Neverbalna komunikacija u javnim nastupima

Znaaj neverbalne komunikacije ogleda se u poznatoj tvrdnji da sve rei moramo tretirati kao glasine sve dok ne budu podrane neverbalnim signalima. Kako emo shvatiti neije rei, da li emo im verovati ili emo ispoljiti sumnju, zavisi pre svega od toga da li su one podrane neverbalnim govorom . Svi imamo u iskustvu situacije u kojima ne verujemo neijim reima upravo iz ovih razloga. Primer moe biti osoba koja nam govori da se slae sa nama dok glavu okree levo desno (neverbalni znak odbijanja ! osoba koja nam kae da se nigde ne uri! a zatim gleda na sat ili ovek koji izjavljuje da se raduje "to e ispuniti anketu i u isto vreme zeva. Sve su ovo primeri u kojima posmatra zbog neverbalnih signala nuno poinje da sumnja u ono "to mu neko govori. #sto tako nekome zbog uskla$enosti rei i neverbalnih signala moemo verovati vi"e nego "to bismo mu moda verovali kada bismo se oslanjali samo na njegove rei. Primer za ovo u politiari koji vebaju neverbalni govor kako bi delovali uverljivije. Koliki deo komunikacije je neverbalan? Veina strunjaka koji se bave neverbalnom komunikacijom se slae da neverbalna komunikacija ini 50% do 0% ukupne me!uljudske komunikacije . Poznata je %ehrabianova &ormula '()*+(),,(. Po rezultatima njegovog istraivanja! onda kada govorimo o znaajnim temama! oseanjima i stavovima! zapravo samo mali deo in&ormacija koje primamo dolazi putem rei. - '( poruke je u reima koje se izgovaraju - *+( poruke je paralingvistiko (dobija se iz naina na koji su rei izgovorene. ritam! ton.. - ,,( in&ormicaja dobija se na osnovu &acijalne ekspresije / ovom se istraivanju pokazalo da u sluajevima kada nema slaganja izme$u verbalne i neverbalne poruke ljudi veruju onome "to tumae na osnovu neverbalnih signala! pre nego onome "to se kae.

Kada je neverbalna komunikacija posebno znaajna ? Neverbalna komunikacija je izuzetno znaajan &aktor u tome kakav emo prvi utisak ostaviti. 0rojna istraivanja su pokazala da se prvi utisak o osobi &ormira veoma brzo i da u tome rei imaju malu ulogu. 1ada nekoga vidimo po prvi put! njegov telesni govor na svesnom i podsvesnom nivou utie na predstavu koju emo o njemu imati. Pri tom! ovaj e&ekat je dvostran te isto tako i ljudi koji nas upoznaju na osnovu na"eg govora tela i neverbalnih signala stvaraju predstavu o tome ko smo mi. 2vaj prvi utisak esto nastavlja da ima znaajnu ulogu i dalje kada sa osobom uspostavimo kontakt i nastavimo dalju komunikaciju. / poslovnim komunikacijama ve"tine neverbalne komunikacije imaju posebnu ulogu. /koliko nekoga elimo da ubedimo u ispravnost sopstvenog stava! a pri tom na"i neverbalni signali ne budu uskla$eni sa na"im reima! "anse za uspeh su male. #ako je verbalna poruka jasna! neverbalna poruka koja nije u skladu sa njom bie upeatljivija. 2vo ne mora da znai da da e onaj ko slu"a misliti da laete! ali e sigurno osetiti zbunjenost. 2soba koja vas slu"a moe doi do zakljuka da ste i vi sami zbunjeni i da niste sigurni u ono "to govorite iako su va"e rei u potpunosti jasne. / ovakvim situacijama vai pravilo da dela govore vi"e od rei i! ma koliko se trudili da nekome verbalno argumentujemo svoje stanovi"te! ukoliko to ne podrimo i neverbalnim signalima! sagovornik nee biti u potpunosti ube$en. /koliko nekoga elimo da ubedimo u ispravnost sopstvenog stava! a pri tom na"i neverbalni signali ne budu uskla$eni sa na"im reima! "anse za uspeh su male. #ako je verbalna poruka jasna! neverbalna poruka koja nije u skladu sa njom bie upeatljivija. 2vo ne mora da znai da da e onaj ko slu"a misliti da laete! ali e sigurno osetiti zbunjenost.

