IDIOFONI INSTRUMENTI-SAMOZVUNI PREDMETI/idios-vlastiti, fone=zvuk/

Kod ove grupe instrumenata zvuk se dobija od samog materijala iz kog se sastoji instrument. Ovi instrumenti tj. zvune naprave izraene od prirodnog materijala koje proizvode zvuk same od sebe, ije telo treperi pri proizvoenju zvuka.Kod ovih instrumenata zvuk se proizvodi: 1.a)neposrednim udaranjem drveno klepalo-klepetalo,metalne ploe, dobo od oraha, ampara 1b).posrednim udaranjem egrtaljka,metalna zvona 2. trzanjem- drombulja 3. prevlaenjem tj. struganjem ili trljanjem/emane/ 4.treskanjem- koluti na dairama, zveka od tikve. Ovi instrumenti su veoma kratkog veka iz razloga to se najee proizvode od sezonskog materijala, kao na primer: emane od kukuruzovine,zvrka od oraha, klepetaljke od kukuruzovine, sviralice od slamke itd. ULOGA Veina ovih instrumenata je namenjena dejoj zabavi u vidu dejih muzikih instrumenata koji nemaju neko stvarno muziko znaenje, poto se na njima ne svira, ve se prave razni umovi i tonovi neodreene visine, tj. upotrbljavaju se vie kao proizvoai zvuka , nego kao muziki instrumenti, te su zato, najee, bez odreene visine tona. UPOTREBA Iako su to preteno deiji muziki instrumenti kao to su zveka,klepetaljka i guslice, ima i dobar deo ovih instrumenata koji upotrebljavaju i odrasli koji su, za razliku od deijih, napravljeni od otpornijih mateijala. Njima se odrasli slue bilo u muzikom smislu, poput drombulje, ili zveke na dairama, bilo u praktinom smislu (klepalo ,egrtaljka). Istovremeno, mnogi od njih imaju i praktinu i magijsku funkciju koju su odrali od starine (klepetue,egrtaljke ,zvona) Instrumenti na kojima se moe proizvesti neka vrsta melodije , nasuprot onim idiofonim instrumentima na kojima se ne moe odrediti visina tona, jesu drombulje na kojima se moe proizvesti i itava melodija.Takoe, neka vrsta melodije se moe proizvesti i pomou zdruene zvonjave crkvenih zvona. Taj nain je naroito rairen u Sloveniji gde se primenjuje usklaeno melodijsko ritmiko muziciranje zvonima prema posebnim obrascima. Ako se uzme u obzir da pastiri zvuk svojih klepetua na stadu posebno tonski usklauju i odabiraju, moglo bi se govoriti o nekoj vrsti melodijskog usklaivanja. Ipak , najbrojniji su oni idiofoni instrumenti bez odreene visine tona. Mnogi instrumenti su vezani za odreene krajeve:

-klepetalo-Srbija,Vojvodina, ,Slavonija, Slovenija. -egrtaljka-Srbija , Bosna, Hrvatska,Bela Krajina -strugaljke-Srbija,Bosna,Vojvodina, Slavonija -drombulja-Srbija, Bosna, Slovenija -klepalo-u pravoslavnim krajevima -raglja(brkalca, brla, brica, brlivka)-uPrimorskoj u Sloveniji;( kod nas to je egrtaljka) -ampara-na jugu Srbije, u Makedoniji. KLEPALO Naziv ovog instrumenta potie od rei klepati- udarati. Klepalo zamenjuje zvona u crkvenim obredima i nainjeno je obino od drveta koj evisi okaeno o dva kraja i pri drvenim ekiem vibrira. Takoe postoji i drveno runo klepalo. Funkcija klepala je bila da se prenese poruka, signal na daljinu. EMANE OD KUKURUZOVINE-GUSLE OD KUKURUZA, GUSLICE(CITIRA meu Slovencima u Reziji- Italija) To je idiofoni sezonski deiji instrument koji se pravi od svee ili sasuene stabljike kukuruza.Odree se deo izmeu kolenca, i to tako da je s jedne strane za aku iznad, a sa druge strane samo za dva prsta ostavljeno stabljike iznad kolenca. Zatim se podreu dve strune ispod kojih se stave dva drvca. Isto tako se pravi gudalo pa se struu ta dva komada jedan o drugi, ime se proizvodi slabo kripanje. Ne smeju se osuiti jer je onda sa svirkom kraj, pa zato treba strune vlaiti. U primorskom delu Slovenije mau ih smolom ,a ovaj instrument je rairen po celoj teritoriji bive Jugoslavije. EMANE DRVENO Deija zvuna igraka koja je napravljena od dasica, na jednom kraju malo je suena, ana drugom kraju napravi se neka vrsta zuba. Dve ice od kanapa, poduprte paretom drveta koje predstavlja kobilicu, proteu se od ueg kraja do zuba. Gudalo je od savijenog pruta i kanapa kao strune. I ice na toj deijoj violini i struna na gudalu namae se tamjanom i guenjem se proizvodi ton, koji lii na struganje. Sree se najee u okolini Aleksinca i Nia.

