Gimnazija Mihajlo Pupin

Gymnzium Mihajla Pupina

26210 Kovaica, Nikole Tesle 57
Tel/faks:
o (013) 661-180; 660-180
E-Mail: office@gymko.edu.rs
www.gymko.edu.rs

Broj:
Datum:

NASTAVNI PLAN ZA PREDMET FILOZOFIJA

za kolsku 2011/2012. godinu

Datum predaje plana: _________ 2011.

Prezime i ime nastavnika
Mijailovi Aleksandra

Datum verifikacije nastavnog plana : ________2011.

Potpis direktora

Predmet: Istorija filozofije, 3 asa nedeljno , IV razred, Gimnazija - opteg tipa

Ciljevi i zadaci
Cilj nastave filozofije je unapreivanje opteg obrazovanja, upoznavanje glavnih sadraja i razvojnoistorijskih tekstova filozofskog miljenja
Zadaci nastave su da uenici:
- upoznaju osnovne elemente i principe miljenja;
- shvate odnos ispravnog i istinitog miljenja, jezika i miljenja I drugih problema saznanja I kao
I uslova uspene komunikacije
- osposobe za primenu metodologije istraivanja i razviju sposobnost za samostalno ,
sistematsko i kritiko miljenje
- razumeju filozofske probleme I njihova reenja na primerima najveih dodstignua na polju
filozofske misli kao i sticanje sposobnosti pozitivnim transferom za razumevanje drugih
teorijskih I praktinih problema
- stiu uvid u opte teorijske I humanistike tokove miljenja koji su uobliavali odreene
istorijske epohe I ine osnovu savremenih humanistikih I kritikih orijentacija I time
unapreuju svoje obrazovanje

GLOBALNI PLAN RADA

Nastavna tema

Broj asova
za obradu za ponavljanje ukupno
l Odredjenje filozofije
6
2
8
ll Anticka Filozofija
11
5
16
lll Srednjovekovna filozofija
5
3
8
lV Filozofija novog doba
25
13
38
V Savremena filozofija
18
8
26
ukupno: 65
31
96
SKRAENICE U OPERATIVNOM PLANU RADA

Tc - Tip casa
Ob- Obrada
Ut - Utvrdjivanje
Tp -Tematsko
ponavljanje
PR- prime.raun
MU-m.uma
Db-debata

Or - Oblik rada
Mr - Metod rada
Fr - Frontalni
Mo - Monoloska
Gr - Grupni
Dl - Dijaloska
Rp - Rad u parovima
Tm-Tekst metoda
In - Individualni
Pr - Pisani radovi

Tip nastavnog asa

Nastavna oblast

Odreenje
filozofije
Antika
filozofija
Srednjovekov
na filozofija
Filozofija
novog doba
Savremena
filozofija

Redni broj
teme

Broj
asova

Nastavna tema

Obrada
novog
gradiva

Ponavljanje i
utvrivanje

Sistematizacija

II

16

11

III

IV

38

25

26

18

96

65

23

Ukupno:

Meseni plan
I polugodite
Mesec
septembar
oktobar
novembar
decembar

Br. as.
12
15
12
9

Ukupno

48

II polugodite
Mesec
januar
februar
mart
april
maj
juni

Br. as.
6
12
12
12
6
48

PLAN PISMENIH PROVERA ZNANJA

Kvartal

Rb

Vrsta pismene
provere

Sadraj rada

mesec

Nastavna nedelja

II

1.

Test

Antika filozofija

Oktobar

XIV

III

2.

Test

Srednjovekovna filozofija

Novembar

XX

IV

3.

Test

Filozofija novog doba

februar

XIX

IV

4.

Kontrolni

Marksova filozofska misao

Mart

XXIV

UKUPNO

4.

Pln a program vuby pre predmet filozofia

Nas
tema
1

Me.
Ned.

Red.
br.

OF

d I

VYUOVACIA JEDNOTKA
Obsah prce

4
Nzov a pojem filozofie

KOR

Or

Mr

Ob

Fr

Mo

Ob

Fr

Mo

e o
Vzah filozofie k mtu a nboenstvu
1

Ob

IS,SR

Fr

Tm

Ob

MA,LI

Fr

Mo

Fr

Dl

Vzah filozofie k vede a umeniu

e o

nj f
e I
j
a

Nzov a pojem filozofie: Vzah

filozofie k mtu, nboenstvu, vede a
umeniu

Zkladn filozofick otzky a oblasti

skmania

Ut
2

7
8
3

10

11

URENIE FILOZOFIE
Filozofia prrody: otzka o zaiatku
vetkch vec
Filozofia prrody: otzka o zaiatku
vetkch vec
Veda o jedinej jedinenej bytosti

Ob

Fr

Mo

Ob
Tp

Fr
Fr

Ob

Fr

Ob

Fr

Ob

Fr

Mo
test
Mo,
r
Mo,
r
Mo,
r

Ut

Fr

Dl

Shvate periodizaciju u filoz.Saznaju

karakteristike
helenske duhovnosti.Upoznaju onto
Miletske
kole, shvate problem kretanja u Ele
pluralizam, atomizam. Da uvide odnos
ivotne mudrosti

Ob

Fr

Mo

Da shvate antropocentrizam , antro

etiki

Ob

Fr

Mo

Fr

Dl
Mo
r

relativizam sofista. . Da uvide odnos

ivotne mudrosti
Da se upoznaju sa Sokratovom pojm
subjektivnom dijalektikom (vetinom di
Upoznaju

Mo,
r
Mo,
r

Idealistiku etiku(Vrlina je znanje),uv

i prakse,znanja i moralno-politikog delov
filo.kao ve-

filozofia prrody
I

4. IX

12
Dialektika a rtorika ako umenie
dokazovania

13
Dialektika a rtorika ako umenie
dokazovania

14
Dialektika a rtorika

15

Ut

SR

Filozofia loveka; Teoretick poznanie

16

Ob

Fr

Ob

Fr

Ob

Fr

Orientcia v chpan loveka a

spravodlivosti
f
I

17
6

18

Orientcia v chpan loveka a

spravodlivosti

Da razumeju ljudske potrebe za istra

odnos izmeu filozo. i ivotne mudro
Da uvide odnos izmeu filozo. i mita
odnos izmeu filozo. I ivotne mudro
Da uvide odnos izmeu filoz.nauke i
uvide odnos izmeu filozo. I ivotne

Shvate znaaj filoz. pitanja I podruj

uvide odnos izmeu filozo. I ivotne

Filozofick smery, koly a disciplny

9
Da razumeju pojam filoz.Da uvide od
ivotne mudrosti
Shvate pojam filoz. i osnovne pobud
filoz.istraivanje. Da uvide odnos izm
ivotne mudrosti

udsk pohntky pre filozofick

skmanie: div, pochybovanie, tba
po chpan zmyslu jestvovania

r l

dj z

Ciljevi
( obrazovni i vaspitni)

Uvide znaaj podele znanja na pose

uvide odnos izmeu filozo. I ivotne

Uenie o tte
l

19

20

Ob

IS

Mo

Ut

Fr

Dl

Ob

Fr

Mo

Ob

Gr

Dl

Ut

Fr

Dl

Tp
Obkor.s
a
soci.

