Klasifikacije mentalnih poremeaja

Razvoj psihijatrijske klasifikacije

Kraepelin (1899): psihoze
dementija praecox maninodepresivna

paranoidna hebefrena katatona SZO (1949) klasifikaciji bolesti i uzroka smrti (ICD-6) dodat je i deo sa psiholokim poremeajima

Klasifikacije u prvoj polovini XX veka

Odraavaju teorijska stanovita dinamskih I psihosocijalno orjentisanih psihijatara, posebno Adolfa Mejera Dijagnoze imaju minornu ulogu u klinikoj praksi Ne postoji jasna granica izmeu poremeaja i normalnosti svi ljudi su u nekom stepenu i/ili nekad u ivotu poremeeni Ne postoje jasne granice izmeu lakih (neuroza) i teih poremeaja (psihoza). Psihoanaliza (psihijatrija) iri polje delovanja na neklinike fenomene (probleme ivljenja).

DSM-III (1980)
Revolucija u psihijatriji Nova klasifikacija je (odnosno tei da bude):
kategorijalna, sindromoloka empirijski zasnovana, ateoretina, multiaksialna, validna i pouzdana, usklaena sa ICD-9 (1977).

DSM-III revolucija
DSM-III nastaje po uzoru na (od psihoanalize potisnutu) Krepelinovu klasifikaciju Preuzet je dijagnostiki model iz medicine gde je dijagnoza kamen temeljac medicinske prakse i klinikog istraivanja Naglaavaju se kategorije bolesti, a ne kontinuumi sa nejasnom granicom izmeu normalnog i nenormalnog ponaanja i izmeu pojedinih poremeaja kategorijalni pristup Klasifikacija je bazirana na vidljivim simptomima, a ne etiolokim mehanizmima koji im lee u osnovi sindromoloki pristup Cilj je da odraava trenutno stanje stvari, a to je nedovoljno poznavanje etiologije - ateoretinost. Krajnja perspektiva je otkrivanje etiolokih inilaca, prvenstveno biolokih

Ishod revolucije
Do sredine osamdesetih, preokret od psihosocijalnog, dimenzionalnog, dinamskog, ka kategorijalnom, na simptomima baziranom gleditu na mentalne poremeaje, je bio kompletan. Sledee revizije (DSM-III-R, DSM-IV i DSM-IV-TR) su samo jo vie uvrstile transformaciju psihijatrije i mentalnog zdravlja koja je poela osamdesetih sa DSM-III. ICD-9 i ICD-10 prate isti trend, kao i trend sve veeg meusobnog pribliavanja

Doprinosi DSM-III
Mentalno zdravstvene profesije konano imaju zajedniki jezik, koji takoe olakava i komunikaciju sa fondovima koji plaaju trokove leenja i sa organizacijama koje plaaju istraivanja u oblasti mentalnog zdravlja i psihofarmakologije. Klasifikacija ini ogroman podsticaj za istraivanja. Farmaceutske kue se posebno brinu za popularizaciju i dominaciju DSMIII, jer se farmaci bez dokazane efikasnosti ne mogu reklamirati i prodavati.

Doprinosi DSM-III
DSM-III, kao i njeni sledbenici iniciraju veliki broj istraivanja koja za cilj imaju proveru validnosti i pouzdanosti poremeaja koji su uli u klasifikaciju, kao i poremeaja koji su potencijalni kandidati za ulazak u naredne revizije.

Kritike sadanjih klasifikacija

Komorbidnost Heterogenost unutar kategorija DG2 Problem praga i mehanizma za procenu teine NOS Pouzdanost Valjanost Etinost

DG1

Izmene u DSM-5
Redosled poglavlja nova struktura Ubacivanje nekih novih poremeaja i izbacivanje nekih starih, promene naziva Revizija kriterijuma Izbacivanje aksijalnog pristupa

Izmene u DSM-5
Dimenzionalnost unutar kategorija Utemeljena na razvojnim odrednicama Kulturoloke specifinosti Polne razlike i specifinosti Oslanjanje na rezultate genetskih i neuroimiding istraivanja

Nova definicija poremeaja (DSM-V)

A Bihejvioralni ili psiholoki sindrom ili obrazac koji karakterie kliniki znaajan poremeaj kognicije, emocionalne regulacije ili ponaanja B. Posledica kojeg se javlja kliniki znaajan distres ili nesposobnost u socijalnom, profesionalnom ili drugom aspektu funkcionisanja C. Koji ne sme biti samo oekivani i kulturno prihvatljiv odgovor na uobiajene stresore i gubitke D. Koji odraava psihobioloku disfunkciju koja mu je u osnovi E. Koji nije primarno izraz socijalne devijacije ili konflikta sa drutvom

Kriterijumi validacije diskretnih mentalnih poremeaja

Antecedentni validatori (slina genetika, porodine crte, temperament, sredinski faktori) Konkurentni validatori (slini neuralni supstrati, biomarkeri, emocionalni i kognitivni procesi, simptomi) Prediktivni validatori (slian tok i odgovor na terapiju)

Revidirane kategorijalne dijagnoze u odeljku 2

Neurorazvojni poremeaji Shizofreni spektar Bipolarni poremeaji Depresivni poremeaji Anksiozni poremeaji OCD i bliski poremeaji Poremeaji u vezi sa stresom i traumom Disocijativni poremeaji Poremeaji sa somatskim simptomima Poremeaji ishrane Poremeaji eliminacije Poremeaji spavanja Seksualne disfunkcije Disforija u vezi polsa Destruktivni, hipokontrolisani i poremeaji ponaanja Poremeaji zavisnosti i zloupotrebe supstanci Neurokognitivni poremeaji Poremeaji linosti Parafilini poremeaji

Specifini poremeaji koji su izmenjeni ili dodati

Poremeaji autistinog spektra Poremeaj prejedanja Destruktivni poremeaj regulacije raspoloenja Ekskorijacioni poremeaj (upkanje koe) Poremeaj gomilanja Pedofilni poremeaj Poremeaji linosti Posttraumatski stresni poremeaj Razdvajanje bipolarnih i depresivnih poremeaja Depresija izbacivanje oaloenosti kao kriterijuma iskljuivanja Zloupotreba supstanci i zavisnosti

Poremeaji iz sekcije 3 (koji zahtevaju dalju proveru)

Sindrom subklinike psihoze Nesuicidalno samopovreivanje Poremeaj suicidalnog ponaanja Poremeaj zloupotrebe internet igara Poremeaj upotrebe kofeina Perzistentni sloeni poremeaj oaloenosti

Poremeaji izbaeni iz DSM

Anksiozna depresija Hiperseksualni poremeaj Sindrom roditeljskog otuenja Poremeaj senzorne obrade