EGRTALJKA Pored ovog naziva sree se jo i naziv krebetaljka i klepalica. egrtaljku izrauju obino deca. Nekada su je upotrebljavali koledari za vreme boinih praznika, au dalmaciji za vreme karnevala. Ona ima i praktinu ulogu npr. U hajkama ili da uplae ptice grabljivice i druge tetoine.egrtaljka je neka vrsta mehanizovanog klepala i sastoji se od rezonantnog okvira sa pokretnim delom-jezikom koji slobodnim krajem vibrira.Ovo vibriranje ili egrtanje proizvodi

zupasti drveni valjak koji se pokree izduenom osovinom na koju je privren, i koja se dri u ruci. Obrtanjem rezonantnog okvira oko pomenute osovine dolazi douestalog isprekidanog zvuka ija visina zavisi od broja okretanja, ali takoe i od veliine egrtaljke. ZVEKA OD KUKURUZA KLEPETALJKA OD KUKURUZOVINE(deija klepala, klepetala, klepetua) To je deija zvuna igraka iz grupe idiofonih instrumenata.Ubere se stabljika koja se uzdu razree na dva, tri dela duga oko 30 cm.Pravi se tako to se izvuku dva kolenca i odvoji se neto deblji sloj kore,te se dobiju dv krila koja su utvrena blizu prljena koji kolenca odvaja. Na mestu gde se dre za stablo , krilca se zalome da bi mogla da bi mogla pri pokretu o njega udarati. Drugi deo stabljike slui kao drka. Pri naglom pokretanju slobodna krila naizmenino udaraju o stablo i proizvode klepeui zvuk slian zvuku kastanjeta.

ZVEKA OD TIKVE-MAKA To je deiji zvuni predmet koji se pravi od tikve u Vojvodini s jeseni. Uberu se manje duguljaste tikve, ostave da se osue i nakon nekoliko meseci sasuena tikva sa semenjem u njoj proizvodi odreeni zvuk pri treskanju. Kod vojvoanskih Maara ovaj instrument nosi naziv Kesilt erge. Na isti nain se dobija izveka od maka- sasuena stabljika maka sa plodom na vrhu uz treskanje proizvodi izvestan zvuk. (KAIKE- obine kaike koje upotrebljavaju ene na kosovu, a ijim se ritmom zamenjuje ritam defa ili daira. Nije deijiinstrument, ali moe da poslui.) AVKA To je zvuna igraka seoske dece u Livanjskom polju(selo Rapovima) u Bosni i Hercegovini. Sastoji se od dvostruke kostri koja je provuena kroz sredinu prazne i zatvorene kutije za ibice . Kada se pokvaenim dlanovima prelazi po kostri, sa zatezanjem strune dobija se zvuk avkinog avrljanja, po emu je ime i nastalo. METALNA ZVONA Ovaj instrument jedan je od najrasprostranjenijih i najstarijih instrumenata. Moe biti razliitih veliina i oblika. Ton s proizvodi ili udaranjem spolja po telu instrumenta, ili pomou klatna prikaenog u njegovoj unutranjosti. Od najstarijih vremena upotreba je razliita: za signalizaciju, pri verskim obredima,svetkovinama, a njegovom je zvuku pripisivana i magijska mo- teranje zlih duhova, demona,, spreavanje nesree itd.Sinonimi:zvonci, praporac, zvon itd. KLEPETUA, vrsta zvona To je idiofoni instrument,vrsta zvona sa klatnom, raznih veliina i od raznog materijala.(lima bakra, bronze , drveta). Izrazito je pastirsko orue, Ton se proizvodi pomou klatna koje se nalazi u unutranjosti tela i koje idara u njega kada se klepetua njie. Visina i kvalitet tona

