P O A R I I E K S P L O Z I J E

1
UVOD
Sa sigurnou se moe tvrditi da je pojava vatre sa svim njenim prateim korisnim i
tetnim efektima oznaila nastajanje jedne nove ere u razvoju ljudskog drutva.
Ove poetke je vremenski veoma teko precizno odrediti, ali je sasvim izvesno da
to vreme duboko zadire u praistoriju oveanstva. S obzirom na veoma spor
napredak u toku dugih milenijuma praistorije, vatra je predstavljala nerazjanjenu
pojavu kojoj su pridavana izuzetna, esto i nadprirodna svojstva.
Prvu prirodu vatre i gorenja objasnio je Lavoazije, krajem !""" veka, dokazivi da je
vatra proces oksidacije koji dovodi do sjedinjavanja materije koja gori sa
kiseonikom.
#a nastajanje i odvijanje procesa gorenja potrebna su sledea tri uslova$ materija
koja
moe da gori, dovoljna koliina toplotne energije potrebne da materiju zagre do
odre%ene temperature&temperature paljenja i prisustvo kiseonika.
'koliko neki od navedenih uslova nije ispunjen, po pravilu, pojava vatre nee biti
mogua.
Vatra predstavlja proces oksidacije koji se brzo razvija. U nizu srodnih
procesa, na
jednom kraju nalazi se veoma spor proces korozije metala, a na drugom
kraju trenutni proces oksidacije, uz oslobaanje ogromne koliine energije
koji se definie kao eksplozija.
Kontrolisana vatra je izuzetno korisna i primenjuje se kao izvor toplotne
energije za
zagrevanje i za razne industriske svrhe. enutim, vatra ima i svoje drugo
lice, kada se pojavljuje iznenadno i nekontrolisano, pri emu izaziva esto
ogromne materijalne tete, a ponekad uzrokuje povrede i smrtne
sluajeve. !akva vatra definie se kao po"ar.
#. $%&O'(V%)*( %!('+*(
- (efinicija gorenja
$agorevanje je slo"en fiziko,hemijski proces pri kome se iz gorive materije
oslobadja hemijski vezana toplota i to kao rezultat vezivanje kiseonika sa
sagorivim sastojcima u materijalu.
G O R E Nj E = slo"en fizi-ko . hemijski proces gde dolazi do reakcije
oksidansa /kiseonika0 s gorivom materijom uz postignutu temperaturu
paljenja, pri -emu se osloba1aju velike koli-ine toplote i produkata
potpunog i nepotpunog sagorijevanja, uz pojavu2
plamena,
"ara i
vidljive svetlosti.
& 'slovi potrebni za proces gorenja
Da bi otpoeo proces sagorevanja mora da postoji2
2
, goriva materija,
, vazduh /kiseonik0 i
, izvor toplote /energija0.
& (efinicija gorivih i negorivih materija
$ve materije se mogu podeliti na dve velike grupe i to2
, nezapaljive ili negorive, i
, zapaljive ili gorive.
MATERIJALI
JUS U J1.050
32 Negorivi graevin!i "a#eri$a%i & !%aa A 1
U negorive/gradevinske materijale spadaju:
a) pesak, ljunak, glina i sve vrste kamena koje se nalaze u prirodi a prhnenjuju se u graevinarstvu!
") minerali, zemlja i zgura!
#) #ement, kre, gips, anhidrit, ekspandirana glina, duvano staklo, perlit i vermikulit!
d) malter, "eton, armirani "eton, prednapregnuti "eton, kamen i ploe na "azi minerala kao i sa
uo"iajenim
doda#ima maltera i "etona $%U& '()2(1**, %U& U(+1,*2, %U& U(+1,*-, %U& U(+1,*., %U&
+1,*/,
%U& U(+2(*1*)!
e) az"estno#ementna i mineralna vlakna, "ez organskih
dodataka!
* opeka, staklo, keramike ploi#e!
g) metali i legure koji nemaju 0ino razdvojenu strukturu, sa izuzetkom alkalnih i zemnoalkalnih
metala i njihovih legura(
'' (orivi graevin!i "a#eri$a%i
''.1 Te)!o *a+a%$ivi graevin!i "a#eri$a%i
& !%aa , 1
U ovu grupu spadaju sledei materijali:
a) lake ploe na "azi mineralne vune $%U& U%.(11-, %U& U%.(11., %U& U%.(121, %U&
U%.(122,
%U& U%.(12,, %U& U%.(12-)!
,
") gjps-kartonske ploe sa zatvorenom ili 2upljikavom spoljnom povr2inom $%U& '(31(*,.)!
#) az"estna lepenka i az"estni papir $%U& '()1(**2, %U& '()1(4*,)!
d) #evi i 0azonski d#lovi od tvrdog 563-a de"ljine zidova najvi2e ,,2 mm $%U& 7(3/(.*2)!
e) podne o"loge: )63 podne o"loge i podne o"loge od vinil-az"estnih ploa, nalepljene na masivnu
mineralnu podlogu! zatim hrastov parket i lamelirani parket lakiran lakom od veslake smole
$%U& 7%8.(*2*, %U& 7(8.(*21)(
''.- Nor"a%no *a+a%$ivi graevin!i "a#eri$a%i
& !%aa ,-
U normalno zapaljive graevinske materijale
spadaju:
a) drvo zapreminske mase vee od -** kg/m
,
i de"ljine vee od 2 mm, ili zapreminske mase vee od 2,*
kg/m
,
i de"ljine vee od . mm!
") materijali na "azi drveta de"ljine vee od 2 mm, koji su po #eloj povr&mi o"lo9eni drvenim
0urnirom ili
dekorativnim ploama od presovanog slojevitog materijala "ez termoplastinih veza $%U&
:(3.(4-1,
%U& :(3.(*-2, %U& :(3.(*-,)!
#) dekorativne presovane ploe o"ele9ene sintetikim materijalom de"ljine vee od
-mm !
d) dekorativne slojevite presovane ploe $%U& :(3.(*2.)!
e) ploe od gips-kartona $%U& '(31(*,.)!
Ovakva podela nije sasvim precizna jer postoji veliki broj materija koje se mogu
svrstati i u jednu i u drugu grupu a kojoj .e pripasti u konkretnom sluaju, zavisi
od vla"nosti, isto.e, usitnjenosti i sl.
)egorive , )ezapaljive materije su one materije koje se pod normalnim uslovima
ne.e zapaliti na povienim temperaturama.
&orive , 3apaljive materije su one materije koje se pod normalnim uslovima pale
i nastavljaju da gore.
*avljaju se u tri agregatna stanja2
, vrstom,
, tenom i
, gasovitom.
Osim zapaljivih i nezapaljivih materija postoje i teko zapaljive ili samogasive
materije koje se pale i gore samo dok na nih direktno djeluje plamen, a
uklanjanjem plamena se gase.
-
!O45O!% + !(4('%!U'%
!oplota je energija koja je u neposrednoj vezi sa kretanjem velikog broja
molekula u materiji.
)oplota se prenosi sa toplog na hladno telo sve dok se temperature ne izjednae i
predstavlja meru unutranje energije tela.
*ako je sutina toplote energije u kretanju estica +molekula i atoma, toplotno stanje neke
materije je odraz odredjenih veliina - veliina stanja +temperatura, pritisak i specifina
zapremina,.
Uredjaj za merenje koliine toplote naziva se kolorimetar a jedinica za toplotu je
* /d"ul0, kao i za svaku drugu energiju.
!emperatura se obino definie kao stepen zagrejanosti tela. .edjutim
temperatura predstavlja fiziku veliinu koja je proporcionalna srednjoj kinetikoj energiji
translatornog kretanja velikog broja molekula tj. mw
BT = mw2
2
) - temperatura,
m - masa estice,
/ - brzina traslatornog kretanja molekula i
0 - koeficijent proporcionalnosti.
)emperatura je veliina koja se direktno ne moe izmeriti ve preko neke druge veliine
+irenje
materije, elektrine veliine i dr.,.
"nstrumenti za merenje temperature su termometri, termoparovi i dr.
1edinice za mjerenje temperature su stepeni. Po naunicima koji su ih pronali postoje
skale
2elzijusa, 3eomira, 4arenhajta i *elvina.
4iziar 2elzijus je stepen 2elzijusa + o 2, dobio na taj nain to je temperaturu topljenja leda
obiljeio sa 5 o 2 a temperaturu kljuanja vode sa 655 o 2 i skalu podelio na 655 jednakih
delova.
3eomir je stepen reomira + o 3, dobio tako to je temperaturu topljenja leda obiljeio sa 5 o
3 a
temperaturu kljuanja vode sa 75 o 3 i tu sklau podijelio na 75 jednakih djelova.
4arenhajt je stepen farenhajta + o 4, dobio tako to je temperaturu topljenja leda obiljeio
sa 89 o 4
a temperatura kljuanja vode sa 969 o 4 i skalu podijelio na 675 jednakih djelova.
Preraunavanje jednih u druge stepene vri se po sledeim relacijama$
%psolutna temperatura se izra"ava u stepenima Kelvina. )emperatura od 5 *
predstavlja
apsolutnu nulu tj. temperaturu na kojoj nema kretanja estica u materiji. #avisnost izmedju
apsolutne temperature +) *, i temperature izraene u stepenima +t o 2, data je sledeim
odnosom$
! K 6 #78 9 t o :.
)oplota je jedan od presudnih faktora koji dovode do poara uz prusustvo gorivog
materijala i
.
vazduha +kiseonika,. )oplota za nastanak poara moe biti dovedena spolja ili moe
nastati u samom zapaljivom materijalu usled raznih fizikih, hemijskih ili biolokih procesa.
)emperatura zapaljivosti - plamite
!emperatura zapaljivosti /t z 0 ili taka paljenja je najni"a temperatura kod
zapaljivih tenosti na kojoj se iznad tenosti stvara dovoljna koliina para koje sa
vazduhom obrazuju zapaljivu smeu i mogu se upaliti otvorenim plamenom.
)emperatura samopaljenja
!emperatura paljenja /t p 0 ili temperatura samopaljenja je ona temperatura na
kojoj se materija /ili njena optimalna smea sa vazduhom0 pali sama od sebe bez
varnica ili plamena pri emu nastavlja da sagoreva.
Primer$ benzin ima temperaturu zapaljivosti &95 o 2 dok mu je temperatura paljenja 9:5 o 2
dok
dizel gorivo ima temperaturu zapaljivosti t z ; <5 o 2 a temperaturu paljenja t p ; 995 o 2.
Te"+era#/ra !%$/an$a $vreli2te) je temperatura na kojoj, pod datim uslovima, tenost isparava po
#eloj zapremini( ;alo strunije reeno, taka kljuanja je temperatura na kojoj se napon pare tenosti
izjednaava sa spolja2njim pritiskom( +aime, tenost je uvek u ravnote9i sa svojom gasnom 0azom
$parom), dakle, tenost uvek isparava, a%i na #a!i !%$/an$a 0o i+aravan$a 0o%a*i i* 1e%e *a+re"ine.
