ArhimandritJUSTINPopovi ITIJASVETIH 1.

DECEMBAR SPOMENSVETOGPROROKANAUMA ITIJESVETOGFILARETAMILOSTIVOG SPOMENSVETOGMUENIKAANANIJEPERSIJANCA SPOMENPREPODOBNOGOCANAEGANTONIJANOVOG SPOMENSVETOGOCANAEGONISIMA,arhiepiskopaEfeskog SPOMENSVETIHOTACANAIHANANIJEiSOLOHONA,arhiepiskopaEfeskih

SPOMENSVETOGPROROKA NAUMA Sveti prorok Naum, iz plemena Simeonova, bee iz mesta Elkoa, s one strane Jordana. iveo na 700 godina pre Hrista. Na 200 godina posle proroka Jone prorekao propast Nineviji.[1] Od propovedi Jonine Ninevljani behu se pokajali, zbogega ih Bog potedi i ne pogubi. No vremenom oni zaboravie milost Boju i ponovo se pokvarie. Prorok Naum proree im propast. Pa kako ne bi pokajanja, ne bi ni potede. Od zemljotresa, poplave i ognja propade sav grad, tako da mu se vie ni mesto ne raspoznavae. Sveti Naum poive 45 godina i upokoji se u Gospodu ostaviv malu knjigu svojih istinitih proroanstava. ITIJESVETOG FILARETAMILOSTIVOG Blaeni milostivi, jer e biti pomilovani, rekao je Gospod.[2] Ova se re obistini na blaenom Filaretu Milostivom, koji za svoje veliko milosre k nitima doive od Gospoda preveliku milost i bogato uzdarje u sadanjem i u buduem ivotu, kao to to svedoi blaeniivotnjegov. Blaeni Filaret ivljae u Paflagoniji,[3] u selu zvanom Amnija.[4] Blagorodni roditelji njegovi, Georgije i Ana, izmalena vaspitavahu Filareta u pobonosti i strahu Boijem, i ivot njegov ukraavae se celomudrijem i svakom drugom vrlinom. A kada postade punoletan, on se oeni estitom, blagorodnom i bogatom devojkom, kojoj bee ime Teozva. U braku njima se rodie tri deteta: sin Jovan, i dve keri: Ipatija i Evantija. Bog blagoslovi blaenoga Filareta, kao nekada pravednoga Jova, i veoma mu uvea imanje i bogatstvo. Behu u njega mnogobrojna stada i sela, plodne njive i izobilje u svemu; skladita njegova behu puna raznovrsnih zemnih blaga; i ogroman broj robova i robinja sluae u domu njegovom. I Filaret bee poznat u toj oblasti kao jedan od najznatnijih velmoa. Posedujui tako ogromna bogatstva, i u isto vreme videi mnoge gde se zlopate u krajnjoj nevoljiibedi,blaeniFilaretoseaepremanjimasauee,irastueneduegovoraesebi: Eda li sam tolika blaga dobio iz ruke Gospodnje radi toga da ih sam uivam i naslaujem se, ugaajui svom stomaku? Nisam li duan da ogromno bogatstvo, darovano mi od 2

Boga, razdelim prosjacima, udovicama, siroadi, bogomoljnim beskunicima, ubogima, kojih se Gospod na Stranom sudu pred anelima i ljudima nee postideti nazvati ih braom Svojom, govorei: Kada uiniste jednome od ove moje najmanje brae, meni uiniste (Mt. 25, 40). I kakvue mi korist doneti na dan Stranoga suda sva imanja moja, akoihiztvrdiluka zadrim samoza sebe, jere tajsudbitibezmilosti onima kojineine milosti.[5] Eda lie imanja moja u buduem ivotu biti meni besmrtna hrana i pie? Hoe li mi tamo meke haljine moje biti neraspadljivom odeom? Ne, nipoto! Jer apostol kae: Nitanedonesosmonaovajsvet;dakle,nemoemonitaniodneti(1.Tm.6,7).Akodakle ne moemo poneti odavde nita od zemnih imanja naih, onda je najbolje dati ih u zajam Boguprekorukunitih;iBogneenikadaostavitinimene,nimojuenu,nimojudecu.U to me uverava prorok David, govorei: Bejah mlad i ostareh, i ne videh pravednika ostavljena,nidecenjegovedaprosehleba(Psal.36,25). Tako govorei sebi, blaeni Filaret postade milostiv prema sirotinji, kao otac prema svojoj deci: hranio jegladne, pojio edne, odevao nage,sradouprimao bogomoljne putnike i s ljubavlju ih dvorio. I bee ovaj pravedni ovek slian drevnome gostoprimcu Avramu i siromaholjubivom Jovu. Stoga bee nemogue da se svetilnik, ukraen takim delima milosra, sakrije pod poklopcem,i on postadeslavanpo svojzemlji onoj, kaogradkadna gori stoji. K njemu, kao vaistinu k utoinom gradu svom, pribegavahu svi niti i ubogi. I to je ko iskao od njega: bilo hranu, ili odeu, ili vola, ili konja, ili magarca, ili ma ta drugo,tojemilostiviFilaretsradosnomdareljivoudavao. No nastupi vreme kadaovekoljubivi Bog, koji sve ustrojava na koristoveku, dopusti da i na pravednog Filareta, kao nekada na ugodnika Njegovog Jova, naie iskuenje, da bi se obelodanilo i trpljenje ovoga pravednika kao Jovljevo, i da bi se on, prekaljen iskuenjem kao zlato ognjem, pokazao dostojan Boga. I poe to sa tim to blaeni Filaret stade osiromaivati: ipak to ni najmanje ne izmeni njegovu sastradalnost i milosre prema nitima,ionproduidavatipotrebitimaodonogatoimaae. Utovreme,podoputenjuBojem,napokrajinuukojojivljaemilostiviFilaretnapadoe Izmailjani,[6]kaopustonivihoriplamenognjeniopustoiesvuzemlju,imnotvoivlja odvedoe u ropstvo; opljakae i blaenog Filareta: sva mu stada ovaca i volova, konja i magaraca zaplenie, a i mnoge robove njegove u ropstvo odvedoe. Tada ovaj milostivi ovek zapade u taku nematinu, da mu najzad ostadoe samo jedan rob, jedna robinja, jedankonj,jednakravaiparvolova.Svapakostalaimovinanjegova,ilibirazdatasirotinji njegovom milostivom desnicom ili opljakana od Izmailjana; a sela njegova i njive i bate zauzeeoblinjizemljodelci,nekimolbom,nekisilom.IuFilareta ostadesamojednakua i jedna njiva. Nalazei se u takvoj bedi i nevolji, i u takim napastima, ovaj dobri mu nikada ne ustugova niti uzropta, i kao drugi Jov pravedni niim ne sagrei pred Gospodom, niti ree bezumlja za Boga (Jov. 1, 22). No kao to se neko raduje obilju svoga bogatstva, tako se on radovae svojoj siromatini, koju smatrae za veliko blago, videi da