Fr

test

Fr

Dl
pr

Da znaju izvore i odlike hrianstva

apologeta. . Da uvide odnos izmeu
mudrosti

Ob

Fr

Mo

Da razumeju razliku izmeu vere I ra

odnos izmeu filozo. I ivotne mudro

Ob

Fr

Mo,
r

Uticaj antike filozofije na hrianstv

uenja

Filozofia loveka
z

f.

21

Etick uenie: chpanie zdroja

individulneho astia
chpanie cnosti a dobra

22
Etick uenie
23

tinu umiranja.Platonov dualizam(sv

svet),totalitarizam i utopizam u uenju o drav
doprinos za
stvaranje filo.discipline-logika,etika,m
fizika,politikologija,politika ekonomija,retorika,po
dr.klasifikacija nauka,uenje o supstanciji i dravi. Up
uenjima

Fr

ANTICK FILOZOFIA
8

24
Filozofia a nboenstvo; zjav
kresanstva

SF

25

SOC

Vzah viery a rozumu (autorita

a prirodzen rozum)
r I

26
Vzah nboenstva a filozofie (gnostici
a apologti)

e l

27

d o

28

Zjav kresanstva
VER
Vzah viery a rozumu; gnostici a
apologti
Problm Univerzli

nj z
e o

29

Ut

Fr

Dl

Da uvide odnos izmeu filozo. I ivo

Uvide utkanost religijskog uticaja u s
duha

Ob

Fr

Ob

Fr

Mo
Mo,
r

I problem univerzalija, koji ine osno

teorijskih saznajnih, antropolokih et
shvatanja

Ut
Tp

Fr
Fr

Dl
test

Shvate uenja pozne sholstike

Neskor scholastika
v f.

10

e
k.

30
31
32

11

33

Problm Univerzli; Neskor

scholastika
STREDOVEK FILOZOFIA
Renesann filozofia: vznik novovekj
vedy, kritika filozofickej tradcie
a urenie novch metd a cieov vedy

IS

Shvat znaaj pojave renesanse I nje

filoz.

F
i
l

34

o
f
i
j

35

12

36
37
38

Gr

Dl

Ob

Fr

Mo,
r

Ob
Ut

Fr
Fr

Mo
Dl

Ob
Ob

Fr
Fr

Mo
Mo,

Hadanie spoahlivej metdy

vedeckho poznania
(F. Bacon: Nov organon)

o
z

Ob

Humanizmus filozofia loveka novej

doby
( B. Pascal, M. de Montaigne)
Renesann filozofia
Ren Descartes uenie o novej
metde a nov metafyzika
O prrode a duchu, rozume a slobode -

Uvide razvoj humanosti, ivotnog o

tolerancije, satire na raun hipokrizije srednjoveko
svetenstva. Individualizam i skepticizam M
Montenja,politiki
pragmatizam i realizam Makijavelija,
Kampanele.Shvatanje renesanse kao prekr
evropske
misli koja premoava nemisaonaos
filozo.

Uvide znaaj primene nove metode

Shvate problem supstancije u racion

B. de Spinoza

a
13

39

Uenie o mondach a problm

teodcei G. W. Leibniz

MAT

Ob

o
v
o

XI

14

Fr

Mo

Shvate Lajbnicovo uenje o teodicej

uvide odnos izmeu filozo. I ivotne
40
41
42

Racionalizmus
Empirizmus Teria idei, J. Locke
Radiklny empirizmus (G. Berkleyho
solipsizmus), Empirizmus J. Locke
Skepticizmus Davida Huma

43

Ut
Ob

Fr
Fr

Dl
Mo

Ob

Fr

Mo

Ob

Fr

Mo

Ut

Fr

Dl

Tp

Fr

Dl

Ob
Ob

Fr
Fr

Empirizmus
d

44
Racionalizmus a Empirizmus

15

b
a

45
46
47

16

Osvietensk filozofia: Vznik sasnej

politickej filozofie: J. Rousseau, Ch. de
Montesquieu
Osvietensk filozofia:
Uenie o prirodzenom prve,
prirodzenom stave a spoloenskej
zmulve

48

Mo
Mo

Ob

49

50
17

51

Osvietenstvo. Vznik sasnej politickej

filozofie. Franczsky materializmus 18.
storoia
Novovek filozofia
E. Kant: Kritika istho rozumu

52

IS

53
18

54

Fr

Mo

Mo

Ut

Fr

Dl

spitanja,po strani injenice da ljudi s

kojima ive.

Tp

Fr
Fr

Dl
Mo
R

Da shvate transcedentalni i kritiki

Ob

Fr

Mo

Ut

Fr

Dl

agnosicizam, kriticizam, gnosoloki p

Deontoloku,racionalistiku etiku, ra
duha

Mo
Mo

nunosti i slobode, sutine i pojave,r

uma,stvaralakog i praktinog uma.Fihteova i elin
medijator izmeu Kantove i Hegelove filo

srp

55
Shelling: Systm objektvneho

Da shvate drutvene prilike u XVIII

duhovnog
pokreta,prosvetiteljstva, ateizma i m
materijalizma.Njihovo apstraktno i idealistik
i drtva.Koncepcija po kojoj su ljudi proi
va-

Fr

Fichte: Uenie o slobode a chpanie

loveka

56

skepticizam i kritika prosvetiteljstva i

u svemo ljudskog duha.

Ob

Ob
E. Kant: Kritika istho rozumu, Kritika
sdnosti
E. Kant

Da shvate Lokov prosvetiteljski zna

metafizike empiristikom teorijom ideja,
realizmu i formulisanju liberalistike polit
skok u
zakljuivanje,spajanje verovanja i
znanja,solipsizam.Hjumov

Shvate I razumeju znaaj razvoja p

Franczsky materializmus 18. storoia

XII

filo.Dekartovu
gnoseologiju i metodologiju,Spinozin
determinizam
i koncepcija slobode kao saznate nu
Boga i prirode

Ob
Ob

Fr
Fr

19

57

58

idealizmu
Fichte: Uenie o slobode a
(determincia osobnosti) chpanie
loveka. Shelling: Systm objektvneho
idealizmu
Hegel: Systm pekulatvneho rozumu

i dina-

Ut

Fr

Dl

Ob

Fr

Mo

Ob

Fr

Ob

Fr

Dl
Mo,
r

Ob
Ut
Tp

Fr
Fr
Fr

Mo
Dl
Dl

Ob

Fr

Mo

Ob

Fr

Mo

i prevazilaenje u naem vremenu.