<aka kljuanja direktno zavisi od spolja2njeg pritiska( +a datom pritisku, karakteristina je za svaku
supstan#u(
=od idealnih sme2a $koje se retko sreu) taka kljuanja je propo#ionalna sastavu i u pari kon#entra#ija
isparljivije komponente je vea nego u tenoj 0azi( <o je prin#ip na kojem se zasniva 0rak#iona
destila#ija gde se tenosti razdvajaju na osnovu razlike u taki kljuanja( <ako se pee i rakija - etanol je
isparljiviji od vode i u destilatu je kon#entra#ija alkohola vea nego u prov"itnoj sme2i(
>avisnost take kljuanja od pritiska vrlo se esto koristi u industriji u raznim pro#esima a u
domainstvu za "r9e kuvanje hrane u tzv( ?pretis? lon#u( U tom lon#u teg na poklop#u odr9ava pritisak
ne2to iznad atmos0erskog ime se poveava taka kljuanja vode, dakle, podigne se temperatura u lon#u(
+a povi2enoj temperaturi hemijske reak#ije se "r9e odvijaju te otuda i jelo u tom lon#u "r9e skuva(
5od odreenim uslovima supstan#e direktno prelaze iz vrstog stanja u gasovito i ova pojava se naziva
su"lima#ija(
Ta!e !%$/an$a ne!i2 /+#an1i
helijum -2/@,A, B3
kiseonik -1@2,A1 B3
"utan -*,. B3
etil alkohol 1@,,1 B3
voda 1** B3
gvo9e 21.* B3
vol0ram .... B3
& Potpuno i nepotpuno sagorevanje
/
4otpuno gorenje odvija se uz prisustvo dovoljne koli-ine
vazduha/kiseonika0 .Dobiveni produkti gorenja i -vrsti ostaci nisu vie
zapaljivi.
)epotpuno gorenje odvija se uz nedovoljnu koli-inu vazduha
/kiseonika0. Dobiveni produkti gorenja mogu se ponovno upaliti. $tvaraju
sa vazduhom eksplozivne smese.
dukti potpunog i nepotpunog
gorenja
=ajzna>ajniji produkti sagorevanja su$
&potpuno saogorevanje$ ugljen dioksid +2O9,,
voda+?9O,, hlorovodoni>na kiselina+?2L,, sumpor
dioksid +SO9,,
&nepotpuno sagorevanje$ ugljen monoksid +2O,,
cijanovodik +?2=,, ketoni, alkoholi, smole,>a%a
nja
:O# . ugljenik dioksid, bez boje i mirisa, tei od vazduha, 8&65@ simptomi
trovanja,
A&85@ smrt
:O .ugljen monoksid bez boje i mirisa, malo laki od zraka ako umnoak
koncentracije i vremena izlaganja iznosi 8,A dolazi do smrti u veBine ljudi 5,8A@ C
65 min. ' poarima zatvorenog prostora dosee koncentraciju od A&:@
;:) .cijanovodik , bez boje miris badema teine kao vazduh, otrovniji od 2O 95
puta ' poarima retko dosee pa ivot opasne koncentracije ali pridonosi optoj
otrovnosti produkata.
;:5 .hlorovodoni-na kiselina ,bez boje, jaka kiselina koncentracija oko 5,6@
kroz 95 minuta trajno unitava pluBa. =astaje gorenjem P!2&a
Plameni udari
& Produkti gorenja zapaljivih i opasnih materija
.aterije i roba koji sadre rizik od hemijske i fizi>ke eksplozije ozna>avaju se
s (<
.aterije i roba koji direktno ili indirektno mogu u>estvuju u procesu gorenja i
to odavanjem toplote izgaranja energijom samopaljenja, osloba%anja
zapaljivih produkata razlaganja, ubrzavanjem procesa izgaranja +oksidaciona
sredstva, ili osloba%anjem zapaljivih gasova ili toplote u dodiru s vodom,
ozna>avaju se s =<
.aterije i roba koji nisu lako zapaljive, ali koje se ipak pod delovanjem poara
+vatre, dima ili vode za gaenje, mogu relativno brzo i jako otetiti,
ozna>avaju se s D<
Prema stepenu sve materije i roba dele se na : klasa opasnosti i to$
klasa opasnosti + - vrlo lako zapaljive i brzo gorive materije
klasa opasnosti ++ - lako zapaljive i brzo gorive materije
klasa opasnosti +++ - zapaljive materije
1
klasa opasnosti +V - gorive materije
klasa opasnosti V - teko gorive materije
klasa opasnosti V+ - nezapaljive materije
Vrsta opasnosti i stepen opasnosti zajedno stvaraju kriterijume za
razvrstavanje materija i robe u kategoriju opasnosti koja se ozna>ava
kombinacijom slova za vrstu opasnosti i brojeva za stepen opasnosti +npr.
(<+, D<V i sl.,
.aterije i robe klasirane u kategorije opasnosti DC"&"" i 4C" - """ su eksplozivne ,
odnosno lako zapaljive.
Prema agregatnom stanju na sobnoj temepreturi od 95E2 i normalnom
pritisku od 6 bar materije i robe se dele na$

F - gasovite materije
0 - te>ne materije
2 - >vrste materije

Prema odre%enim fizi>ko&hemijskim osobinama materije i robe dele se na $

( - eksplozivne materije
D - samozapaljive materije
= . materije koje pri zagrevanju isputaju zapaljive i otrovne
produkte razlaganja
G - oksidaciona sredstva
? - nezapaljive materije koje s vodom razvijaju zapaljive gasove
" - nezapaljive materije koje s vodom razvijaju toplotu.
Ozna>avanje materija i roba prema nekim dodatnim osobinama zna>ajnim
za zatitu od poara
6. .aterije i robe stupena opasnosti ! i !" koje pod delovanjem poara
razvijaju otrovne ili zaguljive gasove sadre dodatnu oznaku !< . toksi-ne
materije. Oznaka )C se ne stavlja za materije stepena opasnosti " - "! , jer
se pri svakom sagorevanju u nedostatku kiseonika stvaraju toksi>ni produkti
sagorevanja.
9. .aterije i robe svih kategorija opasnosti koje u poaru razvijaju u velikoj
meri i dim, >ime je oteano spasavanje i akcija gaenja, nose dodatnu oznaku
=u +odnosi se samo na materije koje pri normalnom sagorevanju stvaraju
veBe koli>ine dima,.
8. .aterije i robe svih kategorija opasnosti, koje mogu kontaminirati prostor
radioaktivnim zra>enjem, nose dodatnu oznaku 'a.
<. materije i robe svih kategorija opasnosti, koje pod delovanjem poara
razvijaju korozivne gasove i pare, nose dodatnu oznaku :o.
Primeri klasifikacija materija i roba
Fcetilen 4C " F 4u
Fsfalt 4C """&"! 2 4u
0enzin 4C "&"" 0 4u
0itumen 4C """&"! 2 4u
@
(rvo krupni komadi 4C "! 2
Lakovi 4C "" 0 4u
=itrolak 4C " 0
Prozorsko staklo (C !
)kanine 4C "" D
'lje za loenje 4C ""&""" 0
- Eg*o#er"ne i en0o#er"ne rea!1i$e
3eakcije za >ije je odvijanje potrebno dovo%enje toplote, nazivaju se
endotermnim reakcijama.
4ri endotermnim reakcijama zagrevanje komponenata reakcije je
potrebno ne samo za po>etak reakcije nego i u toku vremena njenog
odvijanja. 0ez spoljneg dovo%enje toplote, endotermna reakcija se
prekida.
3eakcije u >ijem se toku osloba%a toplota, nazivaju se egzotermnim.
Sve reakcije gorenja spadaju u grupu egzotermnih reakcija. 'sled toga
to se reakcijom oslobodi toplota, ona je sposobna, po>evi u jednoj
ta>ki, proiriti se na sve reakcijske komponente.
*oli>ina toplote koja se oslobodi pri potpunom sagorevanju i koja se odnosi
na jedan mol, jedinicu mase +kg ili g, ili jedinicu volumena +m8, gorive
materije, naziva se toplotom sagorevanja ili kalorina mo.
, Oksidacija
!rste oksidacijskih procesa
Oksidacijski proces je vezanje neke materije sa oksidansom
Cko je oslo"aanje energije rasporeeno na du9i vremenski period, takav pro#es se naziva oksida#ija ili
gorenje(
*ao najprisutniji i za vatrogastvo najzna>ajniji oksidans je kiseonik iz vazduha.
Podjela oksidacijskih procesa
Oksidansi su materije koje mogu upaliti gorivu materiju ili podravati njeno
gorenje.
%norganski2 +nisu gorivi, ali podravaju gorenje,
Gasoviti$
kiseonik O#
hlor :l#
)e>ni$
vodonik peroksid ;#O#, preko 85@ opasan za
transport, izbjeljiva>,
%zotna kiselina ;)O8 +jako nagrizaju>a kiselina,
Hvrsti$
Kalijum nitrat K)O8 komponenta baruta
%monijum nitrat );>)O8 komponenta eksploziva
Organski2 +gorivi i podravaju gorenje,
#na>ajni su samo organski peroksidi. 3adi se uglavnom o vrlo nestabilnim i
opasnim tekuBinama.
!rste oksidacijskih procesa
A
5ro#es oksida#ije se odvija na povr2ini materijala podlo9nog oksida#iji(
+eke vrste materije imaju svojstvo da na svojoj povr2ini apsor"iraju gasove, a takoer i kisonik
iz vazduha( Usled apsorp#ije kiseonika na povr2ini pro#es oksida#ije mo9e se jako u"rzati( 4vaj
pro#es je praen oslo"aanjem toplote $egzotermna reak#ija) i ukoliko je oslo"aanje topline u
spolja2nu sredinu relativno malo, doi e do zagrevanja zapaljive materije usled ega se
poveava temperatura a rezultat toga je jo2 vee u"rzanje pro#esa oksida#ije, 2to dovodi do
paljenja(
, Definicija po"ara
esto se poistoveuju pojmovi vatra i poar, iako meu njima
postoji !itna raz"ika. #erojatno je tome raz"og $to se pod pojmom i
vatre i poara podrazumeva gorenje.
vatra podrazumeva svako kontro"isano
gorenje,
poar% svako nekontro"isano gorenje u kojem su ugroeni
"judski ivoti i nastaje materija"na $teta.
, Osnovne osobine po"ara zapaljivih vrstih materija
% /po"ar -vrstih materija . drvo, papir, slama plastika,
tekstil, ugalj02 voda, prah, pena, , pesak?
$agorevanje vrstih gorivih materija odvija se u dve faze i to sagorevanje gasne
faze i
sagorevanje vrste faze /koksnog ostatka0.
