FRANCUSKI SPELEOLOKI SAVEZ FRANCUSKI SPELEOSPASIOCI (S.S.F.

)
PRIRUNIK ZA SPELEOSPASIOCE

PANJA ! Tehnike opisane u ovom radu plod su dugogodinjeg istraivanja. S.S.F. ne moe biti ni na koji nain odgovoran za bilo kakve nezgode koje bi se dogodile kao posledica korienja ovog prirunika. UVOD U svim zemljama gde postoji bavljenje speleologijom, Francuski speleospasioci (S.S.F.) priznati su kao jedna izuzetno sposobna i inovativna organizacija. Ovu reputaciju stekli su, pre svega, zahvaljujui kvalitetu svojih lanova, koji su iskusni speleolozi, aktivni kod kue i u inostranstvu. Ova reputacija se, takode, temelji na tehnikama koje smo postavili i utvrdili i koje su prihvaene svuda u svetu. Ono to daje peseban aspekt S.S.F.-u je njihova vrlina da uvek postavljaju nova pitanja u svrhu pronalaenja to boljih tehnikih reenja. Najnovija istraivanja koja sprovodimo dovela su nas do toga da ponovno preispitamo metode i tehnike sa kojima trenutno radimo, a sve u svrhu da to vie poboljamo kvalitet spasavanja iz speleolokih objekata.

Nakon ovih testova zakljuili smo da je pravo vreme za izdavanje ovog, drugog izdanja Speleospasilackog prirunika. On nije katalog svih moguih naina za evakuaciju unesreenog u nosilima. On nudi samo isprobane i proverene tehnike, koje zadovoljavaju osnovni zahtev jednostavnost. Nemojmo nikad zaboraviti da je najbolja tehnika uvek ona koja je najjednostavnija, te da se to odnosi na sve aspekte speleospasavanja.

Videete da su odreeni postupci provereni. Na primer, zakljuili smo da drugo ue na Tirolskoj traverzi nije vie obavezno, te da se drugo osiguravajue ue moe izostaviti u odreenim okolnostima.

Ukratko, ovaj kompletno provereni Prirunik za speleospasioce e vam pomoi u pruanju efikasnije pomoi i speleolozima u nevolji, i u isto vreme e osigurati sledei stepen u naem zadatku objavljivanja praktinog prirunika tehnika speleospasavanja.

Ph Fontespis-Loste SSF President

PRIRUNIK ZA SPELEOSPASIOCE

PRVI DEO ........................................................................................................................................................................ 5 UVOD ............ ................................................................................................................................................................. 5 1.1 Administracija ............................................................................................................................................................ 5 1.2 Organizacija ............................................................................................................................................................... 5 1.3 Metode ........................................................................................................................................................................ 5 1.3.1 TEHNIKE ................................................................................................................................................................ 5 1.3.2 OPREMA ................................................................................................................................................................ 5 1.3.3 INTERVENCIJE ..................................................................................................................................................... 5 1.3.4 FINANSIRANJE ..................................................................................................................................................... 6 1.3.5 ODNOSI S JAVNIM VLASTIMA ......................................................................................................................... 6 1.4 Aktivnosti ................................................................................................................................................................... 6 1.5 Organizacija SSF-a ..................................................................................................................................................... 6 II LANSTVO .............................................................................................................................................................. 7 2.1 Postati lan SSF-a ....................................................................................................................................................... 7 2.1.1 OSOBLJE NA POVRINI ...................................................................................................................................... 7 2.1.2 OSOBLJE U PODZEMLJU .................................................................................................................................... 7 2.2 Uvebavanje ............................................................................................................................................................... 7 DRUGI DEO .................................................................................................................................................................... 8 I UVOD ......................................................................................................................................................................... 8 II ORGANIZACIJA SPASAVANJA ........................................................................................................................... 9 III PRVI KORACI ........................................................................................................................................................ 9 3.1 - Uvod ......................................................................................................................................................................... 9 3.2 - Tehnike .................................................................................................................................................................... 9 IV ZBRINJAVANJE POVREENOG DO DOLASKA SPASILACKE EKIPE ........................................................ 9 V POZIV NA AKCIJU SPASAVANJA ..................................................................................................................... 10 VI TRANSPORT HELIKOPTEROM ........................................................................................................................ 11 6.1 - Priprema terena za sletanje helikoptera ................................................................................................................. 11 6.2 - Pristup helikopteru (ukrcavanje i iskrcavanje povreenog) ................................................................................... 11 6.3 - Podizanje vitlom .................................................................................................................................................... 11 TREI DEO ................................................................................................................................................................... 12 I NORME .................................................................................................................................................................... 12 II OPREMA ................................................................................................................................................................. 12 III UAD ..................................................................................................................................................................... 13 3.1 - Sila kidanja ............................................................................................................................................................. 13 3.2 - Starenje .................................................................................................................................................................. 13 3.3 - Otpornost na habanje ............................................................................................................................................. 13 3.4 - Upotreba ................................................................................................................................................................. 13 2

IV SIDRITA .............................................................................................................................................................. 14 4.1 - Uvod ....................................................................................................................................................................... 14 4.2 - Rezultati testiranja ................................................................................................................................................. 14 ETVRTI DEO .............................................................................................................................................................. 15 I VOROVI ................................................................................................................................................................ 15 II NOSILA .................................................................................................................................................................. 16 2.1 - Oprema ................................................................................................................................................................... 16 2.2 - Postavljanje povreenog u nosila ........................................................................................................................... 17 2.3 - Vezivanje - uvrivanje povreenog za nosila ..................................................................................................... 17 2.4 - Vezivanje nosila za izvlaenje ............................................................................................................................... 19 2.4.1 - Klasina metoda - samo glava ............................................................................................................................ 19 2.4.2 - Manevar glava noge ......................................................................................................................................... 19 2.4.3 - Tehnika jednostavnog uravnoteenja .................................................................................................................. 20 2.4.4 - Podizanje pomou rolica ... ................................................................................................................................. 20 III IZVLAENJE ........................................................................................................................................................ 22 3.1 - Postavljanje za izvlaenje ...................................................................................................................................... 22 3.2 - Izvlaenje nosila ..................................................................................................................................................... 23 3.3 - Izvlaenje uz asistenciju ........................................................................................................................................ 23 3.4 - Posebne okolnosti .................................................................................................................................................. 23 3.5 - Prepoznavanje uadi .............................................................................................................................................. 24 3.6 - Osiguravajua uad .............................................................................................................................................. 25 3.7 - Kontrategovi .......................................................................................................................................................... 25 3.7.1 - Jednostruki kontrateg .......................................................................................................................................... 25 3.7.2 - Dvostruki kontrateg ............................................................................................................................................ 26 3.8 - Nadovezivanje kontratega ...................................................................................................................................... 27 IV SPUSTANJE .......................................................................................................................................................... 28 4.1 - Jednostruka konica ............................................................................................................................................... 28 4.2 - Dvostruka konica ................................................................................................................................................. 28 4.3 - Prelaz preko devijacije ........................................................................................................................................... 28 4.4 - Prelaz preko vora .......................................................................................................................................... 29 4.5 - Primer postavljanja ................................................................................................................................................ 29 V PREBACIVANJA .................................................................................................................................................. 30 5.1 - Prebacivanje sa sputanja na penjanje ................................................................................................................... 30 5.2 - Prebacivanje sa penjanja na sputanje ................................................................................................................... 30 VI ROLICE ................................................................................................................................................................. 31 6.1 - Fiksni devijator ...................................................................................................................................................... 31 6.2 - Ljudski devijator .................................................................................................................................................... 31 6.3 - Podesivi devijator .................................................................................................................................................. 32 6.3.1 - Manje devijacije .................................................................................................................................................. 32 6.3.2 - Vee devijacije .................................................................................................................................................... 32 6.4 - Pomicni devijator ................................................................................................................................................... 32 VII TIROLSKA TRAVERZA .................................................................................................................................... 33 7.1 - Sidrita i postavljanje ............................................................................................................................................. 33 7.2 - Napetost ................................................................................................................................................................. 34 7.3 - Primer postavljanja ................................................................................................................................................ 34

