor.
Diialog PIOZO. Purge za brisanje nepotrebnih
imenovanih objekata
Program daje prikaz imenovanih objekata: Blokova,
Katnih stilova, Nivoa, Tipava linija, Tekstualnih
stilova... Ukoliko postaji neki neupotrebljen
imenovani objekt prikazace se znak plus ispred
njegovog naziva. Aktiviranjem znaka plus i
pojedinacnog selektovanja konkretnog imenovanog
objekta moci cemo ga izbrisati pritiskom na taster
Purge. Ako zelimo da izbrisemo sve neupotrebljene
objekte koristicemo taster Purge All.
POGUUfUE10
Rado
Da bi objasnili pojam grip rezima i uradili nekoliko primera, kreirajmo novi
fajl GRIP.dwg, i u njemu nacrtajmo jednu duz, kruznicu i poliliniju. Za prototip
koristimo fajl .A.4_Format.o'wt. Sve objekte crtamo u nivou Pune. Aktivirajmo
komandu ZOOM i opciju All. Command: circle
Specifv center point for circle or f3PI2PITtr (tan tan radius)/: 100,100 Enter
Soecily radius of circle or fDiameterr 15 Enter nacrtana ie kruznica.
Command: LINE Specify first Doint: 40,80 Enter
Speclly next point or [Undol: @40<45 Enter
Soecifv next point or fUndol- Enter nacrtana je duz.
Command: pline
Specify start point: 70,150 Enter Current line-width is 0.00
j:;pecifv next point or [ArcllfalfwldthlLenqthlUndolWldth!.
Specifv next poirlt or fArclCloseIHalfwidthILenqthIUndo/v1/idth!: .
Specify next point or [ArcICloseI.HalfvvidthILenqthIUndo/Av1Iidth{ a
Sped/y endpOint of arc or
[AnQleICE'7ferICLoseIDirecfionIHa!fwldthIUne/RadiusISecond ptIUndo/Width!-
120,200 Enter nacrtali smo lueni segment
Specifv endDoint of arc or
{A.nqleICEnterICLoseIDirecfionIHal/wldthlf inelRadius/Second ptlUndoflNidth l:
L Enter nastavljamo crtanje linijskog segmenta slozene linije
Specify next point or [ArclClose/Halfwldfh/Lenqth/UndoIWldthl @50<i80 Enter
Specify next pOint or [ArclCloseli-lalfwldthlLenathlUrldolWtdthl Enter
Command: nacrtana je i slozena linija.
Ukoliko selektujemo bilo koji objekat na crtezu, u trenutku kada na
LINE
~
komandnoj liniji stoji poruka Command: ( dakle nije aktivna
nijedna komanda ), u njegovim karakteristricnim iackama' se
pojavljuju kvadrati. T ako se kod selektovanja !inije, kvadrati
.pojavljuju na njenim krajevima i srednjoj taeki, kod kruznica u
centru i kvadrantima, kod polyline u svim temenima ( vertex )
POLYLINE
I sredini segments.. Ti kvadrat: se nazivajt; gripovi
hvataljke ) i omogucavaju editovanje se!ektovanih objekata.
o
CIRCLE
Polozaj gripova na selektovanim objektima
141
Pre samog editovanja pomocu gripova, treba proveriti podesenost osobina. grip
rezima komandom DDGRIPS. Zadajmo je sa tastatuie i otvara se pozna!1 dlJalog
prozor Options, ali sa aktivnom karticom Selection. ( Dakle, ovaj , prozor
sma magii otvari!i i Iz Tools menija, natpis Options ... , s tim sto bi morall aKtlvlrati
karticu Selection ). U polju Grips nalaze se prekidaci:
Enable Grips - ukljucen prekidac omogucava rad u grip rezimu ( neka ovaj
orekidac bude ukljucen ),
Enab!e (Rips within blocks - ukljucen prekidac omogucava prikazivanje gripova
na obiektu korisnickog simbola ( kao da je simbol rastav!jen na sastavne
elemente ). Ako je iskljucen, prikazuje se grip samo u tacki umetanja - referentnoj
tacki simbo!a. ( neka ovaj prekidac bude iskljucen ).
Diia!oq prozor Grips Komande
DDGRlPS u kome se
podesavaju osobine grip
rezima
U padajueoj listi Unselected
grip color odredujemo boju "
toplih " gripova. Neka podesena
boja bude plava - Blue,
Selected grip color padajuca
lista omogueava odredivanje
boje " vrueeg " gripa. Neka
podesena boja bude crvena -
Red.
pomeranjem kiizaca, maze se zadati velitina gripa.
izadjimo iz dijalog prozora i selektujmo sve objekte. Na njima se
pojavljuju plav! i to su " topii " ( Warm ) gripovi, a objekti se iscrtavaju
isprekidanim Dovedimo kursor na bilo kcji od pokazanih gripova i kliknimo
levim tasterom tTlisa. Grip rezim postaje aktivan, a grip postaje " vruc " ( hot ) i
ispunjen crvenom bojom. Na komandnoj liniji se ispisuje:
** STRETCH **
Speclfv stretch point or [Base pointlCoDylUndoJeXit}:
Pomeranjem kursora 00 ekranu, uocavamo prolTlene
kao " vrue ", a sam grip postaje referentna tatka
odgovarajuea promena.
Ukoliko pritisnemo taster ESC, gripovi se
abjekta Giji sma grip odredili
u odnosu na ko)u se vrsi
vracaju u prethodno, toplo
stanje, a jos jednilTl pritiskom na ESC griDovi ce nestati.
142
U grip rezimu je moguce karistiti komande za editovanje: STRECH,
MOVE, MIROR, SCALE, ROTATE, kao i opeije: Copy - za visestruko ponavljanje
komande, Base pOint - za odredivanje nove referentne tacke ( ukoliko ne zelimo
da nam " vrUG " grip buds referentna tacka ), Undo - za ponistavanje zadnje
komande, Exit - za izlazak iz grip fezima ( prelazak iz vn.:6eg u topii grip ).
Seiektujmo samo dui, i za vrue grip odredimo gomju krajnju tacku. Na
komandnoj liniji se pojavljuje poruka:
** STFiETCH **
Specify stretch point or [Base ooinilCooylf Enter
Program nam nudi mogucnost editovanja duzi komandom STRECH, sa
mogucnosGu koriscenja njenih opeija. Ukoliko na ovu poruku pritisnemo Enter doei
6e do promene ponudene komande za editovanje:
** ilAOVE **
SDeC/fv move ooint or [Base DointICopv/Undo/eXit!- Enter
Program sada nudi komandu MOVE, sa istim opcijama, a daijim pritiskom na Enter
i preostale tri komande za editovanje: ROTATE, SCALE i MiRROR, da bi sa jos
jednim pritiskom na Enter program ponovo ponudio prvu komandu STRECH.
** STRETCH **
Speclfv stretch point or (Base pointiCoD'y'lUndoJeXit!:
Enter
",lo'',''e
"'lirror
b:.otate
Sc.:lle
Stretch
Ba$e Point
Copy
' .. : .. ,::.:" .
Undo
Pr:)perth=.s
(;0 to URL.,
Exit
Odredivanje komande za editovanje u grip rezimu
mozemo izvrsiti i zadavanjem pNa dva slova zeijene
komande i pritiskom na Enter. Npr MO za MOVE, RO za
ROT ATE... Sleded naCin je pritiskanjem na desni taster
misa u prostoru za crtanje, pri cemu se otvara Object
padajuCi meni, gde pritiskanjem levog tastera misa po
odgovarajueem natpisu, zadajemo ieljenu komandu
odnosno njenu opeiju.
Komande i opcije Object padajuceg menija za rad u
grip rezimu 1<0j1 se dobija pritiskom desnog tastera
misa
Odaberimo STRECH komandu i zadajmo produzenje duzi
za i5mm:
,.., STRETCH
Specifv stretch poi:7t or [Base pointJCoDv/Undole){it!:
@15<45 Enter
143
Ouz se produzila, a grip se vratio iz vruceg u toplo stanje.
Sledeca promena je pomeranje duzi, tako da joj se srediste premesti u
cenlar kruznice. Selektujmo i duz i kruznicu. Oa se ne bi pri komandi MOVE
pomerala i duz i kruznica, potrebno je " ohladiti gripove kruznice". Pritisnimo laster
SHIFT '1 kursorom selektujmo kruznicu u bilo kojcj tacki van gripova. Ona ce bili
deseleklovana ( ohladena - prikazaee se punom linijom sa " hladnim " - cold
gripovima plave boje ). Za vrue grip odredimo sredisnju tacku duzi.
.. STFIETCH "
Specify stretch point or [Base pointlCopvlUndoleXitl MO Enter
Jedan od nacina da zadamo komandu MOVE u grip rezimu.
*' MOVE '*
Specifv move point or [Base pointICopvIUndoleXit!: Sada dovedimo kursor tacno
u grip za oznaku centra kruznice i pritisnimo levim tasterom misa. Ouz se
pomerila, tako da prolazi kr-oz centar kruznice i deli je na dva jednaka dela.
[3/
/
/
Primer koriscenia komande MOVE u grip
rezimu
Sledeci zadatak je da iskopiramo postojecu duz
u jos tri duzi koje ce medusobno biti pod
uglom od 45 u odnosu na postojecu duz i koje
ce se seci u centu kruinice. S obzirom da je
centar kruznlce ujedno i sredisnja tacka duzi, dakle - zajednicka tacka, ukoliko bi i
duz i kruznica bili selektovani, odredjivanjem te lacke za vruc grip, i kruznica i duz
bi se zajedno pomerali, rotirali, skalirali. .. Znaci, i ovde je potrebno ". ohladiti "
gripove kruznice, kako bi se samo duz rotirala. Odredimo sada srediste duzi za
vruc grip i odredimo komandu ROTATE za tekucu komandu Grip rezima:
** STRETCH **
Speclfv stretch point or [Base pointlCopvlUndoleXitj- RO Enter
** ROTATE **
Speclfv rotation anqle or [Base pointICopv/UndoIReferenceleXit: cEnter
Zadajemo opciju Copy, kako bi i postojeca duz ostala na svom mestu:
** ROTA TE (multiple) **
SpecifV rotation angle or [Base pointlCopvlUndolReferenceleXit!: 45 Enter
Zadali smo ugao 45 i dobili prvu zarotiranu duz. Program i dalje nudi mogucnost
romanJa:
** ROTATE (multiple) **
Specify rotation angie or [Base pointlCopvlUr7dolReferenceleXit(
144
Za odredivanje jos dve duzi mogli bi zadati uglove od 90 i 135 stepeni. Medutim
postoji mogucnost koriscenja tastera SHIFT, koji omogucava ponavljanje poslednjeg
ugla koriscenog u komandi ROTATE, u nasem slucaju 45 Orzacemo pritisnut
taster SHiFT, a kursor cemo dovesti na novu naertanu duz, U
nova iinija postavlja pod referentnim uglom 45. Kada se na
postavljena u zeljeni polozaj, kliknemo levim tasterom misa i
Iscrtava. Ponovimo ovaj postupak i za cetvrtu duz i ispunili
Sa Enter prekidamo visestruko rotiranje duzi:
** ROTA TE (multiple) **
<Rotation angle>IBase pointICopvIUndo/qeferenceleXit'
SledeCi primer govori.o pomeranju obJekata
u grip rezimu komandom MOVE karisteCi novu
referentnu tacku i umnozavanje e!emenata bez
opeije Copy, vee koriste6i taster SHIFT.
Selektujmo kruznicu i cetiri nacrtane duzi.
Za vru6i grip izaberimobilo koji grip izuzev centra
kruznice, odnosno zajednicke presecne tacke. r'-Jeka to bude krajnja leva tacka
horizontalne linije. Pomerajmo kursor i videcemo da se pri tome edituje samo
horizontalna linija. Pritisnimo taster Enter i svi seiektovani elementi bice povezani i
zajednicki ce se editovati. Odredimo novu referentnu taeku:
** MOVE **
Specify move pOint or [Base pointlCopv/UndoleXitl BEnter
paint)
opcija Base
Specifv base point: INT Enter ( osnap kriterijumom Intersection, za baznu
tacku izaberimo drugo teme slozene linije - taeku Vi ( Vertex ).
** MOVE
Specify move pOint or [Base poinflCooylUndoleXitl INT Enter istim kriterijumom
zadajmo slede6e teme slozene linije - tacku V2, ali sa pritisnutim tasterom SHIFT,
eime prakticno simuliramo opciju Copy. Time se skup objekata kopira na
od pocetnog polozaja za duzinu V1-V2.
Orze6i i dalje pritisnut taster SHIFT pomerajmc polako kUiStJl' udes:lc. metod
zadavanja tacke Direct Distance Entry ) i pojavice se nova ponudena mogucnost
kopiranja skupa objekata za islo rastojanje V1 - V2, slo i prihvatamo klikom levog
tastera misa.
145
** STRETCH **
Primer koriscenja tastera SHIFT,
komande MOVE i opciie Base Point u
grip rezimu
Tako bi mogii i dalje kopirati ova]
skup eiemenata, s tim sto sledece kopiranje
ne mora bitl na udaljenju od Vi - V2, vee n
x rastoianje Vi - V2, tako sto bi kursor
pomeraii za n rastojanja Vi - V2 udesno.
Prekinimo dalje kopiranje pritiskom na ESC.
Jos jedna vazna funkcija tastera
SHIFT je omogu6avanje zadavanja vise
vruCih gripova. Selektujmo polyliniju.
Odaberimo srediste iuka za vruCi grip.
Specilv stretch point or {Base OOintlCoOVIUndoleXitj: @20<O Enter
U ovom siutaju doslo je do poveeanja radijusa kruznog iuka. Komandom UNDO
ponistimoovu promenu:
Command: U Enter
Ponovo selektujmo polyliniju, pritisnimo taster SHIFT i ne pustaju6i ga:
selektujmo sve tri karakteristicne tacke iuka. Sve tri tacke postaju vruei gripovi I
oboji6e se. u c;:veno. Otpustimo taster SHIFT i ponovo selektujmo jedan od vrueih
STRECH
@20<O
146
@20<O Enter
vrednost, ali je editovanje polylinije sasvim drugacije,
bez promene oblika i velicine kruznog luka.
komande u grip rezimu.
STRECH + SHIFT
Primer editovania
polyliniie komandom
STRECH u grip rezimu,
u prvom slucaiu sa
iednim vrucim qripom, a
u druqom slucaju sa til
vruea mira. U oba
slucaja pomeranie ie
@20<O
Cesto se desava da u toku crtanja odredjenih objekata napravimo greske.
