5.

KONTROLNE KARTE
5.1. OPTA TEORIJA KONTROLNIH KARATA Prve primene statistikih metoda u kontroli kvaliteta uveo je Malter A. Shewhart (juhart) iz "Ben Telephone Laboratories". U memorandumu izdatom 1924. god. Shewhart je dao prvu modernu "Kontrolnu kartu", a druga dvojica iz iste companije, poevi od 1928. godine H.F. Dodge (Dod) i H.G. Romig (Romig) razvili su primenu statistike teorije kod kontrole uzorkovanjem, izdavanjem poznatih i mnogo korienih Dodge-Romig Sampling Inspection Tables (DodRomig Tabele za kontrolu uzorkovanjem). Kontrolne karte predstavljaju grafikon kod koga se na apscisu nanosi vreme odvijanja obradnog procesa, a na ordinatu vrednosti karakteristike kvaliteta. Ovo sainjava mreu horizontalnih i vertikalnih linija u koju se unose izmerene veliine (slika sledeem slajdu). Na taj nain se dobija vremenska slika procesa koji pratimo.

5. KONTROLNE KARTE

5. KONTROLNE KARTE
Svaka kontrolna karta ima ucrtane kontrolne granice koje predstavljaju granice regulisanja, odnosno upravljanja i centralnu liniju, koja se dobija izraunavanjem srednje aritmetike sredine izmerenih vrednosti uzoraka. Ako se merene vrednosti nalaze u okviru kontrolnih granica, onda je proces pod kontrolom, u suprotnom je izvan kontrole. Treba napomenuti da stepen korisnosti od kontrolnih karata zavisi od korektno izabrane tehnike za svaku posebnu situaciju. Potrebno je zato uzeti u obzir specifinosti svakog tehnolokog i obradnog procesa. Tako imamo procese koji koriste tehnike adaptivne kontrole, zatim procese bez i sa trendom.Kod svih je omogueno predvidjanje momenta kada e poeti da se proizvodi kart, a time i otklanjanje uzroka nastajanja karta, dorade, popravke, to umnogome smanjuje cenu proizvoda. Ovakvo prikupljanje podataka korisno je i za proizvode dobijene od kooperanata, odnosno kada je obradni proces zavren. Proizvodja gotove opreme pojavljuje se tada kao potroa sirovog materijala ili podsklopova, zatim standardnih elemenata i slino. Medjutim, kontrolne karte nee dati efekte za mali vremenski period ili za mali broj proizvedenih delova. Kontrolne karte mogu dati nauno vrednovane podatke samo za kontinualnu serijsku proizvodnju, odnosno u sluaju kontrole gotovih proizvoda, ako je u pitanju isti isporuilac u duem vremenskom periodu.

5. KONTROLNE KARTE
Kada se kontrolna karta koristi da bi se vrednovao proces, bilo protekli, bilo tekui , povezuje se sa operativnom krivom (OCkrivom). Ova kriva pokazuje kako kontrolna karta funkcionie pod razliitim uslovima proizvodnje (na slici za n=const. i za nconst.). Obe krive imaju istu centralnu liniju.

5. KONTROLNE KARTE
5.1.1. ODNOS IZMEDJU UZORKA I MASE. KONTROLNE GRANICE Promene koje se deavaju u toku obradnog procesa izazivaju promene karakteristika kvaliteta koje se mere u nekom vremenskom periodu na uzorcima koji reprezentuju masu proizvoda. Saznanja o ponaanju sluajnih varijacija merenih vrednosti ili atributa predstavlja osnovu na kojoj se zasniva teorija kontrolnih karata. Posle odredjenog vremenskog perioda i dovoljnog broja pregledanih uzoraka, donosi se odluka o karakteristikama kvaliteta same mase proizvoda, koristei se matematikom statistikom. Pri tome vrednosti u uzorku i odgovarajue vrednosti u masi (srednja aritmetika sredina, rasipanje, proporcija loih) nalaze se u nekom medjusobno zavisnom odnosu.

5. KONTROLNE KARTE
Karakteristike raspodele frekvencija za masu obeleavaju se sa: xo - srednja vrednost o- standardna devijacija mase. Za uzorak razlikujemo sledee vrednosti: x - izmerena vrednost jednog komada u uzorku x- srednja vrednost merenih veliina u uzorku - standardna devijacija uzorka R - raspon uzorka. Za niz uzoraka imamo: - karakteristiku srednje vrednosti gde su:
x x1

x=

x1 + x 2 + ...x k k

x - srednja vrednost svih k-uzoraka x1,...- srednja vrednost 1-og ... k-tog uzorka
k - broj uzoraka

5. KONTROLNE KARTE
- karakteristika rasipanja: gde su: + + ...

R=

R1 + R2 + ...Rk k

o - srednja vrednost standardne devijacije svih uzoraka o,...o - standardna devijacija pojedinih uzoraka od 1...k R - srednja vrednost raspona svih uzoraka R1,...,Rk - rasponi pojedinih uzoraka od 1...k Pri tome, standardna greka aritmetike sredine svih uzoraka data je izrazom:

x =

0
n

- kada masa N, ili

x =

(x

x ) + (x2 x ) + ... + (xk x ) k

2 2

gde je: n - broj jedinica proizvoda u uzorku.

