Sadraj:

1. 2. 2.1 2.2 2.2.1 & 2.2.2 2.2.3 2.2.( 2.3 2.( 2.# 3. (. Uvod Uticaj eleznikog, drumskog, vodenog, i vazdunog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine rocena uticaja izgradnje saobrajne trase sa !ri!adajuom in"rastrukturom na ivotnu sredinu Uticaj eleznikog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine $rans!ort o!asni% materija ranje kola i cisterni 'agaivanje zemljita !runog !ojasa uljem i derivatima na"te Uticaj buke i vibracija u eleznikom saobraaju na zivotnu sredinu Uticaj drumskog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine Uticaj renog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine Uticaj vazdunog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine 'akljuak +iteratura & & ) * 12 1# 1& 1) 2 3 3 #

UTICAJ SAOBRAAJA NA IVOTNU OKOLINU 1.Uvod ,eliki !orast svetskog stanovnitva tokom 2-.tog veka uz ne!restano smanjivanje ras!oloivi% rezervi !rirodni% resursa i ivotnog !rostora uz istovremeno ugroavanje ekoloki% "aktora ivotne sredine /!oveanje koncetracije zagaujui% su!stanci u vazdu%u vodi i zemljitu0 ukazali su na !trebu korenite !romene odnosa oveanstva !rema "aktorima ivotne sredine. U !revazilaenju sve veeg nesklada izmeu o!redeljenja za zdraviju ivotnu sredinu i !otrbe budueg ekonomskog rasta uvoenje i otelotvorenje konce!ta odrivog razvoja !redstavlja zaokret modernog drutva i jedino is!ravno reenje. 1drivi razvoj je kvalitativan rast tj. socioekonomski i kulturni razvoj koji je usklaen sa uslovima ogranienjem i ka!acitetom ivotne sredine /racionalnost0 i koji treba da se odvija na nain da se buduim generacijama ne !ogoravaju uslovi o!stanka. 1vaj konce!t je usvojila 2vro!ska unija 133-. godine, a dve godine kasnije to su uinile i Ujedinjene 4acije. 1vaj zaokret u !ogledu odnosa !rema zivotnoj sredini je dobrim delom zasluga ekologije. Ekolog ja je bioloka disci!lina koja !rouava odnose, strukturu i "unkcionisanje !rirode u celini, ukljuujui i oveka, odnosno oveanstvo kao s!eci"inu kom!onentu bioloki% sistema na zemlji. 5avi se odnosima ivi% bia i nji%ove ivotne sredine, kao i uzajamnim odnosima svi% organizama u !rirodi. 6avremena de"inicija ekologije naglaava da je to nauka koja !rouava reenja koja su iva bia relizovala, na razliite naine, u vezi sa !roblemima koje im je s!oljanja sredina !ostavila i koja su ona morala reiti kroz svoju evoluciju da bi u tim konkretnim sredinama o!stala /7ankovi 133#0. 7ednostavno reeno, ekologija se moe odrediti i kao nauka koja izuava me%anizme o!stanka ivi% bia. Eko!"#ra je najiri termin koji oznaava s"eru u kojoj !ostoje ekoloki odnosi ili uslovi za !ostajanje ekoloki% odnosa tj. ekos"era je ivotna sredina. 8ivotna sredina je ona u kojoj ivo bie ivi kao u svojoj normalnoj s!oljanjoj sredini, bez koje ne moe o!stati, kojoj je !rilagoeno i individualno i !reko !rilagoenosti vrsti kao celine kojoj !ri!ada. 'a svaki !ojedinani organizam, okolna, ivotna sredina je i neiva !riroda, odreena uslovima /tem!eratura, vlanost, !9 zemljita0 i ras!oloivim resursima /energija, voda, mineralni elementi0, kao i iva !riroda koju ine druga iva bia sa kojima je u ne!osrednom ili !osrednom kontaktu. U ivotnoj sredini organizmi nalaze sve ono to im je neo!%odno za odvijanje normalnog ivota, metaboliki% !rocesa, razvoj, razmnoavanje i o!stanak. 8ivotna sredina se odlikuje velikom var ja$ l%o&'( )#*#rog#%o&'( u vremenu i !rostoru, to je rezultat delovanja stalno !romenljivog kom!leksa ekoloki% uslova. 6astoji se od bio s"ere i te%nos"ere. B o!"#ra je !rirodna sredina koja deluje kao jedinstven sistem koji "unkcionie na osnovu kontinuiranog !roticanja suneve energije i kruenja materije. 5ios"eru ine atmos"era, %idros"era, litos"era i !edos"era.

T#)%o!"#ra je deo sredine koju je ovek stvorio i stalno je stvara i menja svojim uticajima, snagom, voljom, umom. $e%nos"eru ine razliite materijalne vrednosti kao to su ljudska naselja, kue, ulice, s!omenici, mostovi, "abrike, saobraajnice. Eko! !*#+ je sloeni sistem u kome se dejstvom razliiti% elemenata ostvaruju sloeni !rocesi na osnovu trans"ormisane suneve energije i za%valjujui so!stvenim unutranjim me%anizmima kojima ekosistem ras!olae. 2kosistem je sistem !renosa energije i in"ormacija koji je otvoren u !ogledu korienja suneve energije. 6 obzirom na materiju koju sadri, ekosistem je zatvoren sistem za koji je najvanije da materija cirkulie i da se iz jednog ciklusa trans"ormie u drugi /%ranljive materije iz zemljita u biljke, !otom u biljojede, mesodere i na kraju !onovo u mineralne materije u zemljite0. 6vaki ekosistem se u odreenom !eriodu karakterie odreenom ravnoteom. %omeostazom, koja moe biti naruena na razliit nain. uticaj oveka je jedan odnajei% naina naruavanja ravnotee koja !ostoji u ekosistemu. :ovek svojim delovanjem esto dovodi do zagaivanja ivotne sredine. rema zakonu o zatiti ivotne sredine, zagaivanje ivotne sredine je unoenje zagaujui% materija u ivotnu sredinu izazvano ljudskom delatnou ili !rirodnim !rocesima koje ima tetne !osledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi. 7edan od znaajnij% izvora zagaivanja ivotne sredine je saobraaj.

,. U* -aj #l#.% /kog0 dr(+!kog0 vod#%og va.d(&%og !ao$ra'aja %a .aga1 va%j# vo*%# !r#d %#
;ntro!ogeno zagaivanje ivotne sredine je i zagaivanje kao !osledica saobraaja. 6aobraaj je izvor znaajni% !ritisaka na ivotnu sredinu < kroz zagaenja vazdu%a i ostali% medija ivotne sredine /emisije iz !rocesa sagorevanja "osilni% goriva i stvaranje ot!ada0, stvaranje buke i !ritisaka na biodiverzitet, zemljite i obalsko !odruije usled i=gradnje saobraajne in"rastrukture. 6aobraaj uestvuje u uku!nom zagaivanju atmos"ere sa oko #-> i jedan je od najvei% zagaivaa u dananje vreme. 6toga se na antro!ogeno zagaivanje ivotne sredine koje je !osledica saobraaja mora obratiti !oseba !anja.