VIII HORIZONTALNI TRANSPORT NOSILA ....................................................................................................... 36 8.1 - Transport ................................................................................................................................................................ 36 8.1.1 - Uvod .................................................................................................................................................................... 36 8.1.2 - " Vodi " ............................................................................................................................................................. 36 8.1.3 - Naredbe ............................................................................................................................................................... 36 8.2 - Tipine situacije ..................................................................................................................................................... 36 8.2.1 - Provlaenja i grebeni ........................................................................................................................................... 36 8.2.2 - Meandri ............................................................................................................................................................... 37 8.2.3 - iroki kanali ........................................................................................................................................................ 38 8.2.4 - Duboka voda ....................................................................................................................................................... 38

PRVI DEO ORGANIZACIJA SSF-a

I - UVOD 1.1 Administracija Francuski speleoloki savez je 1977. godine osnovao SSF, pod ijom se nadlenou nalaze: - Kabinet predsednika i njegovog zamenika (imenuje ih Komisija francuskog speleolokog saveza), - Advokat i blagajnik, - Komisija sastavljena od tehnikog savetnika i osobe za vezu (imenuje ih predsednik SSF-a) i regionalni dopisnici (po jedan za svako podruje). Rad SSF-a je utvren pravilima dogovorenim u Francuskom speleolokom savezu. 1.2 Organizacija U svakoj Francuskoj oblasti (departmanu) bogatom krakim oblicima, nalazi se jedan tehniki savetnik i njegovi pomonici (lanovi Francuskog speleolokog saveza). Imenuje ih predsednik okruga prema predlogu predsednika SSF-a. Oni su duni da obezbede ostvarivanje plana spasavanja u svom okrugu kao i da obezbede popis svih speleolokih objekata na njihovom podruju sa topografskim nacrtima i planovima spasavanja. Popis lanova SSF-a radi se dva puta godinje. Tim povodom SSF izdaje jedan godinjak koji prua kompletne podatke o svim lanovima i njihovim specijalnostima. Ovaj godinjak je osnovni dokument koji skuplja sve informacije o akcijama spasavanja, koje se snimaju u glavnom uredu SSF-a ve vie od 90 godina. 1.3 Metode 1.3.1 TEHNIKE SSF izvodi obuku lanova na svim nivoima i u saradnji je sa Centrima za ronilaku obuku i pruanje prve pomoci francuskog speleolokog saveza. Svake godine SSF odrava teajeve i skupove sa sledeim temama: - nacionalni teaj za tehnikog savetnika - nacionalni tecaj za voenje spasavanja - nacionalni teaj za voe ekipa - regionalni teajevi - specijalizovani teajevi miniranja, ispumpavanja sifona, prve pomo i ronjenja - medunarodni teajevi 1.3.2 OPREMA SSF raspolae uobiajenom speleolokom opremom. SSF, takode, neprekidno usavrava tehniku i opremu prilagoava teim uslovima podzemnih spasavanja: termo-odelo za utopljavanje povreenog, specijalno prilagoena nosila, autonomne builice, vodootporna nosila za prelaz vodenih tokova, sredstva za komunikaciju otporna na vodu, pribor za prvu pomo i dr

1.3.3 INTERVENCIJE Zahvaljujui isprobanim i testiranim tehnikama, SSF moe da deluje u razliitim uslovima kao to su vertikalna ili horizontalna izvlaenja povreenog (jame, veliki prolazi, neravne povrine), transport nosila podzemnim rekama, prelazi preko slapova, sifona, spasavanje zatrpanih osoba ili zaglavljenih osoba u uskim prolazima, intervencije u prostorima zagaenim toksinim gasovima, kao i pruanje svih vrsta medicinske pomoi. 5

1.3.4 FINANSIRANJE SSF nalaze se u okviru Francuskog speleolokog saveza koji svake godine odvaja deo iz svog budeta za financiranje SSF.-a. Neto sredstava dolazi i od ministarstva i (ili) lokalnih udruenja. 1.3.5 ODNOSI S JAVNIM VLASTIMA Baziraju se na nacionalnoj konvenciji o saradnji potpisanoj izmeu Francuskog speleolokog saveza i Ministarstva unutranjih poslova. Na nivou okruga, takode, je potpisana konvencija o tehnikoj saradnji izmedu javnih vlasti i speleologa spasilaca. 1.4 Aktivnosti SSF djeluje na vie razlicitih podruja: - prevencija nezgoda u podzemlju (peine, jame, rudnici i dr); - obuka speleologa spasilaca (lanovi ekipa, tehniko osoblje i specijalisti, i dr); - organizacija i voenje akcija spasavanja u podzemlju ***** SSF ima oko 60 akcija spasavanja godinje kako u Francuskoj, tako i u inostranstvu (panija, vajcarska, Poljska, Maroko, ). Na taj nain je SSF tokom godina stekao iroko iskustvo u tehnikama i organizaciji. SSF je posredstvom Francuskog speleolokog saveza organizacija priznata i odobrena od Ministarstva unutranjih poslova. SSF je povezan i sa Centrom za nacionalnu sigurnost. 1.5 Organizacija SSF-a

FRANCUSKI SPELEOLOKI SAVEZ NACIONALNA SLUBA

Regionalna sluba CSR Lokalna sluba CSD Klubovi i individualci

Regionalni spasilaki komitet Lokalni komitet sa CTD i CTA Voe timova, timovi, specijalisti

NACIONALNA SLUBA -Predsednik -Potpredsednik -Blagajnik -Savetnik za tehniku -Voe projekata -Regionalni korespondenti 6

NACIONALNI KOMITETI -Osiguranje -Audiovizualno -CREI ekspedicije -Snimci -Ouvanje okoline -EFS kolovanje -Medicina -Ronjenje -Profesionalci -Publikacije -Pravilnik i zakoni -Nauka -SSF

II LANSTVO 2.1 Postati clan SSF-a Prilikom akcije spasavanja svako moe uestvovati i pomoi na razliite naine u zavisnosti od svojih mogucnosti i sposobnosti. Razlikujemo rad na povrini - logistiku od tehnike podrke pod zemljom. 2.1.1 OSOBLJE NA POVRINI Najvanije je, da svako ko uestvuje u speleospasavanju, ak i na povrini, mora dobro da poznaje speleologiju. Na primer, skupljanje i transport potrebne opreme na odreeno mesto zahteva sposobnost itanja topografske karte i nacrta. 2.1.2 OSOBLJE U PODZEMLJU Speleoloki objekti zahtevaju poznavanje brojnih vetina: kopanje, prva pomo, tehnike opremanja objekta, postavljanje telefonskih linija, ronjenje, itd U svakom sluaju, oni najsposobniji za manevrisanje s nosilima e biti lanovi i voe ekipa - njihova uloga je kombinacija postavljanja i sigurno dopremanje povreenog na povrinu. Da bi se efikasno radilo u podzemnim uslovima, kao i za potpunu samostalnost za kretanje po speleolokim objektima i opremanje, bitno je redovno bavljenje speleologijom. 2.2 Uvebavanje SSF jednom godinje izdaje kalendar nacionalnih teajeva. Ovaj raspored se objavljuje u vestima SSF-a u magazinu Francuskog speleolokog saveza Spelunca kao i u godinjem programu Francuske speleoloke kole (sekcija Francuskog speleolokog saveza). Teajevi su bazirani na nacionalnim kriterijumima i vode ih speleospaspasioci koji su aktivni unutar SSF-a. U cilju zadovoljavanja potreba i usavravanja, godinje se organizuju i drugi specijalistiki teajevi, koji pokrivaju teme kao to su prokopavanje, ronjenje, prva pomo, meunarodni teajevi, itd Ovi teajevi imaju dva cilja: prvo da postignu samodisciplinu za najefikasnije reakcije tokom akcije spasavanja kao i potpuno poznavanje tehnika koje se zahtevaju za efikasnu akciju spasavanja.

