Svakome je oveku poslednji i najvii cilj, da to vie i skladnije razvije svoje snage, u njihovoj linoj osobini, a uslovi, kojima

de to postidi, jesu : sloboda rada i raznolikost poloaja. Viljem Humbolt O delokrugu i dunostima vlade

Don Stjuart Mil - O Slobodi

preveo na srpski PETAR A. KARAOREVI (Kralj Petar Prvi)

PREDGOVOR Neka nam bude doputeno, da kaemo re dve, u ime predgovora Milovoj knjizi O slobodi; da upoznamo spisatelja ove knjige, sa srpskom italakom publikom; da pokaemo, koje mesto zauzima on, meu dananjim knjievnicima u svetu; da oznaimo predmet, koji je on obradio u ovoj knjizi i da progovorimo re, dve, o mogudnosti i vanosti ostvarivanja slobode, u ivotu naeg naroda. Ime Dona Stjuarta Mila, uveno je u celome izobraenom svetu, kao velikog filozofa i engleskog dravnika. Nije ovde mesto, da opirno razlaemo njegova dela, i da podrobno ocenjujemo zasluge, koje ima Mil kao filozof, oko unapreenja nauke, i kao praktian dravnik, oko unapreenja svoje otadbine. Mi ne osedamo u sebi dovoljno snage, da moemo onako, kao to bi dostojno bilo, oceniti tako slavnog spisatelja. Rei nae, neka budu samo odjek, onoga optega priznanja, koje je, bez zazora moemo redi, odala kritika celoga sveta, zaslugama ovoga slavnog knjievnika! Bekl, genijalni pisac Istorije obrazovanosti u Engleskoj , koji de biti poznat i naoj publici, veli u jednoj svojoj knjiici za Dona Stjuarta Mila: Kada bi se sastavila porota, od najvedih evropskih filozofa, i uputila da izrekne, koji je meu naim najvedim spisateljima, najvie uinio za napredak nauke, porota bi bez zazora izrekla: Don Stjuart Mil! Ne sumnjamo, da i potomstvo ne bi potvrdilo ovu presudu. Niko se nije bavio tako mnogim, vanim i zapletenim problemima. Mil je ispitivao pitanja, koja zasecaju i u praktinu korist svakoga lana drutva, i u najfinije i najtananije delanje oveijeg duha. On se dotie povrja, ali prodire i u samo jezgro, a meu ovim, lee nebrojeno mnogo pitanja, koja je Mil, sa velikom vetinom i esto sa vanrednim