Npr. nacrtamo ih u pogresnom nivou, pogresnim Tipom linije iii pogresnom bojol1l.
Takode je moguce pogresiti i geometrijski, zadavanjem pogresnog ugla iii duzine,
pocetne iii krajnje tacke ... U lOm slucaju postoji mogucnosi brisanja lakvih
objekata i crtanje novih, sa podesenim parametrima. Medjutim postoji brzi
jednostavniji nacin, pogotovo ako se radi 0 vecem broju takvih objekata, iii
objektima za tije crtanje je neophodno duze vreme.
Se!ektujmo polyiiniju - slozenu iiniju, tako da joj se pojave plavi topli
gripovi. Ona ]e nacrtana u nivou Pune, u kome se crtaju konturne linije i
prikazana je crvenom bojom. U prototip criezu smo podesili poseban nivo za
s!ozene linije - nivo Siozene i zadatak nam je da poiyliniju prebacimo u taj nivo.
Pritisnimo ikonu Properties sa Object Properties toolbara i aktiviraeemo komandu
PROPERTIES ( DDMODIFY ) kojom se menjaju opste i geometrijske osobine
I "nee,>",,, qener,"or,
, ,
.... _._._ ... __ ... ... ._. I
, thc cr.t i.,y., ,,(tho "liioc,
selektovanog objekta. Otvara se dijalog prozor
Properties, u kome uocavamo opste
geometrijske osobine selektovane slozene iinije.
DijaioCl omzor Modify Polyline komande
DDMOD!FY za editovanje selektovane slozene
Hnije
U delu Genera! uocavamo mogucnost promene
poznatih osobina objekata:
Color. .. - promena boje,
Layer... - promena nivoa,
Linetype ... - promena tipa linije,
Lineweight - promena debljine linije
Thickness - zadavanje visine objekta po z osi
Linetype Scale - zadavanje faktora razmere za
tip linije kojom je objekat nacrian ...
U OVOIll delu prozora, selektujmo
osobinu Layer... pri cemu se omogu6ava
otvaranje padaju6e liste postojecih kreiranih
nivoa. Seiektujmo nivo SIOZ8ne i na ekranu se
menja. boja serekt)vane S!OZ8;le Ilniie u
mageniu.( istovremeno S8 i u samom oljalog
vozoru, pored osobine Color poja\'ljuje iJubicasta bOJa i natpis 8ylayer ). Time je
slozena linija presla u nivo Siozene.
147
U delu Geometry mozemo uociti:
Vertex: - redni broj temena ( npr. 1, 2 ... ) Se!ektujmo ovu osobinu i u prvom
temenu slozene Iinije se pojavljuje X. Pored rednog broja temena pojavljuju se
tasteri sa strelicama za napred i nazad. Njihovim aktiviranjem prelazimo na
slede6e odnosno prethodno teme slozene linije. istovremeno u poljima Vertex X i
Vertex Y program daje koordinate poloz.aja tih temena po x i y osi. Njihovim
selektovanjem program nudi mogucnost izmene vrednosti bilo zadavanjem novih
koordinata, bilo odredivanjem novog polozaja temena kUfsorom misR.
Tasterom ESC izadimo iz grip rezima. U
polju pri vrhu dijalog prozora Properties pise " No
selection ".Drze6i taster SHIFT selektujmo
kruznicu sa leve strane, horizontalnu i vertikalnu
duz koje je seku. U polju pri vrhu sada pise " All
( 3 ) ", a program nudi mogu6nost promene
samo opstih General OSODtna sva tri
selektovana objekta. Time je u stvari aktivirana
komanda DDCHPROP za opste promene vise
selektovanih objekata.
Dijalog prozor Properties komande DDCHPROP
za pro menu opstin osobina vise objekata
Promenimo boju - Color selektovanih objekata u
Blue (plavu) i zadajmo Thickness - visinu 10.
Selektovani objekti su nacrtani plavofl! bojom, a
efekat promene visine mozemo videti na slici u
ovom poglavlju knjige, naslov - Podesavanje
pogieda na crtez - komanda VPOINT.
Ukoliko zelimo da menjamo osobine
pojedinih seiektovanih elemenata, otvori6emo
padaju6u listu u vrhu prozora i umesto opcije Ail ( 3 ), opredeliti se za menjanje
osobina kruznice - opcija Circle ( 1 ), iii linija - opcija Line ( 2 ). Ponovo se
pojavljuje mogu6nost promena i geometrijskih osobina. Za kruznicu to su
koordinate centra po x, y i z osi, vrednost precnika iii poluprecnika, obim-
Circumference, povrsina - Area ... Za liniju to .su koordinate pocetne i krajnje tacke
po x, y i z osi, duzina - Length, ugao u odnosu na x osu - .'lIIgle ...
Za svaki drugi tip seiektovanog objekla daju se raziiCite geometrijske
osobine koje uglavnom predstavljaju one osobine koje smo zadava!i pri iscrtavanju
tih objekata - lukova, po!igona, tacaka, kota... Sa ESC izadimo iz grip rezima, a
pritiskom na taster X u gornjem desnom uglu zatvolimo dijalog prozor Properties.
148
Izvrsimo i jednu geometrijsku promenu na objektu.
desnu horizontalnu duz, i za njen vruc grip odaberimo
Pritisnimo desni taster misa i na Object padajucem
Properties. Otvara se poznati dijalog prozor
nacina za njegovo otvaranje ).
Promenimo tip
Linetype i u padajucoj
isprekidane linije Dashed, Promenimo i
boju - Color u White ( na belom ekranu
bi6e crna ).
U delu prozora Geometry date su
koordinatne tacke pocetka i kraja duzi, S
tim da za pocetnu tacku program uzima
tacku vru6eg gripa, znaci krajnju desnu
tacku. Promenimo samo koordinatu po X
prve tacke, tako sto 6emo selektovaii
natpis Start X. fI.ktivira se polje sa desne
strane gde mozemo uneti koordinatu sa
tastature iii pritiskom na taster Pick Point
uCi u editor za crtanje i kursorom misa iii
Osnap kriterijumom odrediti poloza] tacke.
Zadajmo novu koordinatu po X sa 187.5
na 200. Duz 6e biti produzena za 12.5
mm i bi6e isprekidana.
U ostalim poljima prozora
programdaje informacije 0 prirastaju duz
X. Y i Z osa, kao i duzinu linije - Lenght,
i ugao - Angle koji linija zaklapa sa
pozitivnim pravcem x-ose ( u odnosu na nulti ugao ). Pritiskom na taster X
izadimo iz dijalog prozora, a sa ESC izadimo iz grip rezima.
Edltovanie obiokata II i
Za promenu osobina i geometrije objekata u komandnoj liniji, poziva se
komanda CHANGE, kucanjem na tastaturi:
Command: CHANGE Enter
149
Select obiects' 1 tound selektujmo vertikalnu dui sa desne strane
Select objects: Enter prekidamo daije selektovanje
Specifv chanqe oDin! or (prooertiesl P Enter
Program nudi promenu opstih osobina - Properties iii geometrije - Change point.
Izabrali smo promenu opstih osobina P i Enter.
Enter property to chanGe fColor/Efev/L4 verlL Tvos/itSca/eILWeiqhtffhicknessj:
E Enter
[\Iova opsta osobina objekta - Eievacija, odnosno izdlzanje objekta iznad ravni u
koja) se crta. ( posto se crta u xy ravni to je izdizanje iznad Ie ravni po z osi
StJecilv new eiel/ation <O.OOx 5 Enter zadali smo izdizanje 5 mm
Enter proper/v to change fColorlElevlLAverlLTvpe/itScalelLWeicrhtffhicknessj:
TEnter
Zadajmo i visinu objekta Thickness, ali sa nekom drugom vrednoscu, reeima 15,
jer se eesto ova osobina mesa sa osobinom Elevacije. ( Ovu razliku cemo uoeiti
na jedno] od narednih slika u ovom pogiavlju )
Specitv new thickness <O.OOx 15 Enier
Fnter propert)! to chanqe [ColorlElevlLAveriL Tvoe/itScaleILI,lIeiqh/ffhicknessl
Pritiskom ha Enter, prekidamo ovu komandu. Na ekranu se ne uocava nikakva
promena, jer je dat prikaz crteta u ravni xy.
** l\laoomena Podesavanje tskuce elevacije i visine objekta mazema izvrsiti
komandom ELEV, pri eemu program trail vrednost za elevacliu:
New current elevation < 0.0000 x i vrednost za visinu:
PJel/V" curren! thickness < 0.0000 x s tim da moramo znati da ce se svi objskti
ertati sa zadatom eievacijom i visinom. Zato je bolje, nacrtati sve objekte sa
elevacijom i visinom 0, a zatim selektovanjem onih objekata Kojima je potrebno
zadati visinu iii e!evaciju, j pozivanjem komande CHANGE zadati ieljene vrednosti.
Komanda CHPROP se koristi samo za promene opstih osobina objekata:
Command,',CHPROP Entel
i50
zeljene objekte i sa Enter prekidamo selektovanje,
promena opstih osobina objekata: bOje, nivoa, tipa lini]e,
i visine. Pritiskom na ESC prekinimo ovu komandu.
mogu se menjali na osnovu svih iii pojedinih
objekta, koristeci komandu PAINTER.
Select Source Object: Program trazi aa selektujemo referemni objekat, neka to
bude crna ve,tikaina duz.
Current active settinqs: C%r Laver Ltvpe {!scale Thickness
PlotS/vie Text Dim Hatch
Select destfhation ob/ectfs) or [Settiric/st. SEnter Kursor se pretvara u kvadratic
sa simbolom celke, a program ispisuje u komandnoj liniji koje su to aktivne
oscbine referentnog objekta, kOje ce se primeniti na druge objekte. Ukoliko ne
zelimo da se sve osobine prenose, izabracemo opciju Settings (S i Enter) pri
cemu se otvara dijaiog prowr Property Settings u kome mozemo odrediti osobine
refereninog objekta koje ce se koristiti.
Color
PLayer
W Linetvpe
rJ" Scale
Lineweight
r Thickne"s
Special Propertie::>
\v'hite
Pune
ByLayer
15
P Te::t rv Jiatch
DHalog prozor Property
Settinqs komande
PAINTER Ii kame se
odredl.lju osobine
referentnog obiekta, koie
ce 58 prenoslti na o13tale
odabrane obiekte
Isklucivanjem prekidaca
ispred naziva osobina
oojekta eliminisemo
prenosenje
osobine
objekta
objekat.
prekidae
na
odgovarajuce
refereninog
neki izabrani
Iskljucimo
za visinu
Thickness i sa OK
izadimo iz dijalog prozora. Na komandnoj liniji se ispisuje poruka sa novim
osobinama koje se prenose ( uocavamo da nema osobine Thickness), i kojom
program trazi selektovanje objekta kome zelimo promentit osobine na osnovu
osobina referentnog objekta:
Current active settin.os: CD/or Laver LtVD6 [tscale Linevveio17t text Dkn l-fafch
Select d9stination obiect(s) or [SeUir7crs7:1 tound seiektujmo srednju vertikalnu
duz.
Select destination ob/eet(s) or [SettinC/s7: Enter iziazimo iz komande.
Program Je promenio osobine srednje duzi u skiadu sa osobinama desne
duii, ali bez promene visine. Da bi smo mogli uociti osobine objekata: visinu -
Thickness i izdizanje - Eievation, objasnicemo mogucnost prikazivanja crteza u
izometrlji.
151
Ova komanda se nalazi na padajucem meniju: View>3D Views>
Viewpoint, iii se unosi sa tastature:
Command: VPOINT Enter
Rotatel<View Doin!> <0.00,0.00, 1.00x
Aktivna opcija komande je view point, kojom se postavlja pogled na osnovu
jedinicnih vrednosti po X, Y i Z osi. Tekuea vrednost je 0,0,1 i predstavija pogled
odozgo - Top view na xy ravan u kojoj smo i ertali. Kombinacijom jedinicnih
pozitivnih i negativnih vrednosti, kao i nultih vrednosti po X, Y i Z osi dobijamo i
ostale poglede:
X = 0; Y = 0; Z = -1; - pogled odozdo - Bottom view
X = -1; Y = 0; Z = 0; - pogled sa !eve strane - Left view
X = 1; Y = 0; Z = 0; - pogled sa desne strane - Flight view
X = 0; Y = -1; Z = 0; - pogled sa prednje strane - Front view
X = 0; Y = 1; Z = 0; - pogled sa zadnje strane - Back view
X = -1; Y = -1; Z = i; - izometrijski pogled sa prednje leve strane - SW Isometric
( pogled sa jugozapada )
X = 1; Y = -1; Z == 1; - izometrijski pogled sa prednje desne strane - SE
Isometric ( jugoistok )
X = 1; Y = 1; Z = 1; - izometrijski pogled sa zadnje desne strane - NE Isometric
( severoistok )
X = -1; Y = 1; Z = 1; - izometrijski pogled sa zadnje leve strane - NW Isometric
( severozapad ).
3D
Hide.
"iiev,}point Presets:, , ,
\/iev''!point
plan VielAl
Shade
Render
Display
T Ctolbars. , .
Bottom
Left
Rh;Jht
Front
E:ack
5\,1/ Isometric
SE Isometric
NE Isome.tric
f',l'".',:, Isometric
izabrati opciju Viewpoint Presets
mozemo zadati ugao novog pogleda.
152
Padajuci podmeni View>3D Views
** Napomena Svi ovi pogledi mogu se
zadati i ikonama sa Viewpoint toolbara iii
sa Standard tolbara, pritiskom na ikonu
Named Views, pri cemu se dobija
padajuCi tool bar navedenih ikona. Takode
se otvaranjem View menija i izborom
natpisa 3D Views otvara padaju6i
podmeni na kojem mozemo uociti svih
deset pogleda i selektovanjem odabrati
jedan od njih. Ukoliko nas ne zadovoljava
ni jedan od ponudenih pogleda, mozemo
kojim se otvara istoimeni dijalog prozor, gde
Odaberimo izometrijski pogled sa prednje leve strane - SW
.F?otatel<View poJi7!> <0.00.0.00.1.00x -1,-1,1 Enter
f\ia ekranu se pojavljuje izometrijski prikaz crteza u kome
elevacija nacrtanih objekata.
-----
//
//)
... .. r--
r"'''
/'
.. ../.-" ..
.....,...
