UNI]GRZITET U TU7jLT MEDICINSKI FAKULTET V T]UZLT

/'

\.
I

;\

I\"

t/

i'

TESTOVI
za kvalifikacione ispite na

fakultetima

medicinskih nauka

,t
n

,,

'I

L
I

lf

tlt

,1

'

') c,,

I
I

SL ucctl
VJ ;iJ I'd
'

'l '

rt

J tt' J/, b

C/
Tuzla,1995. god.

PITANJA IZ BIOLOGIJE
Zaokrull slovo (slova) pod koJlm su ta6ne reEenlee:

A.
C.

Blolo5ka antropologija je nauka o evoluclii Homo saplensa.

I

, B.\ somatologiia ispltuje gradu i mlere lludskog tliela, nlihovu promjenljivost

odnose,

Primalologila js nauka koJu dijellmo na: fizlologiju, embrlologiju, hls'toloI genetiku. , 9iJu, ekologliu, anatomliu D.'r Hominice predsTavllalu grupu organlz8ma ko.ioj prlpadaju svl slsarl I Cov-

.--Ei

Jek

U okvlru kutturne antropologjje su discipline:etnogratiia,etnologija,eko-

nomska antropologlia, antropologila umietnoslt I arheologlla,

HomBostaza je proces prevaranJa norgansklh matriJa u organske.
koJl karakterlsu

PREDGOVOR
Ll ovol knllzi sadr*ana su ptE.nia lz Predmeta:blologlia ,hemlla I lllka, kola se kor,'ste na !$alifikacionim ispitima kandidaaze pritem na M ed lclnskl I akultet u Tuzl i. Ova zbirka je radena u sk/adu sa nastawlm planom i programom za usmje reno obrazovanJe u B BIH tJz kortitenle srednloskolske udibenltke litenfure nadamo se da Ce

!,
'

A.

B. Homeostaza je proces pretvaranja hemijske energiie u kinetlcku.

i''61 Homeostaza predstavlja stalnost biologkih pokazateua,
normalno
stanJe organlzma,

D
E,

Homeostaza Je karaKerlstlcna samo za helerotrofn organlzme. Homeostaza je karaktorlstiena samo za aulotrotne organizme.

pH krvi kod dovjoka su 7,35-7,45. Q,I \ormalne vriJednosti

oua zbirka pttanJa kandidatima korlsno posluiiti za prlpremanle

Wallllkacionog ispil.

B. Kollclna gllkozo u ldnom lltru krvl Covleka l 8-12 g. C. Normalan broj eritrocita u jednom litru krvnog seruma

kod 2ena le

(Df Kololcno-osmotskl prtttsak krvl

Tuzla, 1995. god.

_.

4,2-5,2 miliona.
Je 3,34,0 Kllopaskala. Normalna kolldina kallluma u 100 ml krvne plazme iznosl 18-21 g.

rl?
D ekan at M e d i c i ns kog I ak u

lteE

u Tuzll

Vrstu (species) dine Jedlnke: A. Za]ednl6kog porljekla. B. Sll6n grad.

C Slidnog nadina lshrane. z'D.'Naseljavaju razlidlta stantsta u odredenoj oblastl sllieta, ' E. Mogu se slobodno ukrSlali I davati sebi slldno polomstvo.
A,f Promisnljlvost (varllabllnost) podrazumlJeva razlldftost lndlvidua koje
prlpadalu lstol bioloSkoj vrsti. podra2umiieva varljabllnost indlvldua u biocsnozl. podrazumljeva raznollkosl vrsta u okvlru jedne blocenoze. PromlenlJlvost predstavlja variranje brola indivldua u razll6'rtim popoulacF lama. PromjenlJivost(varijabilnost) oznadavaslldnostfedlnkl istevrsteuokviru populacije.

B. Prom,enljivosl C, PromfenlJJvost
D,

E,

6.

A,

Bjelandevlne nlsu karaKoristidne za svo bllne Cllje.

12, Medudeluska

:':8.- Protelnl, za razllku od DNK nisu makromolekulske grade. C, polsomi predstavu4u nlzove molekula kojl grade makromolekule' D, Polisomi prdstavlaiu nizove rlbosoma medusobno udrulenlh.

A.

nrasa hrskaviCavog tklva Je

KaSaBta t elasildna.

E.

Polimeri prdstavliaju nizove rlbosoma medusobno udruZenih, Blelandevlne su izgradene iz nukieinskih klsellna. Sve nukleinske klsellne lmaju amlno-grupu (NHz) lkarboksilnu grupu

B. dvrsta. C, Tedna lelastidna D. Tedna.,

rE du*u
(cooH).
t:

tetasucna

A.
B,

13. Prokariotl inraJu sljede6e osobine:

@
B. I
.

veze izmedu grupa NHz I COOH naz ivaju se pptidne veze. D. Nuklehsk kisellne su lzgrad6ne iz arninoklsollna. E, Nizovi EPoienlh amlnoklsellnsklh ostataka oznabavaju sa lmenom peptidl'

it

tt"t"i, Q (S) lmaJu

E.

pravo Celijsko ledro.

C. Dijele s mitozom imejozom. D. cellJskl zld je graden od aminosedgra i odredenlh amtnokiselina.

lmaJu lzra.:.eno strujani citoplazme,

Jedrov matertjal bez ledrove opne.

A
B,

Bjelandevine su pollpeptidl. Nuklelnske klsellne su polipeptldl.

14. Anabolldke reakcije se octviJalu

uz:

C. Aminokisellnesu polipeptidi. D. U Jdnol molekull proteina nalazi se vlSe stotina hlliada nuklelnskih klseilna.

A.
B.

RazgradnJu sloZenih spojeva na Jednostavnij.

Bloloska specifidnost amlnoklselina zavlsl od specifidnostl proteina.

kiseline su makromolekulske grade lzgraden od moiekula aminokisllna. Nukleinske kiseline su makromolekule izgradene od nukleallda Bioloska speclfidnosl nuklelnskih kisellna vszana j za spectf/Cnost pois-

Razgradnju jednostavnih spojeva,

energl.Je. iz

C. Proizvodnju I oslobactanie

9. A. Nukleinske
B.
C.

(E-)NastajanJe sloZenih spoieva

QeotroSnlu

energtJe.

jedno$avnih,

15

dinih amlnokiselina

QyRazlaganle stozsnlh spojeva na proste.

Ad
B.

katabolizmom podrazumuevamo:

D. Transkrlpcija ne postoji kod slntezo RNK.

Slntezu sloZenth spoJeva lz prostijih. Proces sinteze svih proteina.

E. U slntezl RNK nema nl transkrlpcije ni translaciJe. 'lo. ,A Transkripciia se odvija u nukleusu.

{B: Transkrlpclja se odvlla u citoplazml,

C_, Proces prl kome se trosl energija,

qQ A,

C. Transkripciia tede od DNK prema RNK. D. Transkripcija tede od RNK do proteina.

'16. Auloslntezu nalazimo kod:

protBina

E. Transkripciia s odvlja

na ribosomima.

B.

f,ozlma.
RNK.

C. Transportne RNK.

D, lnformacione

Zaokruii slovo (slova) pod koJlm su tadni odgovori:

1

.E
17
A.

DNK.

1.

Sposobnost autoreprodukclJe posJedulu:

Ar

Aminoklselins,

Sinteza proteina se vr6i u:

Nukleusu, eotrsomima,

Nutteinske klseline.

C, Blelandevine. D. Ugllenl hidrati, E. Polipeptidi,

C. Citoptazml. D, DNK molekulama.

Lizosonrima,

-\

ll,

Hrploldqn broJ hromosoma imaju;

'!P

A, Somrtake

6eli;e.

24. Nazlv'6ellia' prvl Je u blologiJu uveo: R. Maqas $taloen.

B. TeodorSvan.
C. Charles Darwin. D, Luj Paster, ,'El''Fobert Hux.

Fotno 6eltie. Erltrooltl, Trombocitl.

0,

D, Lrukooltl.

l, ll,

Mllozom nastalu:

25.

Osnovns dtferonclJacl|e protoplazme su:

A, 9, E, e0,

Polne CBlii6. Jalng 6lile. 6ellle.

A. Jedro I rlbosoml . B. Bibosoml I mltohondrul.

C. goermatozoidi.

. c\

(91 gomatske
LBukociti,

"il

choptazma lledro.
Mnononori1l I Goldluev aparat,

E.

Jedro I Jedaroe,

Mclozom nastalu:

25. U

B, C.
D;

Potne 6etiie. Somatske Cell,e. Leukocitl, Testlsl (sjemenlcl). Ovarili (Jajnlci).

Frokarlote spadalu: ;i-..i) Baitertle.

B. Vlrusi. C, ViNldl.
';1.'' tr,ttkoptazme.
E.t) Moorozelene alge.

E,

21.

MeJoza (redukcuska dloba) odvlJa se u:

p(Testlsima.
(By'Ovarlilma.

27. Hromatln predstavUa materiial lz koga su lzgradcnl: A, Protslnl,

:''e-)urom*omt. C, Ribosoml I mltohondrl.ii. D. Nukleus (edro).

C.
D,

E.

Ulerusu. Somatsklm delijama. Hlpofizi.

E. 28,

Encloplazmatskamreta
(retlkulum).

22, Ontogenelskl razvol predstavua: A. Baa/oj vrste.

B. D, E.

Hloroplastl su organoldl:

@nazvol

Postnatalnl razvoj organlzma. organizma od za6eda (oplodnl) do smrtl. Razvo, organlzma od roclenja do smrtl. Razvol organizma od zabeda do partusa (poroda).

A. Loclranl u nukleusu. B. Odgovornl za sinlezu

q,. Karaldorlstidni za sve

protolna,
deliJe

bilaka izivotinja.

P,{ Locirant u citoplazml blllnlh 6ellla. E7' Oogovornl za folosintezu-

23.

Djelo "Postanak vrsta. napisao le:

B.

C. D. E. ZorZ
6

Charles Danrin. Karl Marks. Frldrich Engels. Lui Paster. Kivile.

29-@ Dlktlosoml
B.

lzgradului Goldlljev aparat

Membranu nukleusa

O. Centrosom.

D. Endoplazmatsku mrezu.

E.

Diobeno vreteno.

30.

Fagocitozom Cellje:

36.

Mehanlcka tklva kod bltlaka su:

A.

6 -d.
D. E.

Odstranlulu dvrste produKe mlabolizma. Unose krupnlie eestics u unLrragnjost. Unose kapliice sa rastvorenlm molekulama u unulrasnjost, Mtabollziralu hranlive sastojke' Transportulu krupniie Eestice do suslednlh delija

iG)Kotenhtm.
Ksilem. Floem.
KamblJ.

sxtrr.nnir. i$ C. D. E.

31.

Pinocltozom delije:

37

Virus HIV (virus SSID-|) napada I razara:

A,

@un*"

Odstraniulu tednost iz unutrasnJosti tebne cesllce u unutra5njost. C. Metabollzlraju razne hranjive sastojkeD. Transportuju te6ne kapljice do suslednlh 6eliia. E. vr$e ekstrakciju tebnlh 6estlca.

@'Limfoclto.

B. Trombocite.

C. Erltrocite. D. Mortcite.

32. od
A. B. E.

organskih suPstancl 6elile naivise sadt2e;

Liplda. NukLelnskih ktsetina

38. Najvainlji biokatalizatori u iivim A. Hormoni.

B. E.
Vltamlnl.

sistemima su:

@Enzimi.

@'eietaneevina.
Nukleotida.

D. Aukslni.
Citokinini.

D. Ugljikohidrata

39.

Fotosinteza je:
Karakteristika svih bitjnih Celija. Odgouorn" za poveCanje maso Avlh slstema aslmilacijom CO2 i H2. Odgovorna za smanllvanlo mase Zlvlh sistema zbog oslobadan.la COz I Hz Procos kojl so odvija statno kod zelenih biljaka, na svjstlosti i u taml. Proces pri kome se sintetise ATp

33.

Zajednloka osobina svlh liPlda le: A. Da su to u'pravllu makromolekule, B. Da su graCtenl lz ugljlka, kisika, vodlka I nitrogena'

A, @
C, D. E.

C.

(D
E.

Da su lako rastvorljivl u vodi, ou su slabo rastvorllivi u vodi, Da su bogati energiiom nekorisnom za delliu

40. - Produktl 6ellskog aerobnog disanJa su:

34.

@ /B

Komplementarne heterocikllEne baze u lancu DNK su: A. Adenin-guanin. B. Timin-guanln. Guanin-citozin D. Adenln-citozin.
Adenin-,timin.

A.

ATP, HzO, i COz.

B. ADP I CO2, C. HaO I Oz. D. NiskomoJekularnl

protelni i$ederi.

E. Amlnokiseline i nukleotidi.

41. Citohromski procesi disania

odvijaju se na:

35._;Fstenhlm je; Q! Osnovno tklvo korijena, stabla I lista. B, Glavno mehantdko'potpornotkivo. C. Provodno tklvo. D. Tkivo rasta od koga potlcu ostala tklva. E. Tkivo koje sluZl za razmienu materija.

A.

Membrani nukleusa. B,' Membranama mitohondrlJa,

C. Membranama lizosoma. D. Ribosomimaipolisomlma.

E.

Membranama endoplazmatske mrole(retikulama),

L(I'

_r'c

'r.00'

',,,t1:"
47. ,Vrenie (fermentacla) le proces prl kome se:

42. Pod pojmom dlslmllaclje A. Slnteza blelanCvlnaB.

Fotoslnteza.

i]

podrazumlleva sel

C. Slnteza organskih materija.

B. C.
D.

D. Procesi pri kojima se slntetl(E

5e energija ) Procesi prl kojlma se oslobada energlja.

E.

Masti razlalu na gllcerine i masne kislln. BJelanEevlne razla-iu na aminoklsellne. Sloienl Sederi (pollsaharldl) ra2alu na Bdnostavne (monosaharlde) VrSl sinteza prosrth 5e6era (monosaharida).

48.

43.

,fE

A.

Naivl6g energlJe se oslobodl u procesima: FlazgradnJe blelanievlna.

Razgraonje ugljikohldrata.
Raz g rao n1e m asti.

He (-p'

tD

arakteri8ilCna zai rrth 6eltja.

me'

C. Vedlnu 2lvotlnjskih organtzama. D. Sarno vlseCelljske zlvotin,ske organizme.

'f-C)

D. Dlsimilatlvnog procesa glikogena,

E. Samo

vlSe6elljske livotiniske organlzme bez autotrofhth

CetlJa.

E. Aerobnog procesa

disanja.

49. Autotrofna lshrana podrEzumlleva:

44

Voda prolazi kroz delljsku membra$u putem:

'' 6.

a.

,SJntezu slozenih organsklh materUa E prosllh. Slntezu organsklh materila iz neorgansklh putem fotoslnteze

Difuzlie.

@o.
E,

o=.

C. Turgora. D, Jonske pumpe,

Katallze.

hemoslnteze. C. Slntezu organskih materlja lz neorgansklh samo putem frotosinteze. O. Sve tlpoveslnttldklh procesa. E, Sve vldove korlStenJa organsklh maerlja iz okollne.

50.

Slntza lnformaclon RNK odvlla se u:

45. Semlpelmeabllnost le osoblna: A. Citoplazme.

A.
B.

Cltoplazml Rlbosomima.

C. E.

Protoplazme. 6eilJsklh organolda. membrane, Vakuola.

...C" Lizosomlma.

@
E 16 B
C.

rurkt"r"u.
MltohondrUama,

@6"ti]"r.

51, Tran6kripclja (preplslvanJe) genefidke ilfre se vrSl sa:

DNK na trformaclonu RNK DNK na transportnu RNK DNK na rtbosome. tnformacione RNK na rlbosome. lnformacione RNK na transporrnu RNK.

46

Hemosinteza le zajednlEko lme zal A. Sve naeine prolzvodnje organsklh materija,

(c) v

_^ na energua,

B. Za

nadine prolzvodnJe organst(ih materija u koJima se lskorlstava svjeilos,

D
E.

Sve nadine prolzvoctnle organskih materlja od neorganskih u kollma se ne

lskoristava svjetlosna energlja.

energiJa,

D. Prolzvodnlu slozenih hernlisklh spojeva iz jednostavnlh. E- Prolarodnlu svih hemijsklh spoieva pri demu se kortsli wjetlosna
voda I COz.

11

52

Translaclje (prwodenle) genetlEke Slfre se vrbl sa:

iB, Mugke Polne llllezde se nazlvalul

A,

d
53

B.
D.

DNK na lnformaclonu RNK, DNK na transportnu RNK nr.rx na protetne. . DNK na rlbosome.

Spmenici.

B. Jalnici.
D. Spermatozoidi.
E, .Spermatogoniie.

@Testlsi.

Trlplet baza glfrira slntezu jedne:

A
B.

Nukteinske kiqeline.

t9. t

2enske polne ililezde su:

c. Protini.
D. DNK molekule.

Nuklotida

A,

@
E,

Testlsl, ovartlt,

@.lalntct. D, Oocite.
Oogonlie.

@Aminokiseline.

54. Translaciia gnetiak Sifre se vrsl u: (n) nlnosornima odnosno pollsomima

B.
Nuklusu (ledru).

C. Na hromosomlma. D. Mltohondriiima. E. Endoptazmatbkoj mreZi.

60. Posteliicu (Placentu) gtadi; A, Amnlon i horion, B. Amnion isluzokoZa materics

C, Embfionalne ovojnlce.

(9) E

Horlon i sluzokoza maternice. Alantois lsluzokoza materice.

55.

Pod mutacijama se podrazumilevaju:

Sve promjne organlzma. B* Promiene u fenotipu organlzma. /C.)promlene u genotipu organlzma koje se nasljeduju' a nisu posljedica

A.

61. AdolescencljaJe:

rekombinacile. fenotipu I genotiPu organizma Svo promJene u fenotlpu organlzma koje se naslJedulu.
u

A. Faza embrionalnog i postembrlonalnog razvoja. B. Faza raa/oja od rcidenla do pune poine zrelostl. @ f azapubertetskog razvo.ia mladena6ke dcbi'
D. Faza razvola od puberteta do kraja z'ivota.

O. Sve promjene

E.

E,

Razvoj od podatka pu6erteta do nastupa kllmakterlla'

56.

@ @S".o
.@ c.

Receslvna osobina mole da se ispoljl u fenotipul A. Ako su u genotipu nalmanje dva recesivna gena lledan dominantan' B. lGda su oba gena domlnantna' C, Ako Je iedan gsn dominantan a drugi recesivan. nxo u genotipu postoje iedan recslvan gen a drugi ne postoji.
u homozigotau - ako su oba gena receslvna.

62,

Pod poimom ekosistema podrazumijeva se:

A. Skup svih ekoloskih valenci B. Skup akologklh valencl sa biotopom'

C. cJellnu ekoloskLh valencl I biosfere. D:. Podrueje najpovoljnij'h uslova u biosferi (q) qelnu biocenoze sa blotoPom.

57, Zigoanastajer A, Gametogenozom.

SpaJanJem mu$kih iZenskih gameta.

63.

PoJam bl astaniuiu iedan biotoP' nastanjuju iclan biotop'

St<uO 4! '-8. Skup

E, PodruCle kola

Bezpolnim razmnoZavanlem. D, Spalanlem homologih hromosoma u toku meloze. E. Meiotickim putem,

C. odnos svih faktora sredine u okviru btotopa D. Odnosl koJl se lavllaju medu vrstama
na6tanjuie Jedna vtsta.

72

13

6)

Pravac cirkulacile krul u velikom krvotoku lde: A. od vena do kapllara u organlma. oosrca do unstrasniih organa I obratno . C Od srca do Pluda i obratno ' D, Od kaPllara do srca. E. od aorte do kaPllara

/0.

Fast populaclJe odreden je odnoslma @. lNalallteta I mortaliteta.

'd.

C. E.

Brola i velldine Jedinkl u populaclJi . BroJa vrsta I nllho/e dullne tlvota .

BroJa jeclinkl i nataliteta
.

D. Blotopalekoslstsma.

65.

Eurivalentnl organlzml su sa : A. Uskom amPlidtudom variranJa ekoloSkih faKora ' @ Sirorom amPlitudom varirania ekoloske valence C. Vetlkim brojem ekoloskih taktora . D. Bez ogranldavaluclh ekolosklh faKora E. Ogranldavalu6lm ekoloskim valencama se odnosi na:

71, Producntlma organsklh materila prlpadalu:

,q" Saprofagl
,

ffr) Autotrofnl organlzml . C. Heterotrofnl organlzmi D. Fltofagl . E. Konzumenti,

66. Poiam biotopa

C4

Y.

C, D. E.

Dilelove zivotnog Prostora . Dqelove Zivotne zajednlce ' PodrubJa koja naseliava Jedna vrsta Svako podruCJe nastanJeno

Zaokruhl slovo (slova) Pod koJlma su tane redenlce

.

:
,

jednom vrstom. Diielove ogranldene ekoloskim faktorima.

72. A. Medu najznadajnlJe zaiednldke odllke 2lvlh bi6a spadafotoslntza B. Prve Cinlenice o celiJsko,l gracli otkrloJe LUJ Pasiter ' @Oottt lVelicina dellle stoJe u dlrektnol vezl sa nlenom tunkcliom .
D. Dendrldl kod nervnlh
6elua

dostllu dullnu lpreko 1 m.

E. 6elllski zid nalazlmo

73.

kod svlh bllJnih lzivolhlskih 6el[a.

.

67.

Pod populacuom se Podrazumiteva: Skup svlh organizama nekog blotoPa B. Skup organlzama u okvlru kosistema. neko stani5le 1 Skup jeOinkl iste vrste koie u odri1edeno vrijeme naseljavaju -6. oonos koii posloji izmeou blotoPa I biocenoze' E. Skup iedlnki raztlditlh vrsta kole u odre(teno vrijeme naseliavaiu neki biotop .

A.

{!)U
B.
D,

gradl 6elljske opne udestvuju prollnl lllplctl

c.

RNK Je gradena lz heterociklicnlh baza adenina, guanin4 tlmina i cttozlna. RNK Je gradena lz dvojnog lanca nukleotlda , U gractl rlbosoma uCestvulu protelnl, llpidl I RNK.

E. od

cellisklh organolda najmanle dlmenzije lmaju plastldl

68.

Pod ekoloSkh faldorima

sl

podrazumljevalu

24. A. Kololdns Cestice u protoplazml lreverzlbllno Prelaze B. Kretanle vode kroz 6elilsku opnu vrsi se difuzliom .

u gel stanle

A.
B.

Sve ekolo5ke nlSe, Sve ekoloske valence.

C. Svi fizldko-hemiiskl faKori neke sredlne D. Fatrtorl sredine koll djelulu na Covjka.

(E) Z" *"

o.

celilska opnale semlpermabllna , deluska opna ne propu$ta orgahske materlj.

koloide le karakterlstidna poJava koagulaclie
.

fl v

Suu deistva flzi6kog, hemiiskog I bloloskog karaKera koJa uti6u na llvoi organlzma.
I D (sindrom stedene lm'f,ffodeticilenciie )ie lsro 5to I srDA. AtDs
.

69. s s

75. A. DlfsrsncljacUa Calila le proces pri kome B, lGmbljum Je traino tl(lvo kod blliaka.
C. Perlderm
Je

se one duele

primarno kozno tklvo

,

Q (a)
G.
14

(6".) etllna triva se di;ele natrajna i tvorna

E.

Parenhlm je womo tklvo

EIDS,

1s

tb A. Ksilem provodi rastvorenu hranu

u donle diielov bilike

dblJa pomo6u CellJa vegetaciie kupe,

82u

srljnJade 0aloPhyta) sPadaiu

G. Alge.
B. Preslica (rastaviC),

i rastvorne mlnerale iz korljena u gornje

I

Floem Je graden iz sklrenhlmskih tkiva. Floem provodi rasNorenu hranu u donje dljelove bilike

c, Gilve.
.

D, Sdlaglnela. i'ttsalevl
L..
,

zz. ffiUemllska kontrola

B. C, D.

karaldsristidna je-za sve organizme, dok.ie nervna kontrota tipina za vlsecelijske Zivotinis . Hemijska kontrola karakteristldna je za sve blune organlzme,dok.le nervna kontrola tipi6na za sve !lvoilnjske . Hemijska kontrola ie karalderlstiCna samo za 2lvotinle. Hemilska kontrola Je karak(erlstldna samo za vlgedelflske Zivotinje .

83 A
C. D, E.

(!)Pojam

Pod pojmom glikolize se podrazumijeva sinteza gLikoze . gtlkollze podrazumleva razlaganje glikoze na COz I HzO
Gllkoza podrazumijeva slntozu gtikosiena. Glikoliza podrazumjjeva razgradnju glikogena, Gllkoza se odvija uz prevodenje ATp u ADp.

E.
7E. A.

Nervna kontrolale karakterlstidna za sve Zlvotlnjske organlzme

84. ZJeo sJemeni zametak (embrlonova keEa

Poznate . . vitaminl i Br/ Hemljski

C. Auksinl i D. Chokinlni su hormoni

la kod biljaka:aukstnl,
, giberelini

\{J

)u cvietnlca sadrii

rB)

lhitokininl

'd)

Jajna 6ellja . Polarna ledra Antipode .

/:F)

rasta kod bilaka I zlvollnja. Hemijskl regulatori ra$a kod Zivdinja su hormoni

'.:'.P) Sherglde . E, Generativna

.

'ledra

A.

79. A.
B.

@ v
D. E.

Hipotalamus reguli$e rad vetikog mozga. Hipotalamus je dio kiomene motdlne nipot"l"rrs je relej (prenosnik) lzmedu kore velikog mozga i nliih autonomnih centara. Hipotalamus regulise rad srca i krvnlh sudova U hipotalamusu ie cntar regulacle kasua i gutanja.
, ,

DNK nalazimo u 6elijama vi$ecelilsklh organizama a RNK u Jedno6alilskih B.a.Kolldlna DNK u svakol Celijl zavisi od n;ene atcivnosti
,

@,zh/olekula

DNK Je organlzovana u vidu funkcionalnih jedinica koie sa nazlvalu genr .

D. Najvedl

E.

broJ gena je loclran u nukleolusu Nukleolus Ie manll dio hromosoma koJl lo5 nazivamo satelit

'80. A.

Supstance na koi djeluju'enziml nazlvaJuse alftlvne supstance. B. Enzlmi se sastoje iz bielandevlnske komponente (koenzim) i nebjelaneevinske komponente (apoenzlm) . C, Bjelandevlnska komponenta enzlma se ozna6ava kao holoenzitn @ Supsance na koJe djeluju enzlml zovu se supsitrati . E. Konzlm prdstavua aKivno mJesto u enzimu .

Biolosku funkclju proteina odreduie raspored nukleinskih kiselina . Biolosku funkciju protelna odredule raspored enzima. C. FunkcUa protsina zavlsi od FtNK. g\Blolo$ka funkcJa prolerra zavisi od ribozomalne RNK. (9/Aiod**atunkctja proteina odredsna le rasporedom amhokiselina .
E7

A. B.

A) (./
B.

Molekule RNK, jednostrukl nukleotidnl lanci, nesmetano prelaze iz iedra

u clloplazmu
,

E1. Viroze( bolestl) lzazvane viruslma su l

A.

@ O
@
16

Dlfterija. ejesnito
o1e[t1a paratlza
.

Molekule RNK, kao polimeri, ne prolaze iz iedra u citoptazmu . c. Molekule DNK, mogu prolaziti iz ledra u citoplazmu . D. Membrana ledra nije semlpermeabllna kao 6elijska. E. Membrana jedra le kao i druge mmbrane semipermeabilna .

D, TBC
Velike boglnje.

17

ill

Transkripcija genetldke Slfre se odvija u choplazmi ' se odvlja u jedru ' F) TranskripclJa genetidke Eifre genstidke Sifre sluZi lnformaciona RNK' rranskrlpclju c xao mairlca za amlnoklselina ' D. TranskrlpciJa genetl6ke Sifre vrSl se od Poiedinadnlh protelna sintezom zavrsava Slfre geneilbke E. Transkripclla
A.

94. Radijatna (zradna) slmetrlra organlzma karakterlstluna

zs

A.P
rG)-s

)b) D,

BodlJoku5ci (echlnodermata)
.

E. Mekusce (mollusca)

89

t:) sintBze bielanbsvlna. lFt Kao matrica za sintezu proteina

E-

A. Translaciiom se zavrSava slnteza informacione RNK ' Translaclja se odviia u jdru ' do Translacija ie prevodnje geneti6ke Sitre sa lnformacione FINK

95 A. Pojam prva parantalna generaclja podrazumlieva prvu generac[u potomaka. B U monohlbrldnom krl2anJu wl pripadnlci Fp generaclje su hsterozlgotl C U monohlbrldnom kfllaniu svl prlpadnlcl Fr generacue su heterozigotl.
D, lz kriZania
roditelJa parentalne generacile iprlpadnika F1 generaclje

sluzi informaciona RNK Kao matrica za sintezu proteina sluti transponna RNK ' DNK
.

'

_ nasta.le F2 -C)
__

generaciie.

Odnos fenotlpova u F2 QeneraciJi monohlbridnog nasledlvanta ie 3:1. predstavlja narodlt vid vegatalivnog razmnozavanla
blrJaka.

no@ Osnovu grade gena sadlnjava

B

osnovu grade gena sabiniavalu aminokiseline c. osnovu grade gena sadlnlavalu proteinl '
D. Gradu gena odreduJe lnformaciona BNK. c Graclu gena odreduie broj trlpleta baza .

96, A. Razmnolavanje sporama

.-

91

A. Skup svih gena Jednog organizma oznaden ie nazivom fenotlp

B,

'

Pod genolipom se podrazumueva ukupnost vldljlvlh woJstava

nekog organizma. u genotlpu nazlvaju se mutaciie Mutacije su prom]ene u fenoftlpu olganizma

@.)ro,nlene

il E

' '

Promiene u genotiPu se nazivaju modifikaclJe

92. A. Bro,l gena le stalan u 6eliiama, dok to ns vazl I za hromosome ' B. Raspodiela hromosoma uslovliena ie raspodjelom gena
'

Razmnoiavanle sporama predstavlja Jedan od nablna polnog razmno2avanJa kod blljaka. _C. deliJe lli organi u kojlma se prolzvode spore oznadavaiu se lmenom gametoflt. D-'- Zoospore stvaralu lsdnoCeliJskl Zivotiniskl organlzml. E. Vegetatlvnlo razmnoiavanje nalazlmo samo kod blljaka 97, A Razvijenl biljni organlzam s haploldnlm brojem hromosoma u Celljama zove se sporoflt. B. Razvljenl blllni organlzam s dlploldnlm brolem hromosoma u cellJama zove so gamelofit. C, U gametofllu se obrazu.Ju spore u sporanglJama. D. U gamstofltu se obrazuju spermatozoldl llala u organjrfta koll se zovu . -_. antrldlle larhegonlje.

' B)

koga nalazlmo kod mnoglh vrsta

C. Sustinu mitoze 6ini cijepanje hromosoma

98
'

E.

Sve Celije nastale mitozom imaiu diploldan brol llromosoma Sve 6eli.ie nastale mltozom imalu haploidan brol hromosoma Svaki zigot sadrzl haploldan broi hromosoma ' zigo, uvijek sadrZl diploldan brol hromosoma. Zgot nastaje kao rezultat mejotlbke diobs Mitoza ss u suStini satoji lz dvile uzastopne diobe

anteridilama I arhegonijama nastaju spore. polnlm illJezdama (gonadama). -A .Oplodnja se vr5i u lenskim f B- Nezrela laina eellla se nazlva ovocita,

E.

C. Zuto tljelo nastale od nezrelih ovoclta. D. lz Zutog tljela Ce nastati sazrllevanlem grafov miehurld,

93. A.

@ C
D,

E, 99. A.
,

B.

Grafovl miehurici se stvaraiu u sJemenlclma. Cjelokupnost Zlvog svijeta i njegove nellve okollne na zemlil naziva se ekoslstem. Slstem uzalamnlh odnosa lzmedu zvotns zalednlce I ablolldklh faktora u ezanih odnoslma razmnoZavanja
na zajedntbkom Sirem slaniglu
l"cf

Homologl hlomosomi su medusobno iednakl, poriiekLorn od lstog roditelia.

Gr) (D.l
f

. Strp

infi lst vrste lednog blotopa grade biocnozu.

I
I

izgradn od posebnlh 6eliia ko,ie se zovu neuriti. Akson lll clllndriEno vlaknk Je dugl nervnl nastavak-dendrlt. Dendrlt se zavrSava mrelom finlh nitl koJa se nazivatelodendron' Lecitin ulazi u sastav Svanov opne dalu6l ioJ boiu I lzgled. le obav[en Svanovom i mlellnskom opnom.
Nervnl sistem
Je I 01:iAlNrvni sistem, prema funkcijama dljelimo na oentralni i perlferni, (9> Senzomi nervl su prllemni, ontriPetalnl, aferentni. e. Senzomi nervl povezulu centle sa rnlsl6ima lli Illjezdama' D. Motorni nsrvl su afrentni, centrlpeta.lni. E. Neuriti rnotornih 6ella se nalaze u korl vellkog mozga, produzenoi mo2dlni i kldmi.

i
I

1oe

Prosjedna zapremlna ljudskog mozga iznosi oko 1400 cm3. lznosi 1600 cm3 . c. Prosjedna masa mozga qdrasle tene lznosl l4OO cmo . D, lGda se rodl,dljete lma dv|Je tredlne neuralnih 6etla od onih koje lma
B, ProsJedna masa mozga muskarca tL.

'(ada se rodi, dijete ima we neuralne

odrastao dovlJek

deliJe koJe lma

odraslao doviiek

107. A.

:ix"i:ffi;3l*
Poeyom autoreprodukoije organsklh kompleks4hemijska evotuclja ie presla u blolodku, nastaia je prva Zlva supstanca.

B.

C
,4J.1

10Q A.) Nervi koji lzlaz iz kidmene mozdine nazivaju se sPlnalnl nervl. '-E/ Splnalnlh nerava lma 12 pari. C. lz donlih dijelova mozga izlazi 13 pari kranijahlh nerava.
'108.

Vodlk klslk, uglJlk I sumpor su osnovhl blogenl elemenfl . Spasobnost autoreprodukclie mogla se ostmriil onog momenta kad su
organske molekule doblle sposobnost autollze 2lva bl6a su blla autotrofni organizmi .
.

E. Prva

filogenozom podrazumllevamo razvoJ bilo koie individue . zapodlnle autotrolnlm organizmtma . .,.8 Prve prave zlvotlnje imale su kotonijalne forme . D..'Prvs prave livotinje bile su jednodeliiske, daleko prlmiilvniie od savreme_

A. Pod

B. Evoluola livotlnja
nlh protozoa.

B. Cnlralnl nervnl sistem

saCinlavaju kidmena moldlna, mozak lautonom-

E,

Protozoe su prye prave livotinle, sa autotrofnom jshranom

nl nervnl sistem G. Prosjedna duzina klcmene mozdine iznosl 96 cm. od sive supstance. Q,I(idmena moidlna Je sastavqena E-. Sivu supstancu sadiniavalu neNna vlakna. 104.

109.-A)i Prema teoriji Jovana HadZija, Turbelarla vode porjioklo od Ciliata. B. Prma teoriji Jovana HadiiJa, Clllau vode porijeklo od Turbelarla . Prve spuive vode porueklo od kolon[atnih praZivotinja.

A.

.'-'-

Bijela supstanca se nalazi u unutrasnJem diielu kidmene moZdine. 8.,.] Slva supstanca 6lni vanjski dlo klcmene mo2dlne. C. Bilela supstanca je graclena od neNnih vlakana I 6ini vaniskl dlo kidmsne

D. E,
110.

Rlbe bez vilica su nalprlmitivniJl lzumrll kidmenJacl . Dana$nJe prave rlbe vode porijeklo direldno od bezvilidnjaka.

moldine.
KidmBna moZdina vr5i funkclie vislh centara, Kidmena mo:ctina ie provodnlk samo motornlh puteva.

D.
i.-E)
105.-

.:i* Ellateraln (--4),

(Bl
er"on;
uievu

tr[a u organlzama

omoguduJe da razllkujomo:

'

Baduna se da je cjelokupna evoluclja kidmenjaka, od bezvilldnJaka do danas, tr4ala lednu mlluardu godina B. PrvI sltnl slsarl (Eorhbria) Javili godina ,.'G, Fosilnl tragovi pokazuJu da su dlna slsarl ve6 blll lasno izdlferenciranl na redova. D. Prvl predslavnicl primata vode pori,leklo od lemura . E, NaJprimitlvniji danasnii primati su polumalmunl
.

A.

su pr skupine,

111.
a.
I

'i

Leonu

rIil
! I

A,

D . GornJl I donll dlo tiiela. E, Glavenl, grudni itrbu$ni dio tijeta.

b,
D. i--E.

Covjek je sisar iz reda Homo. CovJek je sisar lz reda prlmata. Savremeni predstavnlcl primata su pored dovueka I pongidi Covijek prlpada porodicl Primata,rodu Homo. Covljek prlpada porodiol Homlnlda, rodu Homo.

I
I

zo

I I I

t
il

21

112. Ttepljika$l (Clllata) se kre6u pomoCu :

118. Orgsnlzml

.@n.prir.
D. E.
1.13

A. Pseudopodija. B. Flagela.
Kre6u se pasivno, strujanlem tedne sredlne u kojoj Zlve La.Znih nozlca .
.

kod koJlh se u toku embrlonalnog razrroja usnl otvor pretvara u analnl lll lzmelnl owot su :
Protostomla . Oeuterostomia . Pljosnate gliste, BodlJokosci

A.

(E)
C. 7)

(07 Hordati,
,

A
B.
D, E.

(p

Skup svih osobina nekog organlzma oznadava se imenom genotip . Fenotlp organizma sadr2l osnovna upustvazaformiranle poJedlnlh osoblna erom;entiivost ljudsks vrste lma dva izvora :heredltet i utlcaj sredlns lndlvldualna svolsva kod ljudi nlsu zavisna od faktora vanlske okollne Kod ljudi niJe mogu6e na6i dvlJe osobe sa istim genotlpom .
. .

14.

'8.

ldenti6an genotip ima.lu samo f raternalni blizancf . Monozigotni bllzanci lmaju identioan genotip . C. Fraternalni blizancl se razvijaJu u lstoj placenti . D, Fraternalni blizanci su uviJek istog pola ier potie u od jedne oplodone jajne 6ellie . Sve razllke u izglodu,gradl ifunkcilama organizma fraternalnih bllzanaca treba priplsatl djelovaniu vanlskih, ekolosklh faktora .
,

119..Prlrodan obllk postojanla praktldno dt/lh vrsta 'Ar Populaciia. B. Blocenoza, C. zlvolna zajednica D. Porodlca (famlllja) . E. Biotop sa biocenozom
. .

llvlh blda Je :

'120.

Vegetatlvni nervnl slstem djeluje na

Rad srca . -\.t< i!,) Procese metabollzma C. Govor I ml5lJenje.

i

A)

D. lntlllgencllu I pamcnle,

115

A
B.
C.
D.

F. '
'I

Krvne grupeRh slstemaodredenesu sadva paraalelogana, Krvna grupa "O " u genotipu mo2e biti homozlgotna I heterozigotna. Krvna grupa " AB " u genotipu Je uvl.Jek homozlgotna. " A" i" B ''krvnagrupa se nasleduiu samo u homozlgotetu. Kvantitatlvna proclena nas[edivosti poledinlh osoblna lzrazava se kroz heratlbilnost osoblna
,

E. DlreKno na endroklnl
sistem
.

16.

A,

Krvne grupo ABO i Rh slstema nazlvaju se poligenskim osobinama . blne su primjerl naslJ atlvnlh osobinaT ne su nalbeSde kvalit / ne lspoljavaiu kvantit , imaiu vell@rol medu tlpldne

121 Fotoslntezs se u taml odvlla : A. Uz obavezno prlsustvo hlorofila. 9.. Sintetisanjem fosfogllcrlnsks kiseline. tC. )Redukcllom foffoglicerlnske klseline uz oslobadanle vode. D. Uz oslobadanls CO2 I ribulozodifosfata .

(-Elezivanlem

QO

z za ribul

ozodtf osf at

monog
:

\/ \,/

su onl 6lja re temperatura nUiva pod utlcalm spollne temperature

I organlzml

tflela
.

va pod ulicajem spoljne temperature

i 23.

Zaokruil slovo (slova )pod koiim su tainl odgovorl

'1

17 Difuznl nrvnl slstem se

toku evoluclj prvi put Javua kod:

A. Spuzvi.
I
,_

f. Z'4. E

8., Pljosnatih gllsta

.

Kgralileristlke fermenata 6u da : tte Oletulu lzvan Cellje . Ne dleluju u brllnlm 6ellama C. Slvaralu se samo u Zivlm deluama.
.

f_C,' Duptiara.

D. Nisu blelancevlnske prirod

Lipoproteinske su prlrode.

--D. Oblih crva

E
22

elankastlh glista.

124. RegulaciJu temperature kod homeolermnih organizama I dovjeka vr$l A. Ml5ldl u kojima se ona I proizvodl .

rc, (Q,
E.

B.

Produlena moZdina, Promjena lntenzltota raztaganja hrane u organlzmu . ttervnl tendokrlni sistem , Andrenalin iilroksln nlsu u vezi sa termoregulacjjom
:

l3Or$ormacilu za sidezu proieina dafe Iifra koja le u

u?,DNK.

B. HNK. C, Ribosomlma, D\ Citoptazmi

.

rcenu.

125. Rssorpclja hranjivih materiia u organlzmu se vrsl .& Bjelandovine kao amino(jselln . 8. Bjetandevtne kao nukleinsko kiseline \

13

cl disu na

C. Ugtjikohidrati kao potisaharidt . D. Masti samo kao masne kisellne . E. BjelanCovine kao Fostoproteldl
iltjezde sisara spadalu
:

\--./

D. Traheje,
132 4aldni6ke funkciJe llmfe I krvi su : (ftULestru;u u prometu hranjtvlh materlja.

126. U endokrine

A.

Jetra
GuSterada.
Slezna_

(B)
C.

(B/

D. Bubreg. E. Testisi.
127, U Ft generaciJi monohibrictnog kriianJa Jedlnke su:

D, U regulacljl rasta I razvoia. E. Udewuiu u diferncllactll Celija

C, U prenoSenju neklh nasljednlh osobina.

.

U tun*ct1i humoralne regutacije

((8, C.
D.

E.

Vrlo slidne. Potpune iste . U omleru B:1 . U omjeru 2:1 potpuno razlleite.

133, cdJe s vrsl oplodnja Jajeta kod vrste Homo saplens! A, U jajntku

B. C.

U grafovo6 follkulu jajnika.

U rnaterici U

qll U jaJovodu
;

4.

vaglnl

-....

128. Fenotip jed jnki monohibridnog krlZania u F2 generacijl je

A.

potpuno isti

134. Hormon specifidan r" A, Estrogenl hormon.

lr"r"nirolt;",

_8. U omjeru2;1 . C. U omjeru O:1 D. potpuno

B.
.

Eslradlol
,

C, Estrtol

razlidtti
.

E.
12S.

U omjeru .1:2j1

@
f

progesteron.
Folikuiin
.

E.

(4.,/

Xe

ptica ima

3{.

2 pretkomore

B. 2 pretkomoro

,Z komore

ri,

C. 1 pretkomora, 1 komora D. 1 protkomora, 2 komore

24

,1 komora.
. .

C.. Disajnl pjgmenl kidmenjaka . ie hemocqanln. qd], Kldmenjaci lmalu mehanidk",n"rn,;"*"-i "upilosnardula

S.rf kidmenjacl na po6etku svog razvoja lmaju hordu Mozak kldmenjaka je gradn od 4 d[eta .

,ri

*t

136- Eru moderne

mikrobloloEle ostvaruJu svojlm radovima

142. Pasterlzac[a Je sterlllzaolja tednosfl toplotom na temperaturama :

A.
B. C. D,

Levnhuk. Roben Huk. Robert Koh . LUJ Pastr,

6 E
_
:

A. 50-600c.

so-oooc. so-osoc.
prolzvodnji
u lndusrijskoj

F..,LavoazJe. 137. Sterllizaolia ee vr6l

lad*Dndustrllska mikrobiorogrja lzudava mlkroorganrzme koll sruzo

je prolzvodnla industritskth \Bl)Pl"l"UglgSlja -- DOm

A
B,

Vodom I vodenom parom na 1O0o C. Vodom, vodenom parom I zrakom na 1000 C,

C.

t polJoprrvred nih protzvoda upotrmtKroorganlzama. GenBtsko inZinieEtvo proudava mlkroolganlzme kojl ufl6u na plodnost Ala,
;

c. Vodomna150oC.

-E

D. Vodenom parom I zrakom na 90 o G.

Vodom,vodenom parom ill zrakom na temperaturama vlsim od 100

144. Pollsaharldl :ivoilnlsklh organizama su A. Glikogn lskrob

El c'lkogen

i oeluloza,

138. Koie ocl navedenlh delstava ne prlpada adrenallnu: A. Usporava rad srca B. Ubzava rad srca. pritlsak . @eoveCava krvni D SmaniuJe krvni prltisak .

@ D

uttin tgrtkogen.
Hltln, gllkogen i skrob.

E- Samo gllkogen.
145. U hemuGkom pogledu AOp I ATp su spolevl A. Protelnskog karakteTa.
:

E.

Dovodl do hipergllkemlJe

B, Fosfollpldnog karaktera
C... Nuklslnskog karaktera
(
. ,
,

139. Homozlgotni organizml su : A Svl onl koji lmaiu dlploidan brol hromosoma B, Organlzmi sa haploidnlm broiem hromosoma. @ organizml kojl lmaJu iste alelogene za Jednu osoblnu . D. Organizmi koJl lmalu ldentiEan broj I raspored hromosoma. E. organlzml kojl su se razvlll lz lednog zlgota. 140. Brzlnu oksidaolie u organlzmu

O) ruuKeottOnog karaktera ttpo -protelnskog karaktera,

:

146 Stabllnl kololdl sa reverzlbllnom koagulac[om su

A.

regullse:

A.

lnsulin. B. Tlroksin.

Hldrofobnl koloidi B. 'Hldrofllnl kotoidt . C. Zasldenl kototdi . D, poluzasl6eni koloidi E Tednl koloidt .
.

C.

Citoklnin
.

D. Auksin

147, KaraRerletika eptteltjatnlh 1lC) Ou

tklva je

"t'e)' vazoprr"tn
'141.

B\0a

nalaze na pwr5lnl tijela ill prekrlvalu unutra5njs dup|e organizma. "" se sastoje od relativno malo Cell.la Imnogo Celljskog proizvoda.

Adaptaclia organlzma (prllagottavanje) mole blti

:._Q)Oa su kod kldmenjaka

vllestolna.

A.
B,

Pozitivna i ngatlvna. Pren.atalna I postna.talna

.
,

D, Da popuniavaju prostore izmedu druglh tklva. E. Oa u medudelijskoj masl posjeduju cvrste sastoJke.

FlzLoloska I biohemijska @onrog"nutska I f ilogenetska

q.

i\Ahlvna
26

i oasivna.

27

1!ft|. Karakterlstlka miSlCnih tklva le ; A. Da su wilek na povtslnitijela. B. Da se sasloj od malo 6llia I mnogo 6elljskog prolzvoda ( medudelilske mase ) . 6elljskl proiwod im je u samlm Cotl.iama (to su mionems).

154.

-lemperatura. C4./ .G,J

C. Supsvail
D. Holoenclmi
'155.
.

za^\

Akttvstori i lnhlbttori enclma mogu bftl

Koncentracija pH
.

@Osnovni D. lmalu dvrste sastojk

u mecludolijskoj masl
,

E.

Da povezuju druga tkiva

:

Fotoliza vode u evijetloJ fazi fotoslnteze odvua

prema jednadlnl : rrrO +enerEija.----> 4H +Oz

Ee

149. Citoklnl u

I njlhovu dtobu @AU;nt hormonl koli uti6u na uvedanje 6eliia '

@
,

B.

C.

D. E.

Hormonljedno6eliiskih organlzama . Hormoni rasta kod niZlh zlvotlnja (beskidmenlaka). celijskl hormonl kod svlh zivolinja Hormonl rasla (6eliJskl) kod sisara.
,

B. 4H2O +Arp-*->OH +4O2 C. 2H2O +r --->2H +O2

Struktura ko$tanih delija u ko5tanom tklvu . Graoe lhemiiskog sastava meduCeliJske masa u kostanom tkivu Prlsustva vBziva u kostanom tkivu , Prlsustva hrskavice u kostanom tklvu ,
I

156.

cvrstoCa I gtbkost kosillu zavlse od:

A,

'150. U sastav

koenclmskog dajela molekule ulazi A. Hormon.