zavise od veliine i oblika klepetue, materijala i mesta udara. Postoje zaobljena i uglasta klepetua. Stoari je upotrebljavaju u svim krajevima bive Jugoslavije kako bi na taj nain obeleili stoku. Seljaci obino pri kupovini klepetua obraaju panju na njihov zvuk i biraju najee par koji daje interval male ili velike sekunde. Nose se i oko pojasa u pokladnim veseljima kod Maara u Vojvodini. Pod ovim nazivom sree se i limeni zvuni predmet na kojem se nalaze pet alki od lanaca, atakoe ovaj naziv nosi klepetua u okolini aka i Kraljeva. PRAPORCI To su uplje loptice od mesinganog lima( u finijim primercima srebrnog) sa jednom kuglicom u unutranjosti.koja se slobodno pokree udarajui o zidove loptice i tako proizvodi svetao,zveckav um.da bi se zvuk irio, loptica ima poprean prorez ili dva meusobno ukrtena.praporci raznih oblika i od razliitog materijala mogu s ni kod mnogih primitivnih naroda kao magijski instrument ili jo ee kao pratilac igre.Obino se ceo venac praporaca navue oko nog e ili oko ruke igraa , tako da pri svakom pokretu zvecka.praporci s takoe koriste za ozvuavanje ivotinja najee konja ili pasa, kojima se oko vrata vezuje remen sa jednim praporcem ili veim brojem njih.S toga je jak asocijacija zvuka praporaca sa konjskim kasom, pa se u muzici opisno-programskog obeleja taj zvuk esto primenjuje da bi to doarao, tj. u kompozicijama vedrog i razigranog karaktera. BILIJA-TOPE (FRAN. BILLE)deiji idiofoni instrument koji se pravi od granate.Prvo se napravi kruna ploica na ijoj se jednoj strani izdubi kruni otvor u koji se stavlja fosfor od kibritova drvca.Oko ploice se obavije ica, ili konac koji dri ploicu da pri udarima ne bi odletela.Na slobodnom kraju ice , kroz zamku, provue se avao koji se udara u otvor napunjen fosforom. Udarima se aktivira fosfor koji se pali i izaziva pucanje. Najvie se sree u junoj i jugoistonoj Makedoniji, i to posle 1.svetskog rata DOBO OD ORAHOVE LJUSKE, BRK ili PUCKETALO (U Vojvodini) To je deija zvuna igraka koja se pravi od polovine iste orahove ljuske . Jedna se strana malo zaree, pa se preko cele ljuske vie puta omota konac, dobro zategne i vee. Kroz konac se provue palidrvce i njegovim obrtanjem konac se jo vie zategne, ajedan kraj palidrvcetapada na nezaseenu ivicu ljuske.. Kad se palidrvce prstom pritisne nad zaseenim delom ljuske i naglo pusti, ono se vraa u prvobitini poloaj i drugim svojim delom udara uz glasan udar. Brzim udarima moe se imitirati dobo. DRDRA To je zvuna igraka slovenake dece koja se pravi od oraha ili velikog lenika, palidrvca, dugog konca i krompira ili jabuke.

ZVRKA To je zvuna igraka seoske dece u Gornoj Slatini u bosanskoj Posavini. Pravi se od klipa kukuruza na ekseru i hrastove iarke , zvrk u Srbiji ZVRALJKA Deiji zvuni predmet koji se pravi od krune ploice koja se vrti pomou uzice provuene kroz iarku. Moe se praviti i od hrastove iarke i pareta klipa kukuruza.ZVRK OD IRKE, ZVRKALO,EEKALO2. ZUJAA, u Orguzu u Livanjskom polju i Imljanima kod Kotor Varoi (Bosna i Hercegovina) 3,Zujaljka, u okolini Aranelovca i Sopota .(Srbija)

MOGUA PITANJA ZA KOLOKVIJUM 1. Koja je najea uloga idiofonih instrumenata? 2. Na koji nain se dobija zvuk na idiofonim instrumentima? 3. Koji su to idiofoni instrumenti na kojima se moe proizvesti neka vrsta melodije?