uspehom ispitao. U ovima, koje praktinim, koje spekulativnim pitanjima, pozivaju se ljudi na njegovu linost, pristaju uz njegovo miljenje, iako ne mogu, da sleduju razlozima, kojima ga Mil pravda. Mi imamo i drugih ljudi. Jedni su znaajni zbog dubokih misli, a drugi, zbog korisnih predloga svojih. U Mila je pak vanredno, to on ima u sebi oba ta svojstva, u vedoj meri, nego iko drugi, od njegovih savremenika. S toga ume on, tako veto dokazati, posledice optih uzroka, i predvideti, ta de se izroditi iz posebnih mera. Po tome je njegov upliv mnogo vedi, no to bi inae mogao biti. Mil je ne samo pisao o vie raznih predmeta, no iko drugi od ivih spistelja, nego on znade i specijalne i praktine pojedinosti, pa je u stanju da pokae, kako se izvesna naela, mogu uvesti u ivot, a da se opasno ne uzdrma drutveni red ili da se jako rtvuju ustanove, koje postoje; makar se na prvi pogled i inilo, da su ta naela, vrlo zamrena i da ih ne moe shvatiti obina pamet. Time je Mil, esto obezoruavao svoje protivnike i primoravao praktine ljude, da prime njegove zakljuke ba iz praktinih obzira, mada te ljude inae, ne bi moglo ubediti, nikakvo nauno dokazivanje. Pridobijajudi za sebe, spekulativnim putem filozofe, a praktinim dravnike, utie Mil svojim uplivom, na obe ove krajnje strane ivota, i pojavljuje se, kao najsmeliji i najoriginalniji filozof u Evropi, pa se dopada mnogim dravnicima i zakonodavcima, mada su oni ravnoduni, to on istrauje u pojedinostima opte pravilo; a to biva stoga, to se oni oslanjaju na svoju vetinu, pa nisu kadri, da se uzvise, nad pouzdanom, ali ogranienom navikom obinog iskustva. Ovo je u mnogim sluajevima uvedalo njegov uticaj, jer je vrlo retko nadi oveka, koji je odlian, ujedno i u teoriji i u praktici, i tako je isto neobino, da ljudi tee, da se odllikuju u jedan mah, i u jednome i u drugome. Ovako karakterie Bekl, svoga uvenoga savremenika Dona Stjuarta Mila. Mi imamo razloga priznati, da je ovaj sud umestan i opravdan. I da bi se vidilo, da je Mil u jedan mah, i filozof i praktian dravnik, i da je u obojem odlian, pozivamo se na njegova dva najglavnija dela, na : Naela politike ekonomije i Sistem logike. Milova politika ekonomija prava je riznica, praktinih saveta, kako da se snano dokazane istine, uvedu u ivot. Njegov Sistem logike, razlae i ispituje tok oveijeg miljenja, i to tako svestrano i iscrpno, da je kritika izrekla, da je Milova logika, dublje i otroumnije napisana, no i jedna druga, od vremena Aristotelova, do u nae dane. Napokon demo da reemo, da Mil, posle toliko godina, zauzima odlino mesto, meu liberalnim lanovima engleske narodne skuptine. Drimo, da smo sa ovih nekoliko crtica, shodno ovom mestu, dovoljno obeleili znaaj i vanost Dona Stjuarta Mila, u krugu dananjih naunika. Njegov glas, njegove zasluge za nauku i oveanstvo, zasluuju da se o njima daleko svestranije i iscrpnije govori, ali mi im odajemo za sada, u ovih nekoliko crtica, svoje najvede potovanje, jer se bojimo, da i po slabosti sila svojih, ne bi kadri bili, dovoljno ga uzdidi i dostojno oceniti.

Pre nekoliko godina napisao je Mil svoju knjigu O slobodi. Mada je ovo, tek omanji spis, prema ostaloj knjievnoj delatnosti njegovoj, ipak po samome predmetu, koji razlae, zasluuje, da se stavi na prvo mesto. Meu svim naelima, koja izlaze na vidik, u ivotu pojedinog oveka, naroda i celog oveanstva, nema ni jednoga, koje bi toliko vailo, a kamoli vanije bilo od slobode. Svakome je oveku od prirode uroeno, da bude slobodan, te da moe odgovoriti svome pozivu, ovde na zemlji. Samo slobodan ovek, ima vlast nad samim sobom, moe razviti svoja svojstva, usavriti vrline, kojima je obdaren, dodi do svesti, kojom de pojmiti, poznati i vriti svoj zadatak, svoja prava, svoje dunosti. Samo slobodan ovek, moe osnaiti svoju volju, i zaloiti svu snagu, da unapredi svoju linost i da svojom linodu, pripomogne unapreenju naroda , kome je po krvi, jeziku, otadbini, sredi i nesredi srodan. Iz slobode lanova jednoga naroda, nie ukupna sloboda toga naroda. Kao to je sloboda unapredila i usavrila, pojedinu linost, tako isto razvija, unapreuje i usavrava sloboda skup tih linosti itav narod. U slobodnom narodu bujnije, skladnije, bre i snanije se razvijaju svojstva njegove i osobine . Sloboda otvara narodu oi, da upozna svoje mane, pa da ih lei, sloboda mu daje prilike, da pozna svoje vrline, te da ih razvija i ulae u delatnost kojom elii svoju snagu, unapreuje svoje umno i fiziko blagostanje, da sobom i u saradnji sa ostalim narodima, primie celo oveanstvo cilju, koji mu je Bogom namenjen. Ovo potvruje povesnica razvitka i napretka oveanstva. Sve ono, ime se dii i ponosi dananja obrazovanost, a posebice da reemo, sve ono, to je utvrdilo veru; oblagorodilo obiaje; rasprostrlo ljubav i bratstvo meu ljudima; to je unapredilo i usavrilo dananje nauke; to je uzvisilo i oblagorodilo umetnosti; ustostruilo i izotrilo vetine i zanate; razgranalo trgovinu i svetski obrt; jednom rei : sve ono, to je podiglo dostojanstvo oveka okrepilo snagu naroda - sve je to plod slobode oveka, slobode naroda! Mada se toliko divimo dananjem napretku oveanstva, ipak ne moemo, da ne pomislimo, da bi taj napredak jo gorostasniji bio, da su svi ljudi i svi narodi, u sva vremena i u svima prilikama, uivali slobodu. Sa istorijom u ruci, dalo bi se dokazati, da je nebrojeno najvrlijih duhova, moralo podledi u zaguljivom zraku ropstva; dok su drugi doli do slobode, da se mogu razvijati i napredovati; da je borba stoledima trajala; dok su narodi sebi izvojevali slobodu, da mogu njome napred koraati. Na osnovu ovo nekoliko rei, daje se pojmiti, kako je vana knjiga, koja razlae i ispituje naelo slobode.