@
:

C, D.

@vn^^n.
'1

C. Citokinin.
:

1@Oseina

mlneratnih sotl u kostanom tkivu(nJlhovog odnosa)

157. KrivlJenle ki6me

51. supstance na kole se odno.Ei dJelovanle enzima oznacavaju se kao

oznalava se termtnom

A\ AKivn supslance. 'G/ Supstrati

C. AKivna mjesta.

D.

A. Artrora B. Skleroza. -@stottoza D. Ranitls .

'

Kataliticke supstance

E. A.

E. Tuberkuloza kostiju ktdme .

158. Dlstrotija

Biokatalizatorl

152. BJelanCevinska komponenta u struliiturl enzlma oznalava se

kao:

.@

Koenzim.

npoenztm.
.

A (!/
C.
D.

C. Holoenzim.
D. Alilivno mjssto

E. Protelnski supstErt

je bolest koja se odltuJe u : Krivljenlu skelsta organlzma zbog nedostatka vitamina D , Prekidu neryno-mi5i6nih veza na vlaknima popredno_piugastih mj5ida Sto dovodi do odumlranja mi5i6a . Uzro6nici mogu biti bakterije i mehanidke povrede a oditule se u lakim bolovlrna pri pokreflma . Nastupa kao posldica upale ovojnice zglobova.
Propadalr.r kosti i kostana tklva, Sto lzazlvalu mlkoorganlzml
:
.

E.
: ',|59,

153. Pod pojmom holoenzim se podrazum[evs

A.
B.

BJelancevinska komponenta enzlma . NbjelanEevlnska komponenta Bnzlma

.

Qli

,,CO

E.

Aldivno mleslo enzima Apoenzlm i koenzlm zaJedno. Apoenzim I bllandevinska komponenta enzlma.

A. Vitamina B. Vitamlna

Bolest Berl -beri nastupa kao posledlca avitamlnoze

A
B

rz.
.

C. Vltamina C D. Vltamina82.

2a

,^

ltaminaBI,

29

I i
I

160. Avltarninoza vhamlna Bz lzaziva : @eolave upale crileva, probavne poreme6ale loboljenla kole B. Pojave no6nog sliepila. c PoremecaJe u radu srca i smelnj u probavi D lspadanje zuba ibolove u kostima. E. SmaniuJe otpornostl organizma prema bolestlma.
16_'1

'166, Foloslnteza se odvua po slllededof

'

(il)

A.

6 COe

lednadlnl

o CO" C, COa +

HcO + enersija-----) CoH rzOs +6 Oa + 6 HzO * enersfla --->CeH rzOo a6 Oz 6 HzO f energita --->CoHtzOs *Oz

'tsz Guiierada lzluduJe enzlme:

. Bolest skorbut nastaie kao Posledlca avitamlnoze A Vitamina grupe B . a9) vitamlna c .

A,

Pepsln.

B. Peptldazu.
:--b') Rmltazu

C.
D.

Vltamina D, Vitamina grupe S Vitamina A .

(Dr) Tripsin.

E, A.

Maltazu
:

168 2eludac lzludule ferment

162. U usnu dupuu kod Uudl ulijevaiu se pltuvadne A, Dva pala B, Dvlje 2luezde . ATrl Zliiezoe (Q,'/ Tri para

illiezde

Trlpsln

8.

Llpazu.

srtsni forment.
,

D. Pptidazu.

(e.)pepstn

Cetiri para.

'69. U odbranl organizma udeswulu

163. U pljuvaEkl se nalazl enzlm kojl razlaze skrob na BeCer (4) erilarin . B. Pepsin .
.

G)
B

seru.,
Bielanievlnatlbrlnogen
Leukocltl . Erltroclli .

C. Tripsin

r@
E.

C. Trombooltl

D. Deniln E. Amilaza.
164. Razlaganle slozenljlh bJelariEevina na proste vrgl A. Sirisni ferment .
:

170. Buela krvna zrnca (leukocltl A. Jetrl .

) nastalu

u:

@)stezeni.

@P"P"tn.
E. A,

C. Amilaza.
D- Maltaza.
Peptidaza.

C. Llmfnim sudovima. D. Llmfoblastima,

E
A.

Llrnfl

171. FlaiaranJe lstroSenlh erltrocita 165. Probavnt sokovl lz gu5terale I letre dolaze u
:

vrii se u I

Llrflfnlm cvorovlma,

Zeludac.
Dvanaestopalaeno crljevo, Prednjl dlo dbelog crueva. Zadnle crilevo
.

B. Kralnlcha.
'.-Q) slez"nr

B. Zadnjl dio tankog crljeva.

D, Jetrl

D. E.

E.

Probavnim organima.

30

31

172, Normalan

brol otkucaja srca u mlnutl kod novoloden6eta

Je

178. Anemi.la Je

bolest koja nastaje zhog:

.

A. Oko150. B. 120.

A
@)

Sman,ienja koliElne krv, u organizmu SmanJenJa broJa erftrocha u kNt . SmanJenja broja leukoclta u krvi
.

@ rco-w.
E. 60-80,
173, Put

c.

100.

C.

@ E

Smanjenla kolidine hemogtobina u krvi PoveCanja broja leukocita u krvi .

krvi od tiJeve komore srca, kroz tilelo, do desne pretkomore, naziva se :

@ verkr krvotok.

\9,/ Tlelesni krvotok. C. Mali krvotok. D. Plu6nl kNotok.

E.

Arterajskl krvotok
:
.

17s. Hemofillia je bolest koJa se oEituje u : A Povedanju broja leukoclta . B, Pove6anju broja leukoclta a smanjenju eritrocita. Ne mogu6nosti ugrusaka u kNt '.Cij i-D. StvaranJu ugru5aka u krvi. E, Pretleranom zgrubavanju krvi
.

174. Aorta le

180 Sepsa nastaje kada:

G)

rua1ve6a arterga

NaJveCa vna

C. vlika srdana artsrija D. Velika pludna arterlja E. Vena koia dovodi krv u src
.

A A (9/
D.

E
.

Dode do nervnog Soka Nastupl visoka tempe-atJra organizma Mikrobl gnojenia dospiJu u krv . Dode do vlikog izliva krvl , Dode do poreme6aja osnovnih funkclja neNnog sisti:ma
.

175. Go.nla I donla 6up{avena: A. Odvode krv lz srca.

81. Prlllkom udisanJa vazduh lz grkliana prelazl u

n,2orileto

C. Dovode

oovoae krv u srce. krv u pluda D. Odvode krv iz pluda . E. Dovode krv lz mozga u srce
.

B.

Bronhije
.

C. Bronhlole
.

\g/

A Jednjak. )=\ _ uusnrK

..

176 Nalvedl krvnl p.ltisak je u

182. Vltalni kapacltet plu6a je:

A.
D. E,

Arterlji nadlaktlce
.

A.
B. C,

1.'.1 Aottl

_8. Kapilarama.
Arteriiama ekstremiteta.
ArterUama

mozga.

E.

Kollblna vazduha koju molemo uoahnuti Maksimalna kolidina vazduha kolu moZemo udahnLiti Maksimalna kolidlna vazduha koiu moZemo lzdahnuti . Koti6in" u"tduha koju moZemo lzdahnuti nakon maksimalnog udlsanja SreCnja kolidina vazduha (normalna) koju moZemo udahnuti i izbahnuti

177.{v

ne mote prolaziti

iz;
.
.

!1,

B.

Komore u pretkomoru Pretkomore u arteailu

QPretkomore u venu.

b/Prdkomors u vsnu. E. Pretkomore u aortL .

183. Slllkoza le bolest : A. Krvnlh sudova zbog tablinfa kredhih materila. @ Pluda zUog udisanja s{tictium-dioksida . C, Plu6a zbog trovanja uglJen-dioksidom . D. Koja nastaje infekcijom silikalnim baKerijama. E Bubrega zbog lalo:enja kamenca
,

32

196. Glaukorn je bolest : lfekcile virusom . B. ln{ekcue bakteriJama

202. Bazedavlleva bolest nastale u sluualu i erevellkog ludenla hormona Stltne ZllJezde

.
,

-8.
E.

Nedovo|nog luCenla hormona Stitna Zlilezde

c.

@ E
'197, U

Povrda oka. eov"c"nog prltiska u o6noi jabuclci ' Poremedaia u ishranl oka .

C. PlavBllkog IuCBnla hormona rasla . D. Nedovol.inog lubenla hormona rasta.

Nedovollnog luCenJa hormona tlmusa
,

grattl unutrasnJeE uha ne udestvulu :

.@ Bubnaopna. E. Eustahlieva cijev

C. Pu2. D. Miehu116l
.

203/tr) Deleolja (mutaclja hromosoma) nastale kad s dlo hromosoma otklne.

.

Deteotla naslal l(ad genl u hromosomu lzmllenlaiu mJesta ' rqQTranslokactla le dlo hromosoma otklnul I prlpoJ8n dru gom hromosomu D. lnverzlia u hromosomu le kad se gen udvostrudl ,
'

E.

Polukrulnl kanall6i

198 6ulo ravnoteze le srnle5teno u : A. Srednjem uhu.

204. Razvol sokova za varenJe gu5terada

lull

hormon

'"1)
B.

Gusterace.
Polnih ZliJezda, Stltns lllJezde . ovarija
:

,/O

Unutralnjem uhu

ul"nrtiCitu.
Polukruznlm kanalicirna
PuZu
:

C. Nadbubreznih Zlijezda .

D. E.

D
205.

_,E-, TBStlsa I

199, Slu$ne 6ulne 6ell.le smle6tene su u A. Slusnom kanalu '

2enske polne Celile nastalu u

..ta1ntcima.

(-p
D.

R,

MJehuridima kanallCima Eustahiievol cilbvi ,

.

SPolukruznlm

','B) ovarllma. C. Materlci .

-\
A.

)Puzu
Je u
:

Rodnlcl

Jalovodima,
;

200 6uloza kretanle loclrano

206, U

prolazl CeliJa sadrZl

/D

B. C.

Eustahuevoj cijevl Slu5nom kanalu . Mlehurldima

46 hromosoma.

(gTlz nroto=o.u
'

Polukruznim kanalldima
Puzu

C. 23 hromosoma D. 45 hromosoma
2Q7

E.

Pt\l svJetlosnl mlkroskop koil

Je pove6avao 250

puta'

201. U srednlem uhu nalaze A. deki6 B. Nakovanl. C, Uzengila. D Ovalnl prozordid.

MiehuriCi

se:

naprsvlo le RobrtHuk.
.

-8. Luj Paster /CJ Levenhuk. D, Botanldar Slajden

E.

Zoolog Svan.

208. U Uudskom organlzmu' ameboidne 6eliJe su A. Hromoplasti. B, Leukoplastl . C, Trombooiti . @ Leukociti E. Eritrociti . 209.

214,

Btol hromosoma u gametama Eovlleka le

Haploloan

B. Paran.

c.24.

@n. E.22.
do;
215. U sastav hromosoma ne ulazi :

@! eoo.ooo puta. B. s00.000 puta,

postlze se fljKronsklm mikroskopom

poveCanJe

A.

Hromonema. Centromera. Cntrosom.

,

B. Hromomera.

C.

100.000 puta. 150.000 P'rta.

D. 900.000 puta.

(9

;Q

E.

E. Sateiit

210. Plastidi su organele:

pJ

216. U somatskim Celljama kod covijeka lma

Biljaka iZivotinla.

lsk{uBlvo biljaka

++

auto"oma.
.

B.

46 autosoma.

C. Blllaka I nizih Zivotinja . D. Blliaka ivisih avotinia . E. Ni:ih biuaka lZivotinja.

211, Funkcija centlosoma ie u A. Slfitszi proteina. B. Nasledlvanju. C. Sintezi blokatalizalora
,

C, 22 autosoma

D. 23 para autosoma.

@ lz
:

pur^ autosoma

Kinetiol CeliJa Dlobi 6ellja .

217. Poliploldija.le polava : 'A. Vlses'truke oplodnje u lstom organlzmu . Q: Vi5estruke dlobe Cblila . j r']' .. . [Q) Kada se hromosomska garnitura umnoil dvostruko, ietverostruko, lll yi$Bbtruko,

: I " ,,,
)

D. dija posljdlca le stvaranje dZinovskih hromosoma. E. Umnolavanja hromosoma i Celija

.

212. Otganizml kocl kojih nema formiranog Jedla (bal(er[e' modlozelenE alge nazlvaJu se : A. Nekariontl Eukarionti (q/ Prokarionti D Antikarionti E . lzokarionti 213. Broi hromosoma u tjelesnim del[ama dovleka Je : (5) uvllex paran.
.

218.,

Dio htomosoma za koJl se veiu niti diobenog vretene zove

Hromomera

se:

'E ' ,

A. (6) o.

contromera. Centrosom.
satetit

,I

E. Hiomonema.

(d

-Et. 48.

ou'

D. 44.

E. 42.
38

219, Alelognl (aleli) su : Genl kbJl determini$u pol . . B. Gnl looirani u lstom hromosomu . Domlnantni genl . (Q) Parovl gena na homolognim hromosomlma kojl odreduJu istu osoblnu E. Geni oil kolh 1e;eoan Emllenlen zbog mutacije

39

220. Jedlnka sa nejednaklm alelogenlma po odredenom genskorir paru nazlva se

226.

A,

Grafidkl predstavljen rodoslov nazlva se ldiogram.

. .

Het"ro=igot
Hetsrogen

.
.

B.s lshodna osoba lli biadnl par'u roCoslovu zovu sd proband

B.
C.

Heterogamet

(.6.TcrafiCki predstav|en rodoslov ndzlva se t<"ifc;gmril b, pooudarnost kod bttzanaca sb

JednoJalnlh

oznadava dtsiordantnost
.

D
E.

Homozlgot.
Heteroplld
,

.E,

rcrall6kl predstavljen icjiloitbv nbziva sii herdogram

227.

A.
B,
C. D,

ZaokruZite slovo (slova ) pod t<ojlma su tadne redenice 221 A. 2enski pol je hsterogametan
,

B.
:

Muski potje hsterogametan

.
,

C- Determinacija pola zavlsi od majke

/ 'Fr ./

\.
.

Raztlke izmedu bllzanaca ozna6araju se kao dlskordaninost . Sllcnosti lzmedu bllzanaca oznedavaju se kao konkordantriost. Sllonosll lzmedu dvoiajnlh bllzanaca oznadavaJu se kao konkordantnoh , Slldnostl lzmedu jednojajnth bllzanacaoznaCavalu se kao konkordanlnost Sll6nostl tzmedu dviju indlvldua se oznadavaju termlnom konkordantnost

D.

E. 222i.L

Dtormlnacija pola zavlsl od oca Pol d.ietta zavisl od tipa spermlla koiim je oplodena Jalna 6ellia

228{

a A. Promjene na genima u potnlm 6elljama se nasleduiu

'8,
nasleduju
,

PromJene na genlma u somatsktm 6elljama lzazvane radllaclom se

lzgled I broj hromosoma je specifioan i svolstvon svakoj vrsti, a naziva se genotlp l"@ Semarsxi prikaz karlograma nazlvase ldlogram. C, Kod muSkarca su polnl hromosomi XX a kod lena XY . D., Kariotlpom oznadavamo skup svih gena organlzma. E. Polnl hromosomi su najkrupniji u Celiji
,

Promlene u polnim 6elijama se ne nasledulu . na genima u zigotu se ne naslectuju .p.aPromlene E. .Sve urodne mane I nedoslaci ss naslduJu.

C,

229, 223.

-iB.

[) Povecanje - ploidlta
b.
E,

lll smanjenje hromosoma za Jedan lll viSe naz va se hg(ero-

Pove6anje ill smanJenje hromosoma nazlva se

euploidlja
.

".,

A. Stalnost broJa I grads hromosoma osnovno Je obllfe2Je svake Jedlnke, '8,,' Zajednl6ko svoJstvo svlh gameta J haploidna hiomosomska garnltura q- Svi liudl, baz obzira na rasnu pripadnost lfiatu 44 hromosoma u tjeles-

..q].-<oO Tarnerovog slndroma b;oj X hromosoma je povedan

\
)
,

nim deluama.
,

Jeoarcs se drugadiis nazlva Barovo ljela5ce . Kod Klinefelterovog sindroma 1e smanJen broj X hromosoma
na Y hromosomu
,

Dl\ Postanak polnih 6eti.la vezan Je za mitozu E, Mitoza se odvlla uz dvlje uzastopne dlobe
230.

224 A. Dallonizam nastale tbog mutaclj

A, Anafaza oznadava kra.l 6elifske diobe. B. deliiska dioba zapodinje tnterfazom

.

;:.,8) Daltonizam nastaje zbog mutacije na X nromosomu C. Od daltonizma CeS6e obolijevaju Zene . i Od daltonizma des6e obolijevaju djoca i E.] Od daltonlzma 6e56e obolljevafu muskarcl
,

(d
/6"t

E,
231.

nazmJena dlislova lzmectu hromosoma nazlva se kroslngover. U telofazi hromosoml su koncentrisanl u centru 6llj . Hromosemi se naibolj vid6 u telofazl .

225 A. Kada

B
C.

E.
40

Jedan gen odreduje vise osobina to se oznadava kao pbllgenlja Polifenlia je pojava razll6hih fenctlpova u Jednoj famllljl . Dsterminaclja vise osobina od jednog gena nazlva se pollienija Kada ldnu osoblnu odreduje vlse gena to so nazlva pollfenlja Kvne grupe sB nasledulu polifenijom
.
,

) . ovLlac[a -( f . ,Ovulacija ':./

Obrazovanje zigota naziva s gametogeneza . Spermatogeneza se odvlla u ovarljlma. _--C Grafovl follkull nastalu oogBnezom. '. Q, OsloOadanje zrelog fa,laSca iz grafovog follkula naziva se

A 8.

ie proces oolodnje jajne 6elije

232.

A.

Spoljasnja oplodnja vrgl se u lajovodu

238. se karlogamfia
.

B. Spajanie mu5klh I Zensklh polnlh organa nazlva C, Kod ve6ine kldmenjaka oplodnJa Je spolja$nJa . D. Blastula Je prva delija novog organizma.

A. Endokrlni i nervnt sislem medusobno djpluiu antagonlsticki B. Proizvodi endokrinih ilijezda se izlu6uju u tjelesne Supulne.
C. U homonlma nema bjelancevlna.
Hormoni su graClenl lskUudivo lz blelandevlna Hormonl su prolzvodl endokrinih tliiezda
,

@
233.

Spa;anle ledara sprmUa ljalne delljb nazlva se karlogamila

!. (p
.

A.

Dvojajni bllzanci se razviju kada dva spermiJaoplode

ieiJnu dellju

%g'@
.

Puls se ubeava poraslom tirokslna.

u organizmu smanluje metabolizam
.
,

B. Jednolajnl blizanci se razvlu

K"O" ouu "perm{a Dvojajni blizancl su uviik lstog pola. bllzanci ne moraju biti islog pola. Jednolajnl ,E.

kada dva spermlja oplode jaJnu 6ellju , oplode dvije lalne 6elije nastanu dvojajnl blizancl

B. Tiroksin stimulise rast organizma,

C. Prvls6 tiroksina

D.

D. Tiroksin im4u I beskidmanlaci

E. Tiroksin lzaziva defeKe u skeletu

234.

(!)

A.

Gastrula prelazl u bla.stuiu lnvaginacijom . Gastruta;e dvosloJna, sdoji s iz ektoderma I endoderma

,

240,

A. C. D,

C. Kod blastule razlikuiemo endodrm i mezoderm D. lz mezodrma a razviiaiu organl za varenJe I disanje . E. lz ndoderma se raalllaju nervnl sistem, koza I dulnt organl

@
.

Andrenalin i inzulin imaju istu funkciiu u metabollzmu. NaOOuOreZne Zijezde prolzvode dvile grupe hormona NoradranBlin se ludl u pankreasu . Pankreas ludl samo hormone Hormoni pankreasa ne djeluju na metabolizlranje $eCera
,

235.

A.

Splrohete su bakterije, uzrocnlcl bolesti

sifilis.

B. Spirohete su male gllste koie

C. Spirohete izazlvaju bolesi

izazlvaju bolest slFilis .

g o

gonoreju
nokoki a

'.. \

,'
,

241.

A, Vitamin D se zove jos tokoferol B. Nedostalak vitamina C lzazlva bolest kseroftalmiju.

.

,1Q eot"st g onoreiu izazlv 4uiun"rr;" E. Gonokok izazivaju bolest lus

.@Vitamini
':

C: KsBroftalmi;a ie tesko oboljenje krvnlh sudova E.

se mogu vjestackl sintetlsatt i zamijoniti prirodne vitamine Vttaminl se ne mogu vJe$taeki sintetisati .

23ei-A. Rbosomi su looiranl u delilskom Jedru

B. Sirneza bielandevlna odvlia se u mltohondrijama C. Bjelandevine se sinteti5u u nukleusu

1

(u cltoplazml

).

,'

242.

"'D. Raspored amlnoklselina kod sinteza bJelan6evina regulise

E.

D N K. SpeolfiEnost molekule D N K odreclule redoslljeg,hderoclklidnlh baza.

.:

Nedostatak vitamlna Klzaziva koagulaciju krvi Vitramln K regullSe metabollzam kalclja lfosfora . (Q,/ Kalclj I fostor se reguli5u u organizmu pomodu vitamina D D. Vitamina A najvise lma u ribllem ulju. E U nedostatku vitamlna E javlla se rahhis
, ,

A. B.

237.

A.

lzohemaglutinacija je pojava sljpljivanja eritrocita lzmedu dviju razliEltlh

i1e. lKoO krvne grupe "O" eritrocitl nemaju aglutlnogena . Pasvni imunrtet nastaje kad organizam preboll neku zaraznu bolost D. Hemolirnfa lma odbrambenu tunkcllu E. Gama globullni su monosaharldl -

Avrsta,

bl

'

42

244,

A.

Gamete kod llucli imaju 22 hiomosoma B. Heterozlgot Je organlzam kojl ima Jednake alels za Jedno svolstvo . C. organizam lma recesivno svoJs-tvo u fenotlpu ako posiedule bar Jadan recesivan gen u genotlpu . " '15; Translaclla le prenoSenJe Sttre od ONK na RNK, E) Translacila le preno6enle Sifrs od RNK na proteln
. .

250.'A, Dlsimilacijskl procesl su oksidativnl procsi

Dislmllacijskl Dlslmilacijskl D. Sa flzidkog st

B, C.

,/
, proces
.

251 245 A. Trave za svoju lshranu mogu koristltl atmosJerskl azot. B, Zoofagl su blllk koi6 mogu da se hrane sltnim Zivotlnlama. lrnl LY. Fhofagl se hran biljnom hranom . D. Fitotagl se hranB blljnom iiivothjskom hranom .
E.

RhesusfaktorJeantigen.

\ i \
,
,

B, Rhesus faktor je anilillelo prlsutno kod ludl I maJmuna . C. lzohemagldlnaclla je poseban obllk agtutinacle krvt .
D, Recentna
Ziva bl6a su lzumrla prlls 1O mlllona godina d ) nn tanor nalazlmo kod osoba Fth pozitivnlh I Rh negativnlh
,

Djelo "Zooloska lilozotua " napisao Je Manus , poznatl avoluclonlsta

246: Al Biocenoza Je skup.ledlnki lste vrsts lJ nekom blotopu ,,/BJ Hromoproteldl u svom molekulu sadrZe i prostetlbku grupu C. Heksoze ulaze u sastav nuklelnsklh klsellna. D. U ekoloske faklore ne ubralamo abloticke taktore . E, Fotoperiodizam le naziv procesa fotosintezo kojl se odvila po danu
,

\-/

252. A. Bh taktor vezan Je za leukoclste , ----..- ,," ,r'9, Leukociti su uobli6anl krvnl elsmenil . c. Leukocitl ne spadalu u uobllCene krvne elemente. D. U uoblldene krvne elemente spadEju samo rltroclU. E- U uoblidene krvne elamente spadaju erhrochl itrombociil
.

253. 247. KoZno disanie je nalrasprostranjenlJl tlp disanla B,'..Enzimi nastaiu po upustvlma DNK. C. Cltoplazmatska membrana Js impermeabllna . 7b.\ Hidroliti[klm proceslma be organska materija razgraduje

A.

B.

Zeludac stsara [e najbas6e dvokomoran (dvodlJelan ). Uloga HCL u 2elucu le pr{je svega odriavanle osmotskog pritiska C. Zeludac slsara le najdeg6 Jednokomoran Oednodtllan ).

D. 2eludac slsaTa s6 naj6e56e sastoll od vlse dlelova (komora ).

,

E. .Polimerizacijaie proces razgradnje.

'
254.

E-.. Uloga HCL u Zetucu Je uglavnom

zastilna

A,
B.

248.

A B
C.

(6'

E.

lhtlosaurusi su praptice Nakon pitekantropa nastupa lellezno doba Poslije kromanjonaca nastupa bronzano doba . t<romanlonac u mnogome sll6l dana5njem doviieku ltomanJonac se jako razlikuje od danaSnjeg dovileka.
,

__

Hipergllkemlia ia poJava smanllvan,a gtukoze u krvi dorlJeka Leukociti ltrombocitl su ellp\idnog obtilia . q,..Tromboclti se JoS nazlvalu amebociti . ,

iJ*Fo
A,

-1

,9

uoblidenih elemenata krvl nalstre rasprostranjanJ lmaju leukoolfl hemiiskoj gradl hemoglobin ie spoj mtooloblna i globullna .

255, 249,

Holesterln

Je sastoJak ZuCl a

potide iz holesterina krvl

.

,\? / E, Virusi b
4rI

Hekel ,e blo Cwenl englaskl evoluclonista, B. Modiflkaclls su znabaJne za evolucilu organizma C. Vlrusl n ki u bakterljama. virusi F
u baKe.iJama.

B. Hlriozin se nazlva I-AB -terment.

,

C, Vltamln 82 se

na2iyq jeg clfankobalamin

D. Vttamh Br se nazlva askorbinska kisellna. E. Hrana Ezlo?enasokovlma nazivase hilus.

256. A. Kao konae nl produK dlsanja Javlja s Oz i COz U procsu sintzs nrg{ja s vte u obllku hemijske energije. /c. ViSe biljke i bez prlsustva klseonlka nastavljaju aerobno dlsanje ,D. BJelandevine u bllikama nisu postojane .
,

262,

A
B,

@
l--

Brzina razgradnje mal6r;Ja ne zavlsi od termenata

C. D. Kod E. Kod
263. i-

RazmnoZavanje visih blljaka tede uz neprestanu smlenu haplotaze I diplofaze. lGrakredsilka u ra.zmnolavanju vlsih biljaka je redukoUa haploldnog gametoflta. Kod cvjetnloa, gametofit je bol.le razvijen od sporoffta. mahovina le sporoflt bolje razviJen od gametorila cvietnica, sporofit parazirlta na gametofitu,
.

257.Qy Jedinlcu grad Dt{K prdstavliaju nukleotidi ;

B. Specifi6nost DNK molskule je da je JenolanEana. C. BNK je osnovna gradivna Jdlnlca DNK . D, Da bi ostvarili funkcUu genl moraju predi u citoplazmu

E. 2ss.(f)

DNK sluZi kao matica za sintezu polisaharlda

jMahovine su vi$e biljke sa gametofitom bolje razvijnim od sporolita .-0. U gamerofttu se obrazuju spermatozoidl, a u sporonu jaJne Ce)ue . rE, I Organl gdle nastaju gameil zc^/u se antrldlje f arhegonUe
Q.
.

A. F.

Spore su haploldne I nastaju u sporofltu. Mahovine su niZe bitjke bez gametoflta

,

Biosfera
U

bioste

z6+ A 'lvegetatrvni nadin razmnozavanja rmaju visecerijski organizmi , bilke r ne'-2ke nlle Zlvotinje.
ine:vazdu$na i kopnena.

eiostera
Biosfera so sa$olt lz btoildkog I abtottdkog ctileta , Biosfera i ekoslstem se isto dflni$u, kao Zlvl dio zemlie
,

D. E.

B. VBg lp Vege \-D-.; Fezn E.

azlmo samo kod biljaka necvletnica. amo biuke. nove jedtnke neklh baljaka. Bgznlcama se ne mogu proizvesli nove jedlnke bltjaka

259.

U molekuli DNK lma od A. 60 -2 000 nukleotida B. 15 000 nukleotida

D.

:
.

265. lnformacuu za bloslntezu druglh molekula posjedoju :

\g.l

g.

DNK,

Proteinl.

rs ooo - 30 ooo nukteortda, pa tvtSe

Preko 50 000 nukleotida
,

c. RNK.
D,

IRNK
Lipidi.

/\.
.,

E.

260. A. Saprofagi su parazitski organlzml B. Saprofagl s hrane nezelnim a. Saprofagl mogu vrglti fotoslntezu ! prlsustvu sv,ltlostl du Saprofagl s hrane organsklm otpacima.
E.

. blljkama.

\',,,' :
.

Saprofagi se hrans iskuudlvo mineralnlm i neorganskim materijama

266. TranskripclJa je proces I A. PrevooenJa geneileke lnformacije B. Udvajanja genetjeke lrformacie. PreplslvanJa geneilCke lnformacle. D, Prenobenja genetldke informacUe.

261.

A.

267' A.)Prvirorak rearizovanja nasrjednrh upustava za sintezu proteina ostvaruje i se sintezom informailone BNK.

Amnion le embrionalna ovoJnica koja stu:t za deponovanje produkata metabollzma. B, Horionska tednost je smjestena u horionu gdje embrion lebdi C. Ainnion i horlon dlne placentu D. Preko amnlona mbrlon ie vezan sa materlcom E.f Hodon i sluzokoia marerice grade posreljicu (placentu ),
,

BNK. /\. ,,. llne.

citoplazmu. '.\.,i

\/

\
I

268.
t

A.
D. E.

A (q/

Funkcionalne ledinice nasledlvanja sp gameti. Hromosomi su najmanJe funkclonalne Jedinice nasledivanJa, FJnkcionalna Jedlnlce nasledivanla su genl. Svakl hromosom nosl poJedan par gena Gamete su osnovnl nasljedni elernenti (materijal ).

ZZ4.

A,
B.

DNK ulazl u sastav: Bibosoma

Lizosoma.

Htoto=o'n".
Gotdzt - aparata

D.

269.

Ekstracelularno varenle odvuase u p Ekstracelularno varenje ie vezano za an{zm, fP. - C-. Ekstracalularno varenie se odvlla u d -b, Hidrollza organskih molekula vrsi se u delilama,prlJe ulaska u probavnl sistem.

*-

A.

@
A.
B.

Hror"tin" ulazl:

275, U sastav RNK

Valln,
Serln,

E. Osnorica dlgestivnog sistema

270. Genetldkl kod je : A. Sliled od 4 heterocjklldne baze B. Slled od 3 heterocikllcne baze.

su vakuole.

C, Tlmin.

@uractt. E. Nlledna

od navedenih matarua.
:

It) univerzalan. @ D"gen"rutiuan.

E.
271.

''

276. U gradi blelanCevlna udestvuju

Dlo molekule DNK veliclna oko 1000 parova baza. Disanie je vezano za speciializovane cellje Oisanle se odvlja u wim Celljama organizma. DlsanlB se odviia samo na svjtlosti, DlsanJe se odvija samo na tami. Disanjem se smanJui masa Zivog slstema zbog COz i HzO

C Monosaharidi, D Pollsaharldl.
(fl)Amino - nserine.
z,z.

A. B.

Nukleotldi. Potlnukteotidl.

A.

C. D.

(j)

Juo"omt su orEanoldl
Samo u jedru.

8.

koJt se nataze I Samo na ndoplazmatskom retlkutumu (mrell) na 6elijskoj membranl,

C. Samo 222.@ Usastav lednog nukleotlda ulazl organska baza,

D
E.
278,

B.

U Jdru I na cltomembranama.

C D E

U sastav Jednog nukleotlda ne ulazi organska baza. Aminokiselina udestvuje u gradi nukleollda,

Na Goldli - apararu,

Seder glikoza ulazl u sastav nukleolida, Se6erfrulrtora ulazl u saslav nukleol da

Llzosoml su organoidl bogafl:

Zaokruilte slovo (slova )pod kojlma

273. U sastav DNK ulaze:
Uracll (.2C tozln. C. Clsteln

Je

tadan odgovor

i-a) Enzlmima, C. VitamtnimaD. Llpldtma

A.

Hormonlma.

E
279.

Cltoklninima.

A.

centrosom

Je

u,
E.

A- Svlh llvlh organlzama

organold kojl se nalazl u 6eltjama

ilmtdtn,
Nl jedna od navedenih matBrlJa

B. Nizlh lvtsih billaka. 4)Nrzrn bilaka r rivorinja, D. BaKerija.

E, Vi5lh btlaka i nitih:ivotinla.

4A

49

280. Ribosoml lgralu ulogu u : A" FormlranJu dlobenog wetena. B. OksidaciJsklm proceslma.

286, Dupllkaclja

A,
B.
C.

hromosomsko$ maier[ala vrsi de u

Profazl.

Metafazl.
Anafazi.

@ Procesimaslntoze

bielandevlna.

D, Proceslme slntze pollseharlda E. Procslma slntze llplda.

A,Tetofazl. Qr)lnlerfazl.
287.

281. Nukleolus (ledarce ) Je A. Organoid cltoplazme lociran uz jedro. B. Organold kojl vrsl slntezu protelna. C. Organold protozoa, @ Organoto;edra izgraden pretelno od RNK. E. Organold ve.an uz GoldZl - aparat.
A32. Pod uticajem ultravloletnlh zl8ka stvara se i

Stepen organlzacue nlit od CellJskog imaju

A. B.
C,

Modrozelene alge. Amebe.

Flagelatl.

@i
288.

virust,
Glllv.

l-

-/

E,

Bakte.iofagi

su:

A. Vltamln A. B, Vltamin B.
C. Vltamin
G.

@Vlrusi kojl parazitiraiu u balcer[ama B. Grupa bakerua (porodlca ).

G. Slmbioza bakterija lfaga

D. Vitaminl B komplBi(sa.

rui

1"0"n od navedenih.
:

D. E.

Organizmi koji s hrane bakterijama, sa visim stepenom organizacile. Leukocltl kojl tagocirozom unistavaju bakrerlje.

28i1, Nallntenzivnul metabolldkl prooesl u 6ellama odvuaju se u A. Profazl.

28g Antigon le :

A,
B.
D.

@lnterraz. C. Mstafazi. D. Anatazi. E. Telofazi.

284. Nalvainiii biohemijskl proceE koji se vt$i u mltohondlliama le
:

E.
290,

Gen kojl ko6l funkci,u drugog gena. Gen kojl se jzraiava u fenotlpu. Strana supstanca, obidno protein, kojl stimullse stvaranje antttilela. Protel'n koji lnakttvlse antitijelo. Gen koll s6 uviiek izraiava u fenolipu.
Je :

Blastula

@Anaerobno

dlsanie.

A.

Oploctena jaJna PraZivoflnja.

6elila

B. Aeorobno disanjs.
C. delijsko dlsanje.

EmOrionalnl sUpanj J razvoiu.

C.

D. Stvaranle antftijela. E. Sinteza proteina.

285. U tamnoj fazi fotqsinteze dolazl do A. Oslobadanja CO2. $ezlvanla klseonika (9ry'r'eztvanja GOe. D. Fotolize vode. E. NiJdnog od navedenih procsa.
i

D. Larva,

E. Jedan od larvenih stadlja

U91.

Gasttula.le

@ , B c.

Emurionatni stupanl J razvojJ. Vrsta dupliara. zli1ezdakod slsara.

D. ztuezda kod varenja, E. Jedan od larvenih stadlla,

so

292. Kllclnl llstovl (ektoderm, endoderm I mszodgrm) formlralu s

298' Tokom

llvota folrnlygj, ss
retlet<st,

A.
B. C.

PfiJe blastulacllo. U toku blastulaclje.

A. Bezuslovnl rsfleksl.

uslovnl

Prlje gastrulaclje. u tot, ga$rulact,le.

U

C. ln$lktlvnt

rsfleksl.

D. Nagonskl refteksl.

E.

toku oploctenla.

E.

Retleksl s stl6u rodenjem.

29e. Amnlon lo :

299. Hemoglobln

A.

Hormon hipoflze. B. Hormon gu5tera6e. C. Embrlonova tCnost.

t6: A. Mukopotlsaharid, B. cltkoproteld, C. Nuktaopotld

D.

Larva bskldmnlaka.

@e-orion"tna

ovolnlca.

D Llpoproteln. (O Hromoproreid.
300. aA.)

294. ArhegonUe su : Sporanglj glilva.

A (92

Erltrocltl odrasllh orgenlzame stvaraju bs u kostano; srti.

C. E.

Zenskl reprodukttunl organi vlslh blljaka, Muskl rproduktlvnl organl vtslh bllaka. O- Fleproctuktivnt organt nlzh bilJaka.
lzumde blllkei.
:

B. U llrnfnlm Cvorovlma. C. U slez6nl. D. U gugteract, E. Samo u Jetrl.

301, Sthn8

zg5JQtracelularno varnlc nalEzl se kod

J A,r'

lllleztta tutl:

-E. JednoCelllsklh

organlzam

D. Nl2lh visecetljklh ltvofinjsklh organlzama. E. Samo kod najprostDih mrazoa.

296. Za slntezu vldnog purpura nophodsn le
:

roa wlh lfulh organlzama C. l2umdih ledngC.el|Jgklh organtzama.

A. B,

Estrogen, Kortlzon.

C. lnsulin.

rgTlroxsln E. Estractlol.
302.

Stahl seatotok krvlJB:

A. Vitamln Bz. B, Vltamln Brz.

Vitaminn. D. Viramln K.
Vhamin C.

A.
B, C.

Rlboza. Dszokslrlboza. Fruktoza.

rut

D. Maltoza.

E,

,O
:

1"Orn od navedenlh SE6era.

297. FotorEceptort u oku su smleltenl u A. Sudovnlacl,

303. Prl dayanlu neodgovaralude krvna grups

B. C.
(Q)

Duzlcl. Beonjct. MrelnJadl.

(B,Aqlurhacla, G. Neutraltzacf.la. D. Fagocltoza.

Koagulacla

tranaflr[om, naalupa reakcfla :

E. Sliiepoimrtji. s2

E.

Hemollza.

304, Uloga hemoglobina

A.
D.

fe u:
prlriska.

Hmosintezl-

31
C.
Endoskelet, luci.

*sup^a"/

B. Rsgulacll krvnog

@r) Prenc$enju kleeonika.

E.

Prenci5enju horrnona. Regulaciji temFr{ure.

: 31

D. $krlno crlievo.

E. Skrtni
1.

305. Krvna tjeta$ca llmfe Fu siiere krvn detlj, B. Krvne plo6ice.

C. Gruene krvne Celle. D. Krvne plodce lbljele

6etije.

Ftnotlp kod obotjelih od Kllnefetterovog stndroma Imalu @+2, xxv. B, 4g,XXXYY.

o"
46,XXXY.

krvne

@+t,xw.
:

306. U-sastav hemogloblna ulazl metal

312.Asuedn bolstl su uzrokoyane zbog mutacila na:

@)

Gvo2de. Magnezijum, Bakar. Kobalt. Nlkal.

(!Molekuli

DNK. IRNK.

B.

B. Motekuil

C. D.

C. Molkull IFNK, D. Molekull rRNK.

E.

307. Transmlter (poslednik) lzmedu nervnlh zavr$etaka I ml5ida Je : A" Adrenalin.

@ecrUt

- noUn.

C. Vltamin C. D. Ferment,

Nijedna navdena supstanca.

Je :

308. Prag dralt

da drai koju recepror mote da e6na laclna draZl koJa mole da izazove nadia{aj. / kola ieazlva rr4nl kola lzazlva trenutni podralaj.

prlmi.

poctraZaj.

309. Trl slusne koEdice ( Ekld, nakovanl I uzengila A, Bibp, B, Vodozemca,

) lmaJu

C. pflc. D. Gmizavci.

@sr."tt.
54

r{

TACNI ODGOVORI NA TEST. PITANJA

150. D
154. A, B

194.

' 1' P'E" 2.C

BroLoGrJ.4,

s.A
6.D

g A,D 4, A,B,C,D

pA
10. 13. 14,

?:rt
e.9
'ir. B
12 E
A, B, D D, E '15. A, D

39. B 40. A ' 4{: ."-B 42. '':' E - #1. --c. 44. B 45. i D 46." C
47. 48.
A A, B

A 78, B,E " zg. c go.D .91, B, C, E ,82. A, C, E. 93,8 8477,

115. E 11b, D
1

'1$5. A 156. B, E
157. C

17"

c
,)

11g. B, D,.q

119,.4

120. ,A, 'b

158. B 15s. E' 160. A 161. B 162. D 163. A 164. ts

'195..

121. C, E 123, C" 124, D 125.

g5.c
86. E
97. A, E

122.9./

A,c ,

49.i.

16, + 19. B 19. D, E 20. A 'j 21, A, B -:'

17, F

n.c
23.
.A,

24.
__25.

,62,E
D, e
E

50. 51. 52. 53. 54. 55, 56. 57. 59. 59, 60. 61. 63. 64. 66. GZ; 69, 89. 70, 71. 72. 73. 74. 75. 76,

_J_____
D

c
c,
D

166, B
157. 168. C, E tsg, A, D

C \r
E

88. B 89. C, D 90. A 91. C

126. B, E

127. B
129. C 129. A 130. A, E 131. A, B, C 132. A, B 133, 195.

A
C

92,D,
93. B 94. B, C 95. C, E
96. A\

170. B 171. C
172. D 173. A, B 174. A

D, E
B

A, C B, C
D

97. 98. B

134, D

A,D

175. B 176. C

136. C, D 197. E 138. C 139. C

1TI, A,

C A B
B 1V2, A

26.

C . ;r_Ai.

n.

29. 29. 31. 32, 33.

B, D, A B.

65. ,,

30. F'
C
D

A C
E

A' 104, C'

103.

140,

178. B, D 179. c 190. c 191, E

141, D, E

18a

14?'8

183. B
1'84. A 18S. C

A,B
A

q5. A.

34, .F,;F'*

B
C A C, E
D

186" A, E 187. A 10e. A 110. C

w.' 227. D
229, h 229, B
D

196. D 237.i8 1W, A 238j E 199. B, C 239, A 1gg. E 2+4, B 200. D '.\' 2\1,D 201. E 24?' g 202, A 243. A' 203. A, C 244, e> 244. B, E 245. Cl __ 205, A, B 2 e.6 i 206. B 247.A;"8 2A7, c 248. ti 209. D 249, E 209. A zd,_n, v-' 210, B 251" A, C 211. E 25218, 212. C 253. q,, 2i3. ,.'A, G 254. D,',, 214. A, D 235, Al 215. D 256. B1 216. A, E 257.;A 217. C 258.*4, C 218. B 259. C 219. D 260. D ?20, A 261. E 221, E 262. A, B * pr, B 290. G, E. l3:g, A 2E+,4, P" 224, 1, B' F 26s. 4." n, ., c 26a b
,

r$s. E

C, E

ZgStA, 23,6.i0,

n Et'

ng, B ng. c 290. c 291. D zsp. E 283. ts 294. A 295. C 296. E ZgT, D 288. A 289, C 290. B 292, D 293. E ?F,4. B 295. A 296. e fs,7. D ZgB, B 2gg. E 300, A s01. D 30?. E 303. B 304. c aos. A 306. A 307. B

n6. 277,

E A

aol.

El-^_

267.h, p

268.8\

14t. A, C
148, C 149. A

189. B
189. C 190. B 191, A, E

36. A; ts' 37.'A 39. c

56

111, B, E 112. C 113. C

150. B 151. B
152, B

lge, A
193. A, D

C, E

114,8

232., E233, C '294. I B '

"3O. 231,

';+G-r

; 2.70,8, C, 0 271, ts, E

269.C
27?., A

310, 4i gl 1. A : 31e A

273. E 27+, C, E

n\D
57

PITANJA

IZ

HEMTJE

Ii

Za dalo pitanje zaokrulite slovo (slova) is'pred taEnlh odgovora : 1. Karbon - atom u molekuli orgBnskog jedinJenJa, zavisno od nlegovog poloia
ja
nazivamo
t

A.

B. C. - terc[ernim vezanlm

- prlmarnim koilje vezan za jedan hidrogen - atom, -sekundarnlm vezanim za dva hldrogen _ atoma,
za tri.hidrogen - atoma, lwatornemlm vezanim za cetirl karbon - atoma, - kvaternernim vezanlm za detiri hidrogen - atoma.

(Q).
E.

Formula glukoze CeHrzOs

'@

A,

Je:

C. D. -opStaformula,

- raclonalna formula, - molekulska formula, . struklurna formula -konflguracljska formula.

E.

. alkil - grupa,
!li

I I

le I rincionalnoj formull organskog jedtnjenla, le u molekulskol formult organskog jedinjenla. Butan

:

A
(9)
C.

- se Javfla u trj lzomerna obtika, - se javlja u dva lzomerna oblika,

- nema izomernih obllkai karbohidrogene.

O. - stupa u reakciie adicije sg halogenima,

E. - spada u nezasidene

i.

Alkanl su karbohldrogenl : - op$te formule Cn{zn,4n!f,

- opgte

tl9)

forflulo CnHzn +z
CnHzn.z,

C, - op5te formule

- *upa1u u rsakcije supsrttucils,

E. . stupalu

u reakciie adiclje

6. Alkeni au karbohldrogenl : (Q - sa iednom dvostrul(om vzom u molekull. Y - sa dvlle crvostruke veze u molekull, A- satrosrul(om vBzom u molekuli, (-P,./stupaju u reaKclle adlcUe,

12. U benznovom Frstenu: A. - lma td lokallzovane dvostruke

E. - stupaiu

u reakcije supstituciJe

7.

veze I trl obldne kovitenlne veze lzmctu karbon - atoma, B. .lma Sest karbon - atoma koll su tdraedarskl raspordenl, tma Sest karbon - atoma koli se nalaz u jednoj rf,rninl, 'i5)) rastoJanle lzmedu svlh Sest karbpn-- atoma je lednako, r E, - rastojanje izmedu Sest karbon - atoma,g razliclto.

O-

Pollmerlzacua I hemljskl proced: - adirania hidrogena u neki organskl molekul, ._\- l(arakleri$l6an za zasl6en karbohldrogene, 9- ,r, kome s spaia vedl broj lstih lll sllcnlh molkula u jedan makromolekul, bez lzdvajania vode lli neke druge proste supstancli, E, - prl kojem lz etans naslaje etin.

A-

l3

s p3 hlbridne orbltale atoma karbona

A. - se nalaze u Jednol -e) prostoru

C, D.

ravnlnl Pod uglom od 12o - su u tetradarskl usmlerene, 0, - se nalaze u ravnlnl pod uglom od 180 - su uzrok Bto ss karbon - atom u svollm Jedlnlnjima ponasa I kao dvo-

0,

8_ Etin;
cH @-l.Hc= (f - pollmerlzaclom
daje benzen,

v. valBdtan, ,E ) nastaju hibrldlzacljom 1s i2p orbitala aloma karbona.

14
Aromatlcnl karbohldrogenl u oanovl svols druldurg lmaju
:

C. - spada u grupu nezaslcenlh karbohidrogena saJednom dvostrukom vgzom,

D. E,

A.
B. C.

- u reakcll sa bromnom vodom kao konadnl proizvod dlile dibrom - tn. - ne reaguie sa bromnom vodom,

- olkloheksanov - clkloheksenov - plranov prsten,

prsten prsten

(-Ejbenzenov prsten.
4" ,1,
:
fr

prsten, _Ql furanov

9. fihvtan I lze butan i lmaju lsle

strukturna formul, ,lAl -\ B: .lmaju lste brulo formule,

1s ArboclkllEna otganska ledlnlenJa

' Aj - mogu bhl allclkllEna laromEtlcna,

B. C.
- aromatlcnog tlpa

l\

C. - lmaju lst temperatur klJudanla, D. - ulaz u sa$av paraflna,

- slupalu u reakciie adiclje sa halogenlm etementlma. CHs

su nezasldna Jedlnjenja, - tlpa cll<loalkana lmalu opStu formulu CnHz+2, D. - op6te formule CnH zn su nezaslcena karboclkllcna Jedinjgnla, /EJ - naerocifllcnog tlpa u svom prstenu osim karbona mogu sadrzdi lnltrogen, okslgen, sulfur I drugo, nazlva se :

\/

i)'

10. Jedinlenie AB.

$H CHg-CH2 -CHz -CHz

-CHr

15, Radtolanj lzmedu dva karbon - floma u motekull kalbonhldrogsna

A. '- Kod lednostruke (oblcne kovalentne veze ) je 1,34 x 10 cm,

- heptan, - hepten,

-2metn-heksan,

O. -5mtll -heksan, E, -propll -b$an,

OpSta formula alkena Je - GHzn+z
i

1,

z6)-

A.