je njemu siromahu lake ui u Carstvo Boje nego li bogatau, po rei Gospodnjoj: Teko jebogatomeuiuCarstvonebesko(Mt.19,23). Jednoga dana blaeni Filaret uze dva vola svoja i ode da ore njivu to mu bee ostala. Orui, on hvaljae i s radou blagodarae Boga to poinje, po svetoj zapovesti Njegovoj, u znoju lica svoga jesti hleb svoj (1. Mojs. 3, 19), i to ga ovaj rad spasava od lenjosti i dokolice,tihuiteljicasvakomezlu.Opominjaeseonireisvetogapostolakojizabranjuje lenjivcuidokoliarujesti:Koneedaradi,nekainejede(2.Sol.3,10).Iobraivaesvoju zemljublaeniFilaret,dasenepokaenedostojanhleba. Istoga dana jedan seljak orae svoju njivu. I jedan njegov vo strahovito uzdrhtavi pade i izdahnu. Pogoen ovom iznenadnom mukom, zemljodelac gorko zaplaka i neuteno tugovae, utoliko vie to volovi ne behu njegovi nego ih bee izmolio od svog suseda da poore njivu. U toj svojoj nevolji on se seti blaenog Filareta i ree: Ah, da ovaj milostivi siromaholjubac nije osiromaio, ja bih ovog asa otiao k njemu, i sigurno bih dobio od njega ne samo jednog negoak i dva vola. Meutim sada je i sam on siromah i ubog, te nemaimedapomognenevoljnima.Ipakuotiidonjega;onebarpotugovatisamnom, imakarmereimauteiti,itimemitekumukuialostolakati. Uzevi svoj tap seljak poe k blaenom Filaretu, i naavi ga na njivi gde ore on mu se pokloni, i sa suzama mu ispria nesreu koja ga snae iznenadnim uginuem vola. A blaeniFilaret,videipotresnumukuovogaoveka,odmahhitnoispreeizjarmajednoga svogavola,dadegatomovekuiree:Uzmi,brate,ovogavolamog,iiditeobraujsvoju zemlju, blagodarei Boga. Primajui milosrdni poklon od blaenog Filareta, seljak mu se pokloni i ree: Gospodine moj, velika je i divna tvoja odluka, i prijatno je Bogu tvoje milosre, ali nije dobro odvajati vola od njegovog parnjaka, i teko e ti biti veoma obavljati poslove sa jednim volom. Pravednik mu odgovori: Uzmi, brate, vola koga ti dajem, i idi s mirom, jer kod kue imam jo jednog vola. Zemljodelac se pokloni blaenomedozemlje,iuzevivolaodeslaveiBogaiblagodareimilostivogdobrotvora. estiti Filaret, uzevi preostalog mu vola i zabacivi jaram na rame, krenu svojoj kui. I kada se priblii vratima svoje kue, ena njegova, ugledavi mua gde ide iza vola sa jarmom na pleima, upita ga: Gospodine moj, gde ti je drugi vo? Filaret joj odgovori: Za vreme dok sam se ja odmarao a volovi pasli, jedan se od njih odvojio i zalutao, ili ga je nekouzeoiodveosvojojkui. uvi to, ena se Filaretova silno oneraspoloi i odmah posla sina svog da trai vola. Obilazei mnoga polja, mladi najzad nae svoga vola u jarmu onog zemljodelca. Poznavisvogavola,onsgnjevomreezemljodelcu:Zliinesreniovee!kakosismeoda upregnetuegvolausvojjaram?Gdeinakojisinaindoaodoovogavolaiupregaoga pored svog? Nije li to vo koga moj otac izgubi? A ti si ga naao, pa kao vuk zgrabio i sebi prisvojio. Daj mi vola; a ako mi ga ne da, bie na sudu osuen kao lopov. Zemljodelac mu krotko odgovori: Ne ljuti se na mene, mladiu, sine svetoga oveka, i ne nasri na 4

mene koji ti niim zgreio nisam. Jer otac tvoj, saalivi se na moju bedu i siromatinu, dobrovoljnomidadeovogvolasvog,potomojvooruipadeiznenadaiizdahnu. uvi to, mladi se postide svog neopravdanog gnjeva, pa se brzo vrati kui i ispria to materi svojoj. A ona, sasluavi ga, stade kukati i naricati: Teko meni! teko meni, eni nemilosrdnog mua! I upajui kosu svoju, ona sa vikom i kuknjavom otra k svome muu i ruae ga govorei: Bezduni i neoveni ovee! Zato si namislio da nas pre vremena umori glau? Eto, za grehe nae mi smo lieni svekolike imovine nae. No Bog, kojiigrenikemiluje,ostavinamdvavola, dabismo,radeisnjima,prehranilidecunau. Ti pak, koji si ranije iveo u velikom bogatstvu i nikada radio nisi svojim rukama, sada, nalazeiseusiromatini,razlenjiosiseineedasetrudiiobraujezemljuvehoeda se stalno odmara u svojoj sobi. I zato si ti dao vola seljaku ne Boga radi ve sebe radi, da senebimuioiduizaplugomnegodabiiveoulenostiidokolici.O,kakaveodgovor datiGospodu,akozboglenjostitvojejaidecatvojapomremoodgladi. Pogledavi na enu svoju, blaeni Filaret joj odgovori krotko: Pouj ta nam Bog, bogat milou,govori:Pogledajtenapticenebeskekakoneseju,nitianju,nitisabirajuuitnice; pa Otac va nebeski hrani ih (Mt. 6, 26). Zar nee On prehraniti nas, koji smo daleko vrednosniji od ptica? On obeava stostruko uzvratiti onima koji radi Njega i Evanelja razdaju svoja imanja siromasima. Stoga pomisli, eno, kada emo za jednog vola dobiti sto,zatoondatugovatizbogtogvola,kogajaBogaradidadohnevoljniku? Govorae pak ovo milostivi mu, ne to je eleo da u zemaljskom ivotu dobije stostruko uzdarje, ve da bi uteio svoju slabodunu enu. I ena, uvi ove blagorazumne rei, umue. Meutim, ne proe ni pet dana, a onaj vo to ga blaeni Filaret dade seljaku, pojede u polju otrovno zelje zvano elevor i uginu. To dovede u zabunu seljaka, i on opet doe k blaenom Filaretu, pokloni mu se i ree: Gospodine, sagreih tebi i deci tvojoj to razdvojihpar volova tvojih, zato mi pravedni Bogne dade da vidim koristi odtvoga vola, jer se on najede nekog zelja i uginu. A bogoljubivi i milostivi siromaholjubac, blaeni Filaret, ne odgovorivi nita seljaku, brzo ode i dovede vola to mu bee ostao, i dade ga seljaku rekavi: Uzmi, brate, ovoga vola, i idi; jer ja imam da otputujem u daleku zemlju i neudaovajvrednivoostaneukuimojojdokolian. Blaeni pak ree ovo zato, da ovaj ovek ne bi odbio primiti od njega i drugoga vola. Primivi vola, seljak se vrati kui svojoj, divei se velikom milosru blaenoga mua. A kad se u kui Filaretovoj doznade za to, deca sa majkom nadadoe pla i kuknjavu, i govorahu: Zaista je na otac nemilosrdan i ne voli decu svoju, poto rasipa poslednju imovinu nau: ostade nam samo par volova, da ne pomremo od gladi, a otac i njih dade drugome.