SW izometriji sa
uocenom visinom
elevacijom
objekata
Uocavamo da plava
kruznica plave
duzi imaju visinu -
Thickness ( podesili
smo je na 10 mm u komandi DDCHPROP ). Crna duz na tre60j kruznici osim
visine ( 15 mm ) ima i Elevaciju od 5mm ( ne lezi u ravni u kojoj su svi ostali
objekti ), a koju smo podesili komandom CHANGE. Crna duz na srednjoj kruznici,
kOja je osobine dobila od erne duzi na treeoj kruznici, nema visinu jer smo tu
osobinu iskljucili u prozoru Property Settings, ali nema ni elevaciju, jer se ova
osobina ne prenosi komandom PAINTER. Svi ostali elementi su u XV ravni bez
visine i elevacije. Uve6ajmo komandom ZOOM plavu kruznicu i duzi visine 10 mm.
Kreiranje I
VIEW
Ovom komandom se omogu6ava zaplslvanje teku6eg pogleda na crtez
pod zeljenim nazivom, kao i brisanje i prikazivanje sacuvanih pogleda na ekran.
Zapamti6emo teku6i prikaz crteza u izometriji pod nazivom Izometrija. Komandu
VIEW mozemo otkucati na tastaturi, iii je pozvati sa View menija, natpis Named
Views ...
Command: VIEW Enter otvara se dijalog
prozor View u kome pritiskom na taster New ...
otvaramo novi dijalog prozor New View za
zadavanje imena trenutnom pogledu.
Dijaiog prozor !\jew View za zadavanie imena
novom pogledu
U polje View name upiimo naziv Izometrija.
Sa OK izadimo iz dijalog prozora.
153
U dija!og prozoru View uocavamo novi pogled pod imenom Izometrija. Sa
OK izadimo i iz ovog dijalog prozora.
Vratimo prikaz crteza na pogJed odoZ90 - Top view, tako sio otvaramo
padaju6i melli view, pritisnemo natpis 3D Views i na podmeniju aktiviramo opciju
Top. Ukoliko bi zeleii ponovo da postavimo prikaz crteza zadat pod imenom
izometrija, pozvacemo komandu ViEW.
Command: VIEW Enier
. Ot:. : J Cancel
Dija!og pmzor View za
zadavanie tekuceg
f!Qg1eda crteza
Oivara se dijaiog prozor
u kome seiektujmo
naziv pogleda -
lzometrija i pritiskom na
taster Set Current
postavljamo taj pogJed za
tekuci. ( Ova smo mogli
uraditi i dvok!ikom levog.
tastera misa na naziv Izometrija ).
Pritiskom
na taster OK
program ponovo
iscrtava zadati
pogled crteZa.
Izqied
sacuvanog
pogleda crteza
komandom
VIEW, pod
nazivom
Izamettija
POGlIVUE11
Izrada
Najpre cemo nacrtati jedno pojednostavljeno skoisko zaglavlje sa okvirom
za format A4, koga cemo zapamtiti na disku biok - simbol, kako bi ga mogli
unositi u bilo koji crtez gde se lrazi ovakav okvir i zaglavije. }\ktivirajmo komandu
NEW i u Auto CAD 2002 Today dijaiog prozoru, za proto!ip odaberimo fajl ForTna!
A4.dwt Snimimo crtez komandom SAVE pod nazivom Primer.
Nacrtacemo okvir za format A4 ( 210 x 297 mm ) koji je na rastojanju 17.8 mm
ad leve ivice i po 5mm od desne, gomje i donje ivice. Teku6i nivo je Pune.
Zadajemo komandu za crtanje pravougaonika:
Command: rectang
Specify first comer ooint or [ChamferIElevationIFt/fetffhicknessNilidth!: 17.8,5 Enter
Specify other comer point or [Dimensions!.- @i87.2,287 Enter
Komandom ZOOM opcijom All, prikazimo graniee crteza na ekranu:
Command Z Enter ( koristimo skracenicu )
Specify comer of wirldaw, enter a scale factor (nX or nXp). or
[A.IIICenterIDvnamicIExtents/PreviousIScale/!;J!i"ndowl <rea! time>: .A. Enter
Pritisnimo ikonu Object Snap Settings sa Object Snap Too/bam i u dijalog prozoru
Drafting Settings, kartica Objekt Snap, podesimo fiksne osnap kriterijume
intersection, Endpoint i Middpoint. Aktivirajmo pomocni alat na status iiniji.
Kdmandom EXPLODE sa Modify menija rastavimo nacrtani pravpugaonikna 4
duzi:
Command: _explode
Select objects: 1 found selektujmo pravougaonik u bilo kojoj tacki.
Select obiects: Enter
f'(opirajmo donju stranicu na rastojanju od i5 mm po vertikali:
Command: _copy
Select objects: 1 found selektujmo donju stranicu okvira
Select obiects: Enter
Specify base point or displacement, or [tviu/tip/el" kursorom odaberimo neku
tacku na ekranu
second point 0/ ai'so/acernent or <use firs: CI.-':,:r;;' as d/splacerneni>:
@15<90 Enter
hiacrta!i smo gornju liniju zaglavija.
Podeiimo levu stranicu okvira na dva deia - :spod i iznad gOrllJ8 iinije zaglavlja:
155
Command: _break Select object selektujmo levu stranicu okvira u bilo kojoj tacki.
Speclfv second break point or (Firs! point!: FEnter biramo opciju trazenja
tacke prekida
Specitv' first break pOI/It: ( fiksnim osnap kriterijumom odredimo presecnu tacku
leve stranice okvira i gornje linije zaglavlja )
Soeclfv second break point: @ Enter ne zelimo brisanje deia linije vee samo
prekid stranice u selektovanoj tacki, na gornji duzi dec i donji kraci deo.
Komandom ZOOM opeija Window ( misem ) uvecajmo zaglavije preko celog
ekrana. Selektujmo donji kraci deo na levoj stranici okvira. Pojavljuju se tri topla
gripa, na krajevima i sredini duzi. Za vruci grip seiektujmo sredisnju tacku.
** STRETCH **
Specitv stretch point or [Base poinflCopvlUndofeXitj: CEnter biramo opeiju Copy
** STRETCH (multiple) *'
Specitv stretch point or [Base poir7fICopVlUndoleXit!: @15<O Enter kopiramo dut
na rastojanju 15 mm po x-os!. Slede dalja kopiranja:
** STRETCH (multiple) **
Spec/tv stretch {)oir7i or (Base DoinflCopvlUndofeXit]: @35<O Enter
S{)ecitv stretch point or [Base pointICopv/UndoleXit!: @60<O Enter
Soecitv stretch point or [Base pointlCopvlUndoleXitI @142.2<O Enter
Specitv stretch .ooint or [Base POinfICopv/UndoleXit!: @157.2<O Enter
** STRETCH (multiple) **
?pecitV stretch point or rBase poi'7t1CopvIUndoleXit[- Enter Zavrsili smo crtanje
vertikalnih linija zaglavlja i sa pritiskom na laster ESC izadimo iz Grip rezima.
Nacrtane vertikalne linije zaglavlia
Prve dve vertikalne kopirane linije ( na rastojanju od 15 i 35 mm od okvira ) se
crtaju tankom linijom pa 6emo ih editovati komandom PROPERTIES, tako sto
cemo pritisnuti ikonu Properties na Object Properties toolbaru. Selektova6emo dve
pomenute vertikalne linije, pri cemu se pojavljuju plavi gripovi. U dijalog prozoru
Properties aktiviramo natpis Layer i otvaramo padajucu listu sa prikazom
postojecih nivoa. Selektujmo naziv Kote i prve dve vertikalne linije zaglavlja bice
nacrtane ern om bojom nivoa Kote. Zatvorimo dijalog prozor Properties.
Ostale horizontalne linije koje cemo crtati su tanke linije, pa zato
izaberimo nivo Kote za teku6i nivo.
Command: LINE Enter
156
SpeC/Iv tirst pO/ht: 17.8,10 Enter
Specitv next point or [Undo!: PER
Perpendikular i pokazimo trecu kopiranu
od okvira )
Enter odaberimo Osnap kriterijum
vertikalnu duz na rastojanju od 60 mm
S{)ecitv next pOli]! or [Undor Enter nacrtana je horizontalna linija koju
kopiramo na rastojanju od 5 mm po vertikaii:
Command: _copy
Select objects; 1 tound selektujmo prethodno nacrtanu liniju
Select objects; Enter ne selektujemo dalje
Specitv base point or disp/acement, or [Multiple!: kliknimo misem u bilo kojoj
tacki na crtezu
Specitv second point ot dis{)iacement or <use first ooin! as dis{)lacementx
@5<90 Enter
Ostaje nam da nacrtamo jos jednu horizontalnu duz koja deli poslednju rubriku
zaglavlja sa desne strane:
Command: LINE Enter
Specitv first point: _mid of fiksnim osnap kriterijumom Midpoint odredimo
sredisnju tacku poslednje kopirane vertikalne duzi sa desne strane.
SoeCllv next pOlht or [Undo]: PER Enter Osnap kriterijumom Perpendicular
selektujmo desnu stranicu okvira u bilo kojoj tacki.
Soecity next oOlht or [Undo}: Enter
Kompietno nacrtane linije skoiskog z g l v l j ~
Time su sve linije okvira i zaglavlja nacrtane. Ostaje da popunimo zaglavlje
tekstom i da napravimo atribute.
Podesimo nivo Tekst ( sa plavom bojom ) za tekuci. Pozovimo
komandom STYLE dijalog prozor Text Style u kome cemo kreirati novi tekstualni
stil. Pritisnimo taster New ... i u dijalog prozoru New tekst style u polje za Style
Name upisimo naziv stila ZAGLAVLJE.
Sa OK vratimo se u prethodni prozor i za font odaberimo YU Helveticu Regular,
sa visinam slova - Neight 0.00. Pritisnimo taster Apply, a zatim i Close i za tekuci
stil smo podesili stil ZAGLAVLJE.
Komandom OTEXT ispisacemo konstantne vrednosti teksta:
Command: OTEXT Enter
Speedy start pOlht of text or (JustitvlStvle /; 19.5,6 Enter pocetna tatka teksta
157
SDecdv heiaht < >: 2.5 Enter visina slova
Speclfv rotation angie of text <0.0>: Enter ugao zakretanja teksta
enter text: Pregled. Enter
Enter text: Enter Jos jednim priliskom na Enter, ponavljamo komandu DTEXT:
Command: DTFXT Speedy start point of text or !-lusttfvlSfvle 1: @5<90 Enter
Pocetak novog teksta zadaJemo relaiivnom koordinatom u odnosu na pocetak
preihodnog teksta.
SDecifv heiqht <2.50>: Enler ostaje iSla visina teksta
SPeedv rotation angle of text <0.0>: Enter
Enter text: Crtao Enter
Enter text: Enter
Tekst: Datum, ime, Skala, Smer i Razred napisacema u jed nom redu, sa
koordinatom pocetka teksta 37,16:
DTEXT Specd" start point 0/ text 0,' [Justtiv/Stvlel.- 37,16 Enter
Visina teksta i ugao ostaju isti, a lekst unosimo :sa lastature:
EnteF text: Datym Ime Skala Smer Razred Enter
( razmake izmedu teksta adredujemo taka da teks! pastavimo kao na slici ispod )
Enter text: Enter
izqied SkO!SKOQ zaglavija
Tekst Vezba br. upisujema istom komandom i sa istim parametrima, a sa
koordinatama pocetne tacke ( 177, 9 ).
Ime skole ( u kojoj autor radi ), ispisacemo visinom slova od 3.5mm, i sa
centralnim poravnavanjem teksta - Center.
DT.:':XT Soecilv staFf ooin! of text or [,jusfltv/Stylel: J Enter biramo opciju
poravnavanja teksta Justify,
Fnter an option !AiiqnIFdICenteF/MiddieIRiqh!iTUTCiTR/MUil4C//'vlR/BUBC/BRl'
CEnter opcija poravnavanja teksta Center,
Spec/fv center ooint of text: 1 i 8.9,13 Enter koordmate centrainae tacke teksta,
Soecltv height <2.50 x 3.5 Enter menjamo visinu teksta na 3,5 r:n m,
SpeC/tv rotation anGie of text <0.0>: Enter nema roiacije ugla leksta,
tex:, SKOL...L, Ente;- no red teksta
D/WiDOVIC" OBREi-JOVAC Enter
program smesta tekst u
Ostaje jos da kreiramo atribute, komandom DDATTDEF. Pre toga,
nacrtajmo pomocne iinije, koje predstavljaju dijagonale u eetiri pravougaonika gae
se upisuju datumi i imena onih koji ertaju i pregledaju ertez.
f(oristicemo komandu LINE i fiksne Osnap kriterijume intersection i Endpoint.
Preseei tih dijagonaJa ce nam biti tacke unosa teksta atributa, a poravnavanje ce
biti centralno - Middle.
Definisimo prvi atribut komandom DDATTDEF pri ceillu se otvara dijalog prozor
Attribute Definition. Kod svih atributa koje cemo kreirati, svi prekidaci u polju
Mode su iskljuceni. Za prvi atribut u poiju Tag, upisimo 00.00.00. a u polju
Prompt pitanje: Datum ertania. Poravnavanje teksta - Justification je Middle, stil
ZAGUWLJE, a visina slova 2.5. Ugao je O. Pritiskom na prekidac Pick Point,
izadimo iz dijalog prozora i u pravougaoniku za upis datuma ertanja, fiksnim osnap
kriterijumom odredimo tacku preseka dijagonala. Po povratku u dijaiog prozor, sa
OK potvrdjujemo nas izbor i prv'i atribut bice kreiran. potpuno identiean nacin
kreiracemo i ostala tri atributa. Svi parametri su isti kao kod prethodnog definisania
atributa, jedino se vrednosti za Tag i Prompt menjaju.
Za drugi atribut Tag je - 00.00.00. a Prompt - Datum pregleda.
Za treci atribut Tag je CRTAO, a Prompt - ime crtaca.
Za cetvrti atribut, Tag je PREGLED,l\O, a Prompt - Ime pregledaea.
Peti, sesti i sedmi atribut,. imaju poravnavanje teksta left, a pocetne tacke
zadajemo koordinatama u samom dijalog prozoru.
Za pet! atribut, Tag je SMER, a Prompt - Upis! smer, X: 162, Y: 7.
Za sesti atribut, Tag je XX, a Prompt - Upisi razred, X: 193, y: 15.
Za sedmi atribut, Tag je YY, a Prompt ie Upisi broj vezbe, X: 195, Y: 8.
.Ovim smo definisali sve atribute zaglavlja. Izbrisimo pomocne dijagonale sa
ERASE.