17. Anllln le I A- - supstitucionl

derivat clklohksana,

c"Hn

C. - CnHzn.z D. -Gn(HzO)n
60

@ @

- cuHr-run"
- CoHs-NOe

C. E.

- potazn" sirovlna za dobivanJe velikog broia sintet[dklh bo,la, - supsthuclonl derivalloluena.

18. E{omoformne grupe: aomske grupe nekog oiganskog moiekula, koj uslovUava.lu asorpci(fn.)"usvltlostl, adme I obolnost neke supslanclje,
lu

23. Propanon:

]!,

- ie acet - aldehld,
Je

e{.
D.

dimetitkeron,

B,

@ b.
E.

- su alkll- ili aril- ostacl nFkog brganskog molekula, - tnUtga (anilinska uoja ) su karbonllna I azo- grupa - su funkcionalne grupe alkll- halogenlda, :
- su tunkclonalne grupe zaslcenlh alkohola
.

py'E.

le taro lsparljiva te6nosr , - nlje zapaljjva tednost - Je Blab rastvarad organskih supstancija.

24.

Piridin ie heteroclklldno jedlnJenJe

i

(Q

- koJe u pelo6lanom prstnu lma jedan karbon - atom zamilenien sa nltrogenorn, (,61'- fo,i" u Sesto6lanom benzenovom prstenu ima Jedan karbon - Etom zaml -

Organske karbonske kiseline I - imaiu opslu formulu R -CooH, - imalu opsru formutu R-CHO,
- su nepolarne supstanclje,

C. E.

D. - karaherise da se nlihova rastvoruivost u vodi pove6ava sa porastom

karbon - atoma u molekuli, - ne reaguju sa bazama.
:

C. ! o. E.

ienlan sa nltrogenom, - 6iji pr$en sadrzi 6tlri atoma karbona lJedan atom lrovalentnog nltro

,/^

,gena, L eiji prsten sadr:i detiri atoma karbona I dva atoma trovalentnog nltrogena, - dljl atom sadrZi Cetlri atoma karbona lJedan atom oksigena.

25.
-

Okgldacioni prolzvodi

A.\alkana

u prvom stepenu su atdehldi,

- aldshlda e\ Ip.. -

20. .Pirol Je heterociklldno jedlnlenje : i A. '- Cll prstsn sadrzi 6tirl atoma karbona t jedan atom trovalertnog nhrogena,
mnoglh prlrodnih ledinJenJa kao 3to su hemoglobln u krvi, ,-,- hlorofil u zelenom bilirl , 1q.\- diil prsten sadrzi detiri atoma karbona ljedan atom okslgena, E, " o dUl prsten sadrzl Cetirl atoma karlcona I dva d.oma nitrogena
l- ulazi u sastav

D,

E,

I ketona u prvom slepenu su organsko kiseline,' alkana u tredem stepenu su organske karbonske kiseline , - alkohola u prvom $epenu su organeke karbonske kisellne, - alkana su alkenl i alklni .

'C.

B,

,,-

dljl su drivati citozln, tlmin i uracll,

)
26. Alkoholl:
opstu tormulu R-OH, gdle R pred$avtja aril. ostatak, @-mrlu B. - tarcliernl imalu karaheristiun,r grupu =CHOH, (p - prlmwnl imalu karaksristi6nu grupu -CH2OH,

,-t

21.

- - CHO, nazlvaju se ketoni, @ - - COOFI, nazivaju se karbonske kiseline,

C.

[ - =C=O, nazlva.Ju se aldehidl, B. - - NHz, nazlvaju se nitro - jedinlenja,

E. - B - COO -R, nazivaluse etrl.

Organska ledlnlenla u kojima se nalazl funkclonalna glupa

D E

. sekundarni imaju karaKerisrl6nu grupu - dihldrokslhl utaze u sastav masil iulja,

=CoH,

27, c\lcorol le ;

i a) - le propantrlol
'ei,)
:

.4.

::polihidroksilni nezasl6enl alkohol, tormule CHzOH- CHOH- CHzoH, C. - je I,2 tandiot formuls CHaOH- CHzOH
,

22.

Organska Jeclinjenja opEteformule R-CooH

-;e sastavni cilo masti I moie se lz nlih dobfti

E.

A.

- Je sastavni dlo masti I ne moZe se iz nlih izdvoJlti.

- nazivaju s aldehldi,

B. - nazlvaJu se alkoholl. C, - nazivaju se {enoli, D. - nazlvaju se oraganske kisellne kole -, zuiu nah+ i cooH

28. Karbonllnu grupu sadrle samo: A. - samo aldehidi,

ts. - samo ketoni,
u vodnom

raworu joni-

C. - samo karboksilne klseline,

;,
I
l

- nazivalu se organeke karbonske kiseline koje u vodenom rasworu ion[zuju na Rcoo' + H+.

- aldehldl, ktont i kisetine,

- etrl.

E.

62

63

29.

Sapunl za pranJe:

.@

A.

satvrdom vodom dalu soll rastvorljlve C. - ""uglavnom

- su supsianclj koje u vodenom rastvoru ne jonlzlraju, netrijurnove lll kallJumove soll vl5ih masnlh klsllna, u vodi, vodom dalu nerastvorljive soll u vodi, "uwroor - funkclu pranla vrSe proko kationskog dlJela molekule sapuna, -C;.'-

tlevol (L) konflguracljt, aharlda zakrCu ravan pola-

@E.

30, Amlnl au

. A B

organskajedlnJenJa kola sadrZe nhroEen

- iraouju sa bazama daJu6i soll, - u vodenlm rastvorlma adlraju OHbazno, 'nitrogenom,

grupu iz vodo zbog dega reaguju

C. - a ko,la naslaju zamlenom hidrogenovog aloma glikoproteida sa

oblleiava se sa (+) dsnoglri izomer I (-) lJevoglri lzomer,

Q.

E.

vezEna za polavu optlcklh lzomera, C|JI broj ne zavlsl od broja aslm_ trienlh karbon - atoma u molekuii, - le poJava kola se srede samo kod ketoheksoza.
- Je

Glukoza

Je

monosaharld heksoza:

A.

- koll

sadrll kBto . grupu,

@
31.

E.

irnoOu s smatrati derVallma amonllaka, - i nazivalu se barbiturati.

rt)

1a) - Xolt sadrZi aldehldnu grupu, D--- alta - beta - glukoza razltkuje se po poto2aju poluaCetalne OH'!.i?FJpg, koJa se nazlva lvodnl Seder,

LE)36.

kojl nastale kao kralnjt prolzvod htdroilz Skroba

Fehlingove rastvote predstavl.|a: A,, - ?,6 rastvor AgNO3 .-'By' - rEstvor CuSO+. 5 Haq koncentraclje oko 35 g/l ''+d' - atkatnl rdstvor kallium - natrljum tartarata odredene koncentraclje,
, ,

Rlbozaldezoksl-rlboza:
A, - su optldkl B' /{\
c,:/ -

--

izomeri, meri, sto dezoksi - rlboza na drugom

'Dl

E.

- arnonllacnl rastvor AgNOo , - a sluzi 2a dokazlvanJe - CO - NH -grupe.

/
(

UE

atoma nema

32

.t-uqkclonalne grupe organ8kih ledlnlenja dot<azulu se slllededlm reakcllama ''':A,L biuretskom reakcijom dokazule se-.Co-NH-grupa u bJalancevl

- u 2ivlm organlzmima se lavtJa.lu slobodnl, a n6 vezani u neka Jedlnlenja.

nama B. - reakcilom sa amonljadnim rasworom AgNOa dokazu.Je se-COOi{ ..--i grupa u karbonsklm kiselinama, i- sa Fehlingovlm rastvorom mo2e se dokazatl samo-CHo-gri.rpa veza. 4. // . na u karbohldratlma (ugllenlm hldratlma ), D./ - sa Fehllngovlm rastvorlma dokazuj se prlsustvo aldehidne grupe u organskim Jdlnjeniima, E. - urea sa alkalnlm rastvorom CuSO+ ne daj pozltivnu bluretsku reakciju.

37, Saharoza le obldnl tr66anl llt repnl Ee6er,koJl:

,q" - prdstavla dlsaharld saEtavuen

B,

E @ '.JrA,

tz dvll molekule glukoze, - predslavlja dlsaharid sastavljen iz glukoze I rlboze, hilngovu reakclju, pod utlcale fermenta inverlaze rczlahe na

harld sastavuen iz glukoze tfruktoze.

33.
r

Jednoatavnl karbohldratl (monosaharldi)

-oJ

Protelnl su makrornotekularna ledlnJen.la : - ko.fa u sebl obavezno pored ostalih elemenata (C, H, O, p, N )sadrle
..-_sumpor,

A.

-mogu bitl samo heksoze

C.

.. E.

bl

- sadrie odo ^8 karbon - atomau molekujj, - u wom molekulu mogu lmall samo Jedan aslmelridan karbon - atom, - Oesne konfiguraclle (D) su desnoglri optldkt lzomeri, - lleve konflguracle (L) su ljwogiri optlcki lzomerl.

16% nhrogna, C, - kola ne pokazu.lu optidku aktlvnost, 1. D,r- kololdne prtrode, E. - kola ne hldroliziraJu ni u kislom ni u baznom rastvoru

iE)-Xo1au sebl obavezno pored ostalth elmenata (C, H O, p, S )sadrle

64

65:

3{1. Arnlno

- klsettne : A, - su jake khellne, @ - su u protelnima povezane

Ovoallbumini peptldnom vezom,

vezom,

C, - su u protelnima povezane glukoldnom

! 'Frlrodne sq uglavnom lJevogke, (9 - ., anrtoterna JedlnjenJa.

40.

Prot @ B. klsellne,

tritr

T
I

sadrle I neproteinsku komponentu,

mponntu mogu sadrlavatl lskljudlvo nuklinske
tz

l"
46.

__ na povezanlh peptidnlm vezatna, lO'.) - sanuklelnskom kiselinom kao prostetlenom grupom nazlvaru l--l proteiotma,
:

C, - su makromolekule koje s satoj

velikog broja razlidilh aminoklselise nukleo-

Ht::lY ?*Tbaze aden/n - purlnske (11 B. ' Sedor rlboza, C. - Sederfruktoza,

rO
D. -Sederglukoza.
-

(dezoksiribonukteinske
I guantn,

ktseilne)rrtaze:: . .',;.',..
),t

:;

foslatna kisslina.

E. - su albumlni.

Atroclklltne.baze q'Purlnske baze,

(B_/- pirimldtnske

koje ulaze u sastav nuklehskln klsellna su

,

41.

Protelnl :

baze

A (!

- globulami su vlaknaste struKure,

B.

D. /z-, @-

-tlbrllarnl imaju sfsrni oblik, - priroOnt lzgraoenl su samo od 20 amtnoktsetha, sastoje s od vellkog brola samo jedne amlnoklseliPePtidnlm vezama, u u razblaZenom rastvoru NaCl.

C. - plridin, D. - furan, E.- piran.

47 tlementarnom analizom utvrdeno Je da sastav dovleEi;eg tr.lela 6lne ( A'/ ' voda u koridrni od oko 65% oo urupne mas' tijela odrasre osobe ,i ZlvotlnJa,
:

42

(caHra ) le karbohldrogen, R. /- vrlo otporan na de{onacllu, - sagortleva vrlo lako ved pri normalnom pritisku, 6) - pr".u r"dunarodnol konvenciji tma oktanski broj 100, D, - prema mClunarodnoJ konvncui ima oktan8ki broj O, E. - ciklidne struldurs.

l4ktan

@ ;:!:,fl9;!lmenata

kojise smarraju statnim ineohodnim sasrojcima

!.

q$/-

Cr_- karbohtdratr u kol;Ctnl od S5%, karbohldratl, proteinl I masri u koildlni od oko g5"/,,, E. - ve6i broj elemenata u alementarnom stanlu.
Je ;

48. Serin

213. Nafta : 4i- je priroOna smjesa tdnih zasl6enlh karbohidrogena, 8.,)-Je p.irodna smjesa gasovltih, tecnlh I dvrsllh karbohldrogena - zaslcenlh, nq.asiCenih I clktiCnlh, C. prema neorganskol teoriji nastala je raztaganJem blunjh I Zivotiniskih organkama koji su tivjell u morima, pod utlcalem blohemliske furmenta-

49."fefment[ ill enzlmi

,!J

--D.-

- heteroclklidnl ptoclanl karbohidrogen sa sumporom kao heteroatomom, B.';- amlno - oksi - propanska ktslina, C, - purinska baza, pinmldinska baza,
.

- nzru

-cHz-cooH
:

A.

D. - prama organskol teorlji

olj, prltlska, temperdure I racnlh katauzatora, nastala le dlelovanJem vodens par na melalne karblde,

,9.

B. . su nlskomolekularne supstancije.koloidne . n. mogu s denaturlsail vodom,

-

- su protelni koji zaustavljaju hemijsk reakcije u organizrhu,

prirods,

E.
66

je prirodna smjsa tednlh nezasidenih karbohidrogena.

fl .'t1)

tog,

",

se.dnaturlsati toptotom ihemljsklm gensima, proteint kojl ubzavajy merabolidke

pro

e.

67

'

50.

Enzlmeko.azlaganle: ,. li ,..;., . ':.".:: @ - s"c"r" nastajo dllovanlem fermenta zinazb, . ' (F - Skrooa nasiaje dlelovanlem fermenta'dilasaze, C. - blelandevlna do peptona albumoza oclvlja srdJelovarilem tbrmenu i trlplna,
-

5r.'

D. - blelabtevlna do amlno-kisellna nastaje dlelovanlem fsrmenta pqpslna,

E. - odredenlh supstancua

u 2lvom organlzmu odvlls se pod uticqjsm.cidgo' varaludlh enzlm4 bez obzha na pH- vr{ednost Sredine.:

.: .

'

51.

Pollmerlracuom :

A.

- lzoprena cfoblje s6 polistiren,

QI!/E.

utnttilorlqa, uz prlsuswo katalizatora dobije se polivhil metllbutadliena klsellns doblle ss kaucuk, D. - adlplnske klselhe dobile se nallon,
- etilena

hlorld,.

doble se

pollpropllen.

52, (

Krvnl bolnl otrosl lll otrovl op$teotrovnog dejswa su:

A.* - hlor- acetotenon (CeH5COCH2Cl ),
B.

)- HcN, clcN,H3As,

c!,

C, - tabun, sarln, E.
luhh,

soman,

D. -fozgen ldlfozgen,
- lperh, nttrogen - lperlt,

53.

A - spada u grupu amino - organsklh Jecllnj8nja lecrtnjenl, @ - j" "o"ofo - pomtleSan sa lrrfuzor{skom zemuom craie dinamlt I ( ),

Gllcerln - trlnftrat

D.

E.

u medlclni se upolrebuava za SlrenJe krvnth sudova, - clobva se reakcl.lom glicerola lnltrhne kisellne.

54. Trlgllce.ldi

su estarska lgdlnjenJa glicelola

(Q\-'l

- kod kojih le jedna OH - grupa glicerola esterillkovana nekom organskom klsellnom, B. - kod koJlh su dvije OH - grupe glicerola esterlfikovano isllm ill raztldltim monokarbonsklm klselinama, foO kojlh su trl OH - grupe g[cerola esrerifikovane sa r]t isre lI razliCtte monokarbonsk viSe masne klsellne, D. - su Jedlnjenja kofa nastaJu saponlfikaci.iom masti, E. - I olelnske kiseline, koJ provlactavaiu u masllma

69

60.

U rEakciie supstiluclle stupaiu:

66.

U allfstldne zasi6ene

karbohldrogene llt nlihove derivate spadaju:

'akenl,'' /A-atn.n, (p/

61.

A. B.

- alklni,

r':

r: j :l'
I

f$ -8. . clktopentan,
'gllcerot, :

'ffi--attuti,
- sirtetna klsElina,

:;

"'

rh
67.

@ - tetrahlorkarbon,
-rctuen,

E. . aoetilBn,
Tetrnl katbohldrogenl - benzen, - metan,

Nezasl6ene karbon8ke klsellne su: A. - butema,

lll nlihovi derlvatl su:

B.

- valerljanska,

iA.\ uB,

@-oletnsxa,

C, - butan,

D. - Pahitinska,

E. - proplonska,

r{E)

-formaldehld,
- mravlia kisellna,
GnHzn su:

62.

Ketoheksoze u:

A.

'Gi -ttuoo.t, 'ti. - gllkofur.anoza,

E.
- glikoPiranoza,

- glukoza, 8,. - riboza,

58. Katbohldrogeni opste formule A. - alkanl,

B. - alklnl,

- aromatieni karbohidrogBni.

63. Alkoholi

sur

A
D.

- fnol,

-e'inot' @ C, -aceton,
- etanal,

69. organska JedinJenla koja sadrle okslgen su: A, - dlenl, B, - aminl,

O
E.
kisellne le:

- k"tont, - ksllen.

lD) - altonort,

@ -croPanot' 64, Dlamld karbonatne

A.
B.
- metilamin, - naftalin,

70,

Polava cis-ttans lzomerlle karaKeristldna je za: -z-arnen,

- butan,

B,

@
D.

-rr"u,
- anilin, - nitrobBnzan,

C. - propan, D, - etanal,

E.

E.
su slljede6a iedlnjenja:

- ptopanon.

65. Amino-kiseline A. - adnin,

B. - guatlln,

71. Monosaharidisu:
A.

c.

-timin,

.'djj - qticin, 1E / - serin,

70

- proteinl, - karbohldratl, C. - llpldl, D, - sapuni, E. - mononukleotidi. 71

72.

t8.

mirlsd su: ',ledinJenja karakterlstitnog d. - urea,

- sirdetna kiselina,

78. Apsolutnl alkohol l @ -1e 1oo% lni etanol, B. - la 95,5 - tnl tanol,

C. - saharoza,
q.r - acetaldehid, E, -fruktoza.

c,

@
79.

-\e75% - tnl etanol, o - kuuca na 78,s c,

razruedenog vodnog rastvora etanola
,

E. - dobiva se destilacljom

73.

($@-

Amlno-klsellne: A. - sadrle jednu funkclonalnu gruPu'

tma;u arnfotma svolstva,

A, /,6r
l

sadrfe amlno I karboksllnu grupu,

- mogu medusobno reagovati, - ne ntogu medusobno leagovatl.

(o-)
E.

Mlljedna kkellna Je : - propionska kisellna, - alta - oksi - proplonska kiselina, C. - atla - kEto -propionskakislina, -D. - stvara se u mlSidlma 6ovleka, gdle se nagomilava prl radu I lzazlva umor'

E
80

- niene soli nazlvalu se lartarati

74.

Amini:

A
B.

sadrle amino I karboksilnu grupu,

- sadrZe NHg,

(i)derivati amoniiaka, ", @- .ogu biti prlmarnl, sBkundarni

E. -sadrlei okslgen
u molekuli-

itercuernr'

Etrl sri ledtn;enta : 6) - r<o1a so mogu smatratl derivatlma alkohola, - ola mogu smatratl dialkllnlm lll diarlhlm lli alkll- arJlnlm derlvatlma vods, l'6) 'C. f "" - l.om"tna odgovarafudlm aldehldlma D. - izomerna odgovaraju6lm katonlma, i-E) - eor"." odgwaraludim atkoholima
, .

75

Dlsupstltucionlderlvatlbenzena:

A - mogu zauzlmati samo Jedan polozaj, B - mogu imati dva lzomrna oblika, @ - rog, imatl trl lzomerna obllka:orto, meta
E.
-ie toluen

81, Etln: A. - j tecnost

B.
I para,

'

il

zagusljlvog mlrisa , - lma dvoslruku vezu u molekuli, ) lma trostruku vezu u molekuli ,

D. - mogu lmati trl izomerna oblika:vlcinalnl, simstridni i asimetrldnl'

spada u alkane,
mo2e se polimrlzovatl u benzen

Plrlclln; io keton, -8,' je heteroclklus sa tri dvostruke veze, C) . kao hqero-atom ima nltrogen, D - kao hetero-atom ima okslgen,
-

82.

Hemoglobln!

A.

6)

B.

E.
77

- kao hetBro-atom lma sulfur.

z/Ol' E.

9.

" spaou u grupu hromoprotelda , - kao prosttldnu giupu sadrZl karbohldrat, - kao prostetidnu grupu saddi fosfatnu kisellnu , - saSoji se iz globlna kao proteinske komponente I hema kao proqtstiCngrupe, - sadrZl plranov prsten. :

Metanol:

83

Pollsaharidl 6u

-je aldehld,

A. - glukoza,

B, - je gasovita supstanclla,

-gilxosen
- dboza,

G)- mUe5a se sa vodom u svlm om1erima, (o) vlo je tofsidan I u mallm kolldlnama izaziva sljepilo, G)-..rtnu doza le oko 20 g.
72

C.

t-bJ . st<ron,

E. -fruktoza.
73

90,

A.
B. D. E.
- rakcija bjlandevlna sa NaCl , - reakcua bjelandvlna sa (NHa ) 2SOa,

OpliEkl aktivne supstancije su

. etanol, _formaldehid,

\Q..r- fruktoza,

D. - benzen,

@
91,

-gticerin-atdehio.

85.

Fruktoza:
- ie

FRharoza:
-Je karbohidrat
-

A - oq. potuacetat, ) tC.

oltgosaharid,

A/ '19

J. dtsaharid,
motekule fruktoze,

-Je aldoheksoza,

D. -l ketopentoza, E. - ntje opUCki aktivna supstanclja.

C. - ss sastojl od dvije D. -Je aldoheksoza, E. -je ketoheksoza.

86. lzoprenje: A. - vinil- htorld, B, - butadien,

C,

92.

A,
C.

DvUe karboksltne grupe sadrEit - ml{edna kiselina, B, - gllcln, - alanln, - oksatna klselina
,

9r (t_. - l" meiltbutadien.

87.
A. B.
- ura, - masti,

- buten, - ne daj polimere,

E.

- valerljanska kiselina

Biutetsku reakclju daju

"t

93, K?rbonllnu funkcional "r'l^u':u tainu ,'@ -l;il;;

t

grupu sadrie slijedeca iedinJenja

B.
A.

- etanal

C. - ketoni, D. - aldehtdl, E. - karbohldrau.

C. - glukoza, D. - ollcln.
- aceton.

(9

88.

lnsulln Je I
- hromoprotid,

A (R \$
89.

94. Slntetskl polimeri dobiveni A. - celuloza.

-poileilren, - pollpropilen, ( D) - noilstiren, E. - poliamid.

reakcijama adlciie su

D. E. - nukleoproteid.

- polipptid koJi u svoloj molekull sadr:a 51 amlnoklsellnu, - hormon pankreasa, a regullse ulazak glukoze lz krvl u Cellje, - dipptld,

@ Q

A.

- dale pozitlvnu ksantoprotelnsku reakciju 8., - sadrii vise sekundarnlh alkohotnih grupa C_/ - sadrZi jednu prlmarnu alkoholnu grupu,

95.
,

A,
B.
ill glukoplranoza,

Poluacetalni oblik monosaharlda je - ketonskiobllk,

- aldehidni ob1ik.

D. - u vodenim rastvorima ne Javl|a se kao glukofuranoza E. - alfa - oblik nastai htdrolitidkim razlaganjem cBluloze,

,@.r - ciktibni obtik,

tQ

- RredsavUa sB Havorth-ovim formulama, fE), Oiranoznl i furanozni clktus,

_
(&
Reakcfla : QrzHzzO'r saharoze : A, - ko,a se odvija u - xojt se odvija c. -prl koiol D. - pri koloJ

+HzO
CeHt2O5 +CsH1z6e je .riakclia hldrollZe

101. Vodenl

rastvotl:

E
A.

p -) nastale nastajs

lina lll fermenaia

Ji

sesastoji lzDG)glugozeiD(-)fruktoze,

- prl kojol

rlyktoze, ;t se s:istoli iz q (+) glukozb lLl+) nastaje lnvertnl $eCer koji sB sastoji lz LC) glukoze iL(+)fruktoz8.
1

- alttalldnlh amha dJetuJu klseto, L Bl . alffatidnlh amlna djelulu bazno, G. - allfatlcnlh amina djeluJe neutratno, D. - anltlna dieluje bazno, E. - anlllna dJetuje kl8ero.

,..\

97.Polisaha1ldiauvi8okomolekUlarna|eoln;en|a:
- sastavljena iz vollkog broJa monoshtiraridnlh odtataka medusobno

02:_Estrl nastalu: ( - rakciJdrn organskih.lll neorgansklh klstlna sa

poybzalin

@
(.9
DE,

hldrogBnsklm mostovlma, - sastavlena izvelikog broja monosaharidnih ostataka medusobno povzanlh preko oksigena - op5ta formula lm le (C6HloO)n, - op6ta formula lm je (CeHrzOo)nr :
,

'

alkoholha, . .4. l9I . prt reakcll esterlflkacle

.

a lalkohola,

OH-grupa lz klsellna I hldrogen

tz

voda nastale lz OH-grupe alkohola I hidrogena

- pri vezlvanju dvlje monosahariche ledinlca lzdvalaju se dvl.|e molekule vod.

E.
'103,

iz kisellne, - reakcljom saponlflkacile.

soll:

98.

MonosBharldl: :; A- - ne daju reakclje analogn aldehldlma i k'etonlma, .i ' ' B. - glukoza redukcljom dals glukonsku klselinu, . . . . @ - stuxozaredukcllom dale polihldrokbllnl aikohol soibltol, ' " b, - nernaJu asimBtritnih karbon-atoma, . .i E. - imalu samo ledan asimetrican karbon-atom. : :
.

. t
.

:
.t
.

- mrdvlie kisellrie su abetatl, - mllie6nai<iseline su'laktatl C. - slr6otn klsellne su formlatl, 1'D) - oksalne klselhe su oksalatl, E. - palmitinske kisellne su staratl.

($'

A.

\-/
104.

Acetatli

99.

Funkclonalne grupe amino-kiselina su:

A) Bl

fF)- -cooH H - =co, r-ci - -ruur.

D.
tr

..

-CHO, -\tH

C. D.
.

__:: q. '

- vodent ra$vor baznog alumlnlJum acetata nazva se burova voda i upotrebuava se u medlclnl, - olova-Pb (CHsC9O)a nazlva se olovni 5e6er, - olova ima sladak okus i nlie toksiban, - trovalentnlh metala alurninluma, fEruma I hroma u vodenim rasNorlma grade klsele soll, - baznl acstatl alumlnlluma upotreb|avaju se u tekstllnoJlndustrui.

100. Hemlnskl I hlorofllnl kompleksl: A. - su derlvati piridlna, '6.-l- su derlvati pirola, C. - razlikuiu se po tome , Sto hemlnski kompleks saddi ma'gnqziiut, d I ' -. J: ,, . hlorofllnl ferum,
I

105, MravlJa klsellna se u hemllsklm reakcuama: A. - ponasa samo kao klsellna,

,

@D. E,

oonasa kao klselina i kao aldhld, - ponasa kao kton, - ne dale pozltlvnu reakclju srebrnog ogledala kao I Fehllngovu reakcuu.

D. E,

- razllkuju se po tome, sto heminsl(l kompleks sadrzi terum, hlorofllnl magnezrJum, - su derivati

t ,
.

'l'

C. - pona5a kao aldehld,

furana,

78

77

106. Organske klsellne:

6@- saoril karboksrrnu grupu, B. - ne mogu sa

@
::ii
)i

koja mole bitr vezana za arkil ili arir . radikar, C,H lO,

(-D
E.

- mogu saori - mog,J p, - do supstitucije drugim atomlma iil atomsktm grupama moze dodl samo u alkll-ostatku.

saoC

112. E]anot I dimeilletar ; ,l!) - tmalu istu motekulsku formulu, - lma.;u.Ezlictte funkctonatne grupo, - na rnogu se razlikovail po raclonalnlm formulama, rD.) - su lzomerna iedrnlenja, E. - nlsu izomorna jedlnjenja .

,$. 3.

107, Olcsidicliom 1- propanola nastale: A. - actaldehld,

113.

[o]

Alkil . radika[ su : - amil. CsHrr ,

'@

B.

D.

E.
'

- aceton, - propionatdehid (propsnal), - metanol, -propanol.

1

B,

- Eill

G -butir.caHs,
D,

- eHs,

l I

propll

-CsHr,

$)
A.

-metr cHa

0SSksidaclom 2-propanola nastaje: 'Qp

14. lz etena i

B, C. E.
109.

- propanon, - propanal, - etanal, - Etanol.

\1)

D. - melanol,
1
1

- adicriom hldrogena nastaje etin, - adlcllom hidrogena naslaje eran, (-d)- aOtcuom hlor dne kiseline nastajo eill _ htorid, D. - ne reaguje sa bromldnom kiselinom, E. - oksidacljom sa KMnOa prelazi u monohidroksllnl
:

atkohol.

Alkoholi

5. Mass atoma je koncentrlsana u

f.

- reagulu sa raqvorima baza i daju alkoholate,

A.

prolonu,

B) - reaguJu sa alkalnlm metalima i daju atkoholate,

(ED

i".gr,

- nukleusu atoma,

reaguJu sa kiselinama i pri tome daju aldehlder ,C. 1D. - propanol se lav[a u dva lzomerna obllka,

C, - omotacu,
- neutronu,

E.

- gtikot
:

sadrll dvlJe sekundarne alkohbtne grupe

E. - prolonu ielelrtronu.
'116. Proton lma:

110.

Alkanoll

A. -su polihidroksilnl zasidenl B. - nezasiCeni alkoholl,

alkoholi,

@ A (9

- raso putavecu masu od etektrona, - 1836 puta manju masu od elektrona,

- masu mirovanja 1.673 x 1O'2as,

E. - 1836

D. - lma priblizno islu masu mirovanja kao elektron,

puta manju masu od noutrona.

117. Uniflcirana atomska Jedlnlca mase predstavlja:

D. - eleKronskom

E. -taclonalnorn:
78

HC CH , = H :C: : : C :H.

- relarivnu atomsku masu pojedlnadnog aroma, dvanaestinu (t/tZ) mase izotopa atoma karbona 12, Q-)-lOnu C, - stvarnu masu pojedinaenog atoma, D. - masenlbroj atoma hemijskog elementa,

A.

E.

- atomskl brol hemiJskog elementa.

lrl

i;'i;ffi;;J.t"
lr I
r

Atomski btoi hemu$kog elementa. n oznadava zbir Protona i neutrona, /ll ' ) oznacava broi prstona u atomu,odnosno iezg.lY1 t" iro^"* broiu erenlona"u <;moii'i'

124. Kovslentna hemllska veza: osNaruie preko jednog ili vise zaledniokih eleklronskih parova,

@ ". B - moie
C.

-oznadavabroineutronaujezglul i

'' "

'.'

- moZe biti

biti samo Polarnog tipa, samo ndPolarnog tiPa,

: je jednak -"""no. orolu atoma '' ', '

' :
'

D
E.

';'.-t

- nastaie samo iimodu elemenata rilzlidite elektronsgativnosti, - nastaie samo izmedr.t etemenata iste elktionsgativnosll,

tl)

Mosenl broj nekog lezgra: ([)- wiief mora biti clili broi, .i 11i)- oznaLavazbir protona ineutrona u Jezgru' [) 1e orolno priblizno jednak broinoj vriiednosti rlativrfe'atomske mase'

125, Kovalentnom hemllskom vezom nastela

suledlnlenla:

A.

- NaCl,

-cuo, Q CC, - cl'z=cHz.

ii E
A.

oznacaua broi Protona u lezgru, - aznaeava broj neutrona u lezgru'

- Hrsoo,

E
A.

KCr.

t1'll lzotoPi su hemiiskl elementi:

- sa razliditim broiem elektrona'
'

126 Jonskom hmllskom veDm naslala su iedlnlenla:

- CHgCOOH,

B - koii imaiu isti maseni broj, c - sa islim broiem neutrona, a razliCilim broiem prolona u jezgiu' brojeni'hutrona u izqru' @- ." islim broiem protona' a razlititim E - koli zauzimalu razlicita miesii u'periodnom sisterilu elemenata
121- Atom

(p H"cr,
'

- HCHO,

D,-HgPoe

@-xcr

B, - dva elektronska energetska nlvoa, C. - iedan eletdronski energotski nivo.' '

eeKronsku
konf iguraciiu: 1s2 2s2,2p6,3s1

natriiuma (z=11) lma: i" o' elektronska enorgetska nivoa,

,:

::

127 Oksidacioni bloj nekog atoma: A. - oznacava naelektrisanie atoma u metalnoj vezi , B. - mora bili samo Pozitivan, C - moie btti samo negativan, '' Dl) - oznacava broi elektrona koiima poiedini atom ucestvuie u hemiiskoi v6zi,
:

E.

- i va{enciia atoma moraju uvilek brti isti,

@ ts

- imu 11 neutrona.

128. Ok'sldacioni -brol:,..

A-1 aomu sumpora u molekuli

HzSO+ ie

(+6),

122 Hemiiskl element 6iJa je elektronska konfiquraclia:1s2,'i2,2p6,3s2 lma 4- - maseni broi 12. aomst<i bro, 12,

8.- - atomaferuma u FezO3 ie (+2), C- - atoma sulfura,u SOc je (+2),

@C,

- Cstiri energslska nivoa elektrona, - nalazi se u tredoj grupl periodnog sistsma,

D E

El -ratoma +i1 : tclavnl

129

0..-r atoma ,"-\

karbona u HCOOH ie (++), karbona uCHr ie (++).

- nalazi se u 6ewrtol grupipeiiodhog Sistema

:

ili reptezentativnl hemltski elementi:-

123 Atom karbona (z=6;Am=12) ima

A - sest elehronskih energetskih nlv0a, @- elehronsku ko nf iguraciiu: 1 s2,2s2,2p2'

C. - 12 neutrona, D. - 12 elektrona
:

A - l-A gruPe periodnog sistema su izraziti nemetali, B - u periodnom sistemu slemenata svrstani su u I glaivrlih ili reprezen.Agrupa (9,)- u periodnom sislemu elemenata wrstani su u I reprezentativnlh grupa:
7-A grupa i O-ta grupa,

o. (E.,

'e

E.
80

- tri eli<tronska

energtska nivoa (ljubkd)

jedne grupe aloma u p.s-elemenata irnalu.razlidit broj talentnlh elenrona, - reprezentuiu pravllno i postupno nivoa u atomu
-

81

136. ltallianski

In Gorkssoi ,

'irjirrr'/

naulnlk Avogadro:

A.

- uvo j u nauku pojam -

ld

- 1"

iagso; *zr-r2o,

1ir)

- upotreOtlava sb u medicini kao purgativ,

jo BaSO4,
-

t.,

je Mgclz,
ie MgCO3
I

@ @ D E

weo ie u nauku pclam

- oetinisao ib,zakoh - bblasni6' ld s?d5llnq..fra.K9na-slah ih Vcirum hih od 6o6a; . postavio ie hipotezu o sjedinjavanju elemenata u statnim tezinskim,odnosima,

atoma, molel(ula, rr: : 'i . $atnih cdhosa, !

'
i

,, ,. ir:"

,r:

E
I

rl

Kslcllum-filorid (CaCl2)

'r'
supstanciia,

137. Ptema Avogadrovol hipotezl lspravne su slllede6e Jednadlne:

iiama kao sredstvo zasuSenje (9 , izdrveta, C. -s D - ie so nerasworna ii vodi, ' E - nij hidroskopan.

lD

-ru

A. - H +Cl--->HCl, Bi-3H+N---->NHg,

C
E.

@)-ex"

-CHc + 4O--->COz+ 2HzO, + Nz-..--->2NHr -S + 2O--->SOz.

rt-'

138. Jedinica za kollClnu neke supstanclle prema

132 Z8 elemerte {ll - A gruiie p.}iboiiog slstema lE karakle.istieno: A - iedino bor imatbs66ine metata, B u metalnoi krist.ihigj i65ax1 imalu iake metalne veze,
- niska temperaturattiiit;en1ai D. - njihovi oksidi sa vodom daiu iF.!e klsellne, (()i"aino oor irib osbinb neriretala"

ca(Sl)le:

nr#uharodhom iietemii;eOtnl-

A
B.

- gram,

-kilogram,
- molarana masa,
- miligram.

'r:

c,

@-mot,

D E

133.

' Nitrogcn: A. - le nai$abilhiji

B.

1/'' i

mon6atcimni inolekul,

C @E.

- u.vazduhu dd tma oto'ziXi' - odlikuje seirelikorri'itiaKivnoS6u, moze imati oksidacioni broj u w9iim iedinienjima od C3) do (+5), - ulazi u sastav?ti'siiertih hidraa.

139. Prema Sl ,mol Je ddflnisan kEo kolie lna supstbnclib nckoEi ststema kola sadrti onoliko ledinki koltko lma atoma u O,O12 k9 lzotopa karbons 12, gdle:;'. - jedinke mogu bhi lskliueivo lektroni

134 Oksigen:

' iedinke mogu biti iskliuCivo dtomi, "'i./,.'+' C -iedinke mogu biti iskljuCivo molekuli D - jedinke mogu bili iskliudivo ioni , (E)- l"OinXernogu biti atomi, molekute, joni,etetdroni i druge etementarne v oeslice ili grupe tih destica.
B.
,

'

140,2Na

135 Halogeni

lfr).,
o.
-,sv

elementl: ' r

bi- nt C. - sa
E
a2

om jonskom vezot,
a-.baznog karaktera,

- su elementi Vl - A grupe periodnog sislema elemenata

141, Na osnovu Avogadrovog zakona: A, - mogu se odredlvati relalivne molekulsk mase tecnih supslanclja, B - mogu se odredivati relativn molekulske mas Cvrstih supstanciia ,C - ne mogu s bilreiliVati relativne molgkulsk mase supsianoija, ,, @- togu se odredivati relativne molekulske mase gasova , ... . E. - mogu se odredlvati specificne mase supstancija,
,

oznaCavar A - dva atoma nitrogdna, B - detiri atoma ntlrogena, C - kolicinu od dva mola molekula nttrogena, q - molkularni nh.ogen. ( e) ou" molekula nitroosna L-/

r.
,

-.

f,
'.
i( 148. Stepen Jonizactie nekog etekuoltta : A. , j odnos ionizovanog i nejonizovanog diiela elBktrolita,

''

,',:|

B.

- krede se od -1 do

1,

A- raste sa porastom Koncentracijs lehrolna, 4DJ- ne zavisi od koncentraciie stakrrolita,

E.
- slu2i kao

mjerllo.lacine nekog elsklrotita_

143Toplotahemilskelakclie|e:':']l.'.:.i1
A.
- energija koia se oslobada ili

veie pri hemiiskim reakcilama, kod promienljvog

priliska izapremine , - kod egzotermnih reakcija

:AH >0.

149. Relatlvna atomska masa nttrogens: A = 14, znaCl - a" i relativna molekulska masa nitrogena M=14, '(g) - da 1" je reta(ivna mole(ulska masa nrlrogcna M =28,

:
dm3

,;:

.{

LO E - izralanase
144 Rasvori:

'0, iii ve2e pri hemilskim

m pritisku izapremini

lAs

reakcijama po jednom riotu

, :

C. - da 14 g nitrogena kod standardnih uslova ama zaprcminu od p,,4 D. -da 14 g nilrogena sadrii 6,023 x l0 23 molokula nitrogona,

E. . da 14 g nilrogena
150.

sadrzi 6 023 x 10 2r atoma nitrogsna

u kcal Tmol,prema veounhrddnom's'istbmu'iedinica.,

K+flclienr raswortiivosti

i ,

, ,

A. -js
,

. C C E

.",

homogene smiese dvaju ill vi5e supstanclja

B. - su heterogene smjese dvaju ili viSe supstancija,

- nastaiu hemijskom reakcilom rastvorona supstancrje i rawarada, - koloidni, karaheri5u se velidinom rastvorenih destica ispod 1 nm,
-

B.
C. D.

suspenzija, karakterldu se velidinom Cestica rasNorene supstanciJe ispod

100

E
'

broj koli nam pokazuje koliko grama odrodcno supsrancue na;odicdenoj temperaturi moie da se rawori u 1O0 g ta.b-1varaCa, - je kod iste temperature isli za sve soll ,l - ne zavis. od '. i : - ne zavisi od osobina rastvorljve supslancile

temperature,

- za soli obiCno opada sa porastom

temperature ,-

nm.

.,

.' ';

,:,,

.
:

.'t:;,'.

15l

145 Koncentraclja kollCine mderile

A -mol/kg,
16l -mol/l

rasvora lztaiava sb u: '"

"

;\ ( {-

(C-

Eleklronska konfiguraciJa - oznabava broi eteldrona u atomu, ozna0ava raspored eleklrona u alomu, (Q/- ngtoq aloma se mo2e znati na osnovu potolaja tog etemer(a u periodnom
sistemu elemenata,

mmorl

D - mol

imol
:

F1

glt

D. - oznadava broi valentnih elektrona

146. Masena koncentaacija rasvora

E,
u odnosu na masu cUelog rasvora,
'1::

- oznadava brol protona uiezgru atoma.

:

A -ie maseni udio rastvorne supstanciie r@ -izraiavaseukg/m3, C -iztaiava se u g / ml

,

152 Kalcijum A. -se

(e \-/n -ur
(g
-u

D- - izrazava se u mol / 'j5,.Jt-izraiavaseug/1.

se nalazi u ionskom obliku, lavnom se nalazi u obliku losfata i karbonata, - 6ovjek ga mora unosili sa hranom oko O,S g dnevno, - nalazi se u prirodi u elementarnom stanju.

B4

85

\l"J

114.

U lll - A grupu perlodnog sistema elemenEtp spada

iil"":

i
'

n - kalcijum, u. -litiium. "''""" ij\ ( C/' aluminiium 6 - rubidijum, E -losfor

155.

::-

160. Anion dvovalernno negativan, daju u - hlorldi,

vodi,aGtvodl:

B.

- nilrati, sutfari.

r' :-!: ; .'r rr r.

'

'r'
:

::

6)/'

D. - karbonati,

- sulfidi.

Anhldrid:
- sulfatne kiseline je

'A
C.

Sob;,
,

'r I

161- Jeki eleklrolhl su vodenl rastvorl:

B. - fosfatno

kiseline je P2O5 - sulfitne kiseliro je SO, - nitiatni xisetinel'e NzO - karbonatne kiseiine'je

@-nrsoo, 8.
q@-rr.ror

i':

CH3COOH,

o.
E,

, ' bol

C..NH4OH, ,
,

.
r:

(g-ro'.r" '

'
: :

,:.,.

l56..Amqnilak:
A.' - ie gasw'ta

B.

- rasivara

C
D.

supsianciia,C se u vooi, ilrt io

,

lo,rskom vezom,
NH;OH
.

162 Stepen ronlzaclle nekog elektrolitr:

- sa hloridnom kiselinom daie so NH+CI , kola u vodenom rastvoru kiselo,

{.,'irecii ieoii6-r+ tD-ireCeseodo- 1.

E,
- je

'i

: 't

hidrolizira,

E. -rastvorenuvodlplavitafmuiboriiiicrvano'
'157.

. ie gas prijainog mirisa

C. - ne zavisi od lempsrature rastvora elel(rolita, D. - ne zavlsi od koncernracije rastvora etektrolita,

iednak konstaflti ionizaciji tog etektrolita.
u kisetoi sredint, crne
,

..,

Detvrtu gupu periodnog sistema spadaiu B,^ - silicijum

,.

163: Sa.
.

@)
C.

-x^,oon,
- kalcijum,
'- nitrqgen.

(fl

*j : vodom A -'aisena.
- otova,

sullide dalu ioni:

:i

@r

luprr.",

D, - bariiuma, E. - kalcijuma,

158, Klselo reagule rasYor

-9

(cl-: :9/-

A ,B

-sapuna,
-

164 Metali su: A, - sullur,

r: ;'

:t-

8.
(6J

- fostor,

@ E

-:iuu (hidrargirum).
- xuprum, - brom

159 F.{ldridi

A. -su /-\ //_8.'-su r,C) -hal

\

ivode, ..'
dhidrogenom,

"

165 Nemetali su;

rastvoreniuvodiimalukiseolqralrter,
,

@ @

- oor, - siticilum, - kalcijum,

^

D. - su i6dinjenia ionskog tipa

(.E. - su iedinienia kovalenlnog lipa 86

C D E

stroncijum,

- barijurn

166 Voda se lzdYtlA Po reakclamN: r A.E\Q!

'Gf'-'
tOtZl*6-,)

ii'lP

:;"
.::1.

172. Kelcuum - hldrokcld le: - monokisela baza,

A B

- dvokisela baza,

lisahartda iz mooqsaharida,

C. - amfoternog
- zivi t<rec, S E. - ga5eni kred,

karaktera,

E.

- hidrolize.

167. Jonskom Yezom n4stala su sltlede6a ledinlenla:

B, - HzSOr, t-d)- Hcl

A. - NHs,, ..

173. Nitrogen:

r:

:;,

QJ "" B. i

@'r'ruo, E 'CHr,
1

.@
E.

oksigenom gradi pet oksida, sa oksigenom graditri oksida, - svl niegovr oksidi su gasovi, osim NzOs, koii je Cvrs;t, - nlegovo iedinjenie NH4Cr naziva se i nisador, - NzOs je tedna sppstancija kod standqrdnih uslova,
-

58. K"valentnom vezom nastale su slliede6e molekule:

'-n)-Hzf I - KCl,
C- -

,
,

,,,.;-,,^;

i4

1 mol oksigena;

_:,

A.

- ima masu od

grama,
,,

,,

:,

NABT,

Di:ry2, ,''f - czHz,

A.

(d. - ir"

!.

- ima masu. od J 6.9.;

@ (9

masu od 32 s., - ima o,ma x 1021 molekuta, - noO standardnih uslova ima zapreminu od 22,4 dm3

169. Hlori'd - jon nalazi se u vodenom rastvoru:

' '-'alui: fii6riano

- nloroforma kiseline,

175 Hldrogen - hlorid; AJ - ie iedna supstancija,

-.

'8.

C.,' - natrilum - hlorida,

'-

Je gas,

D. -amoniium'hlorida'

C- - njegov molekul naslao ie kgvalefitnom vezom.

- lelrahlorkarbona

D E

- rastvara se u vodi, pri demu nastaie jaka hloridna kiselina, - ne raswara se u vod

170 Samo K - liusku imaiu atomi: ,'f) - htdrog"n"

176 Sbli natriiuma:

B C
0.

- litiiuma,

A, -

su nerasworljive uvodi,
u vod;

- neona,
- radona,

B. - su rasNorliive

- sa slabjm kiselinama, u rastvoru reaguju bazno,

:i,'l - netijuma
1

D. - sa jakim kiselinama, u rastvoru reaguju kiselo, E, - sa organskim kiselinama u vodenim rastvorima su jaki elsklrolitiU slilededim pltanjima

71 Teoriiu elektlolitidke ionozacile Postavlo ie naucnlk:

zaokruiiti slovo (slova).pod kojim su tadne tvrdnle,

jaka' kiselina

A.

- Oatton,

B.

'Mendelieiev

111 A. - Karbonatna kiselina je

'"C-f - nrhentus, - Lavoazile,

B
C,

- Reakcije oksida nemetaia i vode, je reakciia neutralizacile, - Baze alkalnih metala su slabi eleldriliti,
Baze u vodenim raslvorima hidroliziraiu,

E-

- Prus1.

p1.

88:

f/

Hr.iirxi

slrCni elementi pripadaiu istoj grupi periodnog sistema

r/

ri A
/ \

- 11,2 dmo ga.sa kod standardnlh uslova Predstavlja koliblnu od jednog

184

A.

molalog gasa,

r]\ I,2 dm3 gasa kod siandardnih '-/ mola log gasa, (] - Sutfidi su soli suttatne kiseline,
'1

B
C.