Moglo bi nam se zameriti, da precenjujemo svoju snagu, kada bi se ovde upustili, da kritikujemo misli i razloge, tako slavnog spisatelja, kao to je Mil. Mi znamo, da na italaki svet, moe sam suditi o mislima, koje se u ovoj knjizi razlau; no ipak drimo da smo duni da kaemo re dve, i o samoj knjizi. Po samome naslovu knjige, mogao bi italac pomisliti, da de Mil ispitivati i razlagati ustanove, koje u dananjim dravama, i prema stepenu dananje politike zrelosti i nauke o dravi, jeme slobodu oveka, slobodu naroda. Mil pretpostavlja, da je drava ureena i snabdevena tim slobodnim ustanovama, pa ispituje kao filozof, ta unapreuje slobodu, a ta smeta razvitku njezinom; pa napokon izlae i razlozima potkrepljuje sve ono, to on dri, da unazauje slobodu linosti. Mnogi de, proitavi i prouivi Milove razloge, misliti, da je Mil i suvie brian, da de se izgubiti sloboda. I to miljenje moe se odrati, samo ako se uzima iz svojih dobrih razloga; ali mimo toga, u jednome demo se svi sloiti, a to je, da odamo priznanje, tako uvenom spisatelju, zato to se on trudi, da obrati panju misledih ljudi, na opasnosti, koje po njegovom miljenju, prete slobodi. Mil veli odmah u uvodu svoje knjige, da se sloboda ne moe primeniti na nedozrele ljude ili narode, koji se nalaze, tako redi jo u svome detinjstvu, pa jo nisu dozreli, da mogu uivati slobodu. Na zapadu je nekako ulo u obiaj, da se i na narod, i drugi srodni nam narodi, koji su s nama zajedno, jedne i hude sudbine, smatra kao narod, koji jo nije toliko napredovao u obrazovanosti, da je sazreo, da se moe koristiti blagodetima slobode. Stranci, koji su imali prilike i potrudili se, da savesno proue nau prolost, glavne i znaajne crte, naeg narodnog karaktera, uverili su se sasvim u protivno. I doista, valja samo nepristrasno prouiti, knjigu prolosti naega naroda, valja paljivo ispitati, kretanje duha narodnog, u vremena njegove samostalnosti, kada je imao prilike razviti i pokazati snagu svoju pa da savesni sudija, ne moe a da ne spozna, da na narod ima sve uslove, koji uslovljavaju snagu, za napredak jednoga naroda, u saradnji sa ostalim obrazovanim narodima. Pa i danas, posle toliko vekova, u kojima na narod ne samo da nije potpuno samostalan bio, no je vedim delom posve potinjen tuincima; posle toliko stoleda nasilja, kojim htedoe da mu zatru sve vrline njegovog znaaja, - danas valja prouiti srpske narodne pesme, ivot i obiaje naeg naroda, - koji se s pravom mogu smatrati, kao javni izraz narodnog duha; pa demo se uveriti, da je na narod svestan, da mu valja iveti i razvijati se, u drutvu ostalih naroda; jer ima u sebi vrlina, koje su uslov tome razvitku. Ta svest, to se razvila iz harmonije vrlina naega naroda, jemac nam je, da je na narod zreo, da u krugu ostalih naroda, moe napredovati ka cilju oveanstva. A ta mu je od preke potrebe, po taj napredak? . . . Sloboda. U najnovije vreme, nala je ova potreba, najivljega izraza, u svim izjavama naega naroda.