Da shvate I razumeju filozofiju prava
Da shvate I razumeju estetiku, religij
Da upoznaju jedan od glavnih tokov
filozofije
ali I pogleda na svet, pokret i epohal
istorijska

injenica.Shvate razvoj dijalektike ka

shvatanje prakse kao osnovnog kriterijum
naina lju-

Hegel: Fenomenolgia ducha

59
Hegel: Filozofia prva, filozofia dejn
20

Fn

21

60
61
62
63

I o

64

l v

65

oo

22

Hegel: Estetika, filozofia nboenstva,

dejiny filozofie
Hegelov filozofick systm
Nemeck klasick idealizmus
Marxove filozofick myslenie: zdroje a
vzah vi filozofickej tradcii
Marxovo chpanie dialektiky ako terie
a metdy
Marxovo filozofick myslenie:
Vymedzenie praxe

66

zg
o
f d

67

I o

68

j b

23

69

Marxovo chpanie dejn, loveka,

slobody a revolcie
Zdroje a typy odcudzenia a spsob
scudzenia

aa
II

70

Ob

Fr

Mo

Ut

Fr

Dl

Ob

Fr

Dl

Ob

Fr

Mo

Ut

Fr

Dl

Tp

Fr

testt

Ob

Fr

Mo

Ob

Fr

Mo

Marxovo filozofick myslenie:

Vymedzenie praxe

Marxovo chpanie dejn a loveka.

Problm odcudzenia
Marxovo filozofick myslenie

71
Pozitivizmus, A. Comte
24

72
73

Analytick filozofia: Wittgenstein,

Russell

Viedensk krok, K. Popper

74

25

75

76

v
r

77
78

Pozitivizmus a analytick filozofia

A. Schopenhauer

Ob
Ut

Fr
Gr

Ob

Fr

Mo
Dl
Mo,
r

Ob
Ob

Fr
Fr

Ia
Mo

F. Nietzsche
26

F. Nietzsche

mizam, idealizam slobode.elingovo

Da shvate koherentnost sistema ap
idealizma,dijalektiku logiku i metodologiju,samos
Da shvate poentu Hegelovog filo.sistema,
filo.

dske proizvodnje, stavranja i samop

vanja
Da primene istorijski pristup i dijalek
shvatanju oveka, istorije i slobode.

Da uoe pozitivne datosti kao osnov

pravca,nastanak sociologije, naturalizam i biologi
drutva.Pravci u kojima analitiki razum p
um,
njihova zasnovanost na verovatnoi
verifikaciji.
Primat volje kao sutine ivota nad
o-

veka kao jedistveno bie, pri emu s

racionalnoiracionalno, duhovno-duevno, ulno
uslovne

Shvate voluntaristiku filozofiju I usv

kao pokretaa.
Uvide pokuaj sinteze pozitivizma i
stvaranja
sveobuhvatne filozofije.Uenje radik

Intuitivizmus, Bergson
e

79

pluralizma istina,uenje da se istina stva

potre-

Ob

Fr

Mo

Tp

Fr

Dl

Ob

Fr

Mo

Ob

Fr

Dl

Ut

Fr

Dl

Ob

Fr

Mo

Ob

Fr

Mo

Ut

Fr

Ob

Fr

Dl
Mo
R

bama i interesima.
Nove uvide u shvatanju logike,ontol
etike,
estetike I filozofske antropologije.Up
fenomenoloke
metode. Shvatanje vremena i jezika
transcedetalima filoz.Osmilhjavanje i rasvetl
egzistencije.Shvatanje egzistencijalizma kao
ontologizacija i psihologizam emotivno-voljn
oveka.
Osuenost oveka na slobodu i odg
akte.

Ob

Fr

Dl

Shvate znaaj graninih situacija

Ut

Fr

Ob
Ob

Fr
Fr

Dl
Mo
R
Mo

Da shvate I razumeju pojam slobode

shvate I razumeju pojam tu- bitka
Shvatanje da je ovek je ono to sa

Ut
Ob

Fr
Fr

Dl
Mo

Ob

Fr

Ia

Ob

Fr

Mo

Ut

Fr

Dl

Tp

In

Dl

Iracionalizmus
m

80
Pragmatizmus: Peirce, James, Dewei

27

81
Pragmatizmus: Peirce, James, Dewei

III

82
Pragmatizmus: Peirce, James, Dewei

83
Fenomenolgia
28

84
Fenomenolgia
85
Fenomenolgia

86
Filozofia existencie: Kierkegaard

29

87
K. Jaspers

88

o
z
o

89
30
IV

f
i
j

90
91

89. Filozofia existencie: Kierkegaard,

Jaspers
Filozofia existencie: Heidegger
J. P. Sartre
Heidegger, Sartre

92

31

93

Filozofija existencie. al
predstavitelia filozofie existencie:
Berdyaev
Hermeneutika: Dilthey

94

SRP

Hermeneutika
95
32

96

SASN FILOZOFIA

Da uvide znaaj ovi teorija za razvoj

Shvatanje egzistencijalizma kao iv
zacija i psihologizam emotivno-voljn
oveka
Da shvate znaaj hermeneutike me
odnos izmeu filozo. I ivotne mudro

NASTAVNA SREDSTVA
Nastavna sredstva predvidjena Normativom
Vrsta I naziv nastavnih sredstava
Slike I umetnicke reprodukcije najznacajnijih
filozofa
Seme filozofskih perioda, pravaca I disciplina
Odnos pojmova
Odnos sudova
Odnos zakljucivanja
Dijafilmovi:Logicka struktura jednog eksperimenta
Otkrice jednog naucnog zakona
kolska biblioteka:
Plan I program
Udzbenik
Udzbenici drugih izdavaca
Enciklopediski recnik
Leksikon filozofa
Filozofska hrestomatija
Dela filozova po programu
Dela iz oblasti logike, etike, estetike, filozof. Istorije
Itd
Filozofski renik
asopisi [godisnja pretplata]

j.mere

kolici.

kom.
kompl.
kompl.
kompl.
kompl.
kom.
kom.

7
1
1
1
1
1
1

kom.
kom.
kompl.
kom.
kom.
kompl.
kom.

1
2
2
1
1
1
50+50

Da
Ne
Ne
Da
Ne
Ne
Ne
Ne
Da
Da
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne

kom.
kom.
kompl.

80+50
1
5

Ne
Da
Ne

Stanje

Plan
nab.

2008.
2009.
2009.

2008.