C I L J E V I

lan ekipe

- Da bude na raspolaganju i pripravnosti i da se javi na poziv za spasavanje - Da se ukljui u grupe ili prihvati odgovornost koju mu dodeli osoba koja koordinira spasavanjem - Da izvrava dobijena nareenja i da bude svesan svojih obaveza Tehnike sposobnosti - Postavljanje markera i sistema za komunikaciju - Reavanje prepreka da se omogui lako napredovanje nosila - Noenje nosila pod svim uslovima

Voa ekipe

- Voa ekipe mora imati sve osobine lana ekipe, ali i sposobnost voenja ekipe kao i prenoenja svog tehnickog znanja na ekipu - Pomo voi u zadacima vezanim za obuku (teajevi, vebe) i vodenje lokalnih organizacija za speleospasavanje 7

Tehnike sposobnosti - Sposobnost odabira najprikladnije opreme, postavljanje potrebne instalacije za izvlaenje nosila preko bilo kakvih prepreka na koje se naie - Potpuno poznavanje svih neophodnih tehnika i njihovo korienje Administracija - Da bude na raspolaganju i u pripravnosti spasavanja - Pomo voi spasavanja u primanju poziva i sastavljanju zavrnog izvetaja akcije - Nema operativne odgovornosti: uloga je da pomogne voi spasavanja pri izradi dokumentacije.. Tehnike sposobnosti - Kontinuirano beleenje toka akcije - Pripremanje prognoze i podsetnik voi spasavanja Voa spasavanja - Da bude na raspolaganju i da se ukljui u akciju spasavanja - Da ima aktivno razumevanje organizacije i ljudskih odnosa

DRUGI DEO OKOLNOSTI KOD SPASAVANJA

I UVOD Voa spasavanja upravlja podzemnim operacijama; njemu pomau voe ekipa, iji je posao da skupi sve relevantne informacije tokom spasavanja. Ova ekipa deluje iz komandnog punkta na povrini. Ovde se primaju sve informacije i odavde se zapoinju sve akcije. Svi spasioci nakon to dou moraju se ovde prijaviti i podaci o njima se prosleuju voi spasavanja koji organizuje spasilake ekipe i planira razliite stadijume spasavanja. Svaka akcija spasavanja zahteva osobe specijalizovane za delovanje pod zemljom i na zemlji. Neophodna je radio veza izmedu voe akcije i ulaza u jamu, a koju e obavljati osoba koja savreno poznaje speleoloki jezik. Biti uesnik u jednoj akciji spaavanja ne znai da treba biti samo vrhunski speleolog. Osobe na povrini brinu se o opremi, hrani, o eventualnom opremanju i oznaavanju puta do ulaza jame, o radio vezama, transportu, smjetaju i dr. Sve je to neophodno za brzo i efikasno delovanje ekipe za spasavanje. ***** Prilikom akcije spasavanja neophodna su optimalna sredstva za vezu i prenos informacija jer upravo zahvaljujui njima voa spasavanja moe brzo i efikasno donositi vane odluke kod spasavanja.

II - ORGANIZACIJA SPAAVANJA

Pozvani spasioci SSF nacionalna mrea Mediji

KOMANDNO MESTO - voenje akcije - pozivanje ljudstva - kontakti sa drugim slubama - zapisnik akcije

Vatrogasci, policija... Smetaj Vozilo za transport

Timovi sa specifinim zadacima

ULAZ U OBJEKAT

Timovi u podzemlju

III - PRVI KORACI 3.1 Uvod Ovo poglavlje o samospasavanju i zbrinjavanju pevreenog deo je speleoloke kole ili teaja. U svakom sluaju, ovladavanje tehnikama prve pomoi moe znaajno pomoi spasiocima i povreenom koji eka pomo. Ako se ovlada tehnikom samopomoi i samospasavanja moe se izbei podizanje akcije irokih razmera. esto je potrebno samo premestiti povreenog sa jednog na drugo mesto, ugodnije i sigurnije, do dolaska strune pomoi, a za to je neophodno dobro poznavanje tehnike samopomoi. Sve tehnike samospasavanja poduavaju se u EFS (Francuska speleoloka kola). 3.2 Tehnike Spasioci bi trebali: - ovladati tehnikom postavljanja povreenog u nosila, baratanjem uadima i svim tipovima spravica koje se koriste u speleospasavanju - da analiziraju situaciju i brzo donose odluke - pomoi iscrpljenom ili povreenom lanu ekipe da se izvue iz teih situacija - upotrebiti vie razlicitih pristupa za reavanje individualnih problema - poznavati osnove prve pomoi (zbrinjavanje povreenog u oekivanju spaavatelja) - poznavanje osnova fiziologije organizma koja je povezana sa umorom i iscrpljenou

IV - ZBRINJAVANJE POVREENOG DO DOLASKA SPASILAKE EKIPE U veini nesrenih sluajeva ekanje pomoi za povreenog je dugo; jedan lan ekipe treba se da se popne do izlaza, potrai telefon i pozove spasilaku slubu u akciju. Tada voa spasavanja okuplja ljude i pokree akciju. Kada se dogodi nezgoda, najvanije je zbrinuti povreenog, premestiti ga na to ugodnije i sigurnije mesto potom ga utopliti kako mu se ne bi pogoralo zdravstveno stanje. Ako je to ikako mogue, povreeni se nikako ne bi smeo ostaviti sam, pogotovo ne ako je u bez svesti. Takode, ne treba premetati povreenog ako se to mesto moe udobno namestiti. Povreenog treba pomerati sa mesta nezgode samo ako je to nuno (padanje odranjanje kamenja, slapovi, vodeni tokovi); poznavanje metoda u te svrhe stie se na seminarima prve pomoi. Zbrinjavanje povreenog poinje se njegovim smirivanjem. Ako je ikako mogue, skine se sa njega kaciga, pojas, kombinezon (ako je mokar). 9

Neophodno je napraviti toplotnu izolaciju povreenog, a ona se moe napraviti pomou ueta, transportnih vrea, astro folije... Potom sledi postavljanje zaklona ili bivka. Na tlo je najbolje prvo postaviti uad, na njih prostirku i astro foliju a sa svake strane jednu karbidnu lampu. U zavisnosti od stanja u kojem se povreeni nalazi uvek treba imati na umu 5 pravila: Odmoriti Utopliti Okrepiti hranom Okkrepiti tenou Osigurati komfor

V - POZIV NA AKCIJU SPASAVANJA Preporuuje se, kada god je to mogue, da uzbunu podigne lan ekipe svedok nezgode. On e najbolje znati da odgovori na razna pitanja u vezi nesree. Stoga treba znati to je mogue vie informacija kada odlui pozvati pomo: - Vreme i priroda nesree; - Stanje povreenog: * Da li povreeni odgovara na pitanja ? * Da li moe pomerati ekstremitete ? * Da li mu je disanje normalno ? * Da li se pipa puls na karotidnoj arteriji ? * Da li ima vidljivih fizikih povreda ? * Da li mu se stanje pogorava ? - Opis objekta - Opis puteva i staza koje vode do ulaza u objekat - Specijalne informacije: prepreke kao to su padanje kamenja, suenja, vodeni tokovi itd Poeljno je da se svi ovi podaci zapiu, pa je zato dobro kod sebe imati papir i olovku. Poziv se prvo upuuje regionalnom kontroloru (voi spasavanja) ili njegovom zameniku, koji popunjava standardni formular SSF-a i preduzima dalje korake. Drugi poziv se upuuje policiji, koja ima iskustva u pokretanju hitnih akcija. Svedok nesrece mora uvek ostaviti broj telefona i adresu odakle zove, tako da nee napustiti to mesto sve dok ne dobije drugaija uputstva od voe spasavanja. To je vano stoga to se od njega mogu zatraiti dodatni podaci o nesrei. On je ujedno i prvi kontakt sa ekipama koje dolaze na mesto nesree. 10

UPOZORENJE: Svaki speleolog koji eli peinariti u Francuskoj ili inostranstvu treba da ima brojeve telefona relevantnih regionalnih kontrolora (voa akcije), ili odgovarajuih nacionalnih ili internacionalnih slubi. U Francuskoj ti se brojevi mogu dobiti kod regionalnih komisija za spasavanje i regionalnih odbora za spasavanje kojima pripadaju. Informacije o ovim detaljima kao i kako da kontaktirate nacionalne predstavnike mogu se dobiti od FFS-a (Tel. 01.43.57.56.54; Fax. 01.49.23.00.95) FEDERATION FRANCAISE DE SPELEOLOGIE 130 rue Saint-Maur 75011 Paris FRANCE