. Karakleristidna grupa za skundarne alkohole ie=COH

- Glicerol is dvohldroksilni nezasi66ni alkohol.

uslqva predstavtja kolicinu od 0,5

-Q

-f

ott"tna kisslina daje lri tipa soli: primarne, sekundarne i terciiarne fosfale, Hidratacija ie hemilska reakclia neke supstanciie sa vodom
185.

D E A B D E
I

- Masti su eslri gllcerola i visih masnlh klselina. - Glicerol ne gradl estr sa sulf(nom initratnom kiselinom_ - Glukoza je potihidroksilnl alkohol

ro[$ Ferum u iedinieniima mote bhi dvo - itro - valentan, B - Sutturse nalazi u lV -A grupi periodnog sistema, G - nluminiium ie lrovaledan u jedinleniima, D - Nnrogan je plemeniti gas, E - Narriium je zemnoalkalni metal
- Elekronska konfiguracija atoma karbona u osnovnom slaniu je, i s2 2s2 2p2;

Aldehidi nastaiu oksidaciiom primarnog atkohota.

- Oksidacijom primarnog alkohola nastaiu keloni

G. - Karboksilne kiseline nastaju redukcijom aldehida-,- Etanalje

formaldehid

j;i

i''

'

- Fotmalin se upotrebljava kao dezintekciono sreddrro kao antiseptik.

'r86

Kovalentne vezs karbon - atoma u molkull melana nastaju prekrivaniem sp2 hibridnih orbilala atoma Karbona i2s - orbilale atoma hidro(76na
C
D

A, Oksidacioni proizvodi aldehida su ketont B. - Metanar ie acetaidehid ' .

hibridne orbilale karbon atoma se nalaze u jednoj ravnihl . - T6mperature toplienja i kliucanja organskih ledinjsnla su niske zbog jakih medumolekulskih sila, - Karbohidrogeni su idininia karbona, hldrogena i oksigena,
-

spt

c.' - Aceton je sirovina za dobivanje vjeStadkog ka'ubuka.

D
rr!

Acetaldehid se moZe dobiti hidrataciiom acEtilna u prisusvu kuprum -:soli

kao katalizatora. - Kstoni nastaju oksldaciiom skundarnog alkohola

E.

:rj

181

- Benzen ima karakteristike nzasidenih jedinjenia - Aromatiani karbohidrogeni lakss stupaiu u rsakclje adicije nego u' reakciie supstitucije. C - Halogenovanje, sultonovanje, nrtrovanie aromatidnih karbohldrogena su
reakoii adiciie.
D - AlifatiCni

187, A
B

- 35 - 404/.-tni

vodeni rastvor formaldehida naziva se i6iinalin:,

: ..:
.r:

- Acelon se moZe dobiti iz.propena bez prisustva l(atalizatora - Organske karbonske kis-line su lake kiseline. -Pahitinska i stearinska kiselina su nezasidene ma{iiq

c.
D. E

'

tisetine,

G
18.2.

Prien pirana i furana ulazi

karbohidrogni su karbohidrogeni iskljucivo normalnog niza, u sastav Sedera

188.

Adicijom hidrogena oleinska kiselina prelazi u palmitinsku.

il,
..

-.

A A (9
E.

- Pirimidin je heteroclkliano jedinjenje, ciii prsten sadr:i Cetlri atoma nitrogena i dva atoma karbona. - Derivati pirimidina su nitrogenov baze citozin, timin i uracil.
u saslav lipida,

A.

!t/ C

C. - Pirol ie derivar pirimidina. D. - Guanin je heterociklieno jedinjenie koie ulazi

- Prsten pirana i lurana ulazi u sastav lipida

- Palmlllnska i stearinska kiselina su uliaste lednosti. - Triviialni naziv za pentansku kisbtinu je valdrijanska kiselina - Oleinska kisetina je zasidena masna kiselina koia u wom molekutu sadrzi 18 karbon. ..

atoma.

D-sir6etnakiselinasemo2edobitihidratacijoriracetilenaioksidaciJom
etanala bez prisusNa

kataliza{ora. ,)

- Acetati su soli mravlis kisellne

, : . ,.

l8 B
C.

-cirozin, limin i uracil su nitrogeno/e baze - derivati plrimidina, koji ulaze u sastav nukleinskih kasBlina - Adenin je kondenzovano hsterociklidno jsdinienie, derival plrimidina
- Nhrobenzen je QoHsNHz - Derivat lurana ie indigo. rezonanlne siruKure

189. A. - Benzojeva kisetina je alitatidna kiselina, - GHsCOOH je benzojeva kis6lina-

rR
c.

D
90

E, - Za piridin nisu karakterislicne

aana u tredem stepenu je rpravlja kisetiha. - Etilacetal le estar sir6elne kisetinC i etanota E, - Reakcija esterifikacije je reakci,a hidrolize estara.
91

- Oksidacioni proizvod

-sr'
190 A - Saponilikacga je rakciia hidrolize estaii a masti, ,uivodeniin r'""worirna
KOH ili NaOH, Saponifikaciia je suprorna rakciji esrifikacije. - Trivijalni naziv za heksansku kiselinu ie maslaC..na kiselina, D - Glikol i6 trohidroksilni atkohol,
B
E, r, ', :'

1s.tr

,,,,

Natrijum - palmitat ie estar koii ulazi

Li

sastav masti,

. , l ':, ,lyiqlFbioja,qsimstl ,rricnihiaiuon-atlm". .i.,:. :"'r, r rie i,, :: '] : : c i:: rni) izomeri mon*aharida
.8.'.. Broi optidkih lzomera jednog monosahdrjOa

.i: r,,,,i,monbsaharlda.

;13ty1na;idi su stoZeni karbohidrari saqa/llqni.iz

vis_e.,od

l0 rnotekular .,
.:

191. A
B

- Trigliberidi s{l estri

gticerola ltrikarbonskih kiselina,

:. i glicerola
i

\-D':':

..,i. .. :.'1"',,. iraiu6i (stobodnf Sefur u krvi.

iaziirliu sd u rerativ.
:::-.;.i'i_:

. Trikarbonske kiseline su organske kiseline koje u svoioi molekuli obavezno sad r2 lros-truku vzu- Natrljum - palmitat ie . Tripahhat ie estarsko jdininje palmitinske klseline i
- Tripalmitat

sapun

''
:

spada u grupu sapuna.

192't1 - Akoholi

reagu,u sa atkalnim metalima, pri Cemu nastaju alkoholatj oslobaala se hidrogen. - Reakcija esterifikacij8 je veoma brza rFakciia
- Oleinska kiselina

198.

A.

E. - Ciklidni oblici glukoze nalaze se u iednoj

- Fruktoza ie.aldoheksoza.

ravninl.

r'

(.cl
D. E,

se razlikuje od stearinske po tome, Slo oleinska sadrti .. dvostruku vezu izmedu 9. i 10. karbon - atoma - ( CHe ) 3 N ie primarni metit- amin. - Pomodu Fenlingouog rastvora moZe se dokazati karboksilna,tunkciohalna grupa u nekom organskom,edinjenlu:
- Reakciia srebrenog ogledala ie dokaz alkoholne grupe u nekbm organ-

193. A
B-

1gq:rA -,invertni 5e6er nastaie hidrolizom saharoze u razbraienim min.rarno_ ,l,i.",qltq:r

skom fedinjenju.

rastvoiima.

"

i,.i

i:

- Reakciia e$erifikacUe ie

veoma brza reakcija.

Sto

C : Olsinska kiselina se razlikuie od stearinske po tome,

oteinski sadrZi

dvostruku vezu izmedu 9, I tO. l(arbon - atoma. Dy ( CHs )r N je primarnl mstil - amin. 'E. -CO- NH- grupa ie karakteristiCna grupa za karbohidrate.

194

A.
B.

- Rasvori amina u vodi reagulu - Trlstearin spada u grupu -

q.
..-O

kiselo, sapuna.
:

- Reakciiom srebrnog ogledala dokazuje se prisustvo kelo - gru'[ie.

) ,/

'

lmini reaguiu sa kiselinama, slidno amonijaku daju6i soli

E. - Propanon je etil - metil - keron.

l l

19si:fr)'- Trimetilamin (CHs )aN spada u grupu tercijernih amtna B, - Glukozaie keto - heksoza.

201

A.

C. - Asimelridan karbon - atom za svoie de4iii valencije ima vezana dbtiri

ista atoma ili atomske grupe.

B
i'lC

. Prirodne proteine izgraduje preko 100 razliditih alnino - kiselina, : - Atbumini I globuiirii iu bjelandevine koje se natii.e u kosi, kozi i vezivnim tkivima.
- Nosioci nitrogena u proteioima su

P , ,.
92

-n,

bdil - alkohol spada u grupu. sekundafnih alkohola

r- Karbonske kiseline reaguju sa alkoholima

iD. - ltta - heliks

E.-Molekuli

,..,

amino_ki sekun RNK(ribonukleinskekisline).ne

spirala ie iedina mogu6a

inice

,..

ra...

I I

-!1[

;'-t "

.' ,..,.,.,,.-.ii:,-t t'

21fi
b--

ntil.

3.;
E_ 21s. A.
i
_

ogubhisanlorasicsna
'l r

',' ied. --l;' i

,.
.

Iutl:inske B, - Skrob.is monosaharid. ^)

c, - Gl;cerol se ne rastvara u vodi.
D. - Glukoza sn E.

kiseline u proterdima p dslavttair ffosrr,tn"

;j ,

O,*,p". ,.

"

lndigo je vatan derivat piridin

^. dletovanie.
etatl.

,rn,,,,, , ,//

,.^

- Sanaroza daje pdzitivnu Fehlingovu reakciiu.

- Saharoza ie -

mole Ookazatl blurstskom reakclom.

'j ' ; i '

8.r \-/ .c.

9/).

s .:.
E, -: Etil acetat CH3-CO-OCzHs

spada u

ketons.

.,

, ;,

polisaharid yelike relatirvne molekulskb masi.l s:6:li: smiosa D (+)stukoze i L( ) frukozs r(ojG*,.." 'igj l.uu"n pranarno oolarizovane svjellosti u liibvo. c. - Polisaharrdi su supsrancijs statkog ukusg, sgtavno,

A.

Illll

,i):

o&!.rilvO u ni"o-

3tr_.4 .; .(,_9.,, ,

H++COOH izraiava se masom bo/nih olrova na iniranog vazduha- Giiperin : trinnrat ie: NOz-CHz-CH-NO2-CH2N02 D, - Enlipalmelinske i steadnske kisellne sa glicerolom preovladavaju u uljima, E. - Di,.netitamin (CHs )zNH je primarni amln

ma rakciii:HcooH

i
223.

.o.

=,

- Krajnii proizvod hidrolize Skroba je bsta _ qlukoza. E'\ - Alanin je amino _ krselna.
-Krajnii proizvod hidroljze cetuloze.u

,., L2soi

A
o

jeafa-glukoza.

konce*ro*noi -' -v'lrlvlerru

.i

217.

r.rFl
A,

.A.

ola nastaje sircetna kiselina.

icj_ ..) D, E
- U sastav nukleinskih kisolina ulazi isulfatna klselina
. . ,, :

nog jeclinjenia

....

osnovu ..
!

D
E.

ispada u grupu boini\otrova ptikavaca. Acel aldehid nastaje oksidaciiom mstanola

- sultid

- Nitiobenzeh je

CeHsNHz.

224(A

_.

219 -A) - Gllcerbl ie dobVen sintetidki iz propena. B. - Hidroksilna grupa fenolima d4e bazni karaKter.

C, - Ketoze nemaju.poluacetalni oblik.

D.

E, aidopentoze. C - Saharozaie monosaharid. D - Nitrogen je prerovalentan u pirolu, E - Prosre bletandevine se hidrotizo.n nq

225.

- Htoroform je trihtormdan. Glukoza ifruhoza su

.,r,r:-ii.

,: .

. t'

. *lt,-,r"

TqSU raztoZiti ria,amino *]:",,n..,.,

De2bkSiriboza ie ciktidni obtik riboze.

E. 219_ Ar

- FrLjKoza je aldoheksoza

'8. C D E

- Gticit - gticin.je dipeptid. - SkroO rastvoien u roploj vodi Oaje pravi ra$vor - prukioia ima samo jednu sekundarnu alkoholnu grupu - Celuloza se rastvara u vodi

- Oligosanaridi sadrie preko sto monosaharida u molekuti. l.B;1 - oleinska kiselina daje reakciju na dvostruku vezu. . Optidki su ahivne one strpstancije koje nemaju asimetrldni karborl-atom. .enor je atitatiani

'Meranot niie zapatiiv.

226.

'I

D E

- lz Skroba se ne moze dobrti - Atkoholi ne

atkohol, glukoza.

'

/t

220.

A,

f..jD.

-'Aceton sadrzi tri metil - grupe u molekuli. Pripadnost D - jli L - kontiguracije amino - kisetind odreduJe se prema polozaiu aminb grupe na asimetridnom karbon - atomuC, - Glicerol ima tri primarne alkaholne grupe. D. - Acetatha kiselina je jaki elekrotit.

$upaju u reakcije

su bazna organska , .- 1ll"n"ll i i C. ) Alkoholi reaguju sa organskim kisetinama. pri Cernu ''" nasiaju jedhle,lja

iedinjenja.
,

oksidacije,

tipa estara.

E
96

- Monosaharidi u molikulu sadrze samo karbon i hidrocen.

,.

D. - Soli vinske kiseline su actat.

- Benzen je gasovita supstanciia

'1

1E.

Atomskl broj hemuskog elementa:

osnoJezgru,

22'l: A:., -Nul(einsk kiseltne u protetdtma predstavllalu prostefldne

'-$

A. - oznacava i.d/ - oznacava

D. -ozna6ava E. -.le Jednak masenom broju atoma. -u

-B V
222,

skrob

Je

C. E.

monosaharid.
moZe dokazatl biuretskom rsakctjom,

grupe,
.

- Glicerol ss ne rastvara u vodi.

- Saharoza daJe pozltlvnu Fehllngovu reakcuu.

-'/'

neutraln

elektronauomqtadql

D. - Glukoza ss

119. Masenl broj nekog Jezgra : ja., - uvllek mora bltl cljeli broj, t"p) - oznaCava zblr protona I neutrona u jezgru, Q) -l" urolno prlbll2no lsdnak brojnoi vrljednostl relatlvne atomske mase, D. - oznadava brol protona u jezgru,

A. - Saharoza le pollsaharid vellke relatvne molokulske mase. i,B-,) - lnvertnl 5e6er je smJesa D (+)glukoze i L(-) truKoze kojl skre6e ravan planarno polarizovane svjetlostl u lljevo. C. - Polisaharidl su supslanclle slatkog ukusa, uglavnorn raworlive u hladnoj vodl. ,l(ra.lnjl

- oznaoava

broj neutrona u Jezgru,

Alanln

Jo

prolzvod hldrolize Skroba je beta - glukoza. amtno . kiselina,

120, lzotopi su hemuskl elementl: A - sa razlldttlm brojem eleKrona, B. - kojl lmaJu lstl masenl brol, ,-Q- - sa istim brojem neutrona, a razll6ttim brojsm protona u Jezgru, i-D) - sa tsim brojem protona, a razttefiim brojm neutrona u Jezgru, E. - koJi zauzlmalu razli6lta mJesta u periodnom sistemu elemenata. 121. Atom natrllume (z=11) lma : N/ -lri eleKronska energetska nvoa, '{ B. - dva eleKronska energetska nlvoa, C, . iedan eleKronskl nergetski nivo,
D-., -

22 :,,A.' - Krajnll prolzvod hldrollze csluloze u koncsntrovanoJ H2SOa '\.\ je alfa_glukoza.

B. - B.ielandevine su optlbkl neaKtvne supstanctJe, - Karaktristluna reakclla na Skrob js stvaranJe plavog kompleksnog ld)inJenia , sa lodom, koJe se prl zagrtlavanju gubl, Jer je . .,: .:

nstabilno,

D,

- Prlpadnost D- lll L- konflguraclll aminokisellna odreduje se na osfloVLr poloZaja karboksllne grupe n a aslmetrlCnom l(arbon-atomu. - U saslav nukleinsklh klsellna ulazi lsulfatna kiselina.

22+. A, - Hroroform jg trihlormstan.

B. - Glukoza i fruktoza su, aldopentoze, /-1\ - Sahaoza je monosaharld.
D, E.

etektronsku konf guracliu: 1 s2,2#,2p6, 3sl

i

E.

- Nitrogen je peterovalsntan u

pirolu,

- ima 11 nsutrona-

: vezu,

- Proste bjslandevlne se hidrollzom n

mogu razloliti na amlno-kisallftb.

122. Hemljskl element 6ua je elektronska koffiguracl|a:ls2,2s2,2p6,3s2 A. - maseni broJ 12, ,.8) - atomskl broj 12, C, - cetirt energetska nivoa elektrona, - nalazi se u tre6oJ grupi prlodnog sistema, - !D.. r.tE.\- naiazi se u deWrtoj grupl perlodnog sistema.

lma:

225, A. - Oligosaharidl

id)

sadrle preko sto monosaharlda u molekull. i - Olelnska kiselina daje reakclJu na dvostruku c. - Opti6klsu aktivno one supstancijs kole nemalu aslmstrEnl ! karbon-atom. D. - FBnolJe allfatidnt atkohol. E- . lz Skroba se ne mole dobltl glukoza.

123 Atom karbona (z=6,Am=12) tma:

226.

A. - Alkoholl ne $upaiu
tipa BStara.

u reakci.le oksidacUe.

A.

- Sest elektronsklh energetsklh

nlvoa,

6)

!
I

- etektronsku konfiguractlu:

1s2,2s2,2p?

B. ,- Alkoholi su bazna organska JedinjenJa. /$_._ - nttonolt reaguju sa organsklm ktsellnama, prl Cemu nastalu Jgdinjenja

.12 neutrona,
-

12 eleKron4

/ib. "
',;'i 'i,.r'/

-sottvlhske kiseline su acerati.

- Benzen le gasovita supstanclja
.

tri eleKronska energetska nivoa (ljuske)

80

97

227.

A,

13

- Alifefldna ledinlsnja karbona su takva ledlnJenja kod kojlh su karbon-atomi povezanl u olkluse (prstne), - Plrldin le predstavnlk Sestodlanlh heterociklidnlh lsdlnjenja sa nhrogBnom.

233-A'"

,\

I
il

c. - Benzen.le predstavnlk allfatldnih karbohldrogena.

D, - Clkloheksan le aromati6no .ledin.|enje. E. - Frul<toza je dlsaharld.

Monosaharldi su iaka redukbiona srodstva. O, - Aldoze ne daju reakcuu srebrnog ogledala. S6 - Gelutoza se.u organizmu Gztaie do beta-glukoze pod rtticajem odgovaraludih enzima, - Sapunl su Jedlnjenia tipa estara

j-

slorene,bjelancevins se potpunom hidrolizom razlaiu do

u*tno-Xtr\L

I
I

s E /

'

,2{i! ($
B.

234.

0,
E.
?29.

Sapuni su astarska idtnlenla - U[a su monoglicoridl starlnsks kiseline I gllcerola. - soti vtnske kisellne nazlvaju se tartaratl. - Ketoni se dobilaju oksldacljom primarnih alkohola. - Alkeni stupaju u reakcile supslltucile sa bromom ili bomnom vodom
-

A,

- Saharoza redukuje Fehlingov

(B

y-

traldu dovleka. C.. - Alclhidi ne mogL adirati atome ili atornske grupe. D-) - Bjelandevlns su jedhienJa am,oternog karaKera.

rasvor. eomocu fermenta ripaze dorazr dci hrdroriildke razgradnie masti u probavnom

\-

E. - zbog

toga sto sadrze oH- grupu,fenoil su jedinienja izrazito baznog karaktera.

- Naftalin le monooikliani aromaildnl karbo-hidrogen. i,lE2 - Fenoll su hldroksilni derivati aromatidrrih karbohldrogena. C. - Rastvorl amlna u vodl djeluju klslo. - Pirol po svolim hemllskim osobinama nije sliean aromaticnlm karbohld rogenlma. -Mstan, elan i propan lavljaiu se u dva lzomerna oblika.

A.

23s. A..l - Clkloalkani nazivaju se i aticikli6nim karbohidrogenlmq.

d'c) - Plikavci lzazivalu tesko /ztle6ive -ane. D. - Amlni u vodenom rastvoru boje lakmus crveno.
E. - Antracen J alifatidni karbohidrogen.

B, - Hloroform Je derivat

etana.

236/

230.

A. - Benzova kiselina je dlkarbonska

aromatlcna kiselina.
,

r-ts-i - Prl reakclji saponifikacije mastl izdvaJa se gllcerol. C. - U Jedinienlu CHa CHz COOH ,funkcionalna glupaJe CHsCHz-

D. - Jedhjenjs

CzHo - O-CzHs je dletilestar,

- Buhn ima dva izomera. - Etin stupa u reakclje supstitucUe sa halogenima. C. - Glicerol ima tri prlmarne alkohotne grupe. D. . - Opsta formula esrara je R-O-Rr. 6 ) Mravlja kiselina je najslabija monokarbonska klseltna.

-8.

i\,

\l-

E.
231.

- Indigo se ne moz6 doblti iz anlllna. - Propanol I propanal su ketoni. Alkeni, alkini I dienl su alifatlbnl zasi6eni karbohidrogeni.

rc?

d
B,
C, D.

A.

B. - -

f5. v

hidroksilnu grupu. D. - Sir6tna klselina daje pozitivnu Fehlingovu reakcUu E. - Palmitinska kisellna lma Jednu dvoslruku vezu u molekull.
.

ntonorr ifenoli kaofunkclonalnu grupu

lmalu

t .-'
238,

E, A-

G)
C. D.

- KaLUum-stearat je mghkl sapun - Clklopentan ie aromati6ni karbohidrogen. - Fruktoza daje pozltivnu reakciju srebrnog ogledala. - Celuloza je izgradena iz alfa-glukoze. - Oksalna klselina le monokarbonska kiselina - Hem sadrli kobatt u molskuli . - f rr*to.a daje reakcije analogne keton ma.

232j'iAj - Dietiletar se upotrebljava kao srdstvo za narkozu. '.8. - Oksalna kiselina je monokarbonska nezasidena kiselina. C. - Mstanal, propahal, pentanal le grupa ledlnJenja kola predstavlla homologni nlz. O. - Butllalkohol ie polihidroksilni alkohol. - ProOil - hlorld ima Jednu mstll - grupu.

(1)

- Urea sadrZi jednu NH2 ' - Etar nije zapauiv. E_ - Enzimi usporavaju ve6inu biohemusklh reakclJa. 89(4;1- Alkoholi djelulu neutralno, iako imaju OH - grupu kao funkctonatnu grupu B. - Alkohol je slab organskl rastvarad, . - naail(atl su funkclonalne grupe organsklh jedinjBnja. D, .- Kalljum - oksalat je estar oksalne kiseline.

grupu.

\,

p6

E.

- Alkohoti su isktjudtvo atifaticna iedinjenla.

s8

99

240. A. - HIor ulazl u sastav ure.

{e
c.

z+2.fr'Polozal

- Urea le derlvat karbonatne klsllne' - Gltcerolle nezas16eno organsko iedlnJenle.

\E
E.

- Neki polimeri se mogu doblti reakclJama adiclje - Jedlnienla tlpa soll su mastl I ulia.

,<9 ' DE.

{}l

elemenata u peftodnom sllsmu odrectan Je broJsm nutrona u JEzgru. - Bro,l perlode oznaEava broj energetsklh podnlvoa u atornu. - Polol4 elmenata u perlodnom slstemu odrcten Je brolm protona u Jezgru. - Perlodl6no ponavllanJe osoblna hem[skog elementa ne zavlsl od
- P_erlodlcno ponavljanl

241. A. - Skrob sadrzi nttrogen u molekull. - Okslgen j hEteroatom u clklttsu furana. C. - Plridln kao hsteroatom u clklusu sadrli sulfur. D, - UrEa n daie pozltivnu biuretsku reakclJu, Jer nema peptidnu vezu' - FruKoza sadrZl vlSe primarnlh alkoholnlh grupa.

eleldrona u omotacu.

atomskog bro.la tog elementa osobina hemifskog elementa zavlsl od broja

try

24alM

- Elktronl vanlsklh {uskl ( energetsklh nlvoa )obrazulu hsmljsku vezu.

B. - Fleldroni unutranllh

luskl (energetsklh nlvoa )obrazuju hemlBku vezu. c. . Kovalsntna hemijska veza Je elektrostaticka ptMadna veza lzmettu
eleklropozitlvnih jona metala lelektronegaflvnlh jona

nemstala.

,A*.
,D.

- Glloerol je gusta tednost, slatkastog okusa L9/ - Rastvor sapuna u vodllie kololdne prlrode, c, - Cluloza se dobro raswara U vodi. - Mastl i ulla su aromatidna.ledlnjenJa. h- - Benzn je lCnost bez mirisa.

D. - Molekul NaClje nastao kovalentnom hemlskom vezom,

E,
249

- Molkul okslgena le naslao.lonskom hmllskom vezom.

$\ z+$$f

/grq.
)

/\Ri. - Otpot - molekule su karaKerlsl6ne za kovalentnu hemUsku vezu.

Molekula gasovltog hidrogen - hlorlda (HCt )
- Motekula N2 lma dlpolnl karakter.

A-

Dlpol - molekule su karakterlstiune za ionsku hemtlsku vezu.

ha

dlpolnl karaktr.

- Urea.le monoamid karbonatne klsgllne.

rBl
,(E'
E.

- Purin sadrll dva kondenzovana hBteroclklusa (Sestodlanl i peto6lanl sa nltrogenom. - Nafta ie tdni karpohtdrogen taeno odredene temperature kl]udania. - Prvu tormulu benzena dao je Kekule. - Clkloheksan predslavlla struKuru benzena.

1'--f
250.

._1.'
A.

'-,Hemllska vaza.hldrogen.hlorida u vodenom rastvoru je kw"l"ntna-polarnog tlpa . - Metalnom vezom su povezani mstall u gasovitom agregatnom stanlu. e sastavljena od poz!ilvno naeleklrlsanlh lona

B-

244, A. - Aceton saddlJednu mail-grupu u rnsls(ull, B. - sir6Etna klselina le aromatldna monokarbonska klselina. - Potpunlm sagorJevanJem karbohldrogena nastale COz I HzO D. - Glicin se doblva iz gllcerola. E, - Alkoholi se po svoJim osoblnama ne ra2llkuiu od tenola. 245. A. - Propanol je lrihldroksilni alkohol , f,i) - lzomer pntana le 2-metil - butan.

'D7- Metalnom vzom powzanl su metall samo u cvrsrom agrggatnom stanju,',-/

.c.

lenia cva lll vise

metata.

(b)

E.

- Metall u gasovllom agrsgatnom staniu ne ponasalU s kaoostall gasovi.

251,

A. -Broj

kovalentnlhvezakoJemoleobrazovati

Oksidacliom lanola u prlsustvu mlkroorganlzama nastaje sircetna (etanska ) klsellna , U. - SkroO daje pozttlvnu Fehllngovu raakclju. tr - Ketonl se lakSe oksldlraju od aldehida, z+e"],. - Raspord eleldrona u atomu na:lva se lektronska konfiguraclja. B, - Orbltalu popunjavaiu najvise osam elektrona.
-

(.y

elektrona u vanlskoJ (valentnof lusct. lB, - Brol kovalentnlh veza koje mole obrazovati atom lednakJe broju nlegovlh nesparenlh elektrona u valentnoj liuscl. c, - Molekula nltrogna le ostvarena preko dva zalectnloka elektronska para, D. - Molekula okslgena je ostvarena preko ldnog zaJednl6nog elektronsl(og para.
r

atomJednak.lebrolunjegovlh

E. - Atom karbona u wollmJedlnfenJtma

2s2@ - Karbon
-

le uvliek dvovalerfian.

u organsklm Jedlnlenllma uvlek tma oksldaclonl broJ (+4).

B, - Molekule elemenata

mogu lmail oksldacionl brol od(_1)do(+1),

par.

c. - Ukupan brol elektrona u L-energetskom nvou

D, - Makslmalan

iB 18.

100

broj elktrona korlprlpada pojdlnom energetskom nlvou ([uskl) ra6una se Fo formuli E. - Orbitala je dio prostora u kome je najve6a vlerovanof/nalalenja protona, l'l

2no,

,6: iv
E.

oksldaciont broj lmaju oni atomt kojt u hemuskol vezi odd\{tu_. \_93!y,11 zaiednlCkl elkronskl

-",

- Oksldaciont broJ (O) imalu motekule Elsmenata - Negativan oksidacionl broJ lmaju onl atomi
prlvlaCe zajednidkl elelrlronski par.

kojl u hemllskoJ vezi

\/ \//

101

7
ln/
esg,G) - Prelazni elemsnti su elemenll B-grupa i Vlll - grupe perlodnog sistema.
Zao(e) - Molekuta gasa je najmanla eesrica gasa. B. - Atom gasa ie najmanla festlca gasa. C, - Jednake zBpremine gaso/a sadrz lednak brol molekula gasa bez obzka
na prttlsak I temperaturu.

(il

bntanlOi laktlnldl su prelaznl elementl. r$. - Lantantctl laldlnldl svrstanl su lll - A grupu perlodnog slstma
-

D, - Svl Prlaznl I unutar-preliznl elementl su lskljudlvo nemetall. E. - Prlode u PS lemenata po6lnJu sa plemenltlm gasom a zavrsavaju
alkalnlm metalom. 254.

sa

D, -Gasovl su

E,

u elementamom stanju monoatomne molekule. - Gay - Lussac Je postavio zakon stalnlh teZlnskih odnosa,

A.

- Elementi l- A grupe periodnog sistema su zemno-alkalni metall,

26t ry - 1 mol neke supstancile sadrzi onoliko grama te supsianciie kolika ie

rog) - etementi l-A grupe prlodnog slslema su alkalnl metall,

fforastom
255.

C. - Oksldi alkalnih metala sa vodom dalu slabe baze' sa r - Hemijska reaKlvnost I mtalna svolstva alkalnih metala opadaju ^'9. nlihiove atomsk mase E. - Alkalnl metall duvaiu se pod vodom.

-\ id

nlena relatjvna atomska masa.

x 1023 elementamlh jedlnki. (/. - 1 mol neke supstancije sadrzi 6,023 x 10-23 elementamih Jdlnki. D, - I mol neke supstanciie sadrzi 6,023x 1O23atoma. E. - 32 g oksjgna sadrli 6,023x lO2satomaoksigena.
1 mot nek6 supstancije sadrzi 6,023

l1

A. - Bor-hidroksld

ta)
C. E.

/ B(OH)a / lma lzrazito alkalna svolstva, - ruurntnijum-hld.oksld / Al(oH)s ima amfoteran karaktr. - Alumlnlium se JaMJa slobodan u prirodi,

'2b2. A, -Hemljski procesi teku bez

D. - Bokslt

Js glavna ruda kalciJuma' - Korund Je po hmiiskom sastavu Al(OH)s'

promjene energlJe. B. -Endotermns reakcrie su reakclje prl kollma se oslobada

toplota

- Egzotermne reakcle su reakclje pri kojlma se oslobada toplota. D. - Bzlna hemlJske reakclJe ne zavlsl od broja sudara medu Cesricama reaKanara. E. - Brzlna hemljske reakcije ne zavlsl od temperatur reakcione smlesa.

C.

- Poslije okslgena, silicilum je najrasProslranjeniii elBment na zemlli. - Oilamant je Jdna od atotropsklh modlfikacua karbona. - Rubin, safir i smatagd su alotropske modlfikaclJe karbona.

263. A. - EnergiJa aktivacije hemijske reakclje je najvlsa energlja koja ie potrebna da zapo0ne hemljska reakcija.

\ Br,r - Energlja aKivacije je nalnlZa energija koja je potrebna da zapo6ne - hemlJska reakciia. C - lGlallzatorl su supstance koie povodavalu energlju al(ivaclje hemijske
D. - Brzlna hemljske reakcije Jednaka ie energijl aktvacil te reakcije,

reakcije

E. - BaslvaEnle
264
A.

Sedera u vodi je spontani egzotermnl proces. '

''

D. - Plemeniti gasovl su diatomni gasovi. E. - Za Stavljenie koie upotrbljavaiu se soli :elieza.

258.

D
C.

- Redukclja Je proces pri koJem se oksidaclonl brol atoma realcanta povedava. - Oksidaclja u Sirem smislu je otpu$tanje elektrona s nkog atoma molekula ilijona. - Reakclja : Cl2 + 2e --.--> 2CI Je reakcua oksldaclj hlora,
,

A. - Atomi prlaznlh metala ne mogu otpustati elKrone lz predposlednJe liuske B. - P(elaznl elmntl odlikuju ss nlsklm temperaturamalopljenj I kliudanJa.
u smjesl sa okslgenom (21%ozl79%He) sastavnl dlo bl[nlh itlvotinJskih bjelanbevlna. Sulfatna klselina je H2SOs.
,

D,

$)
265.

- Reakc|a : Na ----> Na+ + e ie reakc|a redukcue natrljuma, - Elet<trohemijske reakcije su reakcii oksldacle i redukcije na elektrodama, - Oksidaciona sredstva su on supstancue kojima se u hemilskim reakcilama

ronlocl -'C) - Uetiium upotrebljavaju

p. 'F ;-- Sultur.ie

-

A.

oksidacloni broj povedava

8.
(/

- Katalizatori su supstanclje koje ubrzavaju hemijsku reakclju i pri tome se mileniaJu. prati proces redukcije,
NaGl le redoks rsakcl.ia

zsSS

1p
102

vrtl-grupa periodnog sistema Je grupa zUeza sa grupom Platinskih metala' C' - Nitratna kiselina Je HNOz' - Boraks je Da - Prelaznl elemenli su losi Provodnlci toplote ieleldrlcitta' - Herilum ie prvo otk(ven na suncu a zatlm nazmljl.

B.

HsBOs,

C. ,<\ D.\' e.)-

primanje elektrona od slrane nekog aloma,

103

26'6. A. . Slppen blklrolnldke jonizacli nekog elektrollta zavisi od tlpa hemijske Veze kojom Je nastao tal elektrollt, B. . Slppen lektrolillCke jonlzaclje nekog elektrollta ne zavlsi od tlpa hemllske

273i'A_.'

- Elementl Vl-A grupe perlodnog sistema su halkogenl elemenfi7' - Aioml elemenata Jedne grups periodnoo slstsma r8zllkulu Sg/po brolu

veze kojom je nastao tai elektrolit. c. - Rasvaranj Jonskog krlstala u vodl Je pradeno polavom hldrataolie. D. - Teoriju eleKrollticke lonizaclje postavio le naudnik Dalton. F - Hironijum- jon na$ale elektrolitlckom ionizacljom baza_

elektronauspouasnfolljuscl.

.B

C. - Amonlum-karbonat sa kar.lonima druge gruFie ddJe Uflepialoge. ,D - Broj perlode perlodnog slslema elemsnala oznadava brol - U Jedlnlenlu NzO, nltrogen Ima oksldaclont broJ (+1). me'tala su elektropozltivnl elemehfl.

' /

Valentnih lektrona.

267. tA. -_Hldroliziralu soli nastale lz jakth baza I Jakih klstlna. ,' B. -.Anrfoternl elektrolhl su lzrazite baze. ,/ '/ - AnrtoternT elektrolitl su lzrazlte kisellne, - Kiseline su ledininja koia u vodenom rastvoru jonlzlralu i kao pozltlvan ion daju hldronilum-lone H3O+ . - Rastvor amonljum-hlorlda hidrollz ra bazno.

274y'4 - Atoml

.b

8,. - Amfoternl oksidi su kiselog karaktela. C - Suspenzle su kololdnl raswori. D. - Deuterijum le lzotop okslgena, E. - Trlcilum Je lzotop

hldrogenu.
Je

\
luto.
,

275.

A,

- Metll-oran) je indikator koji

u kiseloj sredlnt obojen

268.

A c.
E.

- NaHCOs je bazna so - KCN le so kola hidrollzira

1',-

D.- CHsCOOH la Jaka klsetlna, - Jonizacljafosfatne klseline s vrsl postupno u dva stepena.
- Hlor j gas iuto-zelene boje.

kiselo.

9/- naucos j ktsela

so.

,B) - Atomskl broj odredule pololal elemenata u perlodnom slstemu

C. - U hemiJskoJ vezl udestvuju unutarnil elektronl. D. - Prooes oksldaolle ne prati proces redukole.

E. - Svaku hemljsku
276. A

reakciju ne prati promjena energ|e.

269.

A.
rb. E.
Q,

B. - Brom se u prlrodi nalazi

u elementarnom stanJu. -Halogenl elementl u Fostodnjoj i,uscl sadrZe pet etektrona. / - ntoml hlora su u molekull povzanl sa dva zaledntdka etektron\kahara - Norgansk supstancile su uglavnom neslektrolltl,

Karbon (lD oksid

Je

anhldrid karbonatne kiseline.

277

vodenlm rastvorlma ne mogU lonlzovati. B - 6lsta destllovana voda provodi eloktrl6nu strulu. c - Voda je dobar rastvarac, Jer nleni molkull nemaju lzra:nu dlpolarnost. D - Prl endoternlm reakolJama, uvljek se ostobada toplota, E - Karbonatna klselina J slab elektrollt,

- Jedlnjenia nastala kovalentnom vzom u

A. B.

271.

A.

- Natrijum je slabo reaktlvan elemenat.

- Rasworlilvost soli uglavnom ragte sa porastom temperature. - Bastvorl svih soll lmaJu pH-vrljednost 7,0. C.'- Soll nastalu nutrallzacijom kisellnq I I D. - Sufatna klselina lonlzuls u trl stepena:. E. - Fosfatna klsellna je dvobazna kisellna.

baza.

Plmeniti gasovl su nulvalentni, jer Fri normalnim uslovjma ne grad;r,ledinjenia - Plmenitt gasovl lmaju cilatomne molekule ./b1 - Oksldi zemnoalkalnih metala sa vodom daju baze

a
E

274 A. - Sulfur - trioksid je anhldrid sulfltne d. - Pozltlvna elektroda Je katoda.

klsellne.

"

i.

- Oksldi nemetala sa vodom daju baze.

- Elemnti platinske grupo su lzrazltl nemetall. 0, - U organlzmu Covieka nalazl se oko 3.3,5 g feruma" E. - Ferum le valan blogenl element.

zz4T
-

(b,

m obodno kre6u oko pozitMnih metalnih fona t]atr rnom vezom lc. -Hior mvezom. D - lnhibitori su supstancije koje ubrzavaju hemtjsku reakciju.
-V .

279 -tt) A. -Baruum-sutfat le rastvorljiv u vodi. -Hldrogen-sulfld taloll lz rastvora,kuprum(lD-Jone u kiselol sredlnl,u crnl talogous
Alumlnilum.hidroksid s ne rastvara u bazama o. - Oksldi elemenata l-A grupe periodnog sistema su anhldridi kisellna, E. - Hloridna klselina le zajednidkl reagens za drugu grupu l(atjona.
U. -

i'E. 1o4

Valenciia elemenata zavlsi od broja otpu5tenih lll prlmllenih eleklrona.

105

280. A. - Katallzatorlsu supstancle koje ubzavaju hernusku reakciju i prl tome se saml mlsnlaju,
B, - Veza u molkulama okslgena ostvarena le preko dva zalednlbka olektrons.para.

28?Yh - Nilratna klsellna

6' - Nitratna klsellna je jak oksldans,

D,

ie

jak reducens.

- Kovalntna veza u molkullma vode nema dipolnl karakter. D. - Natrijum - hlorld u vodenom rastvoru hidrollzlra klselo.
E. -

iai
tr

- Karbon (ll) oksid |e reduciono sredstvo. - Karbon (ll) oksld ne djeluje toksidno.

Hidronilum - joni su nosiocl bazlCnosti u vodenim rastvorima baza

-Vodeni rasvorl ktjudaju natempsraturj ispod 1000C.

281.

A
B. c_
D, E.

- Hidrargirum Je dvrst metal. - l(atallzatori su supstanclle koje ubrzavalu hemusku reakciju, a prl tome se saml ne mijeniaJu. - Elementi l-A-grupe perlodnog sistema su zemnoalkalnl metgdi. - Ferum (ll)-suttal naziva se i modra - Natrljum - hidrogn karbona le gorka

288. A. - Jednake zapremine tednosti pri lstom priilsku itmperdturi sadrZe Jednak broj.molekula.
B, -

gallca. so.

/' -"

D.

itB2.

A. - Elementi Vll-A grupe prlodnog slstema su lzrazlto eleKropoztilvnl. B. - Atom bora u svojoj valentnol ljuscl sadr:l pet eleklrona
C. D.
- Dlamant I graflt su alotropske - Hloridna kiselina le slaba

ee(ali'-nasvori su homogone
'

/:.
'

E.

Soll ne Jonlzulu u vodenlm rastvorima. - Koncntraciia kolldhe malerl.ie le broJ molova rastvorene supstancije u lednom iitru rastvora - Nalshnljl dio nekog elementa koJl zadrlava osoblne tog elementa ie proton. - Pri reakciji neulralizacije kiselina i baza ne mora nastati voda

E. ' Hemijskim

modifikacije. I -/ klselina. ,--''

</

Jodnadinama nil moguce prikazati kvantitativan odnos supstancija koje udswuiu u hemilskoj reakclji.

283. A. - Miiesanie sulfatne klseline i vod ls jako gzotermna reakclJa. B. - Kipov aparat sluZi za dobivanle gasovltog hldrogen-sulflda. c. - Nitrdna klseilna l slab lektrollt. D. - Atom u posldnjoj - valentnol ljusci moie imafl naJvtse dva eleKrona, E. - Amonijum - hidroksid je jaka baza.

smJes odredenlh I nepromJenljivih kvantitativnih odnosa komponenala koje gadlne. b' .- Zasldbnl rastvor je onaj rasvor kojl kod odredene temperature sadrzl maksimalnu kolidinu odrectene su pstanclle. C. - Rastvor krede u vodi is pravl rastvor. D. - Rastvodjivost gasova u vodi raste sa temperaturom, E. - Fenolttalein le tatoznl lndikator.

290.

A.

) C
E,
291.

- Kojsficiient rastvodjlvosti za ra,Stvore gasova u vodi lznosi 22,4. - StanOarnt uslovl su lempratura od 27g,1SK I prttisak od 101 ,g2skpa, - 16 g. okglEena kod standardnih uslova lma zaprminu od 22r dm3 . materije 0,5 mot / |
,

D. - Haslvoi koji sadrzi 20 9. NaOH u 1dm3, ima koncentraclju kolidtne

- 2 Cl oznadava jedan molekul hlora. - Joni su naeleldrisani

284

A. - Cink spada u lV-A grupu perlodnog sistema lemnata, B. - Cink, kadmijum i 2iva 6lne ll-B podgrupu perlodnog slstema el8menata. D'' - Elementl Vlll grupe periodnog sistema elemenata su tipidni nemetall, E. - U lednoj periodi, idu6l s liieva na desno, metalne osobine elemenata su

c. - Spin le oscilatorno kretanje lektrona.

sv lzralenije.

A.

2E5. rA. - Vodonl rastvori natrijumovih soll su uglavnom oboieni.

/s. - Hslijum u spouagnjol ljuscl sadr2l osam elehrona,

D. - Jedlnienja olova rastvoruMa u vodl su iako E, - U vazduhu ima oko 21% nitrogena.

alomi lli atomske grupe. -.foO pravih rastvora, destlce rastvorene sup-stancile su lspod .l nm, C. - Protoni su negatlvno naelektrisane destice atoma. D. - Proma Lavoazljeovom zakonom, materija se moZe unistiti. - Anjoni su pozitivno naeleldrisani atomi iti atomsk grupe.

E
?92.

c, - Elementi V-A grupe periodnog slstema elemenata su tipidnl metall,

toksifna,

A,

- lzotopl se razlikuju po brolu eledrona koli kru2e oko Jezgra atoma

286. A. B,

D. metgl /E. - Arsen ie amfoteran elem6nt.

c.

:illll

i'6'.' - Masent brol atoma nekog elmenta I niegova relativna atomska masa se

\.

malo mzlikuju.

C. - Barijum is alkalni

metal.

D, - Molekula nilrogena le monoatomna molekula.

E,

- Zemnoalkalni metall ne daju JedlnlnJa sa oksigenom-

108
,il'1

107

?93. A.. -

B.i

- Atoml

299,A. - Kvantttativnl odnos elemenala u hmuskom JBdlnjenlu se moZe mlnJdi.

ajednlm volumenom okslgena idaju
klrldnu struju,

C.

D. E.
294 A.
I

- Rastvaranlem Skroba u vod) dobiJe se pravl rastvor.

llonl nekog elementa ne razlikuJu se po osoblnama.

300.

B. - Oksldl nemstala sa vodom daju baz. C. - Molekula hellJuma sadrll clva doma vzana kovalentnom vezom. -D. - Argon plemnhl gas. Je / i,E. - pH - vrlJednos Je ngatlvan logarlt6m aKlvnostl hidrogen-rona u rastvoru.
_A.

f6u, -

vrlo stabllni. vrlo nepostolanl i lahko prBlaze

B.

- Koncntraclla hldroksilnih Jona u rasworlma baza se kreC od 0 - 14. - Nitrilna kislina sadrZl dva atoma okslgena u molkull,

u stanj

C. - Sulf atna

C. anjskoj ljuscl lma dva elektrona. (,'D) - Okstdaclono sr8dstvo ne prima eildrone, E - Zemno alkalni mtall spadalu u unutar-prelazn elemnl.
295.

klselina Je slaba klsllna. D-. - Natr[Lrm - hldroksld le slaba baza. E. + JedlnJenja arsena su amfotemog kafaklera.

301,

Ai

/;

- Produh reakcij

A. - Kao pred$8vnlk B. - Gips je: CaSOa.

lll.A grupe PS lemenata, bor lma izrazite osoblne mstala.

8,, -

,,,v.

re./* E.

V fuf4 \D,
E.

alih elembnata ll-A grupe periodnog slstema, Ernog karaklera - Bro.l grup PS elemenata odgor'ara broju protbna

aje hidroniJum-Jon-pozlttuno naelektrlsanl lektrlsanl atom ili atomska grupa). - Molekula rastvoru n tonlzlra, - Molekula nilratn klsslln u vodenom rastvotu lonlrra na hidrogen - i nitrogen - jon. - Zakon periodlCnostl deflnlsao je naudnik Dahon.

Elektrolhlckom lo hldro

\\--t'

2S5.

- Nltriti su soli nitratn l(isline, '8. - Molekule g,adova, kao sto su okslgen,nitrogen,hlor,nastale su ,, Ionskorg,vzom. C. . Alkalngleakcllu daie vodenl rastvor natrilum-acetata. D, - lzotopi lstog elementa zauzimalu razlldlta mje$a u PS elemenata,

A.

302 A:r - Glukoza

B, - Anliln

u vodenom rastvoru hidrollzlra, sadrri trl amlno - grupe, c- - Valentnl eleklroni se po dlmenzlama razllkuju od oslallh lBktrona u atqmu. D.' - Molkull vode su lzrazhl dlpoli, naslall kovalentnom vzom.
E.

- Brom lJgd se

'l

raz

llkulu po broju valentnlh elsktrona.

E. - Aluminijumfildroksid sadrll dvlle hldroksilne

grupi u molekull.

n7

,8. -Unutar-prelaznl lli f-elementl su mstali, - NaOH je ia[a baza od KOH,

D.

A. r Prelazni ill d-elementi su mtall.

- Me'laln osoblne lma onaj elemenl dlii atom svoju valsntnu lJusku.

moie da prima elektrone

E. - Elementi u PS

wrstani su u Tperioda, od kojlh prva perioda ima samo

dva elmenta.
298.

A.
B.

C
E.

- Oksigen lB jedan od 11 gasovitih lemnata. - Hidroliza soli le reakcla reverzibllna reakciJi neurallzacije.
- SutfatQa klsellna u reakclll sa natiljum-propionatom istlskule

prop/6n-aldehld,

O. - EleHronl

L-Uuske su najudalienijl od lezgra atoma. - Konstanta lonizaciie vodo ne zavisi od nlene temperature

lo8

rednt oDcovoRt NA TEsr-ptrANJA

HEMIJA

149. B,E
150. A

1.D 2,8 3 A,D 4,8 5, B,O 6. A.D 7,C 8. A,B 9,8

10. c 11. D 12. C,D

38. 39. 40. 41. 42. 44.