3agrevanjem vrste materije otpoinje proces termikog razlaganja i izdvajanja
isparljivih
komponenti koje sa vazduhom stvaraju gorivu smeu koja se pali kada se
dostigne temperatura paljenja smee.
3a vrste gorive materije su karakteristine dve temperature2
temperatura paljenja isparljivih sastojaka i temperatura paljenja vrstog dela +koksnog
ostatka,.
)emperatura paljenja vrstog dela je ona temperatura do koje se mora zagrejati vrsti deo
da bi se usijao. =a ovu temperaturu utie veliina estice. Ito je vrsti gorivi materijal sitniji
to je vea njegova povrina koja dolazi u kontakt sa vazduhom a tim i mogunost
oksidacije je vea pa je temperatura paljenja nia.
=a drvetu i proizvodima od drveta karakteristina je povrina posle sagorevanja na kojoj
postoji
niz pukotina koje imaju izgled krokodilske koe pa se i naziva Jkrokodilska koaK izgorelog
drveta. *rokodilska koa nastaje pucanjem ugljenisane povrine drveta pod dejstvom
isparljivih
komponenti koje isparavaju pod dejstvom toplote.
"sparljive komponente izlaze na povrinu kroz ve nastale pukotine tako da ugljenisana
kora prska u sve sitnije komade. (ebljina ugljenisanog sloja postaje vea i meka.
1*
=aprsline su dublje a komadii Jkrokodilske koeK sitniji i izraeniji tamo gde je vatra due
trajala tj. na povrinama drveta koje su blie centru poara.
, Osnovne osobine po"ara zapaljivih te-nih materija
@ /po"ari zapaljivih te-nosti . benzin, ulja, masti,
lakovi, vosak, smole, katran02 pena, prah, :O#,voda?
Sagorevanje gorivih tenosti mogue je samo u gasnoj fazi. *ao primer, moe da poslui
podatak da je temperatura paljenja tenih goriva uvek vea od temperature kljuanja. (a
bi se neko teno gorivo upalilo potrebno je da se obrazuje smea para zapaljive tenosti i
vazduha u granicama zapaljivosti. Oblast zapaljivosti je oblast izmedju donje granice
zapaljivosti i gornje granice zapaljivosti.
Donja granica zapaljivosti ili eksplozivnosti je najnia koncentracija para gorive
tenosti sa
vazduhom kada dolazi do paljenja, ako se smea zagreje do temperature paljenja. Fko je
koncentracija nia od ove granice nema sagorevanja.
&ornja granica zapaljivosti ili eksplozivnosti je najvia koncentracija para gorive
tenosti sa
vazduhom pri kojoj dolazi do paljenja ako se smea zagreje do temperature paljenja. Fko
je koncentracija vea od gornje granice zapaljivosti nema procesa sagorevanja, bez obzira
na temperaturu do koje se zagreje smea.
Granice zapaljivosti mogu se iskazati u zapreminskim odnosima +@, i masenim jedinicama
gLm.
=a pr. za benzin su granice zapaljivsoti ili eksplozivnosti 6,5 & :@ zapreminskog udela, dok
je alkohol 8,8 - 67,M@.
Podru>je zapailjivosti ili eksplozivnosti +PD,
Podru>je zapaljivosti plinova i para
0enzin 6,6 N
Propan 9,6 M,A
.etan A,5 6A
'gljikov monoksid 69,A N<
!odik <,5 NA
Fcetilen 9,A 79
erature i na>ini pripaljivanja
vari
*od gorivih tenosti karakteristine su dve temperature i to$ temperatura zapaljivosti i
temperatura paljenja.
!emperatura zapaljivosti /t z 0 je najni"a temperatura kod zapaljivih tenosti na
kojoj se iznad tenosti stvara dovoljna koliina para koje sa vazduhom obrazuju
zapaljivu smeu i mogu se upaliti otvorenim plamenom.
!emperatura paljenja /t p 0 je ona temperatura na kojoj se materija /ili njena
optimalna smea sa vazduhom0 pali sama od sebe bez varnica ili plamena pri
emu nastavlja da sagoreva.
& Osnovne osobine poara zapaljivih gasovitih materija
11
*od sagorevanja vrstih i tenih materija videli smo da se sve deava u gasnoj fazi tj. prvo
dolazi, usled zagrevanja, do ispravanja gasnih komponenti, stvaranja zapaljive smee i na
kraju do paljenja i sagorevanja.
(a bi otpoeo proces sagorevanja potrebno je ostvariti odredjene uslove i to$
& stvoriti smjeu u granicama zapaljivosti +eksplozivnosti,O
& zagrejati je do temperature paljenja.
Vidimo da kod gasovitih materija ne postoji temperatura zapaljivosti ve. samo
temperatura paljenja.
Paljenje gasne smee moe se izvesti na dva naina. Prvi nain se sastoji to se cela smea
gorivog gasa i vazduha +ili kiseonika, zagreva do temperatura na kojoj se pali po celoj
zapremini bez spoljanjeg uticaja. Ovaj nain paljenja naziva se samopaljenje.
(rugi nain paljenja gorive smee sastoji se u tome to se hladna smea pripaljuje samo u
jednoj
taki zapremine smee pomou nekog izvora toplote zagrejanog do odredjene temperature
kao to je elektrina varnica, usijano tijelo ili plamen. Ovaj nain paljenja se naziva
prinudno paljenje ili pripaljivanje.
*od gorivih smea temperatura paljenja ili temperatura samopaljenja zavisi od
procentualnog
sastava smee. =ajniu temperaturu samopaljenja imaju smee iji je sastav blizak
stehiometrijskom a siromane i bogate smee imaju vie temperature samopaljenja. '
takvim smeama se velika koliina toplote troi na zagreavanje u prvom sluaju vika
vazduha a u drugom sluaju vika gorivog gasa.
3adi pojanjenja, potrebno je znati da je stehiometrijski sastav ili stehiometrijska
meavaina ona
smea zapaljivog gasa i vazduha ili para zapaljivih tenosti i vazduha kada je svaki molekul
gorive materije okruen potrebnom koliinom kiseionika da dodje do potpunog sagorevanja
+sagorevanje kada u produktima sagorevanja nema gorivih materija, ili kada nema ni vika
ni manjka vazduha. Siromana smjea je ona smea gde imamo viak vazduha u odnosu
na potrebnu koliinu vazduha da bi se proces sagorevanja odvijao po stehiometrijskoj
jednaini. 0ogata smea je smea koja ima viak gorive materije u odnosu na
stehiometrijsku jednainu.
)emperatura samopaljenja nije fiziko&tehnika konstanta koja karakterie neku
odgovarajuu
smeu gasa i vazduha. Ona zavisi od uslova u kojima se odvija sagorevanje tj. od
materijala od koga su napravljeni zidovi suda, od sastava smee, od zapremine suda u
kome se nalazi smea.
Fko je pritisak smee vei temperatura samopaljenja je nia i obrnuto,
Prinudno paljenje ili pripaljivanje se vri pomou varnice, usijanog tijela, plamena i sl.
.ehanizam pripaljivanja se u principu ne razlikuje od procesa samopaljenja. Proces se
odigrava u
maloj zoni smee za raziku od samopaljenja gdje imamo proces u celoj smei.
& Osnovne osobine poara zapaljivih metala
(irektnim gorenjem gore >vrsti materijali, a ako se radi o metalima tada su to
poari
12
*lase (.
D /po"ari zapaljivih metala . aluminijum, magnezijum,
natrijum, kalijum02 specijalne vrste praha, pesak.
Gorenje metala je snaan egzoterman proces s visokim temperaturama gorenja.
)emperatura gorenja aluminija i magnezija su oko 8M55E2.
ektno gorenje - gorenje
tala +razred (,
Svaki metal je dobar provodnik toplote , tako da je masivnom komadu metala
prakti>no
nemoguBe zagrejati povrinu do temperature zapaljenja, a da se cela masa ne
rastopi.
+z tog razloga po"ari metala javljaju se kad je on usitnjen, jer se sitne
-estice lake upale.
/razred D0
Svi metali prema na>inu gorenja mogu se podeliti u dve grupe$
&metali koji gore na svojoj povrini bez isparavanja samog metala
&metali koji gore u parnoj fazi
2ink Pare M5N
Fluminijum Pare 9<MA
.agnezijum Pare 665A
2irkonijum Povrinsko <A5<
etala +razred (,
Osnovni zna>aj svih poara metala je da egzotermno reaguju s vodom, a posebno s
vodenom parom uz osloba%anje vodonika koji je zapaljiv glas
Poari metala ne mogu se gasiti 2O9 i halonima jer metal u njihovoj atmosferi
dalje gori. ' slu>aju halona osloba%aju se vrlo otrovni gasovo.
Gorenje praina
, Klasifikacija po"ara prema klasi gorive materije
4rema vrsti materije koje su obuhvaAene po"arom
napravljena je klasifikacija po"ara odnosno navedena su
sredstva za gaenje po"ara klase2
% /po"ar -vrstih materija . drvo, papir, slama plastika,
tekstil, ugljen02 voda, prah, pena, pesak?
@ /po"ari zapaljivih te-nosti . benzin, ulja, masti,
lakovi, vosak, smole, katran02 pena, prah, :O#,voda?
: /po"ari zapaljivih gasova . metan, acetilen, propan,
butan02 prah,
D /po"ari zapaljivih metala . aluminijum, magnezijum,
natrijum, kalijum02 specijalne vrste praha, pesak.
1,
BCDEFG HCIGJG HJEKG LEFMNMOM , LJEKEOP MQRMSGTG M KEUVP
1-
WGDM FGXYEZ MQPNGLGTG P HJGXUM SE QGUVPH[EOG
XFGUM\MXG]MSG HCIGJG2
BJEKG KEUVP OGUVGSGTG
BJEKG HJMJCDM HCUVCSGOCUVM KGVEJMSGFG HJM UGZCJELGTP
BJEKG \GQM JGQLCSG
BJEKG RJQMOM CUFCRG^GTG VCHFCVE
BJEKG CRMKP M LEFMNMOM
BJEKG KEUVP OGUVGSGTG
UHC[GYTE /klasa +0
BCIGJM NMSE UE DMKEOQMSE /DPIMOE NECOCZ M RCNOM_
\JCOVCLG, HEJMKEVGJ, JGDMSPU MVD.0 UVGFOC
PLE`GLGSP P VJCXP CDMZJGLGTG /klasa +a0
BCIGJM XCD XCSM_ DMKEOQMSE HCKEOPVM_ LEFMNMOG
MKGSP HJMRFMNOC XCOUVGOVOP LJEDOCUV HC QGLJYEVXP
\GQE JGQLCSG /klasa +b0
aGUCLOM HCIGJM /klasa +c0.
POPVJGYTE /klasa ++0
CVLCJEOE /klasa ++a0 i
QGVLCJEOE /klasa ++b0.
BJEKG \GQM JGQLCSG
1.