5. KONTROLNE KARTE
Grafiki prikaz odnosa izmedju veliina koje karakteriu masu (xo, o) i zorak (, , , ) dat je na slici. Podruje 3 koje obuhvata 99,73% svih izmerenih vrednosti x u uzorku ako za merene vrednosti vai normalna raspodela, predstavlja tada kontrolne granice, i to DKG- donja kontrolna granica i GKG- gornja kontrolna granica standardnih devijacija (standardne greke) srednjih vrednosti uzoraka.

xx

xx R

5. KONTROLNE KARTE
Nadalje imaemo sledee matematike odnose: gde su: R =d =C 3 = A
2 0
2 0

3 x = A2 R

d2, C2, A1, A2 -vrednosti koje zavise od veliine uzorka (n25) date su u prilogu (tabela VII) Kontrolne granice se mogu izraunati na dva naina: snimanjem procesa i izraunavanjem iz izmerenih vrednosti prirodne kontrolne granice, koje se uporedjuju sa propisanom tolerancijom, izraunavanjem kontrolnih granica iz standarda (zadane tolerancije), koje se ucrtaju u kartu, a onda prate merene vrednosti da li su u granicama ili ne. Kontrolne granice za raspon R i standardnu devijaciju , date su izrazima: za raspon:

DKG R = D3 R

GKG R = D4 R

za standardnu devijaciju:

DKG = B3

GKG = B4

Vrednosti B3, B4, D3, D4 zavise od veliine uzorka, za n25.

5. KONTROLNE KARTE
5.1.2. PODELA KONTROLNIH KARATA Kontrolne karte se mogu podeliti po razliitim osnovama.Tako se kontrolne karte mogu koristiti: za tekuu proizvodnju, za proteklu proizvodnju. Za tekuu proizvodnju koriste se karte pomou kojih se ocenjuje stabilnost i tanost proizvodnog procesa, odnosno, da li je proces pod kontrolom ili nije. U ovom sluaju se centralna linija moe dobiti analizom podataka iz proteklih procesa ili koristei se zadatom tolerancijom posmatrane karakteristike kvaliteta. Kontrolne granice se takodje mogu izraunati iz podataka ranijih procesa ili preko rasipanja koje se dobija iz date tolerancije. Za tekuu proizvodnju kontrolne karte mogu biti: za numerike karakteristike kvaliteta, za atributivne karakteristike kvaliteta.

5. KONTROLNE KARTE
Za numenke karakteristike kvaliteta imamo sledee kontrolne karte: X - karta ili karta mera xR - karta x - karta kontrolna karta za individualno praenje kvaliteta. Za atributivne karakteristike kvaliteta koriste se: p - karta np - karta c - karta u - karta zbirna kontrolna karta. Kod kontrole kvaliteta u sluaju protekle proizvodnje, vri se sukcesivno uzimanje uzoraka i iz dobijenih podataka se ocenjuju karaktenstike gotovih proizvoda. Ako je to medjufazna ili zavrna kontrola koja se vri u pogonima proizvodjaa, onda postoje prethodni podaci o kvalitetu proizvoda dobijenih ispitivanjem kvaliteta u toku procesa, ali ako se radi o prijemnoj kontroli (ulaznoj), kada se prima roba isporuena od kooperanata, onda ovakvi podaci ne postoje.

5. KONTROLNE KARTE
Kontrolne karte, kao i u prethodnom sluaju mogu biti za numerike i atributivne karakteristi ke kvaliteta. Za numerike karakteristike kvaliteta na gotovim delovima koriste se: x - kontrolne karte kontrolne karte za individualno praenje kvaliteta statistiki izvetaj mera. Za atributivne karakteristike kvaliteta slui: p - kontrolna karta n - kontrolna karta u - kontrolna karta c - kontrolna karta zbirna kontrolna karta.

5. KONTROLNE KARTE
5.2. ANALIZA STABILNOSTI I TANOSTI PROCESA POMOU KONTROLNIH KARATA Kada je kontrolna karta zavrena, sa ucrtanom centralnom linijom (CL) i granicama (DKG/GKG), moe se prii analizi stabilnosti procesa. Tada imamo sledee sluajeve: Sve take su unutar kontrolnih granica, simerino naizmenino rasporedjene oko (CL). Proces je stabilan. Sve take su unutar kontrolnih granica, ali su take rasporedjene veinom u nizu iznad ili ispod (CL). Treba videti zato je nastao ovaj pomak. Jedna (ili dve) take nalaze se izvan kontrolnih granica. U ovom sluaju pojedinana tak se izbacuje, a proraun (CL) i (KG) se vri ponovo, bez nje. Ako se tada nijedna taka ne nalazi van KG, proces je pod kontrolom. Ako neke take izlaze izvan novih KG, proces nije pod kontrolom. Vie taaka je izvan KG. Proces je nestabilan.

5. KONTROLNE KARTE
Posle ocene stabilnosti obradnog procesa, vri se analiza tanosti procesa u odnosu na propisanu toleranciju. Pri tome se moe razmatrati: Rasipanje procesa i Poloaj srednje vrednosti procesa (x) u odnosu na sredinu tolerantnog polja X , odnosno zadanu vrednost iz standarda X . Za sluaj rasipanja kod procesa bez trenda mogui su sledei sluajevi (slika na sledeem slajdu): Ostvareno rasipanje (T ) je jednako dozvoljenom (T), Ostvareno rasipanje je ue od dozvoljenog, Ostvareno rasipanje je ire od dozvoljenog.

5. KONTROLNE KARTE
U prvom sluaju odnos -izmedju Tp i T je: Tp 1 = >1 T Jedan deo izradjenih delova nalazi se izvan granica tolerancije i izraunava se preko izraza:

o gde je: X - dozvoljena vrednost, odnosno gornja (Tg ) i1i donja (Td) vrednost tolerancije (gornja gramca tolerancije U , donja granica tolerancije L). Iz tabele III se tada dobija vrednost F(t), pa je procenat delova van gramca tolerancije, za jednu stranu: q = 0,5 = F(t) U drugom sluaju = 1, odnosno Tp = 6 o pa je broj netano obradjemh predmeta 0,27%.

t=

xx

xx

5. KONTROLNE KARTE

Trei sluaj prikazuje prirodno rasipanje Tp < T, pa je koeficijent tanosti < 1. Svi radni predmeti su u granicama tanosti , ali ovde treba analizirati da li je proces preskup za zahtevam kvalitet.