Videi pla dece svoje, blaeni Filaret im ree:eda moja, to tugujete, te kidate i svoje i moje srce? Zato me nazivate nemilosrdnim i smatrate da hou da vas umorim glau? Smiritese:najednommestu,kojevineznate,jaimamtolikabogatstvairiznice,daevam i za sto godina ivota biti dosta, makar vi nita ne radili i ni za ta se ne brinuli.ak ni ja sam ne mogu da izbrojim sva ta blaga koja su spremljena za vas. Govorei to, pravedni Filaret ne obmanjivae svoju decu, nego stvarno proviae svojim duhovnim oima to je imalobitikasnije. Uskoro posle toga stie u tu zemlju carevo nareenje, da se svi vojnici saberu u svoje pukove i da idu u rat protiv bezbonih varvara koji behu napali na Grku carevinu; pritom svaki je vojnik morao biti potpuno naoruan i imati dva konja. Jednome od tih pukova bi priislen i jedan ubogi vojnik, po imenu Musilije, koji imaae samo jednoga konja, no i taj ba tih dana nesreno pade i uginu. Ubogi Musilije, nemajui sredstva da kupi konja, ode k blaenomFilaretu ireemu:Gospodine mojFilarete, smiluj se na mene, pomozi mi. Znam da si i ti osiromaio do krajnosti, i ima samo jednoga konja. No Boga radi,saalisenamene,dajmitvogakonja,danebihpaouruketisunikuionmeestoko izbio. Blaeni Filaret mu ree na to: Uzmi, brate, konja mog i idi s mirom. Ali znaj ovo: konjatidajemradimilostiBoijeanetotipretiopasnostodtisunika. Primivi konja od svetitelja, vojnik otide slavei Boga. I ostade tada u svetog Filareta od celokupne imovine samo krava s teletom, jedan magarac i nekoliko konica pela. Meutim jedan siromaak izdaleka,uvi za milostivog Filareta, doe k njemu i stade ga molitigovorei: Gospodine, daj mijednotele iztvogastada,dabi tvoj dar posluioimeni na blagoslov, jer mi je poznato da je tvoj dar blagosloven, i u koji dom ue ispunjuje ga blagoslovom, i taj se dom obogati. Blaeni Filaret s radou dovede svoje jedino tele i dade ga moliocu, rekavi: Brate, Bog neka ti nispolje Svoj izobilan blagoslov, i neka ti u izobiljudasvetotitreba. I pokloni se Filaretu tajovek, i otide vodei sa sobom tele. A krava, ne videi svoje tele, stade ga traiti, i ne nalazei ga ona poe veoma tuno i potresno rikati na sav glas. Svi ukuani Filaretovi silno saaljevahu kravu, naroito ena njegova. Ona sa suzama korae mua, govorei mu: Ko je ve u stanju trpeti to to ti radi? Ko se nee nasmejati maloumljutvom?Jajasnovidimsadadasetininajmanjenestaraomeni,supruzisvojoj, i decu si svoju izmuio. No evo, sada se nisi saalio ni na beslovesnu dojilicu, nego si tele odvojio od njegove hraniteljke, majke. A time, kome si uinio dobro? Dom si svoj otetio i ogorio, a onog molioca nisi obogatio: jere tele kod njega uginuti bez majke svoje, a kod nasekravabezteletasvogtugovatiirikati.Itako,kakvajekoristinamaitomeoveku? uvi ovakve rei od svoje ene, pravedni Filaret joj odgovori s krotou: eno, sada si zaista istinu rekla. Stvarno sam ja nemilostiv i nemilosrdan, poto malo tele odvojih od njegove majke. No sadauuiniti netobolje. Rekavito,Filarethitnopoe zaovekom,

onim i stade ga dozivati: Vrati se,ovee! vrati se sa teletom, jer majka njegova, krava, ne dajenammirasilnoriuikrajvratakue. Siromaak,uvi to od blaenog Filareta, pomisli da on hoe da mu oduzme poklonjeno tele, i ree sam sebi: Teko si ga meni, jer oigledno nisam dostojan da imam od ovog blaenog mua na blagoslovak ni ovo malo tele. Verovatno, alei za teletom, on me eto zove da bi mi ga oduzeo. Kada seovek taj vrati sa teletom k Filaretu, telence, ugledavi majkusvoju,jurnuknjoj,takoistoimajkapotrakteletusvomeradosnomuui.Telence, dohvativi se vimena njenih, sisae dugo, i ne odvajae se od svoje majke. Videi to, Filaretova ena Teozva radovae se to tele bi vraeno kui. Blaeni pak Filaret, ugledavi siromakakako tuan stoji i ne usuuje seak progovoriti ni rei, ree mu: Brate, supruga moja kae da sam greh uinio to sam odvojio tele od njegove majke. I stvarno je tako. Stoga, uzmi sa teletom zajedno i majku njegovu, i idi s mirom. I Gospod neka blagoslovi tebe,inekaumnoiitvojestadokaonekadamoje. I ovek taj, uzevi kravu s teletom, otide radujui se. I blagoslovi Bog dom njegov, radi ugodnika Svog Filareta: jer se u toga siromaka od poklonjene mu krave s teletom toliko umnoistoka,daposlenekolikogodinaonimaaevieoddvastadavolovaikrava. Uskoro posle toga nastade glad u toj zemlji, i pravedni Filaret zapade u krajnju bedu. Nemajui ime da prehrani enu svoju i decu, Filaret uze magarca svog, koji mu jedini beeostao,iodeudrugupokrajinukjednomprijateljusvom.Uzeviodnjegauzajamest merica penice, on ih natovari na magarca i radosno se vrati kui svojoj, i nasiti enu i decu. A kad se Filaret posle tog puta odmarae u kui svojoj, doe k njemu ubojak i zaiska od njega jedno reeto penice. Tada ovaj podraavalac Avrama, obraajui se eni svojojkojautovremevejaepenicu,ree:eno,jabihovomsiromanombratudaojednu mericu penice. ena mu odgovori: Priekaj dok se nasite tvoja deca i tvoja ena, i prvo daj meni jednu mericu, i tvojoj deci po mericu, i robinji naoj takoe, a ostatak daj kome hoe. On pogleda na nju, i nasmejavi se ree: A meni nita ne dodeljuje? Teozva mu uzvrati: Ta ti si aneo a neovek, i hrana ti nije potrebna. Da ti je hrana potrebna, ti ne bi razdavaodrugimapenicuuzetunazajam. Filaret utke odasu dve merice penice i dade ubojaku. A ena, pobesnevi od gnjeva i muke, povika: Daj mu i treu mericu, poto ima mnogo penice! Blaeni Filaret odvoji i treu mericu, dade je ubogome, pa ga onda otpusti. A Teozva, jedui se od muke, razdeli preostalu penicu izmeu sebe i dece svoje. No uzajmljena penica bi za neko vreme pojedena,iTeozvasadecomopetstadegladovati.TadaTeozvaodeksusedima,izmoliod njih pola hleba u zajam, nakupi divlje zelje, svari ga, i dade gladnoj deci, te ona jedoe zajednosnjom,aakseinesetiedaocastarcapozovuzasvojutrpezu. Meutim neko od starih prijatelja Filaretovih, ovek bogat, u o ubojakom sirotovanju blaenog Filareta. I posla mu etiri tovara penice, na etiri mazge, svaki tovar po deset gomora, i u propratnom pismu mu pisae ovako: Mili brate na, ovee Boji! aljem ti 7