-Koliko je znaajno uskladiti neverbalne signale sa verbalnom porukom moemo videti iz primera debate izmeu amerikih predsednika

3elevizijska debata izme$u Niksona i 1enedija odrana 4567. godine je jedan od najboljih dokaza kolike su posledice neuskla$enosti odnosno uskla$enosti verbalne i neverbalne poruke koju "aljemo. Niksonove verbalne poruke nisu bile u skladu sa njegovim govorom tela i izgubio je. 2vo je kljuna studija o znaaju neverbalne komunikacije. /tisci gra$ana su bili dosta podeljeni i ta podela je u velikoj meri zavisila od toga da li su debatu gledali na televiziji ili slu"ali debatu na radiju. 8edan od najboljih dokaza znaaja neverbalne komunikacije je televizijska debata izme$u Niksona i 1enedija odrana 4567. godine. Niksonove verbalne poruke nisu bile u skladu sa njegovim govorom tela i izgubio je. #pak! utisci gra$ana su bili dosta podeljeni i ta podela je u velikoj meri zavisila od toga da li su debatu gledali na televiziji ili slu"ali debatu na radiju. Na televiziji je 1enedi delovao dosta opu"tenije i samouverenije. Njegova gestikulacija ukazivala je na iskrenost i smirenost. 9rao je ruke opu"teno na stolu i koristio ih smireno kako bi naglasio poentu nekih svojih reenica. %irno je drao pogled i polako pomerao glavu! esto se sme"io i zadravao osmeh ak i kada je protivnik govorio. Niksonovi pokreti su bili bri i pogledom je esto prelazio po prostoriji. Najveim delom debate imao je ozbiljan izaz lica i sme"io se samo na kratko kada bi do"ao red na njega da govori. # pored toga "to je Nikson odgovarao na pitanja jasno i e&ikasno i doveo u pitanje mnoge 1enedijeve stavove! ljudi koji su gledali debatu preko televizije su ipak zakljuili da je 1enedi vi"e delovao :kao predsednik; i da je pobedio u debati. Sa druge strane! istraivanje mi"ljenja ljudi koji nisu gledali debatu preko televizije! ve slu"ali preko radia dovelo je do drugaijih zakljuaka. <eina slu"aoca je imala stav da je Nikson svoje stavove izloio e&ikasnije od 1enedija i da je delovao kao bolje in&ormisan o nekim speci&inim pitanjima. Po mi"ljenju slu"aoca! Nikson je pobedio u debati. =ko danas posmatramo ovaj snimak videemo da je 1enedi! iako je dao manje detalja u svojim odgovorima! imao znaajno bolje uskla$en verbalni i neverbalni govor.

/savr"avanje ve"tina neverbalne komunikacije neophodno je ne samo politiarima! ve svima koji se bave javnim poslom i esto se nalaze u situacijama kada se moraju obratiti "irem auditorijumu. Nave"emo neka od osnovnih pravila kojih se treba pridravati u obraanju publici. 1oji telesni stav zauzeti > "edna od naupadljivijih karakterisitka govornika jeste telesna poza koju zauzima# 2dlunost i samouverenost se lako prepoznaju po uspravnom stavu tela bez spu"tenih ramena i pogrbavljenosti. =dekvatana telesna poza moe se lako uvebati. 9ovoljno je stati uz zid i prisloniti uz njega pete! ramena i glavu. /z to! potrebno je i malo uvui stomak i to je adekvatn telesni stav za obraanje publici. Preterano zabacivanje ramena ka nazad moda govorniku pomae da se oseti jaim! ali publici e pre delovati kao stav za borbu nego li stav za komuniciranje ideja. 3ako$e i povijanje ramena ka napred ima negativne e&ekte jer moe delovati kao znak bezvoljnosti! nedovoljne motivisanosti ili umora. ?esto ljudi u obraanju publici gre"e zauzimajui ovaj opu"teni stav u elji da se priblie ljudima koji ih slu"aju. 2vaj telesni stav tada je uglavnom praen i uestalim osmesima kako bi se postogao e&ekat opu"tenosti i optimizma. #pak! konstantno osmehivanje moe delovati izve"taeno i neiskreno. 2smeh treba sauvati za prvih nekoliko sekundi izjave i za nagla"avanje nekog speci&inog komentara ili "ale. =dekvatana telesna poza moe se lako uvebati. 9ovoljno je stati uz zid i prisloniti uz njega pete! ramena i glavu. /z to! potrebno je i malo uvui stomak i to je adekvatn telesni stav za obraanje publici. Preterano zabacivanje ramena ka nazad moda govorniku pomae da se oseti jaim! ali publici e pre delovati kao stav za borbu nego li stav za komuniciranje ideja. @ta raditi sa rukama>