5. KONTROLNE KARTE
Posle procene odnosa dozvoljenog i ostvarenog rasipanja kod procesa, prilazi se analizi centnnosti procesa. Ovde su mogui sledei sluajevi (slika): Proces Proces Proces je centrian je ekscentrian na vie je ekscentnan na nie.

5. KONTROLNE KARTE
Ekscentrinog procesa iznosi: a sredina tolerantnog polja .
=

E =| x x s |

Xs =

Koeficijent tanosti kojim se podeava (regulie) proces iznosi:

Tg + Td 2

2 =

E T

Za sluaj da je ekscentricitet procesa takav da jedan deo obradjenih delova prelazi gornju (ili donju) granicu tolerancije, ekscentrinost E prelazi u kritinu ekscentnnost E. Raspodete za te sluajeve prikazane su crtkano.

5. KONTROLNE KARTE
Koliina netano obradjemh delova, za sluaj kritine eks-centnnosti = = i.znosi: Td x Tg x za , odnosno za q = 0,5 - F (t),

t=

t=

Procenu stabilnosti i tanosti procesa sa trendom potrebno je posebno razmatrati. Ovo su procesi kod kojih dolazi do troenja alata, pa nastaje trend porasta dimenzija (kao to je to sluaj kod obrade struganjem bruenjem, glodanjem i s1.), i'li' smanjenja dimenzija obratka (kod buenja, proirivanja, razvrtanja i dr.). Pod ovim uslovima prirodno rasipanje procesa mora biti dosta manje od dozvoljenog rasipanja u bilo kom trenutku obradnog procesa. Na slici (sledei slajd) prikazana je - karta sa procesom koji ima rastui trend.

5. KONTROLNE KARTE

10

5. KONTROLNE KARTE
U ovom sluaju (CL) se rauna metodom najmanjih kvadrata. Za sluaj kada se ne dozvoljavaju neispravni delovi, onda se sredina mase na poetku procesa nalazi na: Td + 3 o , odnosno Td + 3 o i to predstavlja najnii mogui poetni poloaj kod regulacije i vai samo za sluaj ako je proces strogo pod kontrolom. Ako je, pak, dokumentacijom dozvoljen izvetaj procesa karta (dorade), tada je ispravno postavljen R , poetak procesa pri , Td + k o odnosno Td + k gde k zavisi od z (vrednosti u tabeli za normalnu distribuciju). Kontrolne granice su tada:
d2

DKG = Td + 3 o 3
x

GKG = Tg 3 o + 3
x

5. KONTROLNE KARTE
5.3. VELIINA UZROKA I UESTANOST UZIMANJA UZORKA Razmatranja koja se preduzlmaju kod odredjivanja veliine uzorka polaze od toga da se trokovi kontrole svedu na minimum, uz dovoljnu sigurnost da je uzorak reprezentativan. Veliina uzorka zavisi i od tipa kontrolne karte. X R karta najee radi sa uzorcima od 4 ili 5 elemenata, dok x -karte imaju uzorke n > 15. Kod karata koje rade sa proporcijom loih, razmatranja mogu da se kreu u dva pravca. Jedan je da uzorak bude toliko veliki, da za p vrlo malo, ipak moemo da naidjemo na lo komad. Drugi pravac je sledei: pretpostavimo da smo odluili da kontrolna karta bude takva da ima mogunost od 0,50 (ili vie) da registruje u uzorku porast proporcije loih od recimo 0,05. Ako je prosek proporcije loih p = 0,07, tada je u tom uzorku , p i =0,12. Ako je distribucija normalna imaemo da je 3 p (1 p ) / n = d ,gde d - porast proporcije loih za posmatrani uzorak, odnosno 3 0,07(1 0,07) / n = 0,05 , pa je za taj suaj n = 234.

11

5. KONTROLNE KARTE
Veliina uzorka, znai , zavisi od oekivanog kvaliteta serije, pa neki autori preporuuju za , p = ( 0 ,01 0 ,06 ) veliinu uzorka od 30-70. to se tie uestanosti uzimanja uzoraka, periodi vremena izmedju dva pregleda treba da budu razliiti, tj. T1 T2 itd . kako bi se obezbedila objektivnost podataka. Orijentaciona formula za odredjivanje broja uzorka za posmatrano vreme Tk (jedna smena, jedna sedmica, mesec, itd.). B = Q/n gde je: Q - broj komada proizveden u vremenu Tk. Ako se proraunom dobije decimalni broj, usvaja se prvi sledei ceo broj, kao broj uzoraka za predvidjeni period vremena. Vreme izmedju dva uzimanja uzorka bie tada:

t=

Tk B

5. KONTROLNE KARTE
Vreme t predstavlja onjentacionu vrednost, obino se nastoji da vreme ne bude suvie veliko i da se za neku manju vrednost menja od jednog do drugog uzorka, kako na radnika ne bi uticalo saznanje da dolazi kontrola, jer tada uzorak ne bi bio sluajan. t = (30 60) min , Kod x R - karata, gde su uzorci mali, uzima se najee pa se za jednu smenu moe izraditi karta. Kod o x - karata, p karata i drugih, jedan uzorak se moe uzeti za celu smenu, pa karta prikazuje proizvodnju od recimo, mesec dana. Preporuke za veliinu uzorka, uestanost uzimanje i nain biranja uzorka defimu JUS A.A2.020-022.