etrdeset gomora penice za hranu tebi i tvojim ukuanima, i kad ih potroi, poslau ti opetistotoliko;atisemolizanasGospodu. Primivi ovaj dar, blaeni Filaret se pokloni do zemlje; zatim pruivi ruke i podigavi oi k nebu, uznese blagodarnost Bogu, govorei: Blagodarim Ti, Gospode Boe moj, to nisi ostavio mene, slugu Tvoga, koji je svu nadu poloio na Tebe. A ena Filaretova, kada vide takvu milost Boju, umiri se, i s krotou ree muu: Gospodine, odvoj meni penice koliko nalazi za potrebno, takoe i deci naoj, a i susedima vrati to uzajmismo od njih; istotakouzmisvojdeo,iradisnjimtohoe. Filaret postupi po reima svoje ene i razdeli penicu, ostavivi sebi pet gomora, koje u toku dva dana razdade ubogima. To ponovo razgnjevi njegovu enu, i ona ne hte vie ni da jede zajedno s njim, nego ona jeae sa decom odvojeno i kriom od njega. No jednoga dana blaeni Filaret ih iznenada zatee za obedom i ree im: Deco, primite i mene za trpezu,akonekaooca,ondabarkaogostaiputnika.Onisenasmejaeiprimiega.Ikad jeahu, ena mu ree: Gospodine Filarete, doklee skrivati od nas to blago, za koje veli da ga ima u potajnom mestu? Moda nam se ti podsmeva i zavarava nas, kao nerazumnu decu, lanim obeanjima? Ako je to istina, onda nam pokai to blago; i mi emo ga uzeti i kupiti hrane, paemo opet jesti zajedno, kao to je to bilo ranije. Blaeni Filaret im odgovori: Strpite se jo malo, pa e vam uskoro veliko blago biti pokazano i dato. Naposletku sveti Filaretpostade toliko siromaan i ubog,da nita imaonijeosim nekoliko konica s medom, od koga se hranio on i njegovi ukuani. No i pri takoj oskudici, kada k njemu dolaahu ubogi, on, nemajui hleba, davae im meda iz konica. Ukuani pak njegovi, videi da se liavaju i poslednje ishrane, kradom odoe k pelama sa posuem da pokupe sav med, ali oni naoe samo jednu, poslednju konicu sa medom, i uzee sav mediznje. Sutradan izjutra opet doe k Filaretu prosjak itui milostinju. Filaret ode konici, otvori je, i nae je praznu. Videi da nema ta dati prosjaku, blaeni Filaret skide sa sebe gornju haljinu i dade mu je. A kada doe kui samo u donjoj haljini, ena ga upita: Gde je tvoja odea? Da i nju nisi dao prosjaku? On joj odgovori: Hodei kroz pelarnik, tamo je ostavih. Tada sin njegov ode u pelarnik, i ne naavi oevu haljinu, kaza to majci svojoj. Aona,stideisedajojmuidenedolinoujednojhaljini,prepravisvojuhaljinuumukui obuegaunju. U to vreme na prestolu Grkog carstva seae hristoljubiva carica Irina sa svojim sinom Konstantinom.[7] Poto Konstantin postade punoletan, bie razaslani po vasceloj Grkoj carevini ljudi odabrani i blagorazumni, da trae najbolju i najugledniju devojku, koja bi bila dostojna stupiti u brak sa mladim carem Konstantinom. Izaslanici, elei da to uspenije izvre carsko nareenje, veoma revnosno prohoahu sve oblasti, gradove, pa ak i najzabaenija sela. Tako oni stigoe i do Paflagonskog sela, zvanog Amnija. 8

Pribliavajuimuse,onijoizdalekaugledaedivnuivisokukuublaenogFilareta, koja lepotom svojom prevazilaae sve ostale kue. Smatrajui da u njoj ivi neki bogati vlastelin, oni poslae tamo sluge svoje da im pripreme stan i trpezu. No jedan od vojnika, koji behu u pratnji ovih carskih izaslanika, ree im: Nemojte ii u tu kuu, gospodo, jer madajespoljavelikaidivna,iznutrajepustaiprazna,inemanionotojenajpotrebnije;u njoj ivi jedan starac, siromaniji od svih u okolini. Carevi izaslanici ne poverovae vojnikovimreimainaredieslugamadaiduipostupeponareenju. Meutim, istinski gostoprimac, bogoljubivi Filaret im ugleda ljude gde se pribliavaju njegovoj kui, uze svoj ezal i izae im u susret; i poklonivi im se do zemlje, on ih s radouprimi,ireeim: SigurnovasGospod,gospodo moja, dovede k meni, sluzi vaem; smatramzavelikuasttoseudostojihprimititakvegosteumojuubogukuu. Zatim blaeni Filaret otra k eni svojoj Teozvi i ree joj: Gospoo Teozvo, spremi dobru veerudaugostimougledneljude,kojinamdooeizdaleka;onimiseveomadopadoe. Teozvauzvratinato:Aodegauspremitidobruveeru?Zarunaemsirotomdomuima jagnjeilikokoka?Jedinotomogu daskuvam zelje lobodu,kojimsemi hranimo, i to bez zejtina;jertosetiezejtinaivina,jaseineseamkadaihjebilounaojkui.Nomujoj ponovoree:Naloi,gospoo,makarvatru,idoterajgornjupalatu,ivodomsperiprainu sa naeg starog trpeznog stola od slonove kosti; a Gospod koji daje hranu svakom telu, daeinamahranukojomemougostitioveljude. Teozva se onda lati posla, izvrujui nareenje svoga mua. I gle, imuniji ljudi toga sela, doznavi da su carevi izaslanici odseli u kui blaenog Filareta, pohitae nosei pravedniku ovnove i jaganjce, kokoke i golubove, hleba i vina, i sve ostalo, potrebno za doek tolikih gostiju. Dobivi te poklone, Teozva ugotovi razna ukusna jela, i udesi trpezariju u gornjoj palati. Uvedeni u tu palatu da veeraju, carevi izaslanici se divljahu i izvrsnoj lepoti palate u kui ubogogoveka i raskonom trpeznom stolu od slonove kosti, koji je blistao zlatom. No svrh svega oni se najvie divljahu svesrdnom gostoljublju domainovom, koji je i po izgledu i po dranju liio na samog Avrama gostoljubivog. A dok gosti seahu za trpezom, ue tamo sin blaenog Filareta Jovan, slian ocu. Zatim naioe i unuci blaenoga, donosei jela, i usrdno sluei goste za trpezom. Posmatrajui ih, carevi izaslanici uivahu u njihovom izvrsnom dranju i ophoenju, i upitae Filareta: Reci nam, estiti ovee, ima li suprugu? Da, imam, gospodo moja, odgovori im on, a ovi mladi ljudi, to su moja deca i moji unuci. I rekoe mu carevi izaslanici: Neka doe ovamotvojasuprugadasepozdravimo. Teozva doe. Kada je izaslanici videe, iako staru no jo lepu u licu, oni upitae: Imate li erke?BlaeniFilaretimodgovori:Mojastarijaerkaimatrikeri,mladedevojke.Tada gosti rekoe: Neka te devojke dou ovamo da ih vidimo, jer imamo nareenje od poslavih nas careva naih, da po celom Grkom carstvu vidimo mlade devojke i odaberemo izmeu njih najbolju i najlepu devojku, dostojnu carskoga braka. Blaeni na 9