$tvorene ruke su indikator opu%tenosti, nemojte ih prekr%tati. ?ak i onda kada ste pod tenzijom i anksiozni potrudite se da ruke ostanu spu"tene uz telo kako biste odali utisak opu"tene osobe. Auke se mogu koristiti u neverbalnoj komunikaciji kada se obraate "irem auditorijumu jedino u retkim situacijama kako bi se dodatno naglasila poenta neega i istakao znaaj. 2statak vremena one su supu"tene uz telo jer se ruke postavljene preko tela doivljaju kao barijera te e vas osobe koje vas slu"aju doiveti kao distancirane ili nedovoljno zainteresovane. 1ada kaemo da se ruke ne stavljaju preko tela to se ne odnosi samo na prekr"tanje ruku! ve i na dodirivanje laktova! hvatanje za zglob i slino. Auke se mogu koristiti u neverbalnoj komunikaciji kada se obraate "irem auditorijumu jedino u retkim situacijama kako bi se dodatno naglasila poenta neega i istakao znaaj. 2statak vremena one su supu"tene uz telo jer se ruke postavljene preko tela doivljaju kao barijera te e vas osobe koje vas slu"aju doiveti kao distancirane ili nedovoljno zainteresovane. &koliko se ipak rukama ine neki gestovi s vremena na vreme, oni bi trebalo da budu umereni i prirodni# /vebana gestikulaciju kojom se govornik u ivotu inae ne slui retko deluje uverljivo. 3ako$e i pokreti koji su brzi deluju kao distraktori i vi"e odmau nego li "to bi trebalo da pomognu u nagla"avanju i obja"njenju. 0itno je izbegavati ponavljanje odre$enih pokreta iznova vi"e puta. /koliko publika otkrije "ablon ponavljajuih pokreta! on sam moe postati upadljivi od poruke koja se poku"ava preneti. Pravilo o otvorenosti se odnosi i na dlanove koji kada su otvoreni ukazuju na otvorenost i iskrenost. ?est je sluaj da se govornici slue nekim pomonim sredstvom kao "to je olovka ili papir u rukama kako bi im "ake bile zauzete. 2vo tako$e moe biti protumaeno kao znak nervoze te se u javnom obraanju treba izbegavati. 8o" jedan od gestova koji se moraju izbegavati jeste dodrivanje lica dok se govori. 2vaj se gest esto tumai kao znak sumnje. / glumi upravo iz ovog razloga postoji pravilo da glumac nikada ne sme da dodiruje svoju glavu osim ako eli da prikae neku vrstu zabrinutosti.

Bde gledati > $stvarite stabilan kontakt oima sa ljudima u publici ili sa kamerom (neki na televiziji savetuju govornike)goste da ne gledaju pravo u kameru "to nije dobar savet . #pak! ne treba gledati samo u jedan deo publike nego raspodeliti panju na sve delove prostorije. Poznato je :pravilo tri sekunde; po kome se govornik na jednoj osobi u publici u direktnom kontaktu oima treba zadrati tri sekunde nakon ega treba prei pogledom preko ostatka publike pre nego "to se pogled ponovo ne zaustavi na nekome. Bledanje u samo jedan deo publike sve vreme moe u ostalim ljudima probuditi oseaj zapostavljenosti! dok previ"e esto prelatanje pogledom preko ljudi koji vas slu"aju moe biti doivljeno kao nestalnost. 1ontakt sa publikom i uspravan poloaj glave treba zadrati sve vreme i izbegavati spu"tanje glave i pogleda. 8o" speci&inije! izbegavajte da gledate nanie (ka podu ili gore (ka pla&onu . Prvi pokret navodi ljude da pomisle da ste neiskreni! a drugi na to da ste nedovoljno dobro pripremljeni. Pogled se spu"ta jedino ukoliko pred sobom imate govornicu na kojoj se nalazi podsetnik! ali i u tim sluajevima samo na trenutke. Panje ne sme biti vi"e usmerena na papire nego li na ljude ispred vas. 1ada govorimo o govornici! onda kada ona postoji ispred govornika! esto se ljudi o nju oslone ili na istu barem spuste laktove. 2ba ova pokreta "alju publici negativnu poruku i umanjuju uverljivost govornika. Poznato je :pravilo tri sekunde; po kome se govornik na jednoj osobi u publici u direktnom kontaktu oima treba zadrati tri sekunde nakon ega treba prei pogledom preko ostatka publike pre nego "to se pogled ponovo ne zaustavi na nekome. <eoma je bitno na koji nain osoba koristi prostor oko govornice. / duim obraanjima publici govornici umeju da se nakon nekog vremena odvoje od govornice i "etaju podijumom. =drenalin koje javno obraanje podstie i vi"ak energije se na ovaj nain uspe"no se osloba$aju. #pak! prelazak preko pozornice ili podijuma moe delovati ometajue u obraanju onda kada je isuvi"e esto. Kao i pokrete rukama, i hod treba svesti na %to manju meru. 'obro je da, ukoliko %etate dok govorite, koristite pravilo (tri koraka)# 1ada krenete u jednom pravcu napravite tri koraka pre pauze ili promene pravca. Previ"e promene pravca moe biti distrakcija.

9a li dozvoliti trenutak ti"ine> 1ao "to ne treba uriti u izvo$enju pokreta! ne treba uriti ni sa reima. / elji da iznesu sve injenice i pod uticajem adrenalina! ljudi koji se obraaju brojnijoj publici esto sebi ne dozvoljavaju pauze. Aazlog ovome je esto i strah da e publika puzu protumaiti kao nepripremljenost ili trenutak u kome se osoba zbunila. Naprotiv! publika e pauzu u govoru pre protumaiti kao promi%ljenost# Ne preduge! ve pauze koje traju trenutak ili dva! daju i govorniku i publici vremena za slaganje utisaka i ine da se ljudi ne osete prenatrpani in&ormacijama.