LITERATURA
Opsta literatura (Udzbenici,renici)
1. Hegel : Istorija filozofije I,II,III
2. Vindelband: Povjest filozofije I,II
3. B.Rasel:Istorija zapadne filozofije
4. V.Durant: Um caruje
5. B.Petronijevic :Istorija novije filozofije
6. K.Jaspers :Svetska istorija filozofije
7. Leksikon filozofije
8. B.Bosnjak:Filozofija-uvod u filozovsko misljenje I rjecnik
9. Filozofski recnik
10. Srednjoskolski udzbenici raznih izdavaca
11. Kiczko Ladislav: Dejiny filozofie
II Odredjenje filozofije
1.T.Adorno:Filozofska terminologija
2.E.Fink :Uvod u filozofiju
3.M.Hajdeger:Sta je filozofija (Uvod u Hajdegera)
4.Seling:Forma I princip filozofije
5.Grupa autora :Cemu filozofija
6.Hegel:Fenomenologija duha
7.Hegel :Enciklopedija filozofske znanosti
8.E.Bloh:Tibinigenski uvod u filozofiju
9.K.Jaspers:Svetska istorija filozofije
10.V.Korac:Filozofija I njena istorija
11.P.Vranicki:Filozofija istorije I,II
12.N.Cacinovic-Puhovski:Estetika
13.H.Burger:Filozofija tehnike
13B.Pavlovic:Filozofija prirode
14.A.Kresic:Filozofija religije
15.M.Zivotic:Aksiologija
16.Lj.Tadic:Filozofija prava

10

17.N.Miscevic:Filozofija jezika
18.V.Pavicevic:Uvod u etiku
19.I.Foht:Uvod u estetiku
20.M.Hajdeger :Uvod u metafiziku
21. J.Miedzgova,D.Vargova: Zaklady etiky

III Anticka filozofija

1.B.Bosnjak:Grcka filozofija
2.K.Jaspers:Anaksimander,Heraklit,Parmenid
3.K.Jaspers:Sokrat,Buda,Konfucije,Isus
4.F.Kopelston:Anticka filozofija
5.D.Laertije:Zivot imisljenje istaknutih filozofa
6.M.Djuric:Istorija helenske etike
7.S.Zunjic:Fragmenti elejaca
8.M.Markovic:Filozofija Heraklita mracnog
9.Platon:Odbrana Sokratova,Pisma,Drzava,Parmenid,Gozba
10.Aristotel:Metafizika,Nikomahova etika,Politika,Organon
12. Seneka:Rasprava o blazenom zivotu
12.Epiktet,M.Aurelije:Obrasci volje i srece
13.Jodl:Istorija etike I
IV Srednjovekovna filozofija
1.B.Bosnjak:Od Aristotela do renesanse
2.F.Kopelston:Srednjovekovna filozofija I,II
3.O.Mandic:Leksikon judaizma I hriscanstva
4.B.Bosnjak:Filozofija I hriscanstvo
5.T.Akvinski:Izbor iz djela I,II
6.V.Georgijeva:Filozofija isihazma
V Filozofija novog doba
1.G.Petrovic:Engleska empiristicka filozofija
2.M.Kangrga:Racionalisticka filozofija
3.D.Pejovic:Francuska prosvetiteljska filozofija
4.V.Filipovic:Klasicni nemacki idealizam
5.F.Bekon:Novi organon
6.Paskal:Misli

11

7.Montenj:Ogledi
8.Lok:Ogledi o ljudskom razumu
9.Berkli:Rasprava o principima ljudskog saznanja
10.Hjum:Rasprave o ljudskoj prirodi
11.G.Petrovic:Od Loka do Ejera
12.Dekart:Rasprava o metodi
13.Lajbnic:Monadologija
14.Lajbnic:Novi ogledi o ljudskom razumu
15.Spinoza: Etika
16.R.Sajkovic:Dekart I,II
17.R.Sajkovic:Lajbnic I opste dobro
18.Hobs:Levijatan
19.Volter:Rasprave o toleranciji
20.Ruso :Drustveni ugovor
21.Monteskje:Duh zakona
22.Horhajmer-Adorno:Dijalektika prosvetiteljstva
23.Kant:Kritika cistog uma,Kritika prakticnog uma,Kritika rasudne snage
24.Fihte.Osnove celokupne nauke o znanosti
25.Seling:Sistemtranscendetalnog idealizma
26.Hegel:Fenomenologija duha,Filozofija istorije,Enciklopedija filozofskih nauka,Filozofija
istorije,Estetika
27.Kozev:Kant
28.Kozev:Kako citati Hegela
29.A.Buha Etika klasicnog nemackog idealizma
30.E.Bloh:Subjekt Objekt
31.H.Markuze:Um I revolucija
32.Marks:Rani radovi
33.Marks:Temelji slobode
34.K.Akselos:Marks - mislilac tehnike
35.V.Korac:Marksovo shvatanje coveka ,istorije i drustva
36.E.Bloh:Marksove teze o Fojerbahu
37.L.Kolakovski:Glavni tokovi marksizma
38.A.Gorc:Zbogom proleterijatu
VI

Savremena filozofija

1.D.Pejovic:Savremena filozofija
2.V.Filipovic:Novija filozofija zapada
3.Grupa autora:Savremena filozofija
4.O.Kont :Dve rasprave
5.L.Vitgenstajn:Logicko filozofski traktat
6.S.Knjazeva:Filozofija B.Rasela
7.L.Kolakovski:Filozofija pozitivizma
8.M.Zivotic:Pragmatizam i savremena filozofija
9.R.Rorti:Konsekvence pragmatizma
10.V.Dzems:Pragmatizma

12

11.C.S.Pirs:Pragmatizam
12.Sopenhauer:Svet kao volja i predstava I,II
13.Nice:Tako je govorio Zaratustra,Volja za moc,S one strane dobra i zla,Genealogija
morala,Antihrist,Ecce homo
14.D.Grlic:Ko je Nice
15.M.Djuric:Nice I metafizika
16.M.Djuric:Putevi ka Niceu
17.A.Bergson:Stvaralacka evolucija
18.E.Huserl:Logicka istrazivanja,Filozofija kao stroga nauka,Kriza evropskih nauka
19.Z.Micic:Filozofija Edmunda Huserla
20.S.Kjerkegor:Bolest na smrt,Ili-Ili,Pojam strepnje
21.M.Hajdeger:Bitak I vrjeme,Uvod u metafiziku
22.V.Jokic:Hajdeger
23.K.Jaspers:Filozofija egzistencije
24.Sartr:Bice I nista,Egzistencijalizam je humanizam
25.M.Zivotic:Egzistencija,realnost i sloboda
26.Berdjajev:Dobro u ucenju grofa Tolstoja I Nicea ,Smisao istorije,Dostojevski kao mislilac
27.Diltaj:Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama
28.E.Beti:Hermeneutika
29.Zbornik :Hermeneutika,Delo,Bgd
30.M.Belanic:Strategija tumacenja
31.G.Zajacaranovic:Savremena filozofija I,II
asopisi
1.Theoria adresa:Cika Ljubina 20-22, 11000Beograd
2.Delo ,Nolit,Beograd

13

- Gimnazija Mihajlo Pupin

Gymnzium Mihajla Pupina
26210 Kovaica, Nikole Tesle 57
Tel/faks:
o (013) 661-180; 660-180
E-Mail: office@gymko.edu.yu
www.gymko.edu.yu

Broj:
Datum:

NASTAVNI PLAN ZA PREDMET FILOZOFIJA

za kolsku 2011/2012. godinu

Datum predaje plana: ______.08.2011.