VI - TRANSPORT HELIKOPTEROM Upotrebom helikoptera kao prevoznog sredstva dolo se do znaajnih korisnih promena u akcijama spasavanja. Vrieme koje je pre bilo potrebno da se spasioci dovezu do ulaza u jamu, esto na nepristupanim terenima, znaajno je smanjeno. Ne treba zaboraviti niti znaaj puno ugodnije i bre evakuacije povreenog nakon izlaska iz jame. 6.1 - Priprema terena za sletanje helikoptera Uvek treba pronai to je mogue ravniju povrinu bez visokih prepreka prilikom spustanja helikoptera. Veliina te povrine treba biti dovoljna za srednju veliinu helikoptera od oko 13 metara. U sluajevima sletanja na sneg, sneg se treba prethodno to bolje nabiti da bude vrci. Da bismo pomogli pilotu korisno je prethodno oznaiti smer vetra pomou lagane trake ili pak postaviti jednog oveka leima okrenutim vetru i s rukama podignutim u vazduh u obliku slova " V " uz pripremljen teren za ateriranje. Poeljno je imati dimnu bombu koja se aktivira u momentu nadletanja helikoptera.

6.2 - Pristup helikopteru (ukrcavanje i iskrcavanje povreenog) Osnovna opasnost koja nam preti od helikoptera pri ateriranju i polijetanju je njegova rotaciona elisa (gornja velika elisa i manja okomita na repu). U sluaju da je teren nagnut velika elisa predstavlja stalnu opasnost te je stoga preporuljivo helikopteru prilaziti sa prednje strane pognuta tela, smerom uz padinu da bi poveali svoj razmak od glavnog rotora. Treba izbei svaku urbu prilikom ukrcavanja i mirno ui. Dugake predmete treba poloiti horizontalno. Kod istovara materijala jedan ovek prvi sie i prihvati opremu. Smetaj opreme u helikopter treba prepustiti odgovornoj osobi. Nakon ukrcavanja treba se odmah vezati i paziti da se ne ometa uzletanje. Najsigurnija pozicija kod uzletanja je kleknuti i ekati podizanje. 6.3 - Podizanje vitlom Ovaj manevar je pre svega u nadlenosti pilota i njegovog pomonika (Winchman). Koristi se iskljuivo u vrlo hitnim situacijama. Ona ne predstavlja neke vee potekoe za one koji se na taj nain sputaju ili podiu osim u onim sluajevima kada se njihov prihvat izvodi na jako nagnutim i tekim terenima; u takvim sluajevima preporuuje se ispustanje sajle samo kad je povreeni stabilan i kad se ne njie.

11

CISA-IKAR Oznake poziva u pomo

TREI DEO OPREMA

I NORME Postoje dva osnovna sustava normi: U.I.A.A. I C.E UIAA - Oznake proizvoda koje ujedno i istiu garantovano maksimalno optereenje ueta bez vorova - Oznake koje oznaavaju maksimalnu dozvoljenu silu na karabiner posebno u uzdunom i poprenom poloaju kao i u sluaju otvaranja bravice CE - Standardi Evropske unije s ciljem da se to vie pobolja sigurnost alpinista Na osnovi nekih proizvoaa samo je istaknut iznos maksimalnog optereenja sa skraenicom "max" ili radnog optereenja sa oznakom "use". Svi proizvodi sa oznakom "tested" pojedinano su ispitani pod 75% radnog optereenja a zatim su ponovo kontrolisani. ***** ak kada je neka spravica ili ue proizvedeno prema normama to ipak ne znai apsolutnu sigurnost jer laboratorijski testovi ne mogu imitirati sve uslove pod kojima se ono nae na terenu. Takode, proizvodai ne odgovaraju za opremu koja se naknadno rastavi, promeni ili popravlja od neovlaenih osoba. II OPREMA Preporuke za svu opremu koja se koristi tokom akcije spasavanja: UAD Industrijske su proizvodnje i prodaju se po normama U.I.A.A. i C.E. Trebaju biti dijametra 10 mm ili veeg da bi izdrala nivo optereenja i habanja vei od onog koji se obino javlja tokom upotrebe. 12

 SIDRITA Preporuka je da se koriste ekspanzioni spitovi iji je dijametar jednak ili vei od 8 mm ili svi oni spitovi koji imaju ovakve ili jo bolje kvalitete. Tipovi sidrita zavise od vrste terena, kao i o proceni onoga ko ga postavlja. PLOICE Postoje vie vrsta, ali njihova otpornost na vertikalna istezanja trebju biti jednaka ili vea od 15 kN. Za sidrita na tandu koriste se simetrine ili asimetrine alke. Njihova otpornost na sile treba biti 8 kN ili vea. GURTNE Bilo da su pravilno zavezane koristei vorove za gurtne ili da su industrijski zaivene, moraju izdrati vertikalnu silu od minimum 8 kN. Ne treba ih upotrebljavati za izradu trostrukog sidrita s promenjivim smerom. VOROVI MEU UDIMA Povezana su sa dvostrukom osmicom ili ribarcem na pouzdanim i neoteenim uadima. Ovakvo povezivanje uadi ne sme se raditi na starim ili loe odravanim uadima. BLOKERI Predvieni su za uad minimalnog promera 10 mm. ROLICE Vrlo su znaajan deo opreme kod spasavanja i najbolje je izabrati one koje mogu prihvatiti 2 ili ak 3 karabinera. Moraju biti otporne na sile vee od 10 kN. Klasian dizajn rolica ukljuuje najlonske ili metalne leaje, medutim ovi leajevi su znatno manje efikasni od kuglinih ili valjkastih leajeva pe stoga treba nastojati da se u spasavanju koriste ove poslednje. NOSILA Za uspeno i kvalitetno spasavanje koristi se model " TSA " koji su testirali Francuski speleospasioci i koji se pokazao dobrim. KARABINERI Proizvode se od elika ili aluminijuma. Obavezno moraju biti izraeni prema strogim normama, tj. sa svojstvom da moraju podneti sile vee od 15 kN.

III UAD 3.1 Sila kidanja Kvalitet uadi koja se pojave na tritu sve se vie poboljava. Kod uadi dijametra 10 mm ili vie (uad koja se preporuuju u spasavanju) otpornost prelazi i 20 kN. Ovi izmerene vrednosti vae samo za idealne uslove (bez trenja i vorova). 3.2 Starenje Prve godine upotrebe, ue je u najboljem stanju. Kod klasine upotrebe ueta, dakle sa vorovima (osmica, devetka, laarac i sl) ono zadrava 2/3 svoje otpornosti od one koju je istakao proizvoa. Posle prve godine ova se otpornost lagano smanjuje ali ipak ostaje iznad 50 % i posle desetak godina (prema testiranju SSF-a).

13

3.2 Otpornost na habanje Na ovo svojstvo direktno utice vrsta kouljice: - gusto pletenje kouljice ueta ini ue otporno na trenje,s tim to ue s vremenom postaje sve krue - ree pletenje kouljice ueta daje gipkost uetu ali sa slabijom otpornocu na trenje U svakom sluaju treba, to je mogue vie izbegavati trenje uadi. 3.3 Upotreba Osim otpornosti, jednostavnost rukovanja i gipkost ueta su druge znaajne karakteristike ueta. esta upotreba ueta utie na njegove kvalitete usled delovanja vode, gline, estica stena i dr. Ovi inioci poveavaju dijametar ueta i samim tim, nakon nekog vremena oteavaju pravljenje vorova, napredovanje desenderom ili stavljanje i slaganje ueta u transportnu vreu. Preporuuje se da se ue nakon 5 godina korienja izbaci iz upotrebe. Dijametar ueta je, dakle, zavisi od razliitih inioca koji na njega deluju. Uad koju danas speleolozi najee upotrebljavaju je promera 9 mm (najmanji promer prema Evropskim standardima). to se tie uadi koja se koristi u speleolokom spasavanjima iskljuivo se upotrebljavaju uad dijametra 10 ili 11 mm zbog toga to su ta uad dodatno optereena raznim silama i naprezanjima. ***** KIDANJE UETA - Ue koje se nalazi pod velikim optereenjem pokazuje dve osnovne reakcije: proirenje i zagrevanje. Kod vrlo velikih i naglih opterec enja ue se zagrijava ak i do 200 - 220 C to moe prouzrokovati topljenje niti i kidanje ueta.

