1

Potera za sinom Rastkom

Tomislav Simi Kalpaki | 23. januar 2011. 19:25 | Komentara: 0 Velika upanka Ana uzalud pokuavala da odvrati sina od odlaska na Svetu goru. Stefan postao monah Simeon, a Ana monahinja Anastasija O srednjovekovnim vladarima Srbije (upani, kraljevi i carevi, potom knezovi i despoti) istorija, uglavnom, obiluje podacima. Neretko se znaju i detalji. Meutim, kada je re o njihovim enama, ti podaci su veoma, veoma oskudni. Pa ipak, te ene umnogome su odreivale sudbinu drave. Stoga vano mesto u nacionalnoj istoriji pripada i enama srpskih vladara. Prvim branim vezama naih vladara sa stranim princezama obezbeivan je mir, bar za neko vreme, sa zemljom iz koje je princeza poticala, kao i druge pogodnosti, ali je skoro redovno s tog dvora stizao i snaan uticaj na politiku vladara Rake. Vladarke su to znale da iskoriste. Veliki upan Stefan Nemanja (vladao od 1166. do 1196) bio je najznaajniji meu srpskim vladarima 12. veka. Njegova je glavna zasluga to je ujedinio srpske zemlje pod vlau svoje porodice. Raka je izbila na Jadransko primorje i tako u svoj sastav ukljuila dukljansku kraljevinu. Istovremeno, Nemanja je proirio svoju teritoriju, osvajajui vizantijske (grke) pogranine oblasti na istoku i jugu. Ovladavi delom moravsko-vardarske kotline, Srbija dobija vanu saobraajnicu koja je spajala srednju Evropu s Carigradom i Solunom, pa tako i s Bliskim istokom. Ovakav geostrateki poloaj je i tada, a i kasnije, do naih dana, srpskom narodu donosio este nedae, ratove i stradanja. Stefan Nemanja je bio mudar dravnik i neustraivi ratnik. Odnosio je pobede nad Vizantincima, ali i gubio. Tada bi, za spas svoje drave, s konopcem oko vrata, bosonog, izlazio pred cara Manojla Prvog i spasavao Raku i Raane... Pa ipak, iako je od poetka imao jake inostrane veze, Nemanja je, kako izgleda, za enu odabrao Srpkinju. O poreklu prve srpske upanke postoje sporenja. Ava Justin Popovi (elijski), sada meu svetima, u itiju svetih tvrdi da je Ana bila ki Romana etvrtog, epirskog kralja (1168-1171). Meutim, poznato je da Vizantinci nisu imali titulu kralja, ve je posle carske dolazila titula despota. Drugi, pak, iznose verziju da ona potie iz neke srpske vlastelinske porodice. Bilo kako bilo, Ana je svojim ivotom dokazala da je prava Srpkinja, prava Raanka, prva, ena prvog oveka Rake. Nemanja i Ana su imali estoro dece. Najpre dva sina (Vukana i Stefana), pa tri keri, od kojih se zna ime samo najstarije (Vuka, u monatvu Efimija). Jedna od keri kojima ne znamo ime bila je udata za Manojla, brata epirskog cara Mihaila Anela, a druga za bugarskog cara Konstantina Asena. Najzad, oko 1175. godine, na svet dolazi najmlai sin, Rastko, potonji i veni Sveti Sava. Srbija je bila siromana, neizgraena, prilino varvarska, kako su je videli Vizantinci i ne samo oni. ivot velike upanke Ane nije se mnogo razlikovao od ivota ostalih plemkinja, a ovih opet od ivota sebarki (seljanki). Mua je bodrila i podravala, decu vaspitavala i, kako su sve vie rasla, strepela za njih.

Rastko je bio njena posebna radost. Voleo je da razgovara s majkom, bio je ljubopitljiv, to je Ana podsticala. Ve u 15. ili 16. godini mogla je biti ponosna na njegovu zrelost. Kako li je velika upanka Ana, uz strepnju, morala biti ponosna, na primer, kada su predstavnici te, po nekim susedima, varvarske zemlje Rake, njen mu Nemanja s bratom Stracimirom i sinovima, u Niu, 1189. godine, doekali Fridriha Prvog Barbarosu, nemakog cara, predvodnika krstaa!? Nepismeni Barbarosa mogao je samo da zine od uda videvi i pripitomljene jelene! Uzgred, Barbarosa je, prilikom jela, radije upotrebljavao svoj no, nabadajui na njega meso, koje je jeo rukama, nego ponuenu zlatnu viljuku. OBNOVIO HILANDAR MNOGO vremena Nemanja i Ana posvetili su podizanju crkava. U Toplici, kod Kurumlije, podigao je manastire Sv. Nikole i Sv. Bogorodice. Kasnije, kao vladar, 1171. podie ureve stupove u Rasu. Svoj najznaajniji, i uopte najznaajniji srpski hram, posveen Bogorodici Dobrotvorki, podigao je na reci Studenici, gde je osnovan i manastir. Po povlaenju iz svetovnog ivota, zajedno sa sinom, monahom Savom, na Svetoj gori iz temelja je obnovio zapusteli manastir Hilandar. Iako su otac i majka verovali da e Rastko biti dobar knez Travunije (Trebinje) i da e, umesto strica, kneza Miroslava, vladati Zahumljem, on je pobegao na Svetu goru. Tada je Ana ispoljila izuzetnu odlunost ne bi li ga vratila, traei od Nemanje da organizuje poteru. Molila je Nemanju da poalje najpouzdanije i najspretnije vojvode da ga stignu. Odreenu pratnju - poteru gotovo je preklinjala da joj dovede sina. Na alost roditelja (samo u tom trenutku), ali na slavu Gospoda i sreu i spasenje verujueg roda srpskoga, knez Rastko je postao monah Sava. Svi istoni hriani imaju pravoslavlje, a Srbi jo i svetosavlje. Na dravnom zemaljskom Saboru u Rasu, 25. marta 1196. Nemanja se svojevoljno odrekao vlasti u korist srednjeg sina Stefana. Dobro drave bilo je iznad svega. Stefan je jo ranije bio oenjen Evdokijom (Jevdokijom), kerkom potonjeg cara Aleksija Treeg Anela, koji je, stupivi na tron, odlikovao Stefana dostojanstvom sevastokratora. Najstariji sin Vukan (Vuk) dobio je, jo za vlade oeve, s titulom veliki knez, tri oblasti: Duklju i Trebinje, Hvostno kod Pei i Toplicu. I Nemanja i Ana su se zamonaili. Veliki upan Stefan postao je monah Simeon i povukao se u tek sagraenu crkvu Svete Bogorodice, manastira u Studenici. Velika upanka Ana postala je monahinja Anastasija. ivela je u Bogorodiinom manastiru u Pazaru. Po upokojenju, nakon nekog vremena, sahranjena je u Studenici. (Nastavie se)

NARUDBENICA KNjIGU ene srpskih vladara u izdanju IP Naa pria plus i Patam moete naruiti na telefone 011/614-2879 i 065/2220609 i na e-mail teamart@patambooks.com

Gresi prelepe Evdokije

Tomislav Simi Kalpaki | 24. januar 2011. 20:35 | Komentara: 0 Strana princeza koja je dovedena u Srbiju dola je upravo iz Vizantije. Zvala se Evdokija, sinovica cara Isaka Drugog Anela i kerka potonjeg cara Aleksija Treeg NASLEDNIK Nemanjin, srednji sin Stefan, bio je mudar i darovit dravnik, vaspitan u vizantijskom duhu. Kao snalaljiv diplomata i obazriv i sraunat vojskovoa, ktitor velelepne ie, vaio je za jednog od najdarovitijih Nemanjia. Drava koju je nasledio Stefan, jo za vlade svog oca Stefana Nemanje (1166-1196), znatno je uznapredovala, kako u teritorijalnom tako i u politikom i dravotvornom smislu. Iako jo "varvarska" za Vizantince, postala je faktor na koji se mora raunati. Strana princeza koja je dovedena u Srbiju dola je upravo iz Vizantije. Zvala se Evdokija (Jevdokija), sinovica cara Isaka Drugog Anela i kerka potonjeg cara Aleksija Treeg. Brak princa Stefana sa Evdokijom sklopljen je, po svoj prilici, 1191. godine. Evdokija je, sa svojom pratnjom, pola iz Carigrada put Srbije poznatim rimskim putem Vija Egnacija. Idui prema severu, dola je do Skoplja i tu ju je doekao mladi Stefan. UDAJE SE NISU POSREILE Evdokija se udavala jo dva puta, ali joj se te udaje nisu posreile. Poslednji trag o njoj datira iz 1219. godine, kada je, u Nikeji, prisustvovala ustolienju svog biveg devera, monaha i arhimandrita Save u in arhiepiskopa. Dok je kormilo Rake drao njen svekar Nemanja, Evdokija nije pokuavala da se mea u poslove drave. Stefanu je rodila sina Radoslava, roenog 1192, i kerku Komninu. Od trenutka kada je postala velika upanka, Evdokija je poela da koristi svoje pravo da uestvuje u vladanju nad srpskom dravom. ak su, izgleda, Srbi morali pristati, stoji zabeleeno, da Evdokija bude uesnica najvie vlasti u Rakoj kao to su bile avguste u Vizantiji. Sigurno je Nemanja dobro razmislio kada je pristao na tako znaajnu ulogu svoje snahe, u sluaju da Stefan doe na vlast. Evdokija je imala jak uticaj na vaspitanje dece, posebno sina Radoslava, koji je uen i nauen da se vie osea kao Grk nego kao Srbin. To e ga kasnije skupo kotati. Da bi se osvetila muu za navodna neverstva, Evdokija se i sama upustila u brane prevare. Postoje izvori koji kau da ju je Stefan uhvatio u neverstvu, pa je zbog toga naredio da joj se skinu haljine, i nagu, samo u koulji, oterao je iz Srbije. Ima i onih zapisa u kojima se tvrdi da je Evdokija bila bolesna. Navodi se da je imala ugu. Bilo kako bilo, tek, Evdokija je, ne raunajui njenu svekrvu Anu, bila prva vizantijska princeza na dvoru Nemanjia, ali i prva ena koja je morala da napusti Srbiju.