Izoled zaglaviia sa definisanim atributima
Formirajmo biok koji cemo zapamtiti na disku kao zaseban fajl,
komandom WBLOCK. Otvara se dijalog prozor Write Block. U polju Source
ukljucimo prekidac Entire drawing, Cime SA ceo crtez snima kao simbol.
U polju Destination za ime faiia - File name upisimo naziv Sko/sko
OVl''f1 U poiju Loca.tion prihvatlr1l0 putanju srHfTlarlja. faj:ct -
/0Je5 [AutoeAD 2002. Za jedinice izaberimo milimetre. Sa OK potvrdimo
podesavanja, eime je ertez primer 1 snimijen na disk kao faii pod nazivom Skolsko
zagiavJie. Ovirn ie zavrsen prvi deo priprerne teilnicke dokumen.aciie.
159
** Napomena Ovo je jedno od najjednostavnijih zaglavlja koje se koristi,
ali je princip izrade svakog slozenijeg zaglavlja isti. Na vama ostaje da izaberete
odgovarajuce zaglavlje i da ga kroz vezbu i nacrtate.
Sledi crtanje jednog primera iz masinstva. Radi vezbe, ponovieemo neke
radnje koje su vee opisane u ovoj knjizi, ali se i upoznati sa nekim novim
komandama. Zadajmo komandu NEW pri cemu S8 otvara dijalog prozor AutoCAD
2002 Today u kome biramo opciju Template i prototip fa]1 Format A4.dwt
!{'j
ru
~ 9
o
m
Na Toots meniju izaberimo natpis Drafting
Settings time otvaramo istoimeni dijalog
prozor. U kartici Snap and Grid, podesimo
vrednosti pomoenih alata Snap i Grid na 5
po x i y-osi. Sa OK izadimo iz dijalog
prozora i pozovimo komandu LAYER. U
dijalog prozoru Layer Properties Manager,
tasterom New kreirajmo novi nivo Pomocne,
sa kontinualnim tipom iinije, debljinom
default i sa White bOjom. Podesimo ga za
teku6i - Current i pritisnimo OK. Komandom
ZOOM i opcijom All, prikazimo ceo proslor
crteza na ekran.
Izgled iskotiranog crteza kon cemo
nacrtati kao primer vezban;a crtanja u
ravni
Crtez snimimo komandom SAVE i nazovimo
ga Postolje.dwg. Na slici je dat izgled
iskotiranog crteza. SledeCi postupak ]e samo
jed an od nacina da se nacrta ovakav crtez.
KLINE
Najpre crtamo dYe pomocne linije pod pravim uglom, ko]e se seku u tacki
sa koordinatama 150,150. Koristimo novu komandu za crtanje prave - XLiNE koja
se nalazi na Draw meniju, natpis Construction Line, a istoimena ikona nalazi se
na Draw ioolbaru.
Command' XLlf\!E Enter
Specifv a point or [Hor/VerIAnq/BisectIOffset!: 150,150 Enter zadali smo tacku kroz
koju prolaze pomo6ne linije. Funkcijskirn tasterom F8 ukljucimo pom06ni ala!
ORTHO.
160
Saecifv throuah ao/nt <GItha on>
Misem pomerimo kursor u pravcu x-ose ( leva iii desno od odabrane lacke )
kliknimo levim tasterom. Nacrtaee se horizontalna prava.
Specifv through point: misem pomerimo kursor u pravcu y-ose ( gore iii dole )
pritisnimo levi taster misa. Nacrtaee se i vertikalna prava. Pritisnimo Enter
prekinimo dalje crtanje pomoenih linija.
Specifv throuah point: Enter
Ostale opcije komande XLiNE su:
Horizontal i Vertical - opcije kojima bi se odlucili za jedan od ponudenih pravaca.
Program trazi polozaj tacke kroz koju iscrtava pravu paralelnu x, odnosno y-osi.
Angle - crtanje prave pomQGu ugla i tacke kroz koju prava prolazi.
Reference - crtanje prave u odnosu na izabrani linijski objekat.
Bisect - crtanje simetrale ugla.
Offset crtanje paralelne prave na zadatom rastojanju od selektovanog
pravolinijskog objekta (duzi, prave, linijskog segmenta polylinije ... )
Podesimo nivo Pune za tekuei. t'lacrtaeemo sve kruznice u donjoj
projekciji. Aktivirajmo ikonu Object Snap 'Settings iz istoimenog toolbara i
podesimo fiksne Osnap kriterijume u dijaiog prozoru Os nap Settings. Odaberimo
kriterijume Intersection i Center. Pritisnimo OK. Aktivirajmo pomoeni alai OSNAP
u status liniji ..
Command: _circle
Saecifv center pOint for circle or (sP/PP/Tfr (tan fan radius)}: fiksnim osnapom
odredimo tacku preseka pravih,
Saecdv radius of circle or (Diameter!' 10 Enter nacrtali smo kruznicu poluprecnika
10 mm.
Sledeee dve kruznice crtamo komandom OFFSET: Command' OFFSET Enter
Specify offset distance or [Throuah} <Throuqh>: 10 Enter
Select obiect to offset or <exit>: selektujmo nacrtanu kruznicu
Specifv aoint on side to offset:
Dovedimo kursor u bilo koju tacku van kruznice i kliknimo levim taste rom misa.
Select object to offset or <exit>: selektujmo novu nacrtanu kruznicu,
Specdv point on Side to offset: Pokazimo ope! na prostor izvan kruznice.
Select object to offset or <exit>: Enter
Nacrtajmo los dve kruznice komandom CIRCLE.
Command: circle S/Jecdv center /Joint for circle or (SP/2PlTtr (tan tan radius)!'
Osnapom odredimo cenlar prethodnit-, kruznlca
161
Saeclfvradius.af circle or [Diameter! <10.00>: 45 Enter
Command: circ/eSoeclfv center point for circle or !SP/2P/Ttr (ian tan radius)/:
( isti centar
Speci!v radius of circle or [Diameter!: <45.00>: 75 Enter
170ied crtez3 nakon crtanja 5 koncentricnih kruznica
Nacrtacemo sledece eetiri kruznice preenika i 5
AutoCad-ovih jedinica - mm, a eiji se centi nalaze u
tackama preseka najvece kruznice i pomocnih pravih. Prvu
kruznicu crlamo komandom CiRCLE:
Command: circle
Specdv center point for circle or [3P/?PlTtr (tan tan radius)): odredimo tacku
preseka horizontaine prave i najvece kruznice, ( izaberimo tacku sa leve strane
Specdv radius of circle or [Diameter!: > <75.00>: d Enter zadajemo precnik
Specifv diameter of circie <15000>: 15 Enter
"'lovu kruinicu cema iskopirati komandom ARRAY i opcijom Polar:
Command: _array U istoimenom dijalog prozoru ukljucimo prekidac Polar Array.
Za Centar pOint - centar rotacije izaberimo centa( kruznica, odnosno presecnu
ta6ku pomDcnih plavih ( 150, 150 ). Izaberimo metod zadavanja - Total number
of items & Angle to fm - braj kopija i ugao kopiranja, te zadajmo broj kopiranja
4 i ugao 360. Pritisnimo taster Select objects i u editoru za crtanje selektujmo
prethodno nacrtanu kruznicu preenika 15 min. Sa Enter se vracamo u dijalog
prozor gde se ispisuje '1 objects selected Posto se kruznica polarno kopira, sve
Cente/ point.

'U
! I CJ
II
1'-----
01:
. ," :-. Method :;,nd 6il.le.:, ..... .
...____ ___...__ .....__................_ .............
'::'.ngle loiill
I
Tip
[.:;ncel
.." Mgt'.:t. : l
___ _____ ._. __ . ___
Belp
162
jedno je da Ii je ukljueen
prekidac Rotate items as
copied. Sa OK izadimo iz
dijalog prozora i program
iscrla'/8 jos tri kruznice u
presecnim
pomocnih Iinija
kruznice.
taekama
velike
POdesavanle u dija!og
prozoru Array za kruzno
kopiranje objekata -
orelia POlar Array
Treca konceniricna kruinica se ne vidi u drugoj orojekciji pa se crta
Isprekidanim linijama. Zato cemo je editovati komandom DDMODiFY, odnosno
pritiskom na ikonu Properties sa Object Properties toolbara. Otvara se istoimeni
dijaiog prozor. Selektujmo !reeu koncentrienu kruznicu prscnika 60mm.
Pritisnimo natpis Layer... i u padajucoj iisH sa imenrma postojeCih nivoa,
selektujmo nivo isprekictane. Program iscrtava ire6u kruznicu isprekidanim iinijama
i svetlo piavom bojom - Cyan. isti nacin editujmo najvecu kruznicu , tako s10
cemo je prevesti u nivo Ose. 8ice isertana tipam linije Center i zelenom bojom -
Properties ikonom sa znakom X u gornjem desnom uglu.
izgled crteza nakon kopirania kruznica
komandom ARRAY I editovanjem komandom
DDMODiFY
Siedi crtanje spoljasnje konture. Posto se radi 0
crianju kvaolata, sa zaobijenim i oborenim ivicama,
za crtanje kvadrata koristimo komadu POLYGON:
Command _polygon
Enter number of sides < x 4 Enter broj
stranica kvadrata je 4.
Spec/tv center of DoiVQon or {cdqeJ:
osnapom odredimo centar koncentricnih kruznica.
Fiksnim
Et7ter an option {Inscribed in circ!e/Circumscrtbed about circle! <Ix cEnter
odabiramo opciju crtanja kvadrata oko zamisljene kruinice.
Specltv radius of circle: 95 Enter posto je duzina stranice kvadrata i 90,
poiuprecnik kruznice oko koje se crta kvadrat je 95.
Sledi obaranje ivica i izrada radijusa nacrtanog kvadrata. Pre toga moramo
rastaviti kvadrat na eetiri stranice komandom EXPLODE, jer ako bi pokusali da
oborimo ivice na jed nom temenu kvadrata, oborile bi se i na ostalim temenima.
Command: _explode
Select objects: 1 found
Select objects: Enter
selektujmo kvadrat
Zaoblimo iviee gornjeg levog i donjeg desnog temena kvadrata radijusom 30.
Command: _fillet
Current settinos. Mode - TRIM, RadliJs - 10.00
Select first obieet or (Polv1ine/Radius/Trimj: rEnter zadajemo nov radijus 30,
Select first object or [Folvline/RadiusITrirnl: seiekiuJmo gornju snanicu kvadrata,
Select second object: Selektujmo levu vertikalnu stranicu kvadrata .
Command: FILLET Enter
163
Current settings: Mode - TRIM, Radius - 30.00
Selec! first object or [PoMlneIRadiuslTriml' selektujmo donju stranicu kvadrata,
Select second object: selektujmo desnu stranicu kvadrata. Temena su zaobljena.
Sledl obaranje ivica ostala dva temena kvadrata:
Command: _chamfer
(TRIM mode) Current chamfer Dist1 - 10.00, Dis!? - 10.00
Select first line or [Dolvline/Distance/AnqlelTrim/Methodl' d Enter
SaBcifv first chamfer distance <10.00>: 40 Enter Nova vrednost Distance
Specify second chamfer distance <40.00>: Enter ista vrednost i po drugoj stranici
Select first line or (PoMine/Distance/AnqlelTrimIMethodl selektujmo gornju stranicu
Select second lir7e: i desnu stranicu kvadrata.
Ponovimo ovu komandu, ali selektujmo donju i levu stranicu kvadrata.
Izgled crteza nakon crtanja konture kvadratnog
oblika sa zaobiienim i oborenim ivicama
Drugu projekciju crtamo koristeci razlicite
metode. To nije najbrzi nacin. ali ima za cilj vezbanje
razlicitih postupaka crtanja, sa upotrebom sto vise
razlicitih komandi. Najpre cemo nacrtati dYe pomocne
linije. Podesimo nivo Pomocne, za tekuci nivo.
Command: xline
Soeclfv a point or [Horl'ver/AnqlBisectIOffsetl a
Enter
Biramo novu opciju Offset kojom se crtaju paralelne prave na zadatom rastojanju.
Specifv offset distance or [Through! <10.00>: 95 Enter ;astojanje je 95.
Select a line object: selektujmo vertikafnu pravu
Specify side to offset: Dovedimo kursor sa leve strane prave i kliknimo levim
tasterom misa. Nacrtace se vertikalna prava koja ima isti pravac kao leva stranica
kvadrata.
Select a line object: Enter
Command: _xline
Ne crtamo vise paralelne prave.
Speclfv a point or [HorNerIAnq/BisectIOffsetl h Enter crtamo jednu horizontalnu
pravu:
Speclfv through point: 50,350' Enter prava prolazi kroz tacku sa zadatim
koordinatama.
Specify through point: Enter
Posto je nova prava nacrtana van granica naseg crteza, ana se ne vidi na ekranu.
Drzeci srednji taster misa i pomerajuci kursor na dole, aktiviramo komandu PAN
164
kojom omogucujemo pomeranje prikaza crteza, sve dok ne budemo videli i novu
nacrtanu pravu. Presek te dve prave bice pocetna tacka konture u prvoj projekciji.
Sledi vezbanje postupka crtanja, koristeci pomocne alate GRID, SNAP,
ORTHO i COORDS. Najpre podesimo granice crteza, novom komandom LIMITS u
skladu sa veliCinom naseg crteza.
Command: LIMITS Enter Reset Madei space limits:
Speclfv lower left comer or [ON/OFF] <000,0.00>: Enter slazemo se da donji
levi ugao bude u koordinatnom pocetku
Specify upper right comer <210.00.297.00x 300,500 Enter zadali smo nove
koordinate.
Posle svake promene granica crteza, praviio je da se granice prikazu na celom
ekranu, komandom ZOOM i opcijom .AJI:
Command: ZOOM Enter
Soecifv comer of window, enter a scale factor (nX or nXP), or
[AIIICenterIDvnamic/Extents/PreviousIScalel/iVindow! <real time>: A Enter
Ukljucimo funkcijski taster F7 ( iii dVostrukim klikom levog tastera misa na
taster GRID na status liniji ). U limitiranim granicama crteza pojavljuju se tacke,
koje su na medusobnom rastojanju od Smm_ Uvecajmo gornji deo crieza
komandom ZOOM ( pomocu misa ), tako da se vidi presek dYe nove prave i
prostor iznad horizontalne prave. Ukoliko bi poviacili kursor po ekranu, on bi se
kretao i izmedju tacaka. Zato aktivirajmo alat SNft.P - funkcijskim tasterom _ F9 iii
dvostrukim klikom misa na istoimenom natpisu na status liniji. Sada se kursor
skokovito krece samo po tackama GRIO-a na ekranu, sto se vidi i u prikazu
koordinata u statusnoj liniji ( vrednost koordinata se menja pri prelasku na susednu
tacku za tacno 5 mm ). Ukljucimo nivo Pune za tekuci nivo. Ukljucen je pomocni .
alat ORTHO. Crtamo prvu konturnu liniju komandom LINE:
Command: LINE Enter
Speclfv first point: Izaberimo osnap kriterijumom tacku preseka pravih. ( 55,350 )
Speclfv next point or [Undo!xCoords off> <Coords on> Pritisnimo dva puta
taster F6, kojim se ukljucuje i iskljucuje pomocni alat COORDS. Prvim pritiskom na
F6, iskljucuje se prikazivanje koordinata na statusnoj liniji. Drugim pritiskom, na
statusnoj liniji se pokazuju relativne koordinate u odnosu na posiednje izabranu
tacku.