IV SIDRITA 4.1 Uvod Polazei od principa, da kod spasavanja sva oprema mora izdrati teret tri osobe (povreenog, kontratega i onoga koji regulie), vidimo da sidrita moraju biti vrlo pouzdana i otporna. U raznim situacijama, lanovi ekipe jako ure te prilikom postavljanja sidrita spitova, mogu zanemariti sve vane karakteristike stene pa ih loe ili nepravilno postaviti. Zato, zbog uticaja razliitih faktora na sigurnost sidrita, preporuujemo da se uvek sistematski postavljaju 3 spita po sidritu kako bi se poveala sigurnost. Poseban oprez potreban je kod korienja prirodnih sidrita. Trostruka sidrita (3 spita) obavezno se postavljaju na krajevima Tirolskih traverzi, kod svih tipova kontratega i izvlaenja, kad koristimo rolice sa pomonim bonim ploicama. Ne upotrebljava se uvek kod sidrita za konicu jer sile koje tada deluju retko su kada vee od mase nosila ili eventualno jo jedne osobe. to se tie gurtni, mogu se nabaviti one koje su otporne na pucanje do sile 300 kN, to je premalo pa bi trebalo obavezno imati one koje su pouzdane do 800 kN prema Evropskim normama. 4.2 Rezultati testiranja Za teret teine 1.8 kN koji deluje na sidrite sa 3 spita , dva parametra su znaajna: - duina odseka ueta - udaljenost tereta od glavne ose U najnepovoljnijem sluaju jedna taka sidrita mora izdrati silu od 1.4 kN. U najpovoljnijem sluaju na svaku taku sidrita deluje sila od samo 0.35 kN.

14

ETVRTI DEO TEHNIKE SPAAVANJA

UVOD Ovaj deo knjige prije svega obuhvata probleme sa kojima se susreemo tokom izvlaenja povreenog, kako iz vertikalnih tako i iz horizontalnih delova speleolokih objekata. Objanjenja koja slede opisuju celokupnost svih sigurnih i efikasnih tehnika za uspean prelaz razliitih prepreka koje susreemo u speleolokim objektima. Pre svega, vano je podsetiti na neke norme ponaanja, primenjive na svakoga. to je vei broj spasilaca pozvan u akciju, to treba kod svakog od njih usaditi linu odgovornost. Tako je, na primer, kod transporta jedne transportne vree neophodno biti posebno oprezan kako ne bismo njome obruili kamenje na nae kolege u jami. Svako treba da ima inicijativu da proverava opremu koju koristi; dugotrajna upotreba moe razlabaviti klinove. Svaki lan ekipe mora tano da zna koju opremu nosi i za ta je njegova ekipa zaduena. Svaka ekipa koja ulazi u jamu treba da ponese onaj materijal i opremu koja je neophodna za njihov zadatak. Ako pojedini spasioci menjaju ekipu tokom spasavanja, opremu koju nose moraju ostaviti prvoj ekipi, a preuzeti opremu od one ekipe kojoj su se pridruili. Svaki spasilac, lan ekipe, mora da se sam pobrine za svoje samostalno delovanje (svetlo, odjea, hrana) koje mu je potrebno tokom spasavanja. Sve ove preporuke mogu izgledati vrlo banalne i oigledne, ali jo uvek je, naalost prilino esto, da mnogi spasioci zaokupljeni svojom zadatkom, dovedu sami sebe u opasne situacije ili pak prouzrokuju kanjenje. Ne moemo preuveliati vanost panje i opreza u svim situacijama u speleospasavanju.

I VOROVI ***** Izdrljivost vorova prikazana je u odnosu na snagu novog ueta, bez vora OSMICA Osnovni vor za opremanje jama kao i za vezanje nosila Izdrljivost: 2/3 ueta

DVOSTRUKA OSMICA vor koji se koristi za vezanje ueta za dve take istovremeno. Izdrljivost: 2/3 ueta

15

 LAARAC vor koji se sam zatee. To je najkrai vor koji zauzima svega nekoliko cm ueta Izdrljivost: 1/2 ueta

POLULAARAC Osiguravajui vor koji se koristi kao osiguravanja, spustanja i kod tirolske traverze. Izdrljivost: 2/3 ueta

konica, kod

OSMICA SA UPLITANJEM vor koji se koristi za spajanje dva ueta iste debljine. Izdrljivost: 2/3 ueta

RIBARAC vor za nadovezivanje dva ueta iste ili razliite debljine

ZAUSTAVNI VOR vor podesan za izvoenje pod optereenjem, a cesto se koristi zajedno sa polulaarcem.

VOR ZA RASPODELU OPTEREENJA Sistem za jednaku raspodelu optereenja na dve ili vie taaka. Za ovo ne treba koristiti gurtne.

II NOSILA 2.1 Oprema Uz upotrebu nosila za transport povreenog, neophodna je i dopunska pomona oprema koja se sastojati od: ZA POVREENOG: - termo odelo i rukavice - zatitna kaciga bez rasvete - zatitne naoare (ako ne postoji vizir kao sastavni deo kacige) 16

 ZA NOSILA - tri asimetrina karabinera sa maticom koja se mogu otvoriti pod optereenjem - est elinih delta karabinera promera 6-8 mm uvrcena za gurtne za noenje - tri prusika promera 7 mm, duine 4 m koja se koriste kod raznih podeavanja i kod tirolske traverze - jedna prusik promera 7 mm, duine 6 m, za koritenje na rolicama kada su nosila na tirolskoj

2.2 Postavljanje povreenog u nosila - Otvoriti PVC preklopce na nosilima - Rastvoriti sve gurtne prema crteu - Paljivo poloiti povreenog sluajui savete lekara

***** Polazimo od toga da je povreeni dobro utopljen i bez speleoloke opreme.

2.3 Vezivanje - uvrcivanje povreenog za nosila Za udoban smetaj povreenog neophodno je pratiti redosled sljedeih radnji: 1. poloiti povreenog na sredinu nosila 2. privezati stopala sa lagano savijenim kolenima 3. privezati bedrenu gurtnu (ne prejako) 4. privezati prsnu gurtnu 5. zavriti vezanjem nonih gurtni imajui na umu da su predviene za dranje slomljenog uda na mestu 6. privrstiti PVC preklopce 17

2.4 Vezivanje nosila za izvlaenje 2.4.1 Klasina metoda - samo glava - Nosila imaju trajno prikaena tri asimetrina karabinera sa maticom na glavnoj alki. - Ue za izvlaenje na svom kraju zavrava vorom osmicom ispred kojeg se nalazi jo jedan vor za prepoznavanje ueta, i ono se vee i na jedan od tri karabinera na glavnoj alki. - Dva preostala karabinera slue za osiguranje ako zatreba, kao i da preuzmu opterecenje. ***** Tri glavna karabinera moraju se lako razlikovati od ostalih, na primer bojom. Karabineri tipa " Auto-lock " se naroito preporuuju. Obavezno se trebaju upotrebljavati asimetrini karabineri, jer se mogu otvoriti pod optereenjem i da, pri tom, maksimalno sauvaju nosivost.

2.4.2

Manevar glava noge

Slika 1: - Ue za izvlaenje je labavo dok ue za osiguranje preuzima izvlaenje - lan ekipe moe odvezati vor ueta koje je bilo prvo optereeno od glavnog alke

Slika 2: - Izvlaenje se nastavlja podizanjem nogu povreenog

19

2.4.3

Tehnika jednostavnog uravnoteenja

Ova tehnika omoguava da se nosila prebace iz vertikalnog poloaja u horizontalni, da bi se lake izalo iz jame kao i da bi povreenom bilo udobnije.