Sutina tog kraha ipak je bila politike prirode. U to vreme, Stefan je bio u sukobu sa starijim bratom Vukanom. Zapoela je bitka za vlast koja je Rakoj donela glad, bolesti i pogibiju mnogih ljudi. Vukan je, dodue samo zakratko (od 1202. do kraja 1204), uz pomo ugarskog kralja Emerika i drugih katolikih krugova, zbacio Stefana s vlasti. Prognani Stefan koristi ugarsko-bugarsko neprijateljstvo, te, uz pomo bugarskog cara Kolojana, uspeva da povrati presto. Valja istai da su, od vremena meanja ugarskog kralja Emerika u srpske poslove, svi ugarski vladari, sve do 1918. godine, u svoju titulu unosili i Srbiju. To je zapoeto od samog Emerika, koji je, zbog uinjene pomoi Vukanu, smatrao da je i ova zemlja pod njegovom vrhovnom vlau. Promuurni Stefan i sam se poeo okretati prema zapadu. Zato? Princeza s Bosfora bila je potrebna u vreme sklapanja mira s Vizantijom. To je odgovaralo i jednoj i drugoj strani. Ali, ugled i mo Vizantije naglo su opadali, a Latini su se pribliavali Carigradu. Evdokija je sada postala smetnja za nove odnose s Latinima. Nakon deset godina zajednikog ivota, Stefan je, 1201. godine, oterao Evdokiju. Carigradska crkva razreila je njihov brak 1201/1202. Neverstvo Evdokijino, bez obzira na sve druge okolnosti, ostavilo je traga na Stefanovoj dui. Da nije lako podneo sramotu zbog eninog neverstva, potvruju rei koje je kasnije zapisao: asna ena u domu mua svoga draa je od svakoga bisera i dragoga kamena. Stefan se tri puta enio, ali su sve tri njegove ene bile samo velike upanke, nijedna kraljica. Zbog sukoba s bratom Vukanom, koga su podravali Ugri, Stefan je traio saveznika, i naao ga u Bugarskoj. I Bugari su bili neprijatelji Ugara. Ugovor o prijateljstvu je, kako se ini, potvren tako to se Stefan oenio bliskom roakom cara Kolojana (Lepi Jovan). Ona je Stefanu rodila sina Vladislava, koji e postati trei kralj, i Predislava, koji se rano zamonaio, bio zahumski episkop, a potom i arhiepiskop srpski Sava Drugi. Ova ena je umrla 10 godina posle venanja sa Stefanom. Da li je umrla od tuge jer je Stefan i nju posle nekoliko godina braka oterao? Da bi ostvario svoj cilj, mudri Stefan nije birao sredstva. Od pape Inoentija Treeg traio je kraljevsku krunu. Zbog protivljenja Ugarske, papa je odbio da mu dodeli kraljevsko dostojanstvo. Ali, Stefan ne odustaje. Kako je Venecija imala prilinog uticaja na politike prilike zemalja na Balkanu, Stefan se zbliio s porodicom mletakih dudeva. Mletaka princeza Ana Dandolo postaje njegova trea ena. Stefanov brat Sava, ovek boji, znao je da je enidba s katolikinjom znaila poetak saradnje s papom. A kora papinog hleba je tvrda i nije za nas Srbe, govorio je najvei srpski podvinik i bogoljubac. Brak sa Anom sklopljen je 1207/08. godine. ena je Stefana nagovarala i on je naelno prihvatio da se odrekne pravoslavne vere, ali to obeanje nije ispunio. Novi papa Honorije Trei poslao mu je, 1217. godine, zlatnu kraljevsku krunu. Stefan Nemanji postao je prvi kralj Srbije, prvovenani kralj.

Ali, iako mnogo mlaa, ni Ana Dandolo nije doivela da postane kraljica. Umrla je pre krunisanja. Stefanu je ostavila sina Uroa, budueg etvrtog kralja, i kerku Renijeru. n

NARUDBENICA KNjIGU ene srpskih vladara u izdanju IP Naa pria plus i Patam moete naruiti na telefone 011/614-2879 i 065/2220609 i na e-mail teamart@patambooks.com

Vapaj ponienog kralja

Tomislav Simi Kalpaki | 25. januar 2011. 17:48 | Komentara: 0 Krajem 1219. ili poetkom 1220. godine, princ Radoslav oenio se Anom, kerkom epirskog despota, kasnije vizantijskog cara Teodora Prvog Anela Duke Komnina OD KADA su Latini osvojili Carigrad (1204) i uspostavili Latinsko carstvo, meu dravama na Balkanskom poluostrvu vladali su prilino zamreni odnosi. Na krajnjem severozapadu vizantijske teritorije, na Balkanu, odrao se grki uticaj. Najpre pod Mihailom Anelom, a posebno pod vladavinom njegovog brata Teodora, koji ga je nasledio, Epirska despotovina belei veliki napredak. Rastom moi epirske drave rastu i izgledi za obnavljanje Vizantijskog carstva. Epirski despot Teodor, krajem 1224. godine, osvaja Solun. Nestajanjem Solunske kraljevine, latinske tvorevine, prekida se veza izmeu Latinskog carstva u Carigradu i francuskih kneevina u srednjoj Grkoj i na Peloponezu. Mudri Stefan Nemanji, prvovenani kralj, kao da je sve ovo predvideo i, nakon uspenog i korisnog oslanjanja na zapad, nastojao je da Srbiju to vre vee za epirsku dravu. Stefan, stoga, nastoji, ve 1216. godine, da svog prvenca, sina Radoslava, naslednika prestola, oeni Teodorom, kerkom preminulog despota Mihaila. Sve bi bilo u redu da se nije usprotivila Crkva, odnosno Ohridska arhiepiskopija, jer su ovo dvoje mladih bili u krvnom srodstvu sedmog stepena. Tako taj brak nije realizovan. Politiki razlozi bili su jai od kanonskog prava, pa je ipak dolo do enidbe izmeu Radoslava i Ane, bez obzira na krvno srodstvo. I sam epirski despot eleo je da ima podrku Srbije, kao to je Stefan nastojao da se zblii sa ovim monim vladarem. Krajem 1219. ili poetkom 1220. godine, princ Radoslav oenio se Anom, kerkom epirskog despota, kasnije vizantijskog cara Teodora Prvog Anela Duke Komnina (1215-1230). KRATKA AVANTURA ANINA veza s Frugom nije dugo trajala. Posle ove avanture u Drau, nije mogla u Solun, ionako skrhanom i oslepljenom ocu. Uz posredovanje sestre Irine, koja je u meuvremenu postala bugarska carica, kralj Vladislav je Ani dozvolio povratak u Srbiju.

Radoslav, princ prestolonaslednik, doekao je svoju nevestu na oevom dvoru u Paunima, kod Uroevca, gde je obavljena i svadba. Potom su mladenci otili na medeni mesec u Zetu, u kraljevski dvor ispod grada Skadra. Interesantno je da je sauvan njihov vereniki prsten na kome, grkim pismom, stoji napisano: Vereniki prsten Stefana, izdanka od loze Duka, primi rukama Ana, iz roda Komnina. Prvi kralj Rake, Stefan Nemanji, umro je 24. septembra 1228. godine, kao monah Simon, jer ga je pred smrt zamonaio brat Sava. Od tada se kralj Radoslav (1228-1233) sve vie vezuje i oslanja na svog monog tasta. Osvajanjem, bolje rei oslobaanjem Soluna 1224. godine, Teodor postaje najmoniji vladar na Balkanu. Drugoj po redu srpskoj kraljici, prelepoj Ani, nije bilo nimalo teko da svog mua navede "na grku vodu". To je, u stvari, ve uinila njegova majka, grka princeza Evdokija. Kao deak, vaspitavan u vizantijskom duhu, Radoslav je bio ponosan na svoje grko poreklo. Nije mala stvar biti unuk vizantijskog cara (Aleksije Trei, 1195-1203)! Zato ne udi injenica da se Radoslav na nekim srpskim poveljama potpisivao grki kao Stefan Duka. Moemo slobodno rei da je bio vei Vizantinac od svojih savremenika u Vizantiji. NARUDBENICA KNJIGU ene srpskih vladara u izdanju IP Naa pria plus i Patam moete naruiti na telefone 011/614-2879 i 065/2220609 i na e-mail teamart@patambooks.com Po Teodosiju, koga neki citiraju a neki osporavaju (posebno Mihailo Laskaris, to je razumljivo), kralj Radoslav je u poetku bio dobar vladar. Bejae u svem za pohvalu i izvrstan, ali se posle pokori eni, radi koje i postrada umom. A vlastela, uznegodovavi zbog maloumlja njegova, odstupie od njega i prioe mlaemu bratu njegovu Vladislavu. Kod Klokotnice, u prolee 1230. godine, bugarski car Asen Drugi potukao je i zarobio Teodora Anela, oca kraljice Ane. Osvajanjem prostranih oblasti Aninog oca, bugarski car postaje najmoniji vladar na Balkanu. Nezadovoljna vlastela koristi priliku i sve vie prilazi kraljevom bratu Vladislavu. Radoslav i Ana ostaju usamljeni. Osetivi ta im se sprema, izgovarajui se da ele zimu da provedu u toplijem Primorju, kraljevski par bei iz zemlje s malom pratnjom. Prema Teodosiju, za sve to bila je kriva Radoslavljeva zlonamerna i lukava ena. Jer bee druga Dalida kao prva Samsonu, dodaje kaluer. Pred zimu 1233. godine, kralj je zbaen s prestola, a nezadovoljna srpska vlastela je na tron uzdigla njegovog mlaeg brata, Vladislava. Mada svrgnuti vladarski par bei iz Srbije u Dubrovnik, dubrovaka vlastela im prireuje sveani doek. Za to su se pobrinuli zamenici dubrovakog kneza Jovana Dandola, odnosno potkneevi Petar Belosavi i Todor Krusi. U nemogunosti da se due zadri u Dubrovniku, Radoslav je dobio lau i sa enom otplovio za Dra. U ovom arnautskom kraju Ana se, kako belei Teodosije, predaje arima jednog stranca, izvesnog Fruga, koji je verovatno bio latinski najamnik, moda i Arbanas. Beei od maa kojim mu je ovaj pretio, ponieni i razoarani Radoslav vraa se u Srbiju. Od strica Save moli oprotaj. Ne trai krunu, ve monaku rizu. Arhiepiskop Sava ga je zamonaio i

Radoslav postaje monah Jovan. Kao monah, sazidao je pripratu na crkvi svete Bogorodice u Studenici, u kojoj je kasnije i sahranjen. Umro je posle 1235. godine. U mladosti lepotica, razmaena i ponosita Grkinja, konano je nala mir i spokoj u nekom od manastira Srbije. Verovatno ne uzimajui ozbiljno Teodosijevu tvrdnju o njoj i Frugu, u nekim naim pomenicima spominje se kao monahinja Ana, koja je nekada bila ena kralja Radoslava, potonjeg monaha Jovana.

Svae zbog prestola

Tomislav Simi Kalpaki | 26. januar 2011. 18:15 | Komentara: 0 Radoslava zbacio mlai brat Vladislav, a njega najmlai Uro KRALj Stefan Vladislav Prvi (1233-1243) zbacio je s prestola svog brata po ocu, Radoslava. U tome su mu pomogli kako srpska vlastela, tako i bugarski car Jovan Asen Drugi. Vladislav je bio oenjen Bugarkom iz Trnova, Beloslavom , kerkom Teodore i Asena Drugog, bugarskog cara. Izraenu vizantofilsku politiku kralja Radoslava i njegovo oslanjanje na tazbinu, zamenjuje nita manje izraena bugarofilska politika novog kralja i oslanjanje na monog tasta. Gradei svoj autoritet na autoritetu bugarskog cara, Vladislav je sve vie poeo da lii na svog brata prethodnika. Ipak, sa istorijske distance, moemo rei da je Vladislav imao neto vie sree i sposobnosti od svog starijeg polubrata. Njemu se zlatnim slovima upisuje zadubinarstvo i pokloni crkvama u Srbiji i na Svetoj gori, posebno prelepi manastir Mileeva. Podignut je 1218/19, a potpuno zavren 1235. godine. Isto tako, ako ne i vie, za divljenje je njegov odnos prema stricu, arhiepiskopu Savi, ije e moti preneti iz Trnova u Srbiju i sahraniti u Mileevi. Poglavar Srpske pravoslavne crkve, arhiepiskop Sava, bio je protivnik nasilnih zbacivanja s vlasti. To je i bio razlog da se, ljut na Vladislava, po drugi put odlui za odlazak u Svetu zemlju. Naputa Raku, a arhiepiskopski tron e prepustiti igumanu manastira ie, svom ueniku Arseniju Prvom. To je bio teak udarac za srpskog suverena i vreme za iskreno kajanje. Svaku re svoga strica Vladislav je ispotovao. U odsustvu Save, kralja Vladislava i kraljicu Beloslavu krunisao je novi srpski arhiepiskop Arsenije Prvi. Za Beloslavu se ne moe rei da je upamena kao naroito slavna vladarka, ali je evidentno da je u vreme vladavine svog mua bila veoma uticajna. Kao izuzetno pobona, prava pravoslavka, uticala je na Vladislava da gradi sebi zadubinu. Grandiozna veliina kraljevog strica, arhiepiskopa Save, kao i kraljiina pobonost doprineli su da se nastavi gradnja crkve na reci Mileevi, kraj Prijepolja.. Srpski narod duguje Beloslavi i trajnu zahvalnost to su se moti Svetog Save nale na srpskoj zemlji. Naime, vraajui se s velikog hodoaa po Svetoj zemlji, srpski arhiepiskop je svratio u Trnovo kod Asena Drugog, Beloslavinog oca. Dok je inodejstvovao, iznenada se razboleo i ubrzo umro, 14/27. januara 1236. godine. Nainjen je veliki kameni sarkofag i telo poiveg je poloeno u trnovskoj crkvi Svetih etrdeset muenika, Asenovoj zadubini. Cela Bugarska, cela Srbija i ceo pravoslavni svet - zaplakali su!