12

5. KONTROLNE KARTE
5.4. KONTROLNE KARTE ZA NUMERIKE KARAKTERISTIKE KVALITETA. TEKUI PROCES 5.4.1. KARTA MERA ILI X-KARTA Ovo je jednostavna kontrola karta, koja slui za brz uvid u stanje procesa, bez prave statist-i ke obrade podataka. Definie se prvo veliina uzorka, zatim uestanost uzimanja uzoraka, pa se izmerene vrednosti svakog pojedinanog komada unose u kartu na ordinati, a redni broj uzorka obeleava se na apscisi. (s1ika za proces sa trendom, slika na sledeem slajdu za proces bez trenda).

5. KONTROLNE KARTE

(55 0, 060 )

Najvee i najmanje vrednosti mogu se povezati limjom i tako dobiti pregledmje informacije o trendu procesa. Kao to se vidi iz dijagrama na predhodnoj slici , troenje alata poveava dimenziju obratka, pa se pribliavanjem ka gornjoj gramci , javlja potreba za regulisanjem (period: prvo regulisanje), a zatim se opet sve ponavlja. Druga varijanta korienja karte sastoji se u obeleavanju svakog komada u uzorku u prvom merenju brojem 1, u drugom brojem 2 itd. i ubacuje se njihov broj u kartu, kako je prikazano na sledeoj slici.

13

5. KONTROLNE KARTE

Na ovaj nain dobijamo odmah i izgled empirijske distribucije za posmatrani period. Na slici sa 17. slajda vidi se jedna bimodalna empinjska distnbucija, koja nam je dala informaciju da treba izvriti drugo regulisanje tako da se prvi komadi dobiju sa neto manjom dimenzijom nego sto je to bio sluaj u penodu prvog regutisanja, jer je proces ekscentnan u odnosu na sredinu tolerantnog po1ja, i to navie.

5. KONTROLNE KARTE
5.4.2. - KONTROLNA KARTA
Ovo je kontrotna karta koja se bazira na srednjim vrednostima X i rasponima R. Preporuljivo je da se prvo konstrine R karta, pa ukoliko ona pokazuje da je proces pod kontrotom, moe se prei na izradu X karte. Za izradu X R -karte potrebno je najmanje 20 uzoraka ( k 20) , da bi statistika analiza mogla da pruzi neke informacije o procesu. Polazi se od pretpostavke da su "izvlaenja uzoraka nezavis-na, da su veliine uzoraka jednake u svim izvlaenj-i ma od (1 k ) , a da se osnovni skup iz kojeg se izvlae uzorci po vinuje Gauss-ovoj distnbuciji. Procedura izrade karte sastoji se u tome da se izmere vrednosti u uzorku, registruju mere i izvri izraunavanje srednjih vrednosti raspona svih uzoraka (koja predstavlja centralnu limju raspona) i centralnu R = limju x , koja predstavlja srednju vrednost svih srednjih vrednosti uzoraka.

14

5. KONTROLNE KARTE
Zafim se izraunavaju prirodne kontrolne granice koje nam daju sliku stabilnosti procesa i mogunosti koje proces moe da ostvan. Ocena nepoznate standardne devijacije osnovnog skupa moe se dobiti R iz odnosa: '= d2 Gramca raspona:
GKG R = D4 R

DKG R = D3 R

Granice za srednje vrednosti:

GKG = x + A2 R
X

DKG = x A2 R
X

5. KONTROLNE KARTE
Vrednosti za A2 , D3 , D4 , d 2 biraju se iz tabele VII (vidi prilog). Ako se Konstimo tolerancijom (T), koja nam je poznata, kon' trolne granice moemo dobiti za poznatu vrednost mase Xo . Pri tome imamo
0 =
T , 6
X0 =

Kontrolne gramce za srednje vrednosti:

G KG = X 0 A 0 X D

Tg + Td 2

a za rasnon:
GKG R = D2 0
DKGR = D1 0

Tg , Td - predstavljaju gornju i donju vrednost tolerancije. Vrednosti A, Dp D? su funkcije veliine uzorka n i nalaze se u prilogu (tabela VII).

15

5. KONTROLNE KARTE
5.4.2.1. Osetljivost
X R kontrotne karte

Zbog raspodele aritmetikih sredina i njihovih kontrolmh granica koje iz te raspudele proizilaze, kontrolna X R karta izuzetno je osetljiva na promene u tehnolokom procesu.Razmotne se ova osobina na primeru, slika 5.11. Veliina uzorka je n=5, uzetog iz stabilnog procesa. Na slici je prikazano stanje A i stanje B, to nastaje ako se proces pod dejstvom sistematskog faktora pomeri za (1/4)T prema donjoj granici tolerancije. Sa slike se vidi' da e 50% aritmetikih sredina uzoraka prei svoju kontrolnu granicu, a da e pnrodno rasipanje procesa imati 6,68% antmetikih sredina izvan propisanih granica. Iz ovoga se vidi da aritmetike sredine uzorka vrlo brzo reaguju na dejstvo sistematskog faktora.

5. KONTROLNE KARTE

16

5. KONTROLNE KARTE
Primer 5.1. U toku obrade izvesnih delova izvueno je 20 uzoraka i izvrena je kontrola odstupanja od nominalne mere, Za njih su izraunate vrednosti i R, kako je prikazano u T.5.1. Veliina uzorka je n = 5.