,.1 2ro-#%a (* -aja 3grad%j# !ao$ra'aj%# *ra!# !a 4r 4adaj('o+ %"ra!*r(k*(ro+ %a vo*%( !r#d %(
?anas je im!erativ i zakonska obaveza da se !re nego to se uo!te !ristu!i izgradnji saobraajne trase sa !rateim in"rastrukturama uradi @!rocena uticaja izgradnje saobraajne trase sa !ri!adajuom in"rastrukturom na ivotnu sredinu @ u toku koje se sagledava !ostojee stanje /geoloke i geomor"oloke karakteristike, !odzemne vode , !ovrinske vode, zemljite, zagaenje vazdu%a, o!tereenje bukom, vibracije, "lora, "auna, vegetacija i %abitalni ti!ovi, !rirodna i kulturna batina, !ejzane karakteristike i vizuelni kvalitet, socijalno ekonomske karakteristike i kvalitet ivota, uticaj na ivotnu sredinu u sluaju udesa0 a zatim o!isuju mere !redviene u cilju s!reavanja, smanjenja i otklanjanja tetnog uticaja. $ek nakon detaljne analize i ocene strunog tima da je !rojekat izgradnje saobraajni% in"rastruktura sa stanovnita atite ivotne sredine !ri%vatljiv !ristu!a se realizaciji !rojekta.

'atita ivotne sredine obu%vata atitu u tokuA 1. Bzgradnje saobraajni% in"rastruktura a0 uklonjeni materijali n!r. as"alt, betonski i drugi graevinski elementi se uklanjaju u skladu sa odredbama ravilnika o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenja de!onija ot!adni% materijala i ravilnika o !ostu!anju sa ot!acima koji imaju svojstvo o!asni% materija i 'akona o !ostu!anju sa ot!adnim materijalima b0 izgradnja !od nadzorom geologa, c0 u toku izgradnje !oveava se emisija estica !raine sa kojima su vezane i o!asne materije kao to su teki metali, organska jedinjenja.treba ograditi gradilite od stambeni% !odruija na najmanju moguu irinu, a trans!ortne !uteve s!rovesti van stambeni% !odruija, d0 snimanje i ras!ored !ostojeeg o!tereenja zemljita o!asnim materijama zbog graevinski% i zamljani% radova kao i ocena vremenski% i !rostrani% trendova u trenutku eks!lotacije, e0 o!terenje bukom kao !osledica !ri!remni% radova < ograde !rotiv buke, "0 zatita od !rekomerni% vibracija !odrazumeva u!otrebu radni% na!rava, maina i trans!ortni% sredstava koje su izgraene u skladu sa normama o emisiji vibracija, g0 zatita od razlivanja o!asni% materija u sluaju udesa, %0 zatita "lore, "aune, vegetacije.!revoz graevinske me%anizacije treba da se izvodi !rko !ostojee in"rastrukture, u toku gradnje !tice e se iseliti iz !ogoenog !odruija.izvriti rekonstrukciju vegetacije nakon izgradnje, u sluaju !ostavke trans!arentni% ograda !rotiv buke !otrebno i% je odgovarajue obeleiti da bi se s!reili naleti !tica, i0 u toku gradnje !ostoji mogunost da budu otkrivena nova geoloko!aleontoloka i ar%eoloka nalazita te o tome treba obavestiti nadlenu instituciju. 2. 2ks!lotacije saobraajni% in"rastruktura a0 odvoenje !adavinske ot!adne vode !reko odgovarajue !rojektovanog drenanog sistema koji mora da se odrava i da bude e"ikasan i u sluaju !oveani% koliina mokri% !adavina, b0 !ratiti rezultate is!itivanja kvaliteta !odzemni% voda, c0 !rocena uku!ne godinje emisije tetni% materija u vazdu% usled saobraaja < ugljen monoksida, azotni% dioksida, sum!ordioksida, benzena, olova, !redvideti kontinuirani monitoring !raenja zagaena vazdu%a, d0 merenje buke i zatita od nje, monitoring buke mora da se vri u skladu sa direktivom 2vro!ske komisije, e0 merenje vibracija i zatita, "0 u sluaju !rolivanja o!asni% tenosti !rilikom udesa < mere zatite su kod !rojektovanja, izgradnje, de!onovanja koje smanjuju verovatnou udesa i mogue !osledice,

g0 zatita "lore, "aune, vegetacije < mogue su !romene mikroklime u ne!osrednoj okolini vei% objekata zbog a!sor!cije i akumulacije to!lote < !o zavretku gradnje !otrebno je !ogoene !ovrine renaturizovati i zasaditi auto%tonim vrstama, !otrbno je odravanje renaturalizovani% !ovrina, %0 objekat u !ejza unosi novu strukturu, menja !rostorne razmere i us!ostavlja indetitet !rostora.slabljenje vizuelni% i !ejzani% kvaliteta je mogue ublaiti saenjem!rostora uz saobraajnicu, gde bude dolo do degradirane a neizgraene !ovrine na kraju gradnje ozeleneti.

,., U* -aj #l#.% /kog !ao$ra'aja %a .aga1 va%j# vo*%# !r#d %#

?osadanja istraivanja tetni% dejstava saobraaja !osmatrana iz svi% as!ekata /aerozagaenje, buka, zagaenje !ovrine zemlje, voda, zauzimanje !rostora i sl.0 su !okazala da elezniki saobraaj svojim "unkcionisanjem izaziva najmanje tetni% !osledica, ali smanjenju negativnog dejstva eleznikog saobraaja na ivotnu sredinu treba i dalje teiti. 8elezniki saobraaj izaziva buku, aerozagaenje /!osebno korienjem dizel vue0, vibracije, zauzima !rostor, a u sluaju saobraajni% nezgoda izaziva zastoje u so!stvenom saobraaju i saobraaju drugi% oblika, !re svega drumskom i druga tetna dejstva. U sadanjem sistemu "unkcionisanja eleznice !ostoje slabosti koje se odnose na zadovoljenje ekoloki% za%teva, a to suA a0 neracionalno ras!olaganje !rostorom !ri !rojektovanju i izgradnji eleznike in"rastrukture /!osledice su !oremeena stanita mnogi% ivotinja, !osebno !tica, a u uem gravitacionom !odruiju !oremeaj razvoja, rasta i unitenje mnogi% biljni% vrsta0, b0 in"rastruktura graena u naseljenim mestima ili nji%ovoj blizini /!osledice su stvaranje buke, vibracija, kod dizel vue i aerozagaenje, kod elektrine vue tetna dejstva elektromagnetni% talasa, ometanje stanovanja i dr.0, c0 nema zatite od buke u obliku tunela, zidova i sl. oboljanja u vezi sa ouvanjem eko.sistema uz eleznicu treba za!oeti od ideje !laniranja, !rojektovanja, gradnje sve do organizacije i izvoenja te%nolokog !rocesa !revoza. ri u!ravljanju investicijama /gradnji i izboru naj!ovoljnije varijante regulisanja saobraaja0 ekoloki kriterijum mora biti znaajan, a to znaiA izbor elektrine vue u odnosu na dizel, racionalno korienje !rostora, racionalno zauzimanje obradivi% !ovrina, izvoenje eleznike trase dalje od naseljeni% mesta i dr. 'a mreu !ostojei% !ruga !ostoje dve alternative za !oboljanje ouvanja ovekove okolineA . inovacije sredstava za rad /in"rastrukture, vuni% i vueni% elezniki% vozila0, organizacije, te%nologije u!ravljanja, #