45

D B, E A, D c,E A, C B
B,

75,C

76.8, C 77.C,D,E
78. A, D '79. B, D

80,A,B,E
81. C, E

46. 48. 49. 50. 51.

53,

A,E A,B

B,C,E

82.A,D
83, B, D 84. B,C

138
14. 17.
18.
E

15 A,E 16C
B, D A, C
B

B D,E A,B B, C B c B E
A,

A,B,D

85.8 86.E 87.A

88.8, C
89.8, C
90.C, E
91,

B,c,D

54
56, 58

A,8

19,
CCE

20. AC 21. D 23.

B, C

c,D,E
B,C,D

92,D 93.A,E
S4. B,C,D

112, 113114. 115. 116. 117. 118. 119, 12O 121 122. '12s. 124. 125 126. 127 128. 12s. 130. '131 .
)o4,

151, B,C 152. B,C,D A,B,D A,C,E

B,C
B

1s3. A,D,E194 t 154. c

A, C
B

155 A,B 1s6. B,C 1s7. A,B

1

s8 C,D,E

B,C A,B,C
D

1s9. B,C,E 160. C,D,

161 A,D,E
162. B 163. B,C
164, C,D

A,D
B B

B,C,D C,E
D

AE
C, E

165. A,B 166, B,C,D 167. D 168. A,D,E 169, B,C,D 170. A,E 171. 172. 173. 174, 175.

A, B A, B
tr

c
B,E

s9
60
61

9s, C,D,E 96. B 97. B,C

24A

c,D,E

25. B, C 26. C 27. B,D 28. D

62.
63.

c c

13s. D 134. B,C,D

135, 136, 137. 138. 139, 140. 141. 142. 14s. 144, 14s. 146. 147. 148.
A B,D
D

98.C

A,C,D C,D,E B,C,D

B,

64.
65, 66.

29. B, D 30. D 31. B, C

67.
68.
69,

32

A,D
B B, C

3s. 34. 35, 36.

74,
E

B, C, C, D

7't, 72.

E A,C A, E c, D c, D A B B, D
D,

99.A,c
100 .B,D

176. B,C,E 177. E 178. B,D 179. A,C

101.8 102, A, C

C
E

103 B,D
104. A,B,E 10s, B 106. A,C,D 107. C 108. A 109. B, D 110. C,D,E

180 A
181. E 182.
B

C,D,E
D

C,D
D

183. A

B,C
B,E B,D
E

1e4. c 18s. A,E 186. C,E 187. A 188, B

189_ B,D

s7. D, E
110

B,C,D
c,

22s. 226. 227. 224

oa6

192. 193. 194, 19s. 196. 197. 198. 199. 200 201. 202. 203. 2o4. 205. 206. 207. 208. 209, 210. 211. 212. 213. 214, 215. 216. 217, 21A 219. 220. 221. 222 223. 224.

90. ls1,

A,B

231. C 232. A,E 233. B

272. 273.

,\E
A,E

c,D
A,C
B,D
D

274. 275 276.

277.

A,E
B
E

23a.8;D
23s, A,C 236. A
237. A 238. B 239. A 240. B,D

A
A,D
B

A,C
D,E
B B B

278.
279. 280.
281 -

C,D A,D A
C

B,C
A

241. B 242, A,B 243. B,D

242.

c
A.B
B
D

zoJ-

284.
245,
286. 287 288. 289,

AF A
B,E A,D
B

244 C 245 B,C

246. A

B,D,E B,C

A,D
B,E
A B

247. C 248. A 249 B,C 250. D 2s1. B 252. D,E 252. A 254. B

c
B

290. 291. 292.

293.

B,D
A,B

I
B B

A,D
A
B

294 29s.
296.

2ss.

c c
A'B,E
A,B D,E B,E
B D

C A A
B

256, A, 2s7. B,C 258, C,D

297
298. 299, 300.
301

259 A,E 260 A

261. A, B
262. C

A B

C A
B C
B

263. B 264. B,E 265. D,E 266. A,C 267. D 268. B 289. A 270. D 271. B,D

C
a
B

111.A,B,C

230.

111

ryr-ll

208.

-Kaucuk ie polim 5/8.)-svari molekul D

tu

iie vinil - benzena. lina) sadrti isti 5e6er

(dazoksirlbozu)

' C .-'D.

- Promjena pH - srBdine ne ullcg na ahivnost enzima. . Cikloalkani su heterocikliCna organska jedinlenia. lakse stup4u u reakciie adicije, nego u reakclie supstilucije,

E. - Aromaticni karbohidrogeni

2o{-D

- Metabolidki procesi su hemilske reakciie.koie se degavaiu u organizmu.

,d
-fq)

- Potietrlenle polimer nastao reakcilom kondenziiiie etitena,

- Molekuti

C. - Alkeni stupaiu u reakciie supslitucije.

mononukleolida unutar DNK ili RNK mogu imati razlidite heterociklicne baze. - Enzimi itifermenti dieluiu nespecifiono.

2gifil.

, Purinske bazs kole ulaze

solina su adenin i guanin

B. - D - gukoza

ima jjet astmet

Q. - Grupa - CHO jdiurirclonal D, -,Glikol je trohi.dJgksilni alkohol.

210. A. - Nailon ie poliamid nastao reakcijbm kondenzaciiE heksamelilen - diamlna. ,.8. - Herbicidi su ugtavnom organska isdlnjenia - detivall dinltrofenola.
- Fruktoza ie aldoheksoza.

/ ('
21{.;
B .

D. - Anilin jc-Ci;HsNOz

- Fermenti mogu da d]eluju samo pod odredenim uslovima temperature

' pH - vrijedncisti sredine.

- Sve

prirodne amino - kisline sm glicina imaju jedan lll vi6e asimelrianih

.

karbon - aloma.

- Pollmeri nastali reakcljom kondbnzaciie imaiu isti sastav kao supstanciie

''C. - o t) fruktoia

od kolih su nastali,
SkrqcB ravan planarno polarizov'ane

wietlosli na desno

D E

- Pripadnost D -lli L-kbnliguracrio glicerol - aldehida odreduje se na

206.

- Najjednostavniia amlno - kiseilina Je alanin

212.

osnovu polozaia aldehidne grupe. - Benzen ie tipiCno nqzasiceno organsko iedinlenie

- Reakcija srebrnog ogledala ie dokaz pPtidne vze u molekuli. btti reakciie adiclls i reakcije kondenzactie
-

A D E

\(9r

; B, - Reakcije polimrizaciie mogu

CH2:CH-CHz-CHg je 3-buten.

'Alkini $upaiu u reakciie supstiluciie.

- Paratini su niZi blanovi homolognog niza alkana

2o7'.'A.- - Fermenti ili enzimi haziyaiu se jos i biokatallzatorima. B. - Alkani stupaju

-D-'- Karbon,

C. - Metan se iavlja

94

, kalclium i fosor su makrooiogeni\/ elementi koii Cine 99,19% mase dovje[ijeg tiiela - Najlon je termoplaslicna masa, otporna na kisBline ivisoku temperaturu

0i u oksigen,

a.

213 A. - oksiclacilom sekundarriih all(ohoji nastAiu kstoni.

B, ..- Dietovanj enzlma ie jab na visoitempraturi

c.

Piiidin je iednost vrlo priiatnog Tirisa.

u Celiji i u organizmu u grupufenoia.

D. - Biokatallia-leQ oshwi svale,mtabolicke promiene

E. - 1 -heksanotsi-ada

95

1
I
i l

PITANJA IZFIZ]KE
:

i Zaokruihl slovo ( slova )pod kollm su taene reenlce i

'1

A. -Osnovneflzl0ke
B,

velldlne koJa grade Sl su npr,: masa, dulina, zapremlna, rad. - Ukupno lma Sesl osnovnih velldina koje grade Sl. -C, Rezultat mJerenJa llzldke veliDine sadr2l mjernl broj i mJernu jodinicu D. - Svako mjerenje flzidke veliElne se svodi na poreclenje te fizldke velidlne sa sa drugom. E. ,- Sl bine i osnovna, lzvedene I pomodne velidlne I mierno ledlnlce.

A,'- Metar u sekundl spada u osnovneladinlce Sl, B. - Kllogram, nlutn I sekunda su sve osnovn Jedlnlce sl.
C. I Amp6r
Je

ledna od osnovnlh ledlnlca Sl,

mJerna Jedinlca Sl.

D, - Kalorlja se mole korlstttl kao

E. - DIul, vat,

kalvin I mol su takode sve lzvedene jedlnlce Sl,

A.

- Zapr9mlnska masa je ledna

od osnovnlh veliclna Sl.

B. - Dulina

ne spada u osnovne mlerne velidlne Sl.

c.

D. - Dulina, masa ivrlJeme spadaiu u osnovne velleine E. - Ugao u stepen{ma nlJe oznakaJedinic8 u Sl.

- Proflks kilo se ne moze korlstitl u Sl, ler se korlstl za lzra.lavanje mase u kg. Sl.

4A.
c,
D.

- Kollclna tvari (supstanclje ) sB mlerl u kg.

6. - Mlkropaskal le mlllonitl dlo paskala,
- Nazlv za hiljadu oma je megaom.

. Glgavat ie mlllonltl dio vata. b. ,. cram ss ne moZs korlstltl u Sl,

- VeKorske velidlne su B

5A
c.
D,

potpuno odredene bro.lnom vruedno56u

smjerom

: Flzldka velldlna kola le potpuno odrectena brolnom vrllednosdu

nazlva se skalarnom. -lntanzitet veKorske vell6ine more btti pozltvan i negatlvan. - TeZlna le naprimjer skalarna vell6lna ler lma samo brolnu vrllednost.
- Zapremlna
Je

E.

takode veKorska valldlna,

Jer

le odreclena radlJus veldorom.

6.

A. . Suma dva veKora ne moie blti Jodnaka B. -Sila od 10 N je potpuno odredena

null, ako nisu lstlh pravaca,

C. -: Vektorska velidlna poied broJna vrljednostl ie odredena wojim Pravcem i smlerom D. - Prltlsak ie npr. veKoEka velidlna, Jer le odreden odnosom veKora sile I povrsine.

E.

Skalarne vel. za razliku od veKorskih prikazuie se graflCkl,usrnJerenlm dullma

113

A.

B. - Zapreminska

'E..,lSnaga se mJerl u W, a toplota u J.

C. - Ubzanje se mole lzraz{tl odnosom predBnog puta i vremna, D. - Teitnu tljela mJerimo u kg, a sllu u N.

. Zapremlnsku tezinu iztaiavamo u kllogramima po metru kubnom, masa Je uvlJek broJno Jednaka zaprsminskoj telinl.

om prodoru Je ravnomlerno kretanie. bezvaeduSnon sdie je

s;;;],iJ".*fi.:i"!::"" t
gfl
2.

8A.

Jednollko kretanle tadke mole da bude pr B. -, Pod lednollklm kretanlem elo u jednakim vremensklm intervallma preiazl I c, - Bzlna kod Jednolikog kretanja se mijenja od tadke do ta6ke. .,,,. D. - B rzlnl prljednoltkom kretanJu od 36 km/h odgovara ., vdjednost od 5 m/s. E, .,'lTiJeto ima iedlnldnu brzinu ako u JednoJ sekundi prBCIe put od 1 metra.

$noni p^rostoru preilena viblnska

u tadku na povr$lni Zemlje.

podrazumljeva

h=

adl prue kamen nego papir lsfe mase.

ove rnase

om NjL,tnovom zakonu
e rezunanta

proporcionalna

A.
B. C.

- PromJenlltvo krtanje u opstem sludaju so karakterise statnlm ubrzanjem. - Kod promjenljjvog kretanja bzlna mora stalno da raste. -Trenutna bzina kod promjnljivog kretanJaJe ista kao I njena srednja vrtiednost.

iednaka 0 , ono se obavezno

,

ehanike, data je veza izmedu slie

D. - Mote se r66i da je trenutna vrljednost

krtania.

14.

lednaka srednlol vrijadnostl bzina za urfo ma1 viJmlnstl threrial

brztne kod promlenutvo

gfro{l^ -- '-

A.
B.

:::"JljS*i"t:t:ffJ1l$ffJi
. Pri medusobnom :5 "d Cielovaniu

itrenia, tilero prepu*teno sebr, ipak bi

Jeonaka Je ks m

E.
10

- Srednla I trenutna,

vrljedno$ brzine se m]re u r.azlioitim jedlnlcama,

kretanJa

i:,T::

jedlos njutna

s2

D.

-5gd]:dnotiko prom,entjtvog
vrernenom.

bzlna se mtjenJa tinearno sa

,se n.'or.'".ljijil"-:'|] :: ;:ffi :iffi = ma i#j",ff * f."*n'id;il;:ir.i"i':"ffi z,nt- m?e"iri;; ;; ;U .."T,t;lil" : zavisi 1o TeJina tijela ne od nj"gou"

- Relacija F

:f

iste pa su im I ubrzanJa Jednaka

::,if

_""".

15

A,
_

B. - Prolzvod
D,
l

- Masa (lnercilalna) predstavti pri -p ri s stobodnom ro b od padaniu pad

no

:;:T",Ti1f

od mjesra sdje sa mjerimo, 5.'jr,,: ma"e l::" i ,Orzanta Z" teZe , dale te:inJ ttjeta. Tilna titeta ta rd, .lljin" sr"n."umlii";;";#;1,"",;:1,1,::l ^.:,_ ^m
an

zavisi

ju,,,r ,,,;:::,1':1,:trazmjerno$l i,
"

A,
B.
/

Jednoliko promjenuivo krelanje je svako kretanje sa konstantnlm

UbrzanJem.

sile ubrzanla rijeta. l.* o"i"',.I::I}iln:;f H,r#"Ji:,r",,".;

I

16

- U opStem sludaju za svako kretanje va2i vezaizmedu

krlanja t i V=Vo * dt, gdje ie vo- podelna

bzlne v I vremena

'E

l)

p
belna , a a- ubrzanje.
kretanja je utoilko \6e sto le v6a

C. --Y?l.ul!.. t od promjenlivog
brzina tijla.

9''

;1Jy1,^.,1" ni;Tl",: naziva se impuls ili kolidina kretanja tiiela, " "; - lmouls sile je u opStom studalu jednak kolidini kreranja t1ela. ' nto su impursi dvaju tijera jednan, , .r','.n ,"bzine leonake, ""0"

[l]i11"_*r6tanla
g,."

ilft

ne zavrstod mase tilela

D.' -.Kod jednoliko promjenljivog kretanja, prrt kvadratna, a bzina linearna le funkclla vremena, E. - Predenl put kod promienljlvog kretanJa mole da opada ako j kretanje usporeno.
Ja

114

govori o nemogudnosfl spo[aSnJe

lts
I I

/
18,

I
I
24

- Energija s u opstem sluC4u lzrelava sPosobnoScu tula da lzvrsl q,sh. rad, - Mhanldka energiia lma dva osnovna vida :khetldku I potenolialnu. - U opstem sludaju , mehanl6ka potencUaha energua, tijela mo' se datl ir.azom E p= mghrgdje Je m -masa tljla, g- ubnanle Zem' tez a h' vlslna na koJoj se tiiglo nalazl. D. - Potenciialna energija mole predl u klnetldku , obrnuto nB vazl. E. - TlJelo mole imati klnetldku snerguu I kada se ne krede,

I i i l
il
i] ,l

A:.'1- Ve6em perlodu kod B. .Ko_O ravnomjernog

.rl 'E:
A.
C.

krulnog kretanJa odgovara visafiel(vencla, kruznog krtanja, pravac ublzavanja s u wakom trenutku poklapa sa pravcem Ozln'e. ' ^ Perlod I frEkvBnctle lzr&avaju se u lEttm Jedtnlcama tj. Hz. ugadnol brzlnl materlalne tadke odgovara manJa frekvencfa Y66oJ -Ugaona brzjlna se mjeri u rad / s.
kretanja le dlreKno srazmjerna
e reclpro6no, vr[ednostl perloda

19

A. - Mehanl6ka energija se mjerl izvr5enlm radom, te - T[elo kole je elastldno derformisano, posjeduje takod energlju,

'c.

- Ukupnom mehanldkom energlJom tljela, nazlvamo razllku kinetlcke i polncljalne energlle. D, - Klnetl6ka I potenciialna energlia se dlmnziono razlikuju. E. - Prl slobodnom padu tijela u vakumu, klnstlcka energija prelazl u potenciialnu

@D
E. 26. A,

om

belnom

jednaka

Je

- PJI p-ovdaniu llnljsks bz tne.na istoj kru2noj putanJl za c,va puta, ubeanJe tacke Ce se smanJltl za dva ptrta.'

- lako se ugaona brzina kod kruZnog krdanja m[enJa, cenlrlptalno ubzanJe ostale konstantno.

-^ ., :- Ukupna mehanldka enrgua lzolovanog sistema je stalna

tliela raste ,. ako posloji trenje tljela o podlogu

21

A, o

- lzolovanlm nazivamo sistm u kome djeluju sile trenJa - U prlsusvu sila trenia , kinetlcka energila se op6enito pove6ava , potencilalna smanjuj. c. - Klnoticka energija , opste uzevsi, moZe biti negatlvna. D. - Ako ukupna mehani6ka energija opada, to znadl da ona rle lzdezava, nego se transformlse u druge obllke enrgle. E. - Rad se moZe ostvarlti I na raCun promjenljive potenciialne nergle.

- Kod obrtnog kretanla , we tadke tilla imaju lste lhtj$ke bzlne. - ugaone bzine kod obrtnog kretanra trtera raztkuju se od tacke do tadke. - ugaono ubzanje ta6ke kod krulnog kretanja postoji i prl ravnomJemom obrtnom krtanju. .z! ' -_Y9L:1T ubzanjer't kod Jednoilko promjentjtvog kruZnog k etanja, {_9 nazrvamo velldlnu , koJa fe lednaka proriyeni ugione brzTne I vremena u jedlnlcl tUela.

L.'

E.

- U opgtem slucaju, ugaono ubzanje kod obrnutog kretanjaJe konstantno.

22

--\

A. - Krtanj materljalne tabke moze da bud translatorno i rotaclono, E. - Bzina kod krulnog krstanJa lma uvljek konstantnu vrijednost. ,.ci - Kretanie kome je putanla matriialne tadke kru2nlca je kruzno kretanje , D. - Posto s materllalna ta6ka krede po krugu, brzlna se ne moie raounatl kao odnos puta i vrmena. E.1 - KruZno krstanje s nal6e56a karakterise ugaonom brzlnom I ugaonim ubrzanjem
1e krulno kretanje ravnomjerno, materijalna tabka u jednakim vremenskim intervalima opisul .lednake lukove. - Zu kruino kretanl opcenito vall a = r,^, gdje .le ,p oplsanl ugao. t vrljem

A - Kod-Jdnoliko promjenulvog obrtnog krelanja, ugao rastB po linarnom zakonu sa vremenom. B - Ugaona brzlna kod lednollko promjenllvog obrtnog kretanja kvadratna Ie funkclja vremena. c' - Tangencrjarno ubzanJe kod obrtnog kretanra nastaje kao posredrca dejstva
centrlpetaln sile

ze. Al - nfo

/. , E. I \._7 -;-,. "

28.,

D. - Kod obrtnog kretan,a, tang-6nci,lalno ubrzanje neke ta6ke Je prlsutno I kada je

ra konstantni
adke.

ilgaonog ubrzanla,

bro.ino je jednak

'

| -ugaonabrzlna. 'i C. - Bzina kod kruZnog kretanja ima stalno lsti pravac. q kretanje Je lpak ubzano kretanle zbog promjene ,tt, kod kruZnog kretanja, u wakoj tadkl poklapa se sa I radijusom kruZne pmanle

'F.,

Tangencljaho. ubrzanje nBk ladke tjBla naEtale sEmo pod deJstvom - A. - momenta slle I momnta sprega.

B.

- Prolzvod mase desilce I nJenog rasiojenja od ose obrtanJa daje njen moment ineroijE. - ve6r moment rnercrje ce.imati t'lero ako na njega dleruie ve6r moment sire.
-

Tangencljalno ubrzanje 61ett6a mase kola na nlega djeluj .

1e

obr;uto srazmjerno momentu site

E. - Moment lnercije

dJell6a mase ne zavisi od n1enog rastojan,a od ose obrtanla.

116

117

L1r

29. A -- Moment inrcije nekog tiJela zavisi samo od nlgove mase. ,'8,.,: Osnovna relaclja dinamlke obrlnog kretanJa lma obllk

33' A'
B. C,

\_r,'M=t.a,gdje

je

| - moment lnerc[e tlela, a - uBaono UbrzanJe,a

M - moment slle

- Gravhacronr potencijar u nekoJ tadkr poqa, se mreri radom da se tlrelo iz beskonacnosti dovede u dalu tacku. - Napon gravltacjonog pola brolno le Jednak potencuahoj energrl polja u daroj ta6ki. - Napon gravilacionog polja sq milenla obrnuto srazmjerno kvadratu

C. - Ukoliko

Je

napadna

linUa

slle udalenija od ose obrtanja,

10

sile manji.

le moment

rastolanla

D. - Na povrsint

D. - Moment kollElne

'

kretanja dellni5emo kao proizvod momenta sile I ugaone

brzlne.
-

E. 34.
A. B,

Zeml.je gravttaciona slla le Jednaka rezlni rrela samo na njenlm polovima. - Jedinlca za jacinu gravitacionog pojja je N / kg.

E. 30. A. B.

Ako na obrtno tijelo djluj vanjska slla, onda u opstem sludaju momefit kolldln krstanja mora ostat konstantan.

- Zakonl

klasilne mehanlke prim,lenljlvi su I za kretanje makroskopsklh

iv

tljela velikih brzina i mlkrodestioa - Prema teorlji relativnostl, masa tuela s smanjuja sa pove6anjem nJegove brzine, ..-,. ,, C., - TeoriJa rlativnostl prelazi u klasidnu mehanlku kada brzina kretanja

c. D,
E
35,
viemena.

ok'

$rulnoj cllevl.
povrElnl

- protok kroz strulnu cljev predstavla , zapreminu proteklog ftuida kroz uodonl presjekujedinlcl

' -' -' "'-r

tijlatdi

0.
A. - Jednadlna kontinuiteta se doblja samo lz uslova B. - Zapremlnskl prorok se izraZava u m3 /s.

0.
E,
31. I

- U teorijl relativnosti, dullnq tijela i vremenskl interval lm4u iste vr{jednosti u svlrn referentnim sistmlma.

nestisljtvosti tecnosti.
struJanJa

- Prema relativistiCkoj teorili duztna tlJela ss pove6ava sa bzinom nJegovog kretanja. slle kojom se dva tlela privlaSe, direktno je proporcionalan njlhovim masama, a obrnuto proporclonalan kvadratu nllhovog rastojanja. ugravitaclJe ol se tuela nalaze. iil druglh elemenlarnih pa se eksperimentalno ne Zemljs se znatno

c,
D E

'-

A- i NJu,tnov zakon gravitacije glasi : lntenzltet

nog

B.

-. F = k ( mr C. - Gravitacio - 6estlca. D - Gravitaciona konstanta ima malu vruednost,

moze odredltl. ne razlikule od njegove,

-Konstanta

- Bmurijva Jednadina dinamike frurda, p.mrenrjiva je na sve tednostr l gasove. B. - Ukupan pritisak u fluidu kojl te6e, ne zavlsl od bzlne toka. c, - DovoUan uslov za valnost Bemulijeve lednaclne ie, da je fluid nesilSuiv. D. - Bornulijeva lednadrna u stvarr prorzirazr rz zakona o odrzanju mehanicke energlJe.

E. - Gravitaclona sila koja djelule na tijelo na povrsinl

37.

-.

unutrasnje trenje.

Yl(,qp,m:halj6ka energtja

tuida se ne mijenJa lako u fluidu postoll

32. A.

- B.i\ - Ja6lna gravitacionog

- Tijela ne mogu da se privla6e u bezvazdusnom prostoru.

\-J C

polja u nskoj tadki je lstog smijera kao

A. - Prl strulanju tiuida hidroslail6ki priilsak se ne muenja ako je strulna cijev horizonlalna. B. - Kada Ie struina ci]ev horizonta/na prl strujanju statidki priilsci idealnog fluida u svlm njenlm dilelovlma su isll.

gravitaciona slla. - Ubzanls zemuine ter je jednako jaeinl gravltacionog polla, tj. gravitacionog ubzanla.
.

D. - Gravitaciona konstanta moie da buda prlvlacna i odbojna

c. - lz,Bemulijeve Jedna-ine sliledi da se flujd ubzava iz oblasti niZeg u oblast viseg silatldkog prlilska.
Ukupnl pritlsak u ideatnom ftuldu koji teee, visl na su:enom dijetu Je strulne cil8vi nego na Sirem E. -_ZPI statickog , htdrodinamtdkog ihtdrostatiukog pritiska u ldealnom fiuldu koll te6e Je konstanlan u svakom pres;etuffine clevl
D, -

E.

Jaclna gftrvitacionog po[a koje masl tog tljela.

dJeluJe na neko

tijlo , direkno

Je

srazmjerna

118 119

38. A.
B. C,

E.

je strujna ciiev horizontalna, hidrostatiCki Fritisci idealnog fluida u wlm presjecima su Jsdnaki. - Prl lstlcaniu tednostl kroz otvor, brzlna Je dlrektno srazmjerna vlslnl stuba u sudu, - Viskoznost le pojam vezan za struianJe ldealne tednostl. - Jdlnica za dlnamldku viskoznost Je Pa / s, - Po51o ie vlskoznost posljedica dejsNa medumolekularnlh slla, onda dinamidka vlskoznost lma lstu vrilednost za sve tednostl.
- Ako

43,

A. - Mehanidki talasi kao I eleKromagnetskl, B. C. D.

mogu da se Slre I kroz vakum. Ako cestlce osclluiu duz pravca pros{rania talasa, takav talas s9 nazlva mhanl6klm talaslma -TEnsvezalnl mehanlbki talasi se mogu prostlrail I kroz vodu.
:

- Kroz wa tljela, mogu da se elre oba oblika lastl6nih deformaclja lon gft udlnal ne I tranwerzalne.

E. -

Transvezalne deformaclle se

fluldlma prostlru brte ngo u brrsllm tllellma.

39 A. - Oscilacije
B
C.
D.

nastaiu oblcno pod dejstvom stalne slle orjentisans ka ravnoteznom polozalu,

44

A. - Elongaclle cesllca u mehanidkim transverzatnlm talaslma, su okomlte na

B. -

E.

- Osnovna karakteristlka oscilatornog kretania le da dolazi do pr8laska potenclJalne energiJe tiJela u klnetl6ku I obrnuto. - Oscilatoma kretanja, strogo uzevSi , ne spadalu u periodicn-a kretanja. - Oscilatoma krtanja se opisuju pomodu vetidina kao Sto su elongaclla amplltuda period i frekvenciJa. - Oscllatomo kretanje mole da nastane pod delstvom, recimo, gravitacione lli Blastiane sile.
45 - Ako Je velldlna sile

pravac elrenla def ormacile. Tranwerzalna deformaolle se mogu prosilrati u sredlnama svlh agrsgatnlh stania. - OscllovanJe djeli6a materilalne sredine u Jednom talasnom procesu Je brle nego sto Je bzina njihovog prostlranla D. - Bzlna Sirenja longltudlnalnih deformaclla Je ve6a u vazduhu nego u vodl E. - U lednoJ te istol srBdinl, tranwezatnl poremedal se prostlre brle od longltudln alnog,

40, A.
B.

obrnuto srazmjerna rastojanju od ravnoteZnog pololala,

tada nastalu harmonlJske oscilaclje.

- Harmoniiske se oscilaclje zovu , zato Sto im se amplituda mijenia po

A. - Proetlranle poremedala (lransvee alnog llongltudlnalnog) u elastl6noj sredlne kola ga okruzuje, odvla se trenutno.
B. - Brzlna prenoSnja poremedala u JednoJ

sinusnom zakonu,

C. - Amplnuda se kod prostlh harmonilskih oscllaclJa smanjuJe

c.
u toku vremena.
D.

D. - Elongacila js kod harmonlisklh oscllacij4 u linearnoJ srazmJerl sa silom E.

koja lh uzrokul. - Povra(na sila ke,a vrsi oscilatorno kretanJe harmonijskog oscilatora , na.lveda Je u ravnoteZnom pololalu. - Proste harmonijske oscllacile su one kod kojlh Se elongaclja oplsuie harmoniisklrn funkcijama slnusnom lli kosinusnom funkclJom po vrmenu, - Povratna slla lma uvllek suprotan smjer od ravnoteZnog poloZaja,
- Harmonijske oscllaclje su neprigusBne,ako lm longaclja

E.

ved od prirode elastldns sredine. - Prlroda elastldne sredlne odrazava se na bzinu poremecajasamo kroz zavlsnost od gustine. - Bzlna talasa (transvezalnih i longitudinatnlh) Je ve6a ukollko Je gustina sredin veda.

mllenJa od tadke do tadke. . Belna prenogenla poremedaJa ne zavisl od obllka nl velldlne porsmedaja,

homogenol elasii6noJ sredlnl, se

A, - Zvuk se Slrl I kroz vodu, ail Je transvrzalnl talasnl procs.

B. -

Zvukom se prenose des|cB sredlne, npr.vazduha, od lzvora do

prijemnika zvuka.

ha

kons1. vriJednost.

- Perlod harmonilsklh oscllaclja Je dlrektno srazmjeran sa masom ttjela koJe vrSi oscilaciono krstanle. - Sto je povratna sila veCa ,i period harmoniJskih oscilacija Je vecl. - Matematldko klatno Je isto sto.le ifizi6ko, samo manjth dlmenz|Ja - Oscllaoiie kod matemalCkog klatna se vr5o po pravoJ putanji, te strogo uzevSi spadaju u harmoniJske. - Period oscllovanja matemati6kog klatna je proporcionalan kvadratnom korllnu niegove duZlne.
- Oscllacije matematl6kog klatna su strogo harmonijske, bez obzlra na velidinu 47

C. - Zvuk s ne moz prostkati kroz dvrstatll6la. D. - Nalnlza frekvenciJa, koJu ljudsko uho mole da reglstrule, Je oko 20 kHz. E. - U vazduhu, zuuk je longltudtnalanitalasnl procs. A. - Veza izmedu talasne duzlne

r= c /T.

,bzine talasa-c i perioda T, data

Je

relacljom

B. C. E.

- Da bl talasna duiina nekog talasa blla manla, onda I nlegova brzina mora bltl ve6a.
-

Talasna duzlna

Je

D. - Brzlna prenosenJa nskog talasanog procesa,ednaka

du!lne I nJegove frekvenclJ6.

rastojanje koJe prevali talas za vrljeme od Jecrnog perloda. J6 odnosu talasn

nilhove amplttude, - Priod oscilovanja matemali6kog klatna

Je

istl i na ekvadoru i na polovlma,

- RastoJanJe lzmedu dvaju tadakatalasnog kretanja ,koJe lznosl neparan broj polovine tatasnih duZina

su medusobno

u fazl

720

121

,
.

48.

(,l'i' - Brzina
"b.

ar'uka u vazduhu Je konstantna I iznosl 340 m /s - U lstlm uslovlma, ultrazvuk s prostlre brzs od dujnog zvuka c. - Na razlidila nadlne se prostlru irfrazvudnl, zvu6ni I ultrazvubnl talasl (D; - Zvueni talasl se prostiru kroz sredlne svlh agregatr|lh stanja. E. - Ultraa/uk ss karaKerlg vedlm talasnim du:lnama i.r odnosu na zvuk 6ujne lrekvencije - 6ujni zvuk ss prnosi kroz vazduh, all ne I ultrazvuk. du:lna a/uka je proporclonalna sa njegovorn lrekvencijom. c, - Uho rggistruje zvuk Iste freh/encue i kada se zvueni izvor kre6e i kada mlrule u odnosu na posmatradaD. - lntrazvudnltalasl se ne mogu prenositi kroz Cvrsto tljelo. E- - Prolzvod talasne duline I frekvenclje wudnog talasa Jednak je njegovoj
B. - Talasna

I54 A.
g
d

4sA

i
I I
l

B. c.I D. E.

l;kuh o zldo;;

povecava ako sg DOVeci Fa-' -va zapremina tog gasa

,povedava se I prttisik gasa uslled povBdanja o le odredeno prlilskom, zapremjnom mldkim paramstrlma"

;-

'

ll.

frf}l:i:fr.,P-Vdrjasramu
edene mas idealnog gasa e smanjt za detirl puta gasa za dva pua, pritisak se emperatura konstantna, a na $alnol temperaturi, obmuto je

bzini prostlranla

50.

A. - Pojava interfsrencije Je svojstvena svjstlosnim, all ne I zvudnim talasima, B. - Olfrakcda se ns lavlJa u akustlbkim talasnlm proceslma. c. - Longltudlnalnl talasl ss mogu polarlzovatl, tl . Snelllusov zakon prelamanja je pdm,lenljlv na 2vudne talase, E. - l<roz tednostl se ne mogu prostlratl mehanidkltranwe]zalnitalasl.

iu
ta.

obtiku: F

= k V, gdje je

ka tzapremine dat kolldins ldeajnog

56

s1.

A. - Braunovo kretanle postojl samo u gasovima ali ne lu tdnostima_ B. - Medu molskulama tdnostl d.iluju samo privladne slle I to kada se one nalaze na mallm rastolanjlma c. - Difuzua js poJava kretanja molekula lz podrudja jdn u podrudje druge koncentracije pod delstvom spoljaSnjlh slla. D. - Prema molekulamo - kintidkol teoriji , molekuli gasa se nalaze u neprekldno haoti6nom krstanju. E. - Dlslovanje prlviadnlh slla molekula manlfestuj se iznad rastojanla koja se

renom balonu, prilisak mu sE ne rnijenla,

irn zakonom.
I hiperbotorn u p
p
_

rllsku, proporcionalnale njeg ovoj

V dljagramu.

.stepen CeEliusov, nJegova zaprernina

lednosti.

nazlvalu rad[usom molekulamog dlsVa.

57.

A
B

52

A. - Jedinica za kollbinu supstanclje Je kg. B. - Molkuli ldsalnog gasa mogu lmatl kinetidks nerglje, all ne I potsncijalne.
D. - Prltisak na

- Unulra$nja nrgija nekog tUta,prdstavtla zblr klnefl6k ener, wlh mdlekula. zidove suda nastaj kao posljedica medusobnog sudaranja

j::k"Tf,#ililiil.iJri#uprrstarnolzapremini p!jl!3a1tzts - cidio od $?jgr"?"il.,,"[15,31:: ni"sov"wlt"dnG;;1%'; c --P^'lti:ll1g3l:.'""s."ip'r'"'["h';J-';;ff#if j"",",,1",.n

- lzohorskl procesl su lsto Sto . poveAqniom rdn^^d..-^ __'

lBr:"t:j

prl stalnom prtflsku.

molekula.

E.

Na osnovu molekutarno - khticke teortje, prohllazi da je pritlsak gasa u sudu srazmleran srdnjoJ kinstldkoj nergtji moiekula.
-

_ tr. A c.

- Gej^, Usa-kov zakon onlu$nluu" da povisenjem tmperature JJe9ova zapremlna ostaj konstantna. - ua.ov I Gel _ Lisakov zakon , va:e kako za idealne , tako i za realne gasove
-

apsotutnoJ tempe raturi.

;?"L

53.

A.

tempratule, c. Prl lakom pribli:enju molekuia,dominantno] privladno mectudllovanjs,

D, U gasovitim tuellma opdenito nma medudielovanJa molekula. E Medudjelovanje molekula ima wiik lprlvladnu iodbojnu komponentu_

Termodlnamidka temperatura ldeainog gasa je mjera srednje klneildke energiJe haotl6nog kretanja molekuta gasa, B. - Unutra5nja energija tijela ne zavisi od broja nisgovlh molekula nego samo

medusobno razlikuiu.

Termi6kj koeficilent $irenja I koeficijent pove6anJa pritiska ideahog gasa se doblti iz Jednacine stanja idealnog gasa,

od

D
E.

:lj:J,,9:i'ff:;':,:il':x".il:T""
t,j""t"nt;6i d;'

- Za datu kolidlnu jdeatnog gasa, protzvod prlilska lzapremine podijeljen , apsot utnom temp erat uro-m-1e " I

122
123

59.

A. - Toplota le jsto Sto I energlla tijela,

B. - UnutraSnja energijatijela je neovisna od nJegovog stanla. C. - Kollcina toplote se u Sl moze mledtl I u cal. D, - Kolldlna toplote ie jedan od vldova prllenosa energlje sa Jednog tilela na drugo.

A.
B. D.

- Koaficfent povrslnskog napona mJerl se radom koji lzvrse molekulame slle na smanJenJu slobodne povrSlne le6nostl, - PovrSina u vedem sudu Ce bitl

E. - U prlndpu, mole do6i do spontanog prenosenja toplote I sa hladnleg na topll|e tillo.

C, . Slla povr5trBkog napona le proporctonalna dullnl granlcne llnijs stobodne

povrslne tednostl.
- Sa promlnom tempratufe , koeflcuent

zakrlvuenazb slla povrslnskog napona

60.

A - Povi$enlem tmperature tllela poveCava se I nJegova unutraSnJa energlJa. B. - Unutra5nJa energija koiu posJeduJe neko zagriiano tflelo, ne zavlsl od nlegove mase, (.- - Speclfldnl toplotnl kapacitet je vellClna kola karal(ertse toplotne procsse ali ne I vrstu tilla kole udestvuje u nlo,l, D. - PromJena tempralure tuela moZe se postldi razmJenom lopl, all I meh. rada. E, - Prvi zakon tsrmodinamlk se moie opcenlto lzraziti relacijom : Q = U + A , gdJe Js Q- kollcina toplote, u- unutrasnja energlla I A- lzvrSenl rad.
A. - Prvl zakon termodlnamike lztalaua, zapravo op6lzakon o odrZanJu pretvaranju energlJe
I

E. - Koeflcllent povrsinskog napona nalazlmo kao kolldnlk sile povGlnskog

napona I duilne granldne linlje slobodne povrslne

povr$lnskog napona se ne mljenJa

tednostl,

A.
B.
C.

'

- Voda moZe da kvasl staklo, ali ne i drugatJela - Ziva takocte kvasl staklo. - KvabenJe i nekvaSenJe dvrstih tlela od stan tednostl, u vezi Je sa samo sllama uzalamnog prlvladenJa lzmedu molekulatednosll.
JE slta yzaiantog prlvtadenla motekula tednosfl, manJa od slle prlvladenja molkula tednostl I dvrstog Ujela , tednost kvasl zldove suda.

D. - Ako

61.

E. - Tednost nece lr/asitl zidove

B.

- U bllo kom slstemu , zbir mehanicke ltoplotne energile lma stalnu vruednosl C. - U princlpu moguc J proces prl kome bl se toplota u potpunostl pretvorlla u mehanidkl rad. D. - Samo se mehanldka energua,li, rad moze prewarati u loplotu. E. - Toplota se mole dlreKno, bez posrednlka, prtvarati u mehanldkl rad,
A,

,
67

suda ako Je slla uzaJamnog prlvladenja motekula tednostl i 6rrstog rilela manJa od mectumotekularnih sitJs'amlh molekula tednosil.

A.

- KapllarnostJe u vezl sa pojavom povrsinskog napona.

B, - Ugao kvasenja Je rrlollko

62

- Sile uzalamnog djelovanja molekula manje su kod te6nostl, nego kod gasova. B. - Povrslna tednostl zauzima uvljek horizontalan pololaj. c. - Tedno stanle Je u pogledu svollh sv oJstava tedna faza lzmedu evrstog i

gasovitog $anja supstancl.

D, - Kod gasova se molekull kr6u haotlcno, E. - Meclumolekularna rasto]ania su prlbllzno

dvrstih tijela,

all ne I kod tednosti, ista kod tecnih I molkula

manji, Sto Je manla slla prfuladenja lzmedu molekula tednoql I dvrstog tljela, c. - 2lva, koia se natazl u uzanoJ staklenoj cJevdicl, lmat 6e pwrsinu u obliku udubllenog mentskusa. D. - Kapilamim pola/ama oblasnjava se podtzanje vode u blllkama. E. -Nlvoie6nostl koja kvasl, podiz e ss, a koja ne kvasl, spusta se u kapllarl u odnosu na nlvo tCnos{ u sudu.

63.

A. - Molekull kod tedno$1, ponasalu s isto i na povrshl iu unutrasnlostl. B - Rzultantna sila ko.ia dielul na povrslnskl molekul JE,ednaka 0.
D. -

A. - Kapllarne polav B. - slle povrslnskog

- Prlvladno dejstvo je lade izraleno na molekule u unutrasn.lostl tednosti, Molekul koji se nalazi u povGlnskom sloju lednostl na granlcl sa vazduhom, trpl sllu kojal usmlerena ka unutraSnjostl tednostl, E, - Pojava povrsinskog napona le povezana sa dejstvom mBclumol. slla u tec.
A,

S mogu zapazlti i u clJwima vedeg radljusi, reclmo 1 cm. napona u kapilarl, dJeruJu tangncualno na pov.slnu tecnosti, allJe rezultanta ovlh sila normalna na menlsk slobodne povrslne. c. - Voda mole da sa I penl lspuSta u kapllarima, zavjsno od nlihovlh materijala. D - Vlslna slupca tednosti u_ kapilarl, obrnuto Js srazmferna koeficiJentu povrsinskog napona tednosti E. - Sa porastom temperalure, vlslnatednosti u kapilarl 6e se povsdati.

64.

B.

C. D. E.

- Povrsinski napon se Era^ava preko koeflcljenta povrslnskog napona, kojl Je isti za sve tdnosti. - Kosficijent povrSinskog napona lzra2ava se u J / m2,lll N / m. - Te6nosli tete da pove6alu svoju slobodnu povrSlnu usliied slle povr5lnskog napona sila kol sutangenclJalne. - Sitne kapljice tekudlne lmalu sferidni oblik usliJed poJave povr5inskog napona. - Koeflcuent povrsinskog napona se mjerl odnosom slle I pove6anJa slobodne povrSlne tednosti,

69.

A. - Te0nost

moie da lspara\r'a samo k[u6anjem. B. - Kada teenost lsparEva, nlena unulragnla energla ostalg konstantna. c. - Tednost se lsparava na svakol tmpraturl.
kolt lmalu vCe potencljalne nrg[e, vrSe na ra6un te dnergtie rad, t0 lzlaze na povaslnu I obrazuju pare tecnosil. E, - Brzlna lsparavanja no zavisi od temperature t6nosti,
D.

--ryPlytl

124

125

T
70. A
- Bzina isparavanja je ve6a Sto je manji pritisak gasa lznad povrsine tednostl. B. - U procesu isparavanja tampratura t8dnostl se ne mllenja,

75.
f, $
tl 4

A. - ElektriCni nabol
B. - Elektron

mole da prelazi sa jodnog tiiela nadrugo,

rlciteta u tijelu. olona I eloktrona u liielu' krdu Po kruznim I

Toplota, kolu Je potlebno dovestl iedlnlcl mass teonosti, za nJeno potpuno isparavanie, neovlsna J od vrste te0nosti. - Prillkom kondenzacije, npr. vodene pare, raste njena temperatura oslobadanjem toplole, E. - Spcitidna toplota isparavanja se mJerl u J / kg.
-

c,

c. D,

i
I
il

Naelekrl - U Jezgru ardtrc[im jffi ;:lf

E. - Za.jone moZemo reCl da su

to samo atoml kojl su pozillvno naelektrlsani,

76.

A. B,

-.iJ",i:i'l..:1ni,tfji,:,."5
X

71.

A.

- Kada tBdnost isparava sa povr$ine dovodenJem toplote, onda to prsdstavlja

kUuCanie.

'J:J3:ffJ"ditinasratkorprovodno j

B. -Te6nost kliuda kada pritisak nJene par postane lednak vanjskom prltlsku.

c. .
D.

provode ererdrrdnu struju. iljY::,i::;:^11:::*:l' !e k,usra naere ktri$e, naboi r; ;;;;;;;#;.",""iH1;, po ciJetci njenoj zaprBmlni, #:,i;J:i:tr

post:

c.

- Voda, npr. klluda samo na 100 o C

D. E.

Toplota lsparavanja jedne lsts mase tednostl, veca jo od toplote kondenzacije pri lstom pritlsku. - SmanJenjem temprature tednosti dolazi do porasta toplote isparavania,

E, - Elektridni naboi fljela

- Naelektrisafl neko tijelo znadi dodati mu l/i oduzeil neku kolldlnu elekrona. moie imafl ma koJu *if"0."", e"f,', prolzvolno malu,

77.

A. - EleKribno polie je specitidni,flzl.kt.prostor oko - " - inaeteKrisanog tijela u kome 'sv'!v,'' 'J( se osjeca dejsvo elektrostarldkih
B.

slia.

72.

A. - Plasticna rijela po prestanku dejstva slle trajno zadrz.avaju novositedeno stanJ. B, - Elasticna tiiela kao npr. guma, lmaju izraiene osoblne Blastlcnosti, u bilo kom

;1ilK'5J3.31i:T:iH":j:l'dn

os porja,

sr

uzlmo s

rektrrdnim srn rcama,

c.
v,
E.

c.
D
E

PodrudJu deformaciJa. - Ukoliko tijelo ima veCi modul elastidnosti, znaCl da se vlse detormise pod dejstvom jednB te lste slle, - Prema Hukovom zakonu, mehanieki modul elSitldnosti deformisanog rilela, direktno l srazmieran dutlni tUsla. - Hukov zakon vrijedi opcenito, bez obzlra na velldinu detormaclje.

"i:yffi l$:iffim
- U svakoJ tadkl

smiero''

uraze,, u pozitivno naerektrisanJe, a

polja elektridne slln/ce su normalne na ekvjpotencijalne

-jfli,Hl-

tadkasro naetekrisanje daje homogeno etektrtdno potj u

wojoj

78.

A B

- Slla kojom se privtade O""

73.

- Proces toplJenla se podjednako odvi.la I kod krlstalnih i amorhih tljela. B. - Amorfno tljelo s karakterise strogo odredenom temperaturom topllenja.
A.

niegova unutrasnla energlja, jer mu slabe kohszlone sile. D. - Unutra6nla energiJa jednog kllograma leda na 00 C, Je manja od unutra5nje ensrgil vodg na lstoj temperaturl.
E
-

c. - Prelaskom tijela iz 6vrstog u teano stanje, to Jest toplienjem, smanjuJe se

;tJ:f[i;]fli6.-"

nabola onl nalaze na vedem m8dusoonom rastoJanJu. sila lzmedu dva nabo]a mozl rm"rr samo

rlii:,rrl:lg.erekrricna

manja ukotiko se

pozirvnu vritedno$,

C. - Slla lzmedu dva elktrldna naboja,

Vazduhu.

n zavisi od sredtne u koloj se onl nalaze. -_Yi9" sla cs, pod tstim ustovtma, izmedu dva nabola bltl u vodl nego u erektrrciteta sreklridnih nabora prorzvode vecu siru uzaJamnog

Temperatura topuenia ie lsta npr, za vodu i alkohol.

E' ' Ve6etori6in

79. A. -]<ulono/

74.

A. - Neka tijela se katakterisu disto izolatorskl, a neka provodnlm svojstvima B. - U prirodl ima vise negativnih od pozitivnlh naelektrlsanja.

zakon vrijedl samo za tadkaste nabole ti ako su im dimenzlje mnogo manle oo meJrso6"nog rasoianla "

c. - Postoje dvije osnovne vrsle elektridnlh naboJa

p@ltlvnl i negatlvnl. D - T{ela naelektrisana lstoimenim elelcridnim nabojima se odbijaiu, a raznoimenlm prlvlade. E - Kod provodnlka, elektridni naboji uvilek ostaiu na mlestu gdje su I nastali

oia Je s razmiern a nji hovi m koti6rnama ;ij,f, JiJ::'..:il*:!l11Tab elktrtctreia a ob rnuto srazm1"r" ;' d;J;;ij rilfi ;j:] c. - Jedlnlca za relativnu dlelektrldnu konstantu i" , & i r.f-r. D. - Dlelekribna
.

"

kon$anta stakla le recimo manja od dielektriUne konstanre

E.