5. KONTROLNE KARTE
1. Izraunavanje centralnih linija
x = 1 / 20 x i = 0,8312
= 20

2. Proraun kontrolnih granica

GKGR = D4 R = 2,114 0,01435 = 0,03034

i =1

R = 1 / 20 R i = 0,01435
i =1

20

n = 5, D3 = 0, D4 = 2,144

DKG R = D3 R = 0
= G 0,8395 KG = x A2 R = 0,8312 0,577 0,01435 = X D 0,8229

(za

n = 5, A2 = 0,577

17

5. KONTROLNE KARTE
3. Grafika interpretacija - karteX R

Sl. 5.12.
' = const. Ako izradimo OC-krivu za
'=

4. Odredjivanje OC-krive za procenjenu vrednost standardne devijacije x - kartu uz pretpostavku da je ' = const,. imamo:
R 0,1435 = = 0,06169[mm] d2 2,326

5. KONTROLNE KARTE
Izraunaemo verovatnou da e srednje vrednosti uzorka pasti unutar kontrolmh granica i konstruisati OC-krivu za na sluaj. Tada imamo:
' =

'
n

0,06169 5

= 0,0276

18

5. KONTROLNE KARTE
5. Analiza procesa Sve take se nalaze unutar kontrolnih granica kako za srednje vrednosti , tako i za raspon. Take su simetnno rasporedjene oko centralne limje. Zakljuak: proces je pod kontrolom.
+0 , 046

Primer 5.2. Otvor 55

odradjuje se struganjem. U toku obrade izvueno je 20 uzoraka, sa veliinom uzorka n = 5. Izmerene vrednosti, odstupanja od mere prikazane su u tabeli T.5.2. Merenje je vreno sa tanou od 5 m. Dokumentacija je postavljen zahtev X 0 = 0,023 .

H 8 + 0.000

[ ]

5. KONTROLNE KARTE

1. Izraunavanje centralne linije

x = 1 / 20 x i = 0,0295
i =1 = 20

2. Prirodne kontrolne granice za raspon GKG = D R = 2,114 0,019 = 0,040

R 4

R = 1 / 20 R i = 0,019
i =1

20

DKG R = D3 R = 0 = G 0,0404 za srednje vrednosti KG = x A2 R = 0,0295 0,577 0,019 = X D 0,0186

19

5. KONTROLNE KARTE
3. Proraun kontrolnih granica iz zadate tolerancije ( iz zadatog G 0,033 standarda). 4. Grafiki prikaz
D KG = x0 A 0 = 0,023 1,342 0,0076 =
X

0,013

5. KONTROLNE KARTE
X 0 = 0,023 ( zahtevano dokumentacijom) A = 1,342 ( za n = 5, iz tabele VII )

0 =

T 0,046 = = 0,0076 6 6

GKGR = D2 0 = 4,918 0,0076 = 0,0377

DKG R = D1 0 = 0
( za n = 5, D1 = 0, D2 = 0,4918 )

20

5. KONTROLNE KARTE
4. Analiza procesa Kao to se vidi iz dijagrama za x , 1. i 2. uzorak izlazne iz prirodnih kontrolnih granica. Tada se pristupa ponovnom proraunu = i R. x i KG, ali bez te dve vrednosti i crta se novi dijagram za x Tada je : = 20
x = 1 / 18 x i = 0,0327
i =1
20

R = 1 / 18 R i = 0,021
i =1

a prirodne kontrolne granice:

G D KG = x A2 R = 0,0327 0,577 0,021 =
X =

0,0445 0,0206

G D

KG R = D4 R = 2,114 0,021 = 0,0444

DKGR = D3 R = 0

5. KONTROLNE KARTE
Ako elimo da vidimo koliki procenat proizvoda se nalazi van dozvoljenih granica, izraunaemo standardnu devijaciju:

'=

R 0,021 = = 0,009 d 2 2,326

d 2 = 2,326 ( za n = 5, iz tabele VII )

X MAX = x + 3 ' = 0,0327 + 3 0,009 = 0,0597

X MIN = x 3 ' = 0,0327 3 0,009 = 0,057
=

21

5. KONTROLNE KARTE

Prema dozvoljenim tolerancijam, medjutim imamo: Tg = 0,046 Td = 0,000 Grafika iterpretacija data je na sledeem slajdu.

5. KONTROLNE KARTE
Tada je :
t1 = x x Td x 0 0,327 = = = 3,63 ' ' 0,009
= =

t2 =

x x Tg x 0,046 0,327 = = = 1,47 ' ' 0,009

22

5. KONTROLNE KARTE
Iz tabele III dobija se vrednost povrine ispod Gaus-ove krive:
F(t1)=0 ,51829 F (t 2 ) = 0,4292

F = F (t1 ) + F (t 2 ) = 0,9474

Procenat proizvoda koji ne zadovoljavaju zahtev po dokumentaciji iznosi: l - 0,9474 = 0,0526 Odnosno 5,26% delovs su van granica tolerancije. Iz slike 5.16 vidi se, takodje, da je peoces pomeren navie, pa je:
1 =
6 ' 6 0,009 = = 1,1 T 0,046
=

E = x xs

E | x x s | 0,033 0,023 2 = = = = 0,217 T T 0,046

2d =

1 1 1 1,1 = = 0,05 2 2

5. KONTROLNE KARTE
5.4.3. x - KONTROLNA KARTA Ova karta se koristi kada su uzorci vei , po pravilu vie od 15, a to znai da se koristi za male ( n 25)i velike uzorke (n > 25). Koristi se u tehnolokoj operaciji kada se tretira istovremeno vei broj jedinica proizvoda (termika obrada, povrinska zatita). Rezultati merenja na uzorku (k) - karakteristike
x1 + x + + x k x = = k 2 xi x i =1 k k 2

x=

x1 + x 2 + + xk = k

x
i =1

23

5. KONTROLNE KARTE
Da bi se ova karta podvrgla statistikoj analizi treba izvriti najmanje . Kod ove karte esto je veliina uzorka ( K 15, posmatranj a ) promenljiva n const. 1. Izraunavanje centralnih linija: a) n = const.

k b) n const.