Ved i s toga dakle, to je sloboda naelo, koje od postanka ivi u duhu srpskoga naroda; to je na narod za nju, zalagao vekovima svu svoju snagu; to to naelo, jo nije potpuno i svugde ostvareno, ni u linome, ni u narodnjem ivotu, srpskoga naroda; to svi prijatelji i rodoljubi naega naroda, jednoglasno ispovedaju, da bez uivanja slobode ne moe biti napretka naem narodu - sve je to nas pobudilo, da upoznamo na narod, sa knjigom, u kojoj tako slavni spisatelj, razlae svoje misli o slobodi. A teedi : da se na osnovu istine a pomodu nauke, utvrdi i unapredi narodnost srpska ; smatrasmo za najsvetiju dunost, da doprinesemo sa svoje strane, onoliko, koliko nam je po svojim slabim silama mogude, da se uini koji korak blie, tom uzvienom cilju! U Parizu o Boidu 1867. Kneevid P. A. Karorevid

Don Stjuart Mil * Biografija Don Stjuart Mil (John Stuart Mill) roen je u Londonu 1806. godine. Njegov otac, Dejms Mil, zapoeo je sinovljevo obrazovanje kada je ovaj imao samo 3 godine. Do sedamnaeste godine, ve je zavrio napredan i teak kurs Grke literature i filozofije, a bavio se i prouavanjima hemije, logike i politike ekonomije. Izuzev perioda kada je bio poslanik u engleskom Parlamentu, iveo je u Francuskoj sve do smrti, 1873. godine. Prouavao je i socijalistiku doktrinu, pa, iako nije postao socijalista, aktivno je radio na poboljanju poloaja radnike klase. I pored takvog obrazovanja, zadovoljio se statusom "slobodnog intelektualca" i poslom slubenika u kolonijalne Istono-indijske kompanije, gde se zaposlio 1822. godine. Neto kasnije postaje ef i u kompaniji ostaje sve do penzije, 1858. godine. Bio je lan engleskog Parlamenta od 1865. do 1868. godine, kada nije uspeo da bude reizabran, zbog ega se vratio u Francusku. U Parlamentu, smatran je radikalnim jer se, izmeu ostalog, zalagao za javno vlasnitvo nad privatnim resursima, jednakost ena, obavezno obrazovanje i kontrolu raanja. "Don Stjuart Mil je bio slobodouman ovek, koji je u vreme dok su u Evropi u drugoj polovini 19. veka vladale tiranske vlasti, dok je Francuska drhtala pod diktaturom Napoleona III, dok se Blakan borio za osloboenje od turskog jarma, Amerika ivela na robovskom radu crnaca, a u Rusiji seljak jo uvek bio u poloaju kmeta bez slobode kretanja i posedovanja, 1859. godine objavio delo koje velia slobodu pojedinca." * Liberalizam Dona Stjuarta Mila Osnovna ideja Milovog promiljanja o liberalizmu je ideja napretka. ovek se rukovodi vlastitim izborima i neophodno je da preuzme odgovornost za njih. U ovekov izbor, sve dok se tie njega samog, drutvo nema nikakvog prava da se mea. Ali, i ideja napretka ima svoj, mnogo dublji, conditione sine qua non. To je sloboda. To nije, kako navodi Mil, "sloboda volje" ve graanska, ili drutvena sloboda. Sloboda se u razliitim drutveno-istorijskim okolnostima razliito tumaila. U starom dobu, sloboda je podrazumevala zatitu od vladarskog tiranisanja. Vladari su uglavnom smatrani Boijim izaslanicima i smatralo se da je njihova vlast nuna. Meutim, uvek su postojali ljudi koji su tu nunu vlast nastojali da ogranie, i to, kako napominje Mil, na dva naina: Najpre osvajanjem nekih politikih sloboda, a, potom, uspostavljanjem ustavnih ogranienja. Kasnijim napretkom dolazi do promene u stavu o "boanskoj prirodi" i "nunosti" vladarove samovolje, a vladari poinju da budu shvatani kao promenljivi i izborni, barem teoretski. Najbolje ogranienje vladara, po narodnim zahtevima, bio bi periodian izbor, a vlast bi postala narodna vlast. Naravno, evoluirala je i ideja o ograniavanju narodne vlasti od strane naroda. Od poetnog nepostojanja takve ideje, postalo je jasno da je i tiranija veine lako ostvariva. Ovoga puta, postalo je neophodno uspostaviti zatitu pojedinca, tj. zatitu individualne nezavisnosti i nekako je uskladiti sa drutvenom kontrolom, to je kljuno pitanje problema graanske slobode.

