D.S.

Mil- O predstavnikoj vladi Mil, Tokvil, Poper trojica glavnih predstavnika klasinog (politikog) liberalizma: moralno, politiko i humanistiko nastojanje, a ne ekonomsko (Smit). Mil i Tokvil: demokratija je ureenje budunosti. Pored svih zamerki koje joj se mogu uputiti, demokratija nema realnu alternativu. (zamerke: opasnost od tiranije veine, demokratski despotizam, ukljuivanje neobrazovanih masa u procese odluivanja, tiranija javnog mnjenja) 1poglavlje Da li su uopte i, ako jesu, do koje mere su oblici vladavine stvar izbora? 1. da, potpuno- konstruktivistika (mehanicistika) pozicija (normativistika i prosvetiteljska): ljudi su u potpunosti tvorci politikog sistema (odrediti prvo svrhu to je vladavina treba ostvariti, a zatim ispitati koji je oblik vladavine najpodesniji za tu svrhu). Predstavnici ovakve teorije shvataju vladanje kao prektiko umee, koje ne postavlja nikakva pitanja ovim onih o sredstvima i cilju. (oblici vladavine izjednaavaju se sa svim drugim sredstvima za postizanje cilja) Budui da ih stvara ovek, pretpostavlja se da je stvar njegovog izbora da li e ih stvoriti ili ne. Pitanje vladavine prema ovoj teoriji treba reavati kao bilo koje drugo poslovno pitanje. Kada se oodredi svrha koju vladavina treba ostvariti i ispita koji je oblik vladavine najpodesniji za ostvarenje te svrhe, preostaje samo da se sunarodnici saglase o toj svrsi. (treba ubediti ostale da je ta vladavina najbolja). Stvaranje dobre vladavine je slino stvaranju neke maine. 2. ne, uopte- naturalistika (organicistika) pozicija: oblici vladavine nisu stvar izbora. Moramo ih, uglavnom, uzeti onakvima kakve smo ih zatekli. Oni nastaju shodno civilnom stupnju i obliku ivota naroda-organski izrastaju iz njih. Ova teorija se suprotstavlja predhodnoj, ona ne eli da svede politike institucije na mainu. Nae bavljenje njima sastoji se u tome da upoznamo njihova prirodna svojstva i da im se prilagodimo (politike institucije nekog naroda ova pozicija smatra vrstom organskog izrastanja iz prirode i ivota tog naroda: proizvodnjom njegovih obiaja, instikata, nesvesnih potreba i elja). Naa volja nema uticaj na njihov razvoj. 3. da, uslovno- Milovo stanovite (realistiko)- blie normativistikom. Ne zaboravimo da su politike institucije delo oveka, tako da one mogu biti napravljene dobro ili loe. Osim toga, politiki stroj ne deluje sam od sebe, kao to su ga ljudi stvorili tako ga moraju i odravati. S druge strane mora biti prilagoen ljudima koji su ga stvorili. Moraju se ispuniti 3 uslova da bi vlada bila stvar izbora: 1) prihvatanje (voljno)- da ele da je prihvate. 2) odravanje (sposobnost ljudi da poredak odreavaju). 3) pokoravanje (moraju biti voljni i sposobni da uine ono to ureenje zahteva od njih, da bi mu omoguili da ispunjava svoje svrhe).