!oboljanja u o!erativnom smislu bez investicioni% za%vata /!revoz ostvari sa maksimalnim ueem elektrine vue, trans!ortni za%tevi ostvare sa to manje !okrenuti% vozova, maksimalno racionalizuje manevarski rad0.

,.,.1 Tra%!4or* o4a!% ) +a*#r ja

osebne mere se moraju !reduzeti !ri trans!ortu o!asni% materija. meunarodna zajednica je !ravnim !ro!isima odredila da se o!asne materije mogu !revoziti samo kada nji%ova ambalaa, rukovanje i !revozna sredstva daju dovoljnu garanciju za najveu moguu bezbednost. +anac odgovorni% lica za !akovanje, utovar, !revoz, skladitenje, !retovar i u!otrebu mora do!rineti da saobraaj bude siguran i bezbedan. 4acionalni !ro!isi o trans!ortu o!asni% materija svake zemlje se moraju ujednaiti radi lake i !ojednostavljene meunarodne razmene. Ceunarodni !ro!isi o trans!ortu o!asni% materija odnose se na suvozemni /elezniki i drumski0, vodeni i vazduni saobraaj i obu%vatajuA a0 klasi"ikaciju o!asni% materija, b0 nain obeleavanja, c0 uslove trans!orta. 6vaku !oiljku o!asni% mora da !rati u!ustvo o merama bezbednosti i zatite !ri !revozu o!asni% materija i ono mora obavezno da sadriA a0 !odatke o sadrini !oiljke /vrsta, %emijski i te%niki naziv o!asne materije, masu, broj komada, identi"ikacioni broj materije i dr.0, b0 !osebne mere koje mere koje treba !reduzeti !ri !revozu i mere za s!reavanje i ublaavanje tetni% !osledica usled nezgode ili udesa na !revoznom sredstvu /!o!ar, lom, !rosi!anje ili isticanje o!asne materije i sl.0, c0 !ostu!ak sa licem koje doe u dodir sa o!asnim materijama, d0 naziv i adresu organizacije ili organa koji moraju da se obaveste o nezgodi ili udesu nastalom !rilikom !revoza o!asni% materija.

,.,., 2ra%j# kola - !*#r%

Bzvor zagaenja su i !ranje kola i cisterni. Bs!od !latoa za !ranje kola ras!oreeni su slivnici i a%tovi sa reetkama tako da se !ri !ro!utanju vode kroz reetke uklanjaju grubi ot!aci, a u slivnicima i a%tovima se taloi i jedan deo internog materijala iz vode. rocesi !ranja se vre na betonskoj !lat"ormi i !utem reetke i slivnika odvode !utem kanala u kome se izdvajaju ulja, masti do velikog talonika. 4a"ta se takoe !osebnim !ostu!kom odvaja od vode.

,.,.5 6aga1 va%j# .#+lj &*a 4r(%og 4oja!a (lj#+ d#r va* +a %a"*#
Usled saobraajni% udesa ovo je !rvi !o veliini uzrok zagaivanja. 4a eleznikoj mrei 8$ 5eograd od 13*2. do 1332.godine desilo se osam vei% saobraajni% udesa sa vie od 12#& tona !rosuti% derivata na"te, !ri emu je samo manji deo !riku!ljen sa !ovrine zemlje, tako da su !osledice i danas vidljive.

&

Uzroci zagaivanja zemljita !runog !ojasa su A . curenje iz kola cisterni i kola za !revoz derivata u stanicama, . curenje iz kola cisterni i kola za !revoz derivata du !revoznog !uta, . curenje za vreme vonje i u de!ou iz lokomotiva motorni% ulja, . te%nolokim odravanjem skretniki% !ostrojenja /na zemljitu !runog !ojasa kod nas se godinje izlije 1#.2- tona ulja0. ?erivati na"te i motorni% ulja !rosuti% na zemljitu !runog !ojasa !osle izvesnog vremena se razgrauju, ali se sam !roces !rirodne razgradnje dosta us!oren i ogranien. Bstraivanjem u ovoj oblasti i analizom !osledica na zemljitu bavi se institut za vodo!rivredu D7aroslav EerniD iz 5eograda a u cilju utvrivanjaA da li !ostoji realna o!asnost za !rodor zagaene vode u oblast izvorita da li !ostoji mogunost ubrzane /vetaki izazvane biorazgradnje0 rasutog ulja i derivate koji "aktori mogu da ograniavaju biorazgradnju da li se dodavanjem minerala i birazgradnja moe ubrzati da li ubrzana biorazgradnja utie na umanjenje !rocenta ulja < derivata. Fazgradnju ugljovodonika u zemlji karakteriu %emijski !rocesi i uslovi u kojima se ona obavlja. Cikrobioloka razgradnja ugljovodonika u velikom ste!enu zavise od s!oljni% inilaca. 'a mikrobioloku razgradnju na"tni% derivata od !osebnog znaaja je ras!rostranjenost oksidanata u !rirodi.

,.,.7 U* -aj $(k# v $ra- ja ( #l#.% /ko+ !ao$ra'aj( %a vo*%( !r#d %(

5uka je zvuk svake vrste koji je oveku ne!rijatan, dosauje, smeta, uznemirava, razdrauje, zamara. 1na !reko u%a dolzi do E46.a i moe da izazove !oremeaje vegetativnog nervnog sistema, srca, krvni% sudova, organa za varenje. 5uka velikog inteziteta !ojaava rad endokrini% lezda, izaziva !orast krvnog !ritisak i !oremeaje disanja, gubitak a!etita, smetnje u ravnotei, !ojaanu kontrakciju miia. 8eleznika vozila imaju karakteristiku da su kod nji% izraena rezonantna !onaanja na niim "rekvencijama !obude, kao i dobra !rovodnost zvuka. $o je !osledica s!ecijalne kutijaste konstrukcije. U !ro!isu za dozvoljeni nivo unutranje buke daje se vrednost od ## do )# db, dok !ro!is Ceunarodne eleznike unije daje vrednost *#db to je znatno blae. Bzvori unutranje buke A . interakcija toak < ina . !roces koenja . aerodinamika buka . buka usled rada klima ureaja . buka usled rada sistema za grejanje i ventilaciju !utnikog !rostora.