to ree: Ta se re ne odnosi na nas, gospodo naa i velikai, poto smo mi sluge vae siromaniiubogi.Uostalom,sadajediteipijtetojeBogposlao,ibuditeveseli,iodmorite seodputa,iodspavajte,pasutranekabudevoljaGospodnja. Sutradan pak kada izgreja sunce, velmoe carske poto ustadoe pozvae blaenog Filareta i rekoe mu: Naredi, gospodine, da dovedu unuke tvoje pred nas da ih vidimo. Blaeni im odgovori: Kako zapovedate, tako neka bude. Ipak, posluajte me milostivo: izvolitesamiuiuunutranjeodajedomamogaividetidevojkenae,potoonenikadajo neizaoeizubogogdomanaeg. Gosti odmah ustadoe i pooe za Filaretom u unutranje odaje; tamo ih sretoe tri devojke, i smerno im se i s potovanjem poklonie. A kad izaslanici carski videe da su FilaretoveunukelepeimilolikijeodsvihdevojakakojeonivideeiromcarstvaGrkoga, veoma se obradovae, i rekoe: Blagodarimo Gospodu to nam dade te naosmo ono to elimo, jer jedna od ovih devojaka bie dostojna nevesta caru naem, jer bolje od njih ne moemo nai ni u celome svetu. Zatim oni, prema carevom rastu, izabrae za njegovu nevestunajstarijuunukublaenogFilareta,kojojbeeimeMarija. Zadovoljniiradosniuspenoobavljenimposlom,carskiizaslanicipozvaeMarijusaocem imajkom,dedomisvimanjihovimblinjima,njihtridesetnabroju,iotputovaesnjima u prestonicu Carigrad. Zajedno s njima oni odvedoe jo deset devojaka, izabranih u drugim mestima, meu kojima se nalaae i lepa ki nekog visokog dostojanstvenika Gerontija. Za vreme tog putovanja blagorazumna i smerna unuka blaenog Filareta obrati sesvojimdrugaricamaovakvimreima:Sestremojedevojke,potosvemisabraneovdesa jednoga razloga idemo k caru, hajde da se dogovorimo kako postupiti kada Car Nebesni jednojodnasdacarstvozemaljskoodredivijezasuprugucaru.Potojenemoguedasve mi uziemo na tu visinu, nego e samo jedna od nas biti izabrana, onda neka se ona u svome carskom velianstvu opominje svih nas i neka nas ne ostavi bez svog milostivog pokroviteljstva. Na ove Marijine rei odgovori ki velmoe Gerontija: Neka vam je svima znano, da nijedna od vas ne moe biti izabrana za suprugu caru osim mene, poto sam ja iznad svih vas i po visokom poreklu, i po bogatstvu, i po lepoti, i po razumu. Pri vaoj siromatini, niskom poreklu i prostoti, kako se moete nadati da uete u carske palate, uzdajui se samoulepotusvogalica? uvi ove bezumne i gorde rei, Marija uuta, i predade sebe Bojoj volji i molitvama svetoga starca, dede svoga. A kad, najzad, izaslanstvo stie u Carigrad, i devojke otpremljene u carski dvorac, o tome odmah bi obaveten upravnik dvora Stavrikije, carev najpoverljiviji ovek. Pre svih Stavrikiju bi predstavljena Gerontijeva ki. Gordeljivost njena ne mogae se sakriti od pronicljivog oka iskusnog dvorjanina, i on joj ree: Ti si dobra i lepa devojka, ali careva supruga biti ne moe. I obdarivi je izdano, on je otpustinjenojkui.TakosezbiereiSvetogaPisma:Svakikojisesampodieponiziese; 10

akojisesamponiujepodignuese(Lk.18,14).Zatim,poslesviju,predstavljenabiunuka pravednoga Filareta Marija, zajedno sa majkom, sa dedom i sa svima blinjima njenim. Videvi ih, poraeni bie njihovom duevnom dobrotom i smernom krasotom i car, i careva mati, i Stavrikije. Ne malo udivie se svi i Marijinoj lepoti, naijem su se licu jasno ogledale divne osobine njene: dobrota, krotost, smernost i strah Boji. Ona stajae pred njima veoma smerno, sa oima oborenim dole, dok joj se od devianskog stida razlivae posvemulicujarkorumenilo.Sasvegatogaonaseveomadopadecaru,ionjeobruisebi za nevestu. Drugu pak sestru njenu izabra sebi za nevestu jedan od bliskih caru velmoa, ugledan patricije[8] Konstantikije. A trea sestra njena bi udata za poglavicu Longobarda,[9]dabitomsrodnikomvezomutvrdilisnjimmirneodnose. Venanje carevo sa unukom blaenog Filareta bi obavljeno uz veliko veselje: svi se veseljahu, i velmoe, i narod, i sva familija blaenoga Filareta. Car iskreno zavole blaenoga Filareta, i s ljubavlju ga grlei on celivae njegovu esnu glavu. Pohvalivi pobonost njegovu i cele porodice njegove, car ih sve obasu velikim poastima i mnogim darovima: zlatom, srebrom i dragim kamenjem, skupocenim haljinama, velikim i divnim kuama,idrugimimetkom.UkazavinatajnainpotovanjeblaenomFilaretuicelivavi ga,carotpustinjegainjegove,daiduuvelikoljepnaobitalitakojaimonpodari. Dobivi tako bogate darove, ena Filaretova i deca njegova i svi ukuani njegovi opomenuesereiblaenogFilareta,kojiimjenejedanputgovorio,dasenatajnommestu uvaju blaga koja im je Bog ugotovio. I pripavi k nogama svetiteljevim, oni mu rekoe: Oprosti nam, gospodine i gospodaru na, sve ime u bezumlju sagreismo tebi! Oprosti nam to te osuivasmo i korismo zbog tvoje alostivosti i milostinje nitima i ubogima. Tek sada uvidesmo da jeblaenovek koji saosea nitem i ubogom (Psal. 40, 2). Jer sve toovekdajesiromahu,dajesamomeBogu;iodBogaestostrukodobitiuovomsvetu, i u onom naslediti ivot veni. I eto, radi tvoje milostivosti prema ubogima, ovee Boji, Gospod posla bogatu milost Svoju tebi, a zbog tebe i svima nama. Blaeni starac prui ruke svoje k nebu i uskliknu: Blagosloven Bog to Mu to bi po volji! Neka bude ime Gospodnje blagosloveno odsad i do veka! (Psal. 112, 2). Zatim, obrativi se svojoj porodici, ree: Posluajte moj savet: spremimo dobar obed, i umolimo cara i gospodara naegda namsasvimavelmoamasvojimdoenagozbu.Aoniodgovorie:Nekabude kakotieli! Kada sve bi spremljeno za gozbu, blaeni Filaret izae u grad i hoae po ulicama i raskrima traei prosjake, gubave, slepe, hrome, stare i nemone. Sabravi njih dvesta, on ih ostavi pred kapijom, a sam ode k svojim ukuanima i ree im: Deco moja! car se prikljuuje sa svojim velmoama. Je li ve sve gotovo za ugoenje? Da, gotovo je sve, esnioe!odgovorieoni. Blaenirukomdadeznaknitima,inaneopisanoiznenaenjeukuana,ukuuueveliko mnotvo nitih i ubogih. Neke od njih Filaret posadi za sto; a drugima, u nedostatku 11