BJEKG RJQMOM CUFCRG^GTG VCHFCVE

& 345678795:; 7:;5:<7;5;= 4>?4@4A5B= ;4C?4;5
p & DE5F5 ;E=9=B= C4G=E=
DEFGHI JK ELMGNOMI PGE:
JQEHI $/** s)
JHORSI $,** s)
THLI $1.* s)
UKVWHG THLIU $ 1. s)
XHOYO ELMGNOME K LGZHGRI ERMEJI JO MG THLIMK EJVETG[GSG WEQVEWO H5:5EI79= 1055 !JK
BJEKG CRMKP M LEFMNMOM
DHOYG ETIYK ERMEJME \OVINIMI, QEFGHI JO ROVO MG:
]GVO QEFGHO
^HORSO QEFGHO
XOVIPO QEFGHO
1/
,
2
p
Q
_VEPE\JPO QEFGHO
, $tandardna po"arna kriva optereAenja
>a di0uzno sagorevanje koristi se STANDARDNA TEMEPRATURNA KRIVA
STK prikazuje porast temperature u odnosu na vreme trajanja poara:
# HLMK N 'O5 %ogHPQ R 1K` Q a vreme u minutama
+a#rtaj &<= uz izraun temperature za sledea vremena trajanja po9ara:
. min b ,-. lg$@c. d 1) e ../,-1B3
1* min b ,-. lg$@c1* d 1) e /.@,-,B3
,* min b ,-. lg$@c,* d 1) e @21,@*B3
/* min b ,-. lg$@c/* d 1) e A2.,,-B3
12* min b ,-. lg$@c12* d 1) e 1*2A,*-B3
2-* min b ,-. lg$@c2-* d 1) e 11,2,@2B3
-@* min b ,-. lg$@c-@* d 1) e 12,/,/,B3
fspitivanje temperaturnih re9ima po9ara o"avlja se u zidanoj komori prostoriji veliine 1* mg, dimenzija
,,1h2,1h, m(
>avisi od :
kalorine vrednosti materije koja sagoreva
po9arnom optereenju
"rzini sagorevanja materije zahvaene po9arom
linearnoj "rzini 2irenja po9ara
11
koliine vazduha
odvoenje produkata sagorevanja
o"lika prostorije a konstruk#ijskog materijala
5ojednostavljeni izraz za odreivanje vremena trajanja po9ara glasi:
i t a trajanje po9ara u satima
t e ----- i a koliina gorive materije u kg/mg
m m a "rzina sagorevanja date materije u kg/mgh
+edostatak ove metode odreivanja trajanja po9ara je taj 2to se ne uzima u o"zir temperatura po9ara(
<ako npr( po9ar u trajanju od 1 sata mo9e "iti i pri sagorevanju prirodnog kauuka i pri sagorevanju
papira( U prvom sluaju "ie maksimalna temperatura u zoni po9ara preko 11**B3, a u drugom sluaju
oko .**B3( fako o"a ova po9ara jednako traju, oni se po svom delovanju na okolinu su2tinski razlikuju(
6eliina maksimalne temperature u po9arima takoe se menja(
<ako temperatura od 1*** do 11**B3 primeena je u mnogim po9arima koji su trajali od 1 a 2
sata, a temperatura 12** a 1,** B3 primeena je relativno retko, samo u po9arima koji su trajali
, a . i vi2e sati(
+a poetku po9ara temperatura je neravnomerna u prostoriji( Usled oslo"aanja toplote javlja se
razlika u temperaturi, a time i u gustoi izmeu gasova u zoni gorenja i okolini, 2to uslovljava
u"rzano kretanje zagrejanih gasova navi2e $slo"odna konvek#ija)(
=ao rezultat takvog kretanja iznad 9ari2ta gorenja stvara se tur"ulentna konvektivna struja u
kojoj se temperatura ravnomerno rasprostire kako po visini, tako i po njenom poprenom
presjeku $konusni o"lik s vrhom u 9ari2tu po9ara)(
5ored toplote koja se stvara u uslovima gorenja a po9ara i koja dovodi do poveanja temperature,
"itan parametar koji prati svaki po9ar je dim(
:im naje2e predstavlja disperzni sastav u kojem njegovu disperznu 0azu ine esti#e vrste
materije i sitne kapi kondenzovane tenosti a ostalo su gasovite i parne komponente( U sastavu
produkata sagorevanja naje2e ima otrovnih materija, pored toga ima i materije sa izra9enim
korozivnim svojstvima(
:im takoe apsor"ira svetlost 2to dovodi do smanjenja vidljivosti( =ako je dim zagrejan na
visoku temperaturu on mo9e da dovede do pro2irenja po9ara ako na svom putu naie na zapaljive
materijale(
5ored koliine toplotne energije, koja se oslo"odi pri sagorevanju, znaajan je inila# i "rzina
kojom se o"avlja sagorevanja(
A!o $e o%oSaan$e energi$e ra+oreeno na 0/Ti vre"en!i +erio0U #a!av +ro1e e na*iva
o!i0a1i$a i%i goren$e. A!o $eU "e/#i"U +ro1e o%oSaan$a #o+%o#ne energi$e vr%o Sr*U
+ro1e +o+ri"a !ara!#er e!+%o*i$e(
>a svaku eksploziju karakteristina je pojava gasova pod pritiskom koji je vei od pritiska
okoline( >naaj pritiska i temperature u hemijskim eksplozijama $razlika od eksplozije parnog
kotla) mo9e se prikazati ako se ima u vidu injeni#a da se "rzina hemijske reak#ije poveava u
proseku 2 do - puta sa poveanjem temperature za svakih 1*B3 i da se s poveanjem pritiska od
1 na 1*** "ara mo9e poveati "rzina hemijske reak#ije u gasnoj 0azi i za 1*/ puta(
;ehaniki e0ekt eksplozije zavisi od koliine oslo"oene energije i zapremine oslo"oenih
gasovirih produkata(
1@
, 4rateAe pojave po"ara toplota i produkti sagorevanja
&agorevanje je slo"en fizi-ko . hemijski proces gde dolazi do reakcije
oksidansa /kiseonika0 s gorivom materijom uz postignutu temperaturu
paljenja, pri -emu se osloba1aju velike koli-ine toplote i produkata
potpunog i nepotpunog sagorijevanja, uz pojavu2
plamena,
"ara i
vidljive svetlosti.
)oplota je energija koja je u neposrednoj vezi sa kretanjem velikog broja molekula u
materiji.
)oplota se prenosi sa toplog na hladno telo sve dok se temperature ne izjednae i
predstavlja meru unutranje energije tela.
=ajzna>ajniji produkti sagorevanja su$
&potpuno saogorevanje$ ugljen dioksid +2O9,,
voda+?9O,, hlorovodoni>na kiselina+?2L,, sumpor
dioksid +SO9,,
&nepotpuno sagorevanje$ ugljenik monoksid +2O,,
cijanovodik +?2=,, ketoni, alkoholi, smole,
>a%a
rodukti potpunog i nepotpunog
gorenja
:O# . ugljen dioksid, bez boje i mirisa, tei od vazduha, 8&65@ simptomi
trovanja,
A&85@ smrt
:O .ugljen monoksid bez boje i mirisa, malo laki od zraka ako umnoak
koncentracije i vremena izlaganja iznosi 8,A dolazi do smrti u veBine ljudi 5,8A@ C
65 min. ' poarima zatvorenog prostora dosee koncentraciju od A&:@
;:) .cijanovodik , bez boje miris badema teine kao vazduh, otrovniji od 2O 95
puta ' poarima retko dosee pa ivot opasne koncentracije ali pridonosi optoj
otrovnosti produkata.
;:5 .hlorovodoni-na kiselina ,bez boje, jaka kiselina koncentracija oko 5,6@
kroz 95 minuta trajno unitava pluBa. =astaje gorenjem P!2&a
Plameni udari
1A
(K$45O3+V)% %!O$=('%
- Definicija
(ksplozivna atmosfera , D(=+)+:+*%2 smea zapaljivih materija sa
vazduhom u obliku gasa, pare ili magle, pod atmosferskim uslovima,
u kojoj se nakon paljenja po"ar iri po -itavoj nepotreenoj smei
- Uslovi za stvaranje eksplozivne atmosfere
Do eksplozije gasova i para lakozapaljivih tenosti do.i .e samo ako su ispunjeni
slede.i uslovi2
, zapaljivi gas, odnosno pare zapaljivih tenosti, moraju se u vazduhu nalaziti u
odredjenoj
koliini odnosno biti u odredjenoj srazmeri?
, smea mora postojati u ve.em zatvorenom ili otvorenom prostoru?
, mora postojati izvor energije koji .e inicirati stvorenu smeu.
4aljenje smee se obino vri na jednom mestu pa se sagorevanje rasprostire
kroz gasovitu
smeu brzinom od nekoliko cmbsec do nekoliko kmbsec. Kao posledica velike
vrzine sagorevanja osobadja se velika koliina toplote a usled velike koliine
produkata sagorijevanja dolazi do porasta pritiska i stvaranja udarnih talasa uz
zvune efekte.
- )eugro"en prostor
prostor u kome se ne o-ekuje prisutnost ekplozivne atmosfere u
koli-inama koje bi zahtevale posebne mere opreza u pogledu izrade,
monta"e i upotrebe elektri-nih ure1aja, odnosno prostor u kojem
koncetracija eksplozivne atmosfere ne mo"e ni u kom slu-aju dostiAi
cde od donje granice eksplozivnosti, ako se to mo"e osigurati
zapreminskim odnosima.
- Ugro"en prostor
prostor u kome je eksplozivna atmosfera prisutna ili se mo"e
o-ekivati i njena prisutnost u koli-inama koje zahtevaju posebne
mere opreza u pogledu izrade, monta"e i upotrebe, elektri-nih
ure1aja
- izvor opasnosti
ta-ka ili mesto iz koga gas, para, magla ili te-nost mogu izlaziti u
atmosferu, tako da mo"e nastati eksplozivna atmosfera
2*
- +zdanost izvora opasnosti
3avisi od 2
& koli-ine isputanja ili intenzitet isputanja zapaljive i eksplozivne
materije
, brzine isticanja
, koncentracije
, D&(
, temperature paljenja
, gustine u odnosu na vazduh
, prepreke i njihov karakter
, radni pritisak i temperatura
, kretanje vetra.
- Klasifikacija eksplozivne atmosfere u zone opasnosti
Kao eksplozivne smee koje mogu izazvati eksploziju razlikujemo2
, zapaljive gasove i pare /nastaju direktno kao nusprodukt nekog
tehnolokog procesa ili indirektno isparavanjem zapaljivih te-nosti0
- eksplozivne praine kao smee vazduha i sitnih -estica sa eksplozivnim
svojstvima.
4are zapaljivih te-nosti, zajedno sa okolnim vazduhom mogu stvoriti
zapaljivu ili eksplozivnu atmosferu koja je sposobna da sagoreva.