Gontinualnim !rotokom vozova stvara se s!oljanja buka koja utie na okolne eko. sisteme. otrebno je da se jo u "azi !rojektovanja vozila utvrde izvori buke i !ronau mogunosti za njeno smanjenje. U* -aj o!- lova%ja 1scilacije imaju uticaj na vestibularni a!arat, slu%, nervni sistem, krvotok, mozak itd. oveka. Bzazivaju oseaj smuenosti, remete regulaciju !oloaja tela.

,.5 U* -aj dr(+!kog !ao$ra'aja %a .aga1#%j# vo*%# !r#d %#

:ist vazdu% je osnov za zdravlje i ivot ljudi i itavog ekosistema. ,azdu% je smea gasova koja ini atmos"eru, a sastoji se !riblino od (H# azota, 1H# kiseonika i vrlo mali% koliina !lemeniti% gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene !are i razni% neistoa. 4evolje nastaju kada se ovaj odnos !oremeti. roblem zagaenja vazdu%a s!eci"inim materijamaA ugljen monoksidom, azotdioksidom, ugljovodonicima i esticama !oreklom iz izduvni% gasova motora automobila !ostaje jedan od najbitniji% !roblema urbani% sredina irom sveta. 2vro!ska komisija osnovana 2--1.godine se !osebnim osvrtom na drumski saobraaj analizirala je udeo saobraaja na globalno zagrevanje i u Bzvestaju nazvanom D5eli !a!irD u!ozorava na vrednost emisije E12 od ak 2*> na svetskom nivou. ?rumski saobraaj sam emituje *(> E12 u odnosu na ostale vidove saobraaja te je stoga 2vro!ska komisija razmatrala uvoenje intermodalnog trans!orta, a !osebno kombinovanog trans!orta kao osnovnu ekoloku logistiku smanjenju emitovanja E12 u saobraajnoj delatnosti. U "inalnom izvetaju I rograma evro!ski% klimatski% !romenaJJ objavljenom u 5riselu 2--2.godine, razmatrana je mogunost vee !rimene eleznikog i vodenog saobraaja umesto drumskog. roblem zagaenja je !osledica u!otrebe stari% vozila koja se loe odravaju i vozila bez katalizatora, loeg kvaliteta goriva, nedostatka !arking mesta, ulica kanjonskog ti!a, neadekvatnog !rotoka saobraaja i zaguenja. U toku 2--2.godine u 5eogradu je registrovano vie od 3#---- motorni% vozila. Bmajui u vidu starost vozila, kako !rivatni%, tako i oni% koja se koriste u javnom gradskom !revozu, kao i lo kvalitet goriva, jasno je da zagaivanje izduvnim gasovima !ostaje jedan od gorui% !roblema i u naem gradu. rosene godinje vrednosti za sve s!omenute gasove bile su vee od dozvoljeni%, maksimalne !ojedinane vrednosti su bile i do !et !uta vee od !ro!isani%. 4ovi aditivi koji se danas ubacuju u benzin, a koji zamenjuju alkil.olovo, su aromatini ugljovodonici kao benzen ili njegovi derivati /toulen ili etil.benzen0 ili kiseonini derivati ugljovodonika kao, na !rimer, alko%oli /metanol i etalon0 i neki etri /metil tercijalni butil etar ili etil tercijalni butil etar0. Uloga ovi% aditiva je i dalje ostala ista, da se !o!ravi oktanska mo benzina i da se umanji eks!lozivnost vazdu%.benzinske smee. 'a razliku od olova tokom sagorevanja novi% benzina sagorevaju i svi aditivi. 1vi novi benzini, *

!oznati !od nazivom @bezolovniK ili @re"ormulisaniK i dalje sadre niz toksini% i kancerogeni% su!stanci. 1vi benzini mogu da daju usled loeg sagorevanja i neke nove kancerogene su!stance. 'ato savremena automobilska industrija na izduvnoj strani motora ugrauje katalizator koji dovrava !roces sagorevanja benzina i omoguava da se u !rirodu emituju uglavnom bezo!asni derivati sagorevanja. 5ezolovni benzin je !roizvod koji je, kada se !rvilno koristi, skoro bezo!asan !o zdravlje oveka, ali i!ak indirektno do!rinosi o!toj degradaciji ivotne sredine, jer se tokom sagorevanja benzina razvija E12 koji, kako se zna, do!rinosi !oveavanju @e"ekta staklene bateK, tj. utie na globalne klimatske !romene na zemlji. 4a !itanje da li je bezolovni benzin toksian odgovor je !ozitivan. 5ezolovni benzin je vrlo toksian, on ne bi smeo da se nanosi na kou i o!asno je udisati njegovu !aru. Gao glavni intoksikanti u bezolovnom benzinu su benzen i njegovi derivati koji mogu da se nalaze u benzinu u koncetracijama od 2# do #->. $o su izrazito kancerogene su!stance i zato se mora uvek voditi rauna da je katalizator u motornom vozilu is!ravan, zatim se mora izbegavati @trovanje katalizatoraK sa olovnim benzinom jer se nakon kontaminacije olovom katalizator ne moe regenerisati. reterana u!otreba olovnog benzina moe ak i "iziki da zagui katalizator i time smanji njegovu !ro!usnu mo. Griterijum za ograniavanje uvoza motorni% vozila vie nije godite, ve zatita ivotne sredineA mogu da se uvezu samo vozila koja is!unjavaju 2uro 3 standard i koja je veina !roizvoaa automobila zastu!ljeni% na naim !utevima !oela da is!oruuje tritu 2---.godine. oetkom osamdeseti%, !re svega zbog narastajue zagaenosti vazdu%a u industrijski razvijenijim zamljama 2vro!e, is!ituju se koliina i sadraj izduvni% gasova koje emituju motorna vozila. $ako 13*3.godine u 2vro!i uvedena !rva norma, 2uro --, vie kao smernica !roizvoaima nego ogranienje, sa ciljnim vrednostima ekoloki ne!oeljni% su!stanci. 6edam godina kasnije uveden je standard 2uro -, a !oetkom 1333.godine 2uro 1, ime je ogranien sadraj sum!orni% oksida, ugljovodonika, azotni% oksida i estica u izduvnim gasovima motorni% vozila. $ri godine kasnije uveden je neto stri 2uro2 standard, a 2---.stu!io je na snagu jo uvek vaei 2uro 3, koji se od !red%odnog vrlo malo razlikuje. od 1.januara sa !roizvodni% linija svi% evro!ski% "abrika automobila @silazieK iskljuivo automobili koji is!unjavaju 2uro ( standard kojim je, osim koliine ne!oeljni% gasova, de"inisana i !rozirnost izduvni% gasova i on e vaiti od 2--*.godine. $ada e obavezujui standard biti 2uro #, koji je trenutno tek u "azi izrade. 'adovoljavanje normi za svaki model utvruje se !osebnim testovima, a !roizvoa uz vozilo izdaje ku!cu serti"ikat kojim garantuje da vozilo is!unjava za%teve na vratima "abrike, i da e takav biti u garantnom roku od # godina. Uvoenjem ovi% standarda, koliko god da su na muke stavili !roizvoae, zagaenje vazdu%a je znatno smanjenoA za%valjujui raznim katalizatorima, turboarerima, kom!ijuterskim kontrolama ubrizgavanja goriva, 2uro 3 motori troe dva !uta manje gorva !o kilovatu snage nego oni od !re 2# godina, a emisija gasova je skoro stotinu !uta manja. od uslovom, naravno, da se @%raneK odgovarajuim gorvom. ?a bi gasovi na izlazu iz aus!u%a bili u !ro!isnim granicama, !otrebno je i odgovarajue gorivo, re je o bezolovnom benzinu i evrodizelu. $o gorivotakoe mora da is!unjava neke standarde.