mesta,naloi da posedajupo podu, pa i sam sede sanjima. Videvp to,ukuaniFilaretovi razumeedaon,govoreiocaru,podrazumevaesamogHristaBogakojiimdolazisadau kuu o obliju nitih, a pod velmoama Cara Nebeskoga podrazumevae svu ubogu bratiju, koja mnogo moe kod Boga svojim molitvama. I divljahu se svi ukuani velikom smirenju njegovom, jer on, postavi ded carice i doivevi toliku slavu, ne zaboravi svoju ljubavk milostinji,isada sedi zatrpezom sanitima ibednimai slui im kaorob.I rekoe mu ukuani: Zaista si ti ovek Boji i istinski uenik Hristov, koji si odlino nauio zapovesti Hrista koji kae: Nauite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11, 29). Blaeni Filaret naredi i sinu svom Jovanu, koji ve bee spatarije,[10] a i unucima svojim da budu pored trpeze i da prisluuju bratiji. Pozvavi zatim svu porodicu svoju, blaeni ree: Eto,eda moja, vi potpuno neoekivano dobiste bogatstvo od Boga, kao to vam ja i obeah uzdajui se u milost Boiju. I ovo se obeanje ve ispuni. Recite mi sada, da li vam jo to dugujem? A oni, opomenuvi se ranijih rei njegovih, zaplakae i svi jednoduno rekoe: Gospodine na, ti kao ugodnik Boji zaista providi budunost, a mi besmo bezumni ljutei tvojuesnu starost. Stoga te molimo: ne spomeni grehe neznanja naeg! Blaeni im ree:eda moja, milostivi i dareljivi Gospod uzvrati nam stostruko ono malo to mi u ime Njegovo dadosmo siromahu. A ako elite jo da i ivot veni nasledite, onda nekasvakiodvasodvojipodesetzlatnikanaovuubogubratiju,iGospodeihprimitiod vas kao to primi dve udoviine lepte. I oni od sve due uradie to. A blaeni Filaret, potobogatougostisiromahe,dadesvakomeodnjihpozlatnikiotpustiih. Posle kratkog vremena blaeni Filaret opet prizva enu svoju i decu, i ree im: Gospod je na rekao: Trgujte dok se ja vratim (Lk. 19, 13). I ja hou da sledujem ovoj Boanskoj pouci: ja hou da prodamovajdeoimanja tomi car podari,a vi kupite od mene taj deo, i dajte mi zlato, jer mi je ono potrebno. A ako vi neete da ga kupite, ondau ga ja razdati mojojbraiprosjacima;menijepakdostadasenazivamdedomcarice. Oni razmotrie njegovu imovinu, procenie je, i kupie je od njega za ezdeset litri[11] zlata. Dobivi to zlato, blaeni Filaret ga razdade siromasima. Akadza to doznadoe car i velmoe, ovi se radovahu zbog Filaretove milostivosti i dareljivosti. I od tada stadoe davatimilostivomepravednikumnogozlatazarazdavanjenitima.JednomblaeniFilaret naini tri ekmedeta, potpuno jednaka po svemu, i jedno ekmede napuni zlatnicima, drugo srebrnjacima, tree bakarnim dinarima. I poveri ih svome vernom sluzi Kalistu. I kada je k Filaretu dolazio kakav ubojak sa molbom za pomo, on je nareivao Kalistu da da moliocu. A kad je sluga pitao, iz kogekmedeta da da ubogome, svetac je odgovarao: Iz onoga iz koga ti Bog naredi, jer Bog zna svaiju potrebu, i siromahovu i bogataevu, i nasiujesvakoivobiepoSvomeblagovolenju.[12] Ovo govorae pravednik pokazujui razliku meu ubogima koji prose milostinju. Jer ima prosjaka koji su ranije bili bogati, pa su usled raznih nevolja i napasti osiromaili i liili se 12

ne samo celokupne imovine nego i samoga hleba; no sauvavi neto od svojih ranijih haljina, oblae se u njih usled stida, da bi ispod njih sakrili svoju nevolju, i oni prose iz krajnje nude. No ima i takvih prosjaka koji se namerno oblae u bedne rite, i, skrivajui svoje bogatstvo, oni svojim bednim izgledom izmamljuju milostinju, i na taj nain uveavaju svoje bogatstvo. A to je ve lakomstvo, koje se naziva idolosluenjem. Imajui sve to u vidu, milostivi Filaret je govorio: Bog zna potrebu svakog prosjaka, i On kako hoeupuujerukudavaocamilostinje. Tako i sam ovaj blaeni prosjakoljubac inei milostinju metae ruku u ekmede bez razgledanja, i to bi ruka zahvatila: bakarue, ili srebro, ili zlato, to je i davao prosjaku. I priae ovaj esni starac sa zakletvom, prizivajui Boga za svedoka: Koliko puta sam, videi oveka obuena u pristojne haljine, sputao svoju ruku u ekmede sa eljom da zahvatim bakarue, jer sam zbog pristojnih haljina smatrao da dotiniovek nije siromah, ali i ne hotei ja sam zahvatao srebro ili zlato, i davao mu. Ponekad sam prosjaku, odevenom u dronjke, eleo da dam bogatu milostinju, meutim moja bi ruka utrnula, i ja sam iz ekmedeta vadio vrlo malo. A sve to bivae po promislu Bojem, jer jedini Bog savrenoznapotrebesvakogaodnas. U tokuetiri godine blaeni Filaret odlaae u carski dvor radi posete svojoj unuci, carici, nonikadanijebioobuenupurpurnehaljine,sazlatnimpojasom.Akadasugasaletalida se obue u takve raskone haljine, on je govorio: Ostavite me! ja blagodarim Boga mog i slavim veliko i divno ime Njegovo to me iz nematine i neuglednosti podie na toliku visinu:postadohdedacarice.Tomijedovoljno;vienitanetraim. Uopte, blaeni Filaret prebivae u takvoj smirenosti, da nije hteo koristiti nikakavin ni titulu, i nazivae se prosto Filaret Amnijatski. I tako ovaj sveti mu provodei sve vreme ivota u smirenosti i milostivosti priblii se blaenom kraju ivota svog. Unapred obavetenotomeodBoga,on,buduijozdrav,tajnouzejednogvernogslugusvog,iode s njim u jedan Carigradski manastir, koji se nazivao Rodolfija, u kome se spasavahu uzornim podvinikim ivotom devojke monahinje. Predavi igumaniji znaajnu koliinu zlatazamanastirskepotrebe,zamolijedamuobezbedinovgrob,iree:Houdaviznate, ali da nikome o tome ne priate, da u ja kroz nekoliko dana ostaviti zemaljski ivot i preselitiseudrugisvetikdrugomeCaru.Imolimvasdaubogotelomojebudepoloeno u tomnovomgrobu. Azabrani i sluzisvom da nikome ne govori o tome, dokon sam ne budetootkrio. Ubrzoposletoga,razdavisvesvojeimanjenitimaiubogima,blaeniFilaretserazboleu tomenskommanastiruileeupostelju.Inakondevetdanaonpozvaksebienuidecui svuporodicusvoju,ireeimblagimitihimglasom:Nekavamjeznano,edamoja,dame Sveti Car poziva danas k sebi, i evo ja vas ostavljam i idem k Njemu. A oni, ne razumevajui ove rei ve mislei da on govori o zemaljskom caru, primetie mu:

13

Nemogue ti je danas ii k caru, poto lei bolestan. Filaret im odgovori: Evo, ve su gotovionikojihoedameuzmuiodvedupredCara. Tada oni razumee da im blaeni govori o svom odlasku k Caru Nebeskom, pa stadoe gromko plakati, kao nekada Josif i braa njegova nad ocem svojim Jakovom (1. Mojs. 50, 1.10).Aon,daviimznakrukomdauute,stadeihpouavatiiteiti,govorei:edamoja, vi znate i videste kakav sam ivot vodio od mladosti moje, kao to i Gospod zna da sam svojim,ane tuim trudomzaraivao hleb svoj;bogatstvom pakkoje mi dade Bogja sene ponesoh,veodagnavigordostdalekojazavolehsmirenost,sluajuisvetogapostolakoji nareujebogatima na ovome svetu da se ne ponose (1. Tm. 6, 17). Zatim, kada zapadoh u siromatinu ja ne ustugovah niti pohulih na Boga, nego Mu, poput pravednog Jova, blagodarih to me je iz ljubavi Svoje kaznio. I On, videi moje blagodarno trpljenje, opet me podie iz ubotva i naini srodnikom i prijateljem careva i knezova. No ja, i tolike visine poastvovan, svagda srcem svojim boravljah u najdubljoj smirenosti:ne ponese se srce moje, niti se uzoholie oi moje; niti hodih na veliko, ni na ono to je vie od mene (Ps. 130, 1). A bogatstvo, koje mi darova zemaljski car, ja ne sakrih u zemaljske riznice, neto ga preko ruku ubogih poslah Caru Nebeskom. Stoga i vas, mili moji, molim i preklinjem, ugledajte se na mene; i to videste da jainim,inite to i vi; a ako vea dobra poinite, veega ete se blaenstva udostojiti. Ne tedite prolazno bogatstvo nego ga poaljite u onaj svet kuda ja sada odlazim. Ne ostavljajte svoje imanje ovde, da ga ne bi uivali tuinci ili neprijatelji koji vas nenavide. Gostoljubivosti ne zaboravljajte (Jevr. 13, 2). Udovice titite, siroad pomaite, bolesne poseujte, zatvorene po tamnicama obilazite; Crkvu ne ostavljajte, nikoga ne vreajte, ne ogovarajte; ne radujte se nesrei drugoga,ak ni neprijatelja; mrtve sahranjujte, i za njih pomene u svetim crkvama inite; Isto tako, i mene nedostojnog spominjite u molitvama svojim, dok i sami ne preete ka blaenom ivotuvenom. Zavrivi ovo duekorisno pouenje, blaeni Filaret ree svome sinu Jovanu: Privedi mi sinovesvoje,unukemoje.Kadamuihprivede,blaeniimpoegovorititaesnjimabiti uivotu. Prvomesinu Jovanovom ree:Tieuzetisebi enu iz daleke zemlje,i poivee s njom pobono i mudro. Drugome unuku ree: Ti e dvadeset etiri godine u monakom inu revnosno nositi jaram Hristov, i poivevi bogougodno otii e ka Gospodu. Isto tako on i treem unuku svom predskaza budunost. I sva se ta predskazanja blaenog ugodnika Bojeg zbie na unucima njegovim. Jer slino drevnom patrijarhuJakovu,takoiovajblaenipravednikkaoprorokprozreijasnopredskazatae biti sa njegovim unucima. A pristupie svetom starcu i dve sestre ove brae, unuke njegove, i rekoe mu: Blagoslovi i nas, oe! I vas e blagosloviti Gospod, ree im sveti starac. Viete provesti svoj ivot u devstvenosti, odvojene od greholjubivog sveta ovog i neoskvrnavljene od telesnih strasti, i ne dugo, no bogougodno posluivi Gospodu, udostojiete se primiti od Njega velika blaga. I stvarno, tako i bi. Jer obe ove pobone devojke stupie u enski manastir Presvete Bogorodice, u Carigradu. I posle 14

dvanaestogodinjeg podvizavanja u devstvenoj istoti, postu, molitvenom bdenju i drugimmonakimtrudovima,obeoneuistovremesmiromusnueuGospodu. Poto se pomoli za svoju suprugu, za decu, za sve svoje, i za sav svet, blaenome Filaretu zasija lice kao sunce, i on stade radosno pevati psalam Davidov: Milost i pravdu pevau Tebi, Gospode! (Psal. 100, 1). Po zavretku psalma sva se odaja ispuni nekimudesnim miomirom, kao da se razlie najdivniji mirisi. Posle ovoga psalma blaeni stade itati molitvu: Oe na, koji si na nebu, i kad izgovori rei: neka bude volja Tvoja! on podierukeknebu,iispruivisenapostelji,predadeduhsvojGospodu.Abeemutada devedeset godina. No i pri tolikoj starosti, lice se njegovo ne izmeni nego bee lepo i rumenokaozrelajabuka. uvi za svetiteljevo prestavljenje, car hitno doe u manastir sa caricom i velmoama, i celivae sveto lice njegovo i ruke. I plakahu svi zbog prestavljenja njegovog, i u spomen njegovdadoebogatumilostinjuubogima.[13] A kada ponesoetelo svetiteljevo kagrobu,tada sepred oima svih pokaza ovakavdirljiv i potresan prizor: na pogreb njegov bee se sleglo iz raznih gradova i sela bezbrojno mnotvo nitih i ubogih, koji se s plaem i kuknjavom tiskahu, kao mravi, oko njegovog odra,nekihramajui,nekilazei,nekijedandrugoggazei,ipritomzaglunonariui:O, Gospode Boe! zato si nas liio takoga oca i hranitelja naeg? I ko e posle njega nas gladne nahraniti, nage odenuti? Ko nas skitnice u dom ovoj primiti? Ko e brau nau pomrlu, na ulici baenu, pribrati iesno sahraniti? Bolje da smo svi mi pomrli pre njega, nego da se liimo takog dobrotvora! Dok ubogi tako plakahu i ridahu za blaenim, car i caricaivelmoe,kojiiahuzasvetiteljevimodrom,behusilnoganuti,teisamiplakahu. No dok se pratnja tako kretae ka pripremljenom grobu, odjednom banu u gomilu jedan ubogiovek,poimenuKavokokos,kojijeestodobijaomilostinjuodsvetogFilareta.Ataj ovekodroenjasvogimaaeusebiduhaneistog,kojigajemnogoputabacaouoganji u vodu, kada besnijae pri meni meseca. Kada ovaj jadni ovek u za prestavljenje milostivog Filareta i da sveto telo njegovo ve nose da sahrane, on odmah potra za pratnjom. I kada se probi kroz gomilu do blizu svetiteljevog odra, onda zli duh to bee u njemu, ne podnosei toliku ljubav njegovu prema svetitelju, stade ga muiti, i podstae ga i na huljenje svetitelja, te besomuni ovek lajae kao pas na svetiteljev odar; zatim se obemarukamatakogrevitouhvatizaodar,dajebilonemogueotrgnutiga.Akadaodar donesoe do pripremljenog groba, zli duh, bacivi na zemlju besomunog stradalnika, izaeiznjega,iovajustadezdravhvaleiislaveiBoga.Ovomeuduudivisesavnarod,i slavljae Boga koji takvu blagodat dade sluzi svome Filaretu. Posle toga esno telo svetiteljevo bi poloeno u pripremljenom grobu u enskom manastiru, na mestu koje jo zaivotaizabrasamsvetitelj. Tako proslavlja Bog milostivoga i u ovom ivotu, kao touste; i u buduem, kao toete uti. 15