x=

x
i =1

i =1

k
k

x=

n1 x1 + + nk x k = n1 + n2 + + nk

n x
i =1 k i

n
i =1

n1 1 + + nk k = n1 + n2 + + n k

n
i =1 k i

n
i =1

5. KONTROLNE KARTE
2.Proraun prirodnih kontrolnih granica -kontrolne granice za x
G D KG = x A1
x =

n 25

n > 25
G D KG = x 3
x =

-kontrolne granice za stand. devijaciju ( )

n 25
GKG = B4
DKG = B3

G KG = 3 D 2n

24

5. KONTROLNE KARTE
3. Proraun kontrolnih granica iz zadane tolerancije, poznato nam je x0 ; 0 ; odnosno T

x0 =

Tg + Td 2

0 =

T 6

a) kontrolne granice za

n 25
x

G D

KG = x0 A 0

n > 25
G D KG x = x0 3

0
n

5. KONTROLNE KARTE
b) kontrolne granice za ( )

n 25 GKG = B2 0
DKG = B1 0
n > 25
G KG = 0 3 0 D 2n

gde se: A, A1, B1 , B2 , B3 , B4 koeficijenti zavisnosti od n. Dati su u tabelei VII.

25

5. KONTROLNE KARTE
Primer 5.3 Na jednom proizvodu kontroliemo dnevne varijacije jedne karakteristike kvalitete sa uzorcima 30, 50, 75 komada, poto je obim proizvodnje promenljiv. U toku 10 dana registrovano je x i to je prikazano u tabeli. Analizirati ovaj prosec ako je standardom propisano x0 = 0,20, 0 = 0,0030 .

5. KONTROLNE KARTE
1. Proraun centralnih linija
=
=

n1 1 + n2 2 + n10 10 1,611 = = 0,00313 n1 + + n10 515

2. Proraun prirodnih kontrolnih granica - kontrolne granice x

G D KG = x 3
x =

n x1 + n 2 x 2 + + n10 x10 102,88395 x= 1 = = 0,20000 n1 + + n10 515

26

5. KONTROLNE KARTE
n = 30

GKG = 0,2017
x

DKG = 0,19829
x

n = 50

GKG = 0,20132
x

DKG = 0,19868
x

n = 75

GKG = 0,20108
x

DKG

= 0 ,19892

5. KONTROLNE KARTE
- kontrolne granice za
G D KG = 3

( )

2n

n = 30

GKG = 0,00436
DKG = 0,00190
n = 50 0,004069 0,002191 n = 75 0,003895 0,002365

27

5. KONTROLNE KARTE
3. Proraun kontrolnih granica iz zadatog standarda - kontrolne granice

n = 30

n = 50

n = 75

5. KONTROLNE KARTE
-kontrolne granice za

n = 30

n = 50

n = 75

28

5. KONTROLNE KARTE
4. Grafika interpretacija kontrolne karte.

5. KONTROLNE KARTE
5. Zakljuak za dati proces. Proces je stabilan i pod kontro1om,sve take su unutar kontrolnih gramca, Rasipanje je ma1o vee od dozvoljenog, jer je:

Proces je centrian jer je Distribucija u odnosu na zahtev ima oblik. Tada je:

= C2 ';

'=

C2

= 0,00313

- standardna devijacija procesa

C 2 1; ( za, n 50)

X MIN = x 3 = 0,200 3 0,00313 = 0,19061

X MAX = x + 3 = 0,200 + 3 0,00313 = 0,20939

29

5. KONTROLNE KARTE
Vrednosti propisane standardom:

Tg 0,200 + 3 0,003 = 0,209

Pa je :
t= Tg x

Td 0,200 3 0,003 = 0,191

0,209 0,200 = 2,87 0,00313

F ( t ) = 0,4979 Povrina ispod Gaus-ove krive, za jednu polovinu je: F = 0,5 - 0,1646 = 0,0021, pa je procenat delova izvan tolerancijskog polja samo 0,21 %, to znai da je proces prizvodnje zadovoljavajui.

5. KONTROLNE KARTE
Grafika interpretacija data je.

30

5. KONTROLNE KARTE
5.4.4. KARTA ZA INDIVIDUALNO PRAENJE KVALITETA Ova karta se koristi u hemijskoj, naftnoj, procesnoj industnji i drugde gde je dovoljno izvriti ispitivanje jedne koliine proizvoda, da bi se ocenila cela masa (napr. sokovi, pivo, lakove i boje i dr.). Takodje se koristi i za velike, kompllkovane i skupe proizvode, kao to su turbine, generatori, maine alatke i dr. koje se rade u malim koliinama. Koristi se isti oblik kao i X R -karta. Raspon se rauna izmedju dva uzastopna ispitivanja, pa se zato zove jo i karta sa pominim rasponom. Proraun potrebnih veliina za kartu sastoji se u sledeem:

5. KONTROLNE KARTE
1. Izraunavanje centralne linije
X = X 1 + X 2 + X k K

R=

R1 + R2 + + Rk 1 K 1

Raspona ima (k-1), odnosno za jedan manje od izmerenih veliina. 2. Proraun prirodnih kontrolmh gramca:

G KG x = x 2,66 R D

GKG R = D4 R;
gde su:
D3 , D4 , vrednosti za n = 2.

DKGR = D3 R

31

5. KONTROLNE KARTE
5.5. KONTROLNE KARTE ZA ATRIBUTIVNE KARAKTERISTIKE KVALITETA Ovde se koriste sledee kontrolne karte p kontrolna karta (n np kontrolna karta (n = u kontrolna karta (n c kontrotna karta (n =
3

const) const) const) const).