U okviru is!itivanja kvaliteta ivotne sredine glavnog grada !raen je i nivo komunalne buke. drumski saobraaj je znaajan izvor buke. 4ivoi buke u komunalnim sredinama nisu tako visoki da bi doveli do oteenja slu%a, ali izazivaju itav niz e"ekata, tj. utiu na neurovegetativni i vaskularni sistem. 5uka negativno deluje na kvalitet i duinu sna to dalje dovodi do !romene ras!oloenja, oseaja umora i !ojaane nervoze. dokazano je da je buka meu znaajnim "aktorima koji dovode do neuroze, jednog od najras!rostranjeniji% oboljenja nae savremenice. Bstraivanje 12E?.a s!rovedeno !re desetak godina je !okazalo da je !reko jedne etvrtine stanovnitva u evro!skim gradovima bilo izloeno nivou buke koji ozbiljno ugroava san i dovodi do !si%osomatski% sim!toma akustinog stresa. 1sim toga, buka utie na !ojaanu aktivnost autonomnog nervnog sistema to !oveava rad nadbubrene lezde, !oviava krvni !ritisak, nivo %olesterola i triglicerida u krvi i time !oveava rizik od !ojave vaskularni% oboljenja. Femeti se i imuni odgovor organizma, jer o!ada aktivnost imuni% elija. Cerenj na teritoriji 5eograda su !okazala da buka !otie najveim delom od saobraaja, zagaeni vazdu% utie na razliite naine na zdravlje ljudi i itav ekosistem. ;tmos"era slui i kao sredstvo trans!orta zagaujui% materija do udaljeni% lokacija i kao sredstvo zagaenja i ko!na i vode. 'agaenje vazdu%a zavisi !rvenstveno od ti!a zagaivaa. 7edan od glavni% izvora zagaenja vazdu%a je saobraaj. 4ajee zagaujue materije su uglenmonoksid /E10, sum!ordioksid /6120, azotdioksid /4120, mikroestice ai. 6!eci"ine zagaujue materije vazdu%a su i olovo, kadijum, mangan, arsen, nikl, %rom, cink i drugi teki metali i organski s!ojevi koji nastaju kao rezultat razliiti% aktivnosti. Ugljen monoksid /E10 je veoma otrovan gas, bez boje, mirisa i ukusa. 1vaj gas nastaje !rilikom ne!ot!unog sagorevanja "osilni% goriva. Goncetracija od 1> E1 u vazdu%u je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksian u visokim koncetracijama i indirektno do!rinosi globalnom zagrevanju kao !rekursor ozona. 2misije !otiu uglavnom od saobraaja. U 2vro!i se emituje oko 12# C tona, ili 11> od uku!ne svetske emisije ovog gasa. rocenjuje se da emisija sum!ornog dioksida /6120 u 2vro!i iznosi 33 Ctona godinje. ,lasti u evro!skim dravama krenule su u ka!anju za redukciju u!otrebe vozila u centralnim gradskim delovima zbog velike emisije tetni% materija. E+ *ova%# k !#l# !(4!*a%-# kao to su 612 i 412 u atmos"eri se mogu zadrati i do nekoliko dana i za to vreme !rei razdaljinu od !reko nekoliko %iljada kilometara, gde se !reobrazuju u sul"urnu i azotnu kiselinu. rimarni !olutanti 612 i 412 i nj%ovi reakcioni !roizvodi nakon nji%ove de!ozicije i !romene !adaju na !ovrinu zemlje i !ovrinski% voda /kisele kie0 gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. 2"ekti acidi"ikcije odraavaju se naA vodene organizme koji su osetljivi na !oveanje !9 i !oveanje toksini% metala u vodi, biljke su osetljive na !oveanje koncetracije %idrogenovi% jona u zemljitu, ljudi takoe tr!e !osledice acidi"ikacije zbog konzumiranja !ovrinske ili !odzemne vode koje esto imaju ne!rimeren !9 i !oveanu koncetraciju metala. Gisele kie izazivaju koroziju metalni% !ovrina, !ro!adanje "asada i kulturni% s!omenika.