Arhiepiskop Arsenije je odmah otiao srpskom kralju i otvoreno mu saoptio elju Srpske crkve: Ni pred Bogom ni pred ljudima nije ugodno i pravo da telo naeg Oca ostavimo izvan njegove zemlje, daleko od njegove Crkve i njegova naroda! Znajui i sam ta moti oboavanog svetitelja, njegovog strica, znae za sve itelje zemlje Rake, Vladislav je bio energian i uporan kod svog tasta. Meu vie pisama, napisao mu je i ovo: Oe moj, ako sam kod tebe naao ma kakvu milost, nemoj zatvoriti svoje srce prema meni. Daj mi Sveto telo moga strica i Gospodara! Bugarska crkva i sam patrijarh bili su energino protiv. Zato car alje Vladislavu odgovor: Sine moj, trai od mene to god drugo eli, ali nemoj me terati da uinim ono to ne mogu da uinim. Tada na scenu stupa bugarska carevna i srpska kraljica. Zajedno s muem ona je otila kod oca u Trnovo i energino zahtevala da se telo svetog prenese u Srbiju. Dve i po godine posle Savinog usnua u Gospodu, na dan 6. maja 1237, Savine svete moti nale su se u Srbiji, u Vladislavljevoj zadubini Mileevi. Uskoro e nastupiti dramatini dogaaji. itava istona Evropa je uzdrhtala pred navalom Mongola. Njihov upad u Ugarsku, iako samoj Srbiji nije nainjena velika teta, uticao je na slabljenje pozicije kralja Vladislava. Uz to, te 1241. godine umro je i bugarski car Asen Drugi. Od tada, Bugarska vie nee imati vodei uticaj na Balkanu, a srpski kralj e izgubiti snaan oslonac. Poetkom naredne godine, mongolska vojska, vraajui se prema Crnom moru, gde se nalazila njena glavnina, opljakala je Srbiju i Bugarsku. Srpska vlastela okupila se oko mlaeg brata Uroa. Kraljica Beloslava inila je sve da suzbije Uroeve pretenzije na srpski presto. Energino je nastojala da zatiti mua, a time, naravno, i svoj poloaj. U tome nije uspela. U prolee 1243. godine, Vladislav je svrgnut s vlasti. Uskoro su se on i Beloslava pomirili s kraljem Uroem, pa je Vladislav dobio na upravu Primorje (Zetu). Ni on ni Beloslava nikada vie nisu nastojali da povrate krunu. Poslednji pomen o Vladislavu datira iz 1267. godine, ali se ne zna godina njegove smrti. Smene na prestolu Srbije dovele su trojicu sinova Stefana Prvovenanog na tron. Vladislav je zbacio Radoslava, starijeg brata, ali je doiveo istu sudbinu: njega je zbacio mlai brat, Uro. Videemo da e i Uro doiveti istu, ak i goru, sudbinu. Bitno je istai da se u sva tri sluaja brae jasno potvruje zavisnost od snage drave iz koje je poticala ena. Svaki od kraljeva raunao je na pomo svog tasta i odluke donosio po njegovom savetu. Istina, te odluke ili elje tasta nisu bile na tetu Srbije, ali uvek jesu na korist kraljiinog zaviaja.

SIN STEFAN DESA Beloslava je bila suta suprotnost Ani Radoslavljevoj. Bila je verna muu i uz njega je ostala i posle gubitka prestola. Vladislav i Beloslava su imali sigurno jednog, a moda i dva sina i jednu ker. Zna se da im se sin zvao Desa, pa ako uz to ime nije dodato nemanjiko Stefan, Stefan Desa, onda je drugi sin bio Stefan. Njihova ki, ije se ime ne zna, bila je udata za omikog kneza uru Kaia. (Nastavie se)

Svakim dobrom ukraena

Tomislav Simi Kalpaki | 27. januar 2011. 19:03 | Komentara: 0 Uroeva nevesta Jelena Anujska doekana u umi belog i plavog jorgovana. Jednako omiljena kod pravoslavaca i kod katolika KRALj Uro Prvi (1243-1276), najmlai sin Stefana Prvovenanog, jedva je imao neto vie od 25 godina kada je, zbacivi brata po ocu, Vladislava, kormilo Srbije uzeo u svoje ruke i smatra se jednim od najsposobnijih vladara Srbije srednjeg veka. Vladao je naredne 33 godine i uspeo da objedini i prostore koje su drali potomci velikog kneza Vukana, pripojivi Zetu, Morau, Hum... Za razliku od brae, koja su oslonac traila na istoku, Uro Prvi se okree zapadu. Tu jeste prisutna dravnika mudrost, ali zato ne rei - i enski uticaj. Iako mu je majka davno umrla, Uro je bio u vezi s porodicom Ane Dandolo. Mletaki uticaj se i te kako oseao. Stoga nije iznenaujua njegova odluka da buduu kraljicu trai na zapadu. Bila je to Francuskinja Jelena Anujska. Iako bez dokumentovanih istorijskih injenica, tvrdi se da je Jelena bila ki Balduina Kurtnejskog i dalja roaka dvojice znaajnih ljudi: francuskog kralja Luja etvrtog i njegovog brata Karla Prvog Anujskog, kasnije kralja Sicilije i Napulja. Vreme Uroeve enidbe se najee stavlja u 1250. godinu, a mi bismo, imajui u vidu starost njihovih sinova, ovo sklapanje braka datirali neto ranije, odmah posle 1245. godine. Mora da je taj brak ugovoren bar dve godine ranije. Uostalom, za komunikaciju takve vrste i saobraaj toga doba, ovo vreme je sasvim opravdano. O ovome svedoi Dolina jorgovana. Od Studenice pa do izlaska iz najueg dela krevite Ibarske klisure, Uro je naredio da narod zasadi umu od belog i plavog jorgovana, kako bi put kojim treba do doe lepa i bogata nevesta u tadanju sirovu Srbiju bio dostojan njene lepote i ugleda. Sve ukazuje na to da je brak srpskog kralja i princeze iz mone katolike porodice bio gotovo idealan. inom venanja Jelena je primila pravoslavnu veru, ali je ostala emotivno vezana i za katoliku. Uro je esto bio u zategnutim odnosima s Republikom, a dva puta je i ratovao s Dubrovanima. Uspeno, naravno. U vezi s tim, zanimljiv je jedan dubrovaki dokument, pismo koje pokazuje da su Dubrovani u Jeleni imali sigurnog i pouzdanog prijatelja, jer im nije bez razloga pisala: Ako ime hteti kralj poslati vojsku na Dubrovnik ili gusu ili togode pakostiti Dubrovniku, da je od mene vedenije u grade, koliko najvee mogu brzo, i da sam u vsaku vau nevolju. Ovo pismo Jelena Anujska je mogla uputiti Dubrovanima posle 1276. godine. To znai, tek kada je njen sin Dragutin zbacio oca s vlasti. O kraljici Jeleni, starac arhiepiskop Danilo Drugi, njen savremenik, u ivotu kraljeva i arhiepiskopa srpskih, zapisuje: ... Bila je prekrasna svojom pojavom... otre rei, ali blage naravi, neporonog ivota i svakim dobrom u ivotu ukraena...

10

MIRENjE SVIH PROTIVNIKA Jelenin uticaj na Uroa da ue u savez s Karlom Anujskim nije bio mali, a Karlova politika je bila mirenje svih dotadanjih protivnika i neprijatelja, kako bi se stvorila koalicija protiv Mihaila Paleologa, obnavljaa Vizantijskog carstva. Vizantijske imperijalistike tenje podrazumevale su da ceo Balkan, pa tako i Srbija, treba da bude pod ezlom Konstantinove krune na Bosforu. Na svom dvoru u Brnjacima, koji se nalazi u starom Kolainu, ispod Rogozne, na uu Omikog potoka u Brnjaku reku, Jelena je osnovala prvu ensku kolu u srpskim zemljama, kao i internat za devojke. Desilo se to u poslednjoj etvrtini 13. veka, kada Evropa nije pokazivala interesovanje za kolovanje devojaka, naroito ne onih nieg roda. Zapovedi celoj svojoj oblasti sabirati keri sirotih roditelja, i njih hranei u svom domu, obuavae svakom dobrom radu i runom radu, koji prilii za enski pol. A kad su odrasle, udavae ih za mueve da idu u svoje kue, obdarujui ih svakim bogatstvom, i namesto njih uzimala je druge devojke kao i prve... Bila je to prva struna enska kola, ne samo u Srbiji ve i u Evropi. Jelena je u novoj sredini ivela skromno i nesebino je pomagala druge. Bila je omiljena i kod pravoslavaca i kod katolika. Podjednako su je potovale i Pravoslavna i Katolika crkva. Bila je veliki ktitor i obnovitelj. U oblasti Duklje obnovila je Drivast i jo neke gradove, a uz to je u Kotoru, Baru, Ulcinju i Skadru podigla vie rimokatolikih crkava i manastira. Za nas je najznaajnije to je podigla srpski manastir Gradac, na Ibru kod Rake, oko 1270. godine. Velelepna je Uroeva zadubina, manastir Sopoani, ali ni Jelenina crkva, posveena Bogorodici, svojom lepotom nimalo ne zaostaje za njom. Jelena je podarila Urou etiri sina, od kojih su dvojica postali kraljevi: Dragutin i Milutin, i dvojicu mlaih: Stefana i Brnu. U jesen 1276. godine, najstariji sin Dragutin, koji je od 1271, kao prestolonaslednik, nosio titulu "mladi kralj", zbacio je oca s vlasti. On je to ostvario uz pomo Ugarske, odnosno svog uraka, kralja Ladislava etvrtog, brata njegove ene Kataline. Nedugo zatim, povukavi se u Zahumlje, Uro se zamonaio, dobivi ime Simon, i umro je najverovatnije 1. maja 1277. godine. Sahranjen je u svojoj zadubini, Sopoanima. Iako teko, Jelena je ipak oprostila sinu nasilno preuzimanje vlasti. Kraljica majka dobila je na upravu posede u Primorju (Zetu i Trebinje). U unutranjosti Srbije, pod njenom upravom bio je Plav na gornjem Limu, kao i pominjani dvorac Brnjaci. Oko 1280. godine, Jelena je primila monaki zavet i postala monahinja Jelisaveta. Bilo je to u crkvi Svetog Nikole, kod Skadra, koju je pretvorila u pravoslavni manastir. Upokojila se 37 godine od muevljeve smrti 8. februara 1314. godine, u Brnjacima. Sahranjena je u svojoj zadubini, crkvi Svete Bogorodice u manastiru Gradac.