$Decifv next /Joint or [Undo!: poviacimo kursor udesno i posmatrajmo koordinate
na statusnoj liniji. U trenutku kada se pojavi vrednost 190.00<0.0, levim
taslerom misa. ~ ~ c r t n je prva konturna linija.
Specdv next point or {Undol: povlacimo kursor nagore, dok
25.00<90.0
povlaCimo kursor ulevo dok se ne pojavi vrednost
Speclfv next point or [Undo/: CEnter biramo opeiju Ciose cime se erta i
posiednja p;avougaonika.
Primer crtania pomocu
a!ata GRIP, SNAP,
ORTHO i COORDS
............. .. " .... "' ................. ., .. .. ?"" .. .. ,.,. .... .. " ..... ..
.. It of .... " .. .... ., ." ...... .. .. ................ '" .. " .. " .. I' .... It .. '" .. ..
. iskijucimo sve pomocne alate i izbrisimo obe pomocne Iinije komandom
ERASE. Prikazimo ceo crtez komandom ZOOlvl i opcijom All, a zatim istom
komandom opcijom WindoM, uvecajmo drugu - donju projekciju. Naertacemo
nekoliko vertika!nih pomocnih linija. Podesimo nivo Pomocne za tekuci. Za fiksni
Osnap podesimo samo kriterijum Intersection, ( pritiskom na ikonu Object Snap
Settings na Object Snap toolabaru ).
Command: Jline
Specify a point or [HorIVerIAnq/BisectIOffset[- V Enter opeija ertanja vertikala
Soec/Iv throuoh {Joint: za tacke prolaza pravih odredimo sve tacke preseka
/
"
horizontalne . pomocne linije svih
kruznica, ali samo na levoj po!ovini
projekcije. Prekinimo dalje crtanje sa Enter
Prikaz crteza nakon iscrtavanja
pomocnih Hniia komandom XUNE
Komandom ZOOM PAN uvecajmo i
prikazimo gornji deo crleza u kome se
crta prva projekcija. Podesimo nivo Pune
za tekuCi. Nacrtajmo dve duzi na prvaj i
trecoj pomocnoj vertikalnoj liniji ( gledajuci
sleva na desno ), koje predstavljaju olvor
u prvoj projekciji.
Command: _line
Spec/Iv first pomt: odaberimo tacku
preseka prve pomocne vertikalne !inije i
donje konturne Ilnije prve projekcije - tacka T1
Speclfv next pOint or [Undol: odaberimo tacku preseka prve venikaine pomocne
Iinije i gornje konturne linije - tacku T2.
Specify next point or [Undo/: Enter
Na isti nacin komandolTl liNE nacrtajmo duz izmediu tacaka T3 T 4.
166
Nacrtajmo i osnu iiniju oivora, tako da prelazi konturne linije sa gornje i donje
sirane po 5mm. Podesimo nivo Ose za tekuCi. Command: line
Speclfv first point. _from izaberimo alai From - ikolla sa Osnap toolbara - Snap
From
Base Do/rn: za bazilu tacku fiksnim oSllapom odredimo presecnu tacku druge
vertikalne prays i donje horizontalne konturne Enije - tacka T5.
<Offset>: @5<270 Enter odredujemo potetnu tacku osne linije, iako sio
T2 T4
T1
zadajemo reialivno rastojanje u odnosu
na baznu tacku - 5 mm nadole .
SDecifv next point or fUl7doj- @35<90
Enter zadajemo duzinu i pravac osne
linije (35 ::: 25 + 2 x 5)
Soecifv next ooint or lUnda!: Enter
Izbrisimo prve tri pomocne vertikaine
linije.
Izgied de!a crleta nakon crtanja iiniia
otvora u prvoj projekclji
Vratimo nivo Pune za tekuci. Crtamo levu po!ovinu gornjeg dela konture. Za fiksni
osnap podesimo kriterijume intersection i Perpendicular.
Command: line
Soecifv first point: izaberimo fiksnim tacku preseka krajnje leve vertikalne prave
gornje horizontalne konturne linije - tacka P1.
SpeCllv next point or [Undo]: @100<90 Enter polozaj tacke P2
Specify next {Joint or [Undoj- fiksnim osnapom, kriterijumom Perpendicular
'1>3

! III
zadajemo krajnju tacku linije - P3, tako
sto cemo dovesti kursor na krajnju
desnu vertikalnu pravu i kada se na njoj
pojavi pJavi vizuelni simool u obliku dve
duzi pod pravim uglom, k!iknucemo
ievim tasterom misa.
SDecifjl next ooint or fUndal Enter
Izbri.simo pravu sa leve slrane,
selek"tv\r'anj81T!
Deiete.
prit!SKOm ria taster
!zgied crteza sa nacrtanom poiovinom
gornje
167
Crtamo elemente preseka u prvoj projekciji.
Command: _line Speclfv first point: za pocetnu tacku odredimo presecnu tacku
donje konturne linije i leve pomocne vertikalne prave - tatka Mi.
Speclfv next point or fUndol" @50<90 Enter tacka M2
Speclfv next point or fUndo!. _per to kriterijumom Perpendicular povucimo
normalu na krajnju desnu vertikalnu pravu u tacki M3.
Specify next point or fUndal Enter
Ovo isto ponavljamo sa tackama N1, N2 i N3.
Command _line Specifv first pOlilt: odaberimo tacku N1
Soecifv next point or fUndol: @30<270 Enter tatka N2
Specify next paint or fUndal- _per to spustimo normalu na krajnju desnu pravu u
tatki N3.
Specifv next point or [Undo/: Enter
Ostaje jos da nacrtamo duz koja odgovara najmanjoj koncentricnoj. kruznici u
drugoj projekciji. Samo cemo spojiti presecne tacke Kl i K2.
Command _line Soecifv first POint: odaberimo tacku K1
SpecifY next pOint or fUndal- odaberimo tatku K2
Specifv next point or fUndol Enter
Izbrisimo tri pomocne vertikalne prave ( sem krajnje desne )
N1
K2
N2 N3
Kl
M3
141
Prikaz deia crteza sa nacrtanim
elementima preseka
Elemente sa leve strane
crteza, osno cemo preslikati na
desnu
MIRROR.
stranu komandom
Command: MIRROR Enter
Select obiects: selektujmo sve
linije u prvoj projekciji sem prvog
nacrtanog pravougaonika, ukupno
10 linija ( na sledecoj slici su
selektovane iinije oznacene
isprekidanim liniiama )
Select obiects: Enter
Speclfv first {Jomt of mirror line: fiksnim osnapom odredimo presetnu tatku S1
Specifv second pOint of mirror lIne: tatka 82
168
Delete source obiects? [Yes/No! <N>.Enter
,,2
r--,--*,--r--.-,
I I
! I
I I
I '-,
I I
I I
I I
I I
I I
! r - - L. +-.1-----,
I I
I I
$1
ne brisemo selektovane objekte.
izgled prve projekcije nakon osnog
presiikavania komandom MIRROR
!zbrisacemo suvisne delove objekata
komandom BREAK:
Command: _break
Select obiect: selektujmo gornju
horizontalnu liniju pravougaonika u
bilo kojoj tacki - recimo tacki B1
$oeclfv second break poir}t or [First
point[- f Enter izabiramo opciju
odredivanja prve tacke dela objekta
za brisanje.
Specify first break point: fiksnim osnapom odredimo tacku B2,
Specify second break poin( fiksnim osnapom odredimo tacku B3 ideo linije bice
izbrisan.
Hi
B2 113
Izgied prve projekcije spremne za
srafiranie, nakon brisanja suvisnih
delova objei<ata
Podesimo nivo Srafure za tekuci jer je
sledeCi postupak u izradi crteza
srafiranje komandom BHATCH. Pri
tome se otvara dijalog. prozor
Boundary Hatch, kartica Quick, u
kome podesavamo sledece parametre:
U polju Type, na padajucoj listi
izaberimo korisnicku srafuru - User
Defined, pri
mogucnost podesavania
linija - Angle i medusobnog razmaka izmedu linija - Spacing. ..
ugla na 45, a razrnak na 10.
Pritisnimo taster Pick Points<, pri cemu privremeno izlazimo i
zadajemo tacke u poijima koje zeiimo da srafiramo.
Dovedimo kursor u prvo polje i kliknimo levim taste rom
ponovimo i za tacke H2, H3 i H4. Pritikom na Enter vratimo
Priiisnimo taster OK i orogram ce srafirati odabrane Dovrsine
169
ZOOM i opcijom All:
!zg!ed prve projef1:cije nakan
srafiranja komandom BHATCH.
Tackama Hi - H4 odredene su
povrsine za srafiranje
Ostaje jOs da se umesto pomocniil
pravih nacrtaju 'giavne OS8, koje ce
prelaziii preko konturnih za 5 mm.
Podesimo nivo ase za tekuci.
Nacrtajmo tri ose. Prva je
horizonialna i pokiapa se po pravcu
sa horizonialnom pomocnom pravom.
Uvecajmo prikaz crteza komandom
Command: _line SpeC/Iv first {Joint: tacka preseka horizontalne prave vertikalne
konturne linije sa leve strane - tack a L 1.
SDecify next point or fUndo/: tacka sa desne strane - L2
Specifv next point or fUndo!: Enter
Nacrtajmo i dve vertikaine ose izmedju tacaka L3 i L4, odnosno L5 i L6.
Izbrisimo preostaie dve pomocne linije ( horizontalnu i vertikainu liniju ).
I L6 Pre/az osnih linija od 5mm sa svake strane izvan
170
konturnih Ilnija naertacemo' komandom
LENGTHEN i opeijom DElta:
Command: Enter Select an object or
[DEIta/Percent/TotaIIDYnamie[- DE Enter opeija'
DElta - prirastaj
Enter delta length or [AnDie! < >: 5 Enter
zadajemo prlrasiaj 5 mm.
Select an oOieel to change or [UndoL
selektovacemo redom naertane ose, najpre
horizontalnu, u blizini tacks L 1, a zatim i u biizini
tacke L2. Na isti nac'ln selektujmo i vertikalne ose
u blizini tacaka L3, L4, L5 I L6. Ose ce se
produziti sa svake strane po 5 mm.
Select an object to chanoe or fUndol: Enter
zavrsavamo komandu LENGTHEN.
Kompietan izgled abe projekcije crteza nakon
ertan!" i oroduzavania asa simetrije

Sve sto smo do sada radii;, radiii smo u .L\utoCflD-o'/om pmstol"U modela
- Mode! space. Za izradu tehnicke dOKurnentacije, koristi ss Drostor tJapira - Papi,
space. Dakis, postupak projektovanja u ."'utoCAD-u js siedeci:
Crteza crtamo razrnerom 1:1 u p;cstoru nlode12, sa svirn mogucnostinl8 editovanja
i fl1odlfikac;je. Fo z3vrsstku crt3.nja1 pre\s.ziillO u prostor ps.plra, pc-ossavamo format
insertujemo okvir i zaglavlj8, v1'sim'J eventualno kotiranje i unos tekstal
a zatim Dodesavamo parametre stampanja i stampamo srteL.
U prostoru nlodela, koga prepoznajemo po izgledu ikons konstrukcione
ravni u levoill donjem uglu ekrana, mogu se kreirati takozvani \/szani prozori
komandorn VPC)RTS. To znaci da se eKran nloze na 2, 3 i!i 4 prozora u
kojima mozemo zadati razlicite prikaze crteza. Pri tome je sarno jed an prozor
aktivan i u njemu rnozemo isalizovat Kornande. Sa jednog na drugi prozor
prelazimo dovodenjem misa u ze!jeni PlOZOi' kiikG8 tast2ra. Time
taj prozor postaje akiivan. Jedan od naCina aktiviranja komande' \/PORTS je
otvaranjem view menija i seiektovanjern Ilatpisa Viewports > New Vie\;vports ... pri
cemu se otvara dijalog prClzor VieVifports, sa rnogucim izg!edlma ekrana.
lzaberlmo podeiu Three: Right i sa OK izadinlo iz prozora. ekranu, u S\;aKOm
prozoru, dat je isti prikaz crteta. najveci prozor bude aktivan ( kursor se
na!azi u nJemu j. uOKvirsn je debijon: linijom ). ZadaJmo kcmandu ZOOrvl i opciJu
Extens i ceo crtsz ce bit! prikazan u veiikom prozoru. Predimo ria rnanji gornji
prozor, dovodenjem streiice misa i kiikom ievog iastera.
II
i!
II I
I' '
11[",1<0", !I------'
.!\ il
iI 'I,','
il
ibll=====_L _______ .1
!JpciJama komande
ZOOM podesimo da
prva projekeija bude
uvecana, tako da se
vidi prikaz otvora u
preseku. Isto to
uradimo i sa manjim
donjim prozorom, ali
u njemu uvecajmo
centar druge
projekelje.
DHa!og prozor
Viewports komande
VPORTS. kartk:2
New Viewports sa
mogucim izborom
pode!s ekrana
171
Ovaj trenutni prikaz ekrana sa iri prozora mozemo zapamtiti u tekucem
crtezu kao pogled pod nazivom TrL
Command: VPORTS Enter Po novo pozivamo komandu VPORTS. Otvara se dijalog
prozor Viewporfs gde u polju New name sa tastature zadajemo Ime Tri. Sa OK
izlazimo iz dijalog prozora i trenutni prikaz ekrana je snimljen pod nazivom Tri.
Izgled
ekrana
podeljenog
na tri dela
komandom
VPORTS sa
razlicitim
: prikazima
crteza u
svakom
prozoru, a
snimljenog
pod
nazivom
Tri.