1-

U* -aj !ao$ra'aja %a glo$al%o .aga1#%j# U* -aj (glj#% d ok! da 8CO,9 %a 4ro+#%# ( a*+o$ o!"#r :osnovni nauni dokazi !okazuju da E1K igra znaajnu ulogu kad je u !itanju e"ekat staklene bate. Bnae, ovo je !rirodni "enomen < rezultat a!sor!cije kratkotalosnog sunevog zraenja koje zemlja a!sorbuje, ali zbog !ojasa ugljen.dioksida i drugi% otrovni% gasova u atmos"eri in"racrveni zraci ne mogu da da se !robiju u kosmos, ve ostaju !od slojem gasova i !onovo i% a!sorbuje 'emlja /dugotalsno in"acrveno zraenje0. 1vaj !roces rezultuje e"ektom zagrevanja atmos"ere do take koja je mnogo via nego to bi to bio sluaj, jer je znatno !oveana !risutna koncetracija E12 i drugi% gasova staklenika u atmos"eri. oto su za znaajne koliine gasova staklenika odgovorni u!ravo antro!ogeni izvori, ovaj e"ekat je !rivukao !anju javnosti, ali i rezultate i uoene !romene izazvane njegovim dejstvom. 2ro*okol . Kjo*a U ja!anskom gradu Gjotu 133).godine oko #- zemalja !ot!isalo je 1kvirnu konvenciju Ujedinjeni% nacija o klimatskim !romenama, iji je cilj s!reavanje i smanjivanje emisije otrovni% gasova, !re svega ugljen.dioksida, koji se smatrju glavnim uzronicima !orasta tem!erature na 'emlji, odnosno stvaranje e"ekta @staklene bateK. rema rotokolu iz Gjota, industrijske zemlje do 2-12. godine moraju da smanje emisiju tetni% gasova u atmos"eru u !roseku za !et odsto u odnosu na nivo emisije 133-.godine. roblem je u tome to taj dokument !ostaje !ravno obavezujui tek kada ## zemalja koje !roizvode ##> globalne emisije ugljen.dioksida rati"ikuju rotokol. 6;? i ;ustralija su, meutim, istu!ile iz rotokola, Gambera uz obrazloenje da e njegovom rati"ikacijom izvoz !rljave industrije biti usmeren ka zemljama u razvoju,a u ;ustraliji nastati manjak radni% mesta, to e, !rema miljenju !remijera ?ona 9auarda, znatno ugroziti industriju zemlje.Bnteresantno je, meutim, da, !rema rotokolu, ;ustralija ima !ravo da za osam !rocenta !ovea nivo emisije E12 U odnosu na 133-. godinu. 6;?,najvei svetski zagaiva, svoje odbijanje su obrazloile injenicom da bi rati"ikovanjem Gjoto !rotokola nanelo tetu nacionalnoj ekonomiji, a ,aington je zauzvrat "ormulisao domai !lan zatite ivotne sredine. ?o sada su Gjoto !rotokol od 1# zemalja 2vro!ske unije, rati"ikovale ;ustrija, 5elgija, ?anska,Linska,4emaka,Mrka,Brska,Btalija,+uksemburg,N!anija,Nvedska i Ujedinjeno Graljevstvo ,elike 5ritanije i 6everne Brske. rotokol su rati"ikovale i 4orveka i Calta, a u istonoj i centralnoj 2vro!i Fumunija i 6lovaka. 7edan od svakako znaajni% koraka u !oslednje vreme je to se zemljama koje su rati"ikovale rotokol (. juna !rikljuio i 7a!an, jedan od veliki% svetski% zagaivaa.

11

Tr#%d glo$al%og .agr#va%ja rema izvetaju 4acionalne zdravstvene akademije 6;?.a /4;60 nijedna katastro"a u celuku!noj !oznatoj !rolosti nee izazvati toliko !oguban uticaj na civilizaciju i ivot na !laneti kao to bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja.?o sada je o tom !itanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon zavretka Cedjuvladinog !anela o klimatskim !romenama, odranog 2--1.godine u okviru Ujedinjeni% nacija /B E90,koja !rognozira da bi tem!eratura na !ovrini zemlje do 21--.godine mogla !orasti od 1,( do #,* ste!eni Eelzijusovi%.1va studija !redvidja da bi takav rast tem!erature mogao !rouzrokovati ota!anje lednika i artikog !olarnog !rekrivaa, !oveanje nivoa mora, !ojavu oluja, destabilizaciju i nestanak ivotinjski% stanita i migracije ivotinja !rema severu, salinizaciju !itki% voda, masovno unitenje uma, ubrzan nestanak biljni% vrsta i velike sue. Ukoliko se uzme u obzir da e za%valjujui ljudskoj aktivnosti udvostruiti koliina E1K koja e se u ovom veku emitovati u atmos"eru, mogli bi sazreti uslovi za naglu klimatsku !romenu na globalnom nivou, i to moda u razdoblju od nekoliko godinaO 'a smanjenje zagaenosti koja nastaje kao !osledica saobraaja !redvien je niz mera koje ukljuujuA a0 !oveanje bezbednosti i sigurnosti saobraaja kroz e"ikasniju !rimenu !ro!isa i kontrolu b0 obezbeivanje !odsticaja kombinovanom trans!ortu, c0 obuku i !oste!eno uvoenje 2U normi za zatitu ivotne sredine u saobraaju, d0 !oboljanu kontrolu te%nike is!ravnosti vozila, e0 !rimenu standarda i dobre meunarodne !rakse u !rojektovanju saobraajni% !rojekata i dr. ,.7 U* -aj r#/%og !ao$ra'aja %a .aga1 va%j# vo*%# !r#d %# otencijal za korienje unutranji% !lovni% !uteva u Fe!ublici 6rbiji je izuzetno velik. 6a #**km !lovnog !uta ?unava kroz 6rbiju, 2-)km donjeg toka reke 6ave, 1&(km reke $ise i #33km mree kanala ?unav.$isa.?unav, gravitacijono !odruije koje nai !lovni !utevi !okrivaju, ne ograniavaju se samo na njenu teritoriju, ve obu%vataju i teritoriju 5osne i 9ercegovine, 9rvatske i Cakedonije. 4ajvei graevinski !odu%vati u cilju izgradnje !lovni% !uteva imali su za cilj izgraivanje originalni% reni% deonica /s!ajanjem nekoliko reni% kanala u jedan0 ili 4ro& r va%j# !*ar ) .grad%ja %ov ) r#/% ) kor *a. re nego to su izvrene te izmene, reke u aluvijalnim basenima bile su bogato struktuirane, inei sisteme glavni% tokova, boni% tokova i rukavaca, u kojima se !rotoni ka!acitet stalno menjao. Gru!ne intervencije dovele su do "undametalni% !romena !rirodnog ravnotenog stanja, a i danas te%nike !re!reke na!ravljene u ranijim !eriodima omoguavaju !ovezanost sistema rukavaca sa glavnim tokovima samo za vreme visoki% vodostaja. $o dovodi do naku!ljanja "ini% sidmenata i !oste!enog nagomilavanja mulja, ime se smanjuje !ovrina !rvobitni% stanita i onemoguava stvaranje novi% vodeni% !ovrina. 1vo