Kazna stigla Dragutina

11

Tomislav Simi Kalpaki | 28. januar 2011. 20:22 | Komentara: 0 Preduzimljivou kraljice Kataline, srpski dvor menja izgled i ivot na njemu postaje drugaiji. Katalina uvodi nove obiaje, zapadne PRINCEZA Katalina, unuka ugarskog kralja Bele etvrtog, odnosno kerka njegovog starijeg sina Stefana Petog i Jelisavete Kumanske, postala je ena prestolonaslednika Srbije, Stefana Dragutina, najverovatnije 1268. godine. Te godine je njegov otac, kralj Uro Prvi (1243-1276), neuspeno ratovao s Ugarima, ali se odmah potom orodio s ugarskom vladarskom kuom i tako obezbedio severne granice Srbije. Katalina, ini se, nije bila razmaena katolikinja, jer se ubrzo uklopila u patrijarhalnu sredinu pravoslavne Srbije. Kralj Uro je bio ponosan na svoju snahu, a i svekrva, Jelena Anujska, bila joj je naklonjena. Pouzdano se zna da je brak izmeu Dragutina i Kataline bio stabilan. Izrodili su sedmoro dece, pet keri i dva sina. Keri su se zvale: Jelisaveta (Jelena), Katalina, Margarita i Ursa, dok je ime pete keri ostalo nepoznato. Sinovi su imali srpska imena: Stefan Vladislav (nesreni pretendent na presto) i Uroic. Kralj Stefan Dragutin (1276-1282) vladao je pod prilinim uticajem svoje ene. U toku estogodinje vladavine nije dolazio u sukob ni s jednom od zapadnih zemalja, izuzev Vizantije na istoku. SVRGNUO OCA SA PRESTOLA Smatra se da je Katalinina "zasluga" to je Dragutin poeleo da "pre roka i vremena" oseti krunu na svojoj glavi. Velikog udela u tome imala je i njena majka, Jelisaveta Kumanska. Kao regent sina, maloletnog ugarskog kralja Ladislava etvrtog Kumanca (1272-1290), ona je Dragutinu poslala vojnu pomo, pa ovaj, s jednim delom srpskih pristalica i ugarskom vojskom, u jesen 1276. godine, pobeuje oca i nasilno preuzima vlast. Za to vreme, preduzimljivou kraljice Kataline, srpski dvor menja izgled i ivot na njemu postaje drugaiji. Katalina uvodi nove obiaje, one zapadne. U nepovrat odlazi vreme kada je kraljica drala preslicu za pasom. Potiskuju se vizantijska, a uvode zapadna obeleja. Dolo je, meutim, vreme kada je stigla "kazna Boija". Jaui sa svojom vlastelom, Dragutin je pao s konja, ispod grada Jelea u Rakoj upi, i teko povredio nogu. Bilo je to poetkom 1282. godine. U ona burna i surova vremena bilo je nezamislivo da vladalac u bojevima ne bude na elu svoje vojske. Svestan svoga stanja i svoga greha, u uverenju da je uinjeni greh prema ocu uzrokovao njegovu teku hromost, Dragutin se odluuje na abdikaciju. Te iste, 1282. godine, na Saboru u Deevu kod Rasa, Stefan Dragutin je "darovao" vlast svom mlaem bratu, Stefanu Urou Drugom Milutinu. Pored velike vlastele Rake, Saboru je prisustvovala i njihova majka, Jelena Anujska. Sporazum u Deevu podrazumevao je da Milutina nasledi Dragutinov stariji sin Vladislav. Dragutin je

12

zadrao oblasti severne i zapadne Srbije, majka Jelena drala je Primorje, a Milutinu su pripale sve ostale teritorije Rake, ali je zapravo on bio istinski vladar svih oblasti. U prvo vreme braa su bila spremna da jedan drugome pomau i da se tite. To su i inili. Tako je, na primer, posle 1284, Dragutin pozvao svog brata, Milutina, da pou u pohod protiv dvojice vlastelina, Drmana i Kudelina, sa seditem u drelu u istonoj Srbiji. Oni su, odvojivi se od Ugarske i pod vrhovnom vlau Tatara, vladali u Branievu. Zajednikom akcijom Dragutin i Milutin su oslobodili ovu oblast. Tada je branievska oblast prvi put, i za sva vremena, ula u sastav srpske drave. Braa su se zajedniki borila i protiv vidinskog kneza imana, a Dragutin je pomagao Milutinu u borbi protiv Vizantinaca. Meutim, Katalina, sada praktino biva kraljica, nije se pomirila s novonastalim stanjem. Zahvaljujui njoj, Ladislav etvrti, njen brat, ustupio je Dragutinu i Katalini Srem, kako se tada jo nazivala Mava. Dobili su i Beograd na upravu, kao i severoistoni deo Bosne. Tako je Dragutin, 1284. godine, proirio svoju teritoriju. Bila je to dobra polazna osnova da, kako navode mnogi istoriari, Katalina krene u novu "diplomatsku ofanzivu" kod svog mua, da s vojskom ustane protiv brata. Naime, posle enidbe Simonidom, bilo je jasno da se Milutin nee drati Deevskog sporazuma, odnosno ustupiti presto njihovom sinu Stefanu Vladislavu. Sada su u igri bile dve kraljice: aktuelna srpska kraljica Simonida i biva kraljica Katalina, vrlo direktno, koje su uticale na izbijanje graanskog rata u Srbiji. Rat izmeu brae vodio se periodino od 1301. do 1312. godine. Dragutin i Katalina nisu uspeli u svojim namerama i 1313. mire se s kraljem Milutinom. Katalini se uskoro gubi svaki istorijski trag, poto su je prethodno zadesile teke nesree. Bivi kralj ili kralj severne Srbije, Stefan Dragutin, umro je 12. marta 1316. godine, na samrti zamonaen pod imenom Teoktist. Sahranjen je u urevim stupovima, gde je podigao jednu kapelu. Inae, ktitor je crkve svetog Ahilija, i po njoj je dananje Arilje dobilo ime. Majku je nadiveo samo dve godine. Odmah potom, javno pogazivi Deevski sporazum, Milutin je naredio da se uhvati Stefan Vladislav, nesreni pretendent i na srpski i na ugarski presto, i baci u okove. Tako je i severna Srbija bila u Milutinovim rukama. Katalina jeste bila verna supruga. Takva je ostala i kad se Dragutin, u vreme kajanja zbog greha prema ocu, odricao od brane postelje i u Katalini gledao sestru, a ne suprugu. Uz to, oponaala je svekrvu, kraljicu - majku, Jelenu Anujsku. I ona je okupljala siromane devojke, vaspitavajui ih i uei da pletu, vezu, kuvaju... Mnoge su se i opismenile. Katalina se potom vratila skromnom nainu ivota. Dragutin i Katalina, sa svojom decom, bili su ktitori vie crkava i manastira: Arilje, Tronoa (kod Loznice), a verovatno i Grnarica, Raa kraj Drine, Sveti Nikola na Ozrenu, Papraa (kod Zvornika).

13

Ljubavi kralja Milutina

Tomislav Simi Kalpaki | 29. januar 2011. 20:30 | Komentara: 1 Prvi period Milutinove vladavine karakterie njegovo uspeno ratovanje i veliko teritorijalno proirenje, najvie na raun Vizantije KRALj Uro Drugi Milutin (1282-1321) bio je mlad kad je stupio na presto Srbije. Tvrdi se da je bio lep i ljubazan ovek. Vie izvora istie njegovu veliku pobonost i nepokolebljivo pripadanje veri otaca svojih. Dokaz tome je i mnotvo podignutih crkava i manastira (za svaku godinu vladanja podigao je po jednu crkvu). Bio je hrabar i energian vojskovoa pa se, po tome, jedini moe porediti s unukom, carom Duanom Silnim. On je svojim naslednicima, sinu i unuku, obezbedio uslove koji e omoguiti da Srbija doe do vrhunca moi. Prvi period Milutinove vladavine karakterie njegovo uspeno ratovanje i veliko teritorijalno proirenje, najvie na raun Vizantije. Potom sledi period stiavanja ratnih dejstava, kada diplomatskim putem nastoji da, orujem osvojeno, sauva. Reenje je bila enidba s nekom od princeza iz Konstantinova grada na Bosforu. Milutin je imao najvie brakova od svih nemanjikih vladara - pet. Njegova prva ena zvala se Jelena. Ovom srpskom plemkinjom oenio se 1271. godine. S njom je imao sina Stefana (Deanski, roen 1275) i kerku Anu (Nedu). U godini kada je postao kralj Rake, 1282, politiki razlozi su bili presudni da otera prvu enu i oeni se tesalskom princezom, kerkom despota Jovana Prvog Anela. Bio je to brak iz interesa, sklopljen zbog zajednikog pohoda na Vizantiju. Ali, nije dugo trajao jer je, godinu dana kasnije, svoju enu, Tesalku, vratio ocu. Ovaj brak bio je bez dece. Da li u poseti kod brata Dragutina u Beogradu ili negde drugde, tek, Milutin se zagledao u Jelisavetu, sestru Dragutinove Kataline i ugarskog kralja Ladislava etvrtog. Prema vizantijskom istoriaru Georgiju Pahimeru, Milutin je zaveo Jelisavetu, koja je ve bila monahinja. Ona je, bez obzira na crkvene kanone, skinula monaku odedu i udala se za srpskog kralja 1283. godine. Srpska crkva se otro usprotivila ovom braku. Ova ljubav je trajala taman toliko da dobiju ker Caricu (Zoricu). Naredne, 1284. godine Milutin je oterao Jelisavetu, najverovatnije zbog pritiska Crkve (ona ponovo stavlja monaki veo), i zasnovao etvrti brak, takoe politiki. Ovoga puta, nova srpska kraljica postaje Ana, ki bugarskog cara ora Terterija. Ovaj brak je potrajao. Milutin je dravne interese uvek stavljao iznad linih. Kada je procenio da je dolo vreme pribliavanja Vizantiji, da bi ouvao velike, maem osvojene teritorije (izbio je na obale Egejskog mora), peat na ugovor o miru trebalo je da bude oroavanje s vizantijskom carevinom. U nemogunosti da zaustavi srpsko prodiranje, a na suprotnoj strani opasno ugroen u Maloj Aziji od Turaka Selduka, Andronik Drugi se odluuje da Milutinu da za enu svoju mlau sestru Evdokiju, kojoj je bio umro mu. Dok je Milutin bio oduevljen ovim predlogom Vizantinaca, Evdokija nije htela ni da uje o udaji! Uplaen ljutnje koja se mogla oekivati, i

14

obnavljanja neprijateljstava, to je veliki broj srpske vlastele stalno traio, romejski car se odluuje na oajniki korak: srpskom kralju ponudio je za enu svoju petogodinju ker Simonidu. Prema beleenju Niifora Grigore saznajemo da je car Andronik postavio uslov da mala Simonida posle venanja bude odgajana na srpskom dvoru dok ne odraste, tj. dok ne napuni 12 godina. Grigora, meutim, dalje tvrdi da se Milutin nije drao tog dogovora. Srpska crkva, kao i grka, odnosno patrijarh Jovan, bili su protiv ovog braka, ali su i kod srpskog kralja i vizantijskog cara preovladali dravni interesi. Milutin je tada imao 44 godine i bio pet godina stariji od tasta Andronika Drugog. Princeza Simonida, sa samo 5-6 godina, uskoro e postati najmlaa srpska kraljica. Meutim, da bi se sve utanailo moralo je proi jo neko vreme u tekim, munim pregovorima. Vei deo pitanja oko granica bio je ranije reen, dok je jo u dogovorima oko enidbe bilo rei o Evdokiji. Tako Milutin zadrava osvojenu zemlju kao miraz za Simonidu, a granina linija se nalazi neto malo severnije od Velesa, Prilepa i Ohrida. Milutin je pristao na zahtev da Anu preda Vizantincima, ali je odbio da njegova majka prisustvuje svadbi, izgovarajui se da bi putovanje iz dalekog kraja za nju bilo nemogue. Izgleda da je znao da Jelena ne odobrava obrt u njegovoj politici, tj. da, umesto saradnje sa zapadom, politika drave postane vizantofilska. U vezi s taocima, Milutin je zahtevao da se istovremeno predaju i taoci s vizantijske strane. Najzad je sve bilo utanaeno. S pratnjom i kerkicom, car Andronik je, pred Uskrs 1299. godine, stigao u Solun. Konano, iz Soluna put Srbije kree mala Simonida, praena mnogim dvoranima, a s njom je bila i majka Irina. Po utvrenom dogovoru, nasred Vardara, car je predao Milutinu ker Simonidu i taoce, a srpski kralj njemu bivu enu Anu, ker bugarskog cara Terterija, ugovorene taoce i prebega Kotanicu. Milutin nije doekao Simonidu kao suprugu ve kao gospodaricu. Skoio je s konja i, dok je prilazila, poklonio joj se. Potom su svatovi s mladom nevestom krenuli put Skoplja. Brak izmeu Milutina i Simonide sklopljen je odmah posle Uskrsa 1299. godine u Skoplju, Milutinovoj prestonici. Venanje je obavio ohridski arhiepiskop Makarije. n (Nastavie se)

KRUNA UNUKU DUANU SIMONIDINA majka Irina je jednom prilikom poklonila Milutinu krunu, iste teine i vrednosti kao kruna koju je nosio Andronik Drugi, njen mu. Poklon je Milutin prihvatio, ali tu krunu nikada nije stavio na glavu. Prvi put je poneo njegov unuk Duan, kada je proglaen za cara Srba i Grka.