Vratimo izgled ekrana sa jednim prozorom. Na View meniju cemo pronaci
i aktivirati naipis Viewports > 1 Viewport, koja predstavlja opciju Single - prikaz
jednog prozora na ekranu. U komandnoj liniji se ispisuje:
Command: -voorts
;=enter an ootion [SaveIResforeIDeleteIJoinISinalel?I?/314} <3>:. sl Reaeneratirlq
mode/. , a na ekranu se pojavljuje jedan prozor sa prikazom dela crteza koji je bio
podesen u tekucem prozoru ( donjem manjem prozoru ).
Ukoliko u nekom trenutku zelimo da ponovo prikazemo pogled pod nazivom Tri,
sa View menija aktiviramo natpis Viewports, ali sada opciju Named Viewports ...
pri cemu 5e otvara dijaiog prozor Viewports, ali sa aktivnom karticom Named
Viewports. U njoj su prikazani postojeCi snimljeni prikazi ekrana, medu Kojima se
natazi i prikaz pod imenom Tri. Selektujmo ga : sa Of< ponovo posta\ijamo taj
prikaz crieta na ekran.
Ponistimo zadnju komandu sa Undo. Komandom ZOOM i opcijom Extens
mikazimo ceo crtez n8 ekranu
172
Iz prostora modela u prostor papira prelazimo promenom sistemske
promenljive TILEMODE sa 1 na 0, sto se najlakse moze uraditi pritiskom na
karticu layout1 iii Layout2. Pri tome se u prvom prelasku na rezim Paper Space
pojavljuje dijalog prozor Page Setup, sa aktivnom karticom Plot Device. U ovoj
karlici se podesava izbor stampaca i opcije stampanja ( 0 cemu cemo se upoznati
u temi ove knjige 0 stampanju ). Ukoiiko posedujete stampac izaberite ga u
padajucoj listi Name u polju Plotter configuration. ( Autor knjige poseduje laserski
stampac HP LaserJet 4L, pa su slede6a podesavanja i podaci vezani za ovaj
stampac ). Aktivirajmo karticu Layout Settings i u polju Paper size uocavamo
odredite velicinu papira ISO A4(210,00 X 297,00
orientation ukljuCimo prekidac Portret Cime
veliCinu papira iarmata
A4.
Dijalog prozor Page
Setup - kartica Lavout
Settings za
podesavanje velicine
poloiaja papira
likoliko
u
Pritiskom na taster OK uiazimo u prostar papira,
y dobija oblik trougla, a na status iiniji, poslednji prekidac I
u PAPER.
y
X
PROSTOR MODELA PROSTOR PAP IRA
ravni za orostor
m o d e ~ f prostor
papira
173
No. ekranu se uocava beia povrsina koja pi'edslevije veliCinu papira - A4.
Isprekidanim crnim linijama prikazan8 su margine ( koje se raziikuju za razijeiie
tipove starnpata - za HP 4L margine su 199!92 X 285
l
35} dak za opciju t\lone i
papir ISO AA program daje margine 195 x 257 ) La koordinatni poestak program
levI margina. Zeienom bojom prikazan je okvir u korne je
Select
Pritiskorn
okvir i upotrebom alata ERASE izbrisace se ceo obir
zaista izbrise.!i crtez Postolje, vee smo izbrisali sarno
Crtez js ostao u prostoru modela - Model Space.
je ;:lsertovanje okvira i zaq!avlja kooa srno snimm kao
Skoisko zagiavije.dwg. pod;savarno sistemsku
kako bi se vrednosti atributa zadavali u dijaiog
Enter new value for A TTDIA < >: 1 Enter
Insertovanje okvira i zagiavlja komandom DDINSERT, pri cemu Se
prozor Insert. Pritisnif)lo Browse i otvara Se dija!og prozor
u kome izabiramo fajl pod nazivom Sko/sko zaglavlje.dwg.
vracamo se u prozor Insert u kome u polju Name uocavamo
izabrani fajl. U
insertion point iskljucimo prekidae Specify On-Screen, eime
Se podesavanje parametara insertovanja vrsi u samom dijalog prozoru.
vred"nosti parametara budu kao na prikazanoj slioi. ( za ene koji nemaju stampae,
wednesti za insertion point po X i Y su -10 i -5 ). Ove koordinate predstavljaju
wednost! pri Kojima celo zaglavlje j najve6i dec okvira staje izmedu margina.
Dijaiog prozor
insert komancle.
DDINSERT za
umetanje blokova
u teku6i crtez
Pritisnimo na OK i
pojavijuje Se novi
dija!og prozor Enter
Attributes, sa
poznatim pitanjiina
:Ja koja cemo
odgovarati upisivanJem ,rednosti atributa u odgovarajuca polia. Jedan od mogu6:h
UFlosa vrednosti atributa dat je na sledeeoj sliei. Tasterom TAB motemo pre6i sa
jednog na drugo polje. Na vama ostaje da odaberete vrednosti atributa i da ih
upisete u odgovarajuea polja za editovanje.
174
CancEJ tlelp
DijaioQ prozor Edit
Attributes za
zadavanie vrednosti
atributa
Pritisnimo ne OK i
okvir sa zagiavijem, u
kame se na!aze
zadate vrednosti
atributa bice umetnuti
na ertez.
Komandom ZOOM
uvecajmo samo
zagiavlje i u rijemu
cerr;-o uociti nase
zadate vrednosti.
ZOOM
Vratimo komandom
opcijom Previous P i Enter prikaz oelog orteza na ekran.
!E:HNICKA SKOlA
! ! _ 2
I veZba lor. 4
Izgled zagiavlia nakon insertov8nia sa zadatim vrednostima atributa
neV8lanih prOIOra II prostoru pap.ra komanda
Prelazimo na kreiranje nevezanih prozora u prostoru papira u koje 6e se
umetnuti ortez iz prostora modela. Komanda za definisanje tih prozora je MVIEW.
Pre njenog pozivanja, kreirajmo novi nivo Prozori, sa kontinualnim tipom iinije i
bojom Magenta, i postavimo ga za teku6i. Iskljueimo fiksni osnap ( F3 ).
Command: MViEW Enter Crtamo ova prozora u okviru margma:
Spec/tv corner of viewport or
r ONIOFFIFitIHldeplotILockIOb/ectIPolvqonaIlRestore/2/S14! <Fitx 12,65 Enter
SoecJivopposite comer: 199,285 Enter
FieQeneratina drawinq
Command: MVII::W Enter Crtamo drug: prozor:
SpeC/tv comer of viewDort or
.r ONIOFFI.=itlHideplotILock/Obiect/Polvaonal/Flestore/2/3/4/ <Fit>: 12,20 Enter
175
SDec/fv opDosite comer: 110,63 Enter
Napomena Za one bez stampaca, kreiramo jedan nevezan prozor sa
koordinatama 10,20 i 190,250. Sve sto vazi za veei prozor u prvom slucaju,
primenieemo na jedini prozor u drugom slucaju.
Crtez iz prostora modela je ubacen u oba ( u drugom slucaju jedan )
prozora prostora papira i to taka d2. je ceo stao u povrsine prozora. Ovakvim
izgledom prikaza erteza, mogli bi biti zadovoljni oni KOjima nile vazna standardna
razmera. Dakle, u ovom slucaju je koriscena nestandardna razmera, ciji je zadatak
bio da ceo ertez iz prostora modela, prenese u prozar prostora papira. Ipak, u
mnogim tehnickim strUkama zahteva se standardna razmera. Ona iznosi 1:1, 1 :2,
1 :2.5, 1 :5, 1:10 .... Da bi zadali standardnu razmeru prelazimo u prostor model a,
klikom na taster PAPER na status liniji, odnosno komandom MSPACE.
Napomena Ovim se nismo trajno vralili u stvarni prostor modela u
kome smo ertali ertez i u koji bi se mogli vraliti promenom sistemske promenljive
TILEfIIlODE sa 0 n2 1, jer bi time izgubili izgled podesen u prostoru papira. fIIli
same prelazimo u priv/dni prostor modela da bi zadali standardnu razmeru, pri
cemu i dalje imamo izgled erteza podesen u prostoru papira Zato je vrlo vazno
posmatrati taster MODEL - PAPER na statusnoj liniji, da bi trenutno znali da Ii se
nalazimo u prostoru papira iii prividno u prostoru modela.
U prostoru modela dva nevezana prozora iz prostora papira, pre!aze u dva vezana
prozora, od kojih je samo jedan trenutno aktivan. Kliknimo strelieom kursora u veci
prozor i on postaje aktivan. U niemu zadajemo razmeru komandom ZOOfv1 i
opeijom Scale - XP. To je j ~ d i n opeija komande ZOOM koju nismo objasnili,
posto do sad a nismo znali pOjam prostora papira i modela. Ova opeiia omogucava
zadavanje razmere i to kroz odnos velicine j ~ d i n i e e prostora papira i jedinice
prostora modela. Npr. ako zadamo vrednost 1/5xp, to ee znaciti da 6e 5 jedinica
(mm) prostora modela biti u prostoru papira prikazano kao 1 jedinica (mm). Znaci
razmera je 1 :5, odnosno ertez iz prostora modela se 5 puta umanjuje. Ovakav
nacin podesavanje veiicine razmere crteza u prosioru papira je znacajan, jer se
radi samo 0 promeni razmere prikaza crteza u prostoru modeia ( realizujemo je
kroz komandu ZOOM ) gde nema pra\log umanjenja crteza ( kao npr, komandom
SCALE) To znaci da crtez u stvarnom prostoru modela ne menja svoiu stvarnu
velicinu, slo je znacajno za kotiranje crleza.
Zadajmo vrednost standardne razmere 1 :2.5.
** Napomena . Ako bi u komandi ZOOM zadali vrednost skaliranja 1/2.5xp
program ne bi prihvatio ovu vrednost jer se u odnosu moraju zadati celi brojevi,
Zato ce111c ovaj OdilOS predstaviti kao 10!25xp st'=l je ocigled110 isti odnos - -I :2.5.
Command: 700M Enter
Soecifv comer of window, enter a scale factor (TJX or nXP), or
[AIIICenterIDvrlamicIExtentsIPreviousIcScalelW,ndow! <reRI timp> 1 O/25xp Enier
176
U velikom prozoru, ertez je prikazan u razmeri 1 :2.5. Aktivirajmo manji prozor i u
njemu podesimo prikaz nekog detalja komanoama PAN i ZOOM - reGimo detalj
preseka sa otvorom 1Smm.
Predimo ponovo u prostor papira komandom PSPACE iii klikom na taster
MODEL na status liniji.
.... ,1
1
Izgled nevezanih prozora: u prostoru
papira nakon podesavanja prikaza
razmere crteia u prostoru modela
Napomena U prostoru modela vise
se ne zUmira, jer bi time pokvarili
podesavanje standardne razmere.
Uvecavanje prikaza dela crteza
komandom ZOOM, odvija se lj
prostoru papira, gde se obavlja
koti ranje.
Komandom ZOOM uvecajmo
prvu projekciju U' vecem prozoru. Sledi
podesavanje stila kotiranja. Podesimo
nivo Kote za tekuci.
komandu DDIM .cemu se otvra
dija!og
Manager.
dijalog
kotnog stila
Continue
svih 14 parametara koje smo menjali pri kreiranju stila
Kotlranje. ( Drugi natin js da iskoristimo vee napravljeni
crtezu Kotiranje tako sio cemo povezati tekuCi crtez
komandom XREF, a zatim trajno umetnuti kotni stil
XBIND - videti temu Referentni crtezi ). Sem ovih
ukljucimo prekidac Scale dimensions to layout (paperspace). Time se parametri
elemenata kote uskladuju sa zadatom razmerom u prostoru papira. Sa OK
potvrdimo pooesavanja, selektujmo novi siil PAPIR. i pritiskom na taster Set
current postavimo ga za tekuci. Sa Close izadimo jz dijalog prozora.Za fiksne
Osnap kriterijume podesimo cndpoin:, tvllapoint, interseetior; i Senter. Neka
OS NAP taster na status liniji bude uklJucen. Kotiramo najpre otvor precnika 60mm
sa donje strane prve projekcije.
Command: _dimlinear
i77
8Decifv first extension ii178 origin or <select obiect>. fiksnim osnapom odredimo
tacku T1
Specdv second extension line oriain: odredimo tacku T2
SDecllv dimension line location or
!MtextlTextIAnqle/Horizonta//Vertical/Rotated!: TEnter
Posto se radi 0 kotiranju precnika u
ovoj projekciji, neophodno je upisati
i prefiks fi - F koji program ne nudi
u kotilorn tekstu
Enter dimension text <60>:
Enter %%c - oznaka za fi - F.
Specify dimension line location or
[MtextlText/AnqieIHorizontal/Ve.rtica//
Rotated/: @11<270 Enter
Zadali smo \/rednost
glavne kotne linije od
1imm.
udaljenja
konturne
. Kotiranie j!re>fnika u prvoj projekciji komandom DIMUNEAR
Na isti nacin, pomocu komande DIMLINEAR, iskotirajmo atvar sa gornje strane -
,OIIi
90 F40, kao i spoljasnji precnik F90,
sirinu pioce 190. ( kod zadnjeg kotiranja
040 ne treba upisati preiiks fi - F). Pri
.. I
kotiranju paralelnih kota, za rastojanje
glavne kotne linije ad konturne, na
pitanje:
Speclfv dlfT/ension line location or
[MtextlTextIAnqleIHorizonta//VerticaIIRotat
edt zadajemo vi'ednost relaiivnog
rastojanja ; 9mm
( 11+8 ). ( @19<90 sa gornje strane
(V'!9<270 sa. donje strans konture ) .
. 190
..
!zgled prve proiekciie crteza nakon
crtania cetriri horizontalne kote
178
Sledi crtanje vertika!nih kola u prvoj projekciji. Command: _dimlinear
Soecifv first extension line oriGin or <select obiect>: Osnap kriterijumorn Endpoint
izaberima danju tacku krajnje vertikalne linije sa desne strane crteta - tatka V1.
Specilv second extension fine oriain: selektujmo tacku V2, kaja odreduje dubinu
rupe F60.
Specifv dimension line location or
[lVftext/Text/AnqleIHorizontalVertica[IRotated}: from Base ooint:
Da bi sma zadali rastojanje glavne katne iinije od konturne na udaijenju od 11
mm, odaberimo osnap kritierijumo Snap ( ikona Snap From) ponovo tacku Vi.
<Offset>: @11<0 Enter adredili smo i palozaj kOine Ilniie sa ponudenim teksiam.