12

!redstavlja !re!reku !rirodnim migracijama riba izmeu voda u !lavnim ravnicama i glavni% vodeni% tokova. Uvrivanjem korita reke i !oveanjem koliine vode koja tee kroz takvo korito, !oveava se brzina vode u renom koritu, !ojaava se njena snaga i o!tereenost korita kao i koliina veliki% estica koje voda nosi na dno korita. Feni !ejza regiona srednjeg toka ?unava takoe je izmenjen ininjerskim za%vatima koji !oboljavaju !lovidbu. Fazvoj ?unava doveo je do manjka sendimenata u celom toku ?unava, uzvodno do akumulacije Perda! i nizvodno. osledica toga je ne!restano !rodubljivanje korita na dugakim !otezima, na !rimer du Caarskog dela toka ?unava od oko 1.3cm godinje. @Od!#-a%j#: +#a%d#ra0 to je uraeno da bi se !oboljali !lovidbeni !utevi, izmenilo je nivoe !odzemni% voda i !okrenulo !rogresivno zatr!avanje muljem mnogi% izolovani% boni% kanala i rukavaca. Nto se tie vodnog trans!orta, zagaenje i za!ljuskivanje talasa imaju negativan uticaj na okolne eko sisteme. Ntetu nanose talasi od brodova koji unitavaju nezatiene obale. 1dravanje reni% !lovidbeni% !uteva s!rovodi se isko!avanjem. 4ejednake dubine i irine !lovnog kanala, koje se redovno javljaju u gazovima, za%tevaju redovno ienje isko!avanjem. V#&*a/k ka%al menjaju !rirodno oticanje vode u delti i dovode, uz druge negativne e"ekte, do !oveanog taloenja. Na"*a ima toksini e"ekat ve u relativno malim koncetracijama. Bsto tako, ve !ri malim koliinama na"te "otosinteza je us!orena. 1sim toga, !oliciklini aromatini ugljovodonici su kancerogeni. Boj# .a .a&* *( $rodova od korozije, !osebno one sa metal.organic jedinjenjima, mogu da utiu na akvatine biocenoze. $i teki metali taloe se u renim sedimentima ali mogu biti !onovo sus!endovani usled vodenog saobraaja. 7o jedan neeljeni e"ekat je to to, tokom vremena, akvatini organizmi nastane svaku vrstu !ovrinu u tekuim vodama. roces za!oinju bakterije i jednoelijski organizmi, a nastavljaju vii organizmi /ljuskari,alge i dr0. ;ko se ne !reduzmu odgovarajue mere, taj rast utie i na tru!ove brodova. $akvo obrastanje !oveava ot!or brodova i !otronju energije. ,odoot!orne boje bez biocida koje ne s!reavaju rast organizama, ali stvaraju !ovrine koje se lako iste mogu dobrim delom biti oznaene kao ne!roblematine sa ekoloke take gledita. ?ruge boje se i!ak moraju smatrati vrlo !roblematinim. 1ne sadre biocide, koji se vremenom oslobaaju iz boja i ot!utaju u okolnu vodu. $i biocidi, !redvieni da s!ree rast organizama na tru!u broda, mogu da se naku!ljaju u sedimentima i akumuliraju u lancima is%rane. 7o uvek se malo zna o !onaanju ti% materija u vodenoj sredini. ostojee institucijalno i organizaciono ureenje za r(kova%j# $rod!k + o*4ado+ na ?unavu vrlo je %eterogeno, usled veliki% razlika meu !ojedinim zemljama /u !ogledu ekonomske moi, nacionalne !olitike, !ro!isa i nji%ovog !rimenjivanja, u strukturama sektora renog trans!orta itd.0. 6anitarne slube su neravnomerno ras!oreene du

13

?unava i !ostoje u obliku !rivatni%Hdelimino !rivatni% stalni% usluga u luci /tj. !lutajui tegljai ili !ontonski amci ija je "unkcija uglavnom sku!ljanje na"tni% ostataka u vodi od ienja tankova i sku!ljanja brodskog muljevitog ulja0. lovidbeni sektor sa brojnim !ostojeim !reduzeima koja su !re bila u vlasnitvu vlada, !ruaju o!te usluge uglavnom so!stvenim "lotama. Usluge kao to su sku!ljanja brodskog muljevitog ulja mogu se !ruati i drugim !lovilima, ali zbog visine cene, !lovila iz drugi% brodski% !reduzea i% vrlo retko koriste. U svim zemljama, osim 4emake, rena !lovila u tranzitu ne mogu odloiti svoj ot!ad /muljevituHmasnu vodu0 bez novane naknade. 1stale !re!reke lee u o!erativnoj organizaciji ?unava koja je !rilino ne!okretna i ne"eksibilna /!ostoji ogranien broj !lutajui% objekata i usluga0. lovila koja ele da odloe ot!ad moraju !ristati uz to ureen objekat, to moe dovesti do veliki% kanjenja u !revozu. 2ro$l#+ r . ka od %#!r#'a !a $rodov +a naglaen je u navedenim diskusijama u Btaliji. redvieno je da !rolaz bude dozvoljen samo onim brodovima za trans!ort na"te koji imaju du!lo dno. Bako velike nesree nisu este, mogu da nanesu velike tete. 1vo !oveanje sigurnosni% mera nije o!revdano samo za !omorski saobraaj, nego i za reni trans!ort, !osebno na velikim rekama !o!ut ?unava ili Fajne. 'a razliku od drumskog ili eleznikog saobraaja, u nezgodama na rekama uvek !ostoji rizik od irenja zagaenja daleko nizvodno, u osetljiva rena stanita, zone uzimanja !ijae vode ili u Erno more. ?a bi se s!reile brodske nesree, !ostoji jasna !otreba za trans!ortnom !olitikom koja bi razvila i dovela do !rimenjivanja ogra% /#%ja .a *ra%!4or* o4a!% ) +a*#r ja $rodov +a %a odr#1#% + d#lov +a r#ka0 ( odr#1#% + 4#r od +a ; l .a odr#1#%# !(4!*a%-#. re!oruke ?unavske komisije de"iniu kontrolni i o!ti te%niki okvir za u!ravljanje ot!adom sa brodova koji !love ?unavom. U mnogim !odunavskim zemljama nacionalna !olitika o u!ravljanju brodskim ot!adom jo nije !ot!uno uslaena sa !re!orukama ?unavske komisije. B !ored izuzetno razvijene mree !lovni% !uteva, i !rednosti koje ovaj vid trans!orta ima u !ogledu ekonominosti, !ouzdanosti, sigurnosti i zatite ovekove okoline, trans!ort unutranjim !lovnim !utevima kod nas uestvuje sa niskim !rocentom. 2vro!ski !lanovi razvoja saobraaja !anevro!skim koridorimakoji se ukrtaju na naoj teritoriji /koridor Q i koridor ,BB < ?unav0 i !lanirana !reras!odela tokova roba u 2vro!i sa drumskog na reni saobraaj za 2-> do 2--#.godine, ukazuju da bi razvoj vodenog i intermodalnog saobraaja u nasoj zemlji bio jedan od vani% strateki% ciljeva. 4eo!%odna je re%abilitacija !ostojee saobraajne in"rastrukture na unutrnjim !lovnim !utevima koji% ima uku!no 1#33km /sa kanalima ?$?.a0, luke i !ristanine in"rastrukture ija je sadanja iskorienost svega (1>, rene "lote ija je !rosena starost 3- godina. ,odo!rivreda 6rbije se ne moe bazirati samo na so!stvene vode ve su u najveem broju sluajeva eks!loatisane tranzitne vode. Bmajui i ovo u vidu nacionalna !olitika 6rbije mora obezbediti odrivi razvoj i biti u skladu sa meunarodnom !olitikom integralnog u!ravljanja vodnim resursima. Uraena je strategija razvoja renog saobraaja i radna verzija zakona o unutranjoj !lovidbi, koju treba uskladiti sa !ro!isima

1(

2U, a uskladiti i sa eventualnim !ristu!anjem s!orazumima ;M4 /evro!ski s!orazum o glavnim unutranjim !lovnim !utevima0 i ;4? /!revoz o!asni% materija0.