15

NARUDBENICA KNjIGU ene srpskih vladara u izdanju IP Naa pria plus i Patam moete naruiti na telefone 011/614-2879 i 065/2220609 i na e-mail teamart@patambooks.com

Tata tutor kralju!

Tomislav Simi Kalpaki | 30. januar 2011. 18:38 | Komentara: 1 Godine 1324. kralj Uro se eni dvanaestogodinjom Marijom Paleolog, kerkom panipersevasta Jovana, sinovca cara Andronika Drugog ODMAH po iznenadnoj smrti kralja Milutina (29. oktobra 1321), u zemlji je nastao haos i potpuno bezvlae. Na vest o kraljevoj smrti, po reima arhiepiskopa Danila, nastao je silan mete i ne mala uzbuna i pometnja i rat i pljakanje na sve strane. Poto je opojano u Nerodimlju, telo kralja je, preko Kosova, poneto u njegovu glavnu zadubinu, manastir Banjsku. Za presto su se borili Vladislav, Dragutinov sin, Stefan, Milutinov sin iz prvog braka sa srpskom princezom Jelenom, i Konstantin, Milutinov sin iz braka s Anom Terter. Oslobodivi se tamnice, Vladislav je na severu, u oevoj oblasti, doekan s radou i smatran je zakonitim naslednikom. Konstantin se u Zeti proglasio za kralja, ali nije imao mnogo pristalica. U centralnoj Rakoj uvrstio se Stefan i to zahvaljujui Bojem udu. Naime, zbog toga to je svojevremeno ustao protiv oca, Milutin je naredio da Stefan bude oslepljen. Meutim, u izgnanstvu u Carigradu, gde je boravio sa enom i decom, Stefan je briljivo krio pravo stanje, sve do oeve smrti, kada je mogao da objavi da je, bojim provienjem, povratio vid. Istina je, svakako, bila u tome to se delat smilovao, pa su nesrenom kralju samo kapci bili povreeni. U borbama sa braom na kraju je Stefan trijumfovao. Iako na severu, Vladislav Drugi se, 1321. godine, proglasio za kralja Srbije. Smatrao je sebe kraljem do 1325. kada je, u odlunoj bici sa Stefanovim trupama, bio potuen a njegove snage razbijene. Umro je u Ugarskoj kao prognanik 1326. ili 1336. godine. Stefan se s bratom Konstantinom brzo obraunao, tokom 1321. godine. Pobedio ga je u boju i Konstantin je ubijen u bekstvu. Stefan, kasnije prozvan Deanski, zvanino je postao kralj 6. januara 1322. godine (po starom kalendaru). Sveano krunisanje obavio je arhiepiskop Nikodim, i Srbija je dobila kralja Stefana Uroa Treeg, a njegov sin Duan istovremeno je proglaen za savladara i postao Stefan Uro etvrti Duan. Kralj Uro Trei bio je u zrelim godinama kad je postao vladar. Bio je oenjen Teodorom, kerkom bugarskog cara Smilca. S njom je imao dva sina: Duana i Dumana (Duicu). Teodora, naalost, nije bila srpska kraljica ni godinu dana. Umrla je oktobra 1322. godine. Sahranjena je u manastiru Banjska. Interesantno je da je, prilikom jednog arheolokog

16

iskopavanja oko Banjske, u ruevinama pronaen prsten kraljice Teodore, na kome je bilo ugravirano: Ko ga nosi, pomogao mu Bog. Dravni interesi su nalagali kralju Urou da se ponovo oeni. Godine 1324. kralj Uro se eni dvanaestogodinjom Marijom Paleolog, kerkom panipersevasta Jovana, sinovca cara Andronika Drugog. Njena majka Irina bila je ki Teodora Metohita, koji je u to vreme bio na dunosti velikog logoteta. Marija Paleolog bila je bratanica bive srpske kraljice Simonide. Za razliku od Simonide, koja nije imala dece, Marija je, iako veoma mlada, kralju podarila sina Simeona (Siniu) i kerke Jelenu i Teodoru. Vrlo brzo po udaji, na srpski dvor je dola Marijina majka Irina da ivi u Srbiji, kraj kerke i zeta. Dolazi i njen mu Jovan, ije su ambicije bile da uz pomo srpskog kralja za sebe stvori nezavisnu dravu u Makedoniji, sa seditem u Solunu. Ali, ubrzo je umro u Skoplju. Irina je svoju mladu ker uila svim lukavstvima. Cilj je bio da se istisne Duan, bez obzira na cenu, a Marijin sin Simeon proglasi za naslednika srpske krune. Po svemu sudei, snani uticaj ene bio je razlog da kralj Stefan Uro Trei malog deaka Simeona pretpostavi sakralju Stefanu Duanu, inae veoma omiljenom meu plemstvom i u narodu zbog pobedonosnih ratova koje je vodio. Uro Trei je sa Andronikom Treim bio u veoma loim odnosima, jer je, u ratu oko vizantijskog prestola izmeu dede i unuka, bio na strani starog Andronika Drugog. Mladi Andronik je pobedio i postao car 1328. godine, pa je odmah naao saveznika protiv Srba u bugarskom caru Mihailu, sinu vidinskog kneza imana. Stoga je Mihailo iman oterao enu Anu, Uroevu sestru, i oenio se Teodorom, Andronikovom sestrom. Dakle, umesto da bude ponosan na sina, kralj se priklonio eninom miljenju i, u prolee 1331. godine, doao s vojskom pred Skadar, razorio Duanov dvorac na obali Drimca, ali nije preao preko Bojane. Pobojavi se za svoj ivot, Duan je hteo sve da ostavi i ode u tuinu, ali ga je njemu privrena vlastela nagovorila na rat. S malom, ali odlunom vojskom, Duan je iznenadio oca u dvorcu Nerodimlju, pa je Uro jedva utekao u oblinji grad Petri. Morao je da se preda i, po Duanovom nalogu, bio je sproveden u tvrdi grad Zvean. Arhiepiskop Danilo Drugi je 8/9. septembra 1331. godine, po drugi put, sveano krunisao Stefana Duana za kralja na dravnom saboru u dvorcu Svrinu. Dva meseca poto je svrgnut s prestola, 11. novembra 1331. godine, umro je kralj Stefan Uro Trei Deanski Nemanji. Duan ga je sveano sahranio u manastiru Deani, oevoj zadubini. Kralj Duan je ponudio kraljici Mariji da ode u Solun. Ona se odluila za manastir. U Deviu je postala monahinja Marta. Prema njoj je car Duan bio sasvim korektan. Umrla je 7. aprila 1355. godine i sahranjena je u Skoplju.

BEANIJA GRKOG CARA

17

Dve vojske, jedna iz Bugarske a druga iz Vizantije, krenule su na Srbiju. Da bi preduhitrili njihovo spajanje, u subotu, 28. jula 1330. godine, oko podne, Srbi, pod vostvom oba kralja, napali su bugarsku vojsku, naneli joj teak poraz, a poginuo je i sam car Mihailo. U tom boju posebno se istakao mladi Duan, koji je neposredno komandovao i prednjaio u prvim borbenim redovima (kralj Uro Trei je samo posmatrao bitku). uvi ta se zbilo s Bugarima, Vizantinci su brzo odstupili, to je smatrano za beanije cara greskago. (Nastavie se)

Mudra Jelena Duanova

Tomislav Simi Kalpaki | 31. januar 2011. 18:36 | Komentara: 0 Car je esto sluao savete svoje pametne i obrazovane supruge. Na krunisanju udaren temelj Duanove zadubine PREVRAT u Srbiji, zbacivanje kralja Stefana Uroa Treeg Deanskog od strane sina Duana, 1331. godine, odrazio se i kod Bugara. Boljari su proterali sestru dojueranjeg srpskog kralja, caricu Anu, sa sinovima, a na presto podigli sestria cara Mihaila, Jovana Aleksandra Asena (1331-1371), sina despota Stracimira. Cela Bugarska, pa i novi car Jovan znali su da se nije aliti s mladim i energinim srpskim kraljem. Da bi predupredio oekivanu srpsku odmazdu zbog progonstva Ane, Duanove tetke, car Jovan novom kralju Srbije alje specijalnog poklisara (izaslanika), u pratnji najboljih vitezova Bugarske. Bila je to roena sestra bugarskog cara, Jelena. U to vreme Duan je nosio belo odelo, u znak alosti za preminulim ocem. Pa ipak, nije ostao ravnoduan na pojavu bugarske princeze. Na to su Bugari i raunali. Stefan Uro etvrti Duan Nemanji kralj 1331-1346. i car 1346-1355. bio je visok, srazmerno razvijen i snaan, lepoga lica, blage, strpljive naravi i izuzetne hrabrosti. Roen oko 1308. godine, kao deak iveo je u progonstvu u Carigradu, zajedno sa oslepljenim ocem, majkom Teodorom i bratom Dumanom (Duicom). Imao je oko 13 godina kada je postao savladar svog oca (1321). Od prvih mladikih dana dokazivao se i dokazao u bojevima protiv Bugara, Grka i Bosanaca. Vrlo mlad, u 22. godini, postao je samostalni kralj Srbije. Duan je sklopio brak s princezom Jelenom o Uskrsu 1332. godine u Skoplju. Venanje je odrano u crkvi Svetog ora. Za tu priliku sagraen je novi most na reci Vardar, preko koga je prvo prela Jelena. Brakom s bugarskom princezom Jelenom, Srbija i Bugarska postale su veliki prijatelji. Duan se obavezao da nee pomagati oevu sestru Anu i njenog sina Jovana Stefana da povrate bugarski presto (utoite su nali u Dubrovniku), a Bugari su se obavezali da nee imati osvajake pretenzije prema Makedoniji.