Dimension text = 50
Sledi redno kotiranje komandom DIII.t1CONTINUE. Command: _dimcontinue
Specify a second extension line oriqin or fUndo/Select! <Select>: tacKa V3.
Dirnension text = 45 Druga kola je nacrtana i postavijena u produzetku prve.
Specify a second extension line oriqin or [Undo/Select} <Select>: Enter
Select contkJUed dimension: Enter
Prelazimo na crtanje paralelnih koia: Command' D!MLlNEAR Ertter
Spedf)! first extension line origin or <select object>: Osnap kriterijumom Endpoint
izaberimo donju tacku krajnje vertikalne iinije sa leve strane crteza - tacka \14 .
Soecifv second extension line oriqin: seiektujmo tacku V5,
Soecifv dimension line location or
[Mtext/Text/AnqleIHorizontaINertica//Rotated]: @11<180 Enter
090
r
I
Dimension text = ?5
Komandom DIMBASELINE crtamo
paralelnu kotu ukupne visine.
Command: _dimbaseline
Soecifv a second extension IIi7e
oriain or (Undo/<Seiec!:
179
** Napomena U svakom trenutku pri crtanju mozemo aktivirati taster na
status lini]i LWT eime program isertava debljine objektima, koje smo definisali pri
kreiranju nivoa. Na taj naCin koristimo osobinu programa da se pravi izgled erteza
sa prikazanim debljinama linija vidi i pre stampanja erteza.
Komandama ZOOM iii PAN uvecajmo drugu projekeiju. Sledi kotiranje
druge projekeije. Kotiramo precnike najmanje i najvete koneentricne kruznice.
Command: _dimdiameter
Select arc or circle: selektujmo najmanju koneentricnu kruznieu
Dimension text - 20
Saecifv dimension line location or [MtextffextlAnqlel tEnter
Moramo promeniti sadrzaj teksta, jer program pri kotiranju precnika kruznice uvek
nudi prefiks F - fi.
Enter dimension text <20>: 20 Enter
Saeeitv dimension line location or [MtextffextlAno!el misem pomerajmo polozaj
k-oie, sve dok ne pronademo najbolji polozaj, tako da kotni broj bude vidljiv,
cidnosno da ga ne sece nijedna linija.
Ovaj posiupak cemo primeniti i kod kotiranja najvete koncentricne kruznice sa
precnikom 150 mm ..
Jednu od celiri pOlarno rasporedenih kruznica iskotiracemo linearnom kotom:
Command: dim linear za odredivanje tacaka koristimo kriterijum Quadrant:
Specifv tirst extension line orIQlil or <select object>: _qua of tacka 01
Specify second extension line oriq;il: _qua of tacka 02
Saeci!v dimension Ilile location or
[MtexfffextIAnqleIHorizontaINerficaIlRotafed!" _i.rom Base pOlil!:
180
Da bi i ovde odredili rastojanje
glavne kotne linije od konturne za 11 mm,
osnap kriierijumom Snap from izaberimo
bilo koju tacku na donjoj horizontalnoj
konturnoj liniji - najlakse presecnu tacku ose
i konturne linije.
<Offset>: @11<270 Enter
Dimension text = 15
Izqied druge projekcije, nakon kotiranja
precnika leaji nisu iskotirani u prvoj
projekciji
Ostaje jos kotiranje zaobljenja, oborene iviee i spoljasnje mere .. Kotiramo
oborenu ivieu: Command: _dim linear
Spec!tv first extension line origin or <select object>: Enter - opeija selektovanja
Select obiect to dimension: selektujmo oborenu ivieu - donja leva strana projekeije.
Saeei!v dimension hile location or
fMfextffex!IAnq!eIHorizontaWertica/IRotated!: TEnter
Zadajemo novu vrednost teksta:
Enter dimension text <40> 40!45%%d Enter
Speeitv dimension hile location or
[MtexfffextlAnqlelHorizontaLlVerficallRotatedl
%%d je oznaka za stepen
kursorom misa i nekim od Osnap kriterijuma izaberimobilo koju karakteristicnu
tacku na glavnoj kotnoj liniji prethodne kote i 5 i priiisnimo levi taster misa. Nova
kotna linija ce se postaviti u pravcu izabrane kote 15. Kotirajmo radijus R30:
Command: _dim radius
Select arc or circle.: selektujmo !uk u donjem des nom temenu druge projekcije.
Dimension text = 30
Speci!v dimension line location or [MtextffextlAnqlel misem postavimo kotu na.
zeljeno mesto.
Kotiramo i spoljasnju dimenziju u drugoj projekciji.
Command: _dimlinear
Speedv first extension line oriC/in or <select obiectx
krajnju levu tacku na donjoj konturnoj liniji F1.
Specifv second extension line oriqlil: odredujemo
konturnoj liniji - F2
F2
koristimo osnap
tacno zadali rastojanje od konturne
linije. Odredimo tacku F3.
Base aOlilt: <Offset>: @11<180
Enter DilTiension text:::: 190
itgied druQe projekcije nakon
potpunoq kotirania
Komandom ZOOM i opeijom All
uvetajmo prikaz celog erteza na
ekran.
181
Pre samog stampanja crteta, uocavamo dve sivar! koje treba izmeniti.
Prve, na ekranu se vide okviri nevezanih prozora koji bi se i pri
stampanju pojavi!i na crtezu. Zato je potrebno zamrznuti nivo Prozon u kome su
ovi okviri kreirani. U padajucoj !isti za nivoe .na Object Properties toolbaru !spred
naziva nivoa Prozori kiiknimo na simbol sunea kaj! se pretvara u simbol pahulje.
Dovedime !<ursor u bilo koji dec editora za crtanje i kiiknimo levim tastsrom misa.
Na crtezu nsstaju Ijub!casto obojen! okviri nevezanih prozora.
Drugo - jos pri insertovanju zaglavlja u prostor papira, videli smo aa
gomji deo okvira iziazi iz margine.. Sve sto .ie izvan margina neee se ni
odstampati. Zato moramo smanjiti dimenziju okvira zaglavlja ( za stampac HP 4L
a kod opcije bez stampaca 30 mm ):
najpre mommo rastaviti blok kako bi rnagl!
okvira zaglavlja.
zagiavlja u bilo kojoj tacki.
( 30 )mrn nadole:
liniju okvira
Soecify base pOint or dis{J/acement kliknil]lo rnisem u bilo kojaj tacki na crtezu
Speclfv secondpaint af displacement or
<use first pOint as displacement>: @3<270 Ents(
Snirnimo ove promene na disk kornandom SAVE, SAVE AS iii OS.AVE.
Command: _qsave
PLOT
Komanda PLOT nalaz! Se na File rneniju pod nazivorn Plot... , a istoimena
ii<ona nalazl se na Standard meniju. Akiiviranjem ove komande otvara se dijalog
prozor Plot, veoma slican ranije otvaranorn dijalog prozoru Page Setup. Kako srno
u tom prozoru obavili izvesna podesavanja, time smo odradili pola posla oko
podesavanja parametara stampanja. Dakle, u kartici Plot Device smo izabrali
stampac. Ukoliko zelimo da odstampamo erno beli Criet, ( kao sto je slucaj kod
iaserskog stgmpaca HP LaserJet 4L ),u polju Plot style table (pen assignments)
u padajueoj listi Name odaberimo stii monochrome.ctb. Ostali znacajni pararnetri
na ovoj kartici su broj kopija - Number of copies i prekidac Plot to file koji se
korisli ako nemamo prikiJucen slam pac i zeiirno da snimlmo ploi taji sa eKsrenziJom
pit. U kartiei Piot Settings je vee podesen forrnat papira ,"lA, kao i orijentacija
papira - Portrait. Kako stampamo iz prostora papira, faktor razrnsre
potpunosti odgovara.
132
1 : 1 u
Prit:skom na taster Full Preview privremeno iziazimo iz dijalog prozora, kako bi
videli kako ce izgledati odstampan criez, ukoliko bi se odlucili za irenutna
podesavanja. Ako zelimo da promenirno jOs neki parametar. pritiskorn na Enter iii
ESC vracarno se u dijalog prozor Plot. Ukoliko smo zadovoljni izgledom crteza
pritisnu6emo desni taster misa i u padajucem meniju izabrati opciju Plot.
Izaied crteza
Postolie sa
podesenim
parametrima
za stampanie -
Full Preview
Nakon prvog
stampanja
erteza Postolje,
podsetimo se
osnovnih sivari
pri kreiranju
jednog
iehnickog
crleza.
Crtanje
u razmeri 1 : 1
obavljamo u prostoru modela, bez obzira na velicinu crteza. Kada ne bi koristili
prostor papira, nego kotirali i slampali samo u prostoru modela ( sto mnogi rade ),
susreli bi se sa mnogim problemima. Npr. Ako bi irnali criez veei ad forrnata A4
( nekad se radi i 0 visestruko veeim criezima ), da bi dobili realne vrednosti kota
kotirali bi upravo u toj razmeri. Aka bi zeleli da taka iskotiran crtef stane na
format A4, morali bi ga smanjiti. Ko!iko puta ga smanjujemo, toliko puta se
smanjuje i visina kotnog leksta, i razmak izmedu kolne i konturne linije i veliCina
kolne strelice... Da bi smo dobili prave vrednosti tih parametara, morali bi u
kotnorn stilu zadavaii vrednosti onoliko pula vete koliko puta cemo smanjiti ertez.
Komplikovano, zar ne?
Drugi naCin bi bio da najpre smanjimo ertez, reeimo kornandom SCALE
tako da stane u format, pa tek onda da ga kotiramo. Pri takvom kotiranju program
bi u kotnom tekstu nudio vrednosti onoliko Quta manje koliko sma zada!i laktor
smanjenja u komandi SCp,LE. Za svaku kotu bi moral! da unasimo prave vrednosti
sto nal'avno oduzima vreme. Zato je za prave korisnike AutoCAD-a veoma vazno
koriscenje prostora papira, jer u njemu istovremeno zadrzavamo i vrednosti veliCine
crteza nacrtanog u razmeri i : 1. a i podesene vrednosti u kotnorn stilu ne
183
moramo prilagodavati faktoru smanjenja iii povecanja crteza. Sem toga kreiranjem
izgleda u prostoru papira, omogucavamo pripremu za predstojece stampanje kOJe
je prilicno komplikovano ako se radi iz prostora modeia.
Uiednom crtezu mozema kreirati vise prostora papira, a program nudi
dve kartice ria ekranu. Posto smo iskoristili karticu Layout1 preaimo na karticll
Layout2. Otvara se poznati dijalog prozor Page Setup u kome u kartiei Plot
Device, za ime plotera i stila U oba s!ucaja biramo None. U kartici Layout
Settings za velicinu papira biramo format ISO A4( 297,00 X 210,00 Mflt1 ), a za
orijentaciju biramo Portrait. Ispod formata mozemo da procitamo efektivnu povrsinu
papira za stampanje: Printable area: 170.00 x 282.00 mm. Sa OK ulazimo u
prostor papira Layout2 gde selektujemo okvir prozora i sa Delete brisemo ertez.
Formiramo nov nevezani prozor komandom MVIEW tako da ispuni citavu efektivnu
povrsinu stampanja. Command: MVIEW Enter
SpeClfv comer of viewport or
[O/IJIOFFIFifIHldeplotILockIObiectiPolvqonaIFiestoreI21314/ <H!>: Enter
Biramo ponudenu opeiju Fit koja smesta ertez u prostor papira tako da
maksimalno uvecan stane u efektivnu povrsinu stampanja. Na ovaj naCin smo
napravili jos jedan, najjednostavniji izgled erteza Postolje u novom prostoru papira.
Vratimo se u prostor modela, tako sto cemo aktivirati kartieu Mode! ( ispred
kartiee .L
a
yout1 ). Pokusajmo iz prostora modela da odstampamo ertez Postolje.
Pozovimo komandu PLOT, pri cemu se pojavljuje dijalog prozor Plot. Podesimo
parametre kao kod podesavanja u kartici Layout1 i u Full preview posmatrajmo
sta ce se dogadati ako izabiramo opeije Limits, Extents, Display, Window ...
Pomoc pri ovome neka budu objasnjenja pojedinih opeija:
Display - ukljucen prekidac omogucava stampanje svih objekata trenutno
prikazanih na ekranu.
Extents - stampaju se svi objekti tekuceg crteza.
Limits - stampaju se svi objekti tekuceg erteza koji se nalaze u
granieama crteza definisani komandom LIMITS.
View - stampaju se svi objekti prikazani u odabranom pogledu ( View).
Otvara se mogucnost aktiviranja taslera View ... u kame zadajemo ime pastojeceg
zeljenog pogleda.
Window - stampaju se svi objekti koji su unular zadatog prozora. Polozaj
prozora se zadaje pritiskom na taster Window... pri cemu je moguce zadati
koordinate donjeg levog i gornjeg desnog lemena prozora, iii kursorom odrediti
polotaj prozora
.. I'Japomena T ek nakon ovih proba slampanja iz prostora modela,
mozemo uocili prednosti stampanja iz prostora papira. Za naprednije korisnike
AutoCAO-a postoji mnostvo podesavanja vezanih za komandu PLOT s\o nije
predmet ove kniige.
184
POGUUIUE
U AutoCAO-u postoje komande koje nismo do sad a pominJali, a ponekad
se koriste pri izradi tehnicke dokumentaeije. Te komande cemo objasniti kroz
pojedinacne primere u novom crtezu koji cemo zvati Ostale.dwg. Pozovimo
komandu NEW i u dijalog prozoru AutoCAD 2002 Today, za prototip odaberimo
fajl Format A4.dwt. Komandom SAVE AS snimimo ertez pod nazivom
Ostale.dwg.
I!lIUlnrol i
U Draw meniju, dakle u meniju sa komandama za ertanje obJekata crteza,
postoji nekoliko neobjasnjenih komandi. Jedna od njih je komanda ELLIPSE za
ertanje elipsi i elipticnih lukova. Pokazivanjem na natpis na Draw meniju
otvara se podmeni sa tri opeije ove komande: Center; i Arc. ~ a Draw
toolbaru postoji ikona pod nazivom E!!ipse, a mi zadajmo
Command: ELLIPSE Enter
Speeifv axis endpoint of ellipse or fArciCenter[- 100,40
opciju Axis Endpoint, kojOm zadajemo koordinate
Zadali smo koordinate prve krajnje tacke glavne ose - tacka
Speeifv other endpoint of axis: @50<O Enter
tacke glavne ose tacka T2, odnosno, zadavanjem
koordinatama, zadajemo duzinu i pravac glavne ose elipse
Specifv distance to ot-ryer axis or [RotatfonI REnter
Program nudi dve opeije. Ukoliko bi odabrali aktivnu opciJu other
axis, bilo bi dovoljno zadati brojnu vrednost poiovine pomocne ose elipse i
program bi isertao zeljenu elipsu. Odlucimo se za opciju Rotation, cime se
opredeljujemo za ugao rolacije. Program prakticno prikazuje kako bi izgledala
kruznica koja ima precnik jednak glavnoj osi eiipse iz normalne perspektive, a koja
je zarotirana oko te ose za zeljeni ugao.