Relauvna dteteKriena konstanta je uvjJek manla od ledinice,

126

T I
80. A.
Jacina elektri6nog polla l skalarna velldina, ler lma sarno svoj lntenzltt. B. - Elektron, u nomogenom eleKrldnom polju, kre6e se u smieru eleKri6nog polla. - Sila, kojom eleKricno polje E, djelule na ladkasli naboj kollcine eleldrlctleta q jdnaka je po intenzitelu : qE. D - Jacina lektrlcnog pol,a, kols proizvodl tadkastl nabol, povsdava se sa udaljsnosdu od nlega. E - Sto Je veca koliclna eleldrlclteta koja stvara leKricno polje, manja Je I n.legova vriJednost tog polla u istoJ tadkl,
-

l*
I

I I
Ina, ier, se mierl energljom ko,a Je takode

E' ' Erktrr.nr potencirar se obi.no mjerr

A. B.
C.

u odnosu na proia/ornu tacku u prostoru.

- Rad koji vrsimo u etldfiCnom polju, pomJeraluci taakasti naboi 'na

naelektrlsanla q, sa mjesta poteicijata Vr,

Q

(Vr-Ve).

inp=to potencljd; Vz Jednak je

B1

- Za opislvanJe elektricnog polja kodstlmo se : veKorom iaclne eleRrldnog polja, lll pak elet(trlcnlm potencljalom, kojl Je skalarna vell6lna.

B. -

D. E.

Jaclnu elektricnog polja mlerlmo u N / kg. - Jadina elektridnog pola koie prolzvodl ladkastl naboJ oPada sa kvadralom rastolania. - U prostoru gdje je ve6a JaClna elektridnog polia, sllnice 6e bftl gusde, - Jedno lsto tadkasto naolKrlsanje daje manju Jaelnu elektrlcnog polla vazduhu, nego u vodl na istom rastoJanlu.

"
=,
u

l,:J?l#fliX""t;:j"itli"Y,HJ*:lt"cki
--"_y:llg|?Orl6ni nabol krede se
potenclJala,

- U nkol tadkl kola Je beskorf adno udaUena od naboJa elektricni potncuailma konadnu vrlledno$. - Tadke oko naboJa, koje su podjednako udalene, 6lne elrylpotencualne zapremln6. poria, brolno le lednak porencilarnot
tz tacke vtseg porenciJata, prema tackt

enersiii

nlreg

A. B.

82. A.

- Ukupni fluks elektridnog poua, lz tadkastog naelektdsanla, zavisl od povrslne kroz kolu prolaze sllnlce elsktrienog poua. B, - Ukupnl elektddni fluks iz tackastog naeleKrisanJa Jednak je koll6inl elektrlciteta tog nabola. - Sto je vedi brol silnlca koje prolaze kroz nsku povrsinu, man]i Je i fluks elektriCnog polJa. D. - lzmedu obloga kondnzatora, fluks elelrtrl6nog pollazavisi samo od njegove jadine. E - Ako silnlce nisu medusobno paralelne tada Je elektrlcno pole homogeno.

- Zemua lma pozitivan etefidont - Slobodnt naboj u etelhrtdnom

- Eletdrlcnt potencl]at se mlerl u N

potenclal.

C. u

potenclalu.

iotlu se'iiece samo ako positojl razltKa

D. - U homogsnom elektrlenom poliu, razlika potencllala ne zavlsl_od ladine elektrl6nog pol.la.

- Napon u homogenom olelklcnom pollu, jacine E, izmedu dvlje ta6ke na

ra$ojaniul,Jednakje:E/t.

':-'

- Elekt lut A. B. - Meta c. . Elekt

elel(ridne kondenzatore.
da 6lnl kondenzatorodrCtenu koliclnu

D,

E,

-Etektr elektrl q

- Kondenzator le urBdaj, koji moze da skup[a nabole samo jednog znaka.

83. A-

- Oo stvaranja eleldricnlh dipola, tJ, do polarlzacl]e, moze do6l samo u metalnim provodnlcima. B. - Kao poslledlca polarlzacije materilala stvara se, u njegovoj unutra5niosll, elel(ricno polJ koje ima lstl smljr kao i elektricno poue kole ga je lzazvalo. c - Elekrieno poll rnoZ da poslojl i u unutrasnlostl naelektrlsanog provodnog tilela, kao 5lo l reclmo Fafadslv kavez. D - U lzolatorlma ns mogu postolatl eleKrloni dipoli. E. - Gustlna eleklricnog pomaka u elektrlenom polju jadlna E le jednaka :

88

A
B.

.^5lgllllflt kapacrtet
eleldriclleta

q=(1/C)U.

inapona izmedu plo6a U,

C J takror proporctonatnostt tzmedu kotictne

tJ:

D.

ukoilko je ve6i napon medu ptodama ravnog kondenzatora, nJsgov erektrrcnr kapacltet Je ve6l. - Elektrl6n ora, povrSlne ploca S, na
-.

- DviJe metalne kugle ne mogu da Clne kondenzator.

E, gdje l

e - dieleklrl6na konstanta sredine,

= ukoliko se na procama kondenzatora pove6ava koricrna erektrrcrteta, srazmlerno tollko opadhe napon mectu pldcama. - '-

medu

as/r;

r,i"ilii.'f

124 129

],,1

89.

A B

od jdnog metala zamijene ptodama drugog s promljenl.

c,D.

acitel kondnzatora, povrslne ploda morarno

94 A. -Kada $ruia re6e un

j
l
I
1
.l

E, 90. A. B.

mJeriuF'
adrjusa, vedl kapacitet lma kugla vede gus{ine, n zallsl od sredlne u ko1o,l se ona nalzi.

B. C.

.tetalnlm provodnlclm4 elekrr( ,, u

provodn,cim;;;ffi#;::TJ;::

veoma bEo.

D. - Kada mlerimo iadinL

"
D.

- Da bl smo doblll manju.vrldnost r'|-Fevrserq' kondenzatore kapaclteta, r spajamo u baeriJe, all samo seril5kl ' -"--- Ukoliko tltmo dobiil v6 vriJednosti kapaclteta kondenz. spa.iamo ser|Jskl. veze, ukupnt kaiacttet our"rrf" i" f"on"k zbtru kapaclreta pojedinih - pri serijskom vzlvanju kondenzatora, ukuont rr r rldPofl se rasporedu.ie na poJedln6 serijsiiipoj6n"

E.

potrosade;. - r-''r'J strlje' ampermetar se vezuje seriJskl u kolo sa - /nstrument za mlerenje napon4 zove se galvanomerar.
orcionalnosti

a samo toplotno dejstuo, tj. da zagrijava provodnik kada

-_Hffijfj

u=

Rl.

lzrmBdu

Prikliudenog na'ona

E'

r,oni"niJo?!.-'--v':

- Kotdin elektrrciteta kod seri.lskl vezanih kondenzatora su razrldfte.

orastom struje u kolu. pralctdno moze bftl iednak o, pa j rada

s1

^
B,

-#;ilj:g3.rl,:t

kondenzatorske bateriJe doblja se paratetnim vezivanjem

napona na porrosadu. 31 lektridni otpor provodnika zavlJi-Jamo od

mjerenJu

- Kod parallne veze, ukupnl kapac. baterlje

" J:i[,;.ff fj;:,$:,f " T^:'J.1i:ff#.titJli"j'

92.

pararerno

Je 1g6nsk

u"."nii'r-ono"nzator4 su podj ednak na

zblru pojedtnlh kapaciteta

kondenzatora napon s razlikuje od Jednog do

E. -faraldno veztvanletondenzatora.se

"
97
I

-f",:.,1':! ltT/ivost

Konstantna struja moze da tede i kroz ken6gn2at6 n e k os p rovoon x a. e oil i ul""

r

r,

",

o.o cn

o1 v

ri1

j n os

vrgi kada Je dovedenl napon ve6i od maksimalno dozvo{enog, za po1edine konJ"nlltor", spojpnrh kondenzatora, :It tom serljskom spoju. manjl je od kapaciteta blto

: -t,y;gil;;ii;]i:.;";;.,1?il ::f :.ffi li5rT,".;".#rf"ffi I:

I vodljivosl, spacitidna vodUivost ne zavisj odvrst" lA za razliku od izolatora,
Je veiika. arora je velika, a specifidnt otpor malsn, -

L B. "
D
E,

srlJskl spolenlh kondenzbrora, istog hapaciteta,

-_H::l*S;"rrJskt
- Enrgija struje, - Posto se

spojenih kondenzarora tma t$u vnjedno$ na wakom

rojno jednaka radu Evora elekrldne plo6a kondenzatorapolarizuju

da lrenutno

vodtjivosl.
E.
-

t specifidnog otpora, predstavtia njegovu specifibnu

Specifidna provodnost se mjeri

u o -a,
nJegovol duzini,a obmuto proporclonalan

e proporclonalan

kroz 6161s1n" provodni ke. ielektronl, a protonl ne mogu. ljwamo svako usmJ6rno kretanje

B.

I
!!

E. - Konslantnu
130

stru,u mosu

oatrpuolol'Jclli

ilffj",":j?.Jr,#;fi:,:il:

"
D.

E.

vodnika zavisl od irrtenzitsta $rule, ail samo preko verikog lntenzireta kroz metarnr provodnik, niJffil],;$,struje smanjuje se - Pored dlmenztja, vrste m otpor provodnika - otpor metatil;;:;;Jft"rlala, zavisi i od temperature ika se smanjuje sa porastom temperature,

131

99

A. - Sa porastom tempratur, otpor nekih materljala moze da se smanjuJe.

- Na temperaturama bllsklm apsolutnoj 0, otpor provodnlka se znatno povecava. c - Za melalne provodnike vrijedl pribliZno linearna zavisnost eleldrlcnog otpora od t6mperatur D, - Supra provooljlvost ie osobina, da se na nisklm temperaturama dobifa vrto mala vodljlvosl provodnlka.
B

-g:pllTgl
DE.

- Rednlm vezivanjem struJnih provodntka, otpomo$ s smanjuje, tf. provodno$ povecava, - ElKrldna struja u seruskl vezanlm otporlma lma istu jadlnu.
manJt oct poJedinacnog,

gva-ssrtlskl spolena opornlka, tsle otpornosil, dva puta

u

Je

. Elektrldnl napon lma uvlek istu vriJednost na svlm otporlma

serilskoj vezl. slla se smanjuje.

E. - Speclfldna otpornost se mJerl

u l(t.rr.
I

- Ser[sklm vezivanfem, vlSe otpora u kojo sa lzvorom, njegova eleKromotoma

100. A. - Rad konstanne strule I u nekom provodniku e ektri6ne otpornosti R jednak ie 2.

Rl

I 105.

nekom provodniku, srazmjerna je vremenu protloanla te strule. c. - Jedinlca za mjerenJe elektrldne snage mo:e da bude i kwh. D. - Ako u nekom provodnlku lntenzltet struje poraste za dva puG, elektrldna snaga 6e porasti za detirl puta. E. - U provodnlku elektrldne otpornostl R, na dijlm kalevlma vlada razlika potencijala U, rad elsKridne struje jednak le : U'lR.
B. - Snaga konstantna struje u

A. B.
C. D. E.

- Provodulvost elektrolna, ie u princlpu ve6a nego kod metala - U rastvorima soll, baza I kiselina, su glavnl nosloci elektrldne druJe, lonl. - Noslocl strujs u elskrolhlma se kre6u znatno br: nego elektronl u mlalu. - Protlcanje struJe kroz eleKroflte, zove se JoS I etektrollza, - Uronlmo li ctvlle etektrode od lstog metala u etektrolft, izmedu ntth 6 s polavhl razlika potencllala.
- Galvanski Clanak nastale, kada rclmo dviJe elektrcde od clnka, stavimo u rasNor sumporne klseli.le.

'
:

106

A
b

101. A

- Eiektrldna brolila korlstlrno za mJerenle snage slektridn struje. B. - EleKrldna energlja se moze pretvarali u mehanidku, ali ne va.Zl I obrnuto, - Kolldina toplote kola se razvlja prl prolasku konstafltne struje kroz provodnlk je propcrclonalna vriJednosti otpora, kvadratu Jadine struje ivremena nJenog
protlcanJa.
D, - EleKridnu E, - Elektrldnl

ii

j.; ni

li

snagu mo2emo mJeriti pomo6u voltmetra. motorl se korlste za pretvaranJe mehanldke enetglje u lektridnu.

- Elektrollt moze da bude I nekl hemuskl elment, rastvoren u vodl. - Destllovana voda, npr. ne mole da provodi elekrlcnu strulu. D, - U raslvoru kuhinfske ioli u vodl, natrijumovl Jonl C s krEtati prema anodi, a lonl hlora prema katodi. E. - Olovnl akumulatori.spadaJu u sekundarne izvore strule, zato go su u stanju da, hemiJsku energfiu pretvore u elektridnu, all ne lobinuto.

j
l

ii
rj '102. A, - Prvl Klrhofov zakon se odnosl na serilsko vezivanje provodnlka u

ro, A.

strujnom kolu.
Kada se vise struJa spaja u nekom 6vori5tu, onda zbir dolazedlh struja mora birl Jednak zblru odlazecih struja. c. - Paralelnlm vezfuanjem provodnika, ukupna provodljivost se smanjuJe, D. - Kroz paralelno vezane provodnlke, struje moralu blti lednake.
E

Elektromotorna slla galvanskog 6lanka, zavlsl kako od sastava etektroda eleKrollta, tako lod razmaka plo6a i njlhovlh dlmenzlja. B. - Sa akumulatoalma dobilamo nalzmjerldnu strulu, - Kolldlna energiJe akumullrane u galvanskom elementu zavlsi pryenstveno od vrste elektroda I eleKrolita,
-.

D
I

- Da bl smo od dva otpora dobill vedj, moramo lh vezati paralelno. - Recipro6na vrilednost ukupnog otpora, paralelno spoienih otpora, Jednakaie zblru reclprodnlh vrlJednostl tih otpora. - Ukupni elektrlonl otpor n paralelno spolenlh otpora RJednakJe : nR. - Elektromotorna slla lzvora u zatvorenom strujnom kolu, mo2e da bude manja od napona na nekom potrosadu, - Ako elektromotorna sila lzvora niJe prlkljudena na potrosad , tada je njena vrildnost mania od napona na njonim krajavha - Zblr svlh elenfomolornlh sila u nekom zatvorsnom slru]nom kolu, iednak ie 0.

lsta. - Voltln elemnt nam sluzl da elektrldnu energUu pretvorimo u hemiJsku.

spojho paratetno, tako da,m se potovt poktapaju, ItTg^911,1:l::lllllUlatora uKUpna elKromolorna slla ostaje

103.

A B
C.
D,

08A - Feromagnetnl
B

odrlavaju magn6tidnost.

materljall kao npr. Zljezo, jmaju osoblnu da trajno

nst Jer samo na kratko pokazuje cajem drugog magneta

gnetskog polja nazfuaJu se spolja5njl

D.

E,

E.

lstoi -,!1,\ rz sle

se privtade I a laznolmenl se odbla,u. potia, korlsre se magndske silntce kofe lzlaze , a ulaze u juZnl pol,

133

I,,1

109.

A. - {tal
B.
G.

D. E.
110.

feromagnetskog materiiala, u kojl ulaze sllnlcs, postaje takodo sle$Srnl pol, a tqmo gdJe lzlaze, lulnl pol, - tylagnetske sllnlce ne plolaze kroz magnet. - Svqka magnetska sllnlca se zatvara sama u sebe, Sto znadi da nema ni podetka ni krala. - U pro$oru oko magneia, postojl specitldan lizldki prostor u kome dlelulu magnstske sile i naziva se magnetsko polje, - Magnlske 6llnlc oko nekog magneta su meclusobno paralelne.
I

'1

14. A,
B

c.
D. E

u
1

koJoJ

se ovaj natazi.

A.
B.
C.

D.

E.
1

- Frhoda magntizma se obJasnlava kretanlem protona u atomima. - Elektdenom strulom s proizvodi magnetsko polje. - Msgnetska lgla postavliena paralelno sa strulnim provodnlkom, n pdkazule ntkakav otklon. - Elementarni magneti kojl proizvode magnetsko polie, za razliku od dijamagnstskth, postoJe samo u magnetsklm matrilallma, - Promlena temperature ne utlde na magnetska svojswa feromagnetsklh
matsrUala.

15.

A.
n

-Velidina I pravac magnetskog polia ne muenja se sa promjenom oblika provodnlka, B. -Na vedlrh rastoJanjlma od strujnog provodnlka, de bi[ vCa magndska lndukclja.

D.

11,

A.

- Krdanle elektrona oko jezgra, predslavla malu elementarnu struju, kola siJara magntsko poljo.

B. - Nekl teromagnetski

matrijall, kao 2elezo I nikl, na odre(Ienlm tomperaturama prevaraju se u paramagnetska tlJelaC. - Protonl, za razllku od elektrona, ne mogu prl kretanlu stvaratl magngtsko polje D, - Broi magnatskih silnica koje prolaze kroz Jedini6nu povrsinu, pred$avlja . magnetskl fluks. E. - Osnovna karakterlstika magnetskog polja, le magne,tska lndukcua, koJa se deflnlse kao prola/od magnetskog{luksa I povrshe.kroz kolu prolaze 'magnetske silnlce, - lif agnetski fluks se m]eri u T, a Indukctja u Wb, lndukciJa Je uvljek lednaka u svakol ta6kt polla, - Porastom magnstsks indukcije, kroz neku povrSinu, rasje magnetskl fluks. - Magnetska lndukclja se u Sl mole Joi mJeritl i UWO/ m', - Za razllku od eleKridnog, magnetsko polje je Uvljek nehomogeno. - Magnstska indukoila je vektorska veliEina koja u svakol tadki ima pravac okomit na pravac magnetskih sllnica. - P{eko magnetske indukcije, moiemo izradunatl sllu kojom magnetsko polie djqlujs na struinl provodnik, atl samo kod sralnlh magneta, - Fromienom smjsra struje u strujnom provodnlku, magnetska lndukclja se

116. A B.

.|{omogeno magnetsko Folje, mol.e se prlblilno doblti u unutrasnJqstl

dugaekog solnolda malog pre6nlxa.
u S,

mo:e se wiiek prikazati kao BS,

o.
D.

a [rm2). o pole ne dlelule, ako se kre6u normalno

E. - VeCa

magnetska.indukcla de se stvarati unuta, solnoida, kroz kojl tede strula ako l oval lspunlen vazduhom, nego u sluEalu kada le lspunjen Z6l1ezom.

1e

A.

c.

B. - Magntska

17. A.

D.

E,
113.

Ja6ina mag. polja za razllku od magnetske lndukclJe, n[e velrtorska velielna. B. - Magnetska lndukcija solonolda se nede promilenfti ako se on raslrgne. at - Jadlna magnetskog potia zavisl od sredine u koloj se strujni spro/odntk nalazi.
D- - Intenzltet, Ill Jadlna

A.
B. C.

magnetskog polja je velidlna koja je srazmjerna magnetskoj lndukciJt. E. - Jadina magnetskog polja se mjeri u T / m.
1

18. A. - U oblasuma gdje je magnetsko polle konstantno,

sllnlcama kru2nog oblika.

B. - U

moiemo ga predstaviti

D. - Elal(romagnetska sila, kojom

mngnetskog pola

ne

mijenJa.

neko magnetsko polie lndukolje B djeluje na strujni provodnik, duzhe L kroz koji tede struja lntenzlteta I jednaka ie pO htnzitetu : F = Ll B, samo ako le provodnik okomlt na pravac
d.ilule silom

E. - Msgnetsko polj
134

lna naelektrisanla kola miruju.

homogenom magntskom polJu, magnetska indukciia Je lednaka u svakoj tadkl. . o, Ako u solonoid ubacimo Jezgro gvozita broj mag. silnlca se znatno povedava D. -.sto 1e veca retativna magnetska permeabilnost nekog materijala,to on ima losIJe magnetske osoblne. E, ..Relatlvna ma.gnetska permeabilnost, kao irelaltvna dleleildna konstanta, je brol kojije uvije< veCi od ledinice.

19.

A.

- Jadina

magnetsl(og polla u centru kruZnog provodnika je upravo srazmjerna

njegovom poluPreCniku' B, -VeCl bloi navojaka solenoida, prl Isioj duzini dale srazmJerno vedu jadinu
magnetskog Polia.

123. .A. - Ako promJenimo povr5inu okvlra,od metalne Zlce u magnetskom pofu, kroz nlega 6e protedl eleKricna srula

B.

C.

D
E.

-Relattuna magnBtska prmeabllnost izraiava se u Tm/A' -Odnos magntske Indukciie u vakuumu' i reclmo' ieljezu, daie nlegovu retativnu magnetsku permeabllnost -Relatlvna magnelska permeabilnost, nekog riraterliala pokazuie kollko je magnetsko po-lje solenoida sa jezgrom od datog materliala jace od magnetskog polja solenoida, islih karakterlstlka bez Jezgra'

moie u prlnclpu prola/estl pomodu iednog magneta I solenoida. C. . SmJer lndukovanog napona se odreduie pravilom l[eve ruke. D. - Zakon elektromagnetske lndustriie ustanovlo le Lenc. E. - lndukovana struja u provodnlku ne mole se polavitl uslljed toka
- Elektridna struJa kroz nekl provodnlk se

sopstvene slruje.

124

A. B.

- Smljer

120. A. -Kada u magnstskom poliu lmamo struini provodnik, na nlega uvlJek dleluJe sleldromagnetska slla, B, -EleKromagnetska slla dieluje na provodnik samo ako on leii okomito na

c. o.
E,
125,

magnetskoj silnlcl.

c. - Dva paralelna strujna provodnlka, kroz koje lekustruie, dleluju Jedan na

drugi l6ktrom agnetskom silom.
D, E.

lndukovanog napona I struje, odreduje se po pravilu kole Je dao Faradei. - Kada s prekinB slrulno kolo, vrliedno$ struJs se trenutno smanjule na 0. . Kod konstantnih struia se ne moZe polavltl elekrromagndska lndukclla. - PromJena magnetskog fluksa u nekom namotaiu, u wemenu, lzazfua lndukovanl napon na nlegovlm kraievlma. - Vrijednost lndukovanog napona srazmJema le'veliclnl fluksa u namotalu,

- Ako kroz paralelne provodnlks teku struje u suprotnlm smJerovima, onl se

A. - Vrljednost lndukovanog napona

privlace, a u lstim odbllalu,

- Za odre(llvanJe smierd elektromagnetske sile, koristl se pravilo svrdla'

namotaja.

u kalemu, ne zavlsl od bro,la njegovlh

l-

B.

121. A. - Elektromagnetska slla, kola djeluje izmdu dva paralelna provodnika sa strujama, siazmjerna je proizvodu lntenzitsta slruja u njlma, a obrnuto srazmlerna nJlhovom medusobnom rastoian.lu.
B.

- EldKromagnetska slla lzmedu slruinlh provodnika ne zavlsl

- U nekom kalemu, napon 6e se uviiek lndukovatl ako u niega unesemo gvozdeno iezgro. C. - Indukovanl napon I Indukovana struja, suprotstavualu se uzroku wog nastanka. O. - lz zakona eleKromagnetske lndukclJe, sliledi da le Jedan voft lednak tesla puta sekunda. E. - Vrligdnost lndukovane ems u zatvornom srulnom provodnlku srazm.lerna brzinl promJene magnetskog fluksa kroz njegovu povrSinu.

JB

od nllhove du:ins.
- Kod odrdjvania smiera magnetske lndukcije, kolu stvara strujni provodnlk, korislimo pravllo desne ruke, D - Na osnovu elektromagnetske sile, detinise se Sl .Jedinica za Jaclnu slrule, E, - Oelwo magnetskog po[a na strujni plovodnik se poiadava, kada se on nalazl u nekorn dieleKrlku,

126.A. -PromJehaJaclneeleklricne$ruleuprovodnlku,nemautlcalanazaworeni
provodnik u nlegovol bllzinl.

B.

- Na osnovu zakona eleKromagnetske lndukclje, vldlmo da se elektrldno polJe moze prolzvesti promjenom magnetskog polia.

C. - Mehanlckom

anergljom ne mozemo lzazvatl lektromagnetsku lndukclju.

D. - Elektromagnetska lndukcua jq povezana sa lransformacuorn energlie.

122.

A.

- Pomodu elektridne slruJe se moze proizvesti rnagnetsko polie, all se magntsklm poliem n moZe proizvesti elektriCna struja' B. -1(oz neki kalem moZe teci struja i posliie iskljudenja lzvora, ali samo uslijed eleldromagnetske indukclje. C. - Kod elektromagnetske hdukclie dolazi do izraZa)a promiBna magnatskog fluksa. D. - Promlena magnetskog fluksa kroz neki ram od Zlce, moZe dodl i usllied njegc^/og zakretanja. E. - lako se provodni rarn okrece bde u magnetskom polju, magnetskl fluks ipak zadrlava konslantnu vriiednost.

E
127

- lnduktivilet provodnlka se izraiava u T, - Na zakonu eleldromagnetske lndukcije se zasni\ra rad ganeratora nalzmJenl6ne strule. - Svakl provodnlk lll nafiiotal ima u manJoj lll veCoJ mlerl induktivltet,
-

A,
B.

sem blfilarnog Ako se prav provdnlk krede u magnetskorn po|u, u niemu se ne mole Indukovati napon, ako okomito presljca sllnloe' D. - U provodnlku kroz koll teCe elektrlEna slrula, uvuek se javlia samolndukcJja E. - lndukllvitet nel(og kalma, direklno j $razmJeran broiu nJegovih namotaja.

c.

136

137

]],r

-----

12It_ A

- Ako pova6amo duZlnu solenolda, pri istom broJu namot4a, porast 6e mu

133'

llnduktivltet
B. - UbacivanJem

- Medusobna rndukcrla se najde*.e korlstr kod tmnsformacrje narzmlenibnih strula i napona. vl5l napon. eloktrldne slruje se moze wgiu samo sa nizeg na

ieleznog Jezgra u namotajur Induktiwet mu se ne milenja.

B. -Trans,ormaclja

c. - Indukovana elsktromotorna sila moze da nastane u kalemu, ako se u

njgo/oj blizlnl nadle drugl kalem kroz koji te6 promlen|lva strulaD, - Energlja magnelskog polja provodnlka, kroz kojl tede strdja, obrnuto Ja

srazmlema njegovom lnduktvtteu.

E.

- Kollko poraste slIuJa u provodnlku, za lslu vrijednost Ce porastl I n,legova magnetska energlja.

E.

- Naponl_u primarnom lsekundarnom navoju su medusobno obmuto proporclonalni broiu njlhovih namotaja- Da bl se u sekundarnom namotalu dobjla v66a struj4 njegov brol namolaja mora blti vedl od prlmamog. - U transformatorlma se energlia prenosi sa primara na sekundar, promjenom magnetskog fluksa, naJ6eSCe t<ioz vazOun.--

1?3. A. - Napon samolndukclje, proporclonaian je.ladinl struje u provodniku,

B. -

Medusobna indukclja dvalu zavolnlca, zavlsl od omjera njlhovlh induktlviteta, t34, A -, U kolu nalzmjenidne struje olpor se nalazl na isti nadin kao I kolu
KOn$8ntne struie.
B, - Karakterls,ka

- Energua magnetskog polja jodnog k6lsrna, opCenlto ne zavlsl od broja

nlegorlh namotaja D, - Prlllkom iskljudenla slruje, struJa u kolu se za kratko vriJemo poveda, zbog efeka samolndukclj6, E, - I konstantnom strujom se moze izazvall struja samolndukcile.
130.

u tazl.

ahrvnog otpora kod erektridne struje je da srruja i napon nisu

- Za kolo naizmjeni6ne struJe koje sadrzl samo akivni otpor wuedi Omov zakon, kao i za kolo konstantno strule.
D.

- Strula u nekom ramu koji se obrde ravnomjerno u magnetskom poUu

ima stalnu vr{ednost. B. - Nalzrnjenldna struja se vlada u p.lnclpu po slnusnom lli koslnusnom zakonu u vremenu. c. - Osnova za proizvodnJu naizmjeniene struje ie samoindukcija. D, - Struia I napon su u fuzl kada im se maksimalne vrijednostl poJavljuju

- Kod.aktlvnog otpora u kolu nalzmjenidns struje, Omov zakon vail za efektlvne, ali ne I za lrenutne vrljednostl nupon; i

E. - Faktor snags u kolu nalzmienidne struJe, samo sa aktivnlm Jednak Je 0,

"tal"

otporom,

lsto,/remeno.

135'

A'
B. C. D. E.

E.

- Ako le napon na kraievlma provodnika sinusna tunkcua vremena, a $ruja u provodnlku koslnusna, mole se redi da su te dvls naizmjnldn vsllbln

- U koru-n-aizmrenidne strure, karsm predstavrja vrro mari otpor, a kondenzator vrlo vellkl otpor.
-.

pomJerene
13'1.

u tazlzat14,

U svakom provodniku u kolu naizmlenidne struje, javlja s6 bar malo lnduKlvnog otpom.

A, ' lcutne

frokvencile naizmjenicne strule izrazavaju se u Hz. B. - Nalzmjenidna struJa sB prola/odl na princlpu loktromagnetske indukclje. C. - Ude$anost naizmjenlcne strul mleri se u rad / s, D. - Frekvencila naizmlonldne struJe Je srazmlema njenom periodu. E. - Amprmtar u kolu nalzmlenlbne strujs pokazule nJenu makslmalnu vrijednost

- Induktivni otpor se javlja lsktjudivo u zavointcama, - Ukupnl otpor u kolu naizmlenjdne $ruje, opdenito se mtienla sa ftekvencijom. -.Kapaitlvnl otpor u kolu naizmjenidne struje, uslovllava taznl pomjelaj lzmedu struje i napona za polovinu periodi.' -

132. A. - Makslmalna vruednost napona gradske mreze Ehosi oko 220 V, B. - EfeKlvna vrijednost strujs dobiJa se poredenJem njenog magnetskog dejstva sa Jednosmjernom strujom. c. - Efektivna vrilednost naizmjenibne struje le oko 70% n)ene makslmalne
D. -

136. A. - lnduktlvnl otpor jednog katema, isto induktivnosti, opada obrnlrto srazmJsrno sa frekvencijom strulo.
B

- I u dlsto induktivnom otporu mo:6 da dode do oslobadanja toplote.

vrljednostl. Snaga naizmjeni6ne sruj je iednaka proizvodu maksimalne vriiednosti strule I napona E. - Kod toplotnog dejstva naizmjenicne struje, vaZan Je faktor snage, koil predstavlja kosinu6 faznog ugla lzmedu slruje i napona.

:y_l razl :lll_"]r_.j9nidn U odnosu na napon

D. -

struie sa tnduKivnim orporom, struja zaostaie u za 1 / 4 prioda,

lGpacltlvni otpor u kotu naizmjenldne struJe, poveeava se porastom nJegovog kapacitda. E. - Kapacltlvni otpor se mjeri u F.

138 139

T
i

srazmlerno rasle 137. A, - Porastom induktivnosti kola naizmien16ne struJo,

njegov induKlvnl otPor. B. - Ako je napon u kolu naizmlenidne strule sa aKlvnlm otporom funkcija vr'emena, struja Je koslnusna funkcila' c. - Naponl na kapacitivnom I lnduKlvnom otporu su rnedusobno u tazl' ako su ovl redno vezanl u kolo nalzmienicne struje' ne vati D - Kada su u kolu redno vezani aktivnl I induKivni otporl tada Omov zakon za kolo naizmJenldne struJe. I E - lmpedansa kola nalzmlenlcne gtruJe sa redno vezanlm kapacilivnim aKivnlm otpolom nalazl se.lednostavnlm zbjrom ova dva otpora'

'141. A.

B. - Dllamant, npr.

-Tlpidan predstavnlk kristahe resdke vezane kovalentnim vezama Je NaCl. spada u Jonske krlEtalne resetke. \.. - Kod metalnlh krlstalnlh resetkl, u Cvoror'ima re$etke se nalaze neulralni aloml mstala. D. - Op6enito uzevsl, slle mBCIu destlcama u kristalnoj resetki mogu biti samo prlvlaUne. E. - VezlvanJe molekula u hrlstahlm resetkama, obJaSnJava se na bazl dtpoh
teorl.le, to jest swaranlem eleKrlCnlh dipola.

138.

A. - Kod trofaznlh strula, fazna razlika lzrneclu poledlnlh struja lznosl 90o' B, - Vezom trofaznih slrula u zvljezdu, napon gradske mreze izmedu poledinlh
faza imavriiednost od 220 V-

142. A. - Provodnost poluprovodnika, uslovlJena le samo kretanJem Suplina B- - Vlastlta provodnost kod poluprovodnlka, je uslovliena kldanJem veza eteKrona pod utlcalem spolasnje energlle, npr. svJettosne, C. - Prlsustvo primjesa u poluprovodnlclma, smenluje nJlhovu pro/odnosi. D. - Kretanja SuplJina qpoluprovodniclma, uslovl|avalu negatlvnu provodnosl. E. - Poluprovodnlcl poslalu provodnl tek na znatno vlslm lemp. od sobnlh-

C. - Savremene elektricne masine

D. E.

naJdeS6e rade na prlnclpu obrtnog magnetskog Pol|a' - Obrtno magnotsko polJe.ie otkrlo I uveo Edison' - Kod trofaznih motora, eleKridna anergija se dobua utroskom mehanldke

1, A. - Na vrlo niskim temperaturama, poluprovodnlci postalu vrlo dobrl provodnlci. B, - Poluprovodnlckl elementl, kao npr. dlods ltranzlstorl, Prave se od homogenlh

energlie.

poluprovodnika, tJ. Provodnika n- Ill p- tlpa. - Od germaniluma, doda/anJem odgovaraludlh prlmJesa, mole se napravitl , poluprovodnik p- tlpa ( +provodllvostl ), lll n'tlpa ( ' Provodulvostl ).

D. - Kroz nski polupro/odnik, strula moZe te6l samo u Jednom smlieru. E. - Sa poluprovodniclmase strula moze proizvesll I pomocu svjetlosli.
139.

A. - Svojwo

svakog kristalnog tijela je izotropija'

144.

B..NekakrlstalnatijetaimajuosoblnudaimseeleKrlcneosoblnem|lgnjalu
promlenom pravca.

A. B.

- Elektridnlm polJem se mo2e prolzvestl magnetno polJe, kao u sluoaiu

c
D.

E.

- Pollkrlsrall se sastoje lz velikog broja razllcho orljentlsanlh monokrlstala, Pa su stoga anlzotroPnl. - I amorfnatlJela pokazuju svoistvo anlzotropije. - Amorfuo tijelo ne more priiedl u kristalno.

oscllatornog kola. - Kad Je kod oscllatornog kola kondenzator napunJn, magnetsko potl u zavolnlcl lma makslmalnu vrllednosl'

C. - Eleldrlcne oscilaciie u prlnclpu, ne mo2emo poredhl sa mehanldkh'

Jer kod nllh nema prelaza potenclaln u kinetldku onsrgiju I obrnuto. D- - Oscilacile u oscilatolnom kolu, mogu datralu beskonacno i bez

spoljaSnje pobude.

E. - Sopsvena
140.

trkvenciJa eleKridnlh oscllaclja u oscliatornom kolu, srazmlBrna le Froizvodu induKlvheta I kapacltlvnosti kola'

A.

koji neprekldno oscllulu oko ravnoteznlh polo2aia' - destice koje se nalaze u kristalnoj resetki, posjeduju samo kinetidku energiju usliled trrnldkog kretan.ia C - Intenzitt oscilovanja destica u klistalnoj resetkl, ne zavisl od temperature tlila. D - Krlstaln resetke sbdrZe samo neutralne cestlcB u svollm dvorovlma' E. - lzmeatu iona motala u kris'talnlm resstkama vladalu lonske veze'

- U Cvorovima Prostornlh kristalnih reSetki nalaze 3e atoml ili grups aloma' 145. A. - Elektridno polje u provodnlku mo2e da se Skl neovlsno od magnetskog poua.
o

- Magnetsko polje ss Sirl oko provodnika odredenom bzinom koJa zavlsl od nlegove ladinB. c. - Elektromagnetskl talas predstavlia proces Slrenja elektromagnetskog pol|a, koJe se perlodidno mlenla. D - U prlnclpu, elsktromagnetske talase moZemo dobttl I pomo6u jBdnog provodnog Stapa koji se nazlva dlpol. E - Eleklromagnetskl talasl se mogu dobiti I pomoCu kdema I Plo6astog kondenzatora.

140

141

146, A. .Pravcl magnetskog ielektrldnog polJa leKromagnetskog talasa so

melusobno poklapaju. B. -Svaka oblast prostora, koJaJe sjadlSte promieniivog magnetskog Po{a, takode Ie sldl$te lektrldnog polja" prouzrokovanog varlJaolJom magnetskog polja c. -EleKromagnetskltalaslse mogu prostlrati I kroz vakuum, ali blzlnama manJlm od brzne svletlostl. D, -Veldor magntskog polia kod lektromagnetskog talasa je u Pravcu
E.

il ii
I

.i

151, A, - EleKromagnetsko zradenJe se mote prosflntl lkroz vakuum, B. - Rntgentsko zralenfo se moZe tumadttl I preko fotona c. - Fotonl su 6estlce, ali samo vidllive wletlosti. D, - Svakoj frekvenciJl elektromagnetskog zradnJa odgwaraJu fotonl,6ije su energile proporcionalne sa {rokvenclom
E

,l

- Svletlosnltalasl lmalu elektrtcnu, alt nemaju magnstsku komponenu.r 6lektromagnetskog polJa

prostiranJa talasa. -Za razliku od svitlosnih talasa, elektromagnetskl se ns mogu odbljati. -Tesllne struje su vrlo visoke frekvenclie uslljed vdo visokog napona na primaru transformatora.

152. A, - Za obja.Snjenje fotoelektribnog efekta se kori$i strogo talasna

predodlba

o wjetlostl.

147.

B. - Kvantno tumadenls

loplotnog zradenla, prvlje dao AjnStaln, c. - Svjetlost moiemo posmatrati kao roj fotona, dlje energlje ne mogu imati
bllo koju vruednost
D.

struje mogu bltlvrlo opasne po Zlvot. -Tsline strula protluu uglavnom po povdinl koz covjeciieg tijela, te imalu znadajnu prlmjsnu u mdlclnl, D. -Tesllnim slrujama se mol.e upaliti nonska cijev, ali samo kada Je velemo provodn icima za transf ormator. E. -U Tesllnim transformatorima se odvljaju neamortlzovane elektri6ne oscllacije.
B. -Tesllne

-Zarczllku od frekvenclle, fotonu se ne mole prlpisati odgovaraluCa masa.

Svaklloton lma i odre(leno naolel(1156n;u koJe J,1dnako elemenlamom naelehrisanJu.

E. -

53.

A. B,

- stvaranj sjene nekog predmeta prostiraniu svJetlostl.

ukazuj. na predodzbu o pravolrnuskom

148. A, -Teslin ransformator ima veliki broj namotaja u primaru, a mali broj u sekundaru. B, -Frekvenclja Teslhih strula jE oblcno oko 1000 Hz, c. -Pomodu TesJlnog transtormatora s mogu proizvodtll elektribne oscilaciJe, ali ne I elektromagntskltalasi. D. -Za rad Teslinog transformatora, valnu ulogu ima vamibar u oscllatornom kolu, njegovog prlmara. E, frekvencija elektridnih dscllaciia kod Tesllnog transtormatora se ne moZe mijhlati, zbog konstantnog broja navoja u prlmaru. 149. A. -Svjtlost lma talasnu prirodu, all ne sPada u elektromagnetsko zrabenie. B. -Za':azl\ku od lektomagntsklh talasa, svltlost sE prostire brle. c. -svjetlosl s, za razliku od radlo talasa, ne moze Prostirati kroz vakuum. D. -lzvor svjtlostl mole biti svako tlelo, ali samo ako ga zagrlismo do vlsokih

C. D.

E.
154.

- Nekl sfektl, kao npr. pomracenje Sunca i Mleseca, ukazulu na postojanie svJstlosnln zraka. - U fizldkom smlslu, svJeilosnl zracl lpak n postoje, samo se wod kao pomodno sredstvo za razmatranj zakona geomtrijske optike. - Svlelosni zraci se ne prostlru lstom bzinom kao isvjetlosnt talasi. . SvJetlosnizracl mogu biti samo medusobno paralelni. - Pfavac koji je normalan na pravac prosilranla wJtlosri, predstavlla svletlosni zrak

A.

B. -

Pomodusvjetlosnlh zraka mogu se obJasnhl svJeilosne polave, kao npr,

dtf rakcija

svletlostl,

c. -SvJetlosnl zraci nekog svjstlosnog snopa, prosilru se nzavlsno

jedan od drugog.
D. - Svjetlost s moze odbllati

iamo od ravnlh povrsina,

tsmperatura. E -Svjetlost se moie shvatitl dvolako: kao talasi I kao 6estics, I korpuskularnu prlrodu.

u. lmaiu lalasnu

15s A - Zahvaljujudl odbi.ianju, ml vldimo predmete oko ssbe, B - lndeks prelamanja neke srdine, prdstavlja odnos bzine svjstlosti u
toj sredinl lvakuumu. - Indeks prslamanja Je obavezno ve6i ako zaPremlnsK mase do retlekslje wjdtosti.
.

150. A. -Za prostlranje svjetlosti Potrbna le neka elastldna sredina (etar). B. Jnterfrencija i dllrakciia svjetlostl, ukazulu na nienu talasnu Prlrodu' c. -Zradenle svietloslije kontinulrano, t,|. sa svlm mogudlm vriiednostlma
nrglJ.
'l

sredlna v6e

D. - Ako su indeksi

prlamanJa dvaju sredina isil, onda na njlhovoj granici dolazi

D. .Atoml mogu da emituju elektromagnetske

E.
142

talas; ali ns I wjetlosne. -Elehromagnstsko zra6njs, za razliku od svjetlostl ne moZe imall

E.

- Na granicl dvalu sredlna koje tmaJu lste Indekse prelamanja, moZe da

dode do prelamanja svjsilostl.

korspukularnu prlrodu. i
,t

tf,b A. - Nska providna sredlna, vl5e loml svietlost ukoliko joj je indeks
prlamanJa vecl. B. - Apsolutnl indeks prelamanja neke sredine, obrnuto je srazmjeran

A
B
E.

- VoCa frekvencua nekog

I

monohromatskog zracenJa za dva puta , znadi tollko putaveCu energ4u nyegovog fotoni

bzlnl

svjetlostl u nlol. c. - Na granlci koJa dijeli dVlje sredine, pretomnl ugao 6e biti vedl u sredinl ve6eg Indeksa prelamanJa. D, - Pri prelasku svietlostl lz vezduha u vodu, ona se loml ka normall. E - Apsolutnl indeks prelamanJa vazduha Je prlbllZno Jednak Jedinlcl.
1

C. - Gama - zract lmalu vo6s talasne dullne od vldtJlve svjetlosli. D, . Fotonl crvene svJeilostl lmaju ve6e frekvenclJe od totona plave

- Fotoni x- zraka, lmaju nlzu energlju od ullrauubleaste wJsflos0.

sr/Jeflosli. - sv,etlosne tarase moremo prorzvestr r pomocu oscilatomrh erktrldnrh kora.

'162.

57. A. - Svjetlost koja pfelazi lz sredlne vedeg, u sredlnu manjeg indeksa prelamanja neCe se lomltl nego samo odbilati.
B

- Kada je upadnl ugao wJetlosnog zraka o0, prema normall, svJetlost ne0e prelaziti u drugu sr8dlnu.
-

c
D

Tolalna refleksa nastupa kada wletlost pada iz optieki rjede, u optl6kl gu56u sredlnu,

- Glani6nl ugao totalne rsflekslje dobilamo lz uslova kadaJe nlegov sinus jednak Jedinici, - Pri totalnoi rfleksiji sva upadna Bnergija svjetlosti se ponovo vra6a u istu sredlnu. - Gianldnom uglu totaLne rsflksUe, odgovara prelomnl ugao odgO 0. - Ako je relatlvnl Indeks prtamanJa dvaiu sredinalednak 1 upadni ugao na granlcl le manll od prelomnog. - Apsoldnl lndeks prelamania le brol koji Je uvijek manJi od 1. - Prelomni ugao zraka je vedi, ukoliko svjetlost pada iz vazduha u vodu, ngo lz vode u vezduh. - Kadasv.ietlosnl zrak pada normalno na granlenu povrslnu, nsos se prslomltl. - Kada bijela svjtlost pada na prlzmu, najvise se loml crvena, a naimanje lJubiaasta boia svJetlostl nastupa ustlled osobhe, da hdeks pretamanja provldne sredine zavisi od talasng duline upotrlebl.Jene svjetlosil, - Boja predmeta se dobija kao posuedica prelamanJa svJeilosll. - BiJla svjetlost se sasto,l lz detiri osnovne boJe. - Neki predmet Ce lzgledati crven, ako dobro apsorbuje crvenu svteilost.
- Brzina prostiranja elekromagnetskog tatasa fr8kvencije f i talasne duZine,tr

- Ultrauubicasto zradenJe lzazMa uglavnom loplotne efekt u tljelu. - lnfraorvenl zracl se mogu reglstrovatl I po mraku, Sto uslo/l,ava njlhovu veltku prlmJenu. C. - Fotonl lnlracrvenlh zraka lzaztvaJu manj toplotns sflde od fotona ultralJubldasle svjetlosfl . D. - Ultraliubibastl zracl se u medlclni korlste za unlstavanje bakerlia, tJ, ima.lu bakrerlcidno dejsvo. E. - lnfracrvenr zaacl, zbog ve6e rarasne duiine prodrru dubrlg u materrJu pomo6u totoelemenata. - lnfracrvenl zracl mogu da izazlva,u foworescencuu tilela, Sto se korlstl za nllhovu detBkcilu B, - U dobre lzvore lrfracrvenog zraonla -, spada npr. kvarcna lampa. . - Ultralubldastl zracl mogu lmatl blolo5ko deJstvo, pa lzazMaju rclmcj, opekotlne na kozi, aka, mogu bltl samo apsorpcioni. azvail fotoelektrldnl elekt, pa se dstetdu,u

A. B.

E.
158.

163, A

A.
B, C.

D.
E.

D E
'159.

, 164. A, lB.
D.

A.

mogu potpuno ponl$fltl, all samo ako Jm frehrrencijs razfiClte. - Do poladanla dva talasa dolazl, kada lm je putna razlika jednaka cljelom broju
- Talasl se

fl

polovina talasnlh du2lna.

B. - Dlspezlja
G.

D
E.
'160,

Makslmalno pojadanje talasa mole nastupltl ako su monohromalskl tatast me(tusobno u tazl. E. - Slaganie tatasa svodl se na sablraqJe njlhovlh amlplltuda,
-.

c. - lnterfersnclia talasa ne6e nastupltl, ako lm amplltude nlsu ,ednake.

165 A -^Kao posledlca lnterferenciJe, na tanklm llsildha, dobiialu se wtlelle

tarnne pruge.
B

A.

jednaka le

B. - qudsko oko moie

G. D,

reglstrovatl radilacij diJa je talasna dullna lspod 350 nm. - Sunce emltujs vidllve tatase, ali i nevidljive. -.S-va zradenja dije su.energlj fotona ve6e od svJeilosnlh, prtpadalu
inf

B.stojanja lzmedu tntederentnlh pruga omogudava nam odrdivanje talasne duZine nekog monohromatskog talasa c. - Pomg6.u lnterferenclie se mole preclzno odredlil ilndeks prelamanJa malerliala.
D, E,

- MJrenle

slabtje.nla ratasa, putna l)1Ti:"]1lllT*1,T119s JonaKa cUorom 0rolu talasnlh duZina.

- Za dva talasa

razilka tzmedu tatasd le

,

racrvenom zradenJu.

E,
144

- Ultraljubidasto zradenje ima talasne du2ine iznad 7S0 nm,

kalemo da su kohrentnl ( saglasnl ) ako su irh frekvenclfe lste.

166. A, - Difrakcua svletlostl

Je saglasna zakonlma geometrijske optlke, tJ. pravollnuskom prostkanju svjetlost. B, - Dfrakcla svjetlostl se obla$nJava Hajgensovim prlncipom. c. - Difra.kclja se odnosl samo na vidfivu svJetlost, a ne I na reclmo

ultraljublUaslu.
D, - PrlljevanJ boja na tanklm slojevima ulja, le poslledlca dlfrakcue s\/,lstlostl.
E.

- usUed ditrakcue, slika nekog otvora C bitl u obliku svjetlog kruga.