18

Kraljica Jelena bila je izuzetno lepa, stasita, ali i pametna, mudra i odluna ena. Duan je vrlo esto koristio ove njene osobine. S njegovim doputenjem Jelena je neretko, a ponekad i presudno, uticala na njegove politike poteze. Naravno, ne sme se shvatiti da je bio zaslepljen svojom enom kao njegov otac Stefan Deanski, naprotiv. Na sastanku srpskog ratnog saveta, koji je odran u Pritini 1342. godine, veale su 24 velmoe, a Jelenine rei bile su presudne. CARICA NA SVETOJ GORI Krajem 1348. godine, Evropu, pa i Balkan, zahvatila je kuga. Car Duan je, zajedno sa sinom Uroem, ali i caricom Jelenom, otiao na izolovanu Svetu goru. Po svetogorskim pravilima, svim enama, bez izuzetka, bio je zabranjen boravak na Atosu. Carica Jelena bila je izuzetak. Postoji, meutim, miljenje da ni Jelena nije bila na Atosu, ve da je za nju izgraen poseban pirg. Prisustvo carice Jelene na Svetoj gori umnogome je uticalo, ili je ak bilo presudno da Crkva ne proglasi cara Duana svetiteljem. Kada su nakon pet godina od venanja dobili sina Uroa, 1337. godine, uvruje se i njihov brak. Jelena je nastojala da esto bude uz mua. Prema memoarima Jovana Kantakuzina, pratila je mua i u ratnim pohodima. U vie povelja Duan pominje Jelenu kao hristoljubivu i blagodarovnu. Mnogo je itala i monasi po manastirima su za nju prepisivali mnogobrojne knjige. Udvostruivi teritoriju svoje drave, posle pobedonosnih osvajanja, Duan je razmiljao da njegova kraljevina Srbija postane carevina. Bio je kralj Srbije, postao i kralj Albanije, zato ne i Grke? Na severu je uvrstio granice oko velikih reka, prodro je u Epir i Tesaliju. Vizantincima su ostali samo Trakija, Solun, Carigrad i Peloponez. Dakle, s pravom je mogao da se nazove i grkim vladaocem. Tako je Stefana Uroa etvrtog Duana, o Uskrsu, 16. aprila 1346. godine, na dravnom saboru u Skoplju, za cara krunisao srpski patrijarh Joanikije (Janiije). Neposredno pre toga srpska arhiepiskopija podignuta je na stepen patrijarije, a Joanikije je postao prvi srpski patrijarh. Krunisanje je izvreno na srpskom, grkom i latinskom jeziku. Venava se rab Boji Duan za cara Srbljem, Grkom i Arbanije, izgovorio je Joanikije. Kraljica Jelena krunisana je za caricu, a sin Uro za kralja. Proglas carstva zapoeo je tako to je car Stefan Uro etvrti Duan Nemanji uputio prekrasne i preobilne darovnice crkvama i manastirima, posebno svetogorskim, koji su se, od zauzimanja Sera, nalazili pod srpskom vrhovnom vlau. Sveanost je trajala vie dana, da bi na kraju, u Prizrenu, bio poloen kamen-temeljac za Duanovu zadubinu - crkvu Svetih arhanela. U vreme najveeg uspona, kada je Srbija bila najvea i najjaa sila na Balkanu, i vojno i ekonomski, istorijski uzlet Srbije je naglo zaustavljen. Car Stefan Uro etvrti Duan, s pravom nazivan Silnim, iznenada je umro, 20. decembra 1355. godine u 48, ili pre u 49. godini. Ne zna se ni gde, ni kako. Pretpostavlja se da je bio otrovan. Carica Jelena i sin Uro, s vlastelom, sahranili su ga u njegovoj zadubini, u velelepnom Arhanelskom manastiru, u Prizrenu. Nedugo posle smrti cara Duana, carica Jelena se zamonaila kao monahinja Jelisaveta. I kao monahinja je bila politiki aktivna. Tako je, aprila 1357. godine, bila prisutna i vrlo aktivna na

19

dravnom saboru u Skoplju, kada je, njenom zaslugom, Uro dobio iroku podrku vlastele, koja je podrala njega, a ne Simeona. Posle smrti sina Uroa, carica majka Jelena je, oekivano, izgubila svaku volju za ivotom. Odrekla se politike aktivnosti i podvrgla strogom isposnikom ivotu. Umrla je novembra meseca 1376. godine. Sahranjena je kraj cara Duana, u njegovoj zadubini, manastiru Sveti arhangeli kod Prizrena. (Nastavie se)

Cara oenila majka

Tomislav Simi Kalpaki | 01. februar 2011. 19:58 | Komentara: 1 Propadanju carstva kumovala nesloga. Uro V posluao majku Jelenu i doveo na dvor Anu, ker vlakog vojvode PRESTOLONASLEDNIK Srbije Uro bio bi najmlai oenjeni deak u Srbiji, sa svega pet-est godina da je to, kojim sluajem bilo potrebno Srbiji i njenom vladaru, kao to je bilo Vizantiji i caru Jovanu Paleologu. Za vladavine kralja, a potom i cara Duana, ekspanziju Srbije pratilo je i teritorijalno irenje drave na raun Vizantije. Kako je Srbija postala najjaa sila na Balkanu, vojno i ekonomski, a Vizantija gubila ne samo grad za gradom ve i itave oblasti, a svaka je zauzimala ogromno prostranstvo koje je prelazilo u posed Srbije, vizantijska drava traila je neki nain da zaustavi srpsko irenje i vlastito propadanje. U nemogunosti da orujem zaustavi nepobedivu srpsku vojsku, mladi vizantijski car Jovan Paleolog, slino kao i Andronik Drugi, 43-44 godine pre toga, ponudio je srpskom vladaru, godine 1342. i 1343, svoju malu sestru za snahu, odnosno za enu njegovom sinu Urou, koji je tada imao pet-est godina. Kralj Milutin je, u poodmaklim godinama, rado pristao da uzme ponuenu petogodinju devojicu Simonidu, jer mu je mir s Vizantijom odgovarao. Duanu nije bilo potrebno da eni svog petogodinjeg sina. Njegov krajnji cilj je bilo osvajanje grada na Bosforu, Carigrada, pa je, stoga, odbio ovaj predlog i nastavio osvajanje. Kada je Uro stasao u mladia, otac je dva puta pokuavao da ga oeni. Od bosanskog bana Stefana, za snahu je traio njegovu ker Jelisavetu. elja da mu se sin oeni princezom srpskog roda nije ostvarena. Srpski vladar je za svog sina traio i kerku francuskog kralja Jovana. I ova prosidba je propala. U meuvremenu je car Duan iznenada umro, a Uro je ostao neoenjen. VUKAINU TITULA KRALJA CAR Uro Peti i carica Ana nisu imali dece. To je prisililo cara da za svog naslednika i savladara proglasi monog Vukaina Mrnjavevia. Godine 1365. dodelio mu je titulu kralja. Moda je bolje rei - bio je prisiljen da ga prizna. To je trebalo da

20

znai da e krunu Nemanjia ubudue nositi Mrnjavevii - Vukain, potom, njegov sin Marko (Kraljevi Marko) i tako redom. Meutim, to se nee desiti. Car Uro Peti Nemanji (1355-1371) oenie se pet godina po oevoj smrti. Srpska carica postae Ana (Anka), ki vlakog vojvode Aleksandra Basarabe. Bilo je to 1360. godine. Tom braku je "kumovala" lino Uroeva majka, carica Jelena, tada ve monahinja Jelisaveta, ali i dalje politiki vrlo aktivna. Izbor je pao na Anu najverovatnije stoga to je Anina sestra bila udata za budueg bugarskog cara, pa je to bio nain da se opet uvrste odnosi srpske s bugarskom carevinom i Jeleninim roacima, koji su bili na elu bugarske drave. Teko moemo zamisliti da je carica Ana bila srena na srpskom dvoru. Pre e biti sasvim suprotno, a razloga za to je bilo mnogo. Srpsko carstvo, koje je za vreme cara Duana dostiglo neslueni razvoj, prostorno zahvatajui dve treine Balkanskog poluostrva, carstvo koje je voeno vrstom rukom i snanom linou, smru Silnoga i pod vladom Nejakog, poelo je naglo da propada. Osetivi slabost ruke koja dri ezlo, moni srpski velikai otkazuju poslunost centralnoj vlasti, caru Urou i, jedan po jedan, proglaavaju se za samostalne gospodare u svojim oblastima. Urou je pomagala majka i jo neki velikai, meu kojima se istakao knez Lazar. Oni drugi, meutim, bili su brojniji i - jai. Nadjaala je srpska nesloga. Prvi je otpoeo Duanov polubrat Simeon (Sinia). ivot carice Ane ni iz daleka se ne moe uporediti sa ivotom njene svekrve, carice Jelene, i njenih prethodnica. Uro i Ana carevali su ne velikim carstvom, ve u velikom carstvu, u kome ih pojedini velikai nisu priznavali: neki samo nominalno, a tek mali broj velike vlastele ih je priznavao za vladare. Sve vie su postajali "vladarski par bez zemlje". Jedina Anina uteha bio je kontakt s njenom porodicom u Vlakoj. Zna se za jedno pismo koje je papa Urban Peti, 14. februara 1370. godine, uputio Aninoj majci Klari, tada udovici, u kome joj zahvaljuje to je preokrenula u katoliku veru svoju kerku, bugarsku caricu, i od koje trai da isto uini s drugom kerkom, srpskom caricom Anom. Carica Ana se nije meala u politika pitanja drave. Meu zavaenim i oholim velikaima, od kojih je svaki vukao na svoju stranu, ona to nije ni mogla. Turci ve poinju da uznemiravaju june oblasti carstva, tj. one teritorije za koje se vezuje pojam "grkih zemalja". Prva na udaru bila je Serska oblast, oblast despota Ugljee, koju je carica Jelena ustupila Vukainovom bratu. Septembra 1371. godine, pod dosta nejasnim okolnostima, dolo je do sukoba s Turcima na Marici. Srpska vojska pretrpela je teak poraz, a tu su i obojica brae Mrnjavevia izgubila ivote. Samo dva meseca kasnije, 2. ili 4. decembra 1371. godine, preminuo je i car Uro. Njegovom smru ugasila se blagorodna dinastija Nemanjia. Ubrzo posle Uroeve smrti, Ana se zamonaila i postala monahinja Jelena. Ne zna se kada je umrla. Prilino tiho je dola u Srbiju, a u apsolutnoj manastirskoj tiini otila sa ovoga sveta. Iza sebe nije ostavila nikakvog vidljivog traga. Ne raunajui enu Duanovog brata Simeona, koji se na jugu proglasio za cara, Ana je bila druga - i poslednja srpska carica.

21

(Nastavie se)

Jadi kneginje Milice

Tomislav Simi Kalpaki | 02. februar 2011. 19:50 | Komentara: 1 Najmlau ker Oliveru za spas drave dala ubici svog mua. Monahinja nastavila da utie na vrh vlasti KNEGINJA Milica, ena kneza Lazara, vodi poreklo od svetorodne dinastije Nemanjia, od grane najstarijeg Nemanjinog sina Vukana. Vukan je imao pet sinova: ora, Stefana, Dimitrija (kasnije monah David), Vladina i Rastka (kasnije monah Teodosije). upan Dimitrije imao je sina Vratislava, a Vratislavljev sin, knez Dimitrije Vratko, bio je otac kneginje Milice. Narodno predanje govori da je Milica ki Jug Bogdanova, vlastelina s batinom u kruevakom kraju. Knez Lazar se oenio Milicom oko 1353, kada je mogla imati oko 18 godina. Izgleda da je Lazarev otac, Pribac, uinio velike usluge Duanu, kad je ovaj postajao kralj Srbije, a i kasnije, jer je, sudei po pisanju patrijarha Danila, mladog Lazara zavoleo kao roenog sina. Svoju roaku Milicu, kerku uglednog vojskovoe, kneza Vratka, uz saglasnost njenih roditelja, dao je mladom plemiu Lazaru, svom staviocu. Milica i Lazar izrodili su pet keri: Maru, Draganu, Teodoru, Jelenu (Jelu) i Oliveru (ili Milevu); kao i sinove: Stefana, Vuka i Dobrivoja, koji je umro kao dete. Neki pominju i estu ki, Draginju, koja je umrla kao mlada devojka, ali za to nemamo valjanih dokaza. Sinovi su bili garant nastavljaa batine Hrebeljanovia i, sledei oevu politiku, uvari batine Nemanjia (Stefan), ali e njihove keri odigrati veliku ulogu, kako za porodicu tako i za dravu. Udajom Miliinih i Lazarevih keri, Lazar, koji je ve izbijao u vrh najmonijih oblasnih gospodara u Srbiji, postajao je jo moniji. Prvoroenu ker Maru roditelji su, oko 1371. godine, udali za jednog od najuglednijih velikaa, Vuka Brankovia, sina Duanovog sevastokratora Branka Mladenovia. Kerka Jelena postala je, 1386, ena ura Stratimirovia Balia, gospodara Zete (njen sin je Bala Trei). Dragana je postala carica. Udali su je izmeu 1386. i 1388. za Ivana (Jovana) Aleksandra, sina bugarskog cara imana. Preko kerke Teodore, dom Lazarev se orodio s plemstvom iz Mave. Teodora je, priblino kada i Dragana, postala ena mavanskog bana Nikole Drugog Gorjanskog. Umrla je mlada i nesrena, pre 1405, rodivi sina Nikolu Treeg i ker Katarinu. Najmlau ker Oliveru otac nije stigao da uda. Na Vidovdan, 15/28. juna 1389. godine, srpski knez Lazar izgubio je ivot u Boju na Kosovu. Sa svojim sinovima, Milica je udala Oliveru za oveka koji joj je posekao mua - novog sultana Bajazita. Olivera je postala svesna rtva za spas Srbije. KTITOR LJUBOSTINJE KAO i njen mu, i Milica je bila ktitor. Knez Lazar je podigao crkvu Svetog Stefana (Lazaricu) u