5.5.1. p - KONTROLNA KARTA

Pomou ove karte pratimo "proporcije loih", tj. tamo gde razvrstavanje vrimo na "dobar" i1i "lo". Centralna linija ove karte je procenjena vrednost proporcije loih procesa, a gornja i donja kontrolna granica je obino -granica. Ako oznaimo sa p' - proporciju loih procesa koji je pod kontrolom, onda je:
p =
p (1 p ) n

5. KONTROLNE KARTE
- proporcija loih: brojloih m p= = 100% pregl.kolioli n m = n . p - broj loih n - veliina uzorka. Za ove sluajeve koristi se binomna raspodela.-Uzorak treba da je toliko velik da u proseku imamo m 4 loih proizvoda. Broj posmatranja treba da bude k > 15 da bi se mogla izvriti statistika analiza. Uzorak je ili n = const ili promenljiv, n const. Loi komadi iz uzoraka n1 ..n k su m1 = n1 p1 ,..., mk = nk p k , i oni se evidentiraju u kontrolnu kartu. n const. 1. Proraun centralne linije:

p=

m1 + + mk = n1 + + nk

m n
i =1 i =1 k

p=
i

p1 + + p k = k

p
k

32

5. KONTROLNE KARTE
2. Proraun pnrodnih kontrolmh gramca - standardna devijacija

p =

p 1 p n

; gde je

prosek proporcije loih

G D
ako je

KG p = p 3

p 1 p n

p < 0,1; 1 p 1

G D

KG p = p 3

p n

5. KONTROLNE KARTE
Primev 5. 4. Radi kontrole i upravljanja kvalitetom izrade odredjenih mainskih delova na vievretenom automatu pomou p-kontrolne karte kontrolisan je u toku meseca predmetm tehnoloki proces putem k = 25 uzoraka (svakog dana je iz proizvedenih delova izvlaen jedan uzorak odredjenog obima ni .). Rezultati su prikazam u tablici.

33

5. KONTROLNE KARTE
Algoritam formiranja p - kontrolne karte: 1. korak: Definisanje veliine uzorka 2. korak: Unoenje rezultata u tablicu 3. korak: Izraunavanje cenrtalne linije. p i kontrolnih granica
p=

n
i =1 25 i =1

25

pi

149 100% = 2% 7452

G D

KG p = p 3

p 1 p 2(100 2) 196 1 1 = 23 = 23 = 2 42 = 2 42 ni ni ni ni ni

4. korak: Operativno formiranje kontrolne karte, uplsuju se neophodm podaci i ucrtavaju se p ; GKG p iDKG p .

5. KONTROLNE KARTE

5. korak: Analiza formirane p-kontrolne karte. Proces je pod kontrolom. 6. korak: Dalja i direktna kontrola i upravljanje kvalitetom proizvodnje.

34

5. KONTROLNE KARTE
5.5.2.

n p - KONTROLNA KARTA

Pomou ove kontrolne karte pratimo broj loih proizvoda. Uslov je da je n = const. 1. Centralna linija k n pi n p1 + + n pk i =1 = np = k k 2. Proraun kontrolnih granica
G D KG np = np 3 np 1 p
p < 0,1, 1 p 1

p=

1 k pi k i =1

ako je

G KG np = np 3 np D

5. KONTROLNE KARTE
Primer 5.5. U toku proizvodnje otkovaka, vrilo se u toku mesec dana ispitivanje 25 uzoraka. Rezultati su dati u tablici na sledeem slajdu. Izraunati osnovne elemente ove kontrolne karte. 1. Centralna limja

np =

1 k 1 n pi = 75 = 3kom. k i =1 25
.

2. kontrolne gramce
p= 1 k 1 pi = 25 0,75 = 0,03 k i =1

G KG np = np 3 np 1 p = 3 3 3(1 0,03) D

GKG np = 8,00

DKG np = 2,00 0

35

5. KONTROLNE KARTE

5. KONTROLNE KARTE
5.5.3. u KONTROLNA KARTA U mnogim sluajevima je neophodno raditi sa brojem greaka, defekata po jedinici povrine, duine, satne proizvodnje i sl. Tada se koristi kontrolna karta za praenje defekata u proizvodnji: - tkanina, papira, stakla, vune, - galvanizacijom, bojenjem, lakiranjem, - elektnmh kablova, ica, - zavarenih, zalemljenih spojeva, - zavarenih konstrukcija ili zakovaka i - velikih odlivaka. "u" predstavlja broj greaka po jedinici proizvoda "C" - broj greaka, defekata
u= broj.greaka, defekata C = pregledana.kolioli n

36

5. KONTROLNE KARTE
1. Proraun centralne linije

n const.
u= C1 + C 2 + + C k = n1 + + nk

C n
i =1 i =1 k

n = const.

u=

u1 + u 2 + + u k 1 k = ui k k i =1

2. Proraun kontrolnih gramca:

G u KGu = u 3 D n

5. KONTROLNE KARTE
Primer 5.6. Ritam proizvodnje otkovka radilice motora varira, pa varira i veliina uzorka. Defekti su sledei

37

5. KONTROLNE KARTE
1. Proraun centralne linije:

u=

C n
i =1 i =1 15

15

488 = 2,25 216

2. Proraun prirodnih kontrolnih granica. Izraunavaju se za svaku vrednost n - n = 10 (redni broj uzorka: 1,2)
G D KG = u 3 u 2,25 = 2,25 3 = 2,25 1,425 n 10
DKG = 0,825

GKG = 3,675
G D

- n = 20 (redni broj uzorka: 3,7,8,9,10)

KG = 2,25 3 2,25 = 2,25 1,02 20

GKG = 3,27

DKG = 1,23

5. KONTROLNE KARTE
- n = 12 ( 4,5,6,11,12,13,14,15 )
G D KG = u 3 u 2,25 = 2,25 3 = 2,25 1,30 n 12

GKG = 3,55

DKG = 0,95

3. Operativno forimranje (konstruisanje) u-karte (sl.).

38

5. KONTROLNE KARTE
4. Analiza procesa Proces je pod kontrolom. U zaglavlje karte unose se neophodm podaci o fabnci i procesu, kao i kod prethodnih karata za numenke karaktenstike kvaliteta

5. KONTROLNE KARTE
5.5.4. C- KONTROLNA KARTA Kod C-karte veliina uzorka je n = const. 1. Proraun centralne linije
C= C1 + + C K 1 = K K

C
i =1

2. Proraun pnrodmh kontrolmh gramca

G KG = C 3 C D
Primer 5.7. Broj defekata iz 25 serija pregledamh rolni hartije, duine po 10 m, dat je u tabeli. Analizirati proces proizvodnje, ako se tolerie 1,1 = u 0 greke po rolni u proseku. Veliine uzorka n = 5.