3apaljiva ili eksplozivna atmosfera se stvara oko izvora opasnosti, a
rasprostire se zavisno od izdanosti izvora. !aj prostor u kome se nalazi
zapaljiva atmosfera se naziva zona opasnosti od izbijanja od po"ara. U
zone opasnosti ne sme se uneti nikakakvi izvori paljenja koji bi doveli do
po"ara. !o se mo"e spre-iti smo pravilnim definisanjem zona opasnosti
zavisno od stepena opasnosti od izbijanja i irenja po"ara, podelimo na tri
zone2
zonu najveAe opasnosti /zona O0?
zonu poveAane opasnosti /zona c0?
zonu opasnosti /zona #0.
21
4rema odredbama $'4$ ).$f.fgd, ugro"en prostor od smee praina sa
okolnim vazduhom
delimo na2
, zonu vieg stepena zapraenosti . zona cc /prostor u kome se nalazi ili
povremeno o-ekuje
zapraenost veAa od #de koncentracije unapred odre1ene donje granice
eksplozivnosti
/D&(00
, zonu ni"eg stepena zapraenosti . zona c# /prostor u kome
koncentracija praine u
atmosferi ne prelazi granicu zone cc, ili se praina pojavljuje samo u
natalo"enom obliku, a u atmosferi se mo"e pojaviti samo ako posebnim
uticajem do1e do meanja praine sa atmosferom0.
- 3one opasnosti d,c,#
3ona opasnosti d2 prostor u kojem je eksplzivna atmosfera
prisutna stalno ili du"i period vremena.
3ona opasnosti c2 prostor u kojem je verovatnoAa da Ae se
eksplozivna atmosfera pojaviti za vreme normalnog pogona
3ona opasnosti #2 prostor u kojem je nije verovatno da -e se
eksplozivna atmosgera pojaviti za vreme normalnog pogona, a
ako se ipak pojavi , traja-e samo ktatko vreme.
*lasifikacija zona opasnosti se vri prema verovatnoBi da eksplozivna smea
postoji. *riterijum postojanja eksplozivne smee je da ona egzistira u koncentraciji
od 65@ (GD +>ime se ide na stranu sigurnosti,.
& 3ona opasnosti d . prostor u kome eksplozivna smea postoji trajno ili se
pojavljuje >esto ili je njena pojava ne suvie >esta ali je trajanje due +verovatnoBa
65&9PvP6,.
& 3ona opasnosti c . prostor u kome eksplozivna smea ne postoji trajno ili se ne
pojavljuje >esto, ali se ipak moe o>ekivati u normalnim pogonskim situacijama
+verovatnoBa 65&<PvP65&9,.
& 3ona opasnosti # . prostor u kome eksplozivna smea postoji samo u
nenormalnim
pogonskim situacijama +havarijama,, dok je verovatnoBa pojave u normalnim
pogonskim
uslovima zanemarljiva +ako je i moguBa njena pojava, u pitanju je vrlo kratko
vreme &
vjerovatnoBa 65&7PvP65&<,.
, (d , (#, (8 . 3one opasnosti za eksplozive.
- &ranica zapaljivosti . eksplozivnosti, D&(, &&(
22
Za+a%$ivi gaovi i +are *a+a%$ivi2 #eno#i "og/ / "e)i a va*0/2o" #vori#i o+ano# *a
na#ana! e!+%o*i$e. Ni/ ve "ee *a+a%$ivi2 gaova i +ara a va*0/2o" e!+%o*ivne.
V(E H0on$a grani1a e!+%o*ivno#iK & na$niTa !on1en#ra1i$a gaa H+areK *a+a%$ivi2
"a#eri$a / "ei a va*0/2o" !o$a $o) "oTe e!+%o0ira#i /* o#voreni i*vor +a%$en$a.
((E Hgorn$a grani1a e!+%o*ivno#iK & na$ve.a !on1en#ra1i$a gaa H+areK *a+a%$ivi2
"a#eri$a / "ei a va*0/2o" !o$a $o) "oTe e!+%o0ira#i /* o#voreni i*vor +a%$en$a.
PE H+o0r/$e e!+%o*ivno#iK W ve !on1en#ra1i$e i*"e/ V(E i ((E
<re"a napomenuti da pored zapaljivih gasova i para zapaljivih tenosti eksplodirati mogu jo2 i
pra2ine organskog porekla $"ra2no, 2eer, piljevina, plastine mase, 9itari#e) kao i pra2ine lakih
metala Cl, ;g(
4pasnije su materije ije je :78 ni9i, a 58 2ire(
SK $stehiometrijska kon#entra#ija) a idealni odnos gasa/pare sa vazduhom gdje je eksplozija
najjaa(
:onja odnosno gornja grani#a eksplozivnosti za pra2ine izra9ava se u g/mj(
0 X % X Y
MV(E N &&&&&&&&&&&& Zg["\] d a nasipna te9ina stalo9ene pra2ine kg/#mg`
l debljina sloja praine [cm]
F povrina sloja praine [cm]
V volumen prostora u kojem je prisutna uzvitlana praina [m]
Primer: Izraunajte da li !e uskovitlanjem praine koja je stalo"ena na povrini # m $#%&%%%
cm' u sloju od ( mm $%)( cm' nastati eksplozivna koncentracija te praine uz pretpostavke:
nasipna te"ina praine %)( *+cm
volumen prostora *dje se ta praina uskovitlala je ,%% m
-./ te praine je 0# *+m
d 1 l 1 F %)( 1 %)( 1 #%%%%
2-./ 3 444444444444 3 444444444444444444444444 3 (% *+m
V ,%%
(% 5 0# 4 67 89 :;<=; :; 7>?@=;A9B7 B7C 69B7 @;?D9E6FDG -./&

2,
DGE .


, yy .
Bn y qy n
HG>; B7 ;?6;I ?DIGCGJG 7>?@=;A9I67 GDK;?L7C7 K7<GJ7 ;@G?69M N7?D9OG ?G IGA:FM;K)
BG?6; B7 :G I76D9=GO9BG 9KG IC=; 89D6F F=;EF F @C7I76O9B9 ?DIGCGJG 7>?@=;A9I67 ?K7<7&
Eq n n y
yxy 10 % DGE, u y y n
n.
R n yx y
) @C9 N7KF B7 D7PJG 6G ?DIGCGJF @;:@C9D9?>G F >C9D9N6;B @C;?D;C9B9 I7Q;K
>;=9N96;K ;:?9?6;E F ;:6;?F 6G @;D9?69 IGA:FM $D9K7 ?7 ?@C7NGIG 67>;6DC;=9?G6;
<9C7J7 7>?@=;A9I69M @GCG 9 @CG<96G'&
R ?9?D7KF I76D9=GO9B7 7>?@=;A9I67 GDK;?L7C7 >;6O76DCGO9BG AG@GS9I9M N7?D9OG K;CG
89D9 KGJG ;: #%T -./ G D7K@7CGDFCG 6GBI9<7 U%T D7K@7CGDFC7 @GS7JG N7?D9OG ?G
6GBKGJ;K D7K@7CGDFC;K AG@GS9I;?D9&
V;:7=F I76D9=GO9B7 K;P7K; ;8GI9D9 6G ;?6;IF :IG >C9D7C9BFKG) @C7KG 6GN96F
9AI;W7JG 9 6GN96F >;6DC;=7&
R uy ny n y uy&
Bu n n y nny) @C9 N7KF ;@<DG @;:CGAFK7IG
>C7DGJ7 IGA:FMG 9 J7E;IF AGK76F ?I7P9K @;K;QF I76D9=GD;CG 6G N9DGI;K @C;?D;CF) :;>
B7 =;>G=6G ;6G >;BG ;8GISG 9?DF LF6>O9BF 6G 9?D9 6GN96) G=9 ;ECG69N76G 6G @;B7:96GN69
9AI;C 9?@F<DGJG 9=9 F?>; @;:CFNB7&
R uy n, ny n ny ny&
XG:E=7:G6G I76D9=GO9BG B7 ;6G AG >;BF ?7 >GP7 :G 9KG >;6DG>D;C?>F >;6DC;=F 9 D9K7 67KG
@CGI9M >;6DC;=69M 7=7K76GDG& Y; @CG>D9N6; A6GN9 :G K9 67KGK; DGN6F 96L;CKGO9BF ;
?DGJF @C;D;>G F KG<96?>;K >G6G=F $DB& ?DGDF?F I76D9=GO9B7' 9 D9K7 G:7>IGD6F 8=;>G:F
CG:G ;:E;IGCGBFQ9M 7=7>DC9N69M @;DC;<GNG) G 7K9?9BG ;@G?69M KGD7C9BG K;P7 B;< FI7>
89D9 @C9?FD6G& Z7@7C69 7=7K76D ; ?DGDF?F I76D9=GO9B7 B7 >;6DG>D;C AG
F>SFN7J7+9?>SFN7J7 ;:E;IGCGBFQ7E I76D9=GD;CG) >;B9 ;@7D @C7:?DGISG 9AIC<69
7=7K76D N9B7 6GK ?DGJ7 E;I;C9 ?GK; ; D;K7 :G B7 6GC7:8G F@FQ76G G=9 67 9 9AIC<76G&
H;6DC;=9?G6G I76D9=GO9BG 9KG >;6DC;=67 FC7WGB7 >;B9 :GBF F?=;I AG ;:I9BGJ7
D7M6;=;<>;E @C;O7?G >;B9 E767C9<7 7>?@=;A9I67 KGD7C9B7 @C7>; F?=;IG :;I;W7JG
6G@;6G D9K 9=9 ?F?7:69K D7M6;=;<>9K @;DC;<GN9KG $;69K >;B9 69?F E767CGD;C9
7>?@=;A9I67 KGD7C9B7) G=9 ?7 K;EF 6G=GA9D9 F [\ A;69 >;BF B7 ?DI;C9; J7KF ?F?7:69
D7M6;=;<>9 @;DC;<GN'& H;6DC;=69 FC7WGB9 @; ?I;B;B @C9C;:9 9KGBF DGN6F 96L;CKGO9BF ;
?DGDF?F I76D9=GO9B7& ]69 K;EF 89D9 K7CGN9 @C;D;>G $:9L7C76O9BG=6;E @C9D9?>G')
K7MG69N>7 >=G@67 >;B7 :9C7>D6; E;I;C7 ; @;?D;BGJF @C;D;>G F KG<96?>;K >G6G=F) 9D:&
2-
X7?DG6G> I76D9=GO9B7 $>;B9 ?7 67 K;CG :7?9D9 ?GK; A8;E 9?>SFN7JG K;D;CG
I76D9=GD;CG' @C;FAC;>FB7 GFD;KGD?>; 9?>SFN7J7 @C;O7?G 9 F>9:GJ7 6G@;6G
;:E;IGCGBFQ9K 7=7>DC; FC7WGB9KG& ZGA=9>G F ;:6;?F 6G 6G:E=7:G6F I76D9=GO9BF B7 F D;K7
<D; B7 6GC7:8G AG @C7?DG6G> 6G@GBGJG @;B7:969M ECF@G 7=7>DC9N69M @;DC;<GNG :;<=G 6G
;?6;IF ?DIGC6;E @C7>9:G D;>G IGA:FMG) F ;:6;?F 6G ?=FNGB >G:G 6GC7:8G :;=GA9 6G ;?6;IF
9?>SFN7JG I76D9=GD;CG $6G:E=7:G6G I76D9=GO9BG' <D; 69B7 B7:969 FAC;> A8;E >;EG K;P7
@C7?DGD9 I76D9=GO9BG&
En
YC78G 6G@;K76FD9 :G @;C7: AG@GS9I9M EG?;IG 9 @GCG AG@GS9I9M D7N6;?D9 7>?@=;:9CGD9
K;EF B;< 9 @CG<967 ;CEG6?>;E @;C7>=G $, , , nu ,
) nx n I, Mg.