14

Prezime i ime nastavnika

Mijailovi Aleksandra

Datum verifikacije nastavnog plana : ___ .08.2011.

Potpis direktora

15

G L O B A L N I P L A N IZ L O G IK E
Z a g im n a z iju o p te g tip a
(2 a s a n e d e ljn o , 7 2 a s a g o d i n je ) I I I r a z r e d
R e d .b r .
I
II
III
IV
V
VI
V II

n a z iv te m a ts k e o b la s ti
P re d m e t lo g ik e
P o ja m
Sud
Z a k lju iv a n je
M e to d o lo g ija n a u n o g
is tra iv a n ja
te o rijs k a p rip re m a is tra iv a n ja
N a u n o o b ja n je n je
F ilo z o fs k e m e to d e
ukupno

obrada
8
4
6
7

u tv r iv a n je
3
3
3
4

13
5
5
48

6
3
2
24

C ilje v i i z a d a c i
C ilj n a s ta v e filo z o fije je u n a p r e iv a n je o p te g o b r a z o v a n ja , u p o z n a v a n je g la v n i h
s a d r a ja i r a z v o jn o -is to r ijs k ih te k s to v a filo z o fs k o g m i lje n j a .
Z a d a c i n a s ta v e s u d a u e n ic i:
-

u p o z n a ju o s n o v n e e le m e n te i p r in c ip e m i lje n ja ;
s h a v te o d n o s is p r a v n o g i is tin ito g m i lje n ja , je z ik a i m i lje n ja i d r u g ih
p r o b le m a s a z n a n ja k a o i u s lo v a u s p e n e k o m u n ik a c ije ;
o s p o s o b e s e z a p r im e n u m e to d o lo g ije is tr a iv a n ja i r a z v iju s p o s o b n o s t z a
s is te m a ts k o , s a m o s ta ln o i k r iti k o m i lje n je ;
r a z u m e ju filo z o fs k e p r o b le m e i n jih o v a r e e n ja n a p r im e r im a n a jv e ih
d o s t i g n u a f il o z o f s k e m i s l i k a o i s t i c a n j e s p o s o b n o s t i p o z i t i v n i m
tr a n s fe r o m z a r a z u m e v a n je d r u g ih te o r ijs k ih i p r a k ti n ih p r o b le m a ;
s ti u u v id u o p te te o r ijs k e i h u m a n is ti k e to k o v e m i lje n ja k o ji s u
u o b li a v a li o d r e e n e is to r ijs k e e p o h e i in e o s n o v u s a v r e m e n ih
h u m a n is ti k ih i k r iti k ih o r ije n ta c ija i tim e u n a p r e u ju s v o je
o b r a z o v a n je .

16

Tip nastavnog asa

Nastavna oblast

Redni broj
teme

Nastavna tema

Broj
asova

Obrada
novog
gradiva

Ponavljanje i
utvrivanje

Sistematizacija

Predmet
logike

11

Pojam

II

Sud

III

Zakljuivanje

IV

11

Metododologija naunog
istraivanja

Teorijska priprema
istraivanja

19

13

VI

Nauno
objanjenje

VII

Filozofske metode

72

48

21

Ukupno:

Meseni plan
I polugodite
Mesec

Br. as.

septembar
oktobar
novembar
decembar

8
6
8
8

Ukupno

30

II polugodite
Mesec

Br.
as.
6
8
8
6
8
6
42

januar
februar
mart
april
maj
juni

17

Operativni plan

Nast.
tema

Mes.
Ned.

Red.
Br.
casa

1
I
P
R
E
D
M
E
T

3
1

2
3

1
2
3
4
5
6
7

L
O
G
I
K
E
II
P
O
J
A
M

4, IX

5
6

9
10
11

12, XI

13

IV

9
10
11
12
13

8,X

III
S
U
D

14

14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24

25
26
27
28

Kore.
NASTAVNA JEDINICA
-SADRAJ RADA -

Or

Mr

4
Postanak i razvoj logike
Odnos logike filozofije, nauke.Znaaj i podela
logike
Predmet logike
Kriterijumi, izvori i mogunosti saznanja
Odnos miljenja i jezika
Vrste saznanja;svedoanstvo, oiglednost,
mnjenje, verovanje
Kriterijumi,izvori i mogunosti saznanja.
vrste saznanja;Odnos miljenja i jezika
Kritiko- racionalno prihvatanje istine.Odnos
istinitog ivaljanog miljenja
Razliito shvatanje
istine
Razliito shvatanje istine
ta je pojam.Pojam i termin.Obim sadraj
pojma
Obrazovanje i razvoj pojma.Denotacija i konotacija
ta je pojam.Pojam i termin.Obrazovanje i razvoj pojma.Denotacija i konotacija
Vrste pojmova
Odnos medju pojmovima
Vrste pojmova.Odnos medju pojmovima
POJAM
Pojam i vrste definicija
Pravila definisanja
Deoba i klasifikacija:smisao klasifikacije
Defenicija i klasifikacija
Sta je sud;Recenica, iskaz, stav i sud;Sud i
sudjenje;tvrdjenje i poricanje
Vrste sudova po kvalitetu, kvantitetu, modalitetu, strukturi i saznajnoj vrdnosti

5
Ob

6
Gr

7
MU

Ob
Ut
Ob
Ob

Fr
Fr
Gr
Fr

Mo
Dl
DB
Dl

Ob

Gr

IA

Ut

Fr

Dl

ta je sud.Vrste sudova
Veznici sloenih sudova;implikacija, konjukcija
disjukcija, ekvivalencija.Analiza sudova[tablice]
Sud;Vrste sudova:Analiza sudova pomou tab.
ta je zakljuivanje;premise i zakljuak, ispravan i istinit zakljuak.Vrste zakljuivanja

Ob

Fr

Mo

Ob
Ut

Fr
Fr

Fr
Dl

Ob

Gr

PR

Ob

Fr

Mo

Ut
Ob
Ob
Ut
Tp
Ob
Ob
Ob
Ut

Dl
Dl
Mo
Dl
PR
Mo
Mo
Dl
Dl

Ob

Fr
Fr
Fr
Fr
Gr
Fr
Fr
Gr
Fr
Gr
Fr

Ob

Gr

Ut

Fr

Ob
Tp

Gr
Fr

Ob

Fr

18

SR
Dl
Dl
Mo
R
MAT

Dl
Dl
Mo

CILJEVI
(obrazovni I vaspitni)