22

Kruevcu, Ravanicu, Gornjak, rumunske manastire Tismen i Vodicu, a dogradio je i hilandarsku crkvu, kao i manastir Svetog Pantelejmona na Svetoj gori. Uz podrku mua, Milica je, 1387. godine, poela da podie svoju Ljubostinju. Graditelj ovog hrama bio je uveni majstor Rade Borovi (Rade Neimar iz narodnih pesama). Kneginja Milica je, zajedno sa svojim sinovima, imala velikog udela u ustanovljenju kulta kneza Lazara. ini se presudnim momenat kada je, nedugo posle Kosovske bitke, u kui Lazarevia doneta odluka o prenosu kneevih motiju iz Pritine (gde je, u crkvi Vaznesenja, posle Kosovske bitke bio sahranjen) u njegovu zadubinu, manastir Ravanicu. Na poziv kneginje Milice, usledilo je savetovanje s mitropolitima, episkopima, asnim igumanima i s blagorodnima, tj. vlastelom. Iz ovoga se jasno vidi da je prenos kneevih motiju izvren s blagoslovom i pod nadzorom vrha Srpske pravoslavne crkve. Knez Lazar je prva svetovna linost izvan vladarskog roda Nemanjia koja je proglaena za svetitelja. Sveanoj, ali i tunoj povorci, koja je krenula iz Pritine, pridruio se i zet kneza Lazara, Vuk Brankovi, sa enom Marom i svom svojom vlastelom. Mihalji u svom delu Knez Lazar govori o ovome i navodi kako je Vuk s potovanjem ispratio kneeve posmrtne ostatke. Istiemo namerno ovu istinu zbog ukorenjene zablude o njegovom izdajstvu na Kosovu. Kada se povorka pribliila konanom odreditu, Ravanici, bratstvo manastira je izalo u sretanje motima sa svetlim svetami i blagouhanimi kandili ishodit i nadgrobnije pesni vaspevajute. Povorku je u Ravanici doekala Milica i, kako svedoi Konstantin Filozof, tada ne bee mesta u celoj zemlji toj gde se nije uo tuan glas ridanja i vapaj koji se ne moe ni sa im uporediti. Prenos i polaganje kneevih motiju najverovatnije je obavljeno 1391. godine, mada neki ovaj dogaaj stavljaju u narednu godinu. Kneginja Milica je oprezno i mudro upravljala Srbijom, sve do punoletstva sina, kneza Stefana Lazarevia. Stefan je, postavi punoletan oko 1393. godine, preuzeo vlast u Srbiji. Zemlja jeste bila u vazalnom odnosu prema Turskoj, ali je u svemu ostalom zadrala atribute dravnosti, pa je, kao takva, i napredovala. Po preuzimanju pune vlasti punoletnog sina, Milica se povlai u manastir, dobivi monako ime Jevgenija. Iako monahinja, i pored toga to je Stefan smatran punoletnim, Milica je zadrala zapaeno mesto u vrhu vlasti. Kneginja Milica bila je, silom prilika, i nezvanina vladarka, sve dok je kao monahinja Jevgenija sluila Bogu. Meutim, uskoro e postati shimonahinja Jefrosinija. Kao takva, upokojila se u Gospodu 11. novembra 1405. godine, u svojoj tek ivopisanoj zadubini Ljubostinji. S molitvenikom u ruci, u tim poslednjim trenucima, kraj nje je bila odana joj Jefimija, koja joj je i sklopila oi. Kneginja Milica, potom monahinja Jevgenija i, na kraju, shimonahinja Jefrosinija, poivela je oko 70 godina. U bolu i tiini Stefan je sahranio majku. Kraj njega je bila supruga Jelena i, privremeno umiren, brat Vuk. (Nastavie se)

23

Nevesta stie galijom

Tomislav Simi Kalpaki | 03. februar 2011. 18:43 | Komentara: 0 Despot Stefan oenio Jelenu, kerku gospodara Lezbosa. Despotica unela rasko u novi dvor u Beogradu PRILIKE u Evropi i Aziji i njihov neminovni uticaj na poloaj Srbije opredelile su kneza Stefana (1389-1427) da se, posle bitke kod Angore, sa svojom vojskom uputi u vizantijsku prestonicu. Turski sultan Bajazit, Stefanov zet i sizeren, ne samo da je poraen u angorskoj bici ve je i zarobljen. U turskom vrhu poinju previranja i borba za presto. Stefan je video svoju ansu i priliku da Srbiju oslobodi turskog vazalstva. Put prema Carigradu bio je logian. Iako su srpski vitezovi, predvoeni knezom Stefanom, iskazali izuzetnu hrabrost u boju protiv Tamerlanovih ratnika i time zasluili divljenje (ali i zavist) Turaka i Mongola, nisu pretrpeli velike gubitke. Ulazei u bojnom poretku kroz irom otvorene kapije grada na Bosforu, srpski ratnici su izazvali divljenje grkog stanovnitva. Poto se car Manojlo Drugi (1391-1425) due vreme nalazio van prestonice njegov savladar, Jovan Sedmi Paleolog, primio je Stefana rairenih ruku. Odmah je dodelio Stefanu titulu despota i na tome se nije zaustavio, u elji da uvrsti tek sklopljeni savez. Predloio je Stefanu brak s Jelenom, sestrom njegove ene Evgenije, svojom svastikom koja je ivela na Lezbosu. Kao to to obino biva, izgleda da je ena, ovoga puta carica Evgenija, imala velikog udela u udaji svoje sestre. Despot Stefan je naelno pristao, ali je traio da vidi Jelenu, buduu nevestu. Iz tog razloga Evgenija obavetava oca, Franeska Drugog Gatiluzija, gospodara Lezbosa, inae enovljanina poreklom, o dolasku 25. godinjeg gospodara Srbije koji e najverovatnije zaprositi Jelenu. Ukrcavi se na galiju "Lamelini", dar cara Jovana i carice Evgenije, oktobra meseca 1402, Stefan je, s bratom Vukom i jednim odredom vojske, otplovio put Lezbosa. Usput je vodio pomorsku bitku s Turcima koji su ga napali s vie velikih amaca. Stefan i Vuk odneli su pobedu. Sa svojom pratnjom Stefan se iskrcao u Mitileni na Lezbosu, gde je doekan s najveim poastima. Tu je, konano, upoznao Jelenu. Ova prekrasna princeza, po ocu poluItalijanka, a po majci polu-Grkinja, ostavila je snaan utisak na despota. Jelena nije bila samo lepa aristokratkinja, ve i vrlo obrazovana i mudra princeza. Stefan i Jelena se nisu odmah venali, tada je obavljena samo veridba. VAZAL UGARA GODINE 1403. Stefan sklapa savez sa Ugrima, pa tako postaje i igmundov vazal. Iz tog razloga, novi turski sultan Sulejman gledao je da preko mladog Vuka, a posebno preko uraa Brankovia, Stefana svrgne s vlasti. Majka, kneginja Milica, savetovala je sina da se pokori novom sultanu, jer je pretila opasnost da e ga ovaj napasti.

24

Slutnje Stefanove u vezi s dogaajima koji e nastupiti u Srbiji, naalost, ispunile su se. Prevratnike namere sestria uraa Brankovia dole su do punog izraaja. Zajedno s Turcima, sin Vuka Brankovia ekao je Stefana u zasedi. To nije ostalo neprimeeno pa je Stefan dobio pomo. Turci su razbijeni, ura se primirio i ekao novu priliku. Porazna je injenica to se ba tada, jo za vreme prvog oruanog sukoba uraa sa Stefanom, Vuk Lazarevi posvaao s bratom, da bi se odmah potom i razili. Uskoro e i Vuk koristiti turske ete u borbi protiv brata. enidba s Jelenom morala je da saeka. Nedugo posle sklapanja saveza s Ugarima, Stefan dobija od igmunda na upravu oblast Mave, kao i gradove Beograd i Golubac. Srpsku prestonicu, Kruevac, Stefan zamenjuje za Beograd, daleko na severu. Tek kada je koliko-toliko uredio dvor, Stefan se konano odluuje da dovede svoju lepu verenicu Jelenu. Od prvog susreta na Lezbosu do njenog dolaska prolo je tri godine. Jelena je prvi put ugledala Srbiju septembra meseca 1405. godine. Sa svojom pratnjom stigla je brodom u Bar, a zatim kopnom krenula u susret vereniku. Srea mladenaca prekinuta je smru Stefanove majke. Shimonahinja Jefrosinija upokojila se u Gospodu 11. novembra 1405. godine. Dakle, odmah posle svadbe i venanja usledila je sahrana stare kneginje. Mlada srpska despotica jedva da ju je poznavala, ali je znala za sve njene zasluge, graene kroz rtve koje je podnosila. Zato ju je iskreno alila, zajedno sa svojim muem. Od samog poetka i sve vreme njihovog ivota ljubav izmeu despota Stefana i Jelene bila je snana i iskrena. U takvom skladu, veliki uticaj na Stefana moe se oceniti vrlo pozitivnim. Kao veoma obrazovana i navikla na ivot u raskoi, Jelena je uvela promene na dvoru u Beogradu: zaveden je red, a dvorski enterijer kreiran je po njenoj zamisli. Propisana je odgovarajua dvorska odea i uvedena su pravila ponaanja. Srpski dvor postao je reprezentativan. Iako je vladarski par iveo u slozi i ljubavi, sve vie ih je obuzimala i tuga. Nisu dobijali dete. Nisu ga nikada ni dobili. Ali, ljubav je prevladala i ostali su zajedno do kraja ivota. Veina istraivaa smatra da je Stefan uzronik to nisu imali dece. Ubrzo posle svadbe, Jelena se ozbiljno razbolela. Pored glavobolje zahvatila ju je groznica, praena visokom temperaturom. Njeno zdravstveno stanje bilo je toliko kritino da se smatralo da nee preiveti. Ne zaboravimo i ovo: despot Stefan i despotica Jelena bili su najobrazovaniji par tog vremena, ne samo u Srbiji ve i u Evropi. Stefanov mlai brat Vuk je bio nestrpljiv da bratu otme presto. Da to nije inio bio bi naslednik. Stefan se izmirio s uraem 1413. godine i proglasio ga svojim naslednikom. (Nastavie se)

Jerina nije prokleta

Tomislav Simi Kalpaki | 04. februar 2011. 18:54 | Komentara: 3 Despotica nije bila zla, kako se u narodu govorilo. ura sagradio Smederevo za samo dve godine