"To je pitanje koje se retko postavlja, i gotovo nikad se ne raspravlja u optim crtama, ali koje svojim latentnim postojanjem duboko utie na praktine kontroverze ovog doba i koje e se verovatno uskoro nametnuti kao ivotno vano pitanje budunosti." Naravno, napominje Mil, neka pravila ponaanja moraju biti nametnuta, primarno zakonima, ali i mnenjem, kada donoenje zakona nije pogodno u datoj situaciji. Ali kakva bi ta pravila trebalo da budu? U reavanju tog problema nije se daleko stiglo. Jedan od stubova individualne nezavisnosti oveka i njegove zatite od drutvene kontrole je sloboda miljenja i raspravljanja. "Kada bi celo oveanstvo bilo istog, a samo jedan ovek suprotnog miljenja, oveanstvo ne bi imalo vie prava da uutka tog jednog oveka nego to bi on, ako bi imao mo, imao prava da uutka oveanstvo." Niko nema prava da ljudsku rasu uskrati za makar jedno razliito miljenje jer, prvo, nikada ne moemo biti sigurni da je neije miljenje pogreno i, drugo, niko nije nepogreiv, a mi odbijanjem da sasluamo tue miljenje jer smatramo da je pogreno, nameemo pretpostavku o apsolutnoj nepogreivosti svoga. U praksi, malo je drugaije. Svako zna da je pogreiv, ali je retko ko spreman da to prizna ili uini neto tim povodom. Ipak, i tu je neophodno uspostaviti ravnoteu i staviti ogradu. Ne smemo imati nedostatak vere u svoje miljenje. Pojedinac, pa ni vlada ne bi smeli da nameu svoje miljenje drugima, osim ako su potpuno uvereni u njega. Osim toga, skree panju Mil, mi moramo smatrati da je nae miljenje istinito jer loim ljudima zabranjujemo da kvare drutvo irei miljenja koja mi smatramo opasnim i lanim. Naravno, pojedinac treba da bude svestan da se njegove greke mogu ispraviti. A kako bi neko ispravio svoju zabludu i izgradio svoju individualnost, osim kroz miljenje i raspravu? Opet treba podvui, drutvo moe, a nekada i mora, da uspostavi odreene granice delanju pojedinaca. Drutvo to moe da uradi na nekoliko naina, a najee su upotrebljavani negodovanje, a izuzetno i aktivno pitanje. Naravno postavlja se i pitanje gde je granica slobodnog delanja pojedinca. Koju granicu pojedinac treba da pree, pa da izazove reakciju u vidu drutvenog ograniavanja? "Drutvo moe, a u vanijim sluajevima svakako i mora, da nadzire dela, bilo koje vrste, koja bez opravdanih razloga nanose tetu drutvu, i to izraavajui svoje negodovanje, a po potrebi i aktivnim uplitanjem. Dotle smeju da idu granice slobode pojedinca: on ne sme da smeta drugim ljudima." ovek, dakle, mora da koristi svoje sposobnosti da donese neki izbor koji se tie samo njega, a zatim da za taj izbor preuzme odgovornost. ovek koji, npr. sledi neki obiaj prilikom odluivanja, u stvari ne bira, ve prati konvenciju. Zbog toga, ovek mora da razvije originalnost, jer se samo neoriginalni duhovi ne vide korist u originalnosti. Tako se ponaati, znailo bi smatrati da je svet savren i da bolji nije mogu. Neophodno je razviti individualnost, kao najvaniji preduslov nezavisnosti od drutva i, svakako, po Milu, najvaniji uslov moralnog i