Jedan prisni prijatelj svetog Filareta, ovek blagorazuman, poboan i bogobojaljiv, prizivajuiBogazasvedoka,podzakletvomispriaovo: Neko vreme posle odlaska blaenog Filareta k Bogu, jedne noi ja sa uasom videh sebe uznesena u neka mesta koja se ne mogu opisati. Tamo ja ugledah nekog svetlolikog oveka koji mi pokaza ognjenu reku koja je proticala sa takom hukom i strahotom, kakvu niko od ljudi podneti ne moe. Sa druge strane reke videh raj divan, blistav, pun neiskazane radosti i veselja, prepun neiskazano prijatnog miomira; ogromna, krasna i punarodadrvetanjihalasusetamoodtihogavetraistvaralazanosnoumorenje.Uopte, nemogue je da ljudski jezik iskae ona blaga toga raja, koja Bog ugotovi onima koji Ga ljube (Sr. 1. Kor. 2, 9). Tamo videh mnotvo ljudi u belim haljinama: prepuni radosti naslauju se onim plodovima rajskim. Paljivo posmatrajui te ljude ja ugledah jednoga oveka (to je bio Filaret, ali ga ja poznao nisam), obuenog u presvetlu odeu, sedi na zlatnom prestolu usred tih bati; s jedne strane njega stajahu novoprosveena deca sa sveama, u rukama, a s druge strane mnotvo nitih i ubogih, u belim haljinama, koji se tiskahu,potojesvakiodnjiheleodamuprieblie.Igle,pojavisetamonekimladisa svetlim licem ali strana izgleda, i drae u ruci zlatni ezal. Ja se, sa velikim strahom i trepetom, usudih da ga upitam: Gospodine, ko je ono to sedi na presvetlom prestolu usred onih svetlolikih ljudi? Nije li to Avram? Svetlonosni mladi mi odgovori: To je Filaret Amnijatski, koji svojom prevelikom ljubavlju i milostivou prema siromasima, a i svojimestitim iistim ivotom, postadedrugi Avram ivlada ovde. Posletoga ovaj novi Avram, sveti i pravedni Filaret, pogledavi (na mene radosno, stade me tiho zvati k sebi, govorei:edo, hodi i ti ovamo, da se naslauje ovih blaga. A ja odgovorih: Ne mogu, preblaeni oe, da doem tamo, jer me ova ognjena reka spreava i plai: prelaz preko nje jeuzak i mostnezgodanza prelaenje, i mnotvo ljudi u njoj gore u ognju; bojim seda i ja neupadnemtamo,ikoemeondaizbavitiotuda.Svetiteljree:Nebojseismeloprelazi, jersusvikojiseovdenalaze,timputemdoliovamo,inemadrugogaputasemtog.Stoga iti,edo,bez ikakvog straha prei k nama, i jauti pomoi. I pruivi rukuprema meni on me prizivae. A ja, osetivi smelost, stadoh uspeno prelaziti preko reke, i kada se pribliihsvetiteljevojruciidodirnuhje,odmahseuzeodmenetopreslatkovienje,ijase prenuhizsna,izaplakahgorkoizaridahgovorei:kakoupreionustranurekuistiiu rajskonaselje? Ovu povest sa zakletvom potvrdi jedan od srodnika svetog Filareta, da bismo mi saznali kakvesemilostiudostojavajuodBogaonikojiradiBogainemilostinjusiromasima. Blaena pak Teozva, ena svetog Filareta, posle sahraneesnoga tela mua svoga vrati se iz Carigrada u svoje otaastvo Paflagoniju, i bogatstvo koje dobi od cara i carice, ona tamo upotrebi na zidanje i obnavljanje crkava Bojih, spaljenih od Persijanaca u ranije vreme. Isto tako ona sve te crkve snabde svetenim sasudima i odedama i ukrasima. Osim toga ona tamo podie manastire, gostoprimnice, bolnice i sirotita, pa se onda ponovo vrati u Carigrad kod svoje unuke, carice Marije. I tu, provodei ostalo vreme 16

ivota svoga u sluenju Bogu, ona se mirno upokoji u Gospodu, i bi sahranjena pored groba svog pravednog mua. Molitvama njihovim neka i mi dobijemo u dan suda milost od Jedinog alostivog i milostivog Gospoda naeg Isusa Hrista, kome sa Bespoetnim OcemNjegovimiSvetimDuhompriliiastislavakrozasvevekove.Amin. SPOMENSVETOGMUENIKA ANANIJEPERSIJANCA Sveti muenik Ananija bee od grada Arvila Persijskog. Radi ispovedanja vere u Hrista, ovaj blaeni muenik bi stavljan na mnoge i nepodnoljive muke. U tim mukama, pre no to predade duu svoju Bogu, on ree: Vidim lestvicu koja se prua do u nebo; a vidim i neke nove svetlolike ljude koji me zovu i govore: Hajde k nama, hajde, i mi emo te odvesti u grad, pun svetlosti i neiskazane radosti. I rekavi to, sveti muenik predade duu. SPOMENPREPODOBNOGOCANAEG ANTONIJANOVOG Najpre bio knez, pa se zamonaio. Mnogo godina proveo usamljeniki, u molitvenom tihovanju,vreinadprirodnepodvige.Zatimpreaouopteinimanastir,kojisenalazio u Kionu, u Vitiniji. elei da stekne to spasonosniju poslunost, vrio najtea posluanja sa velikom revnou i trpljenjem; zatim iao bos i bedno odeven. Tako stee prepodobni Antonijesavrenuposlunost.Premorenodsilnihtrudova,onjednomusrcusvomreeka Gospodu:Vidi,Gospode,smirenjemojeitrudmoj,ioprostimisvegrehemoje.Inouon vide u snu jednog velianstvenog mua koji drae terazije u rukama. Na levom tasu terazija behu svi Antonijevi gresiodsame mladostinjegove, a na desnom sekirakojom on iskorenidivljetrnjakeopteia.Stogadesnitasterazijasasekirompretee,irazmetnusve grehe njegove to behu na levom tasu. Tada onaj udesni ovek ree Antoniju: Eto, Gospod primi trudove tvoje i oprosti grehe tvoje. Svojom savrenom poslunou prepodobni Antonije bee primer svoj bratiji, i mnogo doprinese njihovom spasenju. Videi sve to, otac iguman pozva nasamo Antonija i ree mu: Oe, neka te Bog obilno 17

nagradi to si svojim dolaskom u ovu obitelj i svojim ivljenjem po Bogu koristio tolikim duama; naroito su sva bratija nae obitelji dobili ogromne duhovne koristi od tvoje savreneposlunosti. Posle togaiguman dadeocuAntonijunove haljine,obuuiostalotomubeeodpotrebe. I otada iguman revnosno snabdevae savrenog u poslunosti Antonija. im bi primetio da mu neto treba, iguman je kriom ulazio u Antonijevu keliju i potrebnu stvar stavljao nanjegovodar.IAntonijetosmirenoupotrebljavae. SPOMENSVETOGOCANAEG ONISIMA, arhiepiskopaEfeskog UmiruGospodasvogaseupokojio. SPOMENSVETIHOTACANAIH ANANIJEiSOLOHONA, arhiepiskopaEfeskih Dvapastiranapasalijednostado,idobiliistunagradu. NAPOMENE:

18

1. Ninevija je bila glavni grad Asirijaca, sa kojima su Jevreji tada bili u neprijateljskim odnosima.NinevijasenalazilanaistonojobalirekeTigrauMesopotamiji.Tojebio najmnogoljudniji i najbogatiji grad u starome svetu; irio se na prostoru od oko 90 kilometara. 2. Mat.5,7. 3. PaflagonijaoblastnaseveruMaleAzije,naistokuodVitinije. 4. Amnijaivopisnomestonaobalamarekeistogaimena. 5. Sr.Jak.2,13. 6. Izmailjani potomci Izmaila: Arabljani, muhamedanci, koji behu vrlo moni u osmomstoleuposleHrista. 7. Carica Irina supruga cara Lava IV Hazara, ikonoborca; gonjena od cara zbog ikonopotovanja.StupilanaprestosamaloletnimsinomKonstantinom780.godine. NjenimzauzimanjemodranSedmiVaseljenskiSaboruNikeji787.godine. 8. Titulapatricije pripadala je prvobitno deci senatora, koji se na latinskom nazivali patres (= oci). Potom je taj naziv davan svima licima visokog rimskog porekla. No car Konstantin Veliki je ovu titulu pretvorio u lino odlikovanje, koje se davalo najviimdostojanstvenicima,alinijeprelaziloponasledstvu. 9. LongobardijedanodnarodaGermanskogplemena. 10. Spatarijeorujenosac,telohranitelj. 11. Litravizantijskamerazateinu,iznosila324grama;usrebruonajevredelado100 zlatnihdinara,auzlatudo1250zlatnihdinara. 12. Sr.Psal.144,16. 13. Sveti Filaret poive etiri godine posle venanja svoje unuke Marije za cara; venanjeobavljeno788.godine.Znai,svetiFilaretseupokojio792.god.

19