( Ako bi smo zadali ugao od 90
0
kruznica bi se, iz normalne perspektive, videla
kao linija i takav ugao program nece prihvatiti - *Invalid* ).
Specifv rotation around ma/or axis: 45 Enter zadali smo ugao rotacije od 450.
Komandom ZOOM i opeijom All, odredimo prikazivanje granica erteza na eelom
ekranu.
Ponovimo komandu ELLIPSE, kako bi obiasnili opciju Center.
Command' ELLIPSE
Specify axis endpoint of ellipse or [ArciCenter!: CEnter
zadavanja centra elipse.
blramo opciju
i85
Specifv center of elliose: 180,90 Enter zadali smo polozaj tacke C1.
Speclfv endooint of axis: @40<30 Enter program trazi polozaj krajnje tacke Jedne
ose Ei
Specify distance to other axis or p::;otationl 25 Enter pozna! na!pis, ali se ovog
puta odlutujemo za prvu opciju kojom se zadaje cJuzina druge poluose e2.
Ostaje jos jedna komande ELLIPSE, opelja Arc kojorn se ertaju
eiiptic;ni lukovi. Ova opeija ima posebnu ikonu na Dra0/ tooibaru - Ellipse Are:
Cotn.rnand: e/kDse
SJJeci/v axis endooint of elliJJse or [4rc;Center!' a program automatski bira opciju
Speclfvaxis endooint of elliptical arc or (Center!: 180,30 Enter poznate opcije
crtanja eiipse, pri cemu odabiramo ak!ivnu opciju i zadajemo polozaj pocelne tacke
glavne ose, tack a 51.
Enter polohj krajnje tacke giavne ose S2.
20 Enter duzina druge poluose p1.
186
270 Enter zadaje se ukupan
luka od Tacke S1 do tacke 'l2, u pozitivnom srneru.
Inciuded, kojom se zadaje unutraznji ugao eiipticnog
l2 u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu ).
e2
X
C1
Primer! crtanja eiipsi I
elipticnog iuka
kornandorn ELliPSE i
njenih opeiia: Center,
Axis Endpoint i Arc
Olvorimo Draw meni. Jos jedna komanda koju nismo obradili u ovom
meniju je komanda RAY, komanda za ertanje polupravih. Akiivirajmo ovu komandu:
Command: _ray soed/v start ooint: 50,50 Enter
zadaii smo poeetnu tacku poluprave Pi, jedne iii vise njih.
{'loee/fv throur:/h point: Program irazi poiazaj druge iacke kroz koju ce poluprava
pro/aziti. Ako ukljucimo pomoeni rezim ORTHO ( F8 ), moel cemo misem aa
nacriamo poiupravu u jednom ad cetiri pravaca pod uglorn od 0, 90, 180 iii 270
stepeni. Ukliko ukljuc/mo alai POLAR moei eemo naertati poluprave i u pravcima
zadatim u poiju included angle u dijalog prozoru Drafting Settings. Koordinate 1e
tacke mozemo zadati i apsoiutnim koordinatama, iii koriscenjem Osnap kriterijuma,
ukoliko zelimo da poluprava proiazi kroz neku karakteristicnu tacku vee naertanih
objekata. Ukoliko ze!imo da nacrtamo poiupravu pod nekim uglom razlieitim od
pomenutih ugiova, najiakse je zadavati polozaj tacke pomocu relativnih polarnih
koordinata. Nacrtajmo nekoliko polupravih iz zadate tacke (50,50)
Soecifv throuoh point: ukijuCimo rezim ORTHO i nacrtajmo po!upravu pod uglom
od 90
0
, tako sto cemo povuei kursor nagore i po pojavi poluprave u zeljenom
pravcu, kliknuti levim tasterom misa.
Specify t'7rouqh point: @20<45 Enter
pocetka criamo pomocu poiame relativne
ertanje po!uprave, vee samo zadati ugao.
SpeC/fv throuqh paint: CEN of
sledecu polupravu koja po!azi iz istog
koordinate, pri cemu duiina ne utice na
SIede6u poluoravu crtamo na osnovu Osnap kriterijuma Center, tako sto eemo za
V 0
PI
RA.Y
m.IJlST. AREA, LIST i TIME
Vee smo uoeili, da se u dijalog prozorima Properties istoimene komande, ispisuju
podaei za svaki selektovan objekat. Ukoliko ne zelimo da editujemo objekte, vee
samo ds dobiiemo informacije 0 nekom obiektu. iii aa S3Z'lamO rastoiania [seaks
koje ne Cine jedan objekat.. mozemo koristiti pomocne in!ormativne komande: !!J,
DIST, AREA i LlSi, a nalaze se na Tools meniju, podmeni Inquiry.
Komanda lD - ispituje koordinate zadate tacke.
187
Command: 10 Enter Speed}.' point: Osnap kriterijumom Center odredimo centar
manje elipse .. Program ispisuje njene koordinate po svim osama:
X = 125.00 Y = 40.00 Z = 0.00
Komanda DIST - ( natpis Dlstance na podmeniju Inquirv) odredjuje
rastojanje izmedju dye tacke:
Command: OIST Enter
Specifv first point: SDec/fv second point:
Za pocetnu tacku izaberimo centar manje elipse, a za drugu centar vete elipse.
Program ispisuje rastojanje, uglove i prirastaje:
Distance = 74.33, Anq/e in XY Plane = 42.3, AnQle from XY Plane = 00
Delta X = 55. 00, Delta Y = 50. 00. Delta Z = 0. 00
Komanda AREA - ikona Area, izracunava povrsinu i obim zatvorene
konture ( kruga, slozene iinije, poligona, elipse, iii druge zatvorene konture
sastavljene iz niza obicnih linija ). U poslednjem slucaju program trazi redom unos
temena takve konture:
Command: AREA Enter
Specifv first corner point or [Object/Add/Subtract] "ukoliko unesemo polozaj prvog
temena zatvorene konture program trazi dalji unos sledecih temena:
Specifv next comer point or press ENTFR for total: i taka redom dok se ne unesu
sva temena i sa Enter ne potvrdimo zavrsetak unosa temena:
Specify next comer point or press ENTER for total: Enter
vrednosti za:
Area - povrsinu konture i
Perimeter - obim konture.
i program 6e ispisati
Ukoliko se radi 0 odredjivanju povrsine i obima slozenih linija polyline), kruga,
elipse, iii poligona, onda cemo odabrati opciju Object:
Specify firs! comer point or [Object/Add/Subtractl' 0 Enter pri cemu program
traii selektovanje objekata:
Select objects: kvadraticem kursora selektujmo vecu elipsu.
Area = 3141.59, Perimeter = 206.93 Oobili smo podatke 0 povrsini i obimu elipse.
Program omogu6ava i automatsko sabiranje Add i oduzimanje Substract povrsina i
obima koncentricnih povrsina, pri cemu se unutrasnja povrsina moze oduzeti od
spoljasnje.
Komanda UST- daje listu podataka vezanih za selektovani element -
duzinu, pocetnu, krajnju tacku, obim, povrsinu ... Dovoljno je na poruku Select
object: selektovati odredieni element i sa Enter potvrditi da vise na zelimo izbor
drugog elementa i program izlista\ava sve podatke vezane za element.
Komanda TIME - daje podatke 0 trenutnom vremenu, vremenu kada je
instaliran program, vremenu koje smo proveli u izradi datog crteza ...
188
Sadrzaj
Uvod
Rad u dijalog prozoru ........................................................ _0
Koriscenje tastature i misa ............................... .................. 5
Poglavlje 1
Startovanje i korisnicki interfejs AutoCAD 2UOO
Kreiranje novog crtda - prototip crtda ........... . ............ ..
Rad sa Layerima ................ :.................. . ................ .
Koriscenje protip crtda ........................ .
Otvaranje postojeceg CHela ................ .
Poglavlje 2
Crtanje osnovnih elemenata crteza
Crtanje linija - komanda LINE .......... .
Pomocni alati ................................ .
Crtanje kruznice - komanda CIRCLE ...... .
...... 5
.. ... 11
Selektovanje nacrtanih objekata - komanda 30
Brisanje objekata - komanda ERASE ... 34
Crtanje tacke kao zasebnog objekta - komanda POINT.. . ...... 36
Crtanje kruznih luko\ia - komanda ARC ................................ 37
Poglavlje 3
Pomeranje prikaza crtda na ekranu - komanda PAN .................. 40
Uvecano i umanjeno prikazivanje crtda - komanda ZOOM ......... 41
Precizno pogadanje racaka - OSNAP kriterijumi ....................... 45
Osnap kriterijum - Endpoint ............................................... 46
Midpoint ........................................................................ 47
Center ........................................................................... 47
Node ............................................................................ 48
Perpendicular .................................................................. 48
Quadrant........ ..... .... . ...................... ..... ......... .................. 49
Intersection .................................................................... 50
Tangent ....................................................................... 50
Nearest .......................................................................... 5]
Fiksiranje Osnapa ........................................................... . 52
Koriscenje tastera TAB ...................................................... 54
Kriteriium None - ikona Snap to None.......... .. .......... 55
Kriterijum Insertion - ikona Snap to Insert ................ .. ... 55
Kriterijum From - ikona Snap From ................... .................. 55
Osnap' kri terijum - Parallel ................................................. 57
189
190
Osnap kriterijum - Extcm;jon ............. .
,\lat Object Snap Tracking _ taste, OTRAC'f(' ........... .............................. 5ll
Poglavlje 4 ......... 5ll
iVlodifikovanjc objekata .................... .
Crtanje jcdnakostranicnih poligona -
Pomeranje objekata - komanda MOVE ... .
60
6J
Kopiranje objekata - kOlnanda COpy ......................... .
Fizicko povecavanje i smanJiivanJ'c :I"S"C','; 'L' ;, .....
62
.. _ _. l-l, C A.n ' .. I.)
v lsestruko kopiranje objekata - kOlnanda p,QRRA Y .................... 65
Obaranje ivica - komanda CHAIVIFER
Zaobljavanje temena kruznim Iukom _ 68
o .......... 70
simetricno kopiranje objekata u ravni - MIRROR ............. 70
Paralelno kopiranje objekata - komanda OFFSC'T' .,
Rotiranje objekata - komanda ROTATE ....... .. : . ;;
Brisanje del a objekta - komanda BREAK ...... ... .... -
Produzavanje objekata - komanda EXTEND ...................... 73
SkraCivanje objekata - komanda TRIM ...........................
................ I).
Promena duz.ine objekata i promena unutrasnjih ..... : ... 76
I scbijanje objekata - komanda STRETCH .............. 78
slozenih objekata .................................... 79
linija - komanda POLyLINE ......................... 79
siolene linije komandom BOUNDARY ..................... 83
,[ozene iinije u obliku pravougaonika iii kvadrata . 85
kruznog prstena - komanda DONUT .......... , .......
;:, _. . povrsina........ ...................................... .. ..... 87
0rat
1ra
n]e povrsine komandom BHA TeH
l;d'I')'" . , ............................... 87
. :--.. u\
dl1
.le poslo.lece srafure komandol11 HATCHEDIT 01
Poglavlje 7 ............. ,
Unos teksta na cnez ............. .
sriiova pisanje -
Pisanje teksta komandama TEXT i DTEXT
Pisanje paragra[ rcksta - kOlmmcta fv'lTEXT
EdilOvanjc tcksta kOlllanciom DDEDIT
Poglavlje 8
Kotlranje
Poticsavanjc ,tila kotiranj<j komanda DDIM ..
K<.ll11ancic Zet kotiranjc ....
Markiwnjc centmil kru;:.nica ".
.. ..... 92
....... , 92
.... c)4
.... 97
...... I (J()
... 1()1
](J3
! 14
i 14
Linearno kotiranje ............................................................ 114
Paralelno kotiran je .............................................. . ............ 117
Redno kotiranje .................. . ........................................... 1 18
KOliranje uglova .. ...... ..... .. ........................................... 119
Kotiranje precnika krulnica ................................................ 120
Kotiranje poluprecnika ....................................................... 121
Edit. kola komandama DlMTEDlT, DIMEDIT i DIlvfSTYLE ...... 124
Poglavlje 9
Korisnicki simboli ............................................................ 125
Kreiranje korisnickih simbola - komande Block i BMAKE ......... 125
Kreiranje simbola kao zaseban fajl - komanda WBLOCK ........... 127
Umetanje simbola u tekuCi crtd - komanda DDlNSERT ............ 128
Dodeijivanje atributa simbolu .............................................. 129
Edit. atributa komande EA TTEDlT, A ITEDIT i-A TTEDlT ...... 133
Referentni crtdi - komande X ATTACH , XREF i XBIND .......... 135
Brisanje imenovanih objekata sa cekuceg cnela .
- komanda PURGE ............................................................ 140
Poglavlje 10
Rad u grip fdimu ............................................................. 141
Komande u 'grip re'limu ...................................................... 143
Izmena osobina postojeCih objekata cTtda ............................... i 47
Editovanje objekata u komandnoj iiniji - komande CHANGE i
CHPROP ....................................................................... 149
Editovanje osobina objekata, na osnovu osobina referentnog
objekta - komanda PAINTER .............................................. 150
Podesavanje pogleda na crtd - komanda VPOINT .................... 152
Kreiranje i manipulacija sacuvanim pogledima - komanda VIEW ... 153
Poglavlje 11
Izrada tehnicke dokumentacije ............................................. 155
Crtanje u ravni - primer iz masinstva .................................... 155
Crtanje prave - komanda XLINE .......................................... 160
Prostar modela i prostar papira ............................................ 171
Prelazak u prostor papini ................................................... 173
Kreiranje nevezanih prozora u prostoru papira-komanda MVIEW ... 175
Stampanje crlda - komanda PLOT........... .. ................... 182
Poglavlje 12
Ostale kOD1ande 20{J2 '" 185
Cnanje eli psi i elipticnih tukova - komandd ELLIPSE .............. ] ll5
Crtanje polupravih - komanda RA); ................ .. ........... J 87
Pomocne informativne komande - ID, DlST, Area, LIST i TIME .. ]87
i91