'atita voda regulisana je A . 'akonom o zatiti ivotne sredine . 'akonom o vodama . Uredbom o kategorizaciji vodotokova . Uredbom o klasi"ikaciji voda . ravilnikom o %igijenskoj is!ravnosti vode za !ie itd. ,.< U* -aj va.d(&%og !ao$ra'aja %a .aga1 va%j# vo*%# !r#d %# ,zduni saobraaj znaajno utie na zagaenje vazdu%a. 4;$1 alijansa izvrila je 2).--- !releta aviona, koji su izgoreli 3&).--- litara kerozina, ime je u vazdu% izbaenoblizu 1.2#-.---t E12 i time do!rinela globalnom oto!ljavanju. 5arozo /!redsednik evro!ske komisije0 je izjavijo da je cilj 2U da se do 2-#-. godine njen udeo u emisiji tetni% gasova sa sadanji% 1(> smanji na *>. rema njegovim reima, 2vro!ska komisija e !oetkom godine na!raviti !redlog o ogranienju emisije tetni% gasova u oblasti vazdunog saobraaja. ored zagaenja vazdu%a zbog kiseli% kia dolazi do modi"ikacija vodeni% !ovrina i tokova. ri izgradnji aerodroma radi se neo!%odna drenaa terena to utie na !romene u ivotnoj sredini. 'auzima se veliki !rostor za in"rastrukturu i menja okruenje. ostoje i na!uteni objekti kao i !revozna sredstva koji se vie ne koriste /!ovuena iz saobraaja0 koji takoe zauzimaju !rostor i utiu na !romenu ivotne sredine. osebno je izraena buka na aerodromima i u okolini aerodroma. Uzletanje mlaznjaka /na )-m0 stvara buku jaine 12-dbH;, uzletanje mlaznjaka /na )--m0 11-d5, !aluba nosaa mlazni% aviona 1(-d5. ?anas se sve vie radi na te%nikom usavravanju letilica u cilju smanjenja buke. oveava se udaljenost naselja od izvora buke, aerodromi se grade dalje od naseljeni% mesta. 4aa zemlja je nedavno !onovo lanica Bnternational Eivil ;viation 1rganization.BE;1. 1va organizacija je !ro!isala meunarodni 6tandard koji je do!unjavan i menjan u skladu sa !oveanjem vazdunog saobraaja i te%nikog !rogresa u !rojektovanju i gradnji letilica. 1vim 6tandardom de"inisani su deskri!tori avionske buke, nivo i merna jedinica. ro!isani su maksimalno dozvoljeni nivoi buke u "azi !oletanja i sletanja za sve kategorije trans!ortni% letilica u "unkciji nji%ove mase i broja ugraeni% motora. ?e"inisana je metodologija merenja /uslovi, !ostu!ak, obrada0. BE;1 je !reko ovog standarda i !r!oruka !ostavio i !lan dinamike !ovlaenja iz u!otrbe @buni%K i uvoenje @ti%i%K aviona u saobraaj. Gao !osledica buke javljaju se subjektivni e"ektiA uznemirenje govora, sna, rada, a takoe i objektivni e"ekti trenutni ili kumulitivni. ?ugotrjnije delovanje buke moe dovesti do oteenja slu%a. 2"ekat na ivotinje je slian e"ektima koji se javljaju kod oveka.

1#

5. 6AKLJU=AK U okviru !ret%odnog izlaganja navoene su mere, reenja, za date !robleme. ;ko bismo i% gru!isali mogli bismo rei da mere za zatitu ivotne sredine od zagaivanja saobraajem mogu biti A !reventivne, sanacione i kontrolne. F2,24$B,42 /urbanistike0 mere su A izmetanje elezniki% i autobuski% stanica, izmetanje magistralni% saobraajnica van stambenog dela grada, obezbeivanje odgovarajue irine saobraajnica, izgradnja !eaki% zona, garaa i !arkiralita, !laniranje !rostora za zelene !ovrine itd.. 6;4;EB142 mere su A davanje !rioriteta kretanju vozila javnog saobraaja /ute trake0, ugradnja ekoloki% sema"ora, !reorjentacija na u!otrebu gasa ili struje kao !ogonskog goriva, jedan deo grada rekonstruisati u oazu bez motorni% vozila idr.. G14$F1+42 mere su A obavezna kontrola emisije tetni% gasova !ri te%nikom !regledu motorni% vozila, stalna kontrola rada servisa za te%niki !regled, zabrana !arkiranja teretni% vozila u gradu, !roiriti mreu merni% mesta, redovno !ranje gradski% saobraajnica i dr... 6aobraaj se usmerava na reke, eleznicu, a smanjuje se drumski i vazduni. 6vi oblici saobraaja bre ili s!orije se oslobaaju zagaenja u svom !rocesuA u motornom saobraaju strogo se kontroliu izduvni gasovi i !revoz tereta, uvodi se obavezno bezolovno gorivo a gradski saobraaj na struju /trolejbuski i akumulatorski0. 6nana !odrka svim merama su zakoni koji reguliu ovu !roblematiku koji e se u narednom !eriodu morati s!rovoditi ukoliko elimo da sauvamo ivotnu sredinu za budue generacije. 4adam se da e u !oetku vsoke kazne za ne!otovanje ovi% zakona navesti oveka na razmiljanje i u buduem vremenu zaista !romeniti njegovu svest i !omoi mu da s%vati znaaj ouvanja ivotne sredine.

1&

LITERATURA 1. ,odeni trans!ort evro!skom linijom ivota, ?unavom, !ri!remljeno od strane RRL,5ec, 7anuar 2--2. 2. Bzjava !redsednika 2vro!ske komisije 2U, agencija 52$; 3. 1lovo u benzinu, dr Bvan Mrzeti, Univerzitet u 5eogradu (. $rite !olovni% automobila, 'oran Cajdin, 5M? #. 'agaenje u urbanim sredinama, 5iljana Nljuki, 5M? &. 2kologija, ivotna sredina i zatita, Caja 6tankovi, 5M? ). rocena uticaja na ivotnu sredinu za B "azu !rve deonice UC , Mradski zavod za urbanizam, 5M?

*. 2kologija u saobraaju, 4.6ubara, 'elind, 5eograd, 2--&. 3. 'akon o zatiti ivotne sredine, 6lubeni glasnik Fe!ublike 6rbije, 2--3.

1)