39

5. KONTROLNE KARTE

C=

1 k

1. Proraun centralne linije

G 10,7 KG = C 3 C = 4,4 3 4,4 = D 1,9 0

2. Proraun prirodmh kontrolnih gramca

Ci =

110 = 4,4 25

5. KONTROLNE KARTE
3.Grafika interpretacija 4. Proraun kontrolnih gramca iz zadatog propisa u 0 = 1,1 n=5
C 0 = n u 0 = 5 1,1 = 5,5
G D KG = C 0 3 C 0 = 5,5 3 5,5 = 12,52 1,55 0

5. Zakljuak

- Proces je pod kontrolom - Vle taaka - defekata - -ispod centralne linije - kvalitet bolji od prosenog kvaliteta. - Kvalitet bolji od zadatog.

40

5. KONTROLNE KARTE
Primer 5.8. Rezultati kontrole dati su u tabeli.
1. Proraun centralne linije

C=

1393 = 55,7 25

5. KONTROLNE KARTE
2. Proraun prirodnih kontrolnih granica
G 78,2 KG = 55,7 3 55,7 = 55,7 3 7,5 = D 33,2

3. Iscrtana karta prikazana na slici.

41

5. KONTROLNE KARTE
4. Analiza procesa Proces nije pod kontrolom. Cetiri take su iznad GKG, a pet taaka ispod DKG. Ako izostavimo take: 4, 14. 16, , 17, 18, 20. 22 1 25, za ostale sluajeve e biti:
C=

5. Nastavak kontrole Ova linija je vrlo blizu prethodnoj, pa moemo uzeti istu CL i KG za sledei posmatrani period proizvodnje. Tada emo imati za sledeih 25 pregleda:

943 = 55,5 17

5. KONTROLNE KARTE
Zatim emo nacrati novu C-kartu (slika). Ako sada izraunamo nove kontrolne granice imaemo izostavljanjem taaka van kontrolnih gramca:

Ove nove granice bolje centriraju proces i one treba da poslue sada za naredni period. Osim samog poetka (take 27, 28, 29, 30), ovom proizvodnjom moemo biti zadovoljni.

42

5. KONTROLNE KARTE
5.5.5. ZBIRNA KONTROLNA KARTA U toku tehnolokog procesa obradak se pomera sa operacije na operaciju, a kontrolni proces prati obradni. Tako se kontrolna karta izradjuje za jednu operaciju, ali ako elimo kartu za ceo proizvodni proces onda se radi Zbirna kontrolna karta. Takodje, kod sloemh proizvoda, gde se ispituje veliki broj karakterisfika kvaliteta, izradjuje se zbirna ili rezultujua kontrolna karta, Svaki deo, koji ulazi kao podsistem u sistem koji se ispituje, podvrgava se ocenjivanju kvaliteta pomou kontrolne karte, a one slue kao osnova za izradu zbirne karte. Rade se kao p-karte ili kao u-karte.

5. KONTROLNE KARTE
Primer 5.9. Na proizvodu se kontroliu 10 karaktenstika kvaliteta u 2
operacije. Posle 10 dana imamo podatke prikazane u tabeli. Potrebno je izraditi kontrolne karte za svaku operaciju, zbirnu kartu i analizirati proces.

43

5. KONTROLNE KARTE
Prva operacija (I): Rezultati posle prve operacije dati su tabelarno.

5. KONTROLNE KARTE
1. Izraunavanje centralne linije
pI = 1004 = 0,059 16960

2. Izraunavanje pnrodmh kontrolmh granica

G 0,059 KG (i ) = 0,059 3 D ni

- date u tabeli na predhodnom slajdu. 3. Grafiki prikaz kontrolne karte I. operacije dat je na slici.

44

5. KONTROLNE KARTE
4. Analiza I operacije Dve take (9, 10) su izvan kontrolnih gramca, pa zakljuujemo da obradni proces nije pod kontrolom. Druga operacija (II) Rezultati posle druge operacije dati su u tabeli

5. KONTROLNE KARTE
Veliina uzorka II. operacije u svakom posmatranju dobija kada se broj loih delova oduzme od uzorka u I. operaciji, za posmatram redosled uzorka. 1. Izraunavanje centralne limje 2. GKG i DKG date su u tabeli. 3. Grafika Interpretacija data je na slici.

45

5. KONTROLNE KARTE
4. Analiza II operacije Druga operacija je pod kontrolom - Zbirna kontrolna karta Zbirm rezultati se dob-ijaju kada se odbace sume loih komada sa obe operacije i dati su u tabeli.

5. KONTROLNE KARTE
1. Proraun centralne linije
p= 1845 = 0,108 16960

2. Kontrolne granice su date tabelarno (jer je n const. ). 3. Zbirna karta data je na slici.

4. Zakljuak U zbirnoj karti etin take izlaze iz kontrolmh granica. Pogotovo su interesantne za analizu take sa procentom loih iznad GKG (take 6, 8). Zakljuujemo da proces nije pod kontrolom.

46