Vezivanje je jednako kao i kod manevra "glava - noge" osim to zahteva dodatnih nekoliko metara ueta. Ova tehnika se moe primieniti na svakom poetku izvlaenja ali isto tako i u toku izvlaenja.

2. 4. 4.Podizanje pomou rolica Postoje dva naina za postavljanje nosila na rolice. Prvi - tako da nosila podignemo na tirolsku traverzu i drugi da tirolsku traverzu olabavimo dok nosila pridravaju lanovi tima. 6 m prusika od 7 mm je potrebno da se rolice poveu zajedno kao i sa vunim uetom pa se na taj nain omogui nosilima da se krecu ravnomernije, izbegavajui trzaje kod povlaenja.

20

Rolice sa produenjima Prebacivanje nosila s jedne na drugu tirolsku traverzu obavlja se prebacivanjem jedne po jedne rolice. Ova metoda zahteva neto vie vremena od optereivanja direktno rolica, ali omoguava lake prebacivanje nosila pa samim tim zahteva i manje spasilaca za prebacivanje sa traverze na traverzu.

Vodoravno vezivanje na jednu rolicu Nosila se izvlae na glavnoj alki i napreduju postepeno zahvaljujui nagibu traverze i sili upotrebljenoj za izvlaenje. linga od ueta moe se ostaviti izmeu glavne alke i nogu nosila za upotrebu prilikom manevra glavanoge ili za uravnoteenje nosila.

***** U zavisnosti od situacije, nosila se mogu zakaiti koristei jednu, dve ili tri rolice i na kosu traverzu kao i na horizontalnu traverzu.

21

III IZVLAENJE

3.1 Postavljanje za izvlacenje ROLICE BLOKER Koristi se kod osiguranja nosila, kod izvlaenja nosila na strmim terenima. Teina izvlaenja jednaka je masi nosila i trenju koji nastaje od postavljenog sistema.

SVETI BERNARD Koristi se kod vertikalnog izvlaenja nosila. Teina izvlaenja jednaka je polovini mase nosila uveana za razna trenja u zavisnosti od ugla pod kojim se izvlai i za unutranje trenje rolice. Duina ueta " progutana " kod izvlaenja je dvostruko vea od one do nosila. Kod izvlaenja kada se rolica - bloker n2 dovue do rolice - blokera n1, treba spustiti komplet n 2 pre nastavka izvlaenja.

SVETI BERNARD SA DODATNOM ROLICOM Jedna taka sidrita, odvojena od vezivanja Sv. Bernarda, omoguava da se pobolja efikasnost izvlaenja u ravnoj liniji.

***** Bez obzira na to koji sistem "rolica - bloker" postavili preporuuje se da se sve radi sa rolicama koje imaju prsten od bronzanim ili jo bolje sa rolicama sa kuglicama ili valjiima. Dobitak e tada kod izvlaenja biti jo vei.

22

3.2 Izvlaenje nosila Za izvlaenje nosila iz jame, na vertikali moraju biti postavljena najmanje dva ueta: - Ue za napredovanje lanova ekipe i za praenje nosila - Ue za izvlaenje vezano je za vrh nosila i ono se povlai pomou Sv. Bernarda - Ponekad je neophodno postaviti i jedno ue za osiguranje 3.3 Izvlaenje uz asistenciju

***** Kod postavljanja sistema za izvlaenje uz asistenciju uvek treba ostaviti dovoljno prostora za rad ekipe koja izvlai nosila kao i za nosila da budu sigurno izvuena.

3.4 Posebne okolnosti

Kontrolisanje napetog ueta Da bi se nosila spustila nekoliko metara, lan ekipe mora postaviti svoj desender sa one strane s koje se potee i mora upotrebiti dovoljno veliku silu da bi mogao iskopati bloker (A). Spustanje se moe zaustaviti ponovnim ukapanjem rolica blokera (A).

23

 Prelaz preko vora u sistemu za izvlaenje Postoje dva naina: - Prvi nain je da se vor pree pomou osiguravajuceg ueta. Ono se zatee i tako preuzima optereenje od glavnog ueta, pa moemo jednostavno prebaciti vor iznad sistema za povlaenje. - Drugi nain je sledei:

Rolica - bloker B se skine i ponovno ukopa iza vora

vor se dovede nasuprot Rolice - blokera A jednostavnim povlaenjem. Komad ueta duine 1 m sa vorovima sa svake strane privrsti se izmed u sidrita i rolice - blokera B.

Povlaei ue otkopamo rolica - bloker A pa ga ponovo ukopamo iza vora.

Izvlaenje se nastavlja i vor do rolice - blokera B. Rolica se skine i ponovo postavi iza vora.

3.5 Prepoznavanje uadi Najee oznaavanje: - jedan vor = "ue za napredovanje" - dva vora = "ue za izvlaenje" - tri vora = "ue za osiguranje"

***** Ovi vorovi za prepoznavanje se koriste konstantno u svim procedurama. To omoguava lanovima timova da prepoznaju pojedinu uad kod nadovezivanja na razliitim deonicama. 24

3.6 Osiguravajua uad Samo u prostranoj jami, gde nosila i ue ne dodiruju stene, ne moramo koristiti uad za osiguranje. U svim drugim sluajevima osiguravajue ue je obavezno tokom celog uspona. Ue za osiguranje se pokazalo vrlo korisnim u jamama sa komplikovanim profilom ili sa prirodnim opasnostima kao to su odronjavanje kamenja. Osiguravajue ue zahteva gotovo istovetnu panju kod postavljanja kao i ue za izvlaenje i nipoto se ne sme samo povlaiti ili ostaviti da lei po podu. 3.7 Kontrategovi Ova metoda se najee koristi za izvlaenje nosila. Njene prednosti su: - Smanjuje ili gotovo ponitava trzaje tokom izvlaenja - Omoguava da se lako procene sile koje djeluju na sidrita - Zahteva manje ljudi kod izvlaenja - Znatno se tedi fizika snaga lanova ekipe - Omoguava brzo izvlaenje povreenog, vrlo esto bez potrebe pratioca U sluaju kada se teina kontratega i nosila znatno razlikuje, postoje dve opcije za spasioca koji regulie izvlacenje: - Da pomae izvlaenju nosila koristei svoj bloker na strani kontratega (ovo spreava "povratak" nosila) - Da usporava podizanje nosila postavljajui svoj desender na strain kontratega

***** Ova vrlo efikasna tehnika zahteva veliku odgovornost i strunost osobe koja vri regulisanje. Povreeni i kontrateg u potpunosti zavise od njenog delovanja.

3.7.1 Jednostruki kontrateg Osoba odreena za kontrateg visi na sidritu rolica. Ona ukopa svoje spravice za penjanje na vuno ue odmah do rolice, ali na strani suprotnoj od nosila.Ue je labavo dok se nosila ne ponu podizati. Kontrateg se polako poinje spustati podiui svojom teinom nosila u vis. Brzina se kontrolie pomou "regulatora" koji dri oba ueta (na kojem vise nosila i kontrateg) neposredno ispod rolice. Jednostavnim stiskanjem uadi moe se smanjiti brzina. esto se dogaa da se kontrateg spusti do dna dok nosilima nedostaje jo nekoliko metara do vrha vertikale. " Kontrateg " se tada popenje jo nekoliko metara kako bi ponovo omoguio podizanje nosila. Zatim se prebacuje na svoj desender i eka zapovesti voe ekipe.

25

***** Za postavljanje bilo kojeg naina za izvlaenje kontrategom poeljno je koristiti rolice veeg dijametra ili one sa kuglinim ili valjkastim leajevima. Rolice ne treba dodatno osiguravati jer je njihova izdrljivost mnogo vea od potencijalnih naprezanja.

3.7.2 Dvostruki kontrateg Jednostruka rolica Ovaj nain je gotovo identian metodi sa jednostrukim kontrategom. Jedina razlika je u tome to se u ovom sluaju koriste dva kontratega. Dva kontratega se koriste na onim vertikalama kod kojih je usled konfiguracije terena znatno poveano trenje. Kada oba kontratega dou do dna, prvi otkopa svoj desender , a drugi nakon to nosila stignu do vrha, prelazi na desender kako bi popustio ue i omoguio prelazak nosila na sledece sidrite.