2poglavlje Koji su kriterijumi dobrog oblika vladavine? Potrebe drutva se dele na poredak (postojanost) i napredak. Poredak odreujemo kao ouvanje postojeih dobara svih vrsta i koliina, a napredak kao njihovo uveavanje. Ne moemo rei da u uspostavljanju zajednice neki propisi moraju biti doneseni za poredak, a drugi za napredak, budui da uslovi poretka i napredka nisu suprotstavljeni nego jednaki. a) unapreivanje dobrih svojstava (intelektualne, moralne i delatne vrline)-napredak, progres. b) funkcio nalnost, organizacija politikog aparata (bezbednost, zatita)-ouvanje poretka. Kad god je opte raspoloenje ljudi takvo da svaki pojedinac brine samo o vlastitim sebinim interesima, a ne pomilja ili se ne brine za vlastiti udeo u optem interesu, dobra je vladavina nemogua. 3poglavlje Predstavniki sistem je idealno najbolji oblik vladavine Milova kritika paternalizma i ideje o dobrom despotu. Paternalizam-to je upotreba prisile radi dobra pojedinca. Ideja o dobrom despotu, koji poseduje apsolutnu mo znai da bi bili doneti dobri zakoni, najbolji ljudi bi bili postavljeni na pozicije koje zahtevaju poverenje, pravda bi bila sprovoena, javnost ne bi bila optereena... To sve znai da despot nije samo dobar vladar, nego i sveznajuci i svevidei vladar, koji bi morao da bude informisan o svakom detalju, o radu svakog inovnika, morao bi 24asa dnevno da bude posveen reavanju problema i skupljanju informacija, biranju najboljih iz velikog mnotva... to bi dakle morao da bude natovek, ija bi mentalna aktivnost rukovodila poslovima mentalno pasivnih ljudi. Apsolutna sila najboljeg vladara upravo pasivizuje podanike, oni nemaju nikakav udeo u odluivanju o svojim sudbinama. U takvom stanju, oni bi ponekad samo mogli da predlau- i to samo ako su na ve na visokim poloajima u drutvu; niko ne bi imao razloga da se posveuje imtelektualnom naporu (kada nita od toga to je spoznao ne bi mogao da sprovede). Odreena znanja i umenosti bili na dohvat ruke despotu, ali ne i graanima, tj.znanje bi imali samo dravni naunici, inovnici ili vojska (sve vrline bi degradirale u narodu). Takoe, i moral bi bio doveden u pitanje, jer onaj ko se nita ne pita o zajednici, ne bi se ni interesovao za njenu dobrobit (jedini patriota bi bio despot). Apsolutna vladavina koja ne pita graane, ne doprinosi njihovom razvoju kao linosti; ona ak moe posvetiti panju obrazovanju, ali ako ne eli da od njih napravi maine, ona e morati da im razvije oseaj za slobodu i kritiku. Jedina opravdana despotska vlada (kao Solonova ili Periklova) jeste ona koja ukida prepreke razvoju slobode graana. ... Idealna forma vladavine je ona u kojoj se suverenitet bazira na zajednici, kada svi graani imaju udela u sprovoenu tog suvereniteta, i kad su makar povremeno- i sami pozvani da uestvuju u vladi. Dve najvee prednosti ove vlade su principi; 1. da su prava i interesi osobe najbolje zatieni ako sama osoba moe da ih zastupa

2. da je opti prosperitet utoliko vei ukoliko u njemu uestvuju najraznovrsnije individualne snage. Predstavnika vlada je idealno najbolji oblik vladavine. Nije samo tehniki najbolji oblik(neposredna demokratija antikog tipa nije mogua jer su drave sada mnogo vee i fiziki je nemogue skupiti graane na jednom mestu) nego je idealan i zato to oblik neposredne demokratije inherentno sadri nedostatke: povodljivost masa, nekompetencija, tiranija veine. Predstavnika demokratija je najbolja zbog toga to razvija u potpunosti intelektualne, moralne i delatne vrline svojih podanika. Takoe, uva i slobodu graana. Milov koncept demokratije je razvojni (razvija linost pojedinca). Treba utvrditi merila koja e potsticati iroko i aktivno uee graana u vlasti; ee glasanje, polaganje rauna pred biraima, uee u sudskoj vlasti (porota), lokalna samouprava (decentralizacija)- protiv tiranije i autoritarnosti. 6poglavlje Opasnosti kojima je (svaka, pa i) predstavnika vlada podlona Prvi problem je jaanje moi onih koji su na vlasti,tj.predstavnika. Meutim, taj problem vie postoji za druga ureenja, jer ograniena mo predstavnka ima smisla za drutva koja su dosegla odreeni stepen razvoja, kojima nije potrebna brutalna sila za odravanje reda; upravo zbog uea celog drutva u upravljanju zajednicom umanjuje se mogunost preterane nadmonosti predstavnika. Drugi problem je nesposobnost vlade da razvije individualne sposobnosti, moral, inteligenciju i aktivnost ljudi. To je, meutim, najvei problem despotske vlasti. Najbolja vlada e biti ona koja veem broju daje mogunost da uestvuje u veem broju aktivnosti, bilo da se radi o svakodnevnim ili o upravljanju dravom. Vano je tititi slobodu govora i razmene miljenja. Trei problem je eventualna mentalna nekvalifikovanost predstavnika za odluivanje i uprevljanje drutvom, to je jedan od najeih prigovora demokratskim vladama. Meutim, jo je gora situacija sa naslednim monarhijama, gde odluke donosi jedna osoba, koja moe patiti od raznih problema. Aristokratije su hvaljene zbog svoje kompetentnosti, ali te su vlade, meutim, pomogale odranju moi drave, a ne javnom dobru. Ostaje jedino birokratija, ali ona teei rutini i pridravanju maksima- ne moe da postigne vie od prosenosti, i ako i ode dalje, to je samo zbog posebnog zalaganja posebnih linosti. etvrti problem je moginost da predstavniko telo bude pod uticajem interesa koji nisu identini sa interesom opte dobrobiti cele zajednice. U sluajevima monarhija i aristokratija oigledno je da postoji sukob interesa: vlast tei viim porezima, privilegijama u raspodeli poloaja i bogatstva, dok narod tei slobodi i ravnopravnosti. Meutim, ni demokratija nije poteena ovih problema: poto se radi o vladavini volje veine, oigledno je da postoji sukob interesa i u demokratiji . Zbog toga predstavnika demokratija, da bi reila ovaj veliki problem posebnih interesa, mora imati ustanove koje e teiti istini i pravdi, a ne privatnim interesima vladajue klase.