Da shvate predmet logike i problem sa

Da uvidi vrednost shvatanja logike kao
gije, u kojoj se utvruju kriterijumi, izvor
nosti saznanja.
Da razumeju izvore i mogunosti sazna
Da uvide odnos izmeu miljenja I jezik
Da uvide razliku izmeu vrrsta saznanj
Da uvide odnos izmeu filozo. I ivotne

Da shvati pojam istine u irem smislu,

malni i materijalni kriterijuum istine koji j
tan u naukama i istoriji filozofije
Da razmeju razliito shvatanje istine I r
Valjanog I istinitog miljenja

Da shvate razliku izmeu elemenata m

misaonih radnji.
Da razumeju i shvate ta je obrazovan
kakvi odnosi postoje meu njima i kakve
Da odrede obim i dadraj pojma, i uspo
stemoloki pristup u shvatanju razvoja
i znanja.
Da uvide odnose meu pojmovima

Da shvate I naue vrste definicija

Sagledaju znaaj definicije kao misaon
uvide pravila definisanja i kakve vrste de
stoji.Da raumeju deobu i klasifikaciju i n
aj za nauku.
Da shvate sud kao olik misaone radnje
Razmeju iskaz, stav I sud, poricanje I tv
Uvide odnos izmeu reenice, iskaza,s

i suda, naprave razliku izmeu vrste sud

analizu sudova uz pomo tablica.Da shv
miljenje sastojiu od veza i odnosa, koj
meu pojmovima kao elementima milje
Da shvate zakljuivanje kao misanu rad
Izmeu valjanog I istinitog zakljuivanja

Z
A
K

15

29
30

Lj
U

I
V
A
Nj
A

16,XII

31
32

V ,M
E
T

20, I

O
D
O
L
O
G
I
J
A

17
18
19

Ob
Ut

Fr
Fr

Mo
Dl

Da uvide postupnost kod zakljuivanja

razliku sa svakodnevnim nainom zaklju

Ob

Fr

Mo

33
34
35
36
37
38
39
40
41

Zakljuivanje po analogiji
ta je zakljuivanje.Zakljuivanje po analogiji.
Induktivno zakljuivanje.Indukcija i
verovatnoa.
Indukcija prostim nabrajanjem i indukcija eliminacijom.Uslovi prihvatljivosti induktivnog zaklju.
Induktivno zakljuivanje..
Deduktivny usudok, vseobecne charakteristiky
dedukcie.Druhy deduktivneho usudku;Silogizmus, tvary a pravidla
Deduktivny usudok
USUDOK
Dokaz a vyvratenie
Dokaz a vyvratenie
Dokaz a vyvratenie

Ob
Ut

Fr
Fr

Mo
Dl

Uvide razliku izmeu ispravnog i istinito

vanja. Upoznaju vrste zakljuivanja i silo
gova pravila i vrste.
Shvate i poveu sva tri elementa milje
stemoloki nain.

Ob
Ut
Tp
Ob
Ob
Ut

Fr
Fr
Gr
Gr
Gr
Fr

Mo
Dl

42
43
44
45
46
47

Logicke chyby
Logicke chyby
Logicke chyby
Jazyk vedeckych teorii.Funkcie jazyka
Analiza vyznamu
Analiza vyznamu

Ob
Ob
Ut
Ob
Ob
Ob

Gr
Fr
Fr
Gr
Fr
Fr

48
49
50

Funkcie jazyka. Analiza vyznamu

Podmienky uspesnej komunikacie
Funkcie jazyka. Analiza vyznamu,podmienky
uspesnej komunikacie
Teoria a skusenost;zistovanie problemu
Urovanie pojmovneho ramca vyskumu.
Predbene predpoklady vyskumu
Urovanie pojmovneho ramca vyskumu
Zistovanie vedeckych faktov, vedecke
pozorovanie a experiment
Meranie
tatisticke spracovanie udajov.

Ut
Ob

Fr
Gr
Fr

21

22,II
23

SR

24

25,III

Nau
nog

26

I
S
T
R
A

I
V
A
Nj

27

28,IV

29
30

51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61

A
31

62
63

32,V

64
65

TEORETICKA PRIPRAVA VZSKUMU

Vedecke vysvetlovanie
Postavenie a overovanie hypotez
Vedecke vysvetlovanie:vedecka hypoteza
Pojem vedeckeho zakonnu:druhy zakonnosti
[priinna,
, tatisticka, funkna]
Pojem priinnosti a Millove metody skumania
priiny
Vedecky zakon..Pojem priinnosti
Vedecka teoria a system
Vedecke vysvetlovanie

DB
Dl
Dl
Dl
R
Mo
Mo
Dl
Mo
Mo
Dl
R
Dl

Tp
Ob

Fr

Dl
Mo

Ob
Ut

Fr
Fr

SOC

Mo
Dl

Ob
Ob

Fr
Gr

FI

PT
Dl

Ob
Tp
Ob
Ob
Ut

Fr
Fr
Fr
Fr
Fr

primena racunara - kviz

Stiu mogunost da odreene iskaze p
kao istinite ili neistinite u procesima dok
i opovrgavanja.

Uvide znaj logikih greaka u svakodn

Za proces istinitog saznanja nephodno
procesu miljenja prepoznaju namerne
rne greke.
Da uvide znaaj jezika I njegove funkci
Odrede mesto koje jezik zauzima u nau

ov znaaj i funkcije.Ovladaju terorijskim

im kriterijumima smisla kao i uslovima u
komunikacije, da bi ista bila uspena.

Shavte znaaj teorije u procesu istraiv

razumeju i precizno odrede probleme is
da formiraju okvir pojmova i polaznih pr
da se probude kritike moi kod razluiv
nih t.j. naunih injenica od drugih.
Da naue da primenjuju sve tehnike za
nje i sreivanje podataka.
Shvate I naue da obrauju podatke

PR

GR

Mo
Mo
Dl

Ob

Fr

Ob

Gr

GR

Dl

Ut
Ob
Tp

Fr
Fr
Fr

GR

Dl
Mo
Dl

19

Da shvate I razumeju silogizam

Mo

Seminarski rad
Uvide strukturu naunog objanjavanja,
hipoteza, teorija, sistema i zakona.Time
veu objanjavalaku mo, veu mogu

cipiranja novih injenica, veu moguno

nja veeg broja razliitih posledica, veu
avnost, veu preciznost jezika, jasnu for
hipoteze,veu mogunost operacionaliz
u podlonost matematizaciji, stepen te
podrke od strane veih teorija, odnosn
mogunosti uklapanja u prihvaeni siste

33
66
67

Analyticko-empiricka metoda
Hermeneuticka

Ob

Fr

Mo
R

68
69

metoda
Anayiticko- empiricka metoda
a Hermeneuticka metoda

Ob

Fr

Mo
R

Ut

Fr

70

Fenomenologicka filozofska metoda

Ob

Fr

71
72

Kriticko-dialekticka filozofska metoda

Fenomenoloka filozofska metoda
i Kritiko-dijalektika metoda

Ob

Fr

Dl
Mo
R
Mo
R

Ut

Fr

Dl

34

35

36,VI

20

GR

Da shvate analitiku filozofsku metodu

metodoloka pravila koja imaju opte-na

rakter.Da shvate da se kod promiljanja

predmeta mogu primanjivati posebno i k
ano sve filozofske metode.
Da uvide znaaj I primenu fenomenolo
razviju sposobnost za kritiko miljenje