25

PRVI srpski despot, Stefan Lazarevi, oznaio je ura za svog naslednika na prestolu. To je podrazumevalo da se ura (ponovo) oeni. Izbor je pao na Irinu, s kojom se upoznao u njenom rodnom Solunu, pa je brak ugovoren brzo, 1413. godine. Vizantinka Irina Kantakuzin, kod nas mnogo poznatija kao Jerina, po ne ba najpouzdanijim podacima, bila je kerka Teodora Kantakuzina, to bi trebalo da znai da je bila praunuka vizantijskog cara Jovana estog Kantakuzina. Brak izmeu ura i Jerine sklopljen je 26. decembra 1414. godine. Jerininim roditeljima, kao ni njoj samoj, nije smetala razlika u godinama, jer su znali da e ura jednoga dana postati srpski despot, a Jerina despotica. Taj dan doi e 12 godina kasnije. Od avgusta 1426. ura i Jerina s decom borave u Zeti. Imali su ih petoro. Godinu dana po venanju, 1415, roen je Teodor. Ime je dobio po Jerininom ocu. U Srbiji su ga zvali Todor. Ubrzo je, 1416/1417, roen i drugi sin kome su, po urevom bratu, dali ime Grgur. Odmah potom, 1418/1419, rodila im se i prva kerka. Ime Kantakuzina dali su joj po prezimenu Jerinine porodice. U Srbiji, pak, zvali su je Katarina. Trei sin Stefan rodio se 1420. godine, a ime je dobio po urevom ujaku, despotu Stefanu Lazareviu, koji e im ostaviti presto Srbije. Sledee godine, 1421, rodio se etvrti sin, Lazar. Naalost, najstariji sin Teodor umree kao deak od 1415 godina. Posle iznenadne smrti despota Stefana Lazarevia, jula 1427, vladarsko ezlo u Srbiji uzeo je njegov oglaeni naslednik ura Brankovi. Primio je vazalstvo u odnosu na ugarsku krunu, a kralj igmund (Sigismund) uveo je ura u red ugarskih barona i priznao ga kao vladara Srbije. Do leta 1429, srpski vladar se potpisivao skromno: Gospodin Srbljem. Poetkom 1428. godine, ura je postao i turski vazal, pomirivi se sa sultanom Muratom Drugim. uru nije smetalo da bude vazal triju razliitih suverena (Vizantiji samo nominalno), kako bi obezbedio mir i stabilnost u svojoj zemlji. Meutim, 1428, odmah nakon primanja turskog vazalstva, morao je da vrati Beograd Ugarima, poto je bio dat Stefanu samo na uivanje. ura i Jerina su odluili da podignu novu prestonicu, u Smederevu. U rekordnom roku, od prolea 1428. do 1430. godine, smederevski vodeni grad bio je podignut. Graditelj Smedereva je, po svoj prilici, bio Georgije Kantakuzin, Jerinin brat. Za tako kratko vreme, podignuti su bedemi s monim kulama, ali i vie drugih zgrada, kao i dvor ura i Jerine. To je podrazumevalo da je, praktino, cela Srbija bila mobilisana, izvedena na argatovanje. Tome u prilog govori i predanje, prisutno u celom dunavskom priobalju, da su iz majdana kod srednjovekovnog grada Rama na Dunavu, vaeni veliki komadi kamena, belog i zelenca, i vueni nepreglednom kolonom volujskih kola, dok su neto manji komadi do Smedereva stizali iz ruke u ruku. Uvedena je vrsta disciplina, kako bi se posao to pre okonao. To je podrazumevalo este intervencije srpskih vojnih eta. Poto su srpski vitezovi imali razumevanja za teku muku sebara, obino su bivali tolerantni. U takvim sluajevima, na "najugroenijim mestima", ura je

26

nareivao grkim vojnicima, koji su se u Srbiji sklanjali od Turaka, da zavode red i uteruju disciplinu. Za teko argatovanje i ikaniranje narod nije krivio jedinog koji je mogao biti odgovoran, ura, ve je sva krivica baena na Jerinu i njene Grke. Vrlo brzo, sav narod prozvao je srpsku despoticu - prokleta Jerina. OPTUEN I SIN STARA despotica Jerina umrla je u Rudniku, 3. maja 1457. godine, ne zna se ni kako ni od ega. Neki izvori navode da je Lazar otrovao majku. Ostaje injenica da je despotica Jerina imala znaajnu ulogu u ivotu zvanine despotovine, ali samo kao razloni savetnik mua, koji je u nju imao veliko poverenje. Narod u Srbiji toga doba, a i vekovima kasnije, bio je nepravedno prestrog prema despotici. U pesmama o "prokletoj Jerini", za sve to ga je snalo, pa i za konanu propast, optuivao je upravo nju. Njena uloga u ubrzanoj gradnji Smedereva bila je nikakva ili skoro nikakva. Njoj je ak pripisivana gradnja i drugih srednjovekovnih gradova, koje je, tobo, ona "nareivala", iako su oni graeni u ranijem ili kasnijem periodu. Murat je 1439. pokrenuo veliku vojsku. Naao je povod ne samo da napadne Ugarsku, ve i Srbiju. Znajui da nema dovoljno snage da se suprotstavi zetu, ura naorua dobro grad Smederevo pa, sa enom i najmlaim sinom Lazarom, poetkom juna 1439, pree u Ugarsku. U Smederevu pod opsadom branioci su izdrali tri meseca. Najzad, 18. avgusta 1439. godine, zbog gladi, morali su da predaju grad Turcima. Bio je to prvi pad srpske despotovine. Stefanu, koji se od udaje sestre Mare nalazio kod sultana kao talac, pridruio se i Grgur, kao suanj. Ropstva je dopao i glavnokomandujui srpske vojske, Toma, ali za njim Srbi nisu naroito alili. Ubrzo je stigla uasna vest. Uhvativi pisma koja su Stefan i Grgur tajno pisali ocu uru, sultan Murat Drugi naredio je da braa budu oslepljena! U septembru 1443, velika ugarska vojska, kao i brojne srpske ete, prelaze Dunav, i vojska Murata Drugog odbaena je s teritorije despotovine. ura i Jerina, 22. avgusta 1444. godine, ponovo ulaze u Smederevo. Do kraja ivota ura vie nije ustajao protiv sultana. Ne samo to su opet dobili dravu, ve su im iz ropstva stigli i sinovi, Stefan i Grgur, iako, naalost - slepi. Stari ura bio je na izmaku snage. Na samom koncu 1456. godine, tanije 24. decembra, srpski despot ura Brankovi Smederevac predao je duu Gospodu, u devetoj deceniji ivota. (Nastavie se)

Snaju bira svekrva

Tomislav Simi Kalpaki | 05. februar 2011. 19:07 | Komentara: 0

27

Sinu Lazaru Jerina izabrala 15-godinju vizantijsku princezu Jelenu. Cela srpska draava svela se na Smederevo DESPOT Lazar Brankovi (1456-1458) oenio se 1446. godine Jelenom, kerkom morejskog despota Tome Paleologa. Jo na poetku te godine poveli su se srpsko-vizantijski razgovori o sklapanju ovog braka. Sa srpske strane znaajnu ulogu igrala je Lazareva majka, despotica Jerina, dok je s vizantijske strane najvie uestvovao nevestin stric, Konstantin Draga, budui vizantijski car. Posle Jelene, ene Stefana Lazarevia, i Jerine (Irine), ura Brankovia, Lazareva Jelena bila je trea (i poslednja) srpska despotica. Sve tri, dakle, behu Vizantinke. Princeza Jelena i princ Lazar venali su se 18. decembra 1446. godine. Jelena je bila veoma mlada, jedva da joj je bilo 15 godina. Interesantno da je toga dana ore Filantropin, izaslanik cara Jovana, ovenao i Lazara za despota, kao to je, i njegovog oca ura 1429. Od tog dana, u formalnom smislu, Srbija je imala dva despota - ura i Lazara, oca i sina, i dve despotice Jerinu i Jelenu, svekrvu i snahu. Lazar i Jelena morali su da ekaju 10 godina i 6 dana da i zvanino postanu vladarski par (despot ura je preminuo 24. decembra 1456). O despotici Jeleni izvori su vrlo oskudni. Znamo da je s Lazarom izrodila tri keri: Jelenu (Jelau), Irinu i Milicu. Muko potomstvo nisu imali. Iako deset godina sa zvanjem despotice, Jelena nije imala priliku da dugo bude ena vladara. Despot Lazar Brankovi umro je 20. januara 1458. godine. Deset dana kasnije, 3. februara, u despotovini je obrazovano namesnitvo, iji su lanovi bili: slepi Stefan, Jelena i Lazarev veliki vojvoda Mihailo Anelovi. Da u tim tekim danima nije bilo jedinstva ni u namesnitvu, kazuje podatak da je vojvoda Mihailo otiao iz Smedereva, ali se uskoro vratio s odredom turske vojske i Turci su istakli svoju zastavu na kuli iznad gradskih vrata. Suprotnu stranu je brzo organizovala ko bi drugi nego Jelena. Prougarski orijentisani Srbi proglasili su slepog Stefana za novog srpskog despota, ali je sultan poslao vojsku, na elu s begler-begom Rumelije Mahmud-paom Aneloviem, roenim bratom velikog vojvode Mihaila Anelovia, da osvoji despotovinu. Turci su 10. maja 1458, zauzeli utvreni manastir Manasiju (Resavu), osvojili grad Vieslav u dunavskom tesnacu, kod Porea (Donjeg Milanovca), zauzeli rnov (Avalu), zapretivi i samom Beogradu. Komandant Golupca, vojvoda Jeremija, predao je 10. avgusta i ovaj tvrdi grad, oko koga su do tada voene silne borbe. Osim Smedereva sa uskim zaleem i nekoliko strateki nebitnih mesta, Turci su zagospodarili celom Srbijom. Udova despotica Jelena i novoproglaeni despot Srbije, slepi Stefan, njen dever, doekali su surovu stvarnost: drava se svela samo na grad Smederevo, a pomoi nije bilo niotkuda. Ugari nisu imali poverenja u njih, niti oni u Ugare. Despotovina Srbija nala se u samrtnom ropcu. PODELE U PORODICI ODMAH posle smrti despota ura u Srbiji su se naglo javile dve struje, turkofilska i ugarofilska. Zapravo, te dve struje su postojale jo od vremena kneginje Milice i njenog sina Stefana. Podelila se najpre porodica, pa dravni slubenici i, najzad, ceo narod. Iako je despot Lazar u poetku hteo da poslua majku i okrene se Turcima, tu politiku je brzo napustio,

28

pretpostavljamo, pod uticajem Jelene, koja je od poetka bila prougarski orijentisana. Nainjena je strahovita greka, koja se niim nije mogla ispraviti. Posle pokolja turskog odreda u Smederevu, 31. marta, sultan je poslao slepog Grgura kao pretendenta na presto, koji je u Srbiju stigao ve u aprilu. Novoproglaeni despot, slepi Stefan, i Lazareva udovica, despotica Jelena, bili su prinueni da kod suseda, Ugara, trae pomo. Jelena i njen dever Stefan nali su tada spasonosno reenje, pokuavajui da udaju njenu ker Jelenu (Jelau) za Stefana Tomaevia, sina bosanskog kralja Stefana Tomaa. Pregovore o sklapanju ovog braka, s bosanske strane, vodio je Radivoj, brat kralja Tomaa, a sa srpske Stefan Ratkovi, veliki vojvoda. Po ovom sporazumu kraljevi Stefan bi, odmah po enidbi, postao srpski despot. Da bi se to ostvarilo valjalo je traiti priznanje ugarskog kralja Matije. Kralju Matiji je odgovaralo spajanje Srbije s Bosnom. Sabor u Segedinu je u januaru dao saglasnost da kraljevi Stefan bude vladar srpske despotovine. Bosanskom kralju Stefanu Tomau, koji je na saboru i zvanino priznao sizerenstvo ugarske krune, Matija je obeao da e braniti Bosnu. Stefan Tomaevi je stigao u Smederevo na Veliku sredu, 21. marta, a ve 1. aprila venao se s Jelaom, kerkom pokojnog despota Lazara i despotice Jelene. Sada joj vie nije trebao dever, slepi Stefan. U svojoj beskrupuloznosti, Jelena nagovara i vri pritisak na vlastelu koja ustaje protiv slepog Stefana, srpskog despota, te 8. aprila izgnae gospodina Stefana iz otstva roditelj svojih prokljeti i zlosnii nevjernici. Na taj nain se u despotovini Srbiji zavrila vladavina mukih potomaka ura Brankovia. Novi srpski despot, iako Srbin, ipak stranac, Stefan Tomaevi, vladao je samo dva i po meseca. Mehmed Drugi doao je s vojskom, opseo Smederevo i, 20. juna 1459. godine, bila je sreda, poslednje srpsko uporite prelo je u turske ruke. Bio je to konani pad despotovine. Pred smrt, Jelena se zamonaila dobivi ime Ipomena (Hipomena). Kraj