intelektualnog usavravanja koje je u osnovi napretka. Pravo na individualnost se mora konstantno braniti, a pogotovu od ideja ljudi koji smatraju da svi treba da budu poput njih. Mil se, dakle, pita, ta je pravedna granica suverenosti pojedinca nad sobom i gde poinje vlast drutva, odnosno, koji deo ljudskog ivota pripada pojedincu, a koji drutvu. "Svako e dobiti odgovarajui deo ako dobije ono to ga se vie tie. Pojedincu treba da pripadne onaj deo ivota koji se uglavnom tie pojedinca, a drutvu onaj koji se uglavnom tie drutva." Po Milu, drutvo nije zasnovano na ugovoru ali, ipak, svako koga drutvo titi treba da drutvu za to uzvrati. U tom smislu, pojedinci treba da paze da uzajamno ne povrede interese jedni drugima i, takoe, da se zajedniki brane od nasrtaja na drutvo ili neke njegove lanove. Drutvo ova pravila namee svim svojim lanovima. Ako, pak, neki pojedinac povredi tua prava, a ne prekri njegova ustavna prava, moe biti kanjen mnenjem iako ne zakonom. Pojedinac moe da teti drutvu i tako to, ne nanosei pri tom tetu drugim pojedincima, teti sebi. Pitanje je ta drutvo u tom sluaju moe, odnosno treba da uradi. Problem je to moe da se desi da drutvo takvo ponaanje ne kanjava zarad potovanja line slobode pojedinca. Upravo zbog toga, Mil se zalae za uvoenje obaveznog obrazovanja. Mil smatra da drutvo mora da vaspita svoje lanove tako da ih, na neki nain, usmeri ka standardima razumnog ponaanja, a ne da eka da neki njegov lan pone da postupa nerazumno da bi ga tek onda zbog toga kaznilo, pravno ili moralno. Dakle, drutvo treba unapred da sprei takve oblike ponaanja. Javnost, smatra Mil, kada se umea, obino to radi na pogrean nain i na pogrenom mestu. Dakle, osnovna naela, koja su u temelju Milovog liberalizma su: 1. Pojedinac ima pravo da radi sta god smatra korisno po sebe, sve dok svojim radom ne ugroava niije druge interese. 2. Pojedinac je odgovoran za bilo kakvo ponaanje koje je tetno po interese drugih pojedinaca i, u tom sluaju, drutvo moe prema njemu da sprovede sankciju, bilo drutvenu (mnenje, aktivno pitanje i sl.), bilo zakonsku. Naravno, po optem miljenju, ovek bi trebalo da deluje u smislu ostvarivanja svojih ciljeva ne strahujui previe od ovakvih posledica, jer je to zajedniki interes oveanstva. "Drugim reima, drutvo ne priznaje nikakvo, ni legalno ni moralno pravo razoaranim takmiarima koje bi ih oslobodilo takve patnje, a osea se pozvanim da se umea samo kada su upotrebljena sredstva za postizanje uspeha suprotna onome to doputa opti interes, naime kada se koriste obmana ili prevara i sila." Takoe, bitna funkcija vlade je preventivno delovanje radi spreavanja zloina. Ovde treba pokloniti panju Milovoj opaski da se svako preventivno delovanje vlade moe pre zloupotrebiti na tetu slobode nego kao zakonsko kanjavanje. Ako je ovek u neposrednoj opasnosti, drugi pojedinac ima pravo da ga sprei da sprovede svoju nameru, a da pritom ne narui njegovu slobodu, ako, ipak, nema neposredne opasnosti, oveka treba samo upozoriti na moguu opasnost, a ne silom ga spreavati da se toj opasnosti izloi. Takoe, postoje i ljudi iji je interes u suprotnosti sa optim dobrom i koji ive od suprotstavljanja optem dobru. Da li u tom sluaju vlada treba da se mea? Mil priznaje da ne me da rei ovo pitanje. On istie da postoji