Da shvate dijalektiku metodu. Da razv

samostalno , sistematsko I kritiko milj

L IT E R A T U R A

1 .G .P e tr o v ic :L o g ik a
2 .B .S e s ic :L o g ik a I n a u c n a m e to d o lo g ija
3 .K o e n - N a jg e l:U v o d u lo g ik u I n a u c n i m e to d
4 .S .K n ja z e v a :L o g ik a u p r a k s i
5 .A r is to te l:O r g a n o n
6 .B e k o n :N o v i O r g a n o n
7 .M .M a r k o v ic :D ija le k tic n a te r o rija z n a c e n ja
8 . A . P r ir o r : I s t o r i ja l o g i k e
9 .R .B a r t:K n jiz e v n o s t,m ito lo g ija s e m io lo g ija
1 0 .P .F e y e r a b e n d :P r o tiv m e to d a ,N a u k a o u m e tn o s ti
1 1 .A .S a f :U v o d u s e m a n tik u
1 2 .G .V r ig h t:O b ja s n je n je I r a z u m e v a n je
1 3 .E .H ir s :n a c e la tu m a c e n ja
1 4 .K .P o p e r :L o g ik a n a u c n ih o tk r ic a
1 5 .B .R a s e l:L ju d s k o z n a n je
1 6 .G .B a s la r:N o v i n a u c n i d u h
1 7 .M .M a r k o v ic :F ilo z o f s k e o s n o v e n a u k e
1 8 .V .M ilic :S o c io lo s k i m e to d
1 9 . A . K o a r e :N a u c n a r e v o l u c i j a
2 0 .S .S e s a r d io :F ilo z o f ija n a u k e ( z b o rn ik )
2 1 . A . A y e r : F i l o z o f i ja u 2 0 v e k u
2 2 .R .R o tr y :F ilo z o f ija I o g le d a lo p r ir o d e
2 3 .G .P e tr o v ic :O d L o k a d o A y e r a
2 4 .L .V itg e n s ta jn :L o g ic k o f ilo z o fs k i tr a k ta t
2 5 .H .R a jh e n b a h :R a d ja n je n a u c n e f ilo z o f ije
2 6 .H e r m e n e u tik a
2 7 .E .B e ti;h e r m e n e u tik a
2 8 . H . G a d a m e r :I s t i n a I m e t o d a
2 9 .Z .M ic ic :F e n o m e n o lo g ija E .H u s e r le a
3 0 .E .H u s e r l:L o g ic k a is tr a z iv a n ja
3 1 .H e g e l:L o g ik a , F e n o m e n o lo g ija d u h a
3 2 .A .K o z e v : K a k o o t k r i t i H e g e l a

21

NASTAVNA SREDSTVA
Nastavna sredstva predvidjena Normativom
R.br Vrsta I naziv nastavnih sredstava
1 Slike I umetnicke reprodukcije najznacajnijih filozofa
2 Seme filozofskih perioda, pravaca I disciplina
3 Odnos pojmova
4 Odnos sudova
5 Odnos zakljucivanja
Dijafilmovi:Logicka struktura jednog eksperimenta
2 Otkrice jednog naucnog zakona
Skolska biblioteka:
1 Plan I program
2 Udzbenik
3 Udzbenici drugih izdavaca
4 Enciklopediski recnik
5 Leksikon filozofa
6 Filozofska hrestomatija
7 Dela filozova po programu
8 Dela iz oblasti logike, etike, estetike, filozof. Istorije Itd
9 Filozofski recnik
10 Casopisi[godisnja pretplata]

j.mere kolici. Stanje Plan nab.

kom.
7
kompl. 1
kompl. 1
kompl. 1
kompl. 1
kom.
1
kom.
1
kom.
1
kom.
2
kompl. 2
kom.
1
kom.
1
kompl. 1
kom. 50+50
kom. 80+50
kom.
1
kompl. 5

1. PLAN PISMENIH PROVERA ZNANJA

Kvartal

Rb

Vrsta pismene
provere

Sadraj rada

mesec

Nastavna nedelja

1.

Test

Predmet logike

Septembar

IV

II

2.

Test

Zakljuivanje

Novembar

XIV

III

3.

Test

Teorijska priprema
istraivanja

Februar

XX

UKUPNO

22

PLAN DOPUNSKOG RADA ZA PREDMET FILOZOFIJA

Dopunski rad se organizuje za uenike koji stalno ili povremeno zaostaju u savlaivanju obrazovno-vaspitnih sadraja u redovnoj nastavi.

Cilj: omoguavanje uenicima koji zaostaju u savlaivanju obrazovno-vaspitnih sadraja

da se lake ukljuuju u redovni vaspitno-obrazovni proces.
Zadaci:
- blie odreivanje programskih sadraja u kojima uenici ne postiu dobre rezultate;
- savlaivanje ovako utvrenih sadraja treba vie uskladiti sa potrebama i mogunostima
uenika za koje se organizuje ovakav rad;
- pruanje pomoi uenicima da se lake uklope u redovnu nastavu i praenje njihovog
napredovanja.

A) GLOBALNI PLAN DOPUNSKOG RADA

2) Planirani asovi po kvartalima

Kvartal

Broj
planiranih
asova po
kvartalima

I
II

III1

Odeljenja
III2

III3

1
2

1
2

1
2

2
1

2
1

2
1

zim. raspust

III
IV
UKUPNO

Kvartal
I
II

Broj
planiranih
asova po
kvartalima

IV1

Odeljenja
IV2

IV3

1
1

1
1

1
1

1
1

zim. raspust

III
IV
UKUPNO

23

Literatura:

Udbenik, Istorija filozofije, Logika i dr.

B) OPERATIVNI PLAN DOPUNSKOG RADA

III razred:
Redni
broj
asa

Sadraj

Obl
ici
rad
a

Kriterijumi, izvori i mogunosti saznanja

Gr

Na
sta
vne
met
ode

Fr

Fr
4

Kred
a,tabl
a

Mo

Kred
a,
tabla

Da razumeju izvore i mogunosti

saznanja
Da shvati pojam istine u irem smislu,
kao i formalni i materijalni kriterijuum
istine koji je prisutan u miljenju. Da
uvide razliku izmeu istinitog I valjanog
milenja.

Mo

Kred
a,
tabla

Da uvide odnos izmeu filozo. I

ivotne mudrosti a Duvide razliku
izmeu vrrsta saznanja.