167. A. - Dugine boJe su posljedica dlfrakc[e svjetlostl. B. . Difrakcija linterlerenciJa so ne odnos na monohromatsku svjetlost, c. -Dlfrakciona slika moze da bude slidna slicl lnterferencije. D. - lnterferentna sllka moie se dobiti I pornodu dva oblbna lzvora svjetlosti npr. dvlje slJalice. E. - SvJetlosnl talasi koji produ krcz difrakcionu re$dku, ne mogu medusobno inlerlrirati, ako su iz lstog lzvora. 168. A. lPolarizovana svjetlost Jg ona koja se prostire u jednom pravcu. B. - Nepoladzovana sv.letlost.le ona kod koJe Je vektor elektrldnog po[a u pravcu prostiran.la evjeiloetl. c, - Svletlost, koiu daje sunce lll eleklrlCni luk je uvljek polarizovana.
U.

'" ^
B.
D.

-;*"I6:fl:ilJll,?rJr;l::i"

takse da napuste metat, ako se osviieile svlfloscu

C. - Fotoelekrldni

E.
173 A,

- Fotoeiektrldn, efekt je izbljanje fotona, efekt se manlfestule samo na metalima, a na druglm materljallma se ne dogada - Foton le isamo svJetlosnog zradenJa'
-

zracenJa

lzbaclva

l?flil

o"o dejsvom lektromagnetskog

- Polarizovana svietlost se oblcno dobUa pomodu opti6ki lzotropnlh

E.

sredln4 tj. pomodu arnorlnlh tijeta" - Samo lransvezalnl talaoi koJi produ kroz dlfrakcionu re$otku, ne mogu medusobno lntrlerlrati, ako su lz lstog lzvora.

D, E.

-Sr:*rj1:lffjlosr
od vrslB materilala

frekvencije svjeilosttza fotoejekrrtdhjeibkai, ne zavisr

169. A, - U llneamo polarlzovanol svletlosti, veldor elenddnog polja talasa osclluJe u jednol ravni. B. - Kristalna tijela se ne mogu korlstitl za dobuanie polarlzovane svletlosti. C. - Polarizovana svjetlost s mole dobitl, ako svietlosnl zrak padne na neku provldnu supstancu pod Brusterovh uglom. D, - Brusterov zakon se odnosi na dvoJno prelamanje svjetlcsnlh zraka, - Velicina Brustorovog ugla le podjednaka za svJetlostl svlh talasnlh duzina.

174. A. - Objasnlnje fotoefekta, dao od12aniu energile.

B.

Je

AJnStaJn, korlstedl se

zakonom o

- U objasnjenju fstoefeka korlstimo se iskljudivo Zakonlma klasidne fizike. kta, be in a rzbaceni h ete ktron a, zavJ s I od ,i,: IT:P :"" :1 ip^1 l"l":J: intenziteta primjenlene
svjefl os.tj.

- Energlla lzbadenog eleKtrona iz atoma 6e bhi ve6a, ukoliko upotnlebimo Bvletlost ve6s talasne dUZine. - Za izbacivanje etektrona h potrebno Je njegovo duze osvletjjavanle

da

bI

se

170.

A. B.

- Svietlost so mo2e polarizovati prelaman.iBm, ali ne i refleksljom. - Ako le ugao na graniCnoj

T91ll", akup i Io dovo tirio energile,'

titio Ja;;o'Lit".-r".irr"

o.

pov6lnl

supstanciJu, lzmedu rtlktovanog reflKovan zrak 6e bltl polarlzovan. c. - lJ dvolomnlm krlstalima nast4u dviJe polarlzovane wjellostl, dlje su ravnl polarizaclle meduEobno normalne. D. - Pri prolasku nepolarlzovane wletlostl kroz neki polarlzator, polarizule se samo elektrldno pol|, a magnetsko ostaje neqolarlzovano. E. - Svltlost, pri prolasku kroz polarlzator I analLdlor 6e se gasltl ako su njlhow optiCk osB u lstoj ravnl, kao I eleklrlcnl vektor talasa,

koJa dljeli vazduh I nekuprovldnu I prelomljenog zraka 90 "

175

A. B,

kada J energlja upadnog fotona veda od nrgije od vrste materUala, preda elektronu, Jdnim dijlom u vtdu 6ki uredajl, Clja je uloga da rransformi$u .oizvesil elektrtena struja. ktrldnom efektu, s pove6ava sa smanl6njm

(/.
D E.

146

T
I

II
i
rl

ii

176.

A,

-Za oplslvanje kretanja elektrona koristlmo se zaKonlma

181

A.
B.
C.

- lzmedu elektrona I prolona u atomu vodonlka vladaiu

prlvlaCne Kulono/ sll.

klasl6ne mhanike. B. - U odrctenlm uslovlma, etektrone mo2emo posmatrati kao talas' C. - 7a razllku od elektrona, druge cestioe ne mozemo oplslvatl talaslma' D. - Talasna dullna kurpuskularnog talasa, dlreKno le srazmjerna brllnl koiom se destioa krede. E. - Talasna durlna eleldrona se mole povedati ako ga ubzamo u elektridnom polju. 177.

D, E.
182

- Lalmanova seri.ja atoma vodonika nalazl s u nvidulvom u uhrallubldasom dljelu speKra. - Balmrova serUa doma vodonlka, na$ale kada elektron prelazl lz vl6e staclonarne orblte u ofultu 6ll je glavni kvaninl brol n= l, - U spektru atoma vodonlka nisu prlsulna lnfracrvena zratnla: - Frekvenclja emftovand'wjetlostl u staclonarnom slan,lu atoma vodonika obrnuto j srazmjrna kvadratu kvafltnog broja" apsorbovati lruant svjetlosll, all samo na frekvencllama kole su

A.

- Porastom mase neke destioo raste loi talasna dullna, tako da se nleno talasno svoiwo ne mole zaPazhi B. - Talasno svoJstvo leKrona se manlfestule dlfGkcliom na optlckoj resetkl C. - Dualizam ialas - korpuskula se n manifestuie kod protona I neutrona' D. - Zakoni kvantne mehanike, opdenlto ne vaze kada se prlmiene na tiJela ve6lh razmlera. E. - Talasna svoiswa eleKrona se primienjulu u radu olektronskog mlkroskopa.

A, - Atom molo B.
-

nlie od frekvencua mlslonog speklra tog atoma,

C
D.

178.

A.
B. C.
D.

- Moment koli6lne krstanla elektrona na nekoJ orbltl, moze blll proia/ouan' - Prelazak leKrona lz stacionarnog slanja nlr enrglJe, u staelonarno slanle vlse energl| ie PraCn mlSllom svietlostl, - Poveoanle nerglje eleldrona u atomu povezano Je sa apsorpcljom fotona.
- Atom, odnosno elektron u atomu, moze da prlml bllo kolu prolzvoljnu kollElnu energlJe, - Prema Borovol teoriJl, olsKronl se u atomu kredu po strogo odrodenlm staclonamim orbitama.

E.
. 183.

Za atom vedeg rednog brola, trleencua omltor'an svlet'ostl J dlrektno srazmlerna rednom broJu elemenata, - Prema zakonlma kvantne tlzlke putanle eleklrona u atomu ng moralu bitl strogo krulne, . Na osnovu Boro/e teorlJe aloma prar/ao u atomu moze bttl prolarollan. - Borora leorua atoma vodonlka moz se samo dobro prlmlenttl za tuma6enle spektara atoma vodonll(a.

A, -StanjeelektronaualomuodreclenoJupotpunostl satrl lwantnabroja

E. A.

, I i i 'I
I

vrifednostl kolldln kreianla elektroha u atomu. c. - Ailmutnl kvanlnl brol lma He vrlJednosll kao I glavnl lvantni brol. D. : Sirinskl kvanlnl bo.J mole lmall samo dvlie vrllBdnostl. E. ; Magnstskl kvantnl brol ne mole lmail vrlednost 0.
- Azlmtrlnl kvantni broj odrecruls mogu6

179.

-Talasna duzlna mltovane svietlosti, prl prlasku elekrona sa vlse na nlZu staclonarnu orbltu, dlrBktno.Je srazmjerna razllcl enrgiie na tlm orbltama, B, - RadUus orblte elktrona u atomu prema Borovoj torll le ve6l' ukollko J ve6{ glwnl kvarnnl broj. c. - Elektroni se kredu oko Jezgra po bllo kojol putanJi I emltuju svJetlost 6ija Je frBkvenoUa Iednaka frekvenclll obrtanla slokrona. D. - Spelctar vodonlkovog doma lma beskona6no mnogo vldlllvlh llnlja.

ii,''1u0.

n.

.- Glavnorn kvantnom broJu n, prlpada 2n razll0itih staclonernih stanla

E. -Elektronsekrecepokruznlclokoiezgra,zahvalJuluci dejstvugraMtaclonesile
koia le jednaka certrlfugalnoj slll. 180, A. - Krecucl se oko jezgra, elKron moze lmati bllo koiu prolzvollnu brzlnu. B. - Na nekoj orblti, ukupna energija elektrona Je Jednaka nJegovol kinelldkoj energlji, C. - U spkrru atoma vodonika, prlsutne su samo llniJe vidljlve wjBtlostl. D. - Momert koliclne kretanja laktrona na nekoj staclonarnoJ orbltl, lednak Ie prolzvodu glENrnog kvafihog br. i Plankove konstante podjelien sa 2'z E - Ukupna energila leKrona na stacionarnol orbttl, dlrektno Je srazmlema kvadratu glavnog kvantnog broja te orbite.

lj i : i ] ;,
i
'-l

elektrona.

e.

- Prema Pauluevom prlnolpu, u atomu ne mogu poslojatl eleklronl, koll Jednako sve kvantne bro,leve,
Js odrealena azimutnlm

lm4u

C. - L - Uuska

lirantnlm broJen4=2.

- Svl elektroni sa lsllm kvantnim brolem n, predstavlaju poduusku.

E.

- U L - lJuscl se moie nalaziti najvise detlrl eleKrona,

185, A. - SpeKralna serla oznadena sa s, odredena le azlmulnlm kvanlnlm

brolerut:0.

ii
:.4.

B. - U K - ljuscl elektroni se razllkulu samo po

splnskim kvantnlm bro,lwima

!l
ill: d
:1

c. - Fle.ntgengkl zracl su u stvarl stru.la eleKrona.

:D.

E. - Rentgenskl

- Slru.le blktrona nazlvamo.lo$ I katodnlm zraclma, lll x - zraol, mogu lmatl samo kontinulrane ( neprskldne ) spektre.

i{ d

144

d Er

u s il

149

I
fi

186. A, - Rentgenskl zracl najdesde nastaju, kada brze lektrone kodimo u

supstancill. B. -Talasne duiine rentgensklh zraka, su mnogo ve6e od talasnlh duiina

;i

191 A.

- Jezgra lzotopa razllkulu se

po broju protona.

vidllve

svjetlostl

c, - Pofileklo karaKristl6nih rentgenskih zraka se moig dosta dobro objasnitl

D, E,

Borovom teoruom atoma. - Elmentl manleg rednog broja emltuju prodorn[e rsntgenske zrake. - Frekvenc{a rentgensklh zraka, dlrektno le srazmJerna rednom broJu lmenata koli ih emituje.

lednog Oleqs11s, mora bhi jodnak broJu neutrona orugog atoma istog elsmnta. C. - lzotopl lstog hemiJskog elementa pokazuju ista hemilska svojs[va. D. - Atoml lstog elementa koli lmalu razlidit broJ neulrona u jezgru ustvari predstavljaJu lzotope. E, - Dlmenziie Jezgaa su nsznatno manje od dimenzlia aloma.
192. A. - Mase jezgra su vrlo mals, pa se oblOno lzJqaavaju u iedlnicama atomske mase, dlja le prlbllzna vrijednost 1,66 x 1O-zl kg. B. - Struktura atomskog jezgra nije u potpunostl prouCena, pa se proudavb na bazl vise modeta. C. - Masa lezgra ls obiCno nesto ve6a od mase nukleona, kada se ovl nalaz u

B. - Brol neutrona u jezgru atoma

187. A. - Lasrska svletlbst se bltno ne razllkuje od oblone svletlosti,npr. lz sljailce, B. - laserska $4tlost nastaj uslled spontane tBZnJe atoma da prede lz nllog u vlss energetsko slanje, c. - Kada atom prclaziiz niieg u vl6e energetsko stanje, moZe da emltuje

foton svjetlostl:
D. - Laserska svjetlost se odllkule prostornom lvremenskom koherenciiom.
E.

slobodnom stanJu.

D, - Da bl se od nukleona naFravllo lezgro, potrebno E.

. lJ koherentnoj svigtlosti, kao

frekvenole, amplltu d9 I faze.

Sto Je taserska, talasi imaju lste talasn duzine

Je ulolltl veCu energ{u, nego Sto se oslobodi prllikom n,legovog razbijanJa na stobodne nuklJone. - Ako masa slobodnog protona I nutrona zsjedno iznosl 2,0j.N6 tada le masa deuterona 2,0146 atomskih jedlnlca mase.

188. A. - Probudeni alom se mole spolja podsta6i da emltuJe kvant srjeuosti, ako npr. apsorbuje nekl foton. B. - Za emistju laserske svltlostl potrebno je da atom u pobudenom slanju bud vrlo kratko vrueme, u. da larr$l emisiJu prle nego Sto le nastala pbbuda - l(ada se lnducka emisija, emltovani toton Ima istu ne.giju kao lupadnl.

193 A, - Ajn5tajnova relacija kola dale vezu izmedu mase I energile : E = mcz

lnvezna populaclja se karakerlEe vedim brojem atoma sa manjom enrgijom nego atoma u pobudenom stanju. E, - lnverzna populacija se moze posticl I bez dovodenla energije atornskom sistmu larana, procesom opti6kog pumpan.la.
D. -

1qe A. - Laseri se mogu pravitl same na dvrstim tijelha. B. - Laserska wjetlost se moze dobiti pobudivanjm samo atoma,ali n imolekula. c. - Optldko pumpanje llnveana populacija, mogu se posildi npr. o. - Rublnski lasr
E

ne odnosl se na toplotnu enorglu. - Ukupna energija nukleona u slobodnom stanju ie obidno manla od njlhovg nerglj kada sadlnJavaju lezgro. C. - Pod defehom mase podrazumljBvamo razilku masa mlrovanja svih slobodnlh nukleona koll sadinlavaju jezgro I mase lezgra. D. - EnerglJa veze jszgra je pozillvna po woJoJ vdjednbs.tt,.ler predsilsvlla energrju koja se oslobacla pri cUepanju Jezgra na njegove sastdvnsdlj6love.' E- - Ajnstalnova relaclja koja se odnosi na vezu izmedu mase i enrgl.le se moZe prlmlsniti na izradunavanle energije veze Jezgra,

B,

194

A, B. C. D. E.

zra6enJem. - lnvetzna populaciJa na He - Ne laseru se postEe apsorpcijom eleKromagnetskog zradenja, tj, pomodu bleskalice,

elektromagnetsklm zradenJem lll hsmijsklm reakclJama. Je karakteristi6nl predstavnik lasera sa kontinuiranlm

- Energija veze je razlidita za tazna jezgta, ali spocili6na energlja vezs tj. Ensrgija veze po nukleonu, ima iSu vrijednost za sva,lezgra - Kada neko Jezgro emituio radiaktvne zrake, dolazl do povedanla nJegove ener. - pqkazale se da su alfa - zracl negativno naelektrlsane cesllc lz Jezgra. - lzbacivanJsm alfa-destice, lezgro smanJule s/oj masenl br.za 4,a rednl br. za 2. - Ustanov[no je da su alta - ztaci ustvari jezgra hellluma
- Alfa-zraci lmalu velik energiJe pa time nekollko metara u vazduhu.

190. A. - U jezgru atoma pored protona nalaze se i alektronl, B. - Prema savrsmsnim shvatanjimq lzgro atoma se sastoJl lz dvlje vlste lmentarnlh cestlca i protona I neulrona. - Redni brol slementa s odreduJe brojem elektrona u elaKronskom omotaCu.

195

A.
B,
D,

lvsliku prodornost I domet do

C. - Beta-zraci su ustvarl eleKromagnetskl talasi, pa ne mogu skretati

- Nekl atoml mogu emltovall elektrons iz wog lezgra. slektrldnoml magnetskom polju. - Alf& I beta- raspad Jezgra se uvuek dogada skupa, - Domet bsta-zraka u vazduhu l manil od alfa-zraka

'D,

- destioe kol grade l6zgro nazlvamo JoS nukleonlma.

- Neutron ima znatno manJu masu od protona

E.

150

T
1

196, A. - Posljedica elektronskog beta+aspada je poveCanle brola protona, a smanlenle broJa neutrona u iezgru. B. - Emlslla gama-zraka lz lezgra dovodl do pretvaranJa atoma u atom drugog elementa - Svakl beta-ragpacl uvedava rednl broj atoma za dva. D. - Beta-eleKronski raspad se objaSnjava pretvaranJm protona u neutron i elektr E. -Energija beta-cestlca iz lstog Jezgra Je razlldita, Ho se priplsuje postojanju 6estice antineutron.

202, A, . Nuklearna flslJa Je proces cllepan,a tsZih.lezgara na lskljuclvo dva

Jdnaka dlJels. B. - Flsla se mole osvarltl bombardwanjem tezgara urana

sporlm noulronlma. - Kao rezuftat flsle,.ukupna masa mlrovanja Cestica koje su usle u rakcIu, Je manja od ukupne mase mkovanja 6e.stlca produkata reakclle, D. - U nuklearnol flsiji urana, kao produkt reakclj, obldno nastaje Jedan sporl neutron. E. - Nuklearnu flslju nazlvamo joS i landanom reakclom.

197 A. -Gama-zracl su lelcromagnetskl talasi vllklh enelgiJa. B. -Brzina gama-zraka Je bllska bzlnl svjetlostl.
-RacllgaKlvnl mogu bftl samo teskl elementi. D. Svakl radioal(lvni nlz zapoclnle sa gama-raspadom. E. -Gama-zracl mogu da se savijaJu pod dejstvom elsktrlcnog polja,

203. A. . Usporavanie neutrona u lan0anoj reakcl|l w5l ae pomodu rnoderatora, tJ. tijllma gradenlm od atoma manJeg masnog brola. B. - i/'loderatore korlstlmo u slubalevtma kada iellmoda preklnemo landanu
reakclJu.

198 A. -Naetelctrlsanle beta-6estlce je isto kao kod alfa-6estlce.

B. -Kona6an rezultat raspada u

radloaktivnlm nizovlma, je olovo,koje la stabllno. -Vrlteme poluraspada pred$avla pola vrmena Zlvota nekog radlosktlvnog elementa, D, -Vrljeme poluraspada Je direktno srazmlerno radioaktlvnoJ konslantl. E. -Ukoliko Je vrueme poluraspada ve6e, radioaktivnl element 6e se brle dezlfitegrlsatl. -BIol raspadnutih atoma nekog radloaktivnog elementa ne zavlsl ocl podtnog brola nraspadnl.'tlh atoma, B. -Fadloaktlvna konstanta se mlerl u s -Brol neraspadnutlh jezgara nekog radioaktlvnog elementa, opada sa vrsmenom po eksponencl.lalnom zakonu. D. -Vrileme poluraspada ne mozs bltl ve6e od nskollko godina. E. -U nuklearnim raspadima mogu udestvovati samo prlrodnl radioaktlvni
elemsntl.

- 0a bi se zausavlla nuklarna lan[ana leakclia, dovol.lno le samo usporltl neutrone. D. - U nukloarnlm reaKorima landana reakclJa s kontrollge pomoou upqdca neutrona. E. - Uran sa masenim brojem 238, ie vrlo pogodan za lancanu reakcuu. 204.

A . Nuklearna

fuzlJa Je proces spaJanla tesklh Jzgara. B. - Jezgra koja se swaralu fuzlJom ima.lu wljk vecu masu

od ukupne mase

19S

A_

Jezgara koja su u6estvovala u reakclll. c, - U nuklearnoJ fuzlll clolazl do oslobadanJa energlle. D, - Do fuzile mole dodl I na oblunim temperaturama. E, - Proces nuklearne fuziJe koristi se za oslobadanJ energlJe u stomskim

bombama.

20s,

A. - U prirodl se termonuklarne reakclJe B. - u nuklearnlm reaKorlma se toplotna

odlgravaju na zvijezdama. enrgla prewara u nukleamu. c. - Danas se termonukleame reakcl, tl. procesl fuzlje korlste we vise za
D. E.

200

A.

-Protoni I neutroni, kada se nalaze u lezgru, medusobno se odbljalu. B. -U jezgru atoma vladaju odbolne sll, all I mnogo l86e prlvlacne slle. c, -Nuklearne slle cljelulu navrlo kratkh radojanJlma. D, -lako su nukleame sile lake, one su slab|Je od gravltaclonlh. E. -Sv sile u prirodi mogu s podlJelitl na cetirl fundarnentalne: Jake nuklarne, lektromagnetske, gravitaclone, i slabe nuklearn slle, - Prllikom nuklearnlh reakcija, ukupna masa priJe i posliie reakciie ostaj ista, ali za naelektrlsanja to n vazl. - Bombardovanjem azota alfa-desticama, moze se dobltl fosior, - Ukupna masa svlh elektrona prlle lll poslije wake nuklearne reakclje,

. Kortrollsana fuzUa se danas ostvaruje u t\rz. termonuklearnlm bombama. - Porsd svaranja toplotne energlier nuklearnl reaktorl s kortst za dobjjanJe vl6Staeklh lzvora zra6enJa, tl. viesladklh radlolzotopa,

dobljanJe energlje u mlrnodopske wrhe.

201. A
o

206. A. - Fotonl ne spadaJu u elernentarne Cestlc. B. - Proton lma isto naelldrlsanje kao I elektron, all znatno maniu masu. - U tljelima na zBmlji lma slobodnlh pozltrona kollko le leleKrona. o. -Prema shvatanlima savremene flzlke, elemntame &stlc nmaJu unutrasnlu strukturu nastalu BpaJanjem druglh Cestlca. E, -Elektron I pozitron molemo smatratl lemntarnlm destlcama.

mora oslati ista.

- Bombardovanjem teskih atoma nutronima I deuteronima, mozemo doblti samo atome lakSlh elemnata. E. - Rastavt,lanJem tezlh lezgara u nuklearnim reakclama na vise laksih,
D.

207

.8.

A.

dolazi do oslobadanja

energile.

-Proton ne moze lmati svoju antl.des'tlcu. -Elementarne 6esllce moiemo prolzvesti u akcelralorima. -Antl-Cstlc su obl6no vrlo $ablln,tI. lmaju duga vrijmo ZVota. o. -Mozoni ne m@u lmatj masu vecu od elektrona E. - Leptoni su cestice koje osledaJu lake nukleame slle.

1s3

208.

A. - Elemntame destio su prlsutne u kosmldklrn zradenjlma, B. - Nutrlno I antlneulrino spadaju [i grupu elementarnlh 6estica, C.
D.
nazlvamo hadronlma.
- Masa mlrovanJa lotonale Jdnaka O. - Elsmentarne destioe se no mogu raspadati na druge desilce. - Prslon i nqtron spadaju u hlperon,

koje

214. Medunarodnl sistem

jedlnical

A.
B. C. D, E.

E.
209.

A.

B. - Slobodnl proton Je jako nestabllna 6eslloa, C. - Slobodnl neutron se raspada na proton, eleKron I anuneutrino. D. - Elektronl osje6aJu dejswo eloKromagnetsklh sila, kole su Jade od

- NutrDns moiemo ubrzdl

akceleratorima.

- Se zasnlva na sedam osnovnih velldlna I dvaJu pomoCnih. - Sadrzl samo osnovng vllulne I njlhove ledlnlce, - Ne moia koristitt prefikse, - Prlmfenlu.le se obavezno u nasoj zmlil. - Dopusra.eV (eleKronvott ) kao Jedtnlcu za energlu.

E.

gravltaclonih. -.Hlpronl, nuklonl I mezonl, spadaJu u z4ednl6ku grupu lemeotamih d6stloa koJu Jednim imsnom nazlvamo haitronima.

215 Vektorska velldlna: A. -Jelemperaturai masa,

B.

- Je potpuno odrdena lntenzitetom, pravom ismjerom.

C. - NiJe bzlna.
O. - lma I pozltlvan I negativan lntnzltet.

E.
Zaokru2ltl slovo pod kojim su ta6nl odgovorl
210. Osnovne Jedlnlce medunalodnog slstema su

- Se ne moze uporedlvail sa drugom lsts prlrod.

216.'Skalarna vellUlna:

A. B.

- Je slla.

- Mo2e da se predstavl

A. -Njutn(N). B. - otul (J ). C. -Herc(Hz). D. - tGndela (od ). E. -Vat(W).

21 1.

C Je odredena samo brojnom Vnjsdnosdu. D -MoZs da bude pozitivna I nogailvna, kao npr. rad.
E.
-Nije zapremlna

grafltkl usmlerenom dull,

217 Mehanl[ko kretan.ler

Sa samo trl osnovne ldlnlce tJ. pteko kllograrna, sekunde I metra mogu s lzra:dtl laredone Jedlnice : A- - Amper (A ).

A. B.

-Mo2e da ss posmatra u odnosu na svako iljelo koi6 apsolutno mlruje, -Ne moze da vr$l elementarha destica, npr, eteKion.

B.

c. -Tesla(T),

- Mol.

C, -Posmatra se u odnosu na referentnl slstem D. Je translatorno, ako 9u putanje svih tadaka tiiela llnije lednake duiine.

D. -Njutn(N), E. -Vat(w). vellfina:

E.

-Ne odnosi se na mater|alnu tadku.

218 Kod iednollkog kretanja:

212. Sa praliksom mlkro se lzraiava A. - Hiljadu puta veda. B. - 10'o. C. - Stq hiljada puta manla. o. - 10b, E, - Milion pua manla. 213. Jedinica

A. -Bzlna B, -Bzlna

JB

promlenjtJlva velidina.

obmuto srazmjerna preclnom putu. Je konstanlno. O. -Greflk puta, u zavisnostl od vromena kretanJa Je opdenlto krlva linlja E, - U lednaklm vremensklm intervatima, tl|elo prslaziiednake duZine puteva
Je

C. -Ubzanje

21

A. - MEiar. B. Skund,

koja ne prlpada ovom skupu le:

9. PromJenlllvo krstanje: A. - Je vrlo dJetko u prirodi.

B.

- Uopste, karalderlse se konstantnlm ubrzanjem.

u Jednakim vremensktm intervallma, prlazl raztldfte - Je svako kretanje tijela koje nije,ednollko.

c. -vott
E.

C. - lzvodl tijelo kod koga se mijnla trenutna bzina,

D. - Amper.
-Kllogram.

i
!

O, - Je kada tllelo

pdeve.

154

155

I
I
22A. Brzlna kletania tljela: A. ' - U op&em slu6aiu ne zavisi od vremena kretania' B, - U slucalu .lednollkog kretanla povedava svoJu belnu u toku vremena'
ii

226. Slla: A. - Predstavlja uzroii k(etanla tijela,

C. E.
221 . ZA

- Kod promlenlilvog kretanla le konstantna

- Je potpuno odredena samo brojnomvrUadnos6u.

B. - Se moZe dsll u obllku ll Njutnovog zak.:F=ma, C. - Je lte2lna tuela

D. - Moze
bhi samo pozttvna.

gdJe Je m masa, a ubrzanje.tlJ-

D. - Ne zavlsi od ubzanja.

E. - uopste

ne dJelule na tllelo, ako se'tljelo kr6e ravnomlemo pravolinilski'

lednollko promlenlllvo kretanJe vall:

- U lednaklm vremensklm lntervallma, bzlna sB mlienia za lstu vrilednost' - Brzlna se ne moi smaniivatl. - Prdenl pr.rt je dat lzrazom: s= v/t, gdie le v-brzlna, a t-wijemts' - Ne mot se prlmjenhl na slobodno padanje

m. A, -MAaa2
A. B.
- U kg Je brolno lednaka

A.
B. C. E.

leZinltllela u

N.

c.
D.

D. - PredBni put l llneama lunkclia wemena.

E.

- Nekog tijela te rezllolta na ZemlJl I na Mlescu. - Je konstanta proporclonalnosti lzmedu slle I ubzanja tuela. - Ne zavlsl u opstem sluCalu od bzlne. - Jednog tllela ne dJelule na masu nekog drugog tula.

222 Ubrzanlez

A. - Mo2e bltl samo pozhivno, ako tilelo povecava svolu brzlnu u toku vremena' B. - Kod Jdnollko prom.kretanla brolno le.Jdnako promleni bzlne u Jed' vremBna.
C, -Se m.lerl u m/s, amoZe i u cm/s. D, - Ne postoll kod kruznog kr'tanla.

E.

- Ne zavlsl od silB kola dlBlule na tl.lto-

228. Tellna tuetel A. - Je poslJedioa gravhaolonog PrVla6enla. B. - Se mlrl u kg. C. - Ostale nepromienJena, ako se ll|elo premjestl na drugu geogralsku Slrlnu. D. - Po svojol prirodl se razllt<uJe od slle, E, - I na Mjsecu Je lsta kao I na ZBmlll.

223. vertlkalni hitac: A. - Se odllkuje ravnomJernlm kretanlm. B. - S prikazuie vezom lzmedu bzlne v I puta h, kao; v= 2gh. c. - Nanlz bez pocetne bzine, lsto l sto i slobodan pad D. - lma promlnlJlvo ubrzanJe. E. - Ako ie navlse, onda l Jsdnollko ubzano kretanle.

229. Kollclns kretania:

A. - Je skalarna vell6lna, B. - Brolno Je iednaka Prola/odu mas C, - Brolno Je Jednaka lmPulsu slle,
D.
- TlJeta

I brzln kretanla tlJela'

se ne mijeni4 ako na tljelo djlul konstantna slla'

E,

- Se mJerl u N.

2.4. Pri slobodnom padu:

230. zakon o

odrlanlu kolltlne kretanla:

- U bea/azdusnom prositoru, paplr I kamen 6e padatl razll6ltlm ubrzanJem B. - OdviJa se jednollko usporBno krdanJe. - Pocetna bzina nile Jednaka o. D. - Tllela u bezvazdusnom prostoru sa vlsino h, belna ie lednaka:r'I'l;li E. - Ubrzanj neCe biu isto na kvatoru i na polovlma

A, - Varl camo zaledno lzolovano tuelo. B. - Nlle u vszl sa treolm NJutnovlm zakonom.
C, - Odno6l se na lzolovane slsteme, tl. slsteme kod kollh ne djeluju
unutragnie slle medu tlllima.

D. - KaIe da ukupna

koliClna krstanJa lzolovanog slstema ostaie kons-tantna

12

E,

- Dlrektno prolzllazl

Zakona o odrzanlu energlle.

225. Drugl zakon mehanlke: A. - Nazlva se los izakon lnerclje. B. - Dlretdno izraiava zavlsnos'l izmedu slle I bzine tilela.

231. MehanlCka nerglle:. A, - lma dva osnovna oblika: potencllahu I klnEtlcku.

C.
D.

- Ne mote se prlmjenhl na te2lnu tllla. - Ne vall kod ravnomlernog kretanla, nego samo ubrzanog. - Koristi se za definlciJu |edinlce slle od 1N.

B.

- Jednaka ie radu u Jedlnlcl vremena

E
156

C. - Mole da Prlazl I'u druge obllke energll, kao npr. toplotnu' E..Uvilek se odratava u krstanJu tilela D. - Moie da se mjerl u kWh.

232. Rad sile: A. - MoZe da sa vr$l samo na rabun promlene klnetldke energlie, B, - VrSi se I kada tijlo miruje. C, - Mlert se u dZulima (J ). D. - U op5tem sludaJu zavlsl samo od lntonziteta sile I predenog pLna' E. - V.Sl se na radun utroska neks energije. 233.7'a'kon o odrianju mehaniEke ne.glje: A. -Govoal o prelasku mehanldke u potencilalnu B. -ukazuje na 6 Injenicu da potencijalna nrgila tijla opada ako klnetlcka raste C. -Odnosl se na lzolovane sislem tl|ela. D. -lskazuje dlnJenlcu da le suma potncijalne I kinetidke energlje lzolo/anog sistema konsl, E. -Moie se prlmlenill I na prolazak mehaniEke na toFlotnu nerglju,

238. Obrtno kretanje tlJela: A, - Vr$l se pod dejstvom momnta slle lll momenta sprega. B, - MoZe se oplsall rlacljom lzmedu momenla slle M, ugaonog ubzanla alia lmomenta lnercije I relaciiom: M=lc

C. Se karakterls momentom kollcine kretanJa kojl je lednak prolanodu

D, - Odv[a

energilu,

momenta slle lugaone bzine. se konstantnom ugaonom bzinom, ako na tlllo konslantan.
,

Je

momern sile koJa djeluje

E. - Karakterise

se stalnlm momernom kollclne krlanja, eko ie moment sile koja djeluje na tijelo stalan,

234. Krulno kretanje: A. Je najopstiji oblik krivolinijskog krtanja. B. Je ravnomlerno, ako tnatrijalna tadka, u jdnakim vremenskim intervallma prelazi lukove lednake duilne, c. -Ne moze bitl promJenljivo. D. -lGraldriSe wijk lsti pravac bzlne u svakol taEkl putanje.' E. -Se odnosi samo na krtanje matedJalne ta6ke, a ne I tllela' 235. Centripetalno ubEanje: A. -Postoji I kod ravnomlernog kruznog krtanja. Je po intenzitelu dlrektno srazmJerno brzinl obnanja. C, -OriiEntlsano J od centra obrtanJa. D. -NastaJe pod dejstvom csntrlfugalne slle. E. -Nlj povezano sa ugaonom brzinom.

239. Gravltaclona sila: A. - Ne djelujs lzmedu elKrona I protona B. - MoZa biti privladna I odbojna, C. - Po lntenzftetu Je obrnuto srazmjerna kvadrstu rastojanja hrnedu tUela D. - 6e djelovatl istlm intenzitetom na tijelo iste mase, na povrslni Zemlje I na povrSini Mjsssca. E, - Spada u lzmzito jake silo. 240. Nlutnov zakon gravitacue: A. - Mo2e se strogo prlmlBntti na lzradunavanje te2ine tilela. B, - Ne moze se prlmjenltl na proton ielektron. G. - Ne vaZi svugdj u Svmlru. D, - Govori o privladenJu masa. E, - Mole se prlmjenltlza objasnjnle kretanja planeta.
241 ,

236. Ugaona brzlna: A. -Se uvodi pri poudavanju obftnog kretanja tijela, 8. -Se mleri u obrlajima. c. -Predstavlla kod ravnomjernog kruznog krstanja, odnos ugla oplsanog radijus vektorom I vremena. D, Je direKno srazmlerna periodu obrtanja. E. Jednaka le odnosu linljsk bzine I radlJusa krulne putanle. 237. Moment lnerclje: A, -eestlce, ie Jednak prolryodu njene mase I ra$olanja od ose obnanla, B. -Tljls,zavlsl samo od njegove mase. c, -Mo:e da se nade kao prolzvod momenta kollEine kretanla tlJela I ugaone bzlne. D. - Je konstanta srazmlernostl lzmedu 6-1e1'1enta sile I ugaonog

A.

Gravltaclono polie: - lGraherise se jadinom gravltaclonog polJa I gravitacionlm polncijalom. B. - J spcifldan fizldki proslor oko nekog tijla u kome se osjeda dJejstvo

C.
D.

E.

gravitacionlh slla. - lma jadinu koja opada srazmjerno rastojanlu od tijela. - Ne moze da stvara oko sbe naelektrlsana Cestlca, - Na povr$inl ZemlJe lma la6{nu koja j Jednaka ubrzanJu zemljine teze, ako zanemarimo rotacltu Zemlje.

E.
158

ubzanja tllela. - Ne zavisi od polozala ose obnanla u odnosu na tijelo.

242. Jednadlna kornln uiteta: A. - Se odnosi na sve vrste kretanja flulda. B. - Va:l i za fluide koji nlsu idealni - Odnosl ss na protok idealnog fluida kroz strujnu cijev pri staclonernom slrujanju. D, - Kaie da Ie protok iluida kroz strulnu cilev obrnuto srazmJeran brzini strulania. E. - Odnoslse na brzinu koJa Ie, pri stacionamom strulanju idalnog lluida, dlrktno srazmjma povrsini poprednog preslka sirulne clJvi.

159

|l[

1
)

243 Bernulljeva Jednadlna:

Matematl6ko klatno:
te6no$1.

A- - Odnosl se na sv tednostlB. - OblaSnJava polavu vlskoznostt C. - Odnosl se I na turbulentan tok

D. - Posudica
Je

tecnostl. zakona o odrzanju mehanleks energlJe, pdrnJenjenog na

C. -

B D.-

Bgljlvo uz'

uda dovoljno velika,

anja.

E. - Moie

ldealan flulct. se primjenili ina tednosti koJe su stisljlve.

E. Mehanldkl talash

244 Na osnoyu Bernull,jeve lednadlne:

A, - Mozess odredltl brzlnastrujan.iatednostl

B. C.

u nekol cUevl. - UtvrctuJe se da je suma svih pritlsaka, tJ. statiekog, hidrostatidkog hldrodlnaml6kog konstanta u wakom presjeku srujne ciJevl. - Se obJasnJava lurbulncijatednosti.
TorldelUeva f ormula. - Se moze objasnltl, da tee nost tede iz podrudja manJeg

A, - Nlsu I zvuCnl talasi. B. - Mogu da se prostlru I kroz bezvazdu5nl

c.

prostor.
,

D.

- Ako su longlrudlnalnl, mogu da se prosilru semo u CvrEilm.tijellma. - P.renose se bzinom, ko.la je j6dnaka brzlnl oscllovanja dJeii6a

E. - Mogu biti longitudinahl ltranwezalnl.

&udnl talasl:

elastl6ne 6redlne,

D. - Moze se dobhl

u podrucje ve6eg pritlska. 245. Viskoznoet llulda: A. - PoslJedlcale clnjenlca dase svl slojevl tecnosti kre6i] tstom brzlnom. B. - Karakterl5e se dinamldkom viskoznoSdu, ko.ja je lsta za sve teenostl gasovE,

B.
C,

D- -Ako se pro$lru kroz ivrsto tuelo, imalu brzlnu manlu

- Mogu da se Slre kroz sredlne svlh agregatnlh stanja -Ne spadalu u mshanleke talase. -Su talasl dlje su lrekvenclje lzmedu 16 I 20OOO Hz.

E- -U vakuumu lmaju bzinu svjetlosti.

I

nego u vazduhu.

C.
D. E.

- Postoli samo kod idealnlh flulda, - Odnosi 6e samo na lamlnaran tok teonosti - Opisuje se

niuhovtm zakonom vlskoznosti,

251. Ultrazvuk: A, -Ns moZe se Slriti kroz vazduh. B. -lma frekvenciju lspod 10 Hz,

C. -lma

vBCu bzlnu Slrenja od dujnog zvuka. D. -lma istu prirodu kao I dujnl zvuk, samo se od njga razlikulg

246 Oscllatorno kretanlei

talasnom duZinorn.

A.
B. C.
D.

-Strogo uzevsl, nlje perlodldno kretanje. - Je krtanje koje se ponavlja u odredenim vremensklm
inteNallma. - OplsuJe se vellelnama, kao $to su:p8dod lfrekvencua. - Se karaKeri$e stalnlm prelaskom klnetldke energl|e tljla u

E,

-PrlmjenJuje se u medicinskoj diiagnosttcl,

252. Doplrov efekt:

potenclalnu.

E.

- S odvija npr. kod klatnaeasovnika.

247. Halmon[ske oscllaclje: A. - lzvodi najdeS6e 6lastidno deformlsano tlf elo. B. - Nastalu kada je slla koia vGl oscllaclle, dlrekno proporcionalna

.Manllestvule se u po/edanJu intenziteta zwk8, kada automoblt ill lokomotlva projure pored nas pustslucl zvuCnl slgnal. B. -Mogu6e le sarno kod mehanieklh talasa C. Jwlja se samo kada se lzvor kre6e, a prl,emnlk talasa mlruJe. D. -Odnosl ss na dlnlenlcu da prlvtdna frelvencija lzvora talasa zavisi od njegove bzine kraanla u odnosu na prlJemnlk. E. -Ne mole se prlmjenltl kod ultrazvu6nih talasa,

c
D.

E.
160

amplltudi. - lmalu perlod oscllovanla ttela kojl ne zavlsl od njegove mas6, - Nazlvaju se tako, ier se mogu predstavltl pomo6u harrnonijsklh funkclla, tJ. sinusnih ill koslnusnth. - Pro{zvodl slla kola je uvijek ofljentlsana ka ravnoteinom poloiaju.

253. Unura6nla energua. -U opstem sludaJu se nB mllenja, ako tljelo wsl rad. -Tijela predstavlja zblr wlh vldova energle dsrlca od kollh C, -Ne zavlst od temperature tllela. D. -MoZe se samo promljenltl razmjenom toplotne energije. E. -Zavlsl od mase tlJela.

A !.

Je

tleto sastavllBno.

191

254, Longltudlnalnl mehanlCl(i talasi: A. -Prostlru se kroz sredlne svlh agregatnlh danla' B. {.lai6e56e se lzazlvaju na zategnutol Zlcl lll konopcu C. -Ne mogu bttl zvu6nl talasl, D. {maJu bzlnu prostlranJa u sredinl direKno srazmlernunJenoj gustlnl' E, -U lstol sredinl se prostiru sporiie od ttansvezalnih'

259. Gel-Lisakov zakon:

A,

8. -Vail

C. D. -lst(8zuie

-Dale vezu lzrnsdu zapremlne I priilska gasa samo za ldealne gasove. -U p-V diJagramu, se mole predstavirl hiperbolomEinJenlcu da porastom lemperature, prhisak gasa se pove6ava llnearno. -Oplsuje proces kada se gas zagrljava u zatvorenom balonu

E,

255. Brdna mehanlckih talasa: A, Je obldno manJa od bzlne oscilovanja d.lellda lastidne sredine' B. -Ako su longhudinalnt u Cvrslom tljelu, je srazmJerna ko(enu nlegovog

260. lzohorski proces:

A.
B.

-Odv{a se kadaJe zapremina gasa konslantna

-Za ldeaine gasove mole se izr8zltl Gej-Llsakovim zakonom.

C. D,

E,

modula lastlCnostl' -Zavisl od vell6ine poremeCaJa u elastldnol sredinl' Jdnaka je kolldnlku nllhove talasne duzlne ifiehiencije' -U nekoj homogenoi sredinl lma stalnu vriJednost'

C. .Odnosl se na vezu lzmadu lemperature lzapremlns gasa. D, -Kod ldealnih gasova-dale llneamu vgzu lzmedu pritlska I temperature.

E. -Kod realnih gasova

de ne moZe opisatl lednadlnom qanla ldealnog gasa.

256. Talasna duffna talasa frekvencije f, brzlne c I PerlodaT' lednaka

Je:

261. Jedna6lna stanJa ldealnog gasa: -Ne moze se primJenitirna lzolermldke proceso. B. -DaJe vezu izmedu zapremlne V, temperature T I pritiska p u Obllku:

A.
B.

-cT.

pV/T=const.

-cf. -Tf.

c.

D. -cl|. E. -cll.
257. Na osnovu Ha.lgensovog prlnclpa:

G, -Kada se primjenl na izobarske procese, predstavlia Gej-Lisakov zakon. D, -Ne ukljuduJe u sebe masu gasa, E, -Za Jedan mol gasa lma oblik: pV = BT
gdje
Je

p prftlsak,

V zapremlna i B unlverzalna gasna konstanla. 262, Kolle lna toplote: A. -Jedan le od obtika energije. B, -Mjerl se u Sl u kaloriJama.

Asvakatabkasredlnedokoj6doplretalasmoZesesmalratlkaolzvor

8.
C. D. E.

novlh elementamlh talasa. - ObJa$nJava se polarlzacua talasa' -Ne moiemo objasnitl zakon prlamania talasa' -Mozemo protuma6lli interterencllu talasa' -Ob.laSnJava se difrakciJa talasa,

C
D,

-Jednaka je unutrasnjoJ energlji tijela. -Koju gubl tijelo, dlrektno je srazmlerna njegovoj temperaturi. -Kolu pod lstlm uslovima prlmi liielo manle mase, izazvaCe srazmjemo manjl stepen zagrl|anostl

258. lzotermldki paoces: A. -lvlote da se odvlja samo kod ldealnlh gasova' B. -Za realne gasove, dat is Boll'Mariotovlm zakonom'

C. D. E, 162

-Daje vzu lzmedu pritlska I temperaturs' -lma za posuedlcu da ie prttisak idealnog gasa dlrektno srazmjeran nJegovoj zaprmlni, -MoZe da se izrazl lednadinom: pv=const, gdJe le p prttlsak, a V zaprmlna ldealnog gasa'

263. Prvl zakon termodinamike: -Odnosl se na odrZanje toplotns energije. -Govorl da se toplola moZe pretvaratl u rad, all ne i obrnuto. C, -JBdan je od opstih zakona odr:anja energile. D. -lskazuje se u f,inJenici da le nemogiC proces u kome je lzvr5enl rad manji od kolldlno toplote koju primi tijelo, E. Jskazuje mogudnost, da se toplota spontano mozo prenosill sa hladniieg na toplUo tijalo.

A B

264. Rad pri 6itenJu:

A" - VGi sesamo kod gasova I Para' B. - Ne postojl Prl lzotermlokom Plooesu'

c.
E.

dovdenetoplote' - Kod adliabatske ekspanzue, vrSl se na racun je promJeni zapremh tllela' - U lzobarskom procesu, srazmJeran

269. Prl lspamvanlu tecnostl: A. - Brzlna lsparavanla zavlsl samo od prlrode t6nostl' B. - Sa povedanjem slobodne p@rSine, brol lsparenlh molkula s nE m[enlq' C. - UndrasnJa energlja preoEtal teonostl s Poveca/a

D. - U krulnom Procesu i iednak 0'

D, - Tempratura tecnostl ostale npromlJenjena

E,

- Sto 1e

temperaluta vl6a, lsparavanle le bEe.

265. Kod

sa gasovlma' A. - Molekuli lmaju JaCe u.]raJ:eno haotlcno kretanie'u Porgctenju gasova' kod nego su B. -Slle uzslamnog dielovania molkula JaCe a slablje u odnosu na dvrsla tll ' C, -Molekull se vlSe zadriavalu na povrslni, nago u unutrasnjostlteCnostl. D. - Slobodna povr$lna uvljek zauzimd horlzortatan polozal' gasovhlh tljela E. - Kada lh zagrllavamo, sve vl5e PreovladuJu osoblne
271

te[nosll:

270 K[ulanle:

A. - Je isParavani iz neposredne okolin slobdne po/rslne tEnostl' B. - So op6enho odvlla na wlm tempraturama'
C. - Nastal kada prhisak Paretenostl poslanelednakvanJskom prltlsku' D. - Poolnl na temperaturama klJudanla, koJe rastu sa smanlenlem prhlska
lznad tednostl.

E.

- Je pradno porastom temPIature tBonostl.

. dvrsta tltela:

266. Povr$lnskl naponi

A.
B.

- Nastaje unutrasnlost tdnostl' obtlk' C. - lma za posljedicu da t6nog uvilek poprlma sfernl se mletl D, - l(araKrlse s preko kosflcl|enta povrslnskog napona' koll radom na poveilanJu slobodne povrSine' E. - se pojaCava sa porastorn temperaturg tecnosti'

tednostl' Je posljedlca d.ielovanja mctumolkulskih sila kod powdlne u uslliEd te2nJe da motekull odtaze sa

A. - u opgtem
o

D, E,

sluCaJu se odllkulu pravllnlm rasporedom atorna, lona lll molekula - Mogu biti kllstalna lamorfna, - Su krlsralna, ako lm se flzldka woJstva ne mllenjalu promlenom ptavoa - Za razllku od tecnostl, pod deJ6fuom Epolssnto sile, mogu da m||nl4u dimenzlie all ne loblik. - Nazlvaiu sB lasl6na, ako pod delswom vanlske sile mogu Jako da mlJenJaju sroJe dlmenzle.

267. KaPilarne PoJave: odnosu na A. - Nastaiu kada s tednostl u kapilarlma peniu lli spuRalu' u nlvb te6nostl u suduI tvrstog tllela' B, - Nastaiu uslllecl odbolnog delstua lzmecru molekula tgdnostl napona' povrslnskog poJavom sa u vezl Nisu C. manje' D. - lm4u za Poslidicu,.da 6e se tecnost u kapilarl penJatl

272. Delotrnacll dvrstih tllela: A, - Mogu da budu lastldne iplastidne' B. - Su plastlcne, kada tllelo postlle pr8stanka dformaciiE traino zadrlava $eCenl obllk.