Slika: Dvostruki kontrateg sa jednostrukom rolicom

Kod viestruke upotrebe devijatora, uglovi ueta na njima ne smeju biti previe zatvoreni.

Dve rolice Metoda koja je bazirana na sistemu sa jednostrukom rolicom. Naroito je podesna za vee prostore u kojima ne postoji rizik zaglavljivanja kontratega i nosila na mestima gdje se mimoilaze. 26

Ovo je, takode, korisna metoda i u uskim jamama ili meandrima kad se oba kontratega mogu postaviti na dovoljnu udaljenost od nosila. Medutim sile na sidrita mogu postati dosta visoke kad nosila dou na vrh vertikale pa uglovi meu nosilima i sidritima postanu relativno veliki. Dvije rolice se stavljaju svaka na svoje sidrite sa tri take. Ova tehnika trai barem dvostruko due ue od visine vertikale

3.8 Nadovezivanje kontratega Nadovezivanje jednostrukih kontrategova Kontrateg A prelazi na desender kada povreeni bude podignut na vrh prve vertikale. Regulator A ukapa ue za izvlaenje sa drugog sistema na vrh nosila. Kontrateg B poinje paljivo da se spusta i tako podie nosila. Kontrateg A postupno poputa ue prema instrukcijama koniara A. Kada nosila potpuno preuzme drugi kontrateg, regulator A otputa prvo vuno ue sa nosila. Regulator B preuzima kontrolu i nastavlja se izvlaenje.

UPOZORENJE Kod postavljanja uadi i opreme za ovako izvlaenje obavezno je napraviti vorove (osmice) koji blokiraju ue. To omoguava da se ue ponovo koristi nakon pojedinih etapa i da omogusbs brzo penjanje lanovima ekipe. Osmica (sa karabinerom) treba biti napravljena na strani na kojoj su nosila i prikaen na karabiner rolice.

BELEKA Za prelazak vora kod ovakvih sistema potrebno je postavljanje dodatne rolice na dodatno sidrite sa tri take. Izmeu glavne rolice i sidrita postavlja se blokirani polulaarac. Kada vor doe do glavne rolice, na strani nosila ukopa se dodatna rolica, glavna se poputa dok dodatna ne preuzme optereenje. Obavezno je koristiti karabiner i vor da bi osigurali nosila u ovom sluaju.

27

IV - SPUSTANJE 4.1 Jednostruka konica UPOZORENJE Obavezno svezati vor za osiguranje na kraju ueta. Koenje stop desenderom Ova metoda se koristi kod spustanja nosila na vertikalama ili kod noenja nosila na jako kosim terenima. Postavljanjem dodatnog karabinera moe se poveati uinak koenja. Zaustavljanje se izvodi blokiranjem konice.

Koenje polulaarcem Odlian nain za spustanje tereta i koenje ali s jednim nedostatkom to se ue omotava oko osi.

4.2 Dvostruka konica

Koenje sa dva desendera Ova metoda spustanja tereta se ree koristi. Najee se koristi kod sputanja tekih tereta ili kad su uad klizava (blatnjava ili zaleena)

4.3 Prijelaz preko devijacije Kod prelaska otrih stenovitih ivica nosila koja vise na desenderu A postupno e prei na desender B kada lan ekipe postavi drugo ue u rolicu.

Ova metoda zahteva dva ueta duine vertikale i fiziki je najlaka za devijaciju nosila pri spustanju.

28

4.4 Prelaz preko vora

- vor zaustavimo na 10 cm od desendera (slika 1)

- Postavimo drugi desender sa jednim komadom ueta i blokerom (slika 2)

- Blokiranjem desendera B oslobaa se desender A (slika 3)

- Desender A se postavi iza vora (slika 4)

- Jo samo preostaje otpustiti desender B, a desender A preuzima optereenje pa se skida i bloker (slika 5).

4.5 Primer postavljanja

Sidrite konice optereeno je silom iji je maksimum jednak masi tereta. Stoga podela optereenja na 3 take nije neophodna. Medutim rolica koja odreuje spustanje nosila smjetena je na najvioj taki u sistemu i trpi mnogo vea optereenja i zahteva sidrite sa 3 take.

29

V - PREBACIVANJA

5.1 Prebacivanje sa sputanja na penjanje Prvo se nosila moraju osigurati blokiranjem desendera. Zatim se ukopa bloker sa jednim krajem ueta kako bi preuzeo teret na sebe (slika 1).

Desender se potom oslobodi i zameni sa sistemom rolica bloker (slika 2).

Bloker koji je preuzeo teret upotrebi se kao drugi bloker za sistem sv. Bernard (slika 3). Sistem je spreman za podizanje, a kraj ueta koji je preuzeo optereenje moe se pomeriti im se razlabavi.

5.2 Prebacivanje sa penjanja na spustanje

Rolica - bloker B se skine i jedan lan ekipe postavi svoj desender iza glavnog rolica - blokera A.

Potezanjem se moe otvoriti bloker A, i desender moe dalje sluiti kao konica za spustanje nosila.

Koniar tokom ovih postupaka mora biti ukopan na sidrite.

UPOZORENJE Upotreba kratkih krajeva komada ueta esta je u speleologiji. Obavezno je da njihova izdrljivost bude vea od 15 kN. Stoga se nikada ne smeju upotrebljavati tanja uad ili prusici. 30

VI - ROLICE 6.1 Fiksni devijator

Bazira se na metodi koja se sastoji od dve odvojene konice. Spustanje nosila po kosoj podlozi omoguava konica A. Pomou konice B nosila se prebacuju u vertikalu te se tako izbegavaju dodiri sa stenom. Fiksna rolica se najvie koristi kod postavljanja za metodu kontratega. U tom sluaju neophodno je sidrite na tri take.

6.2 Ljudski devijator Ova tehnika se moe upotrebiti vrlo brzo i esto se koristi za manje devijacije. lan ekipe koji slui kao devijator mora biti ukopan na pouzdano sidrite i da bude u mogunosti da se skloni s puta nosilima kad preu prepreku.

UPOZORENJE Kod svih metoda u kojima se koriste rolice potrebna je posebna opreznost kod njihovog sidrenja. Treba posebno voditi rauna o uglo koji ue zaklapa kada prolazi kroz rolicu.

Ako je ugao manji ili jednak od 15 sila koja deluje na rolicu manja je ili jednaka treine teine tereta.

Ako je ugao jednak ili vei od 15 sile koje deluju na rolicu se znatno poveavaju te stoga treba postaviti trostruko sidrite za rolicu. 31

6.3 Podesivi devijator

6.3.1. Manje devijacije Ako je ugao manji ili jednak 15 sidrita se moe postaviti sa samo jednim spitom. Upotrebljeno ue je promera 7 mm. Blokiranje podesive rolice se vri pomou blokiranog polulaarca to znaci da ga jedan lan ekipe lako moe popustiti u trenutku dolaska nosila.

OPASNOST Ue za podeavanje mora biti dovoljno dugako da omogui popustanje nosila u vertikalu, tj. ekstenziju devijacije.

6.3.2 Vee devijacije U ovom primeru, sile koje deluju na rolicu jednake su masi nosila i trenju ostalih rolica koje se nalaze du vertikale. Da bi se osiguralo zadovoljavajue osiguranje podesiva rolica se postavi na ue promera 9 mm i koenje se izvodi polulaarcem ili desenderom. Sidrite se mora napraviti na 3 take radi raspodele optereenja.

UPOZORENJE Testiranjima je zapaeno da sile na devijatorima mogu dosei 2,7 kN kod podizanja tereta od 1 kN. Za savladavanje takvih sila potrebni su efikasni sistemi podizanja i uadi dovoljne snage. Treba napomenuti da, prema podacima proizvoaa, trenje poveava silu za 40% na rolicama sa bronzanim leajem, a samo 10% kod rolica sa kuglinim ili valjkastim leajevima. Ovi podaci su za napregnuta uad koja grade ugao od 180 na rolici.