dovoljno razloga i za i protiv meanja drave i da je veoma teko odluiti. U nekim situacijama, intervencija je opravdana, u nekim drugim nije. Sloboda pojedinca u stvarima koje se tiu njega samog podrazumeva istu takvu slobodu i neke grupe pojedinaca da meusobnim ugovorom utvrde ono to se njih tie. U ovom sluaju, pojedinci nisu duni da se dre ugovora koji naruava prava treih lica. "Razlog da se ne meamo u neije dobrovoljne postupke, osim zbog dobra drugih ljudi, jeste potovanje njegove slobode." Mil navodi i tri razloga za nemeanje vlade, kada ono ne predstavlja naruavanje line slobode: 1. Odnosi se na situacije kada bi pojedinci verovatno bolje obavili neku ulogu od vlade. Razlog je to najbolju odluku o voenju poslova mogu da donesu oni kojih se ti poslovi najvie tiu. 2. Odnosi se na situacije u kojima pojedinci posao moda i ne bi obavili dobro kao vlada, ali je za njih dobro da taj posao obavljaju zbog duhovnog usavravanja. 3. Svaka intervencija vlade koja nije neophodna doprinosi neracionalnom jaanju njene moi. Ovo je ujedno i najvaniji razlog. Obrazovanje, kao nunost, ne sme da bude uvedeno kao optedravno obrazovanje jer bi to dovelo do proizvoenja jednoobraznog kalupa ljudi, kalupa koji bi odgovarao onima koji su trenutno na vlasti, a posledica toga bi bila lako uvodjenje despotskog reima. Obrazovanje koje odreuje drava moe da postoji samo kao primer i podstrek da bi drugi bili primorani da dre odreen stepen savrenosti. Drava treba da pomogne one koji nisu u stanju da sebi priute to obavezno obrazovanje. Mil je bio demokratski orijentisan liberal. Njegovo uenje miri demokratiju i liberalizam, u smislu da vlada treba da bude demokratski birana, ali takvo zasnivanje vlasti ne sme da se pretvori u "klasnu vladavinu neobrazovane veine. Osnovni stav Milovog liberalizma je upravo kompromis izmeu osnovnih naela klasinog liberalizma i rastuih zahteva radnike klase". Kao to je ve pomenuto, Mil smatra da je osnovna ideja liberalizma, ideja napretka, a u centar te ideje stavlja individualno, moralno i intelektualno usavravanje. Upravo ovde treba jo jednom spomenuti ulogu drave pri odreivanju granica delovanja vlasti. Po Milu, vlast drave mora se zasnivati na trinom naelu. Znai, u naelu drava ne treba da se uplie u delanje pojedinca, niti da se bilo kako mea u njegovo delanje, izuzev ako pojedinac svojim delanjem ugroava slobodu nekog drugog pojedinca. Svako delanje drave umesto pojedinca spreava osnovni uslov napretka, a to je moralno i intelektualno usavravanje. A drava koja spreava individualnost svojih graana da bi od njih napravila pokornu masu e uvideti: "...da se velika dela ne mogu stvoriti sa malim ljudima, i da e savrenstvo mainerije, kome je ona sve rtvovala, na kraju biti beskorisno usled nedostatka one ivotne snage koju je ona proganjala da bi maina mogla bolje da radi." Drava pravashodno treba da ima ulogu zatite ali i treba da deluje tako da postie maksimalnu korisnost. U skladu sa Milovim zalaganjima u Parlamentu, zbog kojih je, ne tako davno, u engleskom Parlamentu smatran radikalnim, te uloge su obezbeivanje obaveznog obrazovanja, ureivanje deijeg rada, obezbeivanje pomoi siromanima, povlastica radnikoj klasi i sl. To

su upravo stavovi koji razlikuju Mila od klasinih liberala i take u kojima je unapredio liberalizam, pa o Milovom liberalizmu moemo govoriti kao "novom", "razvijenom" ili "socijalnom liberalizmu" Izvor: Wikipedia