C.-PredstavfalulstzanJ,kadanatlielodteluiemosllomdlillesmierokrenut D- - Ce bftl elastl6ne, xaoa'tl;elo prestale da pruZa otPor pri dJsil{u sll'

E,

ukoliko le prednlk kaillar manll' - Su kada 2iva kvasl slaklenu Posudu'

prema tl|lu. - Mogu se mlsrhi apsolutnim lrelativnlm detormacllama

E.

268. lsparavanie te6nostl: A. - Je vjetrenJe, kada motekuli lz undrasnjosti lzloze na njenu Povrdlnu. B, - MoI da ss odvlja na wakoi temperaturlc, - Je prelazak tecn suPstance u gasovho slanie' D, - Nastaie kada tscnosl napultalu molekull sa vedom

273. Hukov zakon: A. - Odnosi se na we vrs{e dsformaclla. B. - Dala vezu lzmedu slle I po/rsine tljla' c. - Vrlledl u podru6lima u kolima tljelo nlJ 6lastl6no.

D. - Glasl: mhanlckl naPon lasllcno deformlsanog tltla Je ProPorclonalan

E,

Potncllalnom energllom. - Nast4e samo sa povr5ine tednostl'

E,

rglatlvnom lsezanlu, ako su dElolmaclJ mals. - Uvodl moduo elasildnostl kao mJeru elEstl6nlh osoblna tlJela'

165

27 4.

Kolifina elekt.lcitets:

279. Pojava polarizaclJel

A. - U provodnlolrna moZe bttl samo negativna, B. - Pozltlvnog naelektrlsanla u prirodlJe veda od negallvnog,
C. - Ne moZe da bude manja od jedn elementarn. D. - Moie, kod ploUas'tog kondenzatora, na svakoJ od ploda
da bude brojno rszlidlta. - Na lzolatorima uvijek

A.

- Je vzana sa pomjeranlem elektridnih naboia u provodntcima, pod dejstvom

elektri6nog polja.

B. - Moguda je somo u metalnlm provodnlclma. C. - Je ustvari obrazovanje elektri[nih dlpola u izolatorlma, pod deJsvom
vanjskog. lektrj6nog polja.

E.

Je

jednaka

0,

-Je orijentlsanle dlpola, tako da lm je pozltfuan pol u suprolnom smjeru

E. - ??y99t
275. Elektrostatidka sua: A. - Mol dabude odboJna I prvladna B. - lzmedu dva naelektrisania, srazmjsrna j kvadratu njlhovog rastojanja. C. - lstale lzmedu dva ista naelekrisanja na lstom rastojanju, I u vazduhu I u vodi. O, - Mo:e da djelu.le izmedu naelektrlsanog i nenalektrlsanog tiiela, all samo ako se ne dodlrulu. E, - Jednakal prolzvodu naelektrisanja tijela lzmedu kojlh djeluje.

od smlera eleKrldnog polia, pod deFtvom spotjasnjeg etkrridnog potja do pove6anla rezuthrJu6eg elektrldnog polja u dletektrliumu.

280. Elektridnl napon: A. - Je veKorska veli6lna,

B. - Mlerl se u V/m, C. - Je lsto Sto I razllka potencijala,

D.
- BroJno le jednak radu prl.pomjeranju jedlnldnog taekastog naeleKGanja iz jedne u drugu 1361g pe113.

E. - U..homogenom elektrl6nom
276. Dielektridna konstantal A. - Kod vakumalednaka j 0, B. - Ve6a le za vazduh nego paratin. C. - Ako j rlativna izralava se u CzlNm2 lll F/m. O. - (Reldivna), neke sredlne pokazule kollko Js puta slla uzalamnog djelovanla lzmedu dva lsta naboja manja u toj srdinl nego u vakumu. E. - NaJveda je kod melala

potju, lednak je umnoSku jadine eleKridnog polja lrazmaka lzmsdu tacaka na kojl se odnosl napon.

281. Rad slle elektribnog polja: A' - Pd pr.mUestanlu nabola rzmedu dvlJe taeke, elektrlchaa I napona msdu nllma. B, - Uvljek Je pozltivan,

Je

jednak proizvodu koildine

C. - Zavlsl od mase destice koja se pomlera u elektrlcnom polju. D. - Zavtsl od kolidlne lekvlciteta koja s premjegta.

E.
277. Jabha elktrldnog poliir: A. - PosloJi sarno kod tadkastog nasleKrlsanla, B. - Brojno je data kolldnikom oloktrostaticke sile i kolidlns elektrloiteta u datoj ta6kt polja. C. - lma za date uslo\re, naJmanju vruednost u vakuumu.

- Vr$i s samo kada se eleldridni naboJ premjesta po ekvipotencijarnoj povrsini.

D. -Mjeri seuN/C.

282, Elektrldnl kapacitet: A. - Odnosl se samo na eleKrldni kondenzator. B. - Ne moie imati Jedan provodnik, npr. provodna kugla. C, - Kod plodasog konderzatora se pove6ava udaljavanjem njegovlh plo6a. D. . Kod kondenzalora, zavlsl samo od nalektrisanja ploda, ne sredin lzmedu ploda.

E,
278, Homogeno elektridno polie; A. - lmamo kada Je fluks elktrldnog polja, jednak u svakol povr5inl Jednake vell6ine, okomitoJ na leldridne sllnlce. B. - Javlja se oko loptastog naelektrisanja C. - lmamo I lzmedlu dva taokasta naelektrisanla, D. - Ne mole da se lavl lzmedu ploda kondenzatora. E. - lGrakterise se zrakaslim sllnicama elektrl6nog po|ja, '166

- Je

sposobnost tijela da primi odredenu kollEinu elektriciteta.

283. EleKridnl kondenzator: A. -Je uredaj u kome se skupljaelektricltet. B. - MoZe da bude samo ledan usamljenl naslektrisanl provodnlk C. - Je plo6asti, ako se sasto.li iz dviJe plode, sa6lnjene od izolatora D. - Ako se prikijudt na lzvor jednosmlemog napona, punl se do napona koli ie manll od napona l^/ora. E. - Ne moZ da se obrazuJe izmsdu dv4u elektridnih provodnika,

167

\--

284. Kod serljskog vezfuanJa kondeozatora: A. - Napon na wakom kondenzatoru lma lstu vrliednost,

289. Omov zakon:

A
B.

B C

- Kapacltetl potedlnth kondenzatora se sabiraiu'

VaIl samo za slrulnl provodnlk. - U provodnlku daJe vezu lzmedu struJ I napona, kojl su u obrnutbj
-

- Kolidlne eleKrlclteta svakog kondenzatora su razlldlta. na krajevlma serllske veze se poveCava.

D. - Ukupnl kapacitBt se smanluje,

C
D.

srazmJerl.

- lskazuJe se u dlnleniol, da je strula u nekom

zdvofenom elektrldnom kolu

E. - Ukupnl napon
kapacltete:

285. Kapecltet komblnaclte dva kondenzatora u odnosu na nllhove pojedlnadhe

E,

dlrektno srazmjema sumi e,ektromc(ornlh slla u kolu. - Ukazuli nam na dlnJenlcu, da C6 struJa u provodnlku bhllednaka 0, ako le nlegova otpornostlednaka 0, - Ne moie se prlmJenltl na kapacltlvnl otPor u kolu nirlzmjnlcne struJe.

A,

B
C. D.

E.

- Ostaje i$l, ako su povezanl u serlJl. - ManJl .le ako su parallno povezanl. - Jednak je polwlnl pgjedinadnlh kapaciteta, prl paralelnom vazivanju lstih kondenzatora. - Dva puta le vedl prl seriJskom vezivanju dva kondenzatora lstlh kapaciteta. - Je manjl od poJedinaCnih kapaclteta u serljskoj vezl

290. Elel(trlEnl otpor: A. - Zarlsl samo od duline provodnlka, 8. - Ce bltl ve6l kod materlJala lstlh dlmnzila, allvede specndne provodlJivosli, C. - Kod svih materuala se pove6ava sa Porastom temprature. D. - Je konstanta proporclonalnostl lzmedu strule I napona u Omovom zakonu za strulnl provodnlk.

286. Kod paralelnog vezlvanja kondenzatora; A. - Ukupnt naSion ostaJe lsll na svakom kondenzatoru. B. - Koli6lne etektrlclteta se ra2likuju na svakom od nJih, i zavise od njihovog

E. - Na vrlo nlsklm tsmperaturama, uslled porasta speclfldn provodnostl s

Jako smanluJa,

C. D.

kapaciteta. - Ukupni kapacltet se smanjuj. - Ekvivalentni kapacltet je lednak zbiru reciprodna vruednosti Pojedinlh

kapacheta

-Trl kondenzatora, kapacltet u opstem sludaju 6e bltitrl PUtavedi,

291. Speclfldnl olpor A, - Ne mllenja se sa temperaturorn. B. - Mleri se u 1/ m, C. - Kod metalnlh provodnlka je volikl, a za lzolatore vaZl obmuto. D. - Zavlsi od dullne provodnlka.

E.

- Jednak le reclprodnoj vriiednostl speclildne vodliivos.ll.

287. EnerglJa elektrlcnog polJa u kondenzatoru: A. - Povazana Je sa protlcanjem naelektrisanla u niemu. i B - J dtreKno,srazmJerna naponu na njogovtm oblogama. C, - Je jednaka radu elektrldnog polla, da bl se dielektrlk u kondenzatoru
polarlZOvao,

D. - Je srazmJerna kvadratu kolldine

E. A. C.
D. E.
16A

elektrlciteta na Plodama. - Ne zavisi od vrste dleleKrikuma koji se nalazl izmedu ploda kondenzatora.

292. ElektrlEna struja: A. - Predstavlja kretanlb elektrona u metalnlm pro/odnlclma. B, - Mo2e blti I usmJereno kretanJe Jona, u sludaJu elektrolita. C, - Nastale pod deJstvom elektrldnog polJa u pro/odnlku. D. - 6e imatl veCu jadliri: u provodniku voceg otpora pri lstom naponu na nJegwlrn krajevlma, E. -U provodnlku se mleri, ako ampermetar spoJlmo u paralelu sa njim. 293. Elektrluna snag: A, - Mlerl se najcsde u kwh. - U provodnlku je jadnaka proizvodu napona, lntnzitsta eletdrlcne slruje I vremena nJenog proticanja. C. - Sa porastom napona za dva puta, nA islom otporu, posta,e dva puta veda. D. - 6e u elektrldnom potrosadu btti 100 W, ako Je nlegova otpornost4Jna intanzltet elklridne struje 10 A,

288, lzrtor elektrlune struJe:

B. - Transformi$e odredenl vld energij,

u eleldr16nu.

- lma dva pola ko.ll su na lstom potencualu. kao sto su henjliska i mehanleka l sl., - lma napon kojile obldno nizi od napona kadaje prlklludn u u struJno kolo, - Uvljek dale struJu u lsdnom smJeru, ako mu Je ems konstantna. - Daie promien[ivu svuJu, samo ako se na polovima mljenja znak polarttta

E,

-Nekog lektridnog motora Je 1 kW, ako ovaj za vrleme od 1s lzvr6l rad od 1 kJ

169

!t

ltl

294.

Dirtovzakon: A, - Daj6 lzraz za koliElnu toplotn energ|o, koJa se razvla u provodnlku, B. - Odnosl se na mogudnost pretvaranja toplohs u elghrlenu BnErgUu.

298. EleKrldna struja u gasovima:

A. - Se ne moZe uop{te provodill, ler su onl dobrl lzolatorl. B. - Prl Snilenim prftlsclma, posttle ss pomodu udarne lonlzacije.
C. - Pod vlsoklm pritlsclma, nazlva se jos ltinia.lu6e prdnlEnle, D. - Npr. prl oblbnom prltlsku, stalno rasts ea naponom.

'

C. - MoZe se prlmlsnlil na sv6 vrst otpornlka, tl. I na 6lsto kapacltlvnl

induKlvnl otpor. D. - MoIe se plimlenhl za iila6unavanie potro$nJe elektrlEne energlJe na nekom potro.+a6u, ako su poznati nlegov btpor i napona na nlegovim kralevlma E. - Se lskazuje u dlnJentcl da je toplota koja se lzclvdl u provodnlku, Jednaka prolzvodu kvadrata njegovog opora lntenziteta elektrlcne strule I vremena protlcanja.

E.

- Se moZe reallzovati, ako se prethodno izwsllonlzacUa, npr. x-zracima,

299. Katodnl zracl:

B. C.

- Pojavluju se samo prl pralnJenlu u gasovlma pod povJSenim pritiskom. - Ne skrecu u elektrldnom I magnetskom po[u. - Kredu se od anodo ka katodi.
okom,

295.

Serijskh vezivanjem: A. - Provodnlka, ukupna iadlna

BC.

D. - Su ustvari mlaz ubrzanlh I usmjerenih eleKrona.

E. - Mogu da se vide prostim

300. Magnetska svojgwal

D
E.

elektridne struro 6e pri istom naponu, porasti u odnosu na pojedlna6no vezane otpore, - Otpornlka, ukupnl napon na krajevlma serljske veze ahlvnlh otpora, Jgdnak le arhmetidkom zbiru napona na pojedlnlm oiporlma, - Dvd lsta otpornlka, ukupnl otpor Ja dva puta manll. - U zatvoreno strujno kolo viSE otpomlka sa lzvorom, elsktrornotorna slla lzvora 6e s smanjltl, - Trl aktvna otpora, iste otpomosti prl istom naponu, toplotna snaga 6e porastl trl puta u odnosu na snagu na poJedinadnlm c(porlma

A. - Se manlfestuJu kod prlrodnih I vje6tadkih B.

D.

E.

magneta, a i kod strujnlh provodnlka. - NajJade su izraiena kod mateflJala kole nazlvamo dijamagnetsktm, - Kod dellka dolaze do lzralaJavrlo kratko, tj samo kada su pod dsjstvom drugog magneta - Se karaKerlsu eihienlcom da ss lstoimeni polovi prlviabe, a raznoimsnl odbljaju. - Kod permanentnih magneta se mogu izgubltl toplotnlm deisNom.

296. Kod paralelnog vFzlvanla otpora: A. - Ukupnl otpor se mijenia u odnosu na napon koil vlada na pojsdinacnlm otporlma. B. - Za strule u pojedinabnlm otporlma, moze se primlenltl prvo Klrhofovo
pravilo.

C. - Rociprodna D. E.
297.

vrUednost okvlvalentnog olpora jBdnaka je zblru reclprodnlh vn'Jednostl pojedlnaCnih otpo(a, - Toplota enargija prl lstom naponu, poraste u odnosu na ensrgUe poJedlnadno

301. Magnetsko polje: A. - Ne moZe se osjetiti u vakuumu B. - NastaJe kao posuedica kretanja nasleKrisanlh deslica C. - Opisuje se magnslnom Indukcllom lmagnetsklm fluksom. D. - PosloJl samo unutar solenolda lli dlpkastog magnetaE. - Grafldkl prodstavljeno magnstsklm sllnicama, koje loie okomito na pravac magnela.

vezanlh otpora
- StruJe u svakom otporu de imatl iste vrijednosti.

302 lndukcija magnetskog polJa;

A.

- Je skalarna veli6lna.

Kd
A.
B.

elelitrollta:

- Bolja je provodnost leKrldne strulo nego kod mstalnlh provodnlka - Nosioci elektri6no strule su eletcroni koJl putulu od nsgatlvnog

B. - Mjerl se u Wb/m, C, - Utollko j ve6a Sto .le ve6itluks magnetskog polJa kroz neku povr5inu. D. - U homogenom magnetskom poliu jednaka ie u svakoj tadkt polla.

E.

ka pozltivnom polu. C. - Je karakteristldno da rastvorgni materijall najdesCe sami zasebno ne provode eleklrl6nu struiu. D. - Na elektrodama prilikom elektrollze dolazi do polarizacije, lj. izdvajanja
pozhivnih I negatlvnlh Jona.

- lma lstl pravac kao I elektromagnetska slla kola dlsluje na struJni provodnik.

E.

- Ako uronlmo

dv[e elektrode od lstog metala, izmedu njih moze da dode do poJave razllke potencuala, sto predstavlja Voltln loment.

303. Jadlna magnetskog polja: A, - Je vektorska velldlna srazmjerna lndukcijl magnetskog pol.ja, B, - Kod strujnog prwodnlkd zavisi od sredine u koloj se ovaj nalazi C. - Mjorl so u T, D. -Kod solenolda je manja ukoliko je manJi broj njegovlh namotala E. U vakuumu, broino lB Jdnaka indukciJi magnetskog poua.

170

171

304. Elektromagnet6ka slla: A, - Kola dleluJe na strujnl provodnlk, lma smler koJi se odrodule pravllom desne 5ake, B. - Dleluje i na naeleldrlsanJe koje miruie. C. - lzmectu dva strulna provodnlka mole-da bude prlvladna lodboJna. D. - DkeKno ie stazm.ierna rastolanJu lzme(lu dva slrujna prwodnlka. E. - Koja djeluj na provodnlk duzlne/, kroz kojl tede struJa lntenzlteta l, I koll leil u magnetskom polju lndirkclje B, u opstem slucaju Je Jednaka (lB.

309. NalzmlenlEna strula:

A, - Proizvodl se na osnovu pojave elektromagntske lndukclie. B. - Dob|a se kada ss provodnlk krede pravollnllskl u Jednom smleru

homogenom magnetskom pol;u. C, - Je, ako se njena amplhuda mijenia po slnusnom zakonu, D, - lma makslmalnu wljednost kada Je magnetskl fluks u provodnom ramu

E,

makslmalan. - lzrazava se preko eleKivnih vrildnostl, ko.i su vece od nJen makslmalne vrljsdn6tl, zaqZ .

3o5. Magnetsko poue elektrlCne st.uje: A. - lma za date uslove naiveCu vriJednost u vakuumu. B. - Kod pravolinllskog strujnog provodnika, karalderlse s sllnlcarna koJe podlnlu na fednom, a zavrsavaiu se na drugom kralu provodnlka. ' C. -Kod prstenastog provodnikapoluprednlkar,krozkoJltedestruja lntenzlteta l, lma ladlnu: I i 2rfr. D. -Na datom rastolanlu, zanlsi od intnzitsta elektrldne 6truje' E. - Kod beskonadno dugog pravollnlJskog provodnlka, za datu strulu lm4 indukclju koja s pove6ava srazmjerno rastojaniu od strujnog provodnlka. 300. Elekromagnetska lndukclla:

310. Efektlvna vrUednost: A. - Kod nalzmlenlene struJe, zavlsl od njne frelwencife. B, - Ne mole se prlmJenhl I na naizmJenldn napono. C. - Za oko 7Oo/" ie manla od makslmalne vr[ednostl nalzmlenldne struJe D, - Ne mole se mjerltl kod nalzmlsnldnlh strula I napona. E. - NalzmJenldn strule, uvodl se poredenJem njenog toplolnog deJstva, sa istosmJemom strujom.
31 1.

Transformator nalzmienldne struje:

A, Je

B C
D. E.

stvaranle lndukoranog napona u namolaiu ( provodnlku ) pod deJwom promjenl,lvog magnetskog f luksa. - Omogudava silr'aran.ie naizmleniOne strule' - U namotaiu proizvodl indukovanl napon koii Je srazmjeran vell6inl magnetskog fluksa. - J indukovanje magnetsl(og pola pod dejstvom struje - Omogucava nam da mehanldku nergiju pretvaramo u elektridnu.

A.

- Mo2e da se kortstl I kod promJena napona lzvora

konslantne

struJe,

B. - Radl na prlnclpu uzajamne lndukclle. C. - Mo2e samo da pove6a vriJednost napona D, - U sekundaru, povCava vlijedno$ napona E.

u odnosu na pfimar, ako l broj sekundarnih navoJaka manjl. - Sastoli se oblCno od 2elJeznog Jezgra, na kome se nalaze primarnl I sekundarni namotajl.

307. lndukovana eleldromagnetna slla: A. - lma smjer koJi se odredu.le pravllom zavrtnja. B. - U nekom kalemu srazmierna je brolu namotala I brzlni promlena magn, fluksa, C - Ce bhl veCa, ako unutar namotaja stavlmo gvozdeno.lezgro.

312. U kolu nalzmlenltne strule: - Provodnlk oa zanemarliivo malim induktlvltetom i kapacltetom, naziva s obldno aklivnim olporom. B. - Sa aktlvnlm otporom, struja prednjaf l naponu u fazl.

D.

E.

- Ima lntenzltst koJl se odreduJe Lencovlm pravilom. - Ne mo2e da nastan u Jdnom pravolinilskom provodnlku

C. - Ukupnl napon se naziva reaklansa. D. - Sa al(lvnom otporom, faKor snago

E.

lB lednak 0. - Gradske mre2e, makslmalna vrljednost napona iznosl 220 V.

308. Samoindukcijar A. - Javlla se samo kod Jednosmjernih strula, kada lsklluClmo struJnl lzvor. B. - Mole da se javl I kada ie struja konstantna. C. - Dovodi do pojadanja strule koja le Prouzrokuie. D- - MoZe da nastane u kalemu kada dode do promlene magnetskog fluksa lzazvanog protlcanjem sopstvene struie. E Prouzrokul eleKromotornu silu 6amolndukclje, koja Je srazml6rna lntenzltetu strule u provodniku.

313- lnduktlvnl otpor u kolu nalzmleniune sitrule: -lzazlvafaznl pomJeraj, tako da napon zaostaje u fazl sa slrujom. B. - M.lerl6e u H ( henrllma).

C. - Je veCi ukoliko le trekvenclla Gtrule veda. D. - Uslovllava prelazak eleldrlCne u topbtnu energlju.

E.

- Obmuto l srazmjran koeficlJentu induktlvnostl kalema.

172

173

314. Kapacitivnl otpor:

318.

Pod poluprovodniclma podrazumiJevamo:

A. - Jonizoyane gasove, Jer stalno provode struju.
B, - Nmetale, Jer su slabijl

A.

- Za jednosmJerne strule predslavlja vrlo mall otpor.

B. - Rast sa porastom frelrveni{e nalzmJnldne strule. C, . Obrnuto l srazmjeran kapaciielq kondenzatora, D. - U kolu nalzmienlEne struje vrglfaznl pomleral lspred napona
faznl r,gao od-900.

provodnlcl od metala
struJu Jonima

c, - Provodnike koii nemaju krlstalnu resetku,

za
D, - Tednostl koje E.

provode

E.

- Zavisi

iod

etsktivne vruednostl nalzmjenicne struje.

-l(l$alne rnatertjalo koll elektrldnu strulu provode bolre nego izolEtor,

slabiJe nego metali.

319. Prostorna regetka Je karakterlsildna zal 315.

lmpedanca kola:

A,
B.
C.

- U opstem slu64u jednaka Je zbiru aktivnog, kapacltlvnog I induKivnog otpora. - Pledsiavlja otpor kola naizmJeiidne struje. - Sa redno vezanirir induktlvnlm Xr- i kapacltlvnlm Xc

A. -Amorfrratiiela, B, - Tednosti. C. - Krlstale.

D. -Sva furstatilela.

E. - Poluprwodnlke.
320. Element koll ne pripada ovom skupu Je: A. - Tranzlstor.

otporom jednakale

Xl:

Xc

- Sa redno vezanlm

B. -Tgrmlstor.
C, - Trloda, D, - Fotoelement.

omsklm R I induldlvnim XL

otporom iednakale
R

+ Xl,

E.

- Krlstalna dioda.

E.

- Ne zavlsi u opstem sludaju od frekvencue nalzmjsnlEne struJe. 321. U atomske kristale spadafu: A, - NaCl.

316. Krlstalno

tilglo:
se strogom lzotropljom.
u svlm pravclma

B. -

Ge.

A.

-Mole bltl kristalno lll pollkrlstaino.

C. - AgBr,

B, - Odllkuje

D.
A,
B.
C.
-

ZnS.

E.- AgCt,

C, - U monokrislalnom stanju, za razliku od pollkrlstalnog,

lma lst flzlcks osoblne,

322. Donorlma pazty466;

D. - Se odllkuJe haotidnim kretanlom Cestica u restki. E. - Ne mois da s prevede u amorfno,

D.
317. eestlce u kristalnlm t{ellma: A. - Se odlikuJu rotacijom oko ravnotsinlh pololaJa. B. - Mogu da saclnJavaju:atomske, Jonske, metalne i molekularne
kristalne re$elke.

E.

Supfine koje nastalu u poluprovodnlku, uno5enjem primJesa Atome primjesa, koje u poluprovodnlku povedavaju koncentracuu Supljlna. - Valentne eleKrone u atomima, - Atome prlmjesa koje u poluprovodniku pove6avaju koncenrracuu elektrona. . Glavne nosjoce struje u poluprovodniku n-llpa

C. - U atomskim kristalnim rSetkama, vezuju se

leldrostaticklm silama.

D. - Mogu da se vezuju samo u kublcnJm prostornim resetkama. E. - Mogu bitl I elsktroni, koJl se vezuJu u mtalnim re$etkama. 174

323. Ggrmanljum: - lmE detirl valentna elektrona. B. - Dodavanjem prlmJesa, postaie poluprovodnik. C. - Vezule se jonskorn vezom u kristalnoJ reSetcl.

D, - lma koncentraciju Suplha ve6u nego elKrona. E, - Poslaje provodnik dodavanjem deilri slobodna tehrona.

ll!4, Akcptofl: n - Ne postoje kod germanliuma. tl. - Su elektribnl nosloci koji nasta,u kod kristala selena, pod dejstvom svjetlosne ili toplolne ensfgl|e. Cj. - Zndtno uvedavaJu brol Eupljlna u odnosu na dlst krlstalne Poluprovodnlke, t) - PredstavlJalu glavne nosioce struje u polup.ovodnlclma p-tlpa, [ - su Supline nastal unosenlem primjesnlh atoma.

329

Tesllneslruje:

i. i1-: .1. ,,:*

.

A. - Su obldno nlskotrkvonlne strule. B. - Ne izazlvaju Hotrio f lzlolosko dJstvo, lako lmalu vellke napone. ' C. - Se prolzvodB obldno bez oscllalomog kola, pomocu
transformatota.

D. - Mogu nastatl u Tesllnom transformatoru,

.l:'1 Prl vrlo nlsklm tmperatu.ama, u blizlnl apsolutne nule' pbluProvodnlcli

koJl u sskundaru lma mnogo manJl brol namotaia nego u prlmaru. - Se eesto kortsre u medtcinl za zagriJavanJe poJedlnlh dijBlova tUela.

n C

- Se ponasalu kao lzvanredno dobri provodnlcl.

Ll. - Su skoro savrseni izolatori,

- Provode elsktrl6nu strulu poput svih metala
I

D. - Raspolalu vellklm brojem slobodnlh oleldrona

Supulna.

E. -

Ne mijenj4u bitno svole karaktedstlke.

:l?6 Tranzlstor:

A,

-lma pryenstveno ispravljabko delstvo na struie - Se pravl od poluprovodnlka p-tipa. C - SluZi, da male promiene slrule u emiteru , prved u velike promjene slruie kroz bazu. D. - Se sasloJl lz emltera, baze i kolktora, od kojlh spoJevl emiter-baza i baza-kolektor, zasebno funkcloniSu kao diode. E - Sluzl za poJadanje struja I napona

330. Svjetlost: A. - Molemo smatratl Blektromagnetsklm talaslma kojl se, po SvoJoJ prlrodi razllkuJu od radlo talasa. B. - Se zradl neprekldno ( kontinutrano ), tJ. u nJoJ mogu btfl prlsutne oscllacile svih energua, C. - lma talasnu prlrodu, koJa se manlfesfuJe u njenbm pravollnl,skorn prostiranju. O. - Mozemo predstavhl I kao ', roj ,, fotona ( Cestlca ) i kao talas.

B.

E. - Mote,

reclmo, Jonlzovatl sup6tancu

:127.

Oscllatotno elelitrilno kolo:

A.

- Mbte da sg Javi u kollma naizmjgnlbne strui8.

331. SvjEtlosnl zracl: A, -Su geometrlJskl polam vozanza pravollnllsko prostlranje wjsflosil. B. -Ako su u snopu, zavisni su Jodnl od drugih, Jer mogu da medudietuju. C, -Mogu da se prelamaju na blto kojoJ ravnoj povrslnl. D -Odbllaju se samo ako svjeilost pada lz optldkl rlede u optidkl guSdu sredlnu. E. -Prelamaju se ako padnu normalno na neku g.anidnu povrSlnu. 332. lndeks prelamanlai A -Uvljek Je vedi od jedtnlce. B, -Odreduje optlCku gustlnu neke srsdine, C -Oat Je kao odnos bzlne svjetlosti, u nekoj sredlnl I brzine svjeflosti u vakuumu, D -U optldkoj guScoJ sredlnl, ima manju vrijdnost. E- -Moze da bude apsolutnl I relailvnl. :133 Svlefloat se prelamai A. -Samo pri pretazku svJ8tlosil lz opilCki riede u oplldku gus6u sredtnu. B. -Prema normatl, kada svJeilost spada lz sredlhe v6Ceg lndkSa , lrrAtn, manJeg lndeksnog prelamanja. C. -Prema Snelovom zakonu. D. -u vodl pod vedlm ugtom proma normall, ako je upadnl ugao zraka lz vazduha prema normall na granienoJ povrsinl manji, E. .l u studaju kada pada normalno na granldnu povrslnu

B, - Sastoll se Iz redno vezanog kondenzalora, kalema I aktlvnog otpora. C, - Je lektddno kolo u kome nadalu elektromagnetske oscllacile, tJ. D. E.
prelazak eleKrostatlcke u energllu magnetskog polja I obrnrJto, - Ne moze blti ako kolo Badrzl termogBnl otpor. - lma sopsvenu trlvencljLr koja se doblje lz uslova kada jo induktlvni otpor jednak kapadltlvnom,

328. Elektromagnetskl talasl: A. - Predsavlialu islovremeno $irenje eleKrldnog i magnetskog polla, diil se intenziteti pedodiCno miJnlalu B, - Mogu bitl I longitudlnalnl.

- SastoJ se lz elektrldne I magnetske komponnte polla, dlll modull vekora ne zavise Jedan od drugog. D. Nastalu u oscllatornlm eleklrldnim kollma, koJa mogu bitl u obllku samo Jednog pravog p.ovodnog Stapa, E. - Mogu lz.azvati prinudne oscllaciie u nekom strujnom kolu, koJe su nalvecg Intenzheta, kadale kolo rezonantno.

176 177

334. DtoPsrdja svjetlosti; Je vozano sa polavom njnog ptlarnanja B. .trlanifesttde se u razlaganiu buel wjetlostl na boJe prlllkom nlenog Prlamanla c. -Mol da s zapazi I kod monohromatske svjotlostl. D. {sl(azuje se u dlnjenlol, da se nallade prelama cryena svJstlost'

340. Foton:
-S6 odnosl samo na vldUlvu svjflost.
B, - Je nalmanjl kvantum energile kojl nosi neko ztadenJe.

c. - Je polam vezan za dua.llstldku prlrodu sr/Jetlostl. D, - Ne mole lmatl masu.

E.

- Jo vsds lalasne duzlno ako lma vedu energiju.

E. -Nast4e usl[ed 6lnlnlc,

nalrnsnl lubldasta

da sve boje nemalu idnake brzine svjetlosti,

pa tlm I Indekse Ptelamanja.

335, Vidljlva svjetlost: A. -lma manle frkvenclj od lnfracryene svjstlostl. B. -Nema u vakuumu lstu bzlnu kao I uhraliublcasta s/leltost' C. {ma ve6.e enrgue fotona, od fotona x-zraka.

341. Energua kolu nosl svjetlost: A. - Dlreklno j srazmlerna nlenoJ talasnoJ ddini. B. - Ne zavisl od broja fotona, C. - Kod blel svjBtlostl sastoji se iz energlje mjesavine fotona,
razli6he f rekvencl.l e.

D. - lz fotona crvene boje,

E,

J veda od energije ljubidaste wletlostl, -.Obmuto le srazmjerna njenoj frekvenclji.

D. -Predshvla vorna usku oblast cjslokuPnog spektra

E. -Mo:s

lktlomagndsklh radua clla.

da lma talasne duzlne I do nekoliko kilomdara'

336. lnt.acrveno zra[enle: A, -lma talasne duline manJe od talasnih duiina vldlJive wjstlosti. 8. -lzalvatoplotnE sfakte u tulu. c. -Mote se reglslrovatl I Po mraku. D. lzaziva Jonlzujude efekte. E. +{lJe ele[rtromagnelske prlrod. 337. Uttra[ubldssto radenie: A, J.loma fotogrt'sko deJstvo. B. Je 6lsto korpuskularne pritode. C. Jma energilu fotona man.lu od fotona viduiv svjetlostl D, -Mote da lzazove bloloSko deJstvo. E. -MoIe da se doblje pomodu kvarc lampe. 338. Dlf rskcua evjcrlosil: A. .Manifestuje se njenom odsilupanju od Ptavollnukog plostltania' B. -Pokazul da svldlost gliiedl zakone gometruske optlk. C. Je posl}edlca koipuskutarn plltode svjstlosti. D. +{a clilrakclonol rSstcl, dajetzv. dffrakclone prstBnov. E. -Mogu6e je samo kod monohtomatsks svldiosti.
339. Svleilosr molemo polarlzovati: A. -PropustanJem ktoz uzane pukotlne'. B. -7Ao So 6pada u transvezalne talase.

342. Fotoelektrl6nl ef ekat: - J pre-WaranlB eleldridne energlJe u wjetlosnu. B. - Ne mole se mantfestovatl u gasovitlm tilelima. c. - Nastupa samo ako su talasne duzine monohromatske svjetlostl, ve6e od neke mlnlmalne za dati metal. D. - Objasnlo Jo Aln$taJn, a na osnovu zakona o odrlanJu enorgijo. E. - Se karakterise osoblnom, da broj emhwAnih eleklrona, nli srazrhjeran wJetlosnom fluksu. 343. EnergUB fotona: A, - zavlsl od njegove bzlne u vakuumu. B, - Zatllsl od frekvencijo talasa. C. - Zavlsl od jadlne svjetlostl. D. - J lsta za sve lotone vidlllve svjetlosti. E - Dlrektno ]e srazmjerna talasnol duilnl monohromatskog taiasa. 344. Fotoelektrl[nl eJekst na6tups: A. . Kada l energijalotona manja od energlje eksilacile za dall alom. 8, - Samo kod alkainih matala. C. - Kada je svletlosni fluks ve6l od jedne mlnirxalns vrlednosti. D. - Samo sa vldljlvom svletlos6u. E. - Kada lrekvenclja monohromatske wj8tloSi, postane veda od granldne, karakteristiCne za d ati matErljal.

345 Pod'futonlma podrazumijevamo:

C. -Pomodu amo.fnlh provldnlh t[ela. D. - Ptelsmaojem, kada te prelomnl ugaon

dd relaoilom,

n,
u sredlnl lndeksa prelamanja n

B.
C. D,

lgA= n' E, - hefletsl.Jom od neke provldne 174

suPstanoljs, Pod Brustelovlm uglom,

E,

- 6'estice, d[a I dkim zraclma. - Ceetlce, - Cestlce, kol - Svletlosne destice, kole ss kreCu bzlnom svletlostl, - Naelektrlsane destice, dlJa jo masa mlrovanla Jodnaka 0,

ko.l

179

382. Kod roEkciie flsiiel A. -Guepanlem eloma urana, bude lzbacen dva'trl atoma' B. -Alom urana bombarduiemo protonlma' c. -DobiiaJu ss kao produkti wljek ista lezgra' D. -Povsdava so masnl bloj lemnatja' E. -Posll,le rakcil' dobiJdu se vrlo sporl neutronl'
383. Nul(arn sll: -U lezgru. dleluju samo lzmedu protona' B. -Djeluju na katHm rastolanjlma C. Slablj su od eleKromagntsklh slla u iezgru'

TAENI oDGovoRI NA TEST.PITANJA

D, E.

-Mogu da budu pllvladne iodbolne' Su danas vrlo dobro prouEene, te lm le prlroda poznata'

1. 2,C 3,D 4.8 s.B 6. A,C 7,E 8. B,E 9,D

10.
A,C

FIZIKA C,E

39,

40. 41,
42. +o.

44.
45. 46. 48, 49 50. 51.

11,
12, 13. 14. 15. 16,

A,D
B

3E4, Elemer:tarne 6estlce: A. -lmalu svoJu unutrasnju slrukturu' B. -Nlsu neutronl, ler se mogu raspadatl na proton lelektron'

A,E
B,D B,D B C
B

52.
53. 54.

c. Su itotonl.
D.

E,

-Nalaze se samo u kosmiEklm zraclma -Mogu da se stvore sarno pomoCu akcleratora'

17.
18. 19.

55,
56,

385. HlPeronl: A. -Mogu bhi samo negativni' B. -se karakterlsu dJelwanJem slablh nuklsarnih sila mBdu njima' c. lNazv4u se lo5l mezonlma' D. .[4ogu bhl pozllivno, negatlvno naelktrlsanl lneutralni E. -Su dssllc dlJa je masa veCa od mas protona' 386. Mszonl:

A,B

57.
58.
RA

20, 21.

A,E D,E

2..
23. 24, 25.
oaE

c,E
A,D
E

60.
61
,

62.
bJ

26D
28. 31. 33,
A

64, 65. 66.

D A c B A c E c D E D,E D B.E A,E B,C c,E D B E D A,D A c D,E B, D D,E

B,D,E

T7,A,D 78,A.8,E 79.A,8

,80.c
8'|.A,C,D

82.8
83.E
&1,D

Bs.AD
86.C
87.D

88.D

89.8,C
gO,A,D

91,8
92.A,D 93.C,E 94,D 95.A S6.B,C,E 97.D

98,4,8,D eg.AC
100.D
101 ,C

102.8 103.A 104.8 105.8 106.C

107.D 108.E

A-sUnsstabllnedegticpaSeraspadajunaeleKron.pozrlronelfotone.

A,C,E A,D,E

E.

-lmaju masu manlu od leKrona' G. -Spadaju u barione D. -Ne PriPadaju hadaronlma' E. -Mogu da s raspadnu na proton i neulron'

a8
30. c
A,E A,D,E
E

67.
68. 69, 70.

328
35. 36. 37. 38.
B,C
D
E

71.
72.

34.

lo.
74.

75

76.

B,C c AE B A D c,D AB D

109,C,D 110,8
1
1

1.A,B

112,C
113.D

114.A

115. E 116. A,C 117. D 118. B,C 19. B,E 120 c 121. A.D 12.. B,C,D 123. A,B 124. D 125. C,E 126. B,D 127. A,B 128- C '129. D 130. B,D 131. B 132. C,E 133. A 134. C 135. B,D .136. C 137. A 138. C 139. B 140. A 141 E 142. B 14i|. C,E 144. A 145. C,D,E 146. B 147. C 148. D 149, E 150. B 151. A,B,D 152. C
'1

186

1:,3 A,C
1l'r4. o

t,,,
151

l.)G Il,D,E
E

lsll A,f
r50
B

100 c
161, A

162. B,D

103

164. D

I65. A,B,C

106

t67, C

l0n I
t{;9 A,o
170 lr,(;

t7t.lt 1t?. I
173
C

"t1')

174. A

I75
1'r/.
17e

A,B,D
E

176. B
'178. C,E B

180. D 181. A,B

182.

E D

183

184. B 18s. AB,D 186. A,c

187 D,E
188, C 189, C

190. D 191. C
'192. A,B

194, D,E 235.4 236 c,E 195, B 196. A,E 237 D 238 A,B 197 A 239.c 198. B 240.D 199 C ?OO B,C,D 241 A,B,E 242.c 201. E 24ii.D 202. B 203. A,D 244.4,8 245 E 204, c 205. A,E 246.8,C 247.A,D,E 206. D 248.D 207 B 208 A,C 249 E 2.O9 C,D,E 250 c 2s1 D.E 210. D 211 t),E t)sz D i,1') tt,F 253 B 7tt4 A 213 C 1)1i!All,l: ?14, A ?t0 n,t) i'.1!t ll 1257,A,D,E 21ti, D 25Ll.F ?1f o 218 f 2s9 U 219 C,D,L 2G0.A t) 201 8,(,,L 2?0. B 262 A ?.?1. A 2tt. B 263 C 264E 223 C 224. D,E 20s B 266 A,B,D 225. E 226. A,B,C 267.4 268.8,c 227 c 269.E 228. A 229 B no.c 271.8 230. o 231. A,c 272 A,B,E 232. C,E 273.D,E 233, C,D 274 c

zt

o,

D B,D

317. B

277, 278. 275. 280.

318. E
319. C 320.

n
C,D E
E

c
B D

281. 282. 283. 284.

285. 286,

321 322
324.

323, A

AC o
E

325, B
326, D,E

A,B

327. C,E
328. A,D,E

287.
288.
289.

c
B

329
330.

B
D

c
D

290. 291.

331. A

E B,C

332. B,E
333. C

"92 293
294
?91t,
?!

A
D

334. 335.

B D

i36 c
337
330 340
34 1, D,E A

xi

U,C,O

.,,,'|

(l

'?'ttt
:,111r

I
I)

330. B,E
B

:l0r),

c
D

3()l
Jr)1,

Ir,(;
( r,l)

342 344

344t, 0 E
D

:t0:1,

193. C

304 30r, 300 30't 3OU 309, 310. 311, 312. 313. 314, 31s. 316,

345.
)

358. B 3s9, A,D 360. E s61, B 362. B,D 363. A,E 364. D 365. c 366. E 367. B 368. A,C,E 369. B 370, c 371. D 372. A 373. C 374. C 375. E 376 D 377. A 378. B 379. C,E 380 D 381, B,C,E 3s2 A 383. B 384. C 385. D E 386, A

346. B 347. D

A,l-

B,c
D

348,

349, AB

A E B,E

350, B

351

A
C

352. C 3s3, B 354. C 355. D 356, B

357, C

c,D
B,C A

1EE

LITERATUFA

lzdavsll
Medlcinskl fakuttsr u Tuzli
I

Odgovornt urednlk:

l.Udibenidlc litbratura za pirania tz BIOLOGIJE

-D? Llubomlr Berboiovld, Dr

Prof. dr, Sadik MehiktC

I
I

Recnzedl:
Prol. dr. Tvrtko Svob Prol. dr. Sadlk Mehiklc Prof. dr. Ftak Fazlic

Sml[a Mullbabld:

BIOLOGIJA za ll rezrd srednjeg usmjerbnog obrazovania, Saraievo 1986.

- Dt Liubomir Berberovld, Dr Rifat Hadilsellmovld:

MEDICINSI(A A$ITROPOLOGIJA za I razred. - osnovi zdrcvwn struke, SaraJerro 1982.

Tehnltrko u.denle I kompJuterska prlprema:

Papk-ka.ton Tuzla

Stampa:
Paplr-karton Tuzla

-Dr {ubomir Eorberoi/id, lsmet Dlzdarevld,Dr Rifat HadllsellmoviC:

MEDICINSKA ANTROPOLOGIJA za ll razred zdravstvene struke, Saraievo 1983.

TlraL 500 piimjeraka

2.UdZbenioka llteratura za pltanja iz HEMIJE -D. Alvazwtd, ZJaganlac: HEMUA za I razed srednjeg usmlerenog obrazovanja, SvleUost, Sarajevo ( 1980, - 1986, ) - S, RamlC, T. Pa$ld, D. Murko: ORGANST(A HEMIJA za ll razred $kota hemllskolehnolosk6 struke, Svlatlost, SaraJevo ( 1983. ).
!

-s. Bl5Cwld, A" Papo, E.Uhld:

NEORGANSTq HEMIJA SA OSNoVAMA ANAUIdKE HEMIJE za I razred 6kols hemlsko-tEhnoloSke stru ke Svledost SaraJwo ( 1985. )

AUdlbenicka llte'atwaza pitanla iz F|ZIKE -M.Dlordevi6, R. Diananovl6, H. Tahlrovid FEV\A za I razred srsdnieg usmjsrenog obrazovanja FlZll(A za ll razrd srsdnjog usmjerenog obrazovania.

190

191

Fotootpornlcl, Imalu osoblnu:

A. B. - Da lm otpornost naglo vadra sa osvietlJenos6u . C. - Da se bftno ne razlikuju od oblcnog otpora, D. - Da prvenstveno, svjetlosnu snergiju, transtormlsu utoplolnu. E. - Da im se otpo( pov6ava pod djstvom brzlh elKrona.
- Da lspu6talu fotone ako se ukllude u strulno kolo. AjnStelnova JednaElna za totoelektrldnl efekat, ima oblik:

352. Jedan od postulata Borov teorl alome, loi A. -U staclonarnlm stanJlma, eleklronl mogu da se kre6u po bllo koloJ kru!nol orblti, B. -Atom emltuj nrgllu konilnulrano. C, -Atom zrael kvant-ensrgl, samo prl prelazku sa staclonarn orbhe ve6eg' na orbttu e nergiJl elktrona u staclnarnoj orbhl. D.

E.

-Energlla -Doksek

ktrosekre6eubzano,pazraclenrgliu.

A. -E =hY gdle Je E energiia B. _lt =h /mv,

fotona h Plankova konslaota

trekvenclja wjstlosl.

353. Spektralne llnue

serle atoma vodonlka, kole prlpadalu uhrallublEastol

C
D.

gdls

je

svlstlo8tl au:

-hY=Ez-Er,
gdle
-h

talasna duzlna eetlce, m ukupna masa a v brzina.

su

A. B.
njgova bzina.

El I E2 nergelska stanra atoma.

E. -E=mc',

gdle

le Eo ensr. veze eleKrona u atomu, m masa leKrona iv gdje je E enrgij4 m masa destlce I c brzina wjetlostl.
:

V-

Eo

+mt'

l2,

C. D. -Brekto/a. E. -Fundova.

-Balmerova -Lalmanova. -Pe6enova,

348. DuFllzem Ees-tlca -talEs uveo le

A.

B. C. D. E.

- Halzenberg. - Sredtngen. - Ds Brotj.

- Ajns1aln. - Dlrak.

354. Sorue spektralnlh linua atoma vodonlka kol nastaiu Prelaskom eloktrona na L-ljusku,6u: A, -Lalmanova. B. -Pasenova. C. -Balmerova. D. -Fundova. -Breketova.

349. Masa ffiona: A. - U opStem sludaju je data De BrolJovom relacijom. B. - U mlro/anju, Jsdnaka Je 0. C, - Direldno J srazmJerna nledovoJ talasnoj duzinl. D. - Svjetlostl, Je tsla u vakuumu lvodl. E. - U opS1em sludaju se ne moZe odrediti.

355. -Bslmrovr spktralne serlla atoma vodonlks nastslo: A. -Prl prelasku elektrona sa nl2ih lJuskl na vl$e. -Prelaskom lektrona sa nliih u K-ljusku. C. -opdentto, prelaskom eleklrona sa vlglh na bflo kotu nl2u fusku. D. -Prelaskom eleKrona sa vlslh u L-llusku. E. -U uhraUublda$om d'Jelu spehra.

350. De BrolJeva relscilal A. - Odnosi se samo nafotons. B. - Prlplsuis duallgtlcku prlrodu eleKrlnlma I supstancul uopste, C. - PokazuJe da le talasna dullna neke destice, dlrektno srazmJerna D. - Niie eksperlmntalno pro4orena. E. - Zasniva se na zakonlma klasien tlzike
351. Prema

356. Glavnl kvantnl brol L-UuBke atoma le:

A. B.
nJenoJ brzlnl.

u,
E.

-1. ,2, -o, .5.

D. 4,

Borovol teorlji stornE: A. - Jezgta wlh atorna su gradena lz protona i neutrona.

357, K- Uu8ka stomal

B. E.

C.
D.

- Elektronl koli krule oko Jezgra zra6e Energuu. - Brzlne elektrona u svlm oibltama su ldnake. - U stacionarnim putanjama eleKtronl mogu apsorbovail energi.ie. Energiie elKtrona na kruznlm staclonarnlm orbltama, no mogu lmati bllo koie vrliednosrl,

popunlli sa osa.fi't eleklrona. bro,i n=2, 'C. -Mole da lma dva eleKrona u podUuscl s D, -Ne postojl kod atoma vodonlka.

b.

A. Se mole

lma glavnl kvantnl

E.

-Ss karaKBrlse magnetsklm kvantnlm broJem I.lt=0,

1AO

181