Pojam kulture

Uvod Kultura je jedna od najbitnijih karakteristika oveka i drutva uopte, obzirom da nijedna druga vrsta ne poseduje kulturu, a ona sama moe da doe do izraaja samo ako se posmatra s obzirom na drutvenu sredinu i u njihovoj uzajamnoj interakciji. Sama re kultura je latinskog porekla i dolazi od glagola colere, cultum, to znai obraivati, negovati, i govori o ovekovoj istinskoj vezanosti za prirodu, obradu polja. ostoji veliki broj de!inicija kulture, pri emu je bitno naglasiti da, pojam kulture u irem smislu obuhvata i duhovnu i materijalnu kulturu, odnosno, sve ono to je ovek svojim radom i delanjem stvorio. U tom smislu, kultura ima svoju stvaralaku i svoju reproduktivnu dimenziju. "aterijalne i duhovne tvorevine koje se prenose unutar ljudskog drutva u prostoru i vremenu, i posredstvom kojih ovek zadovoljava svoje potrebe, ine zapravo kulturu jednog drutva. Sa razvojem drutva, podelom na !iziki i umni rad, u poetku jedinstveni ljudski rad, cepa se na materijalnu i duhovnu proizvodnju, i upravo na taj nain nastaje i ona klasina podela na materijalnu i duhovnu kulturu. "aterijalne tvorevine su sve ono to su ljudi stvorili za ivot u datom kontekstu, a ima znaaj i znaenje za njih #ku$e, mostovi, sredstva za rad%.& , dok, kad govorimo o duhovnim kulturnim tvorevinama, pre svega mislimo na jezik, verovanja #magija, religija, mitologija& , saznanja #zdravorazumska, !ilozo!ska, nauna& , pravila ponaanja #obiaji, moral, pravo& , umetnost #kulturno stvaralatvo&. Kultura je svojevrsna sinteza celokupnog dosadanjeg rada oveka, ona je istorijski promenljiva i dinamina pojava. 'na je takoe kumulativna pojava, koja se prenosi u obliku kulturne tradicije, a zadatak tradicije je prihvatanje i prenoenje ve$ stvorenih kulturnih vrednosti. ojam kulture Kultura je sloen drutveni !enomen i veoma irok pojam. 'na obuhvata sve ono to priroda sama ne prua oveku. (o u materijalnom smislu zmai da obuhvata celokupnu preraenu prirodu. Kultura omogu$uje oveku da ovlada prirodom i da se oslobodi u najve$oj mogu$oj meri onoga to je )ivotinjsko* u njemu. (ako je kultura za oveka ne samo,, osvajaka+ nego i,, eliminatorska*. U kulturu ulazi, pored materijalnog, i celokupno duhovno stvaralatvo. (ako iri pojam kulture obuhvata oba elementa. Shodno tome, pod kulturom se obino podrazumeva skup svih materijalnih i duhovnih vrednosti ovekovog rada u prirodi, drutvu i miljenju. "aterijalna kultura se drugaije naziva civilizacija u kojoj se odvaja duhovna kultura koja dobija ue znaenje. ,o odvajanja duhovne kulture od civilizacije #materijalne kulture& dolazi zbog odvajanja umnog od !izikog rada, a to se dogodilo u procesu raspadanja rodovskih zajednica i nastanka robovlasnikog drutva. -anije su ova dva elementa predstavljala jedinstvenu kulturnu celinu. od materijalnom kulturom #civilizacijom& podrazumevaju se svi predmeti koji nastaju u procesu preraivanja prirode, poev od predmeta svakodnevne upotrebe do velikih graevina kao to su rimski akvadukti #vodovodi& , egipatske piramide, hramovi azijskih religija, zgrade civilizacije .nka, savremeni oblakoderi, mostovi, !abrike, maine, saobra$aj modernih gradova itd. ,uhovna kultura obuhvata tekovine umne delatnosti oveka od njranijih vremena do danas. (u spadaju sva duhovna dobra i vrednosti kao to su/ drava i pravo, norme ponaanja, sredstva sporazumevanja, religije, znanje, vaspitanje i obrazovanje, nauka, !ilozo!ija, umetnost, ideologija, navike, obiaji itd. Kultura u uem smislu obuhvata samo duhovna dobra. 'vako shva$ena kultura predstavlja jedan od osnovnih pojmova savremene graanske sociologije. Skoro da nema nijednog udbenika sociologije koji ne obrauje pojam kulture. 0meriki sociologije Kreber i Klukhon sakupili su ak 123 de!inicija kulture. Smatra se da je ve$ina tih de!inicija kontradiktorna i jednostrana. Kultura kao drutveni !enomen u sebi sadri vie raznih komponenata i !unkcija/ 4& radi se o stvaranju, kreiranju i proizvodnji materijalnih i duhovnih kulturnih dobara5 1& nastaje proces prenoenja, saoptavanja tj. Komunikacija, kulturna dobra treba uiniti pristupanim5 6& proces prihvatanja, prijema kulturnih vrednosti ili proces selekcije odnosno odbijanja. 7edna od osnovnih !unkcija kulture jeste prenoenje kulturnih dobara i vrednosti na pojedince i grupe, sa generacije na generaciju, sa kolena na koleno. Kultura je kao drutvena pojava slojevita i u klasnom drutvu klasno determinisana. (ako, pored podele kulture na materijalnu i duhovnu, kao posledicu klasne podele rada na umni i !iziki rad, postoji i podela kulture na/ elementarnu, narodnu, masovnu i vrhunsku.