R y n u ux y
y yy (.) n
y ( y) yx y
n .
V;A6GD; B7 :G ?7 ?KGJ9IGJ7K I7=9N967) N7?D9O7 NIC?D7 KGD7C9B7 K6;E; =G><7 @G=7 9
8CP7 ?GE;C7IGBF 9A CGA=;EG <D; B7 @;I7QG6G @;IC<96G >;BG B7 F >;6DG>DF ?G >9?7;69>;K&
^G 89 K7<GI967 @CG<96G ?G IGA:FM;K 89=7 AG@GS9I7 @;DC786; B7 :G ?F 9?@FJ769
?=7:7Q9 F?=;I9:
4 @CG<96G K;CG 89D9 E;C9IG)
4 @C9?F?DI; :;I;S67 >;=9N967 >9?7;69>G)
4 @;?D;BGJ7 9AI;CG @GS7JG N9BG Q7 767CE9BG 89D9 :;I;S6G AG 969O9CGJ7 @C;O7?G
?GE;C7IGJG&
Yn y y, y nyu
n y ny.
R ny y n , &
X7;ECG6?>7 @CG<967 K;EF 89D9 ?G?DGIS767 ;: N7?D9OG K7DG=G 9 J9M;I9M B7:9J7JG)
CGA69M K967CG=G 9 I7<DGN>9 @C;9AI7:76;E 67;ECG6?>;E KGD7C9BG=G >G; <D; ?F O7K76D)
?DG>=;) CG:9;G>D9I67 @CG<967 9 ?=& VCG<967 K7DG=G G=FK969BFKG 9 KGE67A9BFKG ?F IC=;
;@G?67 @;?=7 @C;9AI;:J7 B7C B7 DG:G ;>?9:GO9BG 96D7A9I6G G @;?=7 ;:C7:B76;E IC7K76G
?7 @C7?I=GN7 ;>?9:;K @G B7 :GSG ;>?9:GO9BG ;D7PG6G&
]CEG6?>7 @CG<967 ?7 ?G?D;B7 ;: N7?D9OG 89S6;E 9=9 P9I;D9J?>;E @;C7>=G& Y; ?F 6G
@C9KB7C O7=F=;A67 @CG<967) @CG<967 P9DGC9OG) >CK69M ?9C;I96G) @GKF>G) IF67) >;?D9BF
9 :C& ]I:7 ?7 F8CGBGBF 9 @CG<967 ;: ?96D7D9N>9M ;CEG6?>9M KGD7C9BG=G CGA69M @=G?D9>G
;: ;CEG6?>9M 8;BG 9 :C&
_7<;I9D7 @CG<967 ?G?D;B7 ?7 ;: N7?D9OG 9 ;CEG6?>;E 9 67;CEG6?>;E @;C9B7>=G @G J9M;I
?G?DGI K;P7 89D9 IC=; CGA=9N9D& R @CG>?9 ?7 6GBN7<Q7 ?F?C7Q7K; ?G ;I9K D9@;K
@CG<967&
_6;E7 @CG<967 AGI9?6; ;: I7=9N967 N7?D9OG K;EF 89D9 ?GK;AG@GS9I7) :;> 67>7
@CG<967 K;EF 89D9 7>?@=;A9I67 G>; ?F @C9?F?D67 N7?D9O7 >C9D9N69M I7=9N96G&
2.
R I7Q969 ?=FNGB7IG D7K@7CGDFCG @GS7JG AG@GS9I9M @CG<96G =7P9 9AK7WF (`%

2 9
`%%

2 G @C9=9>;K 7>?@=;A9B7 @CG<967 AGI9?6; ;: ?G?DGIG CGAI9BGBF ?7 D7K@7CGDFC7 9 :;

(#%%

2&
aC=; L969 @CGM ;:C7:B769M KGD7C9BG 9KG DG>; 69?>F D7K@7CGDFCF @GS7JG :G ?7 K;P7
?KGDCGD9 @9C;L;C69K $KGD7C9B7 >;B7 ?7 @G=7 F :;:9CF ?G IGA:FM;K'&
_7MG69AGK @GS7JG 9 CG?@C;?D9CGJG LC;6DG @=GK76G B7 ?=9NG6 >G; 9 >;: ?K7<G @GCG
AG@GS9I9M D7N6;?D9 9=9 AG@GS9I9M EG?;IG&
EKRROHJ
q n, Yn y n,
n, qn n
n y n y y:
- Mxu n;
- X n.
Mxu n
2/
Mxu n y n y
. O y u quy y. Mxu n y
q y , y
n n , yx n .
K xux n n n ny x
G=9 :7<GIG ?7 :G :; @;PGCG K;P7 :;Q9 >G; @;?=7:9OG CF<7JG ;EJ9<DG 9
=;P9<DG) >G; @;?=7:9OG ;<D7Q7JG 7=7>DC9N69M 96?DG=GO9BG >;B7 K;EF 9AGAIGD9 @GS7J7
E;C9I7 KGD7C9B7& R>;=9>; :;:B7 :; 7>?@=;A9B7 ?F:;IG @;: @C9D9?>;K F >;B9KG ?7 6G=GA9
67>9 AG@GS9I9 EG?) @;PGC K;P7 6G?DGD9 >G; @;?=7:9OG @GS7JG AG@GS9I;E EG?G ;:
IGC69O7 >;BG 6G?DGB7 ;: O7@GJG N7=9N69M @;?F:G&
Y y n u n n y & XG?DGBF F
?=FNGBF :G B7 ?FEFC6;?D69 I76D9= 679?@CGIG6 9=9 67@CGI9=6; FECG:B76 9 G>; B7 :;<=; :;
>IGCG 6G D7CK;?DGDF 8;B=7CG& b>; ;IG :IG F?=;IG 69?F 9?@FJ76G 69 F >;K ?=FNGBF 67
K;P7 :;Q9 :; 7>?@=;A9B7&
P y y n y n& [L7>D9
9K@=;A9BG K;EF 89D9 9?D9 >G; 9 7>?@=;A9BG ?F:;IG @;: @C9D9?>;K&
[>?@=;A9B7 ?F:;IG @;: @C9D9?>;K K;EF :G 6G?DG6F >G; @;?=7:9OG:
4 F@;DC787 67;:E;IGCGBFQ7E KGD7C9BG=G 9=9 67G:7>IGD67 ;8CG:7 KGD7C9BG=G)
4 ?=G8S7J7 A9:;IG F?=7: >;C;A9B7 KGD7C9BG=G)
4 @C7@FJGIGJ7) N9K7 ?7 @C7>;CGNFB7 :;AI;S769 @C9D9?G>)
4 9A=GEGJ7 ?F:;IG @;: @C9D9?>;K @;I9<769K D7K@7CGDFCGKG)
4 67G:7>IGD6; ;:CPGIGJ7)
4 EC7<>7 F CF>;IGJF 9 KG69@F=GO9B9 9D:&
[>?@=;A9B7 ?F:;IG @;: @C9D9?>;K ?F @CGQ767 9 ?DCG:GJ7K SF:9 G 6GC;N9D; >;:
7>?@=;A9B7 ?F:;IG F >;B9KG ?7 :CP7 D;>?9N67 KGD7C9B7&
;emijske eksplozije
;emijske eksplozije su procesi sagorevanja odredjenih materija velikom brzinom
pri emu se oslobadja velika koliina toplote i stvara veliki nadpritisak. Ove
eksplozije su pra.ene udarnim talasima koji se kre.u nadzvunom brzinom usled
ega se javljaju zvuni efekti.
aterije koje mogu proizvesti hemijsku eksploziju svrstavaju se u slede.e
grupe2
, eksplozivne materije,
, zapaljivi gasovi i pare lakozapaljivih tenosti,
, praine organskog porijekla i praine metala.
Eksp"ozije eksp"ozivni' materija
4od pojmom eksplozivne materije podrazumijavaju se u smislu zakona
vrste i tene hemijske materija i predmeti punjeni tim materijama, koje
imaju osobinu da pod pogodnim spoljnim uticajem, eksplozivnim
hemijskim razlaganjem oslobadjaju energiju u vidu toplote ili gasova.
21
U eksplozivne materije se svrstavaju2
, eksplozivi
, sredstva za paljenje eksploziva
, pirotehniki proizvodi
, privredna municija
, barut
, sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju navedenih materija.
Kod eksploziva imamo tri vida sagorevanja2
, obino sagorevanje na otvorenom prostoru /deflagracija0,
, eksplozivno sagorevanje u zatvorenom prostoru /eksplozija0
, detonaciono sagorevanje /kao poseban vid sagorevanja . detonacija0.
*od obinog sagorevanja /deflagracija - ekspolozija se iri brzinom manjom od
brzine zvuka 8<5mLs , nekoliko metara u sekundi +crni barut 8&A mLs,.

(ksplozivno sagorevanje ima daleko ve.u brzinu koja se kre.e do cddd mbs
a dok je dotonaciono sagorevanje najsavreniji vid eksplozije sa
ogromnom brzinom sagorevanja preko cddd mbs, sa velikim pritiscima
centru eksplocije koji se kre.e i do ch,i < cd g 'a i tempetarutom od oko
iddd o :.
*od eksplozije eksplozivnih materija bez obzira na visoku temperaturu koja se
stvara i koja moe da zapali svaku gorivu materiju esto ne dolazi do poara iz
razloga to je vreme trajanja ksplozije vrlo malo.
Dksplozija moe i posredno da izazove poar ruenjem ognjita i loita kao i
kidanjem
elektrinih instalacija nad naponom.