Kred
a,
tabla
Dl
Kred
a,
tabla
Kred
a,
tabla
Kred
a,
tabla
pr
Kred
a,
tabla
Kred
a,
tabla
pr

Da razumeju i shvate ta je
obrazovanje pojma, kakvi odnosi
postoje meu njima i kakve vrste.

ta je pojam.Pojam i
termin.Obrazovanje i razvoj
pojma.Denotacija i konotacija
Fr

Mo

Defenicija i klasifikacija

Gr

Dl

Vrste sudova po kvalitetu, kvantitetu,

modalitetu, strukturi i saznajnoj vrdnosti

Fr

Mo

ta je zakljuivanje;premise i zakljuak,
ispravan i istinit zakljuak.Vrste
zakljuivanja

Fr

Mo

Vrste deduktivnog
zakljuivanja;Silogizam vrste i pravila

Fr

Dl

Dokazivanje Ii opovrgavanje

Gr

Ciljevi

Mo
Te
kst
me
tod
a.

Kritiko- racionalno prihvatanje

istine.Odnos istinitog ivaljanog miljenja
Vrste saznanja;svedoanstvo,
oiglednost,
mnjenje, verovanje

Nasta
vna
sreds
tva

Dl

24

Da raumeju deobu i klasifikaciju i njihov

znaaj za nauku
Razmeju iskaz, stav I sud, poricanje I
tvrenje Uvide odnos izmeu reenice,
iskaza,stava
Da shvate zakljuivanje kao misanu
radnju I uvide razliku Izmeu valjanog I
istinitog zakljuivanja
Da shvate I razumeju silogizam
Stiu mogunost da odreene iskaze
prihvate kao istinite ili neistinite u
procesima dokazivanja i opovrgavanja.

Logike greke

Fr

Jezik naunih teorija.Funkcija jezika

Fr

Analiza znaenja

Fr

Mo

Teorija i iskustvo;Utvrdjivanje problema

Fr

Mo

Utvrdjivanje naunih injenica,nauno

posmatranje i eksperiment

Fr

Mo

Analitiko- empirijska filozofska metoda

Fr

Dl

Hermeneutika filozofska

Fr

Mo

Fenomenoloka metoda

Fr

Mo

Dijalektika metoda

Fr

Mo

Kred
a,
tabla
R
Kred
a,
tabla
Kred
a,
tabla
Kred
a,
tabla
Kred
a,
tabla
Kred
a,
tabla
Kre
da,
tabla
Kred
a,
tabla
Kred
a,
tabla

Mo

Kred
a,
tabla
Radn
i
listovi

10

Dl

11

12

13

14

15

16

17

18

Uvide znaj logikih greaka u

svakodnevnom ivotu Za proces
istinitog saznanja nephodno je da u
procesu miljenja prepoznaju namerne i
nename
Da uvide znaaj jezika I njegove
funkcije
Odrede mesto koje jezik zauzima u
nauci
Shavte znaaj teorije u procesu
istraivanja.
Da naue da primenjuju sve tehnike za
prikupljanje i sreivanje podataka.
Da shvate analitiku filozofsku metodu .
Da shvate I uvide znaaj ove metode u
procesu naunog,metodolokog
miljenja
Da uvide znaaj fenomenoloke
redukcije u procesu saznanja
Da shvate dijalektiku metodu. Da
razviju sposobnost za samostalno ,
sistematsko I kritiko miljenje

OPERATIVNI PLAN
DOPUNSKOG RADA za
IV razred:

Filozofski pravci, kole i discipline

2

Fr

Filozofija oveka;Teorijsko saznanje

orijentacija u shvatanju oveka i
pravednosti

Fr

Traenje pouzdanih metoda

istraivanja[Bekon: Novi organon]

Fr

Prosvetiteljstvo. Nastanak moderne

politike filozofije . Fancuski
materijalizam 18.veka

Mo

Kred
a,
tabla
Kred
a,
tabla

Dl

Kred
a,
tabla

Dl

Fr

25

Uvide znaaj podele znanja na posebne

discipline. Da uvide odnos izmeu
filozo. I ivotne mudrosti
Da shvate antropocentrizam ,
antropoloki ,saznajni i etiki relativizam
sofista, Sokrata idr . Da uvide odnos
izmeu filozo. I ivotne mudrosti
Uvide znaaj primene nove metode u
nauci
Da shvate drutvene prilike u XVIII
veku, razvoj duhovnog
pokreta,prosvetiteljstva, ateizma i
mehanicistikog materijalizma.

Nemaki klasini idealizam

Fr

Mo

Iracionalizam

Fr

Dl

Pozitivizam I analitika filozofije

Fr

Mo

Pragmatizam

Fr

Dl

Egzistencijalizam

Fr

Dl

Hermeneutika

Fr

Mo

10

26

Kred
a,
tabla
pr

Kred
a,
tabla
Kred
a,
tabla
Kred
a,
tabla
Kred
a,
tabla
Kred
a,
tabla

Da primene istorijski pristup i

dijalektiki metod u shvatanju oveka,
istorije i slobode.
Primat volje kao sutine ivota nad
razumom.Shvatanje oveka kao
jedistveno bie, pri emu su podele na
racionalno- iracionalno, duhovnoduevno, ulno-razumsko samo uslovne.
Uvide pokuaj sinteze pozitivizma i
metafizike radi stvaranja sveobuhvatne
filozofije.
Osuenost oveka na slobodu i
odgovornost za svoje akte.
Shvatanje da je ovek je ono to sam
od sebe uini.
Da shvate znaaj hermeneutike
metode. Da uvide odnos izmeu filozo. I
ivotne mudrosti.

DEBATNI KLUB
Sekcija ima svoj pravilnik koji sadri:
Cilj i zadaci debatnog kluba je unapreivanje opteg obrazovanja, upoznavanje raznovrsnih sadraja
i problema druvene zajednice
- upoznaju osnovne elemente i principe miljenja ( dokazivanja i opovrgavanja)
- shvate odnos ispravnog i istinitog miljenja, jezika i miljenja I drugih problema saznanja I kao
I uslova uspene komunikacije
- osposobe za primenu metodologije istraivanja i razviju sposobnost za samostalno ,
sistematsko i kritiko miljenje
- razumeju probleme I njihova reenja na primerima najveih dodstignua na polju filozofske i
naune misli kao i sticanje sposobnosti pozitivnim transferom za razumevanje drugih
teorijskih i praktinih problema
- stiu uvid u opte teoriske i humanistike tokove muljenja koji su uobliavali odrene
istorijske epohe ime unapreuju svoje obrazovanje

Oravanje debata: etiri debate , svaka u jednom kvartalu, u prostorijama kole

Red.br.

Ime i prezime

Ode.

Tema debate

PLAN ZA UENJE UENJA

III RAZRED FILOZOFIJA
1. Korienje razliin izvora znanja za uenje
2. Otkriem do znanja
3. Mape uma

27

uestvovanje