6.4 Pomini devijator - Nosilo se povlaei dovede do vrha vertikale i zaustavi ispod devijatora. - Desender se postupno poputa i nosila se nastavljaju povlaiti sistemom za izvlaenje - Nosila se polako podiu prema sistemu za izvlaenje.

Fiksna rolica pomicnog devijatora treba biti postavljena nasuprot mesta gde se prihvataju nosila.

BELEKA Ova metoda vrlo snano optereuje rolice (6 6,9 kN). Odabrane rolice moraju imati dovoljnu nosivost za terete mase do 8 kN. Lagane rolice sa bronzanim leajevima su projektovane za optereenja do 2.7 kN, pa je vrlo preporuljivo upotrebljavati rolice sa kuglinim leajevima I mnogo veom nosivosti. Za druge naine postavljanja; sa prebacivanjima ili sistemi za izvlaenje postavljeni na tirolsk traverzu, efektivna optereenja mogu se smanjiti ak na pola.

VII - TIROLSKE TRAVERZE 7.1 Sidrita i postavljanje Svaki kraj tirolske traverze moe se popustiti (polulaarac ili desender). Takode na svakom kraju potrebno je postaviti sidrite na 3 take, gde su sile na svakoj od 3 toke jednake. Na strani gde se nalazi polulaarac, potrebno ga je blokirati i osigurati.

33

7.2 Napetost Stop desender Nakon ukopavanja desendera traverzu napinjemo pomou dodatnog blokera i rolice. Nakon to je prenica dovoljno napeta, blokiramo i osiguravamo stop desender, pazei da nam se ue ne razlabavi.

Polulaarac Napinjanje pomou polulaarca na istom principu je kao i pomou stop desendera. Problem predstavlja samo tekoa pri zadravanju napetosti traverze prilikom blokiranja polulaarca.

BELEKA Kod napinjanja tirolske traverze, pre nego to se ue blokira, sile na krajevima mogu narasti na 600 kN. Kad se traverza blokira sile se automatski smanje na oko 220 kN ako koristimo desender, tj. na oko 145 kN ako koristimo polulaarac. Kad traverzu opteretimo, sidrita trpe poetne sile plus 80 do 120% teine nosila i povreenog. Na primer, teret mase 80 kg na traverzi sa poetnom napetou od 180 kN proizvee silu od oko 280 kN na sidrita. Ovakva optereenja su u granicama prihvatljivosti. Svi rezultati dobijeni su testiranjima na tirolskim traverzama kraim od 6 metara. Jasno je da sile u podzemlju nikad nece prei 100 kN na takvim traverzama.

7.3 Primer postavljanja Horizontalna tirolska traverza Na traverzi nosila su kontrolisana povratnim uetom vezanim kod "nogu" nosila. Sistem za izvlaenje na drugoj strani povlai ih po traverzi, a rolice su meusobno povezane 7 mm prusikom da bi se smanjili trzaji. Kad nosila dosegnu zonu B, desender se razblokira, a traverza se postupno poputa sve dok nosila ne legnu na pod.

34

 Kosa tirolska traverza Traverza je postavljena na isti nain kao za izvlaenje uz asistenciju ili za spustanje pomou konice. Za podizanje nosila koristi se sv. Bernard ili kontrateg. Ako je potrebno, lan tima se moe povlaiti sa povreenim, ali jedino na posebnom uetu i rolici i zakaen za nosila.

BELEKA Gde okolnosti dozvoljavaju, na dno (noge) nosila moe se privrstiti ue za pomo kontrolisanju izvlaenja. Na horizontalnoj traverzi ono moe posluiti i za povlaenje u sluaju da se glavno ue opusti.

35

VIII - HORIZONTALAN TRANSPORT NOSILA 8.1 Transport 8.1.1 Uvod Peine u kojima nije potrebno noenje nosila su vrlo retke. Opisane tehnike zahtevaju visok nivo koordinacije celog tima. ak i kad su nosila opremljena sa samo 6 rukohvata za noenje, idealno bi bilo da se tim sastoji od najmanje 10 lanova da bi se smanjilo naprezanje i poveao nivo sigurnosti. Kod noenja nosila u povoljnim okolnostima, voa tima uzima jedan od prednjih rukohvata za noenje i osigurava da niko od lanova tima nema na sebi nikakvu opremu koja bi mogla ozlediti povreenog. Takoe upozorava ekipu koja nosi, ako se nosila nose nepravilno ili u neudobnom poloaju za povreenog. Voda ekipe osigurava da se nosila transportuju u skladu s informacijama "vodia" koji se kree nekoliko metara ispred nosila. U uskim prolazima on e zaustaviti nosila da bi omoguio prolaz spasiocima koji nose opremu koja bi mogla biti korisna dalje prilikom transporta. 8.1.2 " Vodi "

Kree se ispred nosila, predvia probleme, pokazuje smer transporta i brzo postavlja ue za osiguranje na mestima gde je to neophodno. U njegovoj opremi treba biti 10 m ueta, bloker, rolica, dve gurtne i 4-5 spitova i karabinera. 8.1.3 Naredbe

Naredbe ekipa prve pomoi prilagoene su za upotrebu u podzemlju. Kad je tim spreman za podizanje nosila, voa tima vikne jasno i glasno: "Spremni za dizanje?"

Ako nitko nita ne kae znai da su svi spremni. "Dii!"

Ako neki lan tima nije spreman, tim eka da rei problem pre nego to voda tima ponovno vikne: - "Spremni za dizanje Dii!"

8.2 Tipine situacije 8.2.1 Provlaenja i grebeni

Asistencija povlaenjem moe biti korisna u nagnutim provlaenjima i grebenima. Korisno je da jedan lan ekipe prati povreenog s prednje ili zadnje strane nosila. U horizontalnim provlaenjima povlaenje moe biti jednako korisno i radi se na slian nain.

36

8.2.2

Meandri

Prvi korak je odabrati najlaki put koji e diktirati tehnike potrebne za transport nosila. Na slici 2 spasioci iza nosila pomeraju se napred (ispod nosila da bi izbegli ruenje kamenja na povreenog) te tako odravaju kretanje. Na mjestima gdje je meandar prikladnih proporcija, spasioci mogu formirati postepenu kosinu da bi izbegli prebacivanje nosila. Zavoj pod pravim uglom moe se proi samo sa nosilima u vertikalnoj poziciji. Na slikama 1 i 3 nosila su ukopana direktno u pojaseve lanova tima, to dozvoljava da se nosila podignu gde je to potrebno i da je teina jednako rasporedena.

BELEKA Pre noenja nosila kroz komplikovane deonice dobro je poslati jednog ili dva spasioca napred da potrae najbolji put. To e utedeti dosta vremena.

37

8.2.3

iroki kanali

to je prostor za manevrisanje vei, to je vanija brojnost i efikasnost ekipe. Za ravnu podlogu 7 je idealan broj, uz vodia koji pronalazi put. este pauze omogui e da se povreeni spusti i da se spasioci rotiraju i menjaju ruke kojima nose. Kad se nosila transportiraju horizontalnim kanalom ekipa moe lako uriti. Ekipu treba da ima vremena i da dozvoli spasiocima da mogu da prate nosila, rotirajui se i menjajui se.

Slika: Primer rotiranja lanova tima

8.2.4

Duboka voda

Postoje tri tipa transporta preko duboke vode: - koristei amce - fiksirane traverze ili - tirolske traverze. Za transport amcem nosila trebaju da budu uvrcena na pouzdani amac, a da lanovi ekipe plivaju uz amac (ronilaka odela su neophodna!). U sluaju korienja fiksnih traverzi, nosila su fiksirana pomou komada ueta za svakog od trojice spasilaca, koji su sami ukaeni na traverzu. Dodatni spasasioci su potrebni za prebacivanje nosila preko spitova i drugih komplikacija, takoe uz upotrebu ueta. Upotreba tirolskih traverzi opisana je u VII. poglavlju.

Upotreba amca na naduvavanje za transport povreenog. 38