- 8ksplozija vatrene lopte l 'm868U
8ksplozija ekspandirajuih para zapaljivih tenosti $,oiling Liiuid Ehpanding ^apour
Ehplosion ili 'm868) javlja se kada doe do po9ara rezervoara (
'm868 se mo9e pojaviti kada plamen pregreva i osla"i omota retervoara( naroito u delu iznad
uskladi2tene tenosti gdje je hlaenje manje( U jednom momentu osla"ljeni rezervoar ne mo9e
izdr9ati unutra2nji pritisak i rezervoar eksplodira, stvarajui 0ragmente koji se razleu na razne
strane(
- Zone ra*aran$a, Po0e%a *one ra*aran$a& onovne !ara!#eri#i!e
2@
U *ona"a 0e$#va e!+%o*i$a 0e_ini)/ e ra*%ii#e *one 0e#ona1i$aU i%i *one ra*aran$a i #o`
f kat : >ona prenosa detona#ije a direktan prenos detona#ije
ff kat( >ona te2kih o2teenja(- ru2e se nosei zidovi zgrada usled dejstva udarnog "talasa i te2kih leteih
komada,
fff kat >ona srednjih o2teenja a ru2e se laki pregradni zidovi, nadstre2ni#e i laki krovovi
f6 kat: >ona lakih o2teenja- pu#aju prozoska stakla, #rep, okviri vrata i prozora
6 kat( >ona "ez"ensti- dolazi samo do o2teenja prozora(
> a izraunavanje "ez"ednog rastojanja za za2titu ljudi od delovanja vazdu2no audarnog talasa
primenjuje se o"raza# !
n e1*
P W !o%iina e!+%o*iva
- E!+%o*i$e e!+%o*ivni2 gaova
(o eksplozije gasova i para lakozapaljivih tenosti doi e samo ako su ispunjeni sledei
uslovi$
& zapaljivi gas, odnosno pare zapaljivih tenosti, moraju se u vazduhu nalaziti u odredjenoj
koliini odnosno biti u odredjenoj srazmeriO
& smea mora postojati u veem zatvorenom ili otvorenom prostoruO
& mora postojati izvor energije koji e inicirati stvorenu smeu.
Paljenje smee se obino vri na jednom mestu pa se sagorevanje rasprostire kroz gasovitu
smeu brzinom od nekoliko cmLsec do nekoliko kmLsec. Kao posledica velike vrzine
sagorevanja osobadja se velika koliina toplote a usled velike koliine produkata
sagorevanja dolazi do porasta pritiska i stvaranja udarnih talasa uz zvune
efekte.
, zapaljive gasove i pare /nastaju direktno kao nusprodukt nekog
tehnolokog procesa ili indirektno isparavanjem zapaljivih te-nosti0
3apaljivi gasovi i pare te-nosti u smesi sa vazduhom mogu goreti i
eksplodirati samo u odre1enom podru-ju koncentracija. !o podru-je
naziva se /4(0 podru-je
(ksplozivnosti.
4odru-je zapaljivosti plinova i para
)ajni"a koncentracija koncentracija gasa ili para te-nosti u smesi sa
vazduhom koja mo"e eksplodirati naziva se donja granica eksplozivnosti
/D&(0
)ajveAa koncentracija gasova ili para te-nosti u smesi sa vazduhom koja
mo"e eksplodirati naziva se gornja granica eksplozivnosti
/&&(0
2A
4odru-je zapaljivosti plinova i para
- 8ksplozije eksplozivnih pra2ina
<re"a napomenuti da pored zapaljivih gasova i para zapaljivih tenosti eksplodirati mogu jo2 i
pra2ine organskog porijekla $"ra2no, 2eer, piljevina, plastine mase, 9itari#e) kao i pra2ine lakih
metala Cl, ;g(
Pod prainom se smatraju vrlo sitne estice vrstih materija koje se u industriji pojavljuju
kao
koristan proizvod +npr.brano, ili kao otpadni produkt +praine gvrodja kod bruenja, koje
sa vazduhom mogu stvoriti eksplozivne mjeavine.
& praina mora biti goriva,
& prisustvo dovoljne koliine kiseonika,
& postojanje izvora paljenja ija e energija biti dovoljna za iniciranje procesa sagorijevanja.
Ukoliko se sagorevanje odvija u zatvorenom prostoru, a to se u ve.ini sluajeva
doga1a
sagorevanje prelazi u eksploziju.
.noge praine zavisno od veliine estica mogu biti samozapaljive, dok neke praine mogu
biti
eksplozivne ako su prisustne estice kritinih veliina.
' veini sluajeva temperatura paljenja zapaljivih praina lei izmedju 9:5 o 2 i :55 o 2 a
prilikom eksplozije praine zavisno od sastava razvijaju se temperature i do 9A55 o 2.
IZ^ORI PALJENJA W UZROaNIMI POARA
IZ^OR PALJENJA TEMPERATURA HLMK
& O#voreni +%a"en 1000 W 1100
& O+/)a! 0o b50
& Me2ani!a i!ra HSr/)en$eK 0o 1P00
& (ano *avarivan$e Ha1e#i%en i !ieoni!K '000
& I!ra !o0 e%e!#ro*avarivan$a 0o 'b00
, (lektrina energija kao uzrok po"ara / #agrevanje elektrinih provodnika,
namotaja i drugih uredjaja kroz koje protie elektrina strujaO *ratki spojO. !eliki prelazni
otporO !arnienjeO
Dlektrotermiki uredjaji,.
, %tmosfersko pra"njenje elektriciteta
, $tatiki i dinamiki elektricitet
, !renje, udar, pritisak
, $uneva energija
)enostLgas inimalna energija paljenja /m*0
Petrolej 5,95
0utan 5,9A
oist benzin 5,95
,*
.etan 5,97
Dtilacetat 5,A5
.etilalkohol 5,:5
'gljendisulfid 5,55M
!odonik 5,56M
Fcetilen 5,56M
Sumporvodonik N,5
'gljenmonoksid 7,5
4rostiranje toplote
Prenos toplote sa jednog tela na drugo moe da se odigrava kada postoji temperaturska
razlika
izmedju ta dva tela. )oplota prelazi sa tela koje je zagrejano do vie temperature na telo
sa niom temperaturom.
Prostiranje toplote moe se vriti na sledee naine$
& prevodjenjem ili kondukcijom,
& prenoenjem ili konvekcijom, i
& zraenjem ili radijacijom.
, 4renos toplote sa tela na telo . prevodjenje ili kondukcija
Prevodjenje ili kondukcija je prostiranje toplote od jedne estice na drugu koja se nalazi u
neposrednoj blizini. Ovaj nain prenosa toplote mogu je jedino kod vrstih tela.
*oliina toplote koja se prenese proporcionalna je koeficijentu provodljivosti toplote i padu
temperature.
(lektrina energija kao uzrok po"ara & elektrina struja mo"e izazvati po"ar na
slede.e naine2
c. 3agreavanje elektrinih provodnika, namotaja i drugih uredjaja kroz koje
protie elektrina struja?
#. Kratki spoj?
8. Veliki prelazni otpor?
>. Varnienje?
g. (lektrotermiki uredjaji.
c. 3agreavanje elektrinih provodnika, namotaja i drugih uredjaja kroz koje
protie struja. Prolaskom elektrine struje kroz provodnike, namotaje i druge ure%aje deo
elektrine struje se pretvara u toplotu.
*oliina toplote koja se razvija prilikom proticanja struje prema (ul - Lencovom zakonu
proporcionalna je kvadratu jaine struje, otpora provodnika i vremena prolaska struje.
( = ) # R
j/*0 . koliina oslobodjene toplote
"+F, - jaina struje
3+p, - otpor provodnika
+sek, - vrijeme prolaska struje.
Ukoliko dodje do prekomernog zagrevanja provodnika mo"e do.i do ote.enja
izolacije i do paljenja lakozapaljive materije koja se nadje u neposrednoj blizini.
(o pregrevanja provodnika, uredjaja i instrumenata dolazi prilikom prekoraenja strujnih
optereenja od dozvoljenih jer provodnici nemaju odgovarajui presjek.
,1
Prema tome ukoliko je struja jaa od dozvoljene dolazi do pregravanja provodnika i dolazi
do
oteenja izolacije a kod veih preopreteenja i do zapaljenja izolacije na provodniku.
!rlo je est sluaj da preoptereenje nije tako veliko ali estim zagravanjem provodnika na
:A o 2 dolazi do dehidracije izolacije ime se gubi elastinost izolacije i dolazi do
pucanja.)ako oteena izolacija gubi svojstvo izolatora te vrlo esto dolazi do proboja i
kratkog spoja.
Preoptereenja se najvie manifestuju na spojevima i kontaktima provodnika pa se na tim
mestima mora obratiti posebna panja.
Prilikom preoptereenja dolazi do pada napona u elektrinoj mrei to se odraava na rad
potroaa a posebno se oseti kod elektrinih sijalica.
Kratki spoj
*ratki spoj je pojava u elektrinim mreama u kojima dolazi do me%usobnog spajanja preko
malog otpora provodnika razliitih potencijala.
Ukupni otpor elektrinog strunog kruga u trenutku kratkog spoja naglo se
smanjuje to dovodi do naglog pove.anja jaine struje u odnosu na jainu struje
u normalnom re"imu rada.
=a mestu kratkog spoja postoje otpori koji se sastoje od otpora nastalog elektrinog luka i
otpora
ostalih delova strunog kruga. *ratki spojevi mogu biti od jedne faze na drugu ili od faze na
zemlju. ' veini sluajeva otpori kratkog spoja su mali pa se mogu zanemariti osim u
sluaju zemljospoja.
=ajkarakteristiniji tragovi kratkog spoja su istopljeni provodnici i drugi delovi instalacije i
uredjaja usled nastalog elektrinog luka ija temperatura moe da iznosi od cgdd,>ddd o
:.
Ovo topljenje u ve.ini sluajeva ima izgled kuglice iz zadebljanja na krajevima
prekinutog
provodnika. Prekinuti provodnik sa ela ima glatku, zaobljenu formu sa jasno izraenim
granicama topljenja.
)opljenje na provodniku usled delovanja toplote poara irih je razmera i nema otro
izraenu
granicu. Povrina takvog provodnika izgleda kao da je prekrivena neravnim koljkama.
)emogu.e je utvrditi tragove kratkog spoja na provodnicima od aluminijuma iz
razloga to
temperatura topljenja aluminijuma iznosi oko ::5 o 2 a prosene temperature poara kreu
se od M55-6655 o 2 pa se aluminijumski provodnici potpuno istope a vrlo esto i sagore u
poaru.
Glavni uzroci nastajanja kratkih spojeva su ote.enja izolacije elektrinih provodnika.
Oteenja izolacije elektrinih provodnika mogu nastati usled$
& mehanikog oteenja,
& oteenja od ivotinja,
& starenja izolacije,
& stalnog preoptereenja provodnika i
& delovanja vlage i agresivnih sredstava.
Sve iznete injenice odnose se na kratki spoj koji je nastao usled raznih neispravnosti pre
izbijanja poara, me%utim moraju se uzeti u obzir i kratki spojevi koji nastaju kao posledica
oteenja izolacije od toplote poara. "majui u vidu da je vizuleni izgled kratkog spoja na
,2
provodniku koji je izazvao poar i kratkog spoja koji je nastao kao posledica poara isti,
vrlo je teko utvrditi kako je nastao kratki spoj.
' daljem tekstu razlikovaemo dva kratka spoja i to$
& primarni kratki spoj je kratki spoj koji delovanjem elektrinog luka izaziva poar,
& sekundarni kratki spoj je kratki spoj koji je nastao kao posledica poara tj. zbog oteenja
izolacije od toplote poara.
%ko je provodnik lako lomljiv tj. krt to se dokazuje ako pukne posle savijanja pri
uglu od 8id o , cfd o , hd o , id o pa ak i >g o u njemu ima velika koliina oksida
bakra to najvjerovatnije ukazuje da je to primarni kratki spoj.
Ukoliko je kratki spoj sekundarni to znai da u strukturi ima vrlo malo, ili nema
oksida bakra, isti nee pui ni posle 65 - 95 savijanja pri uglu od M5 o .
Veliki prelazni otpori
Prelazni otpori nastaju na svim spojnim mestima gde se provodnici pod naponom spajaju,
bilo
da se nastavljaju ili spajaju sa razliitim elementima +potroaima, sklopkama, razvodne
kutije, utinice i dr,. Fko je na spojnom mjestu slab kontakt dolazi do varnienja i
zagrevanja spojnog mesta usled ega moe da dodje do paljenja gorivog materijala i
poara.
=ajkarakteristinija mesta koja dovode do pregrevanja su razne vrste utinica u koje su
ukljueni termiki ili drugi potroai. =a tim mestima dolazi do prelaznog otpora usled
oslabljenih kontakata, dotrajalosti kontakata i korozije kontakta.
oesti su primeri izbijanja poara usled velikih prelaznih otpora na produenim kablovima
sa
utikakom kutijom na kojoj se nalazi vie utikakih mesta koje se esto u stanovima
stavljaju iza kreveta, ormara pa usled dotrajalosti kontakta dolazi do pregrevanja i paljenja
lako zapaljivog materijala u neposrednoj blizini.
)akodje poari izbijaju u razvodnim ormarima kao posledica velikih prelaznih otpora na
spojevima koji vremenom olabave.
Osim labavih spojeva prelazni otpori mogu nastati kada su spojevi provodnika oksidirali to
je
dosta izraeno kod aluminijumskih provodnika.
!ibracija opreme dovodi do slabljenja kontakata a time i do pojave prelaznih otpora to se
moe
zakljuiti na osnovu odvijenih vijaka kojima su provodnici bili privreni.
Varnienje
!arnienje moe da izazove poar, a ee da inicira ekspozivnu smeu para zapaljivih
tenosti
ili zapaljivih gasova sa vazduhom. Prilikom varnienja dolazi do rasprskavanja estica
metala koje nose veliku toplotnu energiju i ako padnu na gorivu podlogu mogu je zapaliti.
!arnienje moe nastati iz vie razloga$
,,
& prekid ili uspostavljanje strujnog kola u razliitim elektrinim uredjajima,
& prekid strujnog kola usled mehanikog oteenja,
& varnienje kao pratea pojava zavarivanja ili rezanja,
& slabi i oksidirani kontakti,
& varnienje u elektrinim mainama +kolektori, klizni prstenovi, etkice,,
& oteenja izolacije i dodirivanje provodnika poloenih na malom rastojanju ili blizu
uzemljenih konstrukcija,
& dodirivanjem golih provodnika padom jedan na drugi ili usled vibracije, vetra itd.
!arnienje vazdunih provodnika iznad nekog uskladitenog lako zapaljivog materijala ili
iznad
objekta sa zapaljivim krovom esti su uzroci poara.
(lektrotermiki uredjaji
elektrotermike uredjaje spadaju svi uredjaji koji elektrinu energiju pretvaraju u toplotnu.
' ove uredjaje spadaju sva grejna tijela +elektrini poreti, reoi, grejalice,
termoakumulacione
pei,, elektrine pegle, sijalice sa uarenim vlaknima pa ak i uredjaji poput friidera,
televizora, ve maina i mnogi drugi koji dio elektrine energije pretvaraju u toplotnu.
' praksi se vrlo esto pojavljuju improvizovana grejna tijela, nesturno izradjena, koja
izazivaju
poar.
!eina elektrotermikih uredjaja razvija dovoljno visoku temperaturu da moe zapaliti
gorivi
materijal koji je bio u direktnom kontaktu ili u neposrednoj blizini.
Grejni uredjaji koji u sebi nemaju ugradjen termostat vrlo esto su uzronici poara jer
greju dokle god su ukljueni i razvijaju vrlo visoku temperaturu.
Fko se prlikom utvrdjivanja uzroka poara u centru poara pronadje neki elektrotermiki
uredjaj
bitno je utvrditi$
& da li je uredjaj ukljuen u elektrinu mreu,
& ako je ukljuen da li ima prekida i u kom stanju se nalazi prekida,
& ako je uredjaj bio ukljuen u veini sluajeva na napojnom kablu i to blie ure%aju ili u
unutranjosti ure%aja usled razaranja izolacije dolazi do kratkog spoja iji tragovi se moraju
pronai.
4osebnu opasnost predstavljaju sijalice sa u"arenim vlaknom kada se nadju u
neposrednoj blizini zapaljivog materijala, a na sebi nemaju zatitno zvono ili
kuglu. =luroscentne sijalice razvijaju malu temperaturu ali kod njih neispravne
prigunice a pogotovu starteri mogu izazvati po"ar naje.e ispadanjem startera
na zapaljivi materijal.
%tmosfersko pra"njenje elektriciteta
unja je elektrino pa"njenje izmedju dva oblaka koji su suprotno naelektrisani,
dok je udar groma pra"njenje izmedju naelektrisanog oblaka i zemlje koja je
uvek negativno naelektrisana.
!rednost struje koja se javlja prilikom udara groma kree se od 8 - A5*F. =ajea
vrednost
,-
jaine struje groma je oko 85*F dok za podruje Flpa, tzv. Qgigantski gomoviJ imaju struju
pranjenja oko 955*F. =aponi koji se javljaju prilikom udara groma kreu se od nekoliko
.! pa do nekoliko stotina .! a snaga groma je veliline 65 765M.R. !emperature koje
se javljaju kre.u se i do gddd o : pa je iz ovih razloga udar groma est uzrok
po"ara.
$tatiki i dinamiki elektricitet
Stvaranje statikog elektriciteta moe nastati$
& trenjem estice ili trenjem dveju povrina,
& dodirivanjem i rastavljanjem dve razlite supstance,
& proticanjem lako zapaljivih tenosti,
& strujanjem praina,
& prenoenjem obrtnog kretanja putem remenica i remenika.
Itetni uticaj pojave elektrostatikog naelektrisanja u opasnom, eksplozivno ugroenom
prostoru,
moe da u odrenenim uslovima bude uzronik paljenja i izaziva eksplozije i poara.
)enostLgas .inimalna energija paljenja +m1,
Petrolej 5,95
0utan 5,9A
oist benzin 5,95
.etan 5,97
Dtilacetat 5,A5
.etilalkohol 5,:5
'gljendisulfid 5,55M
!odonik 5,56M
Fcetilen 5,56M
Sumporvodonik N,5
'gljenmonoksid 7,5
!renje, udar, pritisak
)renje, pritisak i udar spadaju u mehanike naine izazivanja poara kojom prilikom se
mehaniki rad pretvara u toplotu.
.ehaniki uzroci su kada se gasna smea zapali prilikom sabijanja, kada se usled toplote
prilikom trenja zapali goriva materija ili usled udara do%e do iniciranja eksploziva ili se
stvori varnica koja ima dovoljnu energiju da zapali gorivu materiju.
Prilikom utvrdjivanja uzroka poara, kada se pretpostavi da je mogui mehaniki uzrok
poara
obavezno treba provjeriti$
& stanje povrina koje se taru,
& ispravnost mazalica,
& ispravnost pogonskih vratila i osovina,
& neispravnost koionih sistema,
& ispravnost leajeva.
$amopaljenje
,.
!emperatura samopaljenja je najnia temperatura na koju treba zagrejati neku
materiju u prisustvu vaSduha, da se ona upali bez spoljneg izvora paljenja. (o
samozapaljenja gorive materije moe doBi sporim procesom oksidacije ili tiho
oksidacijom, i brzim
procesom oksidacije ili trenutnim zapaljenjem.
Spori proces se odvija kada su odre%ene vrste gorive materije uskladitene u
debelim slojevima+velike hrpe materijala,
Samozapaljenje brzim procesom doga%a se kada neka goriva materija do%e u
kontakt s neki jakim oksidansom koji ju prakti>ki trenutno upali.
#agreavanjem >vrstih materija do njihove temperature samozagevanja moe
rezultirati njihovim zapaljenjem. =eke materije imaju vrlo nisku temperaturu
samozagrevanja koja moe biti nia i od sobne temperature +9AE,.
.aterije koje imaju svojstvo samozagrevanja mora se voditi velika panja pri
prevozu, skladitenju, upotrebi jer nakon samozagrevanja moe doBi do
samozapaljenja.
Fluminijska praina je takva materija >ija je temperatura samozagrevanja 65E2.
Sli>no i jo opasnije se ponaa beli i uti fosfor, jer je kod te materije vreme
samozagrevanja vrlo kratko. =eke te>nosti su tako%e sklone samozagrevanju. )u
osobinu imaju posebno vegetativna ulja, terpentin, firnajs .
Gasovii fosfin, bromacetilen, silicijum hidrid imaju svojstvo samozapaljenja.
Samozapaljenje je u veBini slu>ajeva vremenski proces koji se zavrava paljenjem a
odvija se na obi>noj ili neto povienoj temperaturi.
Proces oksidacije se odvija na povrini materijala podlonog oksidaciji.
=eke >vtste materijei imaju svojstvo da na svojoj povrini apsorbiraju gasove, a
tako%e i kiseonik iz vazduha. 'sled apsorpcije kiseonika na povrini proces
oksidacije moe se jako ubrzati. Ovaj proces je praBen osloba%anjem toplote
+egzotermna reakcija, i ukoliko je osloba%anje toplote u spoljanoj sredinu relativno
malo, doBi Be do zagrevanja zapaljive materije usled >ega se poveBava temperatura
a rezultat toga je jo veBe ubrzanje procesa oksidacije, to dovodi do paljenja.
Fko do procesa gorenja dolazi kod materija sklonih samozagrevanju govorimo o
samoupali.
(o samozapaljenja moe doBi$
Spoljanim uticajem +dovo%enje toplote do temperature samozagrevanja,
dovo%enjem materijei do temperature samozagrevanja delovanjem biolokih
reakcija
delovanjem hemijskih reakcija
0iljna i ivotinjska ulja i masti sklona su samoupali. )o su gliceridi masnih kiselina.
=aj>eBe kiseline su palmitinska, oleinska, stearinska i linolna. !eBina masnih
kiselina su nezasiBene +dvostruka